ZAKONO ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANJU ORGANIZOVANOG KRIMINALA, KORUPCIJE I DRUGIH POSEBNO TEŠKIH KRIVIČNIH DELA("Sl. glasnik RS", br. 42/2002, 27/2003, 39/2003, 67/2003, 29/2004, 58/2004 - dr. zakon, 45/2005, 61/2005 i 72/2009) |
Ovim zakonom uređuje se obrazovanje, organizacija, nadležnost i ovlašćenja državnih organa i posebnih organizacionih jedinica državnih organa, radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela određena ovim zakonom.
Ovaj zakon se primenjuje radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za:
1) krivična dela organizovanog kriminala,
2) krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije (čl. 310. do 312. Krivičnog zakonika),
3) krivična dela protiv službene dužnosti (čl. 359, 366, 367. i 368. Krivičnog zakonika), kada je okrivljeni, odnosno lice kojem se daje mito, službeno ili odgovorno lice koje vrši javnu funkciju na osnovu izbora, imenovanja ili postavljenja od strane Narodne skupštine, Vlade, Visokog saveta sudstva ili Državnog veća tužilaca,
4) krivično delo zloupotreba službenog položaja (član 359. stav 3. Krivičnog zakonika), kada vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od 200.000.000 dinara,
5) krivično delo međunarodni terorizam i krivično delo finansiranje terorizma (čl. 391. i 393. Krivičnog zakonika),
6) krivično delo pranja novca (član 231. Krivičnog zakonika), ako imovina koja je predmet pranja novca potiče iz krivičnih dela iz tač. 1), 3), 4) i 5) ovog člana,
7) krivična dela protiv državnih organa (član 322. st. 3. i 4. i član 323. st. 3. i 4. Krivičnog zakonika) i krivična dela protiv pravosuđa (čl. 333. i 335, član 336. st. 1, 2. i 4. i čl. 336b, 337. i 339. Krivičnog zakonika), ako su izvršena u vezi sa krivičnim delima iz tač. 1) do 6) ovog člana.
Organizovani kriminal u smislu ovog zakona predstavlja vršenje krivičnih dela od strane organizovane kriminalne grupe ili njenih pripadnika.
Pod organizovanom kriminalnom grupom iz stava 1. ovog člana podrazumeva se grupa od tri ili više lica, koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je propisana kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna, radi sticanja, posredno ili neposredno, finansijske ili druge koristi.
II ORGANIZACIJA I NADLEŽNOST DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANJU ORGANIZOVANOG KRIMINALA
1. Tužilaštvo za organizovani kriminal
Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona, nadležno je Tužilaštvo za organizovani kriminal.
Ako ovim zakonom nije drugačije određeno, na Tužilaštvo za organizovani kriminal primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje javno tužilaštvo.
Radom Tužilaštva za organizovani kriminal rukovodi Tužilac za organizovani kriminal (u daljem tekstu: Tužilac).
Prilikom predlaganja kandidata za Tužioca, odnosno izbora zamenika Tužioca, prednost imaju kandidati koji poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Čl. 6 i 7
(Brisani)
Republički javni tužilac može, na predlog Tužioca, da uputi u Tužilaštvo za organizovani kriminal, zamenika javnog tužioca, uz njegovu pismenu saglasnost.
Upućivanje iz stava 1. ovog člana traje najduže četiri godine, a može biti produženo odlukom Republičkog javnog tužioca, na predlog Tužioca, uz pismenu saglasnost upućenog zamenika javnog tužioca.
Ako je to potrebno radi vođenja krivičnog postupka, Tužilac može od državnog organa ili organizacije da zatraži upućivanje zaposlenog na rad u Tužilaštvo za organizovani kriminal.
Rukovodilac organa ili organizacije dužan je da bez odlaganja odluči o zahtevu Tužioca iz stava 1. ovog člana.
Upućivanje na rad iz stava 1. ovog člana vrši se uz saglasnost zaposlenog i traje najduže godinu dana.
2. Služba za suzbijanje organizovanog kriminala
Radi obavljanja policijskih poslova u vezi sa krivičnim delima iz člana 2. ovog zakona, obrazuje se u okviru ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove Služba za suzbijanje organizovanog kriminala (u daljem tekstu: Služba).
Služba postupa po zahtevima Tužioca, u skladu sa zakonom.
Ministar nadležan za unutrašnje poslove, uz pribavljeno mišljenje Tužioca, postavlja i razrešava starešinu Službe i donosi akt kojim bliže uređuje rad Službe, u skladu sa zakonom.
Ministar nadležan za unutrašnje poslove može odrediti da u sprečavanju i otkrivanju krivičnog dela terorizma učestvuje organizaciona jedinica ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove - Žandarmerija.
Svi državni organi i organizacije dužni su da na zahtev Službe ili Tužioca:
1) bez odlaganja omoguće upotrebu svakog tehničkog sredstva kojim raspolažu;
2) obezbede blagovremeno odazivanje svakog svog pripadnika, odnosno zaposlenog, uključujući i starešine organa ili organizacije, radi davanja obaveštenja i saslušanja, odosno ispitivanja u svojstvu osumnjičenog ili svedoka;
3) bez odlaganja predaju Službi ili Tužiocu svako pismeno ili drugi dokaz koji poseduju, ili na drugi način saopšte informacije koje mogu da pomognu u rasvetljavanju krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona.
Ako policija u pretkrivičnom postupku dođe do saznanja da se priprema ili da je učinjeno krivično delo iz člana 2. ovog zakona ili u vezi sa sprečavanjem ili otkrivanjem tih krivičnih dela preduzme neku službenu radnju, dužna je da o tome odmah obavesti Službu i Tužioca.
Tužilac može zahtevati da policija preduzme određene mere ili radnje u datom roku i da ga o tome odmah obavesti.
O nepostupanju ili neblagovremenom postupanju policije, Tužilac će obavestiti ministra nadležnog za unutrašnje poslove i Vladu.
3. Posebna odeljenja nadležnih sudova
Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona nadležan je Viši sud u Beogradu, kao prvostepeni, za teritoriju Republike Srbije.
Za odlučivanje u drugom stepenu u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona nadležan je Apelacioni sud u Beogradu.
Sukob nadležnosti između redovnih sudova za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona rešava Vrhovni kasacioni sud.
Odredba stava 3. ovog člana primenjuje se i u slučaju sukoba nadležnosti između Posebnog odeljenja za postupanje u krivičnim delima iz člana 2. ovog zakona Višeg suda u Beogradu i drugih odeljenja i veća toga suda.
U Višem sudu u Beogradu obrazuje se Posebno odeljenje za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona (u daljem tekstu: Posebno odeljenje Višeg suda).
Radom Posebnog odeljenja Višeg suda rukovodi predsednik Posebnog odeljenja Višeg suda.
Predsednika Posebnog odeljenja Višeg suda postavlja predsednik Višeg suda u Beogradu iz reda sudija raspoređenih na rad u Posebno odeljenje Višeg suda, na vreme od četiri godine. Predsednik Posebnog odeljenja Višeg suda mora imati najmanje 10 godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.
Sudije u Posebno odeljenje Višeg suda raspoređuje predsednik Višeg suda u Beogradu, na vreme od šest godina, uz njihovu pismenu saglasnost. Sudija Posebnog odeljenja Višeg suda mora imati najmanje osam godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.
Izuzetno od odredaba Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva može uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Posebno odeljenje Višeg suda, na vreme od šest godina, uz njegovu pismenu saglasnost. Sudija koji se upućuje mora ispunjavati uslove iz stava 4. ovog člana.
Prilikom raspoređivanja, odnosno upućivanja u Posebno odeljenje Višeg suda, prednost imaju sudije koje poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Predsednik Višeg suda u Beogradu bliže uređuje rad Posebnog odeljenja Višeg suda.
U Apelacionom sudu u Beogradu obrazuje se Posebno odeljenje za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona (u daljem tekstu: Posebno odeljenje Apelacionog suda).
Radom Posebnog odeljenja Apelacionog suda rukovodi predsednik Posebnog odeljenja Apelacionog suda.
Predsednika Posebnog odeljenja Apelacionog suda postavlja predsednik Apelacionog suda u Beogradu iz reda sudija raspoređenih na rad u Posebno odeljenje Apelacionog suda, na vreme od 4 godine. Predsednik Posebnog odeljenja Apelacionog suda mora imati najmanje 12 godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.
Sudije u Posebno odeljenje Apelacionog suda raspoređuje predsednik Apelacionog suda u Beogradu, na vreme od šest godina, uz njihovu pismenu saglasnost. Sudija Posebnog odeljenja Apelacionog suda mora imati najmanje 10 godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.
Izuzetno od odredaba Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva može uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Posebno odeljenje Apelacionog suda, na vreme od šest godina, uz njegovu pismenu saglasnost. Sudija koji se upućuje mora ispunjavati uslove iz stava 4. ovog člana.
Prilikom raspoređivanja, odnosno upućivanja u Posebno odeljenje Apelacionog suda, prednost imaju sudije koje poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Predsednik Apelacionog suda u Beogradu bliže uređuje rad Posebnog odeljenja Apelacionog suda.
4. Posebna pritvorska jedinica
U Okružnom zatvoru u Beogradu obrazuje se posebna pritvorska jedinica za izdržavanje pritvora određenog u krivičnom postupku za krivična dela iz člana 2. ovog zakona (u daljem tekstu: Posebna pritvorska jedinica).
Ministar nadležan za pravosuđe bliže uređuje organizaciju, rad i postupanje sa pritvorenicima u Posebnoj pritvorskoj jedinici, u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku i Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija.
IIa POSEBNA OVLAŠĆENJA NADLEŽNIH DRŽAVNIH ORGANA U KRIVIČNOM POSTUPKU ZA KRIVIČNA DELA ORGANIZOVANOG KRIMINALA
Za krivična dela iz člana 2. ovog zakona primenjuju se odredbe glave XXIXa Zakonika o krivičnom postupku, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
U postupku za krivična dela iz člana 2. ovog zakona, u prvom stepenu sudi veće sastavljeno od trojice sudija, a u drugom stepenu veće sastavljeno od pet sudija.
(Prestao da važi)
Čl. 15v-15d
(Brisani)
Čl. 15đ i 15e
(Brisani)
Tužilac, okrivljeni i njegov branilac i oštećeni i njegov punomoćnik mogu predlagati nove dokaze najkasnije do isteka roka od 30 dana od dana donošenja rešenja o sprovođenju istrage.
Po isteku roka iz stava 1. ovog člana istražni sudija Posebnog odeljenja Višeg suda na završnoj sednici za evidentiranje dokaza sačinjava zapisnik o dokazima koji će se izvesti tokom sprovođenja istrage. Na ovoj sednici moraju se istaći i u zapisniku evidentirati i svi procesni i drugi prigovori koji se odnose na tu fazu krivičnog postupka.
Izuzetno, ako dokazi ili razlozi za procesne ili druge prigovore do isteka roka iz stava 1. ovog člana, odnosno završne sednice za evidentiranje dokaza nisu postojali ili se za njih očigledno nije moglo znati, novi dokazi se mogu predlagati ili prigovori isticati najkasnije do zaključenja istrage, o čemu istražni sudija Posebnog odeljenja Višeg suda odlučuje rešenjem.
Pravo na razgledanje spisa može se koristiti od momenta donošenja rešenja o sprovođenju istrage.
Istražni sudija Posebnog odeljenja Višeg suda može rešenjem odlučiti da se pravo iz stava 1. ovog člana koristi od momenta kad su saslušani svi osumnjičeni obuhvaćeni zahtevom za sprovođenje istrage.
Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana može se izjaviti prigovor predsedniku Posebnog odeljenja Višeg suda, koji je dužan da rešenje po prigovoru donese u roku od 48 časova.
O toku glavnog pretresa vodi se audio i video zapis koji sadrži celokupan tok pretresa, kao i zapisnik u pisanoj formi u koji se unose podaci o početku i zaključenju pretresa, prisutnim učesnicima i izvedenim dokazima, kao i rešenja predsednika veća o upravljanju postupkom.
Audio zapis iz stava 1. ovog člana transkriptuje se u roku od 72 časa i predstavlja sastavni deo zapisnika vođenog u pisanoj formi.
Audio zapis, video zapis i transkript čuvaju se kao i zapisnik sačinjen u pisanoj formi.
Istražni sudija Posebnog odeljenja Višeg suda, odnosno predsednik veća Posebnog odeljenja Višeg suda može veštaku, odnosno sudskom prevodiocu ili tumaču odrediti nagradu do dvostrukog iznosa nagrade predviđene za veštačenje, odnosno prevođenje ili tumačenje u drugim krivičnim stvarima.
Istražni sudija Posebnog odeljenja Višeg suda, odnosno predsednik veća Posebnog odeljenja Višeg suda, dužan je da odredi rok u kome se mora sprovesti potrebno veštačenje i dostaviti nalaz i mišljenje.
Rok iz stava 1. ovog člana ne može biti duži od 90 dana.
U slučaju prekoračenja roka iz stava 2. ovog člana istražni sudija Posebnog odeljenja Višeg suda, odnosno predsednik veća Posebnog odeljenja Višeg suda kazniće novčano lice kome je veštačenje povereno, i to:
1) pravno lice - novčano do 500.000 dinara;
2) odgovorno lice u pravnom licu - novčano do 100.000 dinara;
3) fizičko lice (veštaka) - novčano do 100.000 dinara.
O izrečenim novčanim kaznama iz stava 3. ovog člana vodi se evidencija u Posebnom odeljenju Višeg suda.
U slučaju ponovnog prekoračenja roka u toku iste kalendarske godine, pored izrečene novčane kazne, predsednik Posebnog odeljenja Višeg suda može predložiti ministru nadležnom za pravosuđe upravnu meru brisanja sa spiska veštaka, sa privremenom zabranom bavljenja veštačenjem u trajanju od tri godine.
Odredbe člana 15k ovog zakona shodno se primenjuju i na sudske prevodioce i tumače.
Sudski prevodilac ili tumač, u slučaju prekoračenja roka iz člana 15k stav 2. ovog zakona, kazniće se novčano do 100.000 dinara.
Ako nije moguće obezbediti prisustvo svedoka, veštaka ili oštećenog na glavnom pretresu, njihovo ispitivanje može se vršiti putem video konferencijske veze.
Saslušanje svedoka ili oštećenog na način iz stava 1. ovog člana može se obaviti i putem međunarodne krivičnopravne pomoći.
Na obrazloženi predlog zainteresovanog lica, sud može odlučiti o zaštiti ličnih podataka svedoka ili oštećenog.
Lica koja vrše funkciju, odnosno obavljaju poslove i zadatke u državnim organima i posebnim organizacionim jedinicama iz ovog zakona, dužna su da pre stupanja na funkciju, odnosno rad, dostave Agenciji za borbu protiv korupcije, u pisanoj formi, potpune i tačne podatke o svojoj imovini i imovini svog bračnog druga, krvnih srodnika u pravoj liniji, a u pobočnoj do trećeg stepena krvnog srodstva i u tazbinskom srodstvu do drugog stepena.
Evidentiranje i proveru podataka iz stava 1. ovog člana vrši Agencija za borbu protiv korupcije, u skladu sa posebnim zakonom.
Bezbednosne provere lica iz stava 1. ovog člana vrši ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, Bezbednosno-informativna agencija i Vojno-bezbednosna agencija. Bezbednosne provere mogu se obaviti bez znanja tih lica pre stupanja na rad, odnosno funkciju, tokom vršenja funkcije, odnosno obavljanja poslova, kao i godinu dana po prestanku vršenja funkcije, odnosno obavljanja poslova.
Način obavljanja bezbednosnih provera iz stava 3. ovog člana, kao i evidentiranje prikupljenih podataka, uređuje se aktom Vlade.
Podaci iz st. 1. i 3. ovog člana su službena tajna.
Sva lica koja izvršavaju poslove i zadatke u okviru nadležnosti državnih organa u suzbijanju krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona dužna su da podatke i saznanja do kojih dođu prilikom obavljanja tih poslova i zadataka čuvaju kao službenu tajnu.
Tužilac, predsednik Posebnog odeljenja Višeg suda, predsednik Posebnog odeljenja Apelacionog suda i starešina Službe bliže uređuju čuvanje službene tajne u vezi sa radom organizacionih jedinica kojima rukovode.
V PLATE I DRUGA PRAVA PO OSNOVU RADA
Lica koja obavljaju poslove i zadatke u državnim organima i posebnim organizacionim jedinicama iz ovog zakona imaju pravo na platu koja ne može biti veća od dvostrukog iznosa plate koju bi ostvarila lica zaposlena na odgovarajućim poslovima i zadacima u Tužilaštvu za organizovani kriminal, Višem sudu u Beogradu, Apelacionom sudu u Beogradu, ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove i Okružnom zatvoru u Beogradu.
Plate lica iz stava 1. ovog člana uređuje Vlada.
Sudije raspoređene u Posebno odeljenje Višeg suda i Posebno odeljenje Apelacionog suda, Tužilac i njegovi zamenici, imaju pravo na staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem, i to tako što se 12 meseci provedenih na radu u posebnim odeljenjima sudova, odnosno Tužilaštvu za organizovani kriminal računa kao 16 meseci staža osiguranja.
Ministarstvo nadležno za pravosuđe obezbeđuje odgovarajuće prostorije i sve druge tehničke uslove potrebne za efikasan i bezbedan rad Tužilaštva za organizovani kriminal, Posebnog odeljenja Višeg suda, Posebnog odeljenja Apelacionog suda i Posebne pritvorske jedinice.
Sredstva za rad Tužilaštva za organizovani kriminal, Posebnog odeljenja Višeg suda, Posebnog odeljenja Apelacionog suda, Službe i Posebne pritvorske jedinice obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
VII PRELAZNA I ZAVRŠNA ODREDBA
Krivični postupci za krivična dela iz člana 2. ovog zakona u kojima je optužnica stupila na pravnu snagu do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se pred sudovima koji su bili stvarno i mesno nadležni pre stupanja na snagu ovog zakona.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a odredbe člana 12. stav 2. i člana 14. ovog zakona primenjivaće se počev od 1. januara 2010. godine.
Do 1. januara 2010. godine za odlučivanje u drugom stepenu u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona primenjivaće se odredbe Zakona o uređenju sudova.
Samostalni član Zakona o izmenama
Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala
("Sl. glasnik RS", br. 27/2003)
Član 2
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 28. februara 2003. godine.
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala
("Sl. glasnik RS", br. 39/2003)
Član 4
Krivični postupci za krivična dela organizovanog kriminala iz čl. 1. i 2. ovog zakona u kojima je optužnica stupila na pravnu snagu do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se pred sudovima koji su bili nadležni i po postupku predviđenom propisima koji su važili za ova krivična dela do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 5
Narodna skupština u roku od 90 dana od stupanja na snagu ovog zakona preispitaće odredbe čl. 15 v, 15g i 15d.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni član Zakona o izmenama
Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala
("Sl. glasnik RS", br. 45/2005)
Član 4
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni član Zakona o izmenama
Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala
("Sl. glasnik RS", br. 61/2005)
Član 2
Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala
("Sl. glasnik RS", br. 72/2009)
Prilikom prvog izbora zamenika Tužioca, odnosno predlaganja kandidata za Tužioca, prednost imaju kandidati koji poseduju posebna znanja i iskustvo iz oblasti organizovanog kriminala i korupcije.
Krivični postupci za krivična dela iz člana 3. ovog zakona, u kojima je doneto rešenje o sprovođenju istrage, odnosno u kojima je optužnica stupila na pravnu snagu do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se pred sudovima koji su bili stvarno i mesno nadležni pre stupanja na snagu ovog zakona.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", izuzev odredaba čl. 5. do 7, člana 8. u delu koji se odnosi na brisanje člana 6. stav 1. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala ("Službeni glasnik RS", br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04, 45/05 i 61/05), čl. 9. do 16, čl. 18. i 19, člana 21. stav 1, člana 22, člana 25, člana 26. stav 2, člana 27. stav 1. i čl. 28. do 30. ovog zakona koje stupaju na snagu 1. januara 2010. godine.
* Danom stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 58/2004), odnosno 5. juna 2004. godine, prestale su da važe odredbe člana 15b Zakona o organizovanju i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala ("Sl. glasnik RS", br. 42/2002, 27/2003, 39/2003, 67/2003 i 29/2004).