POSLOVNIKO RADU GRADSKOG VEĆA GRADA NIŠA("Sl. list grada Niša", br. 101/2008, 4/2009 i 58/2009) |
Ovim poslovnikom bliže se uređuje organizacija, način rada i odlučivanja Gradskog veća Grada Niša (u daljem tekstu: Veće) i druga pitanja od značaja za njegov rad i rad radnih tela koje obrazuje Gradsko veće.
Veće obavlja poslove iz svoje nadležnosti utvrđene zakonom, Statutom Grada Niša i drugim propisima.
Gradonačelnik je predsednik Veća.
Gradonačelnik predstavlja Veće, saziva i predsedava sednicama Veća, usmerava i usklađuje rad Veća i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata Veća i obavlja druge poslove utvrđene ovim Poslovnikom.
Gradonačelnik je odgovoran za zakonitost rada Veća i dužan je da obustavi od primene akt Veća za koji smatra da nije saglasan zakonu.
Veće odlučuje o zaduženjima svojih članova.
Član Veća može biti zadužen za jedno ili više određenih područja iz nadležnosti Grada.
Član Veća je odgovoran za izvršavanje poslova i zadataka koje mu Veće poveri, za zastupanje stavova Veća, praćenje i koordinaciju realizacije akata Veća, ukoliko samim aktom nije drugačije određeno.
Prilikom obavljanja poslova u okviru zaduženja, član Veća može da organizuje radne sastanke i konsultacije sa predstavnicima uprava i službi Grada i javnih preduzeća, ustanova i organizacija čiji je osnivač Grad i drugim subjektima.
Veće ima svoj pečat.
Pečat Gradskog veća je okruglog oblika sa grbom Republike Srbije u sredini i sa natpisom ćiriličkim pismom oko grba: Republika Srbija - Grad Niš - Gradsko veće.
Gradsko veće obrazuje stalna i povremena radna tela.
Stalna radna tela su:
1) Privredno-ekonomski savet;
2) Savet za ljudska i manjinska prava.
Privredno-ekonomski savet prati sprovođenje planova i programe lokalno-ekonomskog razvoja, daje inicijative vezane za ekonomski razvoj i mišljenja o prioritetnim projektima lokalnog ekonomskog razvoja, prati aktivnosti na promovisanju privrednih potencijala Grada i razmatra strategije ekonomskog razvoja.
Privredno-ekonomski savet o donetim inicijativama i zaključcima upoznaje Skupštinu Grada, Gradonačelnika i Gradsko veće.
Privredno-ekonomski savet ima 11 članova.
Predsednika i 10 članova Privredno-ekonomskog saveta imenuje Veće većinom glasova članova Veća, na predlog Gradonačelnika.
Mandat predsednika i članova Privredno-ekonomskog saveta jednak je mandatu Veća.
U sastav Privredno-ekonomskog saveta imenuju se članovi iz reda: privrednika, udruženja građana, gradskih opština, Univerziteta, mesnih zajednica, kao i stručnjaci iz oblasti ekonomije i preduzetnici, odnosno članovi njihovih udruženja.
Članovi Privredno-ekonomskog saveta su, po funkciji, članovi Saveta za razvoj Grada Niša, koji u radu Saveta učestvuju ravnopravno sa izabranim članovima.
Sednicu Privredno-ekonomskog saveta saziva Gradonačelnik ili član Veća koga ovlasti Gradonačelnik.
Gradonačelniku inicijativu za sazivanje sednice Saveta može podneti i predsednik Privredno-ekonomskog saveta.
Poziv za sednicu Privredno-ekonomskog saveta sa predlogom dnevnog reda i materijalom dostavlja se u elektronskom obliku članovima Privredno-ekonomskog saveta, Gradonačelniku, članu Veća zaduženom za pitanja koja se razmatraju na sednici i obrađivaču, najkasnije 5 dana pre održavanja sednice.
Izuzetno, poziv sa predlogom dnevnog reda i materijalom dostavlja se i u štampanom obliku.
Predlog dnevnog reda, zapisnik sa sednice i materijali za sednicu čuvaju se u pisanom obliku u arhivi službe za poslove Gradskog veća.
Nadležna gradska uprava ili služba je dužna da za sednicu Privredno-ekonomskog saveta odredi svog predstavnika radi davanja potrebnih objašnjenja, u vezi sa pitanjima koja su na dnevnom redu Privredno-ekonomskog saveta.
Na sednicu Privredno-ekonomskog saveta mogu biti pozvani i učestvovati u radu bez prava odlučivanja, stručnjaci za određena pitanja o kojima se na sednici raspravlja.
Privredno-ekonomski savet donosi inicijative i zaključke.
Akte iz stava 1. ovog člana potpisuje predsednik Privredno-ekonomskog saveta.
Akte iz stava 1. ovog člana Privredno-ekonomski savet dostavlja Skupštini, Veću i Gradonačelniku radi preduzimanja odgovarajućih radnji iz njihove nadležnosti.
Sednicom Privredno-ekonomskog saveta predsedava predsednik Saveta.
U slučaju odsutnosti ili sprečenosti predsednika sednicom Privredno-ekonomskog saveta predsedava, rukovodi njenim radom i potpisuje donete akte predsedavajući sednicom.
Predsedavajući sednice je član koga ovlasti Gradonačelnik.
Privredno-ekonomski savet radi i odlučuje na sednici na kojoj prisustvuje većina članova Privredno-ekonomskog saveta.
Privredno-ekonomski savet odlučuje većinom glasova prisutnih članova.
Na sednici Privredno-ekonomskog saveta vodi se zapisnik.
U zapisnik se unose imena prisutnih, imena lica koja po pozivu učestvuju na sednici, dnevni red sednice, pitanja koja su razmatrana i predlozi izneti na sednici, zaključci i inicijative Saveta i izdvojena mišljenja, ukoliko to zatraži član Saveta.
Zapisnik potpisuje predsednik radnog tela, odnosno predsedavajući.
Savet za ljudska i manjinska prava
Savet za ljudska i manjinska prava prati: ostvarivanje, zaštitu i unapređenje nacionalne ravnopravnosti u Gradu, a posebno u oblasti kulture, obrazovanja i informisanja; prati gradske planove i programe koji su od značaja za ostvarivanje nacionalne ravnopravnosti i predlaže mere za postizanje nacionalne ravnopravnosti; predlaže izvore, obim i namenu budžetskih sredstava za ostvarivanje nacionalne ravnopravnosti, promoviše međusobno razumevanje i dobre odnose među svim zajednicama koje žive u Gradu.
Savet za ljudska i manjinska prava o donetim aktima upoznaje Skupštinu Grada, Gradonačelnika i Gradsko veće.
Savet za ljudska i manjinska prava ima 15 članova.
Predsednika i 14 članova Saveta za ljudska i manjinska prava imenuje Veće većinom glasova članova Veća, na predlog Gradonačelnika.
Mandat predsednika i članova Saveta za ljudska i manjinska prava jednak je mandatu Veća.
Predsednik Saveta za ljudska i manjinska prava može biti na stalnom radu u Gradskom veću.
U sastav Saveta za ljudska i manjinska prava imenuju se: članovi iz reda udruženja građana koji se bave pitanjem nacionalne ravnopravnosti u Gradu, članovi iz reda građana i članovi iz reda udruženja koja se bave ostvarivanjem ljudskih i manjinskih prava.
Član Saveta ne može biti odbornik Skupštine Grada, kao ni član Gradskog veća.
Izbor članova Saveta za ljudska i manjinska prava vrši se na osnovu javnog poziva koji realizuje Služba za poslove Gradskog veća, na osnovu kriterijuma i roka koje utvrđuje Veće.
Veće je u obavezi da u roku od 10 dana od isteka roka iz stava 6. ovog člana imenuje predsednika i članove Saveta za ljudska i manjinska prava.
Sednicu Saveta za ljudska i manjinska prava saziva Gradonačelnik ili član Veća koga ovlasti Gradonačelnik.
Gradonačelniku inicijativu za sazivanje sednice Saveta za ljudska i manjinska prava može podneti i predsednik Saveta za ljudska i manjinska prava.
Poziv za sednicu Saveta za ljudska i manjinska prava sa predlogom dnevnog reda i materijalom dostavlja se u elektronskom obliku članovima Saveta za ljudska i manjinska prava, Gradonačelniku, članu Veća zaduženom za pitanja koja se razmatraju na sednici i obrađivaču, najkasnije 5 dana pre održavanja sednice.
Izuzetno, poziv sa predlogom dnevnog reda i materijalom dostavlja se i u pisanom obliku.
Predlog dnevnog reda, zapisnik sa sednice i materijali za sednicu čuvaju se u pisanom obliku u arhivi Službe za poslove Veća.
Nadležna gradska uprava ili služba je dužna da za sednicu Saveta za ljudska i manjinska prava odredi svog predstavnika radi davanja potrebnih objašnjenja, u vezi sa pitanjima koja su na dnevnom redu sednice.
Na sednicu Saveta za ljudska i manjinska prava mogu biti pozvani i učestvovati u radu bez prava odlučivanja, stručnjaci za određena pitanja o kojima se na sednici raspravlja.
Sednicom Saveta za ljudska i manjinska prava predsedava predsednik Saveta.
U slučaju odsutnosti ili sprečenosti predsednika Saveta za ljudska i manjinska prava, sednicom predsedava, rukovodi njenim radom i potpisuje donete akte predsedavajući sednicom.
Predsedavajući sednice je član Saveta za ljudska i manjinska prava koga ovlasti Gradonačelnik.
Savet za ljudska i manjinska prava radi i odlučuje na sednici na kojoj prisustvuje većina članova Saveta za ljudska i manjinska prava.
Savet za ljudska i manjinska prava odlučuje većinom glasova prisutnih članova.
Na sednici Saveta za ljudska i manjinska prava vodi se zapisnik.
U zapisnik se unose imena prisutnih, imena lica koja po pozivu učestvuju na sednici, dnevni red sednice, pitanja koja su razmatrana i predlozi izneti na sednici, zaključci i inicijative Saveta i izdvojena mišljenja, ukoliko to zatraži član Saveta.
Zapisnik potpisuje predsednik radnog tela, odnosno predsedavajući.
Veće može, za obavljanje određenih zadataka i radi razmatranja pitanja iz svoje nadležnosti da obrazuje radne timove kao povremena radna tela.
Radni timovi obrazuju se rešenjem Gradskog veća kojim se određuju njihovi zadaci, utvrđuje broj i sastav članova, rok za izvršenje zadatka, kao i druga pitanja od značaja za njihov rad.
Organizacione i administrativno tehničke poslove za potrebe stalnih i povremenih radnih tela Veća obavlja Služba za poslove Veća.
Stručne poslove u vezi sa pripremom materijala za pojedine tačke dnevnog reda radnih tela Veća, pripremaju nadležne uprave i službe Grada.
Predlaganje i dostavljanje akata Veću
Nacrte akata i drugih materijala koji se razmatraju na sednici veća pripremaju uprave odnosno službe grada (u daljem tekstu: obrađivač).
Obrađivač je u obavezi da dostavi akt Veću u elektronskom obliku preko službe nadležne za poslove Veća, koja o pristiglim aktima obaveštava Gradonačelnika.
Takođe, obrađivač je u obavezi da Veću dostavi uz nacrte akata i drugih materijala i propratni akt u kome će odrediti izvestioca na sednici Veća, na kojoj će se razmatrati određeni materijal.
Izvestilac obrađivača daje bliža objašnjenja i tumačenja o podnetim materijalima.
Postupak izrade, oblik i sadržina akata, način dostavljanja i druga pitanja koja se odnose na dostavljanje materijala Veću uređuju se posebnim pravilnikom.
Gradonačelnik saziva sednicu Veća elektronskim putem, predlaže dnevni red sednice, predsedava sednicom i učestvuje u njenom radu.
U slučaju odsustva ili sprečenosti Gradonačelnika, sednicu može po ovlašćenju Gradonačelnika sazvati i njome predsedavati, kao i potpisivati akte donete na sednici, zamenik Gradonačelnika ili drugi član Veća koga odredi Gradonačelnik.
Veće radi i odlučuje na sednici.
Sednica Veća po pravilu održava se četvrtkom.
Sednici prethodi kolegijum Veća na koji se pozivaju načelnici uprava i službi Grada, a po potrebi, Gradonačelnik može da pozove i druga lica.
Na kolegijumu Veća utvrđuju se zaduženja i rokovi za pripremu i dostavu materijala za sednicu Veća.
Članovi Veća odgovorni su za praćenje stanja i sprovođenje stavova Veća u oblastima za koje su zaduženi, kao i za blagovremeno pokretanje inicijativa pred Većem.
Članovi Veća, po svojoj inicijativi ili na zahtev Veća, obaveštavaju Veće o izvršavanju zaključaka Veća i realizaciji drugih zadataka koje im poveri Veće.
Poziv za sednicu Veća dostavlja se članovima Veća najkasnije dva dana pre dana određenog za održavanje sednice.
Sednica se može sazvati i u kraćem roku od termina određenog za održavanje sednice, kada za to postoje posebni razlozi, koje Gradonačelnik, odnosno predsedavajući obrazlaže na početku sednice.
Uz poziv za sednicu članovima Veća se dostavlja predlog dnevnog reda, zapisnik sa prethodne sednice i materijal po tačkama dnevnog reda u elektronskom obliku u roku iz stava 1. ovog člana, izuzev materijali o kojima Veće odlučuje većinom od ukupnog broja članova Veća, koji se dostavljaju u roku od 5 dana pre dana određenog za održavanje sednice.
Izuzetno, poziv za sednicu članovima Veća se dostavlja pisanim putem uz predlog dnevnog reda, zapisnik sa prethodne sednice i materijal po tačkama dnevnog reda.
Izuzetno, u naročito opravdanim i hitnim slučajevima, Gradonačelnik može odlučiti da se sednica Veća sazove i održi telefonskim putem, u kom slučaju članovi Veća glasaju na isti način.
Član Veća je u obavezi da obavesti Gradonačelnika, o razlozima odsustva sa sednice.
Za sednicu Veća pozivaju se predstavnici obrađivača, a po potrebi, Gradonačelnik, odnosno predsedavajući sednicom, može pozvati i predstavnike gradskih opština, javnih preduzeća, ustanova, organizacija, kao i stručnjake iz određenih oblasti.
Pozvanim licima se uz poziv dostavljaju samo akti za tačke dnevnog reda radi kojih su pozvana, i ona mogu učestvovati u radu Veća, samo pri razmatranju tih tačaka dnevnog reda bez prava odlučivanja.
Sednica Veća se može zakazati i u roku kraćem od roka određenog članom 30. stav 1, kada je potrebno da se Veće izjasni o amandmanima podnetim na akta, čiji je predlagač Veće, kao i:
- kada je sednica Skupštine Grada hitno sazvana;
- kada Skupština Grada donosi akt po hitnom postupku;
- kada je akt uvršten u dnevni red sednice Skupštine Grada kao dopuna dnevnog reda.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana članovi Veća, i druga lica čije je prisustvo potrebno, mogu se obavestiti o terminu održavanja sednice i telefonom ili na drugi odgovarajući način, a materijali za razmatranje se mogu dostaviti i na samoj sednici.
Gradonačelnik otvara sednicu Veća i utvrđuje da postoji kvorum za rad.
Kvorum za rad Veća postoji ako je na sednici prisutno više od polovine od ukupnog broja članova Veća.
Pre prelaska na utvrđivanje dnevnog reda sednice usvaja se zapisnik sa prethodne sednice Veća.
Prilikom usvajanja zapisnika, Veće odlučuje i o primedbama stavljenim na zapisnik. Usvojene primedbe postaju sastavni deo zapisnika.
Dnevni red utvrđuje Veće većinom glasova od prisutnih članova Veća.
Članovi Veća mogu predlagati izmene i dopune dnevnog reda, ukoliko je materijal pripremljen u skladu sa ovim poslovnikom.
Članovi Veća glasanjem odlučuju o svakom predlogu za izmenu i dopunu dnevnog reda.
O dnevnom redu u celini Veće odlučuje bez pretresa.
Pretres tačaka dnevnog reda vrši se po utvrđenom redosledu.
Pre otvaranja pretresa o predloženom aktu Veću se obraća član Veća koji je zadužen za oblast na koju se akt odnosi.
Dodatna obrazloženja predloženog akta daje predstavnik obrađivača.
Nakon izlaganja predstavnika obrađivača, odnosno zaduženog člana Veća, otvara se pretres u kojem mogu uzeti učešće članovi Veća i druga pozvana lica.
O iznetim primedbama i predlozima na predloženi akt koji se razmatra izjašnjava se predstavnik obrađivača.
Veće u skladu sa izglasanim primedbama i predlozima može da izmeni predloženi akt, da ga povuče i da ga vrati na doradu obrađivaču.
Gradonačelnik može odrediti pauzu, ako to zahtevaju okolnosti u radu Veća.
Gradonačelnik može prekinuti sednicu zbog potrebe da se izvrše neophodne konsultacije i pribave mišljenja radi usaglašavanja stavova i konačnog odlučivanja o pojedinom pitanju; potrebe da se održi red na sednici; kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici; kada zbog obimnosti dnevnog reda ne može da se završi rasprava po svim tačkama, i u drugim slučajevima.
U slučaju prekida sednice, Gradonačelnik će odrediti dan i sat kada će se sednica Veća nastaviti o čemu će članovi Veća biti obavešteni.
Po završenom pretresu Veće odlučuje glasanjem članova Veća.
Član Veća ima pravo i dužnost da glasa o svakom predlogu o kome se odlučuje na sednici.
Glasanje je javno i član Veća glasa tako što se dizanjem ruke izjašnjava o predlogu i glasa "za", "protiv" ili je uzdržan.
Akt o kome se odlučuje na sednici smatra se donetim ako je za predlog glasalo više od polovine prisutnih članova Veća.
Većinom od ukupnog broja članova, Veće odlučuje:
- o predlogu Statuta i predlogu izmena Statuta;
- o predlogu budžeta;
- o privremenom finansiranju u slučaju da Skupština Grada ne donese budžet pre početka fiskalne godine,
- o predlogu da Skupština Grada raspusti Skupštinu gradske opštine.
Posle završenog glasanja Gradonačelnik utvrđuje rezultat glasanja i objavljuje da li je predlog o kome se glasalo usvojen ili odbijen.
Pravno-tehničku redakciju materijala koji je usvojen na sednici Veća, vrši služba nadležna za poslove Veća u saradnji sa obrađivačem materijala.
Veće donosi: poslovnik, rešenja, zaključke i druga akta.
Akte Veća potpisuje Predsednik Veća, odnosno lice koje je po ovlašćenju predsednika Veća predsedavalo sednicom.
Izvornik akta čuva se u arhivi službe nadležne za poslove Veća, o čemu se stara sekretar Gradskog veća.
Tačnost prepisa akta overava sekretar Gradskog veća ili lice koje ono ovlasti.
Akti Veća objavljuju se u skladu sa važećim propisima o čemu se stara sekretar Gradskog veća.
O toku sednice Veća vodi se zapisnik.
U zapisnik se unosi datum i mesto održavanja sednice, vreme trajanja sednice, ime predsedavajućeg, imena prisutnih i odsutnih članova Veća, imena lica koja su po pozivu prisustvovala sednici, dnevni red, kraća sadržina rasprave sa imenima učesnika u raspravi, izdvojeno mišljenje člana Veća, ukoliko je to zatražio, rezultati glasanja po tačkama dnevnog reda i donete akte Veća.
Zapisnik potpisuje predsednik Veća, odnosno predsedavajući i sekretar Gradskog veća.
Na sednici Veća vrši se tonsko snimanje.
O vođenju i čuvanju zapisnika sa sednice Veća i prekucanog teksta tonskog zapisa stara se sekretar Veća koji i odlučuje o njihovom korišćenju.
Izvod iz prekucanog teksta tonskog zapisa izrađuje se ukoliko za to postoje opravdani razlozi, o čemu odlučuje Gradonačelnik.
VI UKIDANJE ILI PONIŠTAVANJE AKATA PO PRAVU NADZORA
Obrazloženi predlog za ukidanje ili poništavanje akta gradske uprave ili službe, podnosi Gradonačelnik ili član Veća, po sopstvenoj inicijativi ili na inicijativu zainteresovanog lica.
Pre odlučivanja Veća o predlogu iz stava 1. ovog člana pribavlja se mišljenje donosioca osporenog akta, službe nadležne za preventivnu kontrolu zakonitosti akata, uprave nadležne za poslove finansija kada su u pitanju sredstva budžeta grada, i Gradskog javnog pravobranilaštva kada su u pitanju imovinska prava i interesi grada, odnosno akt kojim se stvaraju ugovorne obaveze grada.
VII JAVNOST RADA VEĆA I RADNIH TELA VEĆA
Rad Veća i radnih tela Veća je javan.
Izuzetno, Veće, odnosno radno telo može odlučiti da sa svojih sednica isključi javnost, ali samo pri pretresu određenog pitanja, u skladu sa zakonom.
Elektronski mediji mogu direktno da prenose sednicu Veća.
Predstavnici medija imaju slobodan pristup sednicama Veća i radnih tela i stavljaju im se na raspolaganje predlozi akata i drugi materijal o pitanjima iz rada Veća i radnih tela.
Javnost rada Veća obezbeđuje se davanjem službenih saopštenja o radu Veća od strane Gradonačelnika, odnosno člana Veća koga odredi Veće, konferencijama za novinare, prisustvom predstavnika medija sednicama Veća, predstavljanjem Veća na zvaničnoj internet prezentaciji Grada i drugim informacijsko-telekomunikacionim sredstvima.
O radu radnog tela Veća službeno saopštenje za javnost izdaje predsednik radnog tela Veća.
O javnosti rada Veća i radnih tela Veća stara se služba nadležna za poslove saradnje sa medijima.
Veće određuje službeno lice za postupanje po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, u skladu sa zakonom.
VIII ODNOS VEĆA I DRUGIH ORGANA GRADA
Odnos Veća i uprava i službi Grada zasniva se na pravima i dužnostima koje su utvrđene zakonom, Statutom i drugim propisima.
Veće izveštava Skupštinu Grada o svom radu, a naročito o izvršavanju odluka i drugih akata.
Veće podnosi izveštaj Skupštini Grada kad Skupština Grada to zatraži ili po sopstvenoj inicijativi.
Izveštaj priprema Služba za poslove Gradskog veća na osnovu podataka kojim raspolaže i na osnovu izveštaja koje joj dostavljaju uprave i službe Grada.
Na sednicama Skupštine Grada i njenih radnih tela Veće predstavlja Gradonačelnik, odnosno predsednik Veća.
Veće može, za predlog akta koji predlaže Skupštini Grada kao ovlašćeni predlagač, odrediti člana Veća koji će na sednici Skupštine Grada i njenih radnih tela, obrazložiti taj predlog i dati dopunsko objašnjenje.
Ovlašćeni član Veća ima, na sednici Skupštine Grada, sva prava predlagača, odnosno pravo da izmeni, dopuni ili povuče predlog akta, ukoliko ga je na to ovlastilo Veće.
Veće može osim člana Veća, odrediti za predstavnika predlagača i lice koje nije član Veća, da obrazloži predlog i daje dopunska objašnjenja, bez ovlašćenja da predlog izmeni, dopuni ili povuče.
Veće može naložiti upravama i službama Grada da u određenom roku izrade akt ili preduzmu radnje ili mere za koje su ovlašćeni kao i da podnesu izveštaj o pojedinim pitanjima iz svoje nadležnosti sa odgovarajućim predlozima.
Uprave i službe Grada su dužne da Veću podnose izveštaj o vršenju poslova iz svog delokruga, kad Veće to zatraži.
IX POSTAVLJENJE NAČELNIKA GRADSKIH UPRAVA GRADA NIŠA
Načelnike gradskih uprava Grada Niša, u skladu sa zakonom, Statutom, odlukom o organizaciji Gradskih uprava i ovim poslovnikom postavlja Veće, na osnovu javnog oglasa, na period od pet godina.
Javni oglas za načelnike Gradskih uprava raspisuje i oglašava Veće.
Javni oglas iz stava 2. ovog člana objavljuje se na zvaničnom sajtu Grada Niša i u dva štampana medija, od kojih jedan izlazi na teritoriji Grada Niša, a drugi na teritoriji Republike Srbije.
Stupanjem na snagu ovog poslovnika prestaje da važi Poslovnik Gradskog veća grada Niša ("Službeni list grada Niša", broj 96/2004).
Poslovnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Niša".
Samostalni član Poslovnika o izmeni
Poslovnika o radu Gradskog veća Grada Niša
("Sl. list grada Niša", br. 4/2009)
Član 2
Ovaj poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Niša".