KOLEKTIVNI UGOVORJAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEĆA "ZELENILO-BEOGRAD"("Sl. list grada Beograda", br. 40/2009) |
Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: ugovor) uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz oblasti rada i radnih odnosa zaposlenih, u JKP "Zelenilo-Beograd" (u daljem tekstu: poslodavac), zaštita zaposlenih, zarade, naknade zarade i ostala lična primanja zaposlenih, prava sindikalnih organizacija, obaveze poslodavca u obezbeđivanju i ostvarivanju prava zaposlenih po osnovu rada, međusobni odnosi potpisnika ovog ugovora i dr.
Osnivač je grad Beograd.
Poslodavac je Javno komunalno preduzeće "Zelenilo Beograd" (u daljem tekstu: poslodavac), koga zastupa generalni direktor.
Reprezentativne sindikalne organizacije su: Samostalna sindikalna organizacija JKP "Zelenilo-Beograd", ASNS JKP "Zelenilo-Beograd" i sindikat JKP "Zelenilo" "Nezavisnost".
Zaposleni je lice koje je u skladu sa zakonom zasnovalo radni odnos sa poslodavcem.
Na prava, obaveze i odgovornosti koja nisu uređena ovim ugovorom neposredno se primenjuju odredbe zakona, Opšteg kolektivnog ugovora, Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti u Beogradu .
Ovaj ugovor se primenjuje na sve zaposlene, osim na generalnog direktora, čija se prava, obaveze i odgovornosti uređuju ugovorom koji zaključuju generalni direktor i Upravni odbor, u skladu sa zakonom.
Radni odnos može da zasnuje lice koje ispunjava opšte uslove utvrđene zakonom i Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova poslodavca.
Zaposleni zasniva radni odnos zaključivanjem ugovora o radu.
Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi manja prava i uslovi utvrđeni zakonom i ovim ugovorom.
O pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih kod poslodavca, odlučuje generalni direktor.
Radni odnos zasniva se zaključivanjem ugovora o radu po uslovima propisanim u zakonu, a u skladu sa kolektivnim ugovorima.
Ugovor o radu zaključuje zaposleni i poslodavac na neodređeno ili određeno vreme u skladu sa zakonom i dostavlja se reprezentativnim sindikalnim organizacijama u preduzeću.
Prijem novozaposlenih može da se vrši po prethodno dobijenoj saglasnosti gradonačelnika.
Na radno mesto za koje je ugovorom o radu to predviđeno, zaposleni se prima na probni rad.
Probni rad, u smislu stava 1. ovog člana, ne može se utvrditi za pripravnika.
Probni rad se prema stručnoj spremi utvrđuje u trajanju od:
- 3 (tri) meseca za radna mesta za koja se traži visoka stručna sprema - VII stepen,
- 2 (dva) meseca za radna mesta za koja se traži viša i srednja stručna sprema VI, V i IV stepen,
- 1 (jedan) mesec za ostala radna mesta.
Za vreme probnog rada zaposleni i poslodavac mogu da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom od pet radnih dana.
Probni rad prati i ocenjuje komisija koju imenuje generalni direktor, a ista je sastavljena od lica koja imaju najmanje isti stepen stručne spreme određene vrste zanimanja, kao i zaposleni koji je na probnom radu.
Na radna mesta utvrđena Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova zaposleni se može primiti u radni odnos u svojstvu pripravnika.
Pripravnički staž za zaposlene sa visokom stručnom spremom traje 12 meseci, a sa višom i srednjom stručnom spremom šest meseci.
Za vreme trajanja pripravničkog staža, pripravnik ima pravo na zaradu u iznosu od 80% zarade radnog mesta na koje je raspoređen i sva druga prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Pripravnik polaže stručni ispit pred Komisijom za polaganje stručnog ispita.
Komisiju za polaganje stručnog ispita imenuje generalni direktor, a sastavljena je od najmanje tri člana odgovarajuće školske spreme i struke, u odnosu na pripravnika koji polaže pripravnički ispit.
Po položenom stručnom ispitu pripravnik se raspoređuje na poslove radnog mesta za koje se u trajanju pripravničkog staža osposobljavao, a u skladu sa Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova poslodavca.
U slučaju da ne položi stručni ispit pripravniku prestaje radni odnos.
Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 časova nedeljno.
Radni dan traje osam časova, a radna nedelja pet radnih dana.
Raspored radnog vremena, u okviru radne nedelje, utvrđuje generalni direktor.
Prema potrebama procesa rada i organizacionih delova može se utvrditi i klizno radno vreme na početku odnosno završetku radnog vremena, i to najviše do 1,5 (jednog i po) časa rada.
Radno vreme između 22 časa i 6 časova narednog dana smatra se radom noću i predstavlja poseban uslov rada u pogledu utvrđivanja prava i zaštite zaposlenih.
Kad je rad organizovan u smenama mora se organizovati tako da zaposleni ne radi više od jedne radne nedelje noću, a duže samo uz njegovu pisanu saglasnost.
Zaposleni može radni odnos zasnovati i sa nepunim radnim vremenom na neodređeno vreme i određeno vreme u skladu sa zakonom, a svoja prava iz radnog odnosa ostvaruje srazmerno vremenu provedenom na radu i ostvarenim rezultatima rada.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom može za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca.
Puno radno vreme može se skratiti zaposlenom koji radi na poslovima sa povećanim rizikom, koja su utvrđena aktom o proceni rizika, i to:
- na hidrauličnoj podiznoj platformi;
- na poslovima orezivanja drveća, seči i uklanjanju stabala;
- na negovanju zaštićenih biljnih vrsta (upotreba hemijskih sredstava);
- u bravarskoj i autolimarskoj radionici;
- na plovnom objektu.
Skraćivanje radnog vremena se vrši srazmerno štetnom uticaju na zdravlje, odnosno radnu sposobnost zaposlenog, u zavisnosti od specifičnosti poslova i zadataka, najviše do deset časova nedeljno, a na osnovu akta o proceni rizika.
Zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ima sva prava kao da radi sa punim radnim vremenom.
Na zahtev poslodavca zaposleni je obavezan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran, u skladu sa Zakonom o radu.
Zabranjen je prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena zaposlenog koji je mlađi od 18 godina.
Poslodavac može da uvede i rad duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad), u skladu sa zakonom, a prema potrebama poslova i zadataka.
Rad duži od punog radnog vremena ne može da traje duže od četiri časa dnevno, odnosno osam časova nedeljno, a najviše 240 časova u kalendarskoj godini.
Raspored radnog vremena utvrđuje generalni direktor.
Generalni direktor u skladu sa zakonom, može vršiti i preraspodelu radnog vremena posebnim rešenjem, i to:
- kad to zahteva priroda delatnosti radi obezbeđenja potrebnog obima i kvaliteta usluga;
- organizacije rada i boljeg korišćenja sredstava rada;
- zbog racionalnog korišćenja radnog vremena;
- izvršenja određenog posla u određenim rokovima.
Preraspodela radnog vremena na osnovu stava 1. ovog člana mora se izvršiti tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od punog radnog vremena.
Poslodavac može zaposlenom kome se vrši preraspodela radnog vremena da odredi da na drugi način i u drugom periodu koristi dnevni i nedeljni odmor, uz uslov da mu se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrđenom zakonom.
Za vreme rada na poslovima iz stava 1. ovog člana zaposleni ima pravo na odmor između dva radna dana u trajanju od najmanje 10 (deset) časova neprekidno.
Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vrši preraspodela, ima pravo da mu se časovi rada duži od punog radnog vremena preračunaju u puno radno vreme i priznaju u staž ili da mu se računaju kao časovi rada duži od punog radnog vremena.
Zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta, s tim da se ne može koristiti na početku ili kraju radnog vremena.
Zaposleni koji rade duže od četiri sata, a krađe od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 15 minuta.
Poslodavac je obavezan da zaposlenom obezbedi odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno, osim ako se radi o sezonskim poslovima, kada taj odmor može da bude i 10 časova i nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno.
Zaposleni ima pravo na godišnji odmor od 20 radnih dana.
Zaposlenom se godišnji odmor u trajanju od 20 radnih dana uvećava po osnovu:
a) radnog iskustva;
b) doprinosa zaposlenog na radnom mestu, odnosno složenosti poslova radnog mesta;
c) invalidnosti-zdravstvenog stanja zaposlenog ili člana uže porodice;
d) posebnih otežanih uslova rada.
Pod radnim iskustvom zaposlenog smatraju se godine provedene na radu.
Pod zdravstvenim stanjem zaposlenog ili člana uže porodice smatraju se invalidi rada II i III kategorije i zaposleni sa preostalom radnom sposobnošću, izdržavano dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju, samohrani roditelj ili roditelj sa više dece.
Pod posebnim uslovima rada smatra se težina poslova, uticaj rada i radne okoline na zdravlje zaposlenog na poslovima sa povećanim rizikom, utvrđenih u članu 12. ovog ugovora.
Ako u kalendarskoj godini zaposleni nema godinu dana rada, ili ima prekid radnog odnosa duži od 30 (trideset) radnih dana stiče pravo na godišnji odmor posle 6 šest meseci neprekidnog rada.
U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na korišćenje godišnjeg odmora u trajanju od 20 (dvadeset) radnih dana.
Dužina godišnjeg odmora zaposlenog uvećava se po osnovu:
1. Radnog iskustva - za svakih navršenih 5 godina rada po 1 dan, a najviše |
7 (sedam) radnih dana. |
2. Doprinosa u radu, odnosno složenosti poslova radnog mesta do 5 radnih dana i to: |
|
- za poslove za koje se zahteva I-IV stepen stručne spreme |
2 (dva) radna dana, |
- za poslove za koje se zahteva V i VI stepen stručne spreme |
3 (tri) radna dana, |
- za poslove za koje se zahteva VII i VIII stepen stručne spreme |
4 (četiri) radna dana, |
- za poslove sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima |
3 (tri) radna dana. |
3. Zaposlenom invalidu, samohranom roditelju sa detetom do 7 (sedam) godina starosti, zaposlenoj sa maloletnim detetom, zaposlenom sa dvoje ili više dece do 14 (četrnaest) godina života, zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju |
4 (četiri) radna dana. |
U slučaju da se istovremeno stiču dva ili više osnova iz tačke 3. godišnji odmor se po svim osnovama uvećava za |
5 (pet) radnih dana. |
4. Za radna mesta iz člana 12. ovog ugovora sa posebnim uslovima rada, u skladu sa aktom o proceni rizika, zaposlenom se uvećava dužina godišnjeg odmora za |
7 (sedam) radnih dana. |
Zaposlenom koji u toku kalendarske godine ima manje od šest meseci rada na radnom mestu sa posebnim uslovima rada godišnji odmor po ovom osnovu se uvećava srazmerno vremenu rada na tom radnom mestu.
Zaposlenom sa 30 godina penzijskog staža i zaposlenoj sa 25 godina penzijskog staža i 50 godina života (zaposlenog i zaposlene) utvrđuje se dužina godišnjeg odmora u trajanju od najmanje 30 radnih dana.
Zaposlenom, godišnji odmor ne može trajati duže od 35 (trideset pet) radnih dana.
Zaposlenom se može odobriti korišćenje godišnjeg odmora u dva dela, ukoliko proces rada to dozvoljava, s tim da prvi deo koristi bez prekida u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje generalni direktor, prema Planu korišćenja godišnjeg odmora za tekuću godinu, u skladu sa procesom rada.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora donosi generalni direktor u pisanoj formi i isto uručuje zaposlenom.
Generalni direktor je dužan da zaposlenom omogući plaćeno odsustvo u trajanju do 7 (sedam) radnih dana u kalendarskoj godini po svim osnovama u sledećim slučajevima:
- stupanja u brak |
7 (sedam) radnih dana, |
- rođenje deteta, porođaj supruge |
7 (sedam) radnih dana, |
- smrti člana uže porodice (bračni drug, deca i roditelji) |
7 (sedam) radnih dana, |
- smrti brata ili sestre zaposlenog |
3 (tri) radna dana, |
- smrti roditelja, usvojioca brata ili sestre, bračnog druga zaposlenog i smrti lica koji žive u zajedničkom domaćinstvu sa zaposlenim |
2 (dva) radna dana, |
- teža bolest člana uže porodice (bračni drug, deca i roditelji) |
7 (sedam) radnih dana, |
- selidbe sopstvenog domaćinstva |
4 (četiri) radna dana, |
- polaganja stručnog ispita |
7 (sedam) radnih dana, |
- elementarnih nepogoda |
3-5 (tri do pet) radnih dana, |
- korišćenje organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti |
7 (sedam) radnih dana, |
- učestvovanje na sportskim i radno-proizvodnim takmičenjima |
3-7 (tri do sedam) radnih dana, |
- dobrovoljnog davanja krvi |
2 (dva) radna dana. |
Odsustvo u slučaju dobrovoljnog davanja krvi zaposleni koristi na dan davanja krvi i narednog dana.
Odsustvo za slučaj porođaja supruge zaposlenog, smrti člana uže porodice, prevencije radne invalidnosti i dobrovoljnog davanja krvi ne uračunava se u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.
Zaposlenom se može odobriti plaćeno odsustvo u trajanju dužem od pet radnih dana a najviše do 30 (trideset) radnih dana u toku kalendarske godine u slučaju: polaganja stručnog ispita ili ispita kojim se stiče neposredno viši stepen obrazovanja u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavlja, izrade doktorske disertacije, učešća u studijskim ili ekspertskim grupama i drugim oblicima stručnog usavršavanja.
Zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo od pet radnih dana u toku kalendarske godine u sledećim slučajevima:
- nege člana uže (bračni drug, deca, roditelji) |
5 (pet) radnih dana, |
- nege člana šire porodice |
3 (tri) radna dana, |
- smrti srodnika, koji nisu navedeni u člana 25. |
2 (dva) radna dana. |
Zaposlenom se može izuzetno odobriti neplaćeno odsustvo od 30 radnih dana do godinu dana u toku kalendarske godine kada generalni direktor oceni da to dozvoljava proces rada.
Odluku o neplaćenom odsustvu donosi generalni direktor ili lice koje on ovlasti.
Za vreme neplaćenog odsustvovanja sa rada zaposlenom miruju prava iz rada i po osnovu rada, osim ako zakonom nije drugačije predviđeno.
Poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene zakonom i u sledećim slučajevima:
1. neizvršenje, nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršenje radnih obaveza i dužnosti,
2. odbijanje naloga direktora ili neposrednog rukovodioca za izvršenje određenog radnog zadatka,
3. dolazak na rad u pijanom stanju ili konzumiranje alkohola za vreme rada,
4. neopravdano i uzastopno izostajanje sa rada dva radna dana ili 24 sata ili 3 radna dana sa prekidima u toku 6 (šest) meseci,
5. prekoračenje službenih ovlašćenja u radu,
6. nezakonito raspolaganje sredstvima,
7. necelishodno i neodgovorno korišćenje sredstava rada i opreme,
8. zloupotreba položaja i prekoračenje datog ovlašćenja,
9. odavanje poslovne, službene ili druge tajne utvrđene posebnim aktom poslodavca,
10. povreda propisa o bezbednosti i zdravlju na radu i preduzimanja mera radi zaštite na radu, sredstava rada i životne sredine,
11. ometanje drugog zaposlenog u procesu rada,
12. nanošenje materijalne štete preduzeću ili zaposlenima, namerno ili krajnjom nepažnjom,
13. raspolaganje sredstvima preduzeća i angažovanje zaposlenih radi obavljanja privatnih poslova u radno vreme odnosno bez pisane saglasnosti,
14. kršenje odredaba o zabrani konkurencije,
15. nedolično ponašanje prema ostalim zaposlenima (svađa, uvreda, kleveta i dr.),
16. krađa, bez obzira na vrednost i
17. nemarno ili neodgovorno vođenje evidencije o radnom vremenu.
Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom ili ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu Poslodavca u visini najmanje jedne prosečne zarade kod poslodavca, za prethodna tri meseca.
IV - ZAŠTITA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU
Poslodavac i zaposleni su dužni da se u procesu rada pridržavaju odredaba Zakona o radu, Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti u Beogradu i ovog ugovora u organizovanju i sprovođenju bezbednosti i zaštite na radu.
Poslodavac je dužan da obezbedi propisane uslove zaštite zaposlenih, a u postupku primene mera zaštite na radu obavezno je učešće predstavnika sindikalnih organizacija.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenima obezbedi zaštitna sredstva i opremu, sredstva za higijenu, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad, održavanje sredstava za rad u ispravnom stanju i preduzima potrebne mere zaštite od štetnih uticaja po život i zdravlje zaposlenih, polazeći od specifičnosti radnih mesta kod poslodavca.
Opštim aktom na osnovu veštačenja nadležne ustanove utvrdiće se radna mesta na kojima postoji opasnost od povređivanja, profesionalnih i drugih oboljenja, uz obavezu informisanja sindikalnih organizacija.
Na tim radnim mestima mogu raditi zaposleni koji pored opštih ispunjavaju i posebne uslove iz oblasti zaštite na radu i drugih propisa vezanih za obavljanje delatnosti poslodavca.
Obaveza poslodavca je da osigura sve zaposlene za slučaj smrti ili invaliditeta, a visinu premije osiguranja utvrđuje Upravni odbor poslodavca.
Zaposleni su dužni da se osposobe za primenu mera zaštite na radu i za pružanje pomoći ostalim zaposlenima, ukoliko im zapreti opasnost po život i zdravlje; da se podvrgnu redovnim i vanrednim preventivnim zdravstvenim pregledima; da svoje znanje i praktičnu sposobnost u pogledu radne i životne sredine stalno usavršavaju; da obavljanjem svojih poslova sprečavaju zagađivanje radne i životne sredine; da pravilno rukuju sredstvima za rad i da se pridržavaju propisa o i zaštiti na radu.
Zaposleni je odgovoran: ako suprotno nameni koristi sredstva i opremu lične zaštite, nepravilno rukuje njima i ne održava ih u ispravnom stanju i ako odmah ne obavesti odgovornog zaposlenog o kvarovima ili drugim nedostacima koji mogu ugroziti život drugih zaposlenih i bezbednost procesa rada.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi određene poslove ako mu zbog vršenja tih poslova preti opasnost po zdravlje ili život, u skladu sa zakonom.
Predsednik reprezentativne sindikalne organizacije ima pravo da se neposredno upozna sa primenjenim merama zaštite na radu i uslovima rada na svakom radnom mestu i da nadležnom organu Poslodavca predloži preduzimanje propisanih mera zaštite na radu.
U cilju prevencije radne invalidnosti poslodavac će izdvajati sredstva u visini najmanje 0,20% na masu sredstava isplaćenih na ime zarade za svaki mesec korišćenja organizovanog rekreativnog odmora, a zaposleni su dužni da iste koriste u skladu sa planom i kriterijumima koje utvrdi poslodavac i reprezentativne sindikalne organizacije.
Zaštita žena, omladine i invalida u preduzeću ostvaruje se u skladu sa zakonom.
V - ZARADA, NAKNADE ZARADE I DRUGA PRIMANJA
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se sastoji iz:
- zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu,
- zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu (nagrade, bonusi i sl.) i
- drugih primanja po osnovu radnog odnosa ugovorenih Kolektivnim ugovorom, ugovorom o radu i drugim opštim aktima.
Zarada se utvrđuje na osnovu cene posla koji zaposleni obavlja na radnom mestu.
Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca.
Zarada koja se ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu utvrđuje se na osnovu:
- osnovne zarade,
- ugovorene zarade,
- uvećane zarade,
- umanjene zarade i nagrade.
Osnovna zarada zaposlenog se utvrđuje na osnovu:
- vrednosti - koeficijenata posla, vrednosti radnog časa i
- vremena provedenog na radu, odnosno mesečnog fonda ostvarenih časova rada.
Cena radnog časa za zaposlene za tekući mesec utvrđuje se na osnovu odobrene mase za odgovarajući mesec i vremena provedenog na radu, odnosno mesečnog fonda ostvarenih časova. Cena radnog časa ne može biti niža od cene radnog časa koju utvrdi Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije uvećane za 20%, po osnovu specifičnosti poslova i uslova rada.
Masa zarada za zaposlene u javnim preduzećima komunalne i stambene delatnosti Beograda, čiji je osnivač grad Beograd, utvrđuje se programom poslovanja za odgovarajuću godinu u skladu sa politikom zarada koju utvrdi Vlada republike Srbije odgovarajućim propisima i na koju saglasnost da Gradsko veće grada Beograda.
Mesečna bruto masa utvrđuje se zaključkom gradonačelnika grada Beograda, u skladu sa odgovarajućom politikom grada u javnom sektoru.
Vrednost posla - koeficijent utvrđuje se na osnovu složenosti, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme, koja je uslov za obavljanje određenog posla, polazeći od specifičnosti poslova poslodavca, utvrđenih Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Osnovna zarada zaposlenih kretaće se u rasponu od 1 prema 6 (jedan prema šest) između najnižeg i najvišeg koeficijenta.
Zarada iz člana 39. ovog ugovora ugovara se na osnovu sledećih kriterijuma:
- kvalitet i blagovremenost u ispunjavanju radnih zadataka polazeći od specifičnosti poslova,
- radne discipline;
- odgovornosti prema radu i sredstvima rada;
- radnog iskustva;
- stepena stručne spreme i osposobljenosti zaposlenog za poslove na kojima radi i drugih kriterijuma od značaja za procenu obima i kvaliteta, odnosno radnog doprinosa zaposlenog polazeći od specifičnosti osnovne delatnosti poslodavca.
Zarada zaposlenih može se uvećati do 40% (četrdeset od sto) po osnovu složenosti, obima, kvaliteta i uslova rada.
Uvećanje zarada - stimulacija može se vršiti na osnovu kriterijuma iz sredstava izdvojenih najviše do 1% (jedan od sto) od utvrđene mase zarada za tekući mesec.
Doprinos zaposlenih za uvećanje zarade utvrđuje se na osnovu kriterijuma:
- kvalitet rada što podrazumeva izuzetno kvalitetan rad, bez greške i škarta;
- stručnost u radu što podrazumeva posedovanje izuzetno visokog stručnog znanja, što omogućava sigurna i kvalitetna rešenja u obavljanju radnih zadataka;
- kreativnost i zainteresovanost u radu, podrazumeva da dobrim idejama i kvalitetnim rešenjima doprinosi realizaciji zadataka;
- odnos prema radu podrazumeva da pored redovnih zadataka prihvata i radi dodatne poslove i da je pouzdan za svaki neophodan posao;
- odnos prema sredstvima rada podrazumeva da zaposleni izuzetno vodi računa o sredstvima rada o utrošku materijala i energije;
- radna disciplina podrazumeva da je zaposleni redovan na poslu, da pokazuje izuzetnu ažurnost, u potpunosti se pridržava propisanih rokova, spreman je uvek da ostane po potrebi i posle radnog vremena, angažovan je i zainteresovan.
Na osnovu predloga neposrednih rukovodilaca direktori sektora utvrđuju konačan predlog za uvećanje zarade za prethodni mesec.
Odluku o uvećanju zarade donosi generalni direktor.
Zarada zaposlenih može se umanjiti do 20% (dvadeset od sto).
Kriterijumi za umanjenje zarada su:
- nezadovoljavajući kvalitet rada,
- nezadovoljavajuća stručnost u radu,
- nezadovoljavajući odnos prema sredstvima rada i
- nezadovoljavajuća radna disciplina zaposlenih.
Na osnovu predloga neposrednih rukovodilaca direktori sektora utvrđuju konačan predlog za umanjenje zarade za prethodni mesec.
Odluku o umanjenju odnosno uvećanju zarade donosi generalni direktor.
Cena posla utvrđuje se kao proizvod vrednosti radnog časa i vrednosti-koeficijenta posla.
Na osnovu Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, koeficijenti poslova utvrđeni su na osnovu složenosti, odgovornosti, stručnosti i uslova rada.
Svi poslovi utvrđeni su i razvrstani u grupe (I-VIII) sa koeficijentima poslova u Tabeli grupa poslova.
Poslodavac i reprezentativne sindikalne organizacije utvrđuju i razrađuju poslove po grupama poslova polazeći od stručne spreme i utvrđuju vrednost-koeficijent za svaki posao.
Osnivač se obavezuje da zajedno sa poslodavcem obezbeđuje isplatu zarada za zaposlene u sledećim rokovima:
akontacija za tekući mesec između 25. i 30. u tekućem mesecu, konačan obračun zarade do 15. u narednom mesecu.
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu i to za:
- prekovremeni rad,
- rad na dan praznika koji je neradan,
- noćni rad,
- rad u smeni,
- dodatak na zaradu po osnovu vremena provedenog na radu - minuli rad i rad nedeljom.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenom uveća osnovnu zaradu, i to:
- za rad na dan praznika koji je neradni za 140% (stočetrdeset od sto) od osnovice,
- za rad noću (između 22 i 6 časova narednog dana) ako takav rad nije uračunat pri utvrđivanju vrednosti posla za 45% od osnovice,
- za prekovremeni rad u koji se ne uračunava radno vreme unapred određeno na osnovu izvršenja godišnje preraspodele vremena za 35% od osnovice,
- za rad u smeni 5% od osnovice,
- za rad nedeljom 15% od osnovice,
- ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade u smislu stava 1. ovog člana po više osnova, procenat ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.
Zarada zaposlenih, po osnovu posebnih uslova rada u skladu sa aktom o proceni rizika, uvećava se za 10% (deset od sto) od osnovice za efektivne časove rada provedene na sledećim poslovima:
- za radove na orezivanju i seči stabala upotrebom HTP,
- za rad na neobezbeđenim visinama,
- za rad sa hemijskim sredstvima za zaštitu bilja,
- za rad u bravarskoj i autolimarskoj radionici,
- za rad na plovnom objektu i
- za vozače vozila: HTP, HAK, ACG, niskonoseće prikolice i miksera.
Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, Kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenom isplaćuje dodatak na zaradu po osnovu vremena provedenog rada, za svaku punu godinu rada ostvarenom u radnom odnosu u iznosu od 0,5% od osnovice.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini 100% (sto od sto) od prosečne zarade u prethodna tri meseca u kome je nastupila privremena sprečenost, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene zakonom i to u sledećim slučajevima:
- prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog organa odnosno ovlašćenog zaposlenog;
- ne obezbeđenja zaštite na radu usled čega bi dalje obavljanje rada prouzrokovalo neposrednu opasnost po život i zdravlje zaposlenih ili drugih lica;
- korišćenje godišnjeg odmora i plaćenog odsustva;
- praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi;
- privremene nesposobnosti za rad ako je nesposobnost prouzrokovana povredom na radu i profesionalnim oboljenjem;
- davanjem krvi, tkiva i drugog dela tela;
- odazivanju pozivu vojnih i drugih organa;
- stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potrebe procesa rada;
- učešća na radno-proizvodnom takmičenju i izložbi inovacija i drugih vidova stvaralaštva;
- prisustvovanja sednicama Skupštine grada, njenih tela, organa društvenih fondova ili organa sindikata i Saveza sindikata u svojstvu člana.
Zaposlenom pripada naknada zarade za vreme odsustvovanja sa posla zbog privremene sprečenosti za rad prouzrokovanom bolešću ili povredom van rada do 30 dana u visini od 70% od prosečne zarade u prethodna 3 meseca pre meseca u kome je nastupila privremena sprečenost uvećana za dodatak po osnovu dužine vremena provedenog u radnom odnosu.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova i to:
- troškove prevoza u javnom saobraćaju radi odlaska na rad i povratka sa rada do visine cene prevozne karte. Pravo na troškove prevoza u javnom saobraćaju ima zaposleni koji od mesta stanovanja do mesta obavljanja delatnosti koristi javni prigradski, gradski i međugradski prevoz kao jedino sredstvo prevoza;
- mesečnu naknadu za troškove ishrane u toku rada u visini od 250,00 (dvestotinepedeset) dinara bruto po radnom danu;
- regres zaposlenom za korišćenje godišnjeg odmora u visini od 1/12 (jedne dvanaestine) mesečno od prosečne isplaćene zarade po zaposlenom u Beogradu, za decembar mesec prethodne godine;
- dnevnicu za službeno putovanje u zemlji u visini (pet od sto) prosečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za statistiku, s tim što se putni troškovi priznaju u celini prema priloženom računu, izuzev u hotelu prve kategorije;
- dnevnicu za službeno putovanje u inostranstvo najmanje u visini utvrđenoj Uredbom o naknadi troškova i otpremnina državnih službenika i nameštenika;
- troškove smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu (terenski dodatak), u visini od 3% (tri odsto) prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za statistiku, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade;
- troškova prevoza sopstvenim putničkim automobilom u iznosu od 30% (trideset od sto) cene jednog litra benzina, po pređenom kilometru.
Mesečna naknada za ishranu u toku rada iz stava 1. ovog člana isplaćuje se po isteku meseca istovremeno sa konačnom isplatom zarade, na osnovu prisustva na radu zaposlenog za tekući mesec.
Zaposleni koji ima pravo na godišnji odmor u trajanju kraćem od 20 (dvadeset) radnih dana, ili je iskoristio manji broj dana od punog prava na godišnji odmor ima pravo na srazmerni iznos regresa.
Zaposleni koji krivicom poslodavca ne iskoristi pravo na godišnji odmor niti započne korišćenje godišnjeg odmora do 31.12. tekuće godine, ima pravo na naknadu štete za neisplaćeni regres u skladu sa zakonom.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati:
- otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti u visini iznosa četiri zarade koju bi zaposleni ostvario za mesec koji prethodni mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina, s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od dve prosečne zarade po zaposlenom, isplaćene kod poslodavca, za mesec koji prethodni mesecu u kojem se vrši isplata otpremnine, odnosno dve prosečne zarade isplaćene u gradu Beogradu, prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog za poslove statistike, ako je to za zaposlenog povoljnije;
- naknadu troškova pogrebnih usluga članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog ili zaposlenom u slučaju smrti člana uže porodice, do neoporezivog iznosa;
- naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.
Članovima uže porodice smatraju se bračni drug i deca zaposlenog.
Kolektivnim ugovorom utvrđuje se pravo na:
- jubilarnu nagradu povodom godišnjice rada - osnivanja preduzeća u iznosu koji utvrdi Upravni odbor poslodavca, a po prethodno pribavljenoj saglasnosti gradonačelnika,
- jubilarnu nagradu za 10, 15, 20, 25, 30, 35 i 40 godina neprekidnog rada u preduzeću, i to:
- za 10 godina rada jedna prosečna neto zarada kod poslodavca;
- za 15 godina rada 1,25 (jedna i 25/100) prosečne neto zarade kod poslodavca;
- za 20 godina rada 1,50 (jedna i 50/100) prosečne neto zarade kod poslodavca;
- za 25 godina rada 1,75 (jedna i 75/100) prosečne neto zarade kod poslodavca;
- za 30 godina rada 2 (dve) prosečne neto zarade kod poslodavca;
- za 35 godina rada 2,25 (dve i 25/100) prosečne neto zarade kod poslodavca;
- za 40 godina rada 2,50 (dve i 50/100) prosečnih neto zarada kod poslodavca;
sve za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje nagrada.
Jubilarna nagrada isplatiće se u mesecu u kome zaposleni stiče pravo.
U skladu sa godišnjim programom poslovanja poslodavca, a prema odluci o kriterijumima i visini koju odredi generalni direktor, poslodavac može da obezbedi pravo i isplati:
- solidarnu pomoć za slučajeve teže bolesti zaposlenog ili člana uže porodice, zdravstvene rehabilitacije zaposlenog, nastupanja teže invalidnosti, ublažavanja posledica elementarnih nepogoda, pružanja pomoći porodici umrlog zaposlenog, nabavke lekova za zaposlene ili člana uže porodice i troškove operacija i
- stipendiranje dece umrlih zaposlenih.
Članovima uže porodice smatraju se bračni drug i deca.
Zaposleni imaju pravo:
- na dobrovoljno penzijsko osiguranje i
- kolektivno osiguranje za slučaj bolesti i hirurških intervencija.
Isplatu dobrovoljnog penzijskog osiguranja vrši poslodavac po dobijenoj saglasnosti gradonačelnika grada Beograda.
Poslodavac je dužan da na svoj teret kolektivno osigura zaposlene za slučaj smrti, povrede na radu, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti.
Poslodavac može da, pored osiguranja iz stava 1. i 2. ovog člana, osigura zaposlene koji rade na radnim mestima sa posebnim uslovima rada u uvećanom iznosu od povreda na radu i profesionalnih obolenja i kao i da dobrovoljno zdravstveno osigura zaposlene.
Usled poremećaja poslovanja poslodavca zaposlenom se može isplaćivati minimalna zarada.
Minimalna zarada za standardni učinak i puno radno vreme, odnosno vreme koje se izjednačava sa punim radnim vremenom uvećava se za 20% po osnovu specifičnosti poslova i uslova rada, u odnosu na visinu minimalne zarade utvrđene odlukom Socijalno-ekonomskog saveta.
Poslodavac minimalnu zaradu može isplaćivati na osnovu posebne odluke Upravnog odbora donete uz saglasnost reprezentativnih sindikalnih organizacija u periodu ne dužem od šest meseci u toku kalendarske godine.
Prilikom donošenja odluke poslodavac zajedno sa reprezentativnim sindikalnim organizacijama precizira rokove isplate razlike između isplaćene minimalne zarade i zarade zaposlenog koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen.
VI - PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH
Ukoliko dođe do prestanka potrebe za radom zaposlenog zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena potpisnici ovog Ugovora dužni su da poštuju proceduru propisanu Zakonom o radu.
Program rešavanja viška zaposlenih donosi upravni odbor.
Program iz stava 2. ovog člana sadrži: broj i strukturu zaposlenih, kriterijume, mere odnosno aktivnosti koje će se preduzeti u cilju rešavanja položaja i prava zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, u skladu sa zakonom.
Predlog programa rešavanja viška zaposlenih donosi generalni direktor i isti dostavlja reprezentativnim sindikalnim organizacijama, republičkoj organizaciji nadležnoj za zapošljavanje, u skladu sa Zakonom o radu i Komisiji za socijalni dijalog.
Reprezentativne sindikalne organizacije su u obavezi da Upravnom odboru dostave mišljenje na predlog programa iz stava 2. ovog člana u roku od 15 dana od dana dostavljanja.
Upravni odbor formiraće komisiju za socijalni dijalog sastavljenu od osam članova na paritetnom principu, od predstavnika poslodavca i reprezentativnih sindikalnih organizacija.
Zadatak komisije je da razmotri program za rešavanje viška zaposlenih kod poslodavca, program prestrukturiranja i unapređenja poslovanja osnovne delatnosti, kriterijuma za dodatno stimulisanje neposrednih izvršilaca i o tome dostavi mišljenje Upravnom odboru.
Zaposlenom koji je na radu u komunalnoj delatnosti proveo više od 20 godina bez njegove saglasnosti ne može prestati radni odnos usled tehnološkog unapređenja ili ekonomskih teškoća.
Sredstva za otpremninu zaposlenih po osnovu tehnološkog viška obezbeđuje osnivač, a iznos otpremnine biće određen odredbama socijalnog programa.
U slučaju da sredstva za otpremninu po osnovu tehnološkog viška zaposlenih ne obezbeđuje osnivač, poslodavac je dužan da isplati zaposlenom otpremninu po osnovu otkaza ugovora o radu zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, u visini od:
- do 10 godina provedenih u radnom odnosu od tri iznosa zarade,
- od 10 do 20 godina provedenih u radnom odnosu od sedam iznosa zarade,
- od 20 do 30 godina provedenih u radnom odnosu od deset iznosa zarade,
- preko 30 godina provedenih u radnom odnosu od 15 iznosa zarade, koju je zaposleni ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos.
Otpremnina iz stava 2. ovog člana ne može biti niža od zbira trećina zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu za prvih deset godina provedenih u radnom odnosu i četvrtine zarade zaposlenog za svaku narednu godinu rada u radnom odnosu preko deset godina provedenih u radnom odnosu, ako je to za zaposlenog povoljnije.
Invalidu rada, bez obzira na radni staž, otpremnina se uvećava za iznos tri zarade koju je zaposleni ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos.
Zaposleni ne može da radi poslove iz delatnosti poslodavca u svoje ime i za svoj račun ili u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica, na teritoriji Republike Srbije, bez saglasnosti poslodavca.
Ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije dužan je da nadoknadi štetu poslodavcu.
Zaposleni koji na radu, odnosno u vezi sa radom namerno ili iz krajnje nepažnje prouzrokuje štetu poslodavcu dužan je da nastalu štetu i nadoknadi.
Zaposleni je odgovoran za nastalu materijalnu štetu koju je svojim radom ili propuštanjem da uradi, pričinio poslodavcu namerno ili iz krajnje nepažnje.
Postojanje štete, okolnosti pod kojima je nastala, ko je prouzrokovao, njenu visinu kao i način kako će se nadoknaditi utvrđuje Komisija za utvrđivanje štete.
Članove komisije iz stava 1. ovog člana imenuje Upravni odbor poslodavca, na period od dve godine.
Komisija ima predsednika i dva člana i isti broj zamenika.
Komisija radi u punom sastavu, a odlučuje većinom glasova.
U opravdanim slučajevima kada bi plaćanjem štete porodica zaposlenog bila dovedena u tešku materijalnu situaciju, a na predlog organizacije sindikata čiji je zaposleni član, komisija može da predloži organu upravljanja da donese odluku kojom bi se zaposleni u celini ili delimično oslobodio obaveze plaćanja štete.
Za štetu koju je namerno pričinio, zaposleni se ne može osloboditi od obaveze nadoknađivanja štete.
Predstavnike zaposlenih u Upravni i Nadzorni odbor imenuje i razrešava osnivač u skladu sa zakonom i Statutom preduzeća.
Reprezentativne sindikalne organizacije učestvuju u postupku statusnih promena poslodavca, a posebno svojinske transformacije ili ugovaranja koncesije i ima pravo davanja mišljenja i predloga uz poštovanje primedbi, predloga i sugestija ostalih sindikalnih organizacija organizovanih kod poslodavca.
Upravni odbor donosi pravilnik o rešavanju stambenih potreba zaposlenih i pravilnik o zdravlju i bezbednosti na radu, uz mišljenje reprezentativnih sindikalnih organizacija.
Poslodavac je ovlašćen da sindikalnom povereniku ili predstavniku organa sindikata van preduzeća omogući da po zahtevu zaposlenog za zaštitu prava izvrši uvid u primenu Kolektivnog ugovora kod poslodavca i ostvarivanje prava zaposlenog pod uslovom da zahtev nije rešen u postupku pred organima poslodavca.
X - USLOVI ZA RAD SINDIKALNIH ORGANIZACIJA
Poslodavac je dužan da u skladu sa zakonom zaposlenima omogući sindikalno organizovanje i sprovođenje aktivnosti usmerenih na poboljšanje njihovih uslova rada i ukupnog životnog položaja.
Sindikalne organizacije ne mogu biti raspuštene ili njihova delatnost obustavljena ili zabranjena aktom poslodavca.
Zaposleni pristupa sindikalnoj organizaciji dobrovoljnim potpisivanjem pristupnice.
Poslodavac je obavezan da sindikalnoj organizaciji omogući delovanje u skladu sa njenom ulogom i zadacima propisanim u zakonu i ovim ugovorom, i to:
- da pokreće inicijative, podnosi zahteve, predloge i da zauzima stavove o svim pitanjima, za materijalni, socijalni položaj zaposlenih i uslove rada,
- da se informiše o pitanjima koja su od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih,
- da se poziva sa dostavljenim materijalima da prisustvuje sednicama na kojima se razmatraju mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se odlučuje o pojedinačnim pravima zaposlenih.
Poslodavac je dužan:
1. da bez naknade obezbedi sindikalnoj organizaciji korišćenje prostorija, pruža potrebne stručne, administrativne i tehničke usluge neophodne za njen rad kao i izradu završnog računa;
2. da omogući predsedniku ili ovlašćenom predstavniku reprezentativne sindikalne organizacije da profesionalno obavlja funkciju i da za to vreme prima naknadu zarade radnog mesta na koje je raspoređen;
3. da ukoliko sindikalna organizacija ne iskoristi pravo iz prethodne tačke ovog člana, obezbedi reprezentativnoj sindikalnoj organizaciji kao i drugoj sindikalnoj organizaciji koja je organizovana i deluje kod poslodavca utvrđen broj plaćenih časova rada mesečno za obavljanje njene funkcije u svemu prema odredbama sporazuma o uslovima za rad sindikalnih organizacija koji zaključuju poslodavac i sindikalne organizacije, a ako se sporazum ne postigne u skladu sa odredbama Zakona o radu i Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti u Beogradu;
4. da predstavnicima sindikalnih organizacija omogući odsustvovanje sa posla radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima na koje su pozvani;
5. da predsednike reprezentativnih i drugih sindikalnih organizacija poziva na sednice Upravnog odbora kada se razmatraju inicijative upućene od strane određene sindikalne organizacije ili se odlučuje o pitanjima koja se odnose na prava i obaveze zaposlenih kao i da razmotri mišljenja i predloge reprezentativnih sindikalnih organizacija pre donošenja odluka od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih kao i da se u odnosu na njih opredeli.
Predsednik ili ovlašćeni predstavnik reprezentativne sindikalne organizacije, koji obavlja svoju dužnost profesionalno, za vreme trajanja mandata ima pravo na naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen u skladu sa Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova i ista se može uvećati u skladu sa pravilima o radu reprezentativnih sindikalnih organizacija i sredstvima sindikalnih organizacija.
Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, i to: članu saveta zaposlenih i predstavniku zaposlenih u Upravnom i Nadzornom odboru poslodavca, predsedniku, članovima odbora i organizacionih delova sindikalnih organizacija osnovanog kod poslodavca; imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku.
Ako predstavnik zaposlenih iz prethodnog stava ne postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu.
Reprezentativna sindikalna organizacija i druge sindikalne organizacije kod poslodavca dužne su da svoj rad organizuju tako da se time ne ometa redovan rad i funkcionisanje poslodavca i da ne remeti propisanu radnu disciplinu.
1. Organizovanje procesa štrajka
Način organizovanja i sprovođenja štrajka vrši se u skladu sa Zakonom o štrajku i ovim ugovorom.
Štrajkom se ne sme ugroziti pravo na život, zdravlje i ličnu sigurnost.
Osnivač utvrđuje minimum procesa rada za vreme trajanja štrajka.
O minimumu procesa rada obaveštavaju se pored javnih komunalnih preduzeća svi korisnici preko sredstava javnog informisanja, imajući u vidu da poslodavac pruža usluge koje su nezamenljiv uslov života i rada.
Ukoliko se zbog neobezbeđenja prava zaposlenih iz ovog ugovora organizuje štrajk, sprovodiće se u skladu sa zakonom, a zaposlenima koji u njemu učestvuju obezbediće se prava u skladu sa zakonom.
XI - PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Potpisnici ovog ugovora obavezuju se da, u okviru svojih ovlašćenja, preduzimaju sve potrebne radnje za primenu njegovih odredbi.
Potpisnici ovog ugovora imenuju Komisiju za primenu Kolektivnog ugovora (u daljem tekstu: komisija).
U zajedničku komisiju imenuju se po dva predstavnika potpisnika Ugovora koji između sebe biraju predsednika i sekretara iz sastava komisije.
Zadatak komisije je praćenje, primena i tumačenje ovog Ugovora.
Komisija je obavezna da potpisnicima svakih šest meseci dostavlja izveštaj o primeni ovog ugovora.
Zaključci i tumačenja doneti na komisiji, ako su jednoglasni, imaju obavezujuću snagu za sve učesnike ovog ugovora.
Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim ugovorom neposredno se primenjuju odredbe Zakona o radu, Opšteg kolektivnog ugovora i Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti u Beogradu.
Ovaj ugovor se zaključuje na period od tri godine.
Potpisnici mogu raskinuti ovaj ugovor sporazumno ili otkazom samo jedne ugovorne strane.
U slučaju otkaza, ovaj ugovor se primenjuje do razrešenja spornih pitanja, a najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja radi razrešenja spornih pitanja započnu u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.
Potpisnici ugovora mogu pokrenuti postupak zaključivanja novih, ukoliko se za to steknu zakonski uslovi.
Izmene i dopune ovog ugovora vrše se po postupku po kojem je zaključen ovaj ugovor.
Ovaj ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".
Zaključivanjem ovog ugovora prestaje da važi Kolektivni ugovor kod poslodavca javnog komunalnog preduzeća "Zelenilo Beograd" br. 9900/1 od 2. novembra 2006. godine ("Službeni list grada Beograda", broj 23/06).