ZAKLJUČAK

O USVAJANJU AKCIONOG PLANA ZA SPROVOĐENJE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA MLADIH ZA PERIOD 2009-2011. GODINE

("Sl. glasnik RS", br. 78/2009)

1. Usvaja se Akcioni plan za sprovođenje politike zapošljavanja mladih za period 2009-2011. godine, koji je sastavni deo ovog zaključka.

2. Ovaj zaključak objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

AKCIONI PLAN
ZA SPROVOĐENJE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA MLADIH ZA PERIOD 2009-2011. GODINE

U poslednjih nekoliko godina, u Republici Srbiji se sve veća pažnja posvećuje politici zapošljavanja mladih. Problemi sa kojima se mladi u Republici Srbiji suočavaju pri pronalaženju zaposlenja dodatno su otežani činjenicom da su poslovi nesigurni, a često su angažovani i u neformalnoj ekonomiji. Nezaposlenost, odnosno nizak nivo zaposlenosti mladih uzrokuju i troškove samom društvu. Duga razdoblja nezaposlenosti u ranim fazama života utiču na perspektivu mladih da ostvare karijeru i pristojno zarađuju. Visok stepen nezaposlenosti među mladima znači da su i ulaganja u obrazovanje i obuku bila bez rezultata, da je smanjena poreska baza i da su veći troškovi socijalne zaštite. Visok stepen nezaposlenosti među mladima može prouzrokovati i socijalnu nestabilnost.

Rešavanje problema nezaposlenosti mladih zahteva koordinisano i usaglašeno delovanje u više oblasti, kao što su ekonomska i fiskalna politika, razvoj preduzeća, obrazovanje i politika tržišta rada.

U smislu navedenog, u okviru Projekta Međunarodne organizacije rada "Promocija zapošljavanja mladih u Srbiji", uz punu saradnju svih relevantnih ministarstava, a na osnovu i u cilju realizacije strateških pravaca politike zapošljavanja utvrđenih Nacionalnom strategijom zapošljavanja za period 2005-2010. godine (Zaključak Vlade 05 broj 11-2291/2005 od 14. aprila 2005. godine) i zadataka utvrđenih ciljem 2. Stvaranje uslova za zapošljavanje mladih utvrđenih Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja za 2009. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 17/09), kao i Nacionalnom strategijom za mlade ("Službeni glasnik RS", broj 55/08) i Akcionim planom za sprovođenje nacionalne strategije za mlade za period od 2009. do 2014. godine ("Službeni glasnik RS", broj 7/09) pripremljen je Akcioni plan za sprovođenje politike zapošljavanja mladih za period 2009-2011. godine (u daljem tekstu: AP). Takođe, Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Službeni glasnik RS", broj 36/09), obezbeđuje se sadržajan i fleksibilan zakonski okvir za planiranje i sprovođenje aktivne politike zapošljavanja, na osnovu čega će se aktivna politika zapošljavanja godišnje planirati, uvažavajući specifičnosti na regionalnom nivou, kao i probleme pojedinih grupa nezaposlenih lica. AP-om se utvrđuje osnovni cilj i pet specifičnih, istovremeno strateških ciljeva - obuhvatajući obrazovanje, razvoj preduzetništva i politike tržišta rada - kao i ključne kratkoročne i srednjoročne rezultate koje treba postići u cilju unapređenja produktivnog, slobodno izabranog, stalnog zaposlenja za mlade.

Vremenski okvir AP-a je tri godine, od 2009. do 2011. godine. Ovakav vremenski okvir omogućava usklađivanje AP-a sa planiranjem srednjoročnog budžetskog okvira, kao i sa ciljevima Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2005-2010. Da bi se uzeli u obzir i mogući uticaji svetske ekonomske i finansijske krize na ekonomiju Republike Srbije, ciljevi će biti prikazani u scenariju za najbolji i najgori slučaj. Upravo jedan od efekata utvrđivanja AP-a jeste definisanje aktivnosti i potrebnih sredstava i treba da posluži kao osnova za usmeravanje donatorskih sredstava u buduće projekte.

CILJEVI I PLAN AKTIVNOSTI

1. Osnovni cilj

Osnovni cilj AP-a (utvrđen na osnovu analize stanja na tržištu rada u vezi sa zapošljavanjem mladih), jeste da doprinese postizanju potpunog, produktivnog i slobodno izabranog zaposlenja kod mladih.

2. Specifični ciljevi i efekti politike zapošljavanja mladih

Vlada trenutno sprovodi politiku i institucionalne promene koje predviđa Nacionalni program integracije u EU i Nacionalna stragetija održivog razvoja ("Službeni glasnik RS", broj 57/08). Iako Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2005-2010. godine sadrži više elemenata aktivne politike zapošljavanja, njeni ciljevi imaju malo veze sa drugim ekonomskim ili socijalnim politikama. Otuda je, radi postizanja ciljeva u politici zapošljavanja mladih, tabelarno prikazanih u Prilogu 1, koji je odštampan uz ovaj AP i čini njegov sastavni deo, neophodan efikasan sistem za upravljanje tržištem rada kako na centralnom tako i na lokalnom nivou. Prvi prioritetni cilj AP-a otuda kombinuje više oblasti i usmeren je na:

1) Jačanje upravljanja tržištem rada (za mlade)

Osnovni efekat ovog cilja jeste sprovođenje, na centralnom i lokalnom nivou, aktivne politike zapošljavanja koja je usklađena sa standardima EU i međunarodnim standardima.

Efekti koji su osmišljeni i navedni u daljem tekstu tiču se tri osnovne oblasti: prvo, reorganizacija Sektora za zapošljavanje Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (u daljem tekstu: MERR) prema grupama nadležnosti kojim će se obuhvatiti celokupni ciklus politike zapošljavanja (tj. analiza i planiranje, kao i formulacija, praćenje i evaluacija politike zapošljavanja). Time će se ojačati funkcije ovoga sektora u oblasti upravljanja zapošljavanjem i njegova interakcija sa Ministarstvom rada i socijalne politike (MRSP), Nacionalnom službom za zapošljavanje (NSZ), Inspektoratom za rad i drugim relevantnim ministarstavima.

Drugo, iako je u NSZ postignut značajan napredak u ostvarivanju prioritetnih ciljeva predviđenih Strategijom promena (2006-2008), taj napredak nije bio jednak, pri čemu se organizacione jedinice NSZ i dalje bore da efikasno odgovore na potrebe tražilaca zaposlenja imajući u vidu pri tome potrebe tržišta rada. Delegiranje zadataka dešava se sporo, a najveći deo funkcija još uvek se centralizuje. Pristup upravljanju prema ciljevima - koji je uveden uz pomoć švedske službe zapošljavanja - u probnim (pilot) službama funkcioniše dobro. Međutim, NSZ nastoji da prilagodi i primeni ovaj pristup u svim organizacionim jedinicama.

Treće, efikasna decentralizacija zahteva da se šira politika zapošljavanja mladih koju je utvrdila Vlada pretoči u konkretne projekte na lokalnom nivou koji će odgovoriti potrebama lokalnog tržišta rada. Otuda i institucije lokalne samouprave i socijalni partneri snose odgovornost za usklađivanje lokalnih strategija razvoja sa ciljevima predviđenim u aktivnoj politici zapošljavanja. To će zahtevati izgradnju kapaciteta zainteresovanih strana na lokalnom nivou kako bi se napravili prioriteti intervencija u zapošljavanju.

Skup izabranih politika u ovoj oblasti predviđa preventivni i kurativni pristup problematici koji istovremeno uzimaju u obzir i ponudu i potražnju na tržištu rada. Unapređenje kvantiteta i kvaliteta obrazovanja višestruko pozitivno utiče na unapređenje zapošljivosti mladih. Otuda i drugi cilj politike koji je predviđen AP-om jeste:

2) Promovisanje zapošljavanja jačanjem zapošljivosti mladih

Ovaj cilj ima dva efekta: povećanje broja lica sa stručnim obrazovanjem koja su se zaposlila u struci na neodređeno vreme za 10% i povećanje za 20% broja lica koja naknadno steknu veštine neophodne za posao nakon što su prevremeno napustili školu.

Postizanje ovoga cilja zasniva se na četiri međusobno povezana efekta: 1) usaglašavanje sistema obrazovanja i obuke sa zahtevima tržišta rada, kao što je naglašeno u reformama Ministarstva prosvete; 2) uspostavljanje sistema obuke odraslih zasnovanog na veštinama kako bi se otklonile neusklađenosti ponuđenih i traženih veština na tržištu rada; 3) razvijanje sistema akreditacije i sertifikacije za pružanje obuke odraslim; 4) omogućavanje pristupa NSZ mladima koji su na školovanju ili van njega.

Uticaj politike reformisanja stručnog obrazovanja i obuke (VET) proizvešće rezultate isključivo srednjoročno i dugoročno gledano, a kako bi se otklonili propusti u obrazovanju i obuci, podsticaće se usavršavanje da bi se povećala zapošljivost mladih ljudi koji neće moći iskoristiti poboljšanje efekata stručnog obrazovanja i obuke. Isto tako, ako se povećava zapošljivost mladih ljudi, a pri tom ne vodi računa da li ekonomija ima kapacitet da stvara mogućnost za prihvatljiv rad, poništiće se prednost koja je stečena činjenicom da ima više obrazovane mlade radne snage. Otuda je treći prioritetni cilj:

3) Promovisanje zapošljavanja mladih razvojem privatnog sektora

Svrha je da se dostigne povećanje stope zaposlenosti mladih za 4% godišnje.

Postizanje ovoga cilja zasniva se na pet međusobno povezanih efekata: 1) investicione politike i planovi daju prioritet intervencijama koje imaju visok uticaj na zapošljavanje mladih; 2) politike razvoja preduzeća promovišu razvoj ljudskih resursa i rast zapošljavanja mladih; 3) ustanovljavanje ugovora o obuci na radu; 4) poreske olakšice i visina refundacije doprinosa koriguje se u skladu sa rezultatima procene uticaja na zapošljavanje; 5) organizacije poslodavaca razvijaju usluge za mlade preduzetnike.

Kvalitet zapošljavanja i princip prihvatljivog posla treba aktivno promovisati uz smanjenje rada na crno. U tom smislu, četvrti cilj je:

4) Unapređenje perspektive stvaranja prihvatljivog posla za mlade

Efekat koji se želi postići je smanjenje stope rada na crno kod mladih radnika za 5%, a broja preduzeća koja funkcionišu u neformalnoj ekonomiji za 10%.

Postizanje ovoga cilja zasniva se na kombinaciji podsticaja i kazni kojim će se smanjiti rad na crno mladih u preduzećima. Zasniva se na tri međusobno povezana efekta: 1) povećanje efikasnosti i koordinacije među različitim inspekcijskim službama; 2) sistem podsticaja za promovisanje prelaska sa neformalne u formalnu ekonomiju; 3) podizanje svesti među mladim ljudima o njihovim pravima na radu.

Unapređenje zapošljivosti mladih ljudi, promovisanje kapaciteta privatnog sektora da stvara radna mesta i rešavanje pitanja rada na crno neće samo po sebi, biti dovoljno da udovolji potrebama mladih koji se susreću sa velikim brojem prepreka na tržištu rada. Težnje ka ostvarivanju jednakopravnosti zahtevaju da se donesu konkretne mere. Tako je peti cilj AP-a:

5) Promovisanje uključivanja teže zapošljivih kategorija mladih ljudi na tržište rada donošenjem ciljanih mera zapošljavanja

Svrha je da se postigne povećanje učešća teže zapošljivih kategorija mladih u programima aktivnog zapošljavanja i njihove zaposlenosti u struci na neodređeno vreme za 10% kao i smanjenje broja onih koji nisu u radnom odnosu, na obrazovanju ili obuci (NEET) za 4 procentna poena.

Mere u oblasti tržišta rada koje su primenjivane u Republici Srbiji uveliko su zanemarivale potrebu kombinovanja usluga pomoći pri zapošljavanju i socijalne zaštite. Veliki broj intervencija bio je usmeren na visokoobrazovane mlade, dok je manje pažnje posvećivano onima koji su najmanje privilegovani na trištu rada i u društvu. Institucije koje se bave tržištem rada sada se suočavaju sa izazovom izrade strategija i mera koje će se odnositi na ljude koje je teško zaposliti. Rezultati procena programa za unapređenje zapošljavanja, koje su sprovođene u više zemalja, pokazuju da takvi sistemi funkcionišu ukoliko su mere dobro osmišljene i ukoliko su im ciljna grupa teže zapošljiva lica koja treba zaposliti na radna mesta u privatnom sektoru kombinacijom mera. U ovom smislu, promovisanje socijalnog uključivanja mladih koji se suočavaju sa mnogostruko nepovoljnom situacijom, zasniva se na postizanju dva međusobno povezana efekta: 1) reforme načina usmeravanja i finansiranja mera aktivne politike zapošljavanja tako da iste budu usmerene na mlade, 2) povezivanje NSZ i službi socijalne zaštite kako bi se bolje obradile najranjivije grupe mladih.

Navedeni ciljevi AP-a zasnivaju se na pretpostavci usklađenosti ekonomske i fiskalne politike u svetlu globalne finansijske krize, kako bi se održala ukupna potražnja i domaće investicije. Ukoliko dođe do najgoreg slučaja - na primer, ukoliko se ekonomskom i fiskalnom politikom ne održi domaća potražnja i potražnja za radnom snagom se značajno smanji, ciljevi AP-a će biti sledeći:

- uticaj ekonomske i finansijske krize na ishode prvog cilja biće ograničen, imajući u vidu da se on prvenstveno odnosi na podizanje kapaciteta aktera na tržištu rada;

- efekti drugog cilja biće povećanje broja lica sa stručnim obrazovanjem koja su se zaposlila u struci na neodređeno vreme za 5% i povećanje broja lica koja prevremeno napuste školu, a naknadno steknu veštine neophodne za posao za 10%. Budući da se ostvarenje ovoga cilja meri brojem zaposlenih mladih, lagani pad BDP srazmerno će se odraziti na perspektivu zapošljavanja mladih više nego na perspektivu koju imaju odrasli;

- opšti lagani pad ekonomije Republike Srbije biće prepreka stvaranju radnih mesta što će prouzrokovati smanjenje efekta trećeg cilja (tj. povećanje stope zaposlenosti mladih za 2% godišnje);

- usporavanjem ekonomije i smanjenjem domaće potražnje, kao i izvoza, može se očekivati da će preduzeća pokušati da smanje svoje troškove okretanjem ka neformalnoj ekonomiji. Otuda, kombinovana politika koja je predviđena u četvrtom cilju treba da pravi pomak u smanjenju rada na crno, ali sporijim tempom. U skladu s tim, efekti četvrtog cilja biće: smanjenje stope rada na crno među mladima za 2,5% i smanjenje broja preduzeća koja posluju na crno za 5%;

- mere za kontrolu javnih rashoda mogu imati uticaja na ukupne raspoložive resurse za aktivne mere politike zapošljavanja. Međutim, ukoliko se ostvari scenario u kome se predviđaju bolje osmišljene, ciljane i jeftinije intervencije u zapošljavanju mladih, efekat petog cilja o povećanju broja teže zapošljivih kategorija mladih učljučenih u aktivne mere politike zapošljavanja može se održati, dok smanjenje broja mladih koji pripadaju grupi koja nije stalno zaposlena niti je na obrazovanju ili obuci neće biti veći od 2%, budući da postizanje ovog efekta zavisi od broja radnih mesta koja su otvorena za mlade.

3. Potrebna sredstva

Ukupna sredstva potrebna za realizaciju AP-a procenjuju se na 27.876.000 evra. Oko 17.244.000 evra je već stavljeno na raspolaganje, bilo merama koje je predvidela Vlada Republike Srbije ili kroz programe tehničke saradnje koje finansiraju donatori.1 Preostalih 11.032.000 evra (tj. oko 3,6 miliona evra godišnje) za realizaciju AP-a biće predmet zahteva za finansiranje projekata od strane donatora kroz buduće projekte tehničke saradnje. Ukupan obuhvat mladih koji će biti direktni korisnici intervencija uvedenih kroz AP iznosi 18% od ukupnog mladog stanovništva od 15 do 30 godina, a očekuje se da 60% od tog broja (tj. 139.000 mladih) nađe pristojno zaposlenje do kraja 2011. godine.

__________________________
1 Projekat MOR-a Podrška zapošljavanju mladih u Srbiji; paket tehničke podrške MERR; Zajednički projekat MOR-a, UNICEF-a, UNDP-a, i IOM-a, Podrška nacionalnim naporima u promociji zapošljavanja mladih i upravljanje migracijama finansiran od strane Fonda za ostvarivanje milenijumskih ciljeva razvoja - zapošljavanje mladih i migracije španske Vlade i zajedničkog projekta Jačanje kapaciteta za inkluzivni lokalni razvoj u južnoj Srbiji finansiran od strane Vlade Švajcarske, Norveške i Švedske.

4. Mehanizam implementacije i koordinacije

Za sprovođenje mera i aktivnosti navedenih u AP-u odgovorni su nosioci navedeni u Prilogu 1, a za usklađenost i delotvornost sprovođenja mera, odnosno koordinaciju aktivnosti na njihovom sprovođenju odgovorno je MERR.

Bliže aktivnosti za realizaciju mera iz AP-a utvrđuju se detaljnim operativnim planom koji će se izraditi u saradnji sa Projekom Međunarodne organizacije rada "Promocija zapošljavanja mladih u Srbiji".

Svaki nosilac sprovođenja mera iz AP-a donosi konkretan plan realizacije u skladu sa detaljnim operativnim planom utvrđenim u okviru Projekta Međunarodne organizacije rada "Promocija zapošljavanja mladih u Srbiji".

Da bi relizacija mera utvrđenih AP-om bila što bolja, izuzetno je važno da se obezbedi sinhronizacija ostvarenja ciljeva sa strategijama razvoja i smanjenja siromaštva kao i sa srednjoročnim budžetskim planovima kao što je opisano u Memorandumu o budžetu i ekonomskoj i fisklanoj politici za 2009. godinu (oktobar 2008).

5. Praćenje i procena

Praćenje AP-a podrazumeva iscrpnu i redovnu proveru resursa, efekata i rezultata intervencija predviđenih u ovoj oblasti, što će se zasnivati na sistemu prikupljanja i analize informacija u vezi sa indikatorima učinka od strane svih nosilaca pojedinih aktivnosti i dostavljanjem Vladi godišnjeg izveštaja o postignutim rezultatima.

Sistem procene AP biće integrisan u ciklus politike/programa. Sprovešće se dve vrste procene: 1) kontrolna procena 2010. i 2) konačna procena 2012. godine. Nosioci na sprovođenju mera odgovorni su za prikupljanje inforamcija i podataka, dok će kancelarije za mlade, predviđene Nacionalnom strategijom za mlade, predstaviti sopstvene izveštaje o napretku u postizanju ključnih rezultata AP-a za zapošljavanje mladih.

Kontrolnom procenom izvršiće se kritička analiza efekata i rezultata intervencija, raspolaganje finansijama, kvalitet praćenja i sprovođenja. Upoređujući stanje sa početnom situacijom, kontrolna procena će ukazati na promene opšteg ekonomskog i društvenog konteksta i dati ocenu da li su ciljevi i dalje relevantni. Kontrolna procena će oceniti i da li je u razvijanju prioriteta i politika u Republiici Srbiji došlo do problema u smislu narušene koherentnosti. Kontrolna procena će se osloniti na informacije dobijene iz sistema praćenja kao iz sveukupne situacije i njenog razvoja i, u skladu s njima, korigovati rukovođenje AP-om.

Konačna procena, koja će se izvršiti 2012. godine, daće ocenu celokupnog AP-a, obrazložiće upotrebu resursa i izvršiti procenu delotvornosti i efikasnosti intervencija, kao i stepen u kome su očekivani efekati postignuti. Koncentrisaće se na faktore koji su doveli do uspeha ili neuspeha kao i na održivost rezultata.

Prva pitanja u smislu provere i istraživanja efekta AP-a biće posvećena njegovoj relevantnosti, delotvornosti, efikasnosti, korisnosti i održivosti.

Konačna procena će se izvršiti kombinacijom metoda kojima će se izmeriti ukupno dejstvo, i to istraživanjima koja vrše zainteresovane strane i korisnici kao i analizom troškova i delotvornosti. Podaci o proveri biće prikupljeni upotrebom primarnih podataka koji se prikupljaju od pojedinaca koji su direktno uključeni u intervenciju, sekundarnih podataka i kvalitativnih tehnika (ankete fokus grupa i kontrolnih grupa). Metodama će biti obuhvaćena kontrolna grupa, nasumično izabrana od lica koja zadovoljavaju kriterijume ali koja ne učestvuju u intervenciji, i to za svaku intervenciju iz AP-a posebno. Konačna evaluacija će, takođe, ispitati odnos čistog uticaja intervencije sa uloženim finansijskim sredstvima koja su bila potrebna za izvršenje te intervencije. Otuda, od učesnika u procesu implementacije tražiće se da vode pouzdanu evidenciju o uloženim finansijskim sredstvima.

PRILOG I

Cilj: 1. Osnaživanje kapaciteta institucija koje upravljaju tržištem rada.

Indikator	(najbolji scenario)	Aktivna politika zapošljavanja se sprovodi na centralnom i lokalnom nivou
	(najgori scenario)	Aktivna politika zapošljavanja se sprovodi na centralnom i lokalnom nivou

EFEKTI I UČINAK

INDIKATORI

ODGOVORNO TELO

ULOŽENA FIN. SREDSTVA

ROK

Neobezbeđeno
/prikupljanje
sredstava

Obezbeđeno

Početak

Kraj

Najbolji scenario

Najgori scenario

Efekat 1.1 - Sektor za zapošljavanje MERR je reorganizovan prema grupama nadležnosti i pokriva celokupan ciklus politike zapošljavanja

Polazno stanje:

• Aktivna politika zapošljavanja nije dovoljno razvijena.
• Sistem praćenja i ocenjivanja se ne koristi.

Učinak

1.1.1 Funkcionalna analiza organizacione strukture Sektora za zapošljavanje kao i ocena uloga i odgovornosti zaposlenih na višim funkcijama izvršena.

1.1.2 Sektor za zapošljavanje je reorganizovan po grupama nadležnosti ciklusa politike zapošljavanja.

1.1.3 Ciklus praćenja i ocenjivanja aktivne politike zapošljavanja redovno se sprovodi.

• Obezbeđena dosledna primena Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti na području cele Republike.
• Sektor za zapošljavanje osposobljen da prati i procenjuje politiku zapošljavanja.

• Bez promena.

MERR

380.000 evra

(potrebno obezbediti kroz projekte tehničke saradnje)

820.000 evra

(tehnička pomoć MOR, projekat za zapošljavanje mladih MOR, Fond za ostvarivanje milenijumskih ciljeva razvoja - zapošljavanje mladih i migracije)

septembar 2009.

decembar 2010.

Efekat 1.2- Reforma NSZ se sprovodi u svim lokalnim filijalama

Polazno stanje:

• Pristup upravljanja prema ciljevima se ne koristi u svim filijalama za zapošljavanje.
• Sistem praćenja učinka ne postoji.

Učinak

1.2.1 Sistem uzajamne pomoći među zaposlenim u NSZ uspostavljen u cilju pružanja podrške manjim filijalama u primeni sistema/metoda upravljanja prema ciljevima.

1.2.2 IT sistem za praćenje učinka aktivnih programa tržišta rada i za evidentiranje troškova razvijen i u upotrebi u svim filijalama NSZ.

1.2.3 Lokalne filijale su u mogućnosti da samostalno sprovode proces praćenja učinka programa namenjenih za unapređenje zapošljavanja teže zapošljivih kategorija mladih.

• Broj lokalnih službi za zapošljavanje koje koriste metod upravljanja prema ciljevima.
• Broj ciklusa izvršene procene učinka u NSZ tokom perioda sprovođenja AP-a.

• Bez promena.

NSZ

300.000 evra

(projekat MOR za zapošljavanje mladih, MDG-F zapošljavanje mladih i migracije i zajednički projekat za inkluzivni razvoj)

septembar 2009.

juni 2011.

Efekat 1.3 - Lokalna partnerstva za zapošljavanje mladih vrše koordinaciju implementacije programa zapošljavanja na okružnom/opštinskom nivou.

Polazno stanje: Ne postoji.

Učinak

1.3.1 Strategije lokalnog razvoja revidirane tako da uključe ciljeve politike zapošljavanja i politike zapošljavanja mladih.

1.3.2 Ojačan kapacitet lokalnih institucija zapošljavanja za utvrđivanje prioritetnih intervencija u zapošljavanju koje su zasnovane na strogo utvrđenim činjenicama.

1.3.3 Lokalni saveti za zapošljavanje razvijaju intervencije i podnose ih za finansiranje. Te intervencije su usmerene na specifičnosti konkretnog okruga/opštine.

• Broj strategija lokalnog razvoja revidiran radi ugrađivanja ciljeva politike zapošljavanja mladih.
• Određen broj intervencija za zapošljavanje mladih sufinansiran od strane lokalne uprave i centralnih organa.

• Bez promena.

MERR

MRSP

Socijalni partneri

500.000 evra

(Fond za ostvarivanje milenijumskih ciljeva razvoja - zapošljavanje mladih i migracije)

septembar 2009.

decembar 2011.

Cilj: 2. Unapređenje zapošljavanja povećanjem zapošljivosti mladih.

Indikatori	(u najboljem scenariju)	povećanje za 10% broja učenika stručnih škola koji su se zaposlili u struci na neodređeno vreme povećanje za 20% broja učenika koji napuste školu a potom steknu kvalifikacije za rad
	(u najgorem scenariju)	povećanje za 5% broja učenika stručnih škola koji su se zaposlili u struci povećanje za 10% broja učenika koji napuste školu a potom steknu kvalifikacije za rad

EFEKTI I UČINAK

INDIKATORI

ODGOVORNO TELO

ULOŽENA FIN. SREDSTVA

ROK

Neobezbeđeno/prikupljanje sredstava

Obezbeđeno

Početak

Kraj

Najbolji scenario

Najgori scenario

Efekat 2.1 Sistem obrazovanja i obuke je reformisan i usaglašen sa potrebama tržišta rada

Polazno stanje

• 54.577 mladih (17.582 devojaka) upisano u 368 stručnih škola (2007/2008).
• 9.200 mladih (4.000 devojaka) napuste školu pre maturiranja.

Učinak

2.1.1 Stručni standardi razvijeni na osnovu veština koje su identifikovane u saradnji sa preduzećima.

2.1.2 Nastavni planovi i programi srednjih
škola za stručno obrazovanje modernizovani i obuhvataju stručne veštine i učenje na osnovu rada.

2.1.3 Sistem ranog otkrivanja i intervencije uspostavljen za pružanje podrške učenicima koji imaju problema u postizanju ciljeva učenja.

2.1.4 Sistem planiranja i predviđanja u oblasti obrazovanja i obuke unapređen i u upotrebi.

• 40% učenika upisanih u stručne škole stiču veštine koje su potrebne na tržištu rada (21.800 učenika).
• Stopa napuštanja srednjih škola smanjena za 1 procentni poen (tj. smanjenje sa 9.200 na 6.300 mladih).
• Najmanje 5% stručnih škola imaju programe obrazovanja za preduzetnike (18 škola).
• 5% učenika stručnih škola učestvuju u učenju zasnovanom na radu - imaju radnu praksu (5.500 učenika).

• 20% učenika upisanih u stručne škole stiču veštine koje su potrebne na tržištu rada (10.900 učenika).
• Stopa napuštanja srednjih škola smanjena za 0,5 procentnih poena (smanjenje sa 9.200 na 7.750 mladih).
• Najmanje 2% stručnih škola imaju programe obrazovanja za preduzetnike (8 škola).
• Bez promena.

Ministarstvo prosvete (MP)

2.500.000 evra

(IPA, MP)

septembar 2009.

decembar 2011.

2.1.5 Obuka o preduzetničkim veštinama uvedena u srednjoškolsko i univerzitetsko obrazovanje.

2.7.6 Redovno praćenje i procena efekata projekta u oblasti obrazovanja i obuke za potrebe tržišta rada.

Efekat 2.2 Sistem fleksibilnog upisa/napuštanja programa obuke, dokvalifikacije i prekvalifikacije koji je zasnovan na veštinama uspostavljen je i omogućuje sticanje veština koje vode ka zapošljavanju mladih tražilaca posla, uključujući i one koji napuste školu

Polazno stanje

• 9.200 mladih (4.000 devojaka) napuštaju školu i 5.000 (2.000 devojaka) ostaju nezaposlene.

Učinak

2.2.1 Istraživanje potreba za veštinama u cilju usklađivanja programa obuke sa potrebama tržišta rada vrši se na godišnjem nivou.

2.2.2 Nacionalni tim metodičara za obuku odraslih prošli kroz obuku i izrađuju programe obuke zasnovane na veštinama.

2.2.3 Predavači u centrima za stručnu obuku odraslih i predavači NSZ obučeni o obuci zasnovanoj na veštinama.

2.2.4 Prilagodljivi/modularizovani paketi obuke za 10 prioritetnih zanimanja koja se traže izrađeni i koriste se.

2.2.5 Programi obuke za nezaposlene mlade, uključujući i one koji napuste školu, sistematski se sprovode od strane predavača što im obezbeđuje produktivna radna mesta.

• 60% nezaposlenih mladih koji su napustili školu stiču priznate kvalifikacije kroz obuku zasnovanu na veštinama (3.000 ljudi).
• 60% mladih nezaposlenih su zaposleni 6 meseci nakon obuke zasnovane na veštinama.

• 50% nezaposlenih mladih koji su napustili školu stiču priznate kvalifikacije kroz obuku zasnovanu na veštinama (2.500 ljudi).
• Bez promena.

MERR NSZ

3.800.000 evra

(potrebno obezbediti kroz projekte tehničke saradnje)

1.500.000 evra

(zaj. program za inkluzivni razvoj i sredstva Fonda za ostvarivanje milenijumskih ciljeva razvoja preko Zajedničkog programa)

septembar 2009.

septembar 2011.

Efekat 2.3 Sistem akreditacije i sertifikacije (bilo za rad ili nastavak obrazovanja) za mlade koji su napustili školu je uspostavljen i priznat od strane poslodavaca

Polazno stanje

• Tokom 2007. godine oko 247.000 mladih nije bilo zaposleno, na obrazovanju ili obuci.
• Od tog broja preko 90.000 (46.000 žena) neaktivno.
• 105.000 mladih od 15-24 (16.850 žena) pohađalo je iste godine neki oblik obuke.
• 9.000 mladih je pohađalo kurseve stručne obuke.
• Nije bilo sistema akreditacije.

Učinak

2.3.1 Standardi priznavanja i akreditacije programa obuke i predavača uspostavljeni.

2.3.2 Sistem priznavanja prethodne obuke izrađen i koristi se u cilju ocene veština stečenih u neformalnom okruženju.

• 2.000 mladih koji su napustili školu stiču priznatu kvalifikaciju.
• Pravni okvir za nacionalne kvalifikacije zajedno sa sistemom priznavanja i sertifikacije formalnog, neformalnog i neformalnog učenja uspostavljen.
• 100 javnih i privatnih kurseva za obrazovanje i obuku odraslih akreditovano.

• Bez promena.

• 50 javnih i privatnih kurseva za obrazovanje i obuku odraslih akreditovano ili 50 izvođača obuka akreditovano.

MP
MERR
NSZ

400.000 evra

(potrebno obezbediti kroz projekte tehničke saradnje)

500.000 evra

(IPA, MP-u okviru efekta 2.1)

septembar 2009.

decembar 2011.

Efekat 2.4 Olakšan pristup centrima za karijerno vođenje i savetovanje (u NSZ-u i dr.)

Polazno stanje

• 288.160 učenika (145.068 devojaka) upisano u srednje škole, a 238.710 mladih (107.400 žena) na visokoobrazovne ustanove.
• 241.813 mladih do 30 (55,5%) evidentirani kao nezaposleni kod NSZ.
• Broj mladih do 30 godina koje je obradila NSZ predstavlja 41,7 posto svih nezaposlenih koji su evidentirani.
• 79% evidentiranih mladih bili korisnici usluga pomoći pri zapošljavanju niskog intenziteta.

Učinak

2.4.1 Informacije o tržištu rada, delatnostima, zanimanjima i mogućim usmerenjima u zanimanjima prikupljene, analizirane i stavljene na raspolaganje širem krugu korisnika (pojedincima, institucijama, organizacijama lokalnih zajednica, školama).

2.4.2 Usluge karijernog savetovanja uvedene u sistem srednjoškolskog i univerzitetskog obrazovanja.

2.4.3 Usluge karijernog savetovanja pružene mladima od strane službi za zapošljavanje i putem informaciono-komunikacionih tehnologija.

• 10% učenika srednjih škola i studenata obuhvaćeno karijernim vođenjem i savetovanjem (tj. 52.600 mladih).
• 50% mladih koji su evidentirani u službi zapošljavanja dobijaju indvidualne usluge, karijerno vođenje i savetovanje za zaposlenje (120.000 mladih).
• Izvestan broj mladih ima pristup informacijama o tržištu rada preko punktova za informisanje mladih formiranih pri NSZ i putem informaciono-komunikacionih tehnologija.

• 5% učenika srednjih škola i studenata dobijaju informacije i pomoć u zapošljavanju (26.300 mladih).
• Bez promena.

• Bez promena.

MERR

NSZ

300.000 evra

(potrebno obezbediti kroz projekte tehničke saradnje)

240.000 evra

(obezbeđeno budžetom RS, za odgovornost MERR i NSZ, dok su sredstva potrebna za MP prikazana u okviru efekta 2.1)

septembar 2009.

decembar 2011.

Cilj: 3. Unapređenje zapošljavanja mladih razvojem privatnog sektora.

Indikator	(najbolji scenario)	povećanje stope zaposlenosti mladih za 4% godišnje
	(najgori scenario)	povećanje stope zaposlenosti mladih za 2% godišnje

EFEKTI I UČINAK

INDIKATORI

ODGOVORNO TELO

ULOŽENA FIN. SREDSTVA

ROK

Neobezbeđeno/ prikupljanje sredstava

Obezbeđeno

Početak

Kraj

Najbolji scenario

Najgori scenario

Efekat 3.1 Investiranje usmereno na mere i programe koji prioritetno zapošljavaju mlade

Polazno stanje: Ne postoji.

Učinak

3.1.1 Kriterijumi za izbor projekata u NIP korigovani tako da budu usaglašeni sa ciljevima strategija regionalnog razvoja, zapošljavanja, unapređenja preduzeća i smanjenja siromaštva.

3.1.2 Procedure konkurisanja za projekte u NIP revidirane tako da se prednost daje onim projektima kojima se otvaraju nova radna mesta za mlade.

3.1.3 Projekti finansirani iz NIP-a usklađeni sa programima dodatnog obrazovanja i obuke koje sprovode filijale NSZ u manje razvijenim okruzima.

• Najmanje 40% radnika zaposlenih kroz projekte koje finansira NIP imaju do 30 godina.
• Najmanje 50% zaposlenih radnika je evidentirano kod NSZ.
• Određen broj novih poslova namenjen mladima u okviru NIP-a, umanje razvijenim okruzima.

• Bez promena.

MERR

NSZ

200.000 evra

(potrebno obezbediti kroz projekte tehničke saradnje, i to 100.000 evra

za ex ante analizu i 100.000 evra za usklađivanje planiranja u NPI)

septembar 2009.

decembar 2010.

Efekat 3.2 Podsticaji utvrđeni postojećim strategijama za razvoj preduzeća usmereni ka zapošljavanju mladih i razvoju ljudskih resursa

Polazno stanje:

• Procenat investicija u 2006. godini iznosio je 18% BDP.
• Udeo malih preduzeća koja sprovode obuku za svoje radnike je 20%.
• 30 - 40% srednjih i velikih preduzeća organizuju obuke za svoje radnike.
• Ne postoje podaci o zapošljavanju mladih u prioritetnim sektorima privrede.

Učinak

3.2.1 Anketa za merenje elastičnosti zapošljavanja mladih u različitim sektorima privrede vrši se na godišnjem nivou u cilju utvrđivanja potreba za opredeljivanjem podsticaja i sprovođenje dodatnog obrazovanja i obuka.

3.2.2 Ubrzana procedura za osnivanje preduzeća i podsticanje razvoja postojećih preduzeća u sektorima koji zapošljavaju veći broj mladih.

3.2.3. Obezbeđene mogućnosti kreditiranja i pružanja drugih usluga za razvoj preduzeća koja posluju u prioritetnim sektorima privrede i/ili zapošljavaju veći broj mladih.

3.2.4 Poreske olakšice omogućene preduzećima koja zapošljavaju mlade u manje razvijenim okruzima i/ili u prioritetnim sektorima privrede i/ili zanimanjima za kojima postoji potreba na tržištu rada.

3.2.5 Preduzećima omogućene različite vrste podsticaja, uključujući vaučere i bespovratna sredstva za obuku u cilju unapređenja produktivnosti mladih sa niskim nivoom obrazovanja, kroz dodatno obrazovanje i obuku.

• 2.000 mladih zaposleno u prioritetnim sektorima privrede, i to u zanimanjima za kojima postoji potreba na tržištu rada (na kvalitetnim poslovima).
• Procentualno povećanje (domaćih i stranih) investicija u prioritetnim sektorima privrede i zanimanjima za kojima postoji potreba na tržištu rada.
• 2.000 mladih sa niskim nivoom obrazovanja prošlo obuku kroz uspostavljeni sistem podsticaja.
• Procentualno povećanje broja preduzeća koja organizuju obuke za svoje radnike.

• Bez promene

MERR

NSZ

590.000 evra

(potrebno obezbediti kroz projekte tehničke saradnje)

4.134.000 evra

(Vlada, drugi izvori)

septembar 2009.

oktobar 2011.

Efekat 3.3 Utvrđena posebna vrsta ugovora o obuci na radu u cilju podsticanja zapošljavanja u privatnom sektoru

Polazno stanje:

• Tokom 2007. godine ukupan broj mladih koji su tražili prvi posao, a koji su evidentirani kod NSZ iznosio je 381.000.
• Ugovori o obuci na radu i aranžmani za učenje na poslu još uvek ne postoje, izuzev ugovora o stručnom osposobljavanju i usavršavanju za pripravnike.

Učinak

3.3.1 Ugovori za obuku na radu za lica koja tek stupaju na tržište rada uvode se u pravni okvir koji reguliše zapošljavanje i rad, za sva zanimanja.

3.3.2 Novi sistem koji omogućava obuku na radu i radno iskustvo (periodi prakse, obuke za sticanje radnog iskustva, obuke učenja na poslu) obezbeđen svim učenicima koji završavaju školu kako bi im se olakšao prelazak na rad.

• 4.500 mladih koji prvi put traže posao su angažovani kroz ugovore o obuci na radu i 70% ostaju zaposleni i 6 meseci po završetku programa.
• 4.500 učenika srednjih škola učestvuje u programima obuke na radu i 60% je zaposleno 6 meseci nakon završetka srednje škole.

• Bez promena.

• 2.000 učenika srednjih škola učestvuje u programima obuke na radu i 60% je zaposleno 6 meseci nakon završetka srednje škole.

MERR

MRSP

NSZ

2.250.000 evra

(potrebno obezbediti kroz projekte tehničke saradnje)

septembar 2009.

Decembar 2010.

Efekat 3.4 Sistem oslobađanja od troškova doprinosa je usklađen na osnovu rezultata analize uticaja

Polazno stanje:

• Tokom 2007, 9.000 mladih (do 30 godina) su bili zaposleni uz primenu člana 45a.
• Trenutno ne postoji analiza uticaja troškova poreza i doprinosa na zapošljavanje mladih.

Učinak

3.4.1 Uticaj oslobađanja od plaćanja doprinosa za socijalno osiguranje na zapošljavanje mladih (član 45. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje) ocenjen i izdate preporuke se koriste za izradu politika zasnovanih na strogo utvrđenim činjenicama.

3.4.2 Sistem za stalno praćenje uticaja troškova poreza i doprinosa na zapošljavanje mladih uspostavljen i u upotrebi.

• Izvestan broj mladih je stalno zaposlen nakon učešća u programima po članu 45a, Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
• Sprovedena jedna procena uticaja poreza i doprinosa na zapošljavanje i rada na crno i stečena iskustva primenjena pri izradi politike zapošljavanja mladih.

• Bez promena.

MERR

MRSP

NSZ

136.000 evra

(potrebno obezbediti kroz projekte tehničke saradnje)

septembar 2009.

juni 2010.

Efekat 3.5 Mladim preduzetnicima se pruža podrška kroz aktivnosti organizacija poslodavaca

Polazno stanje:

• Usluge organizacija poslodavaca nisu konkretno osmišljene niti usmerene ka mladima.
• Instrumenti za razvoj preduzetništva kod mladih u vidu konkursa za najbolji poslovni plan, umrežavanje i mentorstvo se još uvek ne koriste.

Učinak

3.5.1 Informativni resursi i usluge savetovanja organizacija poslodavaca redovno se pružaju mladim preduzetnicima.

3.5.2 Konkursi namenjeni mladim preduzetnicima za najbolji poslovni plan u kojima se nagrađuje inovativnost sprovode se na godišnjem nivou.

3.5.3 Sistem mentorstva mladih preduzetnika obezbeđen od strane organizacija poslodavaca.

• Određen broj mladih do 30 godina koji koristi pomoć i informacije o razvoju preduzetništva i savetodavne usluge organizacija poslodavaca.
• Određen broj preduzeća osnovan od strane mladih koji su učestvovali u konkursima i drugim vrstama preduzetničkog nadmetanja.
• Određen broj mladih do 30 godina koristi mogućnosti umrežavanja i mentorstva.
• Stopa radnog veka preduzeća koja su korisnici usluga organizacija poslodavaca (24+ meseca).

• Bez promena.

Organizacije poslodavaca

66.000 evra

(potrebno obezbediti kroz organizaciju poslodavaca)

50.000 evra

(projekat MOR za zapošljavanje mladih)

septembar 2009.

maj 2011.

Cilj: 4. Unapređenje perspektive prihvatljivog rada za mlade.

Indikatori	(najbolji scenario)	smanjenje stope rada na crno kod mladih radnika za 5% smanjenje broja preduzeća u neformalnoj ekonomiji za 10%
	(najgori scenario)	smanjenje stope rada na crno kod mladih radnika 2,5% smanjenje broja preduzeća u neformalnoj ekonomiji za 5%

EFEKTI I UČINAK:

INDIKATORI

ODGOVORNO TELO

ULOŽENA FIN. SREDSTVA

ROK

Neobezbeđeno/prikupljanje sredstava

Obezbeđeno

Početak

Kraj

Najbolji scenario

Najgori scenario

Efekat 4.1 Sistem inspekcije rada je reformisan tako da efikasno suzbija rad na crno, naročito kod mladih

Polazno stanje:

• Tokom 2007. Inspektorat za rad je izvršio 4.600 inspekcijskih nadzora kojima je obuhvaćeno skoro 54.000 radnika.
• Ukupni prihod koji je prikupio Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje tokom 2007. iznosio je 5 milijardi USD, od čega su 3,4 milijarde USD bili prihodi od naknada za rad.

Učinak

4.1.1 Pravni okvir koji reguliše nadležnost Inspektorata za rad izmenjen tako da omogući brzo reagovanje u slučaju rada na crno, naročito kada su u pitanju mladi radnici.

4.1.2 Sistem kazni za nepoštovanje Zakona o radu izmenjen tako da deluje preventivno u odnosu na rad, kako na radnike tako i preduzeća.

4.1.3 Sistem zajedničkih inspekcija, prijava i razmene informacija uspostavljen među nadležnim službama (inspekcije rada, zdravstvena i poreska).

• Procentualno povećanje inspekcija rada/izrečenih kazni naredne godine.
• Procentualno povećanje broja mladih radnika evidentiranih u sektorima sa rizikom neformalnog rada (usluge, trgovina izgradnja).
• Procentualno povećanje prihoda od poreza na doprinose za socijalno osiguranje.

• Bez promena.

MRSP

2.500.000 evra

(potrebno obezbediti kroz projekte tehničke saradnje)

septembar 2009.

decembar 2011.

Efekat 4.2 Mere podrške za prelazak radnika i preduzeća u formalnu ekonomiju su donete

Polazno stanje:

Oko 82.000 mladih (59.800 žena) zaposleni su u neformalnoj ekonomiji.

Učinak

4.2.1 Uspostavljen sistem za davanje bespovratnih sredstava za obuku čija će ciljna grupa biti mladi i preduzeća u neformalnoj ekonomiji.

4.2.2 Mogućnosti kreditiranja i druge usluge u cilju prelaska u formalnu ekonomiju i za razvoj preduzeća obezbeđene su preduzećima koja zapošljavaju mlade u neformalnoj ekonomiji.

4.2.3 Poreske olakšice su privremeno proširene i na preduzeća, koja prelaze iz neformalne u formalnu ekonomiju.

• 8.200 mladih prešlo u formalnu ekonomiju gde ostaju i 12 meseci potom.

• 4.100 mladih prešlo u formalnu ekonomiju gde ostaju i 12 meseci potom.

MERR,

MRSP,

NSZ

1.640.000 evra

(potrebno obezbediti kroz projekte multilateralne i bilateralne saradnje)

3.000.000 evra

(Vlada, drugi donatori)

septembar 2009.

decembar 2011.

Efekat 4.3 Mladi su informisani i upoznati o svojim pravima na radu

Polazno stanje: Ne postoji.

Učinak

4.3.1 Ad hoc modul o mladima i neformalnoj ekonomiji uvršten u godišnju Anketu o radnoj snazi.

4.3.2 Materijal za obuku i informisanje mladih o pravima na radu pripremljen i distribuiran kroz filijale NSZ, sindikate i organizacije poslodavaca i koristi se u službama za razvoj karijere u školama.

4.3.3 Obuka u cilju informisanja i savetovanja o pravima na radu obezbeđeno kroz časove o zapošljavanju u srednjim školama.

4.3.4 Kampanje podizanja svesti i informisanja organizuje Ministarstvo rada i socijalne politike i socijalni partneri o negativnom uticaju neformalne ekonomije.

• Sprovedena anketa o poslovnom sektoru, neformalnoj ekonomiji i zapošljavanju mladih.
• Organizovane tri kampanje za podizanje svesti i informisanje.
• Određen broj mladih poseduje znanje o svojim pravima na radu.

• Bez promena.

MRSP

RZS

Organizacije poslodavaca i radnika

270.000 evra

(potrebno obezbediti kroz projekte tehničke saradnje)

50.000 evra

(projekat MOR za zapošljavanje mladih)

septembar 2009.

juni 2010.

Cilj: 5. Podrška uključivanju mladih ranjivih grupa na tržište rada kroz sprovođenje aktivnih mera usmerenih ka ovoj populaciji.

Indikator	(najbolji scenario)	povećano učešće ranjivih mladih koji su obuhvaćeni aktivnom politikom tržišta rada i koji su zaposleni u struci na neodređeno vreme za 10% smanjenje za 4% broja ugroženih mladih koji nemaju zaposlenje niti su na obrazovanju ili obuci
	(najgori scenario)	povećanje za 10% ranjivih mladih ljudi koji učestvuju u aktivnoj politici zapošljavanja i koji su zaposleni u struci na neodređeno vreme smanjenje broja ugroženih mladih koji nemaju zaposlenje niti su na obrazovanju ili obuci 2%

EFEKTI I UČINAK

INDIKATORI

ODGOVORNO TELO

ULOŽENA FIN. SREDSTVA

ROK

Neobezbeđeno/prikupljanje sredstava

Obezbeđeno

Početak

Kraj

Najbolji scenario

Najgori scenario

Efekat 5.1 Određivanje ciljne grupe i finansiranje mera aktivne politike tržišta rada je reformisano tako da se zadovoljavaju potrebe najranjivijih kategorija mladih

Polazno stanje:

72.000 mladih do 30 godina na evidenciji NSZ su sa stepenom stručne spreme od I do III.

Učinak

5.1.1 Sistem ranog profilisanja mladih razvijen i koristi se u svim filijalama NSZ u cilju utvrđivanja mladih koji će biti obuhvaćeni prioritetnim merama.

5.1.2 Osnovan fond za zapošljavanje mladih u cilju finansiranja aktivnih mera kako bi obezbedio lakši prelazak ranjivih kategorija mladih na pristojan rad.

5.1.3 Parametri za bolju preraspodelu finansijskih i ljudskih resursa za filijale NSZ razvijeni i u upotrebi.

5.1.4 Sprovodi se redovan monitoring i evaluacija kreiranja i usmeravanja aktivnih programa tržišta rada.

5.1.5 Sistem pronalaženja i rada sa (reach-out) najranjivijim kategorijama mladih isproban u filijalama NSZ.

• Osnovan fond za zapošljavanje mladih u cilju finansiranja aktivnih politika tržišta rada usmerenih ka ranjivim kategorijama mladih.
• Stopa aktivnosti ranjivih kategorija mladih povećana za 10%.
• Povećanje broja rano profilisanih (više od 6 meseci) mladih (do 30 godina).
• Procentualno povećanje učešća ranjivih kategorija mladih u aktivnim merama tržišta rada i broja zaposlenih na pristojnom radu (na 6+ meseci).

• Bez promena.

MERR

NSZ

3.650.000 evra

(Vlada, projekat MOR za zapošljavanje mladih, Fond za ostvarivanje milenijumskih ciljeva razvoja - zapošljavanje mladih i migracije)

septembar 2009.

decembar 2011.

Efekat 5.2 Usluge zapošljavanja i usluge socijalne zaštite su integrisane u cilju zadovoljavanja potreba i ostvarivanja prava ugroženih kategorija mladih

Polazno stanje: Ne postoji

Učinak

5.2.1 Zajednički mehanizam rane identifikacije za usluge socijalne zaštite i usluge zapošljavanja razvijen i isproban na lokalnom nivou.

5.2.2 Sistem upućivanja ranjivih kategorija mladih između institucija tržišta rada i institucija za pružanje usluga socijalne zaštite uspostavljen i u upotrebi.

5.2.3 NSZ razvila integrisane programe koji se finansiraju sredstvima Fonda za zapošljavanje mladih u cilju povećanja mogućnosti ugroženih kategorija mladih za zaposlenje.

• 3.000 mladih su korisnici integrisanih socijalnih usluga i usluga pri zapošljavanju.
• 1.800 lica iz ranjivih kategorija mladih koji su koristili integrisane usluge dobili pristojno zaposlenje (posao na 6+ meseci).

• Bez promena.

MERR

MRSP

NSZ

500.000 evra

(Fond za ostvarivanje milenijumskih ciljeva razvoja - zapošljavanje mladih i migracije)

septembar 2009.

decembar 2011.