PRAVILNIKO USLOVIMA ZA RAZVRSTAVANJE I UTVRĐIVANJE KVALITETA SREDSTAVA ZA ISHRANU BILJA, ODSTUPANJIMA SADRŽAJA HRANLJIVIH MATERIJA I MINIMALNIM I MAKSIMALNIM VREDNOSTIMA DOZVOLJENOG ODSTUPANJA SADRŽAJA HRANLJIVIH MATERIJA I O SADRŽINI DEKLARACIJE I NAČINU OBELEŽAVANJA SREDSTAVA ZA ISHRANU BILJA("Sl. glasnik RS", br. 78/2009) |
Ovim pravilnikom propisuju se: bliži uslovi za razvrstavanje sredstva za ishranu bilja u određenu vrstu i tip i potrebna dokumentacija za razvrstavanje; bliži uslovi za utvrđivanje kvaliteta sredstava za ishranu bilja, odstupanja od sadržaja hranljivih materija, minimalne i maksimalne vrednosti dozvoljenog odstupanja sadržaja hranljivih materija i sadržina deklaracije i način obeležavanja sredstava za ishranu bilja.
Razvrstavanje sredstva za ishranu bilja u određenu vrstu i tip i dokumentacija potrebna za razvrstavanje usklađuje se sa vrstama i tipovima sredstva za ishranu bilja i dokumentacijom potrebnom za razvrstavanje utvrđenom za teritoriju Evropske unije.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) druga đubriva i specijalni proizvodi jesu proizvodi koji snabdevaju zemljište ili biljku materijama koje poboljšavaju i regulišu usvajanje hranljivih materija ili menjaju određene fiziološke nedostatke;
2) kompleksna neorganska đubriva jesu složena đubriva dobijena potpunom ili delimičnom hemijskom reakcijom odgovarajućih komponenata (kiselina, baza i soli), koja mogu biti tečna ili čvrsta i koja imaju deklarisan sadržaj najmanje dva makroelementa. Kod granulisanih kompleksnih đubriva svaka granula sadrži sve hranljive elemente u deklarisanom sastavu;
3) mikrobiološka đubriva jesu mikrobiološki aktivne materije ili preparati koji sadrže određene korisne odabrane sojeve mikroorganizama i koriste se radi stvaranja za biljke pristupačnih oblika hranljivih elemenata iz nepristupačnih organskih ili neorganskih jedinjenja, kao i za stimulaciju rasta biljaka;
4) mešana neorganska đubriva jesu složena đubriva dobijena suvim mešanjem nekoliko prostih đubriva bez hemijske reakcije, koja mogu da sadrže i razložive neorganske punioce;
5) neorganska prosta đubriva jesu đubriva koja sadrže samo jedan makroelement: azot, fosfor ili kalijum;
6) neorganska složena đubriva jesu đubriva koja sadrže najmanje dva makroelementa i koja se dobijaju hemijskom reakcijom ili mešanjem ili kombinacijom oba postupka;
7) neorganska đubriva u obliku rastvora jesu đubriva čiji rastvori ne sadrži čvrste čestice;
8) neorganska đubriva u obliku suspenzija jesu đubriva koja se sastoje od dve faze i u kojima se čvrste čestice održavaju u suspenziji u tečnoj fazi;
9) organsko-neorganska đubriva jesu đubriva u kojima su deklarisani hranljivi elementi i organskog i neorganskog porekla, a dobijaju se mešanjem, odnosno hemijskom reakcijom organskih i neorganskih đubriva;
10) sekundarni hranljivi elementi (u daljem tekstu: sekundarni elementi) jesu kalcijum, magnezijum, natrijum i sumpor;
11) sredstva za ishranu bilja jesu sredstva za ishranu bilja i oplemenjivači zemljišta;
12) tečna neorganska đubriva jesu đubriva u obliku rastvora ili suspenzije;
13) folijarna đubriva jesu đubriva namenjena za folijarnu primenu i u kojima su hranljive materije u obliku pogodnom za usvajanje od strane biljke preko lista;
14) helatni oblici mikrohranljivih elemenata jesu mikrohranljivi elementi (u dalje tekstu: mikroelementi) vezani za organske molekule date u Prilogu 1 - Vrste i tipovi sredstava za ishranu bilja i maksimalne i minimalne vrednosti sadržaja hranljivih elemenata (u daljem tekstu: Prilog 1), u Tabeli 1. Neorganska đubriva, u Tabeli Z Lista dozvoljenih organskih agensa za helatiranje mikroelemenata, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo;
15) hranljivi elementi jesu elementi u hemijskom smislu neophodni ili korisni za razvoj biljaka, koji se u određenom stepenu, zavisno od plodnosti zemljišta, mogu naći u zemljištu ili se unose sredstvima za ishranu bilja.
II RAZVRSTAVANJE SREDSTAVA ZA ISHRANU BILJA I OPLEMENJIVAČA ZEMLJIŠTA
1. Uslovi za razvrstavanje sredstava za ishranu bilja
Đubriva se, u zavisnosti od porekla i sastava, razvrstavaju na sledeće vrste:
1) mineralna, odnosno neorganska đubriva (u daljem tekstu: neorganska đubriva);
2) organska đubriva;
3) organsko-neorganska đubriva;
4) mikrobiološka đubriva;
5) druga đubriva i specijalni proizvodi.
Supstrati se, u zavisnosti od porekla i sastava, razvrstavaju na sledeće vrste:
1) neorganske supstrate;
2) organske supstrate;
3) organsko-neorganske supstrate.
Neorganska đubriva razvrstavaju se na sledeće tipove:
1) neorganska prosta čvrsta đubriva;
2) neorganska složena čvrsta đubriva;
3) neorganska prosta tečna đubriva;
4) neorganska složena tečna đubriva;
5) neorganska prosta i složena, tečna i čvrsta đubriva sa sekundarnim elementima i mikroelementima;
6) neorganska đubriva sa sekundarnim elementima;
7) neorganska đubriva sa mikroelementima.
Neorganska prosta čvrsta đubriva
Neorganska prosta čvrsta đubriva razvrstavaju se na sledeće tipove:
1) azotna đubriva;
2) fosforna đubriva;
3) kalijumova đubriva.
Razvrstavanje đubriva iz stava 1. ovog člana vrši se pod uslovima datim u Prilogu 1, u Tabeli 1. Neorganska đubriva, u Tabeli A. Neorganska prosta čvrsta đubriva, u tabelama od A.1. do A.3.
Neorganska složena čvrsta đubriva
Neorganska složena čvrsta đubriva razvrstavaju se na sledeće tipove:
1) neorganska složena azotno-fosforno-kalijumova đubriva (u daljem tekstu: složena NPK đubriva);
2) neorganska složena azotno-fosforna đubriva (u daljem tekstu: složena NP đubriva);
3) neorganska složena azotno-kalijumova đubriva (u daljem tekstu: složena NK đubriva);
4) neorganska složena fosforno-kalijumova đubriva (u daljem tekstu: složena PK đubriva).
Razvrstavanje đubriva iz stava 1. ovog člana vrši se pod uslovima datim u Prilogu 1 u Tabeli 1. Neorganska đubriva, u Tabeli B. Neorganska složena čvrsta đubriva, u Tabeli B.1. Složena NPK đubriva, u tabelama B.1.1. B.1.2, u Tabeli B.2. Složena NP đubriva, u tabelama B.2.1. i B.2.2, u Tabeli B.3. Složena NK đubriva, u tabelama B.3.1. i B.3.2. i Tabeli B.4. Složena PK đubriva.
Neorganska prosta i složena tečna đubriva
Razvrstavanje neorganskih prostih tečnih đubriva vrši se pod uslovima datim u Prilogu 1, u Tabeli V.
Razvrstavanje neorganskih složenih tečnih đubriva vrši se pod uslovima datim u Prilogu 1, u Tabeli 1. Neorganska đubriva, u Tabeli G. Neorganska složena tečna đubriva, u tabelama od G.1. do G.8.
Neorganska prosta i složena, čvrsta i tečna đubriva sa sekundarnim elementima i mikroelementima
Neorganska đubriva iz čl. 6, 7. i 8. ovog pravilnika pored makrolemenata mogu da sadrže i sekundarne elemente, odnosno mikroelemente.
Đubriva iz stava 1. ovog člana, u smislu ovog pravilnika, smatraju se posebnim tipovima đubriva i kao takva se označavaju.
Razvrstavanje đubriva iz stava 1. ovog člana vrši se pod uslovima datim u Prilogu 1, u Tabeli 1. Neorganska đubriva, u Tabeli D. Neorganska prosta i složena, tečna i čvrsta đubriva sa sekundarnim elementima i mikroelementima.
Neorganska đubriva sa sekundarnim elementima
Razvrstavanje neorganskih sa sekundarnim elementima vrši se pod uslovima datim u Prilogu 1. u Tabeli 1. Neorganska đubriva, u Tabeli Đ. Neorganska đubriva sa sekundarnim elementima.
Đubriva iz stava 1. ovog člana, pored sekundarnih elemenata mogu da sadrže i mikroelemente.
Neorganska đubriva sa mikroelementima
Neorganska đubriva sa mikroelementima razvrstavaju se na sledeće tipove:
1) neorganska đubriva sa jednim mikroelementom;
2) neorganska đubriva sa dva i više mikroelemenata.
Đubriva iz stava 1. tačka 2) ovog člana sadrže kombinacije mikroelemenata.
Đubriva iz stava 1. ovog člana mogu da sadrže i sekundarne elemente.
Razvrstavanje đubriva iz stava 1. tačka 1) ovog člana vrši se pod uslovima datim u Prilogu 1, u Tabeli 1. Neorganska đubriva, u Tabeli E. Neorganska đubriva sa mikroelementima, u Tabeli E.1. Neorganska đubriva koja sadrže samo jedan mikroelement, u tabelama od E.1.1. do E.1.7.
Organska đubriva razvrstavaju se na sledeće tipove:
1) organska azotna đubriva;
2) organska fosforna đubriva;
3) organska azotno-fosforno-kalijumova đubriva (u daljem tekstu: organska NPK đubriva);
4) organska azotno-fosforna đubriva (u daljem tekstu: organska NP đubriva);
5) organska azotno-kalijumova đubriva (u daljem tekstu: organska NK đubriva).
Razvrstavanje đubriva iz stava 1. ovog člana vrši se pod uslovima datim u Prilogu 1, u Tabeli 2. Organska đubriva, u tabelama od 2.1. do 2.5.
Tipovi organsko-neorganskih đubriva
Organsko-neorganska đubriva razvrstavaju se na sledeće tipove:
1) organsko-neorganska azotna đubriva;
2) organsko-neorganska čvrsta azotno-fosforno-kalijumova đubriva (u daljem tekstu: organsko-neorganska čvrsta NPK đubriva);
3) organsko-neorganska azotno-fosforno-kalijumova tečna đubriva (u daljem tekstu: organsko-neorganska tečna NPK đubriva);
4) organsko-neorganska azotno-fosforna čvrsta đubriva (u daljem tekstu: organsko-neorganska čvrsta NP đubriva);
5) organsko-neorganska azotno-fosforna tečna đubriva (u daljem tekstu: organsko-neorganska tečna NP đubriva);
6) organsko-neorganska azotno-kalijumova čvrsta đubriva (u daljem tekstu: organsko-neorganska čvrsta NK đubriva);
7) organsko-neorganska azotno-kalijumova tečna đubriva (u daljem tekstu: organsko-neorganska tečna NK đubriva);
8) organsko-neorganska fosforno-kalijumova čvrsta đubriva (u daljem tekstu: organsko-neorganska čvrsta PK đubriva);
9) organsko-neorganska fosforno-kalijumova tečna đubriva (u daljem tekstu: organsko-neorganska tečna PK đubriva).
Razvrstavanje đubriva iz stava 1. ovog člana vrši se pod uslovima datim u Prilogu 1, u Tabeli 3. Organsko-neorganska đubriva, u tabelama od 3.1. do 3.9.
Mikrobiološka đubriva razvrstavaju se na sledeće tipove:
1) mikrobiološki preparati koji sadrže mikroorganizme azotofiksatore;
2) mikrobiološki preparati koji sadrže mikroorganizme mobilizatore hranljivih elemenata iz nepristupačnih organskih i mineralnih jedinjenja (u daljem tekstu: mobilizatori hranljivih elemenata);
3) mikrobiološki preparati koji sadrže mikroorganizme stimulatore rasta biljaka.
Mikrobiološki preparati koji sadrže mikroorganizme azotofiksatore razvrstavaju se na sledeće tipove:
1) mikrobiološki preparati koji sadrže simbiozne azotofiksatore, Rhizobium sp. Bradyrhizobium sp., Sinorhizobium sp., i druge mikroorganizme koji žive u simbiozi s biljkama;
2) mikrobiološki preparati koji sadrže slobodne azotofiksatore, Azotobacter sp. i druge slobodne azotofiksatore.
Mikrobiološki preparati koji sadrže mikroorganizme mobilizatore hranljivih elemenata razvrstavaju se na:
1) fosfomineralizatori, koji razlažu organska fosforna jedinjenja;
2) fosfomobilizatori, koji razlažu neorganska nerastvorna jedinjenja fosfora;
3) mikrorizne gljive, koje snabdevaju biljku fosforom, drugim elementima i vodom;
4) mineralizatori organskih jedinjenja sumpora;
5) silikatne bakterije, koje razlažu alumosilikate;
6) mineralizatori humusa, koji razlažu humus do neorganskih jedinjenja.
Mikrobiološki preparati koji sadrže mikroorganizme stimulatore rasta biljaka sadrže mikroorganizme koji proizvode gibereline, auksine, citokinine, vitamine i druge materije rasta.
Tipovi drugih đubriva i specijalnih proizvoda
Druga đubriva i specijalni proizvodi se razvrstavaju na sledeće tipove:
1) proizvodi koji sadrže aminokiseline,
2) proizvodi koji sadrže huminske materije,
3) proizvodi koji sadrže inhibitore nitrifikacije,
4) proizvodi koji sadrže biljne ekstrakte,
5) proizvodi koji sadrže homeopatske materije,
6) proizvodi koji sadrže hormone,
7) proizvodi koji sadrže vitamine.
Razvrstavanje drugih đubriva i specijalnih proizvoda iz stava 1. tač. 1), 2) i 3) ovog člana vrši se pod uslovima datim u Prilogu 1, u Tabeli 4. Druga đubriva i specijalni proizvodi.
2. Uslovi za razvrstavanje oplemenjivača zemljišta
Oplemenjivači zemljišta razvrstavaju se na sledeće vrste:
1) neorganske oplemenjivače zemljišta;
2) organske oplemenjivače zemljišta;
3) ostale oplemenjivače zemljišta.
Razvrstavanje oplemenjivača zemljišta iz stava 1. ovog člana vrši se pod uslovima datim u Prilogu 1, u Tabeli 5. Oplemenjivači zemljišta, u tabelama od 5.1. do 5.3.
3. Potrebna dokumentacija za razvrstavanje sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta
3.1. Potrebna dokumentacija za razvrstavanje
Potrebna dokumentacija za razvrstavanje sredstava za ishranu bilja i oplemenjivače zemljišta iz čl. 3. do 16. ovog pravilnika, a radi upisa u Registar sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta (u daljem tekstu: Registar), jeste:
1) izveštaj o izvršenim ispitivanjima hemijskih i fizičkih osobina i mišljenje o biološkoj hranljivoj vrednosti;
2) sertifikat o sastavu i sadržaju hranljivih materija;
3) bezbednosni list;
4) način proizvodnje i sirovine koje ulaze u njihov sastav.
Za druga đubriva i specijalne proizvode iz člana 15. stav 1. tač. 4), 5), 6) i 7) ovog pravilnika, pored dokumentacije iz stava 1. ovog člana, dostavlja se i izveštaj o izvršenim ispitivanjima biološke hranljive vrednosti, sprovedenim u jednoj vegetacionoj sezoni na dva klimatski i po uslovima zemljišta različita lokaliteta.
3.2. Potrebna dokumentacija za razvrstavanje u novu vrstu, odnosno tip
Potrebna dokumentacija za razvrstavanje sredstva za ishranu bilja i oplemenjivače zemljišta u novu vrstu, odnosno tip, koji ne pripadaju vrstama, odnosno tipovima iz člana 17. ovog pravilnika, a radi upisa u Registar, naročito sadrži:
1) podatke o efektima na zdravlje ljudi, životnu sredinu i bezbednost;
2) podatke o primeni;
3) metode ispitivanja;
4) rezultate ispitivanja;
5) predlog za utvrđivanje nove vrste, odnosno tipa sredstva za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta,
6) ostale podatke.
Podaci o efektima na zdravlje ljudi, životnu sredinu i bezbednost
Za podatke o efektima na zdravlje ljudi, životnu sredinu i bezbednost navode se podaci iz bezbednosnog lista (koji se prilaže), kao i dodatni podaci vezani za sadržaj nepoželjnih supstanci i hemijskih i bioloških kontaminenata koji imaju ili mogu imati uticaj na zdravlje ljudi ili životinja ili životnu sredinu, ukoliko je to poznato.
Podaci o primeni
Za podatke o primeni naročito se navodi sledeće:
1) glavni efekat: opisuju se glavni efekti primene sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta u praktičnim uslovima, odnosno hranljive materije koje su odgovorne za pomenuti efekat i način na koji su hranljive materije u sredstavu za ishranu bilja i oplemenjivaču zemljišta dostupni biljkama;
2) sekundarni efekti se identifikuju, karakterišu i objašnjavaju.
Ako se iz podataka o rezultatima praktične primene sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta na biljke ne može zaključiti o njihovom pozitivanom efektu na biljke, prilažu se i naučna objašnjenja delovanja sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta;
3) biljne vrste na kojima se primenjuje, pri čemu se navode izabrani usevi, odnosno zasadi i slično na kojima je dokazana efikasnost sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta;
4) količina primene:
(1) pri kojoj je ostvaren glavni efekat, koja se izražava i kao količina sredstva za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta i kao količina primene hranljivih materija,
(2) broj tretiranja u toku godine na istom usevu, odnosno zasadu,
(3) zapremina tečnosti u kojoj se rastvara ako se sredstvo za ishranu bilja i oplemenjivač zemljišta rastvara pre primene;
5) način primene:
(1) preko zemljišta (po celoj površini, u trake, injektiranje, fertigacija, zaprašivanje, rasturanje i sl.),
(2) na biljke (folijarno - prskanje, preko korenovog sistema - zalivanje i sl.);
6) vreme primene u odnosu fenološku fazu razvoja biljaka ili kalendarski period primene u zavisnosti od vrste i tipa sredstva za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta;
7) posebni uslovi primene:
(1) tipovi zemljišta i njihova plodnost,
(2) klimatski i uslovi gajenja,
(3) situacije u kojima je primena sredstva za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta zabranjena ili nije preporučena,
(4) mogućnost mešanja ili zabrane mešanja i sl.;
8) biološka hranljiva vrednost, pri čemu se prilažu rezultati ispitivanja u poljskim uslovima (rezultati povećanja prinosa, odnosno kvaliteta bilja, poboljšanje kvaliteta zemljišta) pod uslovima primene, uključujući sva relevantna ispitivanja zemljišta i bilja koji pokazuju nivo hranljivih elemenata u biljkama (povećanje prinosa), tip zemljišta i osnovne podatke vezane za uslove gajenja bilja (agrotehnika). Ako su rezultati ispitivanja objavljeni, prilažu se i njihove kopije.
Metode ispitivanja i rezultati ispitivanja
Za ispitivanja sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta navode se metode koje su korišćene za ispitivanje:
1) sadržaja hranljivih materija i ostalih fizičkih i hemijskih osobina i rezultati tih ispitivanja;
2) biološke hranljive vrednosti.
Metode ispitivanja sadržaja hranljivih materija i ostalih fizičkih i hemijskih osobina i rezultati ispitivanja
Za ispitivanja sadržaja hranljivih materija i ostalih fizičkih i hemijskih osobina sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta navode se metode koje su korišćene za data ispitivanja.
Za ispitivanja iz stava 1. ovog člana korite se međunarodno priznate metode, kao što su metode usvojene od strane Evropske unije (European Community - EC), Međunarodne organizacije za standardizaciju (International Organisation for Standardization - ISO), Evropskog komiteta za standardizaciju (European Committee for Standardization - CEN), Međunarodne organizacije za analitičku hemiju (Association of Analytical Communities - AOAC), nacionalne metode ili, u slučaju da ne postoje međunarodno priznate metode ili nacionalne metode, koriste se metode koje se mogu primeniti u tu svrhu ili koje su izrađene u skladu sa naučnim protokolima.
Ako ispitivanje nije vršeno uz primenu metoda iz stava 1. ovog člana, sprovodi se validacija primenjene metode ispitivanja, u skladu sa međunarodno priznatim protokolom, uz dostavljanje detaljnog opisa primenjene metode, koji uključuje i opis metode pripreme uzorka za ispitivanje.
Metode se procenjuju na osnovu kriterijuma datih u Prilogu 3 Kriterijumi za opis metoda ispitivanja radi ispitivanja sadržaja hranljivih materija i ostalih fizičkih i hemijskih osobina sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Pored podataka o metodama ispitivanja sadržaja hranljivih materija i ostalih fizičkih i hemijskih osobina sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta moraju biti priloženi i podaci o rezultatima tih ispitivanja.
Metode ispitivanja biološke hranljive vrednosti
Za ispitivanja biološke hranljive vrednosti sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta navodi se detaljan opis metoda koje su korišćene za ispitivanje u poljskim uslovima (rezultati prinosa, odnosno kvaliteta bilja), uključujući i metode za ispitivanja zemljišta i bilja, kao i način i vreme izvođenja ispitivanja.
Predlog za utvrđivanje nove vrste, odnosno tipa sredstva za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta
Predlog za utvrđivanje nove, vrste, odnosno tipa sredstva za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta mora da sadrži sledeće:
1) naziv u okviru vrste, odnosno tipa;
2) podatke o načinu proizvodnje i osnovnim sastojcima;
3) minimalni sadržaj hranljivih elemenata (u masenim %);
4) podatke o izražavanju hranljivih elemenata, oblike i rastvorljivost hranljivih elemenata i ostalim zahtevima;
5) podatke o obeležavanju vrste, odnosno tipa;
6) sadržaj hranljivih elemenata koje treba deklarisati.
Utvrđivanje nove vrste, odnosno tipa sredstva za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede utvrdiće novu vrstu, odnosno tip sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta i dokumentaciju za razvrstavanje na osnovu usklađivanja sa vrstama i tipovima sredstva za ishranu bilja i dokumentacijom potrebnom za razvrstavanje utvrđenom za teritoriju Evropske unije ili na zahtev proizvođača radi upisa u Registar.
III KVALITET SREDSTAVA ZA ISHRANU BILJA I OPLEMENJIVAČA ZEMLJIŠTA
1. Uslovi za utvrđivanje kvaliteta neorganskih đubriva
Neorganska đubriva sa makroelementima, prosta ili složena, čvrsta ili tečna moraju imati minimalni sadržaj makroelemenata dat u Prilogu 1, u Tabeli 1. Neorganska đubriva, u Tabeli A. Neorganska prosta čvrsta đubriva, u tabelama A.1, A.2. i A.3, u Tabeli B. Neorganska složena čvrsta đubriva, u Tabeli B.1. Složena NPK đubriva, u tabelama B.1.1. i B.1.2, u Tabeli B.2. Složena NP đubriva, u tabelama B.2.1. i B.2.2, u Tabeli B.3. Složena NK đubriva, u tabelama B.3.1. i B.3.2, u Tabeli B.4. Složena PK đubriva, u Tabeli V. Neorganska prosta tečna đubriva i u tabeli Tabeli G. Neorganska složena tečna đubriva, u tabelama od G.1. do G.8, u koloni 4.
Za đubriva iz stava 1. ovog člana koja zbog načina proizvodnje pored makroelemenata kao osnovnog sastojka, sadrže i sekundarni element magnezijum, moraju da imaju minimalni sadržaj magnezijuma, izraženog kao magnezijum oksid, dat u Prilogu 1, u Tabeli 1. Neorganska đubriva, u Tabeli A. Neorganska prosta čvrsta đubriva, u Tabeli A.1. pod br. 1b, 1v, 7, 8, u koloni 4. i u Tabeli A.3. pod br. 1, 4, 6, 7, u koloni 4.
Neorganska đubriva sa sekundarnim elementima moraju imati minimalni sadržaj sekundarnih elemenata dat u Prilogu 1, u Tabeli 1. Neorganska đubriva, u Tabeli Đ. Neorganska đubriva sa sekundarnim, elementima, u koloni 4.
Neorganska đubriva sa makroelementima, prosta ili složena, čvrsta ili tečna data u Prilogu 1, u Tabeli 1. Neorganska đubriva, u Tabeli A. Neorganska prosta čvrsta đubriva, u tabelama A.1, A.2. i A.3, u Tabeli B. Neorganska složena čvrsta đubriva , u Tabeli B.1. Složena NPK đubriva, u tabelama B.1.1. i B.1.2, u Tabeli B.2. Složena NP đubriva, u tabelama B.2.1. i B.2.2, u Tabeli B.3. Složena NK đubriva, u tabelama B.3.1. i B.3.2, u Tabeli B.4. Složena PK đubriva, u Tabeli V. Neorganska prosta tečna đubriva i u Tabeli G. Neorganska složena tečna đubriva, u tabelama od G.1. do G.8, u koloni 4, ako pored makroelemenata sadrže i dodatno sekundarne elemente koji, da bi se deklarisali, moraju imati sledeći minimalni sadržaj:
1) kalcijum: minimum 2% kalcijum oksida (CaO), odnosno 1,4% kalcijuma (Ca);
2) magnezijum: minimum 2% magnezijum oksida (MgO), odnosno 1,2% magnezijuma (Mg);
3) natrijum: minimum 3% natrijum oksida (Na2O), odnosno 2,2% natrijuma (Na),
4) sumpor: minimum 5% sumpor trioksida (SO3), odnosno 2% sumpora (S).
Neorganska đubriva sa jednim mikroelementom moraju imati minimalni sadržaj mikroelemenata dat u Prilogu 1, u Tabeli 1. Neorganska đubriva, u Tabeli E. Neorganska đubriva sa mikroelementima, u Tabeli E.1. Neorganska đubriva koja sadrže samo jedan mikroelement, u tabelama od E.1.1 do E.1.7, u koloni 4.
Neorganska đubriva sa dva ili više mikroelemenata, čvrsta ili tečna moraju imati minimalni sadržaj mikroelemenata dat u Prilogu 1, Tabeli 1. Neorganska đubriva, u Tabeli E. Neorganska đubriva sa mikroelementima, u Tabeli E.2. Minimalni sadržaj mikroelementa u čvrstim ili tečnim mešavinama neorganskih đubriva koja sadrže više mikroelemenata.
Neorganska đubriva sa makroelementima, prosta ili složena, čvrsta ili tečna koja su data u Prilogu 1, u Tabeli 1. Neorganska đubriva, u Tabeli A. Neorganska prosta čvrsta đubriva, u tabelama A.1, A.2. i A.3, u Tabeli B. Neorganska složena čvrsta đubriva, u Tabeli B.1. Složena NPK đubriva, u tabelama B.1.1. i B.1.2, u Tabeli B.2. Složena NP đubriva, u tabelama B.2.1. i B.2.2, u Tabeli B.3. Složena NK đubriva, u tabelama B.3.1. i B.3.2, u Tabeli B.4. Složena PK đubriva, u Tabeli V. Neorganska prosta tečna đubriva i u Tabeli G. Neorganska složena tečna đubriva, u tabelama od G.1. do G.8, odnosno neorganska đubriva sa sekundarnim elementima data u Prilogu 1, u Tabeli 1. Neorganska đubriva, u Tabeli Đ. Neorganska đubriva sa sekundarnim elementima ako pored makroelemenata, odnosno sekundarnih elemenata sadrže i dodatno mikroelemente koji, da bi se deklarisali, moraju imati minimalni sadržaj dat u Prilogu 1, u Tabeli 1. Neorganska đubriva, u Tabeli Ž. Minimalni sadržaj mikroelemenata u đubrivima koja sadrže mikroelemente, odnosno sekundarne elemente.
Izražavanje deklarisanog sadržaja makroelemenata
Deklarisani sadržaj makroelemenata u neorganskim đubrivima sa makroelementima, prostim ili složenim, čvrstim ili tečnim izražava se u oblicima i rastvorljivostima datim u Prilogu 1. u Tabeli 1. Neorganska đubriva, u Tabeli A. Neorganska prosta čvrsta đubriva, u tabelama od A.1. do A.3, u Tabeli B. Neorganska složena čvrsta đubriva, u Tabeli B.1. Složena NPK đubriva, u tabelama B.1.1. i B.1.2, u Tabeli B.2. Složena NP đubriva, u tabelama B.2.1. i B.2.2, u Tabeli B.3. Složena NK đubriva, u tabelama B.3.1. i B.3.2, u Tabeli B.4. Složena PK đubriva, u Tabeli V. Neorganska prosta tečna đubriva i u Tabeli G. Neorganska složena tečna đubriva, u tabelama od G.1. do G.8, u kolonama 4. i 6.
Izražavanje deklarisanog sadržaja sekundarnih elemenata
Deklarisani sadržaj sekundarnih elemenata u neorganskim đubrivima sa sekundarnim elementima izražava se u oblicima i rastvorljivostima datim u Prilogu 1, u Tabeli 1. Neorganska đubriva, u Tabeli Đ. Neorganska đubriva sa sekundarnim elementima, u kolonama 4. i 6.
U neorganskim đubrivima sa makroelementima, prostim ili složenim, čvrstim ili tečnim koja su data u Prilogu 1. u Tabeli 1. Neorganska đubriva, u Tabeli A. Neorganska prosta čvrsta đubriva, u tabelama od A.1. do A.3, u Tabeli B. Neorganska složena čvrsta đubriva, u Tabeli B.1. Složena NPK đubriva, u tabelama B.1.1. i B.1.2, u Tabeli B.2. Složena NP đubriva, u tabelama B.2.1. i B.2.2, u Tabeli B.3. Složena NK đubriva, u tabelama B.3.1. i B.3.2, u Tabeli B.4. Složena PK đubriva, u Tabeli V. Neorganska prosta tečna đubriva i u Tabeli G. Neorganska složena tečna đubriva, u tabelama od G.1. do G.8, a koja pored makroelemenata sadrže i dodatno sekundarne elemente, deklarisani sadržaj sekundarnih elemenata izražava se u oblicima i rastvorljivostima, na jedan od sledećih načina:
1) kao ukupni sadržaj pojedinog sekundarnog elementa, izražen u procentima na masu đubriva (maseni %);
2) kao ukupni sadržaj pojedinog sekundarnog elementa i sadržaj pojedinog sekundarnog elementa rastvorljivog u vodi, izražen u procentima na masu đubriva (maseni %), pri čemu vodorastvorljivi deo predstavlja najmanje jednu četvrtinu ukupnog sadržaja;
3) kao sadržaj pojedinog sekundarnog elementa rastvorljivog u vodi, izražen u procentima na masu đubriva (maseni %), kada je sekundarni element potpuno rastvorljiv u vodi.
Sadržaj kalcijuma u đubrivima iz stava 1. ovog člana deklariše se samo ako je rastvorljiv u vodi, osim ako u Prilogu 1, nije drugačije navedeno.
Izražavanje deklarisanog sadržaja mikroelemenata
Deklarisani sadržaj mikroelemenata u neorganskim đubrivima sa jednim mikroelementom izražava se u oblicima i rastvorljivostima datim u Prilogu 1, u Tabeli 1. Neorganska đubriva, u Tabeli E. Neorganska đubriva sa mikroelementima, u Tabeli E.1. Neorganska đubriva koja sadrže samo jedan mikroelement, u tabelama od E.1.1 do E.1.7, u kolonama 4. i 6.
Deklarisani sadržaj mikroelemenata u neorganskim đubrivima sa dva ili više mikroelemenata, kao i u neorganskim đubrivima sa makroelementima, prostim ili složenim, čvrstim ili tečnim koja su data u Prilogu 1. u Tabeli 1. Neorganska đubriva, u Tabeli A. Neorganska prosta čvrsta đubriva, u tabelama od A.1. do A.3, u Tabeli B. Neorganska složena čvrsta đubriva, u Tabeli B.1. Složena NPK đubriva, u tabelama B.1.1. i B.1.2, u Tabeli B.2. Složena NP đubriva, u tabelama B.2.1. i B.2.2, u Tabeli B.3. Složena NK đubriva, u tabelama B.3.1. i B.3.2, u Tabeli B.4. Složena PK đubriva, u Tabeli V. Neorganska prosta tečna đubriva i u Tabeli G. Neorganska složena tečna đubriva, u tabelama od G.1. do G.8, odnosno u neorganskim đubrivima sa sekundarnim elementima koja su utvrđena u Prilogu 1, u Tabeli 1. Neorganska đubriva, u Tabeli Đ. Neorganska đubriva sa sekundarnim elementima, koja pored makroelemenata, odnosno sekundarnih elemenata sadrže i dodatno mikroelemente, izražava se u oblicima i rastvorljivostima, na jedan od sledećih načina:
1) ukupni sadržaj, pojedinog mikroelementa, izražen u procentima na masu đubriva (maseni %);
2) sadržaj pojedinog mikroelementa rastvorljivog u vodi, izražen u procentima na masu đubriva (maseni %), pri čemu vodorastvorljivi deo predstavlja najmanje jednu polovinu ukupnog sadržaja;
3) sadržaj pojedinog mikroelementa rastvorljiv u vodi, izražen u procentima na masu đubriva (maseni %), kada je mikroelement potpuno rastvorljiv u vodi.
Kada su mikroelementi hemijski vezani za određeni organski molekul, sadržaj takvog mikroelementa, izražen u procentima na masu đubriva (maseni %), deklariše se posle njegovog sadržaja rastvorljivog u vodi, iza koga se navode izrazi: "helatizirano sa" ili "kompleksirano sa" i dodaje se hemijski naziv ili skraćeni naziv organskog molekula.
Lista dozvoljenih organskih agenasa za helatiranje mikroelemenata data je Prilogu 1, u Tabeli 1. Neorganska đubriva, u Tabeli 3. Lista dozvoljenih organskih agenasa za helatiranje mikroelemenata.
Ako su mikroelementi normalni sastojak sirovina za proizvodnju neorganskih đubriva sa makroelementima i neorganskih đubriva sa sekundarnim elementima, oni mogu biti deklarisani samo pod uslovom da su ovi mikroelementi prisutni u minimalnim sadržajima datim u Prilogu 1, u Tabeli 1. Neorganska đubriva, u Tabeli Ž. Minimalni sadržaj mikroelemenata u đubrivima koja sadrže mikroelemente, odnosno sekundarne elemente.
Dozvoljena odstupanja od sadržaja hranljivih elemenata
Odstupanja od deklarisanog sadržaja hranljivih elemenata u neorganskim đubrivima data su u Prilogu 2 Dozvoljena odstupanja od deklarisanog sadržaja hranljivih elemenata u sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
2. Uslovi za kvalitet organskih đubriva
Organska đubriva moraju imati minimalni sadržaj makroelemenata i maksimalni odnos ugljenik/azot (C/N) dat u Prilogu 1, u Tabeli 2. Organska đubriva, u tabelama od 2.1. do 2.5, u koloni 4.
Deklarisani sadržaj makroelemenata i organske materije u organskim đubrivima izražava se u oblicima i rastvorljivosti datim u Prilogu 1, u Tabeli 2. Organska đubriva, u tabelama od 2.1. do 2.5, u kolonama 4. i 6.
Odstupanja od deklarisanog sadržaja hranljivih elemenata i organske materije u organskim đubrivima data su u Prilogu 2 Dozvoljena odstupanja od deklarisanog sadržaja hranljivih elemenata u sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta.
3. Uslovi za kvalitet organsko-neorganskih đubriva
Organsko-neorganska đubriva moraju imati minimalni sadržaj makroelemenata i maksimalni odnos ugljenik/azot (C/N) dat u Prilogu 1, u Tabeli 3. Organsko-neorganska đubriva, u tabelama od 3.1. do 3.9, u koloni 4.
Deklarisani sadržaj makroelemenata i organske materije u organsko-neorganskim đubrivima izražava se u oblicima i rastvorljivostima datim u Prilogu 1, u Tabeli 3. Organsko-neorganska đubriva, u tabelama od 3.1. do 3.9, u kolonama 4. i 6.
Odstupanja od deklarisanog sadržaja hranljivih elemenata i organske materije u organsko-neorganskim đubrivima data su u Prilogu 2 Dozvoljena odstupanja od deklarisanog sadržaja hranljivih elemenata u sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta.
4. Uslovi za kvalitet mikrobioloških đubriva
Mikrobiološka đubriva moraju da sadrže titar određenog korisnog odabranog soja mikroorganizma. Titar ćelija simbioznih azotofiksatora treba da bude minimalno 108 po cm3, odnosno g đubriva. Titar ćelija slobodnih azotofiksatora treba da bude minimalno 106 po cm3, odnosno g đubriva. Titar ćelija mikroorganizama mobilizatora hranljivih elemenata treba da bude minimum 106 po cm3, odnosno g đubriva. Titar ćelija mikroorganizama stimulatora rasta biljaka treba da bude minimalno 107 po cm3, odnosno g đubriva.
Maksimalna kontaminacija mikrobioloških đubriva sa drugim mikroorganizmima jeste 1%.
5. Uslovi za kvalitet drugih đubriva i specijalnih proizvoda
Sadržaj, izražavanje deklarisanog sadržaja hranljivih elemenata i organske materije i dozvoljena odstupanja
Druga đubriva i specijalni proizvodi koji sadrže aminokiseline, huminske materije i inhibitore nitrifikacije moraju imati minimalni sadržaj makroelemenata i organske materije dat u Prilogu 1, u Tabeli 4. Druga đubriva i specijalni proizvodi, u koloni 4.
Deklarisani sadržaj hranljivih elemenata i organske materije u drugim đubrivima i specijalnim proizvodima iz stava 1. ovog člana izražava se u oblicima i rastvorljivostima datim u Prilogu 1, u Tabeli 4. Druga đubriva i specijalni proizvodi, u kolonama 4. i 6.
Odstupanja od deklarisanog sadržaja hranljivih elemenata i organske materije u drugim đubrivima i specijalnim proizvodima data su u Prilogu 2 Dozvoljena odstupanja od deklarisanog sadržaja hranljivih elemenata u sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta.
Za druga đubriva i specijalne proizvode koji sadrže biljne ekstrakte, homeopatske materije, hormone i vitamine deklarisani sadržaj hranljivih elemenata i organske materije, kao i odstupanja od deklarisanog sadržaja moraju biti u skladu sa podacima navedenim u sertifikatu proizvođača.
6. Uslovi za kvalitet supstrata
Supstrati se mogu proizvoditi od sledećih organskih i neorganskih materija: treseta, svežih drvnih vlakana (fizički obrađena), ljuske pirinča, vlakana kokosa, otpadaka od pržene kafe, gline i minerala gline, keramizita i nabubrelog škriljca, perlita, plavca, tucanika od cigle, penaste lave, vinskog kamena, ilovače, peska, mlevenog kamena, zemlje, goveđeg humusa, komposa od zelenih biljaka, slame, vlakna jute, konoplje i lana.
Radi povećanja sadržaja hranljivih materija supstratima se mogu dodavati sve vrste i tipovi đubriva.
Supstratima se ne smeju dodavati veštački materijali koji se teško razgrađuju ili se uopšte ne razgrađuju u zemljištu, osim kod supstrata namenjenih za gajenje biljaka u hidroponima.
Sadržaj i izražavanje deklarisanog sadržaja hranljivih elemenata
Deklarisani sadržaj makroelemenata u supstratima izražava se u mg/l, uz dodatak hemijskog ili skraćenog naziva ekstracionog sredstva, i to:
1) azot vrednovan kao lako pristupačni azot i to kao zbir nitratnog i amonijačnog azota;
2) fosfor vrednovan kao lako pristupačan fosfor, izražen kao fosfor-pentoksid ili fosfor;
3) kalijum vrednovan kao lako pristupačan kalijum, izražen kao kalijum-oksid ili kalijum.
Kao ekstrakciona sredstva koriste se:
1) kalcijum-laktat, kalcijum-acetat, ekstrat sirćetne kiseline (skraćeni naziv CAL) za lako pristupačan sadržaj fosfora (P2O5) i kalijuma (K2O);
2) kalijum-hlorid (skraćeni naziv KCl) za lako pristupačan sadržaj azota;
3) kalcijum-hlorid/DTPA-ekstrat (skraćeni naziv CAT) za lako pristupačan sadržaj azota, fosfora i kalijuma.
Ako su radi povećanja sadržaja hranljivih materija supstratima dodata đubriva moraju se navesti i oblici hranljivih elemenata i njihova rastvorljivost, koji su propisani za ta đubriva.
Ostali uslovi za kvalitet supstrata
Supstrati moraju ispunjavati i sledeće uslove:
1) pH mora biti u opsegu 4-7 (0,01 mol/l KCl),
2) sadržaj soli mora da bude ispod 3 g/l sveže mase ili provodljivosti u mS/cm;
3) procenat klijanja semena mora biti 100%;
4) ne sme da sadrži po litri više od tri klijava semena i delove biljaka, osim ukoliko nisu specifični za određeni proizvod;
5) veličina granula mora biti maksimum 50 mm;
6) da zadražava dovoljnu količinu vode - da ima dobar poljski vodni kapacitet (300-700% vode);
7) da omogućava odvođenje viška vode - da se dobro oceđuje;
8) da ima dobar vazdušni režim.
7. Uslovi za kvalitet oplemenjivača zemljišta
Oplemenjivači zemljišta moraju imati minimalni sadržaj makroelemenata i organske materije dat u u Prilogu 1, u Tabeli 5. Oplemenjivači zemljišta, u tabelama od 5.1. do 5.3, u koloni 4.
Deklarisani sadržaj hranljivih elemenata i organske materije u oplemenjivačima zemljišta izražava se u oblikima i rastvorljivostima utvrđenim u Prilogu 1, u Tabeli 5. Oplemenjivači zemljišta, u tabelama od 5.1. do 5.3, u kolonama 4. i 6.
Odstupanja od deklarisanog sadržaja hranljivih elemenata i organske materije u organsko-neorganskim đubrivima data su u Prilogu 2 Dozvoljena odstupanja od deklarisanog sadržaja hranljivih elemenata u sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta.
8. Ostali uslovi za kvalitet sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta
Dozvoljeni sadržaj teških metala u sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta, kao i količine teških metala koje se mogu uneti u zemljište sa sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta u vremenskom periodu od dve godine date su u Prilogu 4 Dozvoljeni sadržaj teških metala u sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta i maksimalne količine teških metala koje se mogu uneti u zemljište sa sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta u vremenskom periodu od dve godine, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo
Organska đubriva, organsko-neorganska đubriva, druga đubriva i specijalni proizvodi i organski oplemenjivači zemljišta proizvedeni od sporednih proizvoda životinjskog porekla, pored uslova kvaliteta propisanih ovim pravilnikom, moraju ispunjavati i mikrobiološke standarde utvrđene propisom kojim se uređuju sporedni proizvodi životinjskog porekla.
Sredstva za ishranu bilja i oplemnjivači zemljišta koja se koriste u organskoj proizvodnji pored uslova kvaliteta propisanih ovim pravilnikom moraju ispunjavati i uslove utvrđene propisom kojim se uređuju metode organske biljne proizvodnje.
IV DEKLARISANJE I OBELEŽAVANJE SREDSTAVA ZA ISHRANU BILJA I OPLEMENJIVAČA ZEMLJIŠTA
1. Deklarisanje sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta
Deklaracija sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta mora biti neodvojiva od pakovanja.
Deklaracija iz stava 1. ovog člana može biti utisnuta ili nalepljena na pakovanje, odnosno učvršćena na mestu gde se pakovanje zatvara.
Deklaracija sredstva za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta mora da sadrži sledeće podatke:
1) trgovački naziv;
2) vrstu, tip i obeležavanje;
3) naziv u okviru tipa;
4) naziv i adresu proizvođača, distributera, uvoznika, odnosno lica koje pakuje sredstvo za ishranu bilja i oplemenjivač zemljišta;
5) naziv i sadržaj hranljivih materija, u oblicima i rastvorljivostima obeleženim u skladu sa ovim pravilnikom, u procentima, izuzev ako u Prilogu 1 nije drukčije navedeno;
6) fizičke osobine, u skladu sa rešenjem o upisu u Registar;
7) preporučene količine, vreme i način primene;
8) neto masu, odnosno zapreminu;
9) rok upotrebe;
10) broj partije (koja može biti obeležena brojčanom ili datumom proizvodnje);
11) način rukovanja i skladištenja;
12) broj rešenja o upisu u Registar sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta.
Pored podataka iz stava 1. ovog člana, deklaracija može da sadrži i znak proizvođača.
Redosled navođenja podataka iz deklaracije sa primerom deklaracije dat je u Prilogu 5 Sadržaj i redosled navođenja podataka u deklaraciji sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
2. Obeležavanje sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta
Način obeležavanja makroelemenata
Naziv makroelementa obeležava se rečima i odgovarajućim hemijskim simbolima, na sledeći način: azot (N), fosfor (P), fosfor-pentoksid (P2O5), kalijum (K) i kalijum-oksid (K2O).
Makroelementi se obeležavaju sledećim redosledom: azot, fosfor, kalijum.
Makroelementi se izražavaju u procentima, kao celi brojevi ili sa jednim decimalnim mestom, i to u sledećim oblicima:
1) azot isključivo u elementarnom obliku (N);
2) fosfor:
- isključivo u elementarnom obliku (P) ili
- isključivo u obliku fosfor-pentoksida (P2O5) ili
- u elementarnom obliku i u obliku fosfor-pentoksida;
3) kalijum: isključivo u elementarnom obliku (K) ili isključivo u obliku kalijum-oksida (K2O) ili i u elementarnom obliku i u obliku kalijumoksida.
Preračunavanje fosfora i kalijuma iz oksidnog oblika u elementarni oblik vrši se na sledeći način:
1) fosfor (P) - fosfor-pentoksid (P2O5) x 0,426;
2) kalijum (K) - kalijum-oksid (K2O) x 0,830.
Broj dobijen preračunavanjem makroelemenata u skladu sa stavom 4. ovog člana zaokružuje se na jedno decimalno mesto.
Način obeležavanja sekundarnih elemenata
Naziv sekundarnog elementa obeležava se rečima i odgovarajućim hemijskim simbolima, na sledeći način: kalcijum (Ca), kalcijum-oksid (CaO), magnezijum (Mg), magnezijum-oksid (MgO), natrijum (Na), natrijum-oksid (Na2O), sumpor (S) i sumpor-trioksid (SO3).
Sekundarni elementi se obeležavaju sledećim redosledom: kalcijum, magnezijum, natrijum i sumpor.
Sekundarni elementi obeležavaju se u procentima, kao celi brojevi ili sa jednim decimalnim mestom, i to u sledećim oblicima:
1) u elementarnom obliku (Ca, Mg, Na, S) ili
2) u obliku oksida (CaO, MgO, Na2O, SO3) ili
3) u elementarnom obliku i obliku oksida.
Preračunavanje kalcijuma, magnezijuma, natrijuma i sumpora iz oksidnog u elementarni oblik vrši se na sledeći način:
1) kalcijum (Ca) - kalcijum-oksid (CaO) x 0,715;
2) magnezijum (Mg) - magnezijum-oksid (MgO) x 0,603;
3) natrijum (Na) - natrijum-oksid (Na2O) x 0,742;
4) sumpor (S) - sumpor-trioksid (SO3) x 0,400.
Broj dobijen preračunavanjem mikroelemenata i sekundarnih elemenata u skladu sa stavom 4. ovog člana zaokružuje se na jedno decimalno mesto.
Način obeležavanja mikroelemenata
Naziv mikroelementa obeležava se rečima i odgovarajućim hemijskim simbolima, na sledeći način: bor (B), bakar (Cu), kobalt (Co), gvožđe (Fe), mangan (Mn), molibden (Mo) i cink (Zn).
Mikroelementi se obeležavaju abecednim redom.
Mikroelementi se izražavaju u procentima, kao celi brojevi ili decimalni brojevi sa brojem decimalnih mesta koji je utvrđen u Prilogu 1, u Tabeli 1. Neorganska đubriva, u Tabeli E. Neorganska đubriva sa mikroelementima, u Tabeli E.2. Minimalni sadržaj mikroelemenata u čvrstim ili tečnim mešavinama neorganskih đubriva koja sadrže više mikroelemenata i Tabeli Ž. Minimalni sadržaj mikroelemenata u đubrivima koja sadrže mikroelemente, odnosno sekundarne elemente, i to u sledećim oblicima:
1) u mineralnom obliku;
2) ako su mikroelementi vezani za određeni organski molekul uz naziv i odgovarajući hemijski simbol mikroelementa navode se izrazi: "helatizirano sa" ili "kompleksirano sa" i dodaje se hemijski naziv ili skraćeni naziv organskog molekula.
Obeležavanje neorganskih prostih čvrstih đubriva
Neorganska prosta čvrsta đubriva obeležavaju se tako što se posle trgovačkog naziva đubriva dodaju sledeće reči: "neorgansko, prosto čvrsto azotno/fosforno/kalijumovo đubrivo", a zatim naziv đubriva u okviru tipa.
Deklarisanje sadržaja makroelemenata i obeležavanje makroelemenata vrši se u skladu sa članom 44. ovog pravilnika.
Obeležavanje neorganskih složenih đubriva
Neorganska složena đubriva obeležavaju se tako što se posle trgovačkog naziva đubriva dodaju sledeće reči: "neorgansko, složeno čvrsto/tečno (rastvor/suspenzija), kompleksno/mešano NPK/NP/NK/PK đubrivo", a zatim naziv đubriva u okviru tipa.
Deklarisanje sadržaja makroelemenata i obeležavanje makroelemenata vrši se u skladu sa članom 44. ovog pravilnika.
Obeležavanje neorganskih prostih i složenih, čvrstih ili tečnih đubriva sa sekundarnim elementima i mikroelementima
Ako neorganska đubriva prosta i složena, čvrsta ili tečna, pored makroelemenata, sadrže i dodatno sekundarne elemente, odnosno mikroelemente, posle navoda utvrđenih čl. 47. i 48. ovog pravilnika dodaju se reči: "sa sekundarnim elementima", odnosno "sa mikroelementima", odnosno "sa sekundarnim elementima i mikroelementima" iza kojih se u zagradi dodaju hemijski simboli sekundarnih elemenata, odnosno mikroelemenata po abecednom redu.
Za đubriva iz stava 1. ovog člana deklarisanje sadržaja sekundarnih elemenata i njihovo obeležavanje vrši se u skladu sa članom 45. ovog pravilnika, odnosno deklarisanje mikroelemenata i njihovo obeležavanje vrši se u skladu sa članom 46. ovog pravilnika.
Obeležavanje neorganskih đubriva sa sekundarnim elementima
Neorganska đubriva sa sekundarnim elementima obeležavaju se tako što se posle trgovačkog naziva đubriva dodaju sledeće reči: "neorgansko đubrivo sa sekundarnim elementima", iza kojih se u zagradi dodaju hemijski simboli sekundarnih elemenata po abecednom redu, a zatim naziv đubriva u okviru tipa.
Deklarisanje sadržaja i obeležavanje sekundarnih elemenata vrši se u skladu sa članom 45. ovog pravilnika.
Ako đubriva iz stava 1. ovog člana pored sekundarnih elemenata sadrže i dodatno mikroelemente posle navoda utvrđenih u stavu 1. ovog člana dodaju se reči: "sa mikroelementima" iza kojih se u zagradi dodaju hemijski simboli mikroelemenata po abecednom redu.
Za đubriva iz stava 3. ovog člana deklarisanje sadržaja mikroelemenata i njihovo obeležavanje vrši se u skladu sa članom 46. ovog pravilnika.
Obeležavanje neoorganskih đubriva sa mikroelementima
Neorganska đubriva sa mikroelementima obeležavaju se tako što se posle trgovačkog naziva đubriva dodaju sledeće reči: "neorgansko đubrivo sa jednim mikroelementom/mešavina mikroelemenata", iza kojih se u zagradi dodaju hemijski simboli mikroelemenata po abecednom redu, a zatim naziv đubriva u okviru tipa.
Deklarisanje sadržaja i obeležavanje mikroelemenata vrši se u skladu sa članom 46. ovog pravilnika.
Na deklaraciji neorganskih đubriva sa mikroelementima navodi se: "Primenjuje se samo u slučaju kada je uočena potreba. Ne primenjivati više od preporučene količine".
Obeležavanje organskih đubriva
Organska đubriva obeležavaju se tako što se posle trgovačkog naziva đubriva dodaju sledeće reči: "organsko čvrsto/tečno azotno/fosforno/NPK/NP/NK đubrivo", a zatim naziv đubriva u okviru tipa.
Deklarisanje sadržaja i obeležavanje makroelemenata vrši se u skladu sa članom 44. ovog pravilnika.
Obeležavanje organsko-neorganskih đubriva
Organsko-neorganska đubriva obeležavaju se tako što se posle trgovačkog naziva đubriva dodaju sledeće reči: "organsko-neorgansko čvrsto/tečno azotno/NPK/NP/NK/PK đubrivo", a zatim naziv đubriva u okviru tipa.
Deklarisanje sadržaja i obeležavanje makroelemenata vrši se u skladu sa članom 44. ovog pravilnika.
Ako đubriva iz stava 1. ovog člana pored makroelemenata sadrže i dodatno sekundarne elemente, odnosno mikroelemente posle navoda utvrđenih u stavu 1. ovog člana dodaju se reči: "sa sekundarnim elementima", odnosno "sa mikroelementima", odnosno "sa sekundarnim elementima i mikroelementima" iza kojih se u zagradi dodaju hemijski simboli sekundarnih elemenata, odnosno mikroelemenata, po abecednom redu.
Za đubriva iz stava 1. ovog člana deklarisanje sadržaja sekundarnih elemenata i njihovo obeležavanje vrši se u skladu sa članom 45. ovog pravilnika, odnosno deklarisanje mikroelemenata i njihovo obeležavanje vrši se u skladu sa članom 46. ovog pravilnika.
Obeležavanje mikrobioloških đubriva
Mikrobiološka đubriva obeležavaju se tako što se posle trgovačkog naziva đubriva dodaju sledeće reči: "mikrobiološko čvrsto/tečno đubrivo, azotofiksator/mobilizator/stimulator rasta", a zatim naziv đubriva u okviru tipa.
Deklarisanje sadržaja mikroorganizama vrši se u skladu sa članom 35. ovog pravilnika.
Obeležavanje drugih đubriva i specijalnih proizvoda
Druga đubriva i specijalni proizvodi obeležavaju se tako što se posle trgovačkog naziva dodaju sledeće reči: "proizvod sadrži aminokiseline/huminske materije/inhibitore nitrifikacije/biljne ekstrakte/homeopatske materije/hormone/vitamine".
Deklarisanje sadržaja hranljivih materija vrši se u skladu sa članom 36. ovog pravilnika.
Supstrati se obeležavaju tako što se posle trgovačkog naziva supstrata dodaju sledeće reči: "organski/neorganski/organsko-neorganski supstrat".
Deklarisanje sadržaja hranljivih materija vrši se u skladu sa članom 38. ovog pravilnika.
Obeležavanje oplemenjivača zemljišta
Oplemenjivači zemljišta obeležavaju se tako što se posle trgovačkog naziva oplemenjivača dodaju sledeće reči: "neorganski/organski oplemenjivač zemljišta", a zatim naziv oplemenjivača zemljišta u okviru tipa.
Deklarisanje sadržaja hranljivih materija vrši se u skladu sa članom 40. ovog pravilnika.
Ostali uslovi za obeležavanje sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta
Organska đubriva, organsko-neorganska đubriva, druga đubriva i specijalni proizvodi i organski oplemenjivači zemljišta proizvedeni od sporednih proizvoda životinjskog porekla, pored uslova za obeležavanje propisanih ovim pravilnikom, moraju ispunjavati i uslove za obeležavanje utvrđene propisom kojim se uređuju sporedni proizvodi životinjskog porekla.
Sredstva za ishranu bilja i oplemenjivači zemljišta koji se koriste u organskoj biljnoj proizvodnji moraju se dodatno obeležiti i izjavom "koriste se i u organskoj biljnoj proizvodnji".
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da važe:
1) Pravilnik o uslovima za utvrđivanje kvaliteta sredstava za ishranu bilja, odstupanja sadržaja hranljivih materija i minimalne i maksimalne vrednosti dozvoljenog odstupanja od sadržaja hranljivih materija ("Službeni glasnik RS", broj 64/09) i
2) odredbe Pravilnika o metodama za ispitivanje đubriva ("Službeni list SRJ", broj 60/00 i "Službeni glasnik RS", br. 20/05 i 64/09), osim odredaba koje se odnose na metode ispitivanja neorganskih đubriva.
Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
VRSTE I TIPOVI SREDSTAVA ZA ISHRANU BILJA I OPLEMENJIVAČA ZEMLJIŠTA I MAKSIMALNE I MINIMALNE VREDNOSTI SADRŽAJA HRANLJIVIH ELEMENATA
Tabela 1. Neorganska đubriva
Tabela A. Neorganska prosta čvrsta đubriva
Tabela A.1. Azotna đubriva
Tabela A.2. Fosforna đubriva
Tabela A.3. Kalijumova đubriva
Tabela B. Neorganska složena čvrsta đubriva
Tabela B.1. Složena NPK đubriva
Tabela B.1.1. Složena NPK đubriva
Tabela B.1.2. Složeno NPK đubrivo koje sadrži krotoniliden diureu ili izobutiliden diureu ili ureu formaldehid (prema potrebi)
Tabela B.2. Složena NP đubriva
Tabela B.2.1. Složena NP đubriva
Tabela B.2.2. Složeno NP đubrivo koje sadrži krotonliden diureu ili izobutiliden diureu ili ureu formalaldehid (prema potrebi)
Tabela B.3. Složena NK đubriva
Tabela B.3.1. Složena NK đubriva
Tabela B.3.2. Složeno NK đubrivo koje sadrži krotonliden diureu ili izobutiliden diureu ili ureu formalaldehid (prema potrebi)
Tabela B.4. Složena PK đubriva
Tabela V. Neorganska prosta tečna đubriva
Tabela G. Neorganska složena tečna đubriva
Tabela G.1. Složena NPK đubriva u obliku rastvora
Tabela G.2. Složena NPK đubriva u obliku suspenzije
Tabela G.3. Složena NP đubriva u obliku rastvora
Tabela G.4. Složena NP đubriva u obliku suspenzije
Tabela G.5. Složena NK đubriva u obliku rastvora
Tabela G.6. Složena NK đubriva u obliku suspenzije
Tabela G.7. Složena PK đubriva u obliku rastvora
Tabela G.8. Složena PK đubriva u obliku suspenzije
Tabela D. Neorganska prosta i složena, tečna i čvrsta đubriva sa sekundarnim elementima i mikoelementima
Tabela Đ. Neorganska đubriva sa sekundarnim elementima
Tabela E. Neorganska đubriva sa mikroelementima
Tabela E.1. Neorganska đubriva koja sadrže samo jedan mikroelement
Tabela E.1.1. Neorganska đubriva koja sadrže samo bor
Tabela E.1.2. Neorganska đubriva koja sadrže samo kobalt
Tabela E.1.3. Neorganska đubriva koja sadrže samo bakar
Tabela E.1.4. Neorganska đubriva koja sadrže samo gvožđe
Tabela E.1.5. Neorganska đubriva koja sadrže samo mangan
Tabela E.1.6. Neorganska đubriva koja sadrže samo molibden
Tabela E.1.7. Neorganska đubriva koja sadrže samo cink
Tabela E.2. Minimalni sadržaj mikroelemenata u čvrstim ili tečnim mešavinama neorganskih đubriva koja sadrže više mikroelemenata
Tabela Ž. Minimalni sadržaj mikroelemenata u đubrivima koja sadrže makroelemente, odnosno sekundarne elemente
Tabela Z. Lista dozvoljenih organskih agenasa za helatiranje mikroelemenata
Tabela 2. Organska đubriva
Tabela 2.1. Organska azotna đubriva
Tabela 2.2. Organska fosforna đubriva
Tabela 2.3. Organska NPK đubriva
Tabela 2.4. Organska NP đubriva
Tabela 2.5. Organska NK đubriva
Tabela 3. Organsko-neorganska đubriva
Tabela 3.1. Organsko-neorganska azotna đubriva
Tabela 3.2. Organsko-neorganska čvrsta NPK đubriva
Tabela 3.3. Organsko-neorganska tečna NPK đubriva
Tabela 3.4. Organsko-neorganska čvrsta NP đubriva
Tabela 3.5. Organsko-neorganska tečna NP đubriva
Tabela 3.6. Organsko-neorganska čvrsta NK đubriva
Tabela 3.7. Organsko-neorganska tečna NK đubriva
Tabela 3.8. Organsko-neorganska čvrsta PK đubriva
Tabela 3.9. Organsko-neorganska tečna PK đubriva
Tabela 4. Druga đubriva i specijalni proizvodi
Tabela 5. Oplemenjivači zemljišta
Tabela 5.1. Neorganski oplemenjivači zemljišta (kalcijum ili magnezijum)
Tabela 5.2. Organski oplemenjivači zemljišta
Tabela 5.3. Ostali oplemenjivači zemljišta
Tabela A. Neorganska prosta đubriva
Br. |
Naziv đubriva u okviru tipa |
Podaci o načinu proizvodnje i osnovnim sastojcima |
Minimalni sadržaj hranljivih elemenata (u masenim %) |
Ostali podaci o obeležavanju tipa |
Sadržaj hranljivih elemenata koje treba deklarisati |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
1a |
Kalcijum nitrat (krečni nitrat) |
Hemijskim putem dobijen proizvod koji sadrži kalcijum nitrat kao osnovni sastojak, a može da sadrži i amonijum nitrat. |
15% N |
- |
Ukupni azot. |
1b |
Kalcijum magnezijum nitrat (krečni nitrat i magnezijum nitrat) |
Hemijskim putem dobijen proizvod koji sadrži kalcijum nitrat i magnezijum nitrat kao osnovne sastojke. |
13% N |
- |
Nitratni azot |
1v |
Magnezijum nitrat |
Hemijskim putem dobijen proizvod koji sadrži magnezijum nitrat heksahidrat kao osnovni sastojak. |
10% N |
Ako se stavlja u promet u obliku kristala može biti dodata napomena "u kristalisanom obliku". |
Nitratni azot. |
2a |
Natrijum nitrat (sodni nitrat) |
Hemijskim putem dobijen proizvod koji sadrži natrijum nitrat kao svoj osnovni sastojak. |
15% N |
- |
Nitratni azot. |
2b |
Čilska šalitra |
Proizvod dobijen iz šalitre, sadrži natrijum nitrat kao osnovni sastojak. |
15% N |
- |
Nitratni azot. |
3a |
Kalcijum cijanamid |
Hemijskim putem dobijen proizvod koji sadrži kalcijum cijanamid kao osnovni sastojak, a sadrži i kalcijum oksid i eventualno male količine amonijum soli i uree. |
18% N |
- |
Ukupni azot. |
3b |
Azotni kalcijum cijanamid |
Hemijskim putem dobijen proizvod koji sadrži kalcijum cijanamid kao osnovni sastojak, a može da sadrži i eventualno male količine amonijum soli i uree, kao i dodati nitrat. |
18% N |
- |
Ukupni azot. |
4 |
Amonijum sulfat |
Hemijskim putem dobijen proizvod koji sadrži amonijum sulfat kao osnovni sastojak, a može da sadrži i do 15% kalcijum nitrata (krečni nitrat). |
19,7% N |
Kada se stavlja u promet u obliku kombinacije amonijum sulfata i kalcijum nitrata (krečni nitrat) mora biti obeležen sa "sadrži do 15% kalcijum nitrata (krečni nitrat)". |
Amonijačni azot. |
5 |
Amonijum nitrat ili kalcijum amonijum nitrat |
Hemijskim putem dobijen proizvod koji sadrži amonijum nitrat kao osnovni sastojak, a koji može da sadrži dodatke kao što su krečnjak, kalcijum sulfat, dolomit, magnezijum sulfat, kajzerit. |
I za amonijum-nitrat i za kalcijum-amonijum nitrat: |
Oznaka "kalcijum amonijum nitrat" je isključivo za đubriva koja uz amonijum nitrat sadrže samo kalcijum karbonat (na pr. krečnjak), odnosno magnezijum karbonat i kalcijum karbonat (npr. dolomit). Minimalni sadržaj ovih karbonata mora biti 20%, a njihova čistoća mora biti minimum 90%. |
Ukupni azot. Nitratni azot. Amonijačni azot. |
6 |
Amonijum sulfat-nitrat |
Hemijskim putem dobijen proizvod koji sadrži amonijum nitrat i amonijum sulfat kao osnovne sastojke. |
25% N |
- |
Ukupni azot. |
7 |
Magnezijum sulfonitrat |
Hemijskim putem dobijen proizvod koji sadrži amonijum nitrat, amonijum sulfat i magnezijum sulfat kao osnovne sastojke. |
19% N |
- |
Ukupni azot. |
8 |
Magnezijum amonijum nitrat |
Hemijskim putem dobijen proizvod koji sadrži amonijum nitrat i magnezijum mešane soli (dolomit magnezijum karbonat, odnosno magnezijum sulfate) kao osnovne sastojke. |
19% N |
- |
Ukupni azot. |
9 |
Urea |
Hemijskim putem dobijen proizvod koji sadrži karbonil diamid (karbamid) kao osnovni sastojak. |
Minimum 44% N. |
- |
Ukupni azot, izražen kao amidni azot. |
10 |
Krotoniliden diurea |
Proizvod dobijen reakcijom uree sa krotonaldehidom. |
28% N |
- |
Ukupni azot |
11 |
Izobutiliden diurea |
Proizvod dobijen reakcijom uree sa izobutilaldehidom. |
28% N |
- |
Ukupni azot |
12 |
Urea formaldehid |
Proizvod dobijen reakcijom uree sa formaldehidom, a koji sadrži molekule urea formaldehida kao osnovni sastojak. |
36% N |
- |
Ukupni azot. |
13 |
Azotno đubrivo koje sadrži krotoniliden diureu |
Proizvod dobijen hemijskim putem i koji sadrži krotoniliden diureu i azotno đubrivo (Tabela A.1, ne uključujući proizvode pod rednim brojem 3a, 3b i 5). |
18% N |
- |
Ukupni azot. |
14 |
Azotno đubrivo koje sadrži izobutiliden diureu |
Proizvod dobijen hemijskim putem, koji sadrži izobutiliden diureu i azotno đubrivo (Tabela A.1, ne uključujući proizvode pod rednim brojem 3a, 3b i 5). |
18% N |
- |
Ukupni azot. |
15 |
Azotno đubrivo koje sadrži urea formaldehid |
Proizvod dobijen hemijskim putem, koji sadrži ureu formaldehid i azotno đubrivo (Tabela A.1, ne uključujući proizvode pod rednim brojem 3a, 3b i 5). |
18% N |
- |
Ukupni azot. |
16 |
Urea-amonijum sulfat |
Proizvod dobijen hemijskim putem iz uree i amonijum sulfata. |
30% N |
- |
Ukupni azot. |
Za čvrsta granulisana đubriva pod rednim br. 1, 3, 4, 5, 6 i 7 propisani granulometrijski sastav mora biti utvrđen odgovarajućim analitičkim metodama.
Br. |
Naziv đubriva u okviru tipa |
Podaci o načinu proizvodnje i osnovnim sastojcima |
Minimalni sadržaj hranljivih elemenata (u masenim %) |
Ostali podaci o obeležavanju tipa |
Sadržaj hranljivih elemenata koje treba deklarisati |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
1 |
Osnovna troska: |
Proizvod dobijen prilikom topljenja gvožđa delovanjem fosfornih rastvora i koji sadrži kalcijum silikofosfate kao osnovni sastojak. |
12% P2O5 |
- |
Ukupni fosfor pentoksid (rastvorljiv u mineralnim kiselinama) od kojih je 75% (m/m) rastvorljivo u 2% limunskoj kiselini. |
2a |
Jednostruki superfosfat |
Proizvod dobijen reakcijom mlevenog sirovog fosfata sa sumpornom kiselinom, a koji sadrži monokalcijum fosfat i kalcijum sulfat kao osnovni sastojak. |
16% P2O5 |
- |
Fosfor pentoksid rastvorljiv u neutralnom amonijum citratu. |
2b |
Koncentrovani superfosfat |
Proizvod dobijen reakcijom mlevenog sirovog fosfata sa sumpornom i fosfornom kiselinom, a koji sadrži monokalcijum fosfat i kalcijum sulfat kao osnovni sastojak. |
25% P2O5 |
- |
Fosfor pentoksid rastvorljiv u neutralnom amonijum citratu. |
2v |
Trostruki superfosfat |
Proizvod dobijen reakcijom mlevenog sirovog fosfata sa fosfornom kiselinom, a koji sadrži monokalcijum fosfat kao osnovni sastojak. |
38% P2O5 |
- |
Fosfor pentoksid rastvorljiv u neutralnom amonijum citratu. |
3 |
Delimično rastvorljivi sirovi fosfat |
Proizvod dobijen delimičnim rastvaranjem mlevenog sirovog fosfata sa sumpornom kiselinom ili fosfornom kiselinom, a koji sadrži monokalcijum fosfat, trikalcijum fosfat i kalcijum sulfat kao osnovne sastojke. |
20% P2O5 |
- |
Ukupni fosfor pentoksid (rastvorljiv u mineralnim kiselinama). |
4 |
Dikalcijum fosfat |
Proizvod dobijen taloženjem rastvorljive fosforne kiseline iz sirovih fosfata ili kostiju, a koji sadrži dikalcijum fosfat dihidrat kao osnovni sastojak. |
38% P2O5 |
- |
Fosfor pentoksid rastvorljiv u alkalnom amonijum citratu. |
5 |
Kalcinisani fosfat |
Proizvod dobijen termičkom obradom mlevenog sirovog fosfata sa alkalnim jedinjenjima i silicijumovom kiselinom, a koji sadrži alkalni kalcijum fosfat i kalcijum silikat kao osnovne sastojke. |
25% P2O5 |
- |
Fosfor pentoksid rastvorljiv u alkalnom amonijum citratu. |
6 |
Aluminijum-kalcijum fosfat |
Proizvod dobijen u amorfnom obliku termičkom obradom i mlevenjem, a koji sadrži aluminijum i kalcijum fosfate kao osnovne sastojke. |
30% P2O5 |
- |
Ukupni fosfor pentoksid (rastvorljiv u mineralnim kiselinama). |
7 |
Fino mleveni sirovi fosfat |
Proizvod dobijen finim mlevenjem sirovih fosfata, a koji sadrži trikalcijum fosfat i kalcijum karbonat kao osnovne sastojke. |
25% P2O5 |
- |
Ukupni fosfor pentoksid (rastvorljiv u mineralnim kiselinama). |
Tabela A.3. Kalijumova đubriva
Br. |
Naziv đubriva u okviru tipa |
Podaci o načinu proizvodnje i osnovnim sastojcima |
Minimalni sadržaj hranljivih elemenata (u masenim %) |
Ostali podaci o obeležavanju tipa |
Sadržaj hranljivih elemenata koje treba deklarisati |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
1 |
Kainit |
Proizvod dobijen iz sirove kalijumove soli. |
10% K2O |
Može se dodati uobičajeni trgovački naziv. |
Vodorastvorljivi kalijum oksid. |
2 |
Obogaćena so kainita |
Proizvod dobijen iz sirove kalijumove soli obogaćene mešanjem sa kalijum hloridom. |
18% K2O |
Može se dodati uobičajeni trgovački naziv. |
Vodorastvorljivi kalijum oksid. |
3 |
Kalijum hlorid |
Proizvod dobijen iz sirove kalijumove soli, a koji sadrži kalijum hlorid kao osnovni sastojak. |
37% K2O |
Može se dodati uobičajeni trgovački naziv. |
Vodorastvorljivi kalijum oksid. |
4 |
Kalijum hlorid koji sadrži magnezijumove soli |
Proizvod dobijen iz sirove kalijumove soli sa dodatim solima magnezijuma, a koji sadrži kalijum hlorid i soli magnezijuma kao osnovne sastojke. |
37% K2O |
- |
Vodorastvorljivi kalijum oksid. |
5 |
Kalijum sulfat |
Proizvod dobijen hemijskim putem iz kalijumovih soli, a koji sadrži kalijum sulfat kao osnovni sastojak. |
47% K2O |
- |
Vodorastvorljivi kalijum oksid. |
6 |
Kalijum sulfat koji sadrži magnezijumovu so |
Proizvod dobijen hemijskim putem iz kalijumovih soli sa dodatkom magnezijumovih soli, a koji sadrži kalijum sulfat i magnezijum sulfat kao osnovne sastojke. |
22% K2O |
Može se dodati uobičajeni trgovački naziv. |
Vodorastvorljivi kalijum oksid. |
7 |
Kajzerit sa kalijum sulfatom |
Proizvod dobijen iz kajzerita sa dodatim kalijum sulfatom. |
8% MgO |
Može se dodati uobičajeni trgovački naziv. |
Vodorastvorljivi magnezijum oksid. |
Tabela B. Neorganska složena čvrsta đubriva
Tabela B.1. Složena NPK đubriva
Tabela B.1.1 |
Naziv đubriva u okviru tipa |
Složena NPK đubriva |
Podaci o načinu proizvodnje |
Proizvodi dobijeni hemijskim putem ili mešanjem, bez dodavanja organskih hranljivih elemenata životinjskog ili biljnog porekla. |
|
Minimalan sadržaj hranljivih elemenata (u masenim %): |
- Ukupno: 20% (N + P2O5 + K2O) |
Oblici, rastvorljivost i sadržaj hranljivih elemenata koji se deklarišu kao što je navedeno u kolonama 4, 5 i 6 |
Podaci za identifikaciju đubriva |
||||
N |
P2O5 |
K2O |
N |
P2O5 |
K2O |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
(1) Ukupni azot |
(1) Vodorastvorljivi P2O5. |
Vodorastvorljivi K2O |
(1) Ukupni azot. |
1. NPK đubrivo koje ne sadrži tomasovu trosku, kalcinisani fosfat, aluminijum-kalcijum fosfat, delimično rastvorljivi sirovi fosfat i fino mleveni sirovi fosfat mora biti deklarisano u skladu sa rastvorljivošću u koloni 2 u tačkama (1), (2) ili (3) i to: |
(1) Vodorastvorljivi kalijum oksid. |
GRANULOMETRIJSKI SASTAV OSNOVNIH FOSFATNIH SASTOJAKA: |
|
2b. NPK đubrivo koje sadrži aluminijum-kalcijum fosfat ne sme da sadrži Tomasovu trosku, kalcinirani fosfat, fino mleveni sirovi fosfat i delimično rastvorljivi sirovi fosfat. Deklariše se u skladu sa rastvorljivošću u koloni 2 u tačkama (1) i (7), posle oduzimanja sadržaja P2O5 rastvorljivog u vodi. |
|
||
Tabela B.1. Složena NPK đubriva
Tabela B.1.2. |
Naziv đubriva u okviru tipa |
Složeno NPK đubrivo koje sadrži krotoniliden diureu ili izobutiliden diureu ili ureu formaldehid (prema potrebi). |
Podaci o načinu proizvodnje |
Proizvod dobijen hemijskim putem bez dodatka organskih hranljivih elemenata životinjskog ili biljnog porekla, a koji sadrži krotonliden diureu ili izobutiliden diureu ili ureu formaldehid. |
|
Minimalan sadržaj hranljivih elemenata (u masenim %) |
1. Ukupno: 20% (N + P2O5 + K2O) |
Oblici, rastvorljivost i sadržaj hranljivih elemenata koji se deklarišu kao što je navedeno u kolonama 4, 5 i 6 |
Podaci za identifikaciju đubriva |
||||
N |
P2O5 |
K2O |
N |
P2O5 |
K2O |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
(1) Ukupni azot |
(1) Vodorastvorljivi P2O5. |
Vodorastvorljivi K2O |
(1) Ukupni azot. |
NPK đubrivo koje ne sadrži Tomasovu trosku, kalcinisani fosfat, aluminijum-kalcijum fosfat, delimično rastvorljivi sirovi fosfat i sirov fosfat mora biti deklarisano u skladu sa rastvorljivošću u koloni 2 u tačkama (1), (2) ili (3), i to: |
(1) Vodorastvorljivi kalijum oksid. |
GRANULOMETRIJSKI SASTAV I SADRŽAJ VLAGE ZA SLOŽENA NPK KOMPLEKSNA GRANULISANA ĐUBRIVA: Minimum 95% granula 1-5 mm, maksimum 2% vlage |
|
|
|||
Tabela B.2. Složena NP đubriva
Tabela B.2.1. |
Naziv đubriva u okviru tipa |
Složena NP đubriva |
Podaci o načinu proizvodnje |
Proizvod dobijen hemijskim putem ili mešanjem bez dodatka organskih hranljivih elemenata životinjskog ili biljnog porekla |
|
Minimalan sadržaj hranljivih elemenata (u masenim %) |
- Ukupno: 18% (N + P2O5) |
Oblici, rastvorljivosti i sadržaj hranljivih elemenata koji se deklarišu kao što je navedeno u koloni 4, 5 i 6 |
Podaci za identifikaciju đubriva |
||||
N |
P2O5 |
K2O |
N |
P2O5 |
K2O |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
(1) Ukupni azot |
(1) Vodorastvorljivi P2O5 |
|
(1) Ukupni azot |
1. NP đubrivo koje ne sadrži Tomasovu trosku, kalcinisani fosfat, aluminijum-kalcijum fosfat, delimično rastvorljivi sirovi fosfat i sirov fosfat mora biti deklarisano u skladu sa rastvorljivošću u koloni 2 u tačkama (1), (2) ili (3), i to: |
- |
GRANULOMETRIJSKI SASTAV OSNOVNIH FOSFATNIH SASTOJAKA: |
|
2b. NP đubrivo koje sadrži aluminijum-kalcijum fosfat ne sme da sadrži Tomasovu trosku, kalcinirani fosfat, fino mleveni sirovi fosfat i delimično rastvorljivi sirovi fosfat. Deklariše se u skladu sa rastvorljivošću u koloni 2 u tačkama (1) i (7), posle oduzimanja sadržaja P2O5 rastvorljivog u vodi. |
|
||
Tabela B.2. Složena NP đubriva
Tabela B.2.2. |
Naziv đubriva u okviru tipa |
Složeno NP đubrivo koje sadrži krotonliden diureu ili izobutiliden diureu ili ureu formalaldehid (prema potrebi) |
Podaci o načinu proizvodnje |
Proizvod dobijen hemijskim putem bez dodatih organskih hranljivih elemenata životinjskog ili biljnog porekla |
|
Minimalan sadržaj hranljivih elemenata (u masenim %) |
1. Ukupno: 18% (N + P2O5) |
Oblici, rastvorljivosti i sadržaj hranljivih elemenata koji se deklarišu kao što je navedeno u koloni 4, 5 i 6 |
Podaci za identifikaciju đubriva |
||||
N |
P2O5 |
K2O |
N |
P2O5 |
K2O |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
(1) Ukupni azot |
(1) Vodorastvorljivi P2O5. |
|
(1) Ukupni azot. |
NP đubrivo koje ne sadrži Tomasovu trosku, kalcinisani fosfat, aluminijum-kalcijum fosfat, delimično rastvorljivi sirovi fosfat i sirov fosfat mora biti deklarisano u skladu sa rastvorljivošću u koloni 2 u tačkama (1), (2) ili (3), i to: |
- |
GRANULOMETRIJSKI SASTAV I SADRŽAJ VLAGE ZA SLOŽENA NP KOMPLEKSNA GRANULISANA ĐUBRIVA: Minimum 95% granula 1-5 mm, maksimum 2% vlage. |
|
|
|
||
Tabela B.3. Složena NK đubriva
Tabela B.3.1. |
Naziv đubriva u okviru tipa |
Složena NK đubriva |
Podaci o načinu proizvodnje |
Proizvod dobijen hemijskim putem ili mešanjem bez dodatka organskih hranljivih elemenata životinjskog ili biljnog porekla. |
|
Minimalan sadržaj hranljivih elemenata (u masenim %) |
- Ukupno: 18% (N + K2O). |
Oblici, rastvorljivosti i sadržaj hranljivih elemenata koji se deklarišu kao što je navedeno u koloni 4, 5 i 6 |
Podaci za identifikaciju đubriva |
||||
N |
P2O5 |
K2O |
N |
P2O5 |
K2O |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
(1) Ukupni azot |
- |
Vodorastvorljivi K2O |
(1) Ukupni azot. |
- |
(1) Vodorastvorljivi kalijum oksid. |
GRANULOMETRIJSKI SASTAV I SADRŽAJ VLAGE ZA SLOŽENA NK KOMPLEKSNA GRANULISANA ĐUBRIVA: Minimum 95% granula 1-5 mm, maksimum 2% vlage. |
|||||
Tabela B.3. Složena NK đubriva
Tabela B.3.2. |
Naziv đubriva u okviru tipa |
Složeno NK đubrivo koje sadrži krotonliden diureu ili izobutiliden diureu ili ureu formalaldehid (prema potrebi) |
Podaci o načinu proizvodnje |
Proizvod dobijen hemijskim putem bez dodatka organskih hranljivih elemenata životinjskog ili biljnog porekla, a koji sadrži krotoniliden diureu ili izobutiliden diureu ili ureu formaldehid. |
|
Minimalan sadržaj hranljivih elemenata (u masenim %) |
1. Ukupno: 18% (N + K2O) |
Oblici, rastvorljivosti i sadržaj hranljivih elemenata koji se deklarišu kao što je navedeno u koloni 4, 5 i 6 |
Podaci za identifikaciju đubriva |
||||
N |
P2O5 |
K2O |
N |
P2O5 |
K2O |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
(1) Ukupni azot |
- |
Vodorastvorljivi K2O |
(1) Ukupni azot. |
- |
(1) Vodorastvorljivi kalijum oksid. |
GRANULOMETRIJSKI SASTAV I SADRŽAJ VLAGE ZA SLOŽENA NK KOMPLEKSNA GRANULISANA ĐUBRIVA: Minimum 95% granula 1-5 mm, maksimum 2% vlage. |
|
|
|
||
Tabela B.4. Složena PK đubriva
Naziv đubriva u okviru tipa |
Složena PK đubriva |
Podaci o načinu proizvodnje |
Proizvod dobijen hemijskim putem ili mešanjem bez dodatka organskih hranljivih elemenata životinjskog ili biljnog porekla. |
Minimalan sadržaj hranljivih elemenata (u masenim %) |
- Ukupno: 18% (P2O5 + K2O) |
Oblici, rastvorljivosti i sadržaj hranljivih elemenata koji se deklarišu kao što je navedeno u koloni 4, 5 i 6 |
Podaci za identifikaciju đubriva |
||||
N |
P2O5 |
K2O |
N |
P2O5 |
K2O |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
- |
(1) Vodorastvorljivi P2O5 |
Vodorastvorljivi K2O |
- |
1. PK đubrivo koje ne sadrži Tomasovu trosku, kalcinisani fosfat, aluminijum-kalcijum fosfat, delimično rastvorljivi sirovi fosfat i sirov fosfat mora biti deklarisano u skladu sa rastvorljivošću u koloni 2 u tačkama (1), (2) ili (3), i to: |
(1) Vodorastvorljivi kalijum oksid. |
GRANULOMETRIJSKI SASTAV OSNOVNIH FOSFATNIH SASTOJAKA: |
|
2b. PK đubrivo koje sadrži aluminijum-kalcijum fosfat ne sme da sadrži Tomasovu trosku, kalcinirani fosfat, fino mleveni sirovi fosfat i delimično rastvorljivi sirovi fosfat. Deklariše se u skladu sa rastvorljivošću u koloni 2 u tačkama (1) i (7), posle oduzimanja sadržaja P2O5 rastvorljivog u vodi. |
|
||
Tabela V. Neorganska prosta tečna đubriva
Br. |
Naziv đubriva u okviru tipa |
Podaci o načinu proizvodnje i osnovnim sastojcima |
Minimalni sadržaj hranljivih elemenata (u masenim %) |
Ostali podaci o obeležavanju tipa |
Sadržaj hranljivih elemenata koje treba deklarisati |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
1 |
Rastvor azotnog đubriva |
Proizvod dobijen hemijskim putem i rastvaranjem u vodi, u obliku stabilnom na atmosferskom pritisku, bez dodatka organskih hranljivih elemenata životinjskog ili biljnog porekla. |
15% N |
- |
Ukupni azot i za svaki oblik čiji je sadrži minimum 1%; nitratni azot, amonijačni azot i/ili amidni azot. |
2 |
Rastvor urea amonijum nitratnog đubriva |
Proizvod dobijen hemijskim putem i rastvaranjem u vodi, koji sadrži amonijum nitrat i ureu. |
26% N |
- |
Ukupni azot. |
3 |
Rastvor kalcijum nitrata |
Proizvod dobijen rastvaranjem kalcijum nitrata u vodi. |
8% N |
Oznaka tipa može da sadržati i jednu od sledećih napomena: |
Ukupni azot. |
4 |
Rastvor magnezijum nitrata |
Proizvod dobijen hemijskim putem i rastvaranjem magnezijum nitrata u vodi. |
6% N |
- |
Nitratni azot. |
5 |
Suspenzija kalcijum nitrata |
Proizvod dobijen suspenzijom kalcijum nitrata u vodi. |
8% N |
Oznaka tipa može da sadržati i jednu od sledećih napomena: |
Ukupni azot. |
6 |
Rastvor azotnog đubriva sa urea formaldehidom |
Proizvod dobijen hemijskim putem ili rastvaranjem u vodi urea formaldehida i azotnog đubriva (Tabela A.1, ne uključujući proizvode pod rednim brojem 3a, 3b i 5). |
18% N |
- |
Ukupni azot. |
7 |
Suspenzija azotnog đubriva sa urea formaldehidom |
Proizvod dobijen hemijskim putem ili suspenziijom u vodi urea formaldehida i azotnog đubriva (Tabela A.1, ne uključujući proizvode pod rednim brojem 3a, 3b i 5). |
18% N izraženog kao ukupni azot. |
- |
Ukupni azot. |
Tabela G. Neorganska složena tečna đubriva
Tabela G.1. Složena neorganska tečna đubriva u obliku rastvora
Naziv đubriva u okviru tipa |
NPK-rastvor đubriva |
Podaci o načinu proizvodnje |
Proizvod dobijen hemijskim putem i rastvaranjem u vodi, u obliku stabilnom na atmosferskom pritisku, bez dodatka organskih hranljivih elemenata životinjskog ili biljnog porekla. |
Minimalan sadržaj hranljivih elemenata (u masenim %) |
- Ukupno: 15% (N + P2O5 + K2O) |
Oblici, rastvorljivosti i sadržaj hranljivih elemenata koji se deklarišu kao što je navedeno u koloni 4, 5 i 6 |
Podaci za identifikaciju đubriva |
||||
N |
P2O5 |
K2O |
N |
P2O5 |
K2O |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
(1) Ukupni azot |
Vodorastvorljivi P2O5 |
Vodorastvorljivi K2O |
(1) Ukupni azot. |
Vodorastvorljivi P2O5 |
(1) Vodorastvorljivi kalijum oksid. |
Tabela G.2. Složena neorganska tečna đubriva u obliku suspenzije
Naziv đubriva u okviru tipa |
NPK-suspenzija đubriva |
Podaci o načinu proizvodnje |
Proizvod u tečnom obliku čiji hranljivi elementi potiču iz supstanci koja su suspenzije u vodi i rastvorene u vodi, bez dodatka organskih hranljivih elemenata životinjskog ili biljnog porekla. |
Minimalan sadržaj hranljivih elemenata (u masenim %) |
- Ukupno: 20% (N + P2O5 + K2O) |
Oblici, rastvorljivosti i sadržaj hranljivih elemenata koji se deklarišu kao što je navedeno u koloni 4, 5 i 6 |
Podaci za identifikaciju đubriva |
||||
N |
P2O5 |
K2O |
N |
P2O5 |
K2O |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
(1)Ukupni azot |
(1) Vodorastvorljivi P2O5. |
Vodorastvorljivi K2O |
(1) Ukupni azot. |
Đubrivo ne sme da sadržati Tomasovu trosku, kalcinisani fosfat, aluminijum-kalcijum fosfat, delimično rastvorljivi sirovi i fosfat ili sirovi fosfat. |
(1) Vodorastvorljivi kalijum oksid. |