ODLUKAO IZMENAMA I DOPUNAMA OSNIVAČKOG AKTA INSTITUTA ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE("Sl. glasnik RS", br. 88/2009) |
Institut za standardizaciju Srbije (u daljem tekstu: Institut), kao nacionalno telo za standardizaciju u Republici Srbiji, organizuje se kao ustanova i posluje u skladu sa propisima kojima se uređuje pravni položaj javnih službi.
Institut za standardizaciju Srbije osnovan je Odlukom o osnivanju Instituta za standardizaciju Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 16/07) i upisan je u sudski registar Trgovinskog suda u Beogradu, u registarski uložak 7-356-00 rešenjem broj I Fi 314/08 od 1. oktobra 2008. godine.
Institut ima svojstvo pravnog lica.
Institut ima prava, obaveze i odgovornosti utvrđene zakonom, ovom odlukom i statutom.
Za obaveze u pravnom prometu sa trećim licima Institut odgovara celokupnom imovinom.
Institut se upisuje u sudski registar.
Naziv Instituta je: Institut za standardizaciju Srbije.
Skraćeni naziv Instituta je: ISS.
Sedište Instituta je u Beogradu, Ulica Stevana Brakusa br. 2.
Institut ima veliki i mali pečat okruglog oblika, koji su obrubljeni spoljnom debljom i unutrašnjom tanjom kružnom linijom i u sredini sadrže mali grb Republike Srbije, oko kojeg je u prvom redu ispisan tekst: Institut za standardizaciju Srbije, a u drugom - tekst: Republika Srbija, Beograd.
Sadržina velikog i malog pečata ispisana je na srpskom jeziku ćiriličkim pismom.
Ispod grba u sredini malog pečata nalazi se redni broj pečata ispisan rimskim brojevima.
Prečnik velikog pečata je 32 mm, a malog 24 mm.
Veliki pečat služi za potvrđivanje autentičnosti akata kojima Institut odlučuje ili službeno opšti sa drugim pravnim licima, organima državne uprave, građanima i zaposlenima.
Mali pečat služi za slične svrhe kao veliki pečat, a upotrebljava se umesto velikog pečata kada je njegova upotreba nepodesna.
Institut ima štambilj pravougaonog oblika, osnovice 62 mm i visine 35 mm, na čijem vrhu se nalazi mali grb Republike Srbije, ispod koga, u posebnim redovima, slede:
1) tekst: Republika Srbija;
2) tekst: Institut za standardizaciju Srbije;
3) rubrika za upisivanje broja pod kojim se zavodi akt na koji je stavljen štambilj;
4) rubrika za upisivanje datuma izdavanja akta;
5) tekst: Beograd.
Sadržina štambilja ispisana je na srpskom jeziku ćiriličkim pismom.
Štambilj se stavlja na interne akte Instituta koji se izrađuju u više primeraka, uključujući arhivski primerak koji se čuva u arhivi Instituta, a može se upotrebljavati i za naznačenje Instituta na kovertama i drugim omotima u kojima se otprema službena pošta, kao i za druge slične svrhe.
Broj pečata i štambilja, način njihove upotrebe i čuvanja, kao i lica koja su zadužena za rukovanje pečatom i štambiljem bliže se određuju aktom koji donosi direktor Instituta.
Osnivač Instituta je Vlada, Beograd, ul. Nemanjina 11 (u daljem tekstu: osnivač).
Sredstva kojima posluje Institut su u državnoj svojini.
Osnivač obezbeđuje Institutu prostorije potrebne za rad, sredstva i opremu, u skladu sa zakonom.
Sredstvima iz stava 2. ovog člana Institut upravlja u skladu sa zakonom i ovom odlukom.
Institut obavlja sledeće poslove:
1) donosi, objavljuje, preispituje i povlači srpske standarde u skladu sa pravilima Instituta;
2) daje tumačenje srpskih standarda, kao i tumačenje primene srpskih standarda, na zahtev zainteresovane strane;
3) obezbeđuje usaglašenost srpskih standarda sa međunarodnim i evropskim standardima;
4) vodi registar donetih i povučenih srpskih standarda, u skladu sa pravilima Instituta;
5) učestvuje u izradi i preispitivanju međunarodnih i evropskih standarda u oblastima koje su od interesa za Republiku Srbiju;
6) sarađuje sa međunarodnim i evropskim organizacijama za standardizaciju i nacionalnim telima za standardizaciju država potpisnica odgovarajućih sporazuma iz oblasti standardizacije;
7) izvršava zadatke u vezi sa standardizacijom, u skladu sa obavezama iz potvrđenih međunarodnih sporazuma čiji je potpisnik Republika Srbija;
8) obezbeđuje dostupnost javnosti donetih i povučenih srpskih standarda, publikacija, kao i standarda i publikacija odgovarajućih međunarodnih, evropskih i nacionalnih tela za standardizaciju i vrši njihovu prodaju;
9) dostavlja obaveštenje, na zahtev organa državne uprave, o tome da li je u oblasti koja se uređuje tehničkim propisom donet odgovarajući srpski standard, ili predstoji njegovo donošenje, odnosno da li postoji odgovarajući međunarodni, ili evropski standard;
10) deluje kao informativni centar za standarde, za informisanje i obaveštavanje o standardima, u skladu sa zahtevima predviđenim u odgovarajućim međunarodnim sporazumima i obavezama koje proizlaze iz članstva u odgovarajućim međunarodnim i evropskim organizacijama za standardizaciju;
11) predstavlja i zastupa interese standardizacije u Republici Srbiji, u međunarodnim i evropskim organizacijama za standardizaciju;
12) odobrava upotrebu nacionalnog znaka usaglašenosti sa srpskim standardima, u skladu sa pravilima Instituta;
13) donosi pravila na osnovu kojih se donose, objavljuju, preispituju i povlače srpski standardi;
14) poverava zainteresovanim stranama, u skladu sa svojim pravilima izradu predloga srpskih standarda u specifičnim oblastima;
15) promoviše primenu srpskih standarda;
16) obavlja i druge poslove iz oblasti standardizacije, u skladu sa zakonom, ovom odlukom i statutom, ukoliko se time ne dovodi u pitanje potpuno i blagovremeno obavljanje poslova koji su utvrđeni godišnjim programom rada i godišnjim planom za donošenje srpskih standarda i srodnih dokumenata Instituta.
Poslovi koje obavlja Institut iz stava 1. tač. 1), 2), 4), 8), 13), 14) i 15) ovog člana odnose se i na srodne dokumente.
Poslove iz st. 1. i 2. ovog člana Institut ne obavlja radi sticanja dobiti.
Sredstva za rad Instituta obezbeđuju se:
1) naplatom članarine;
2) prodajom srpskih standarda, srodnih dokumenata i drugih publikacija;
3) naplatom usluga;
4) iz budžeta Republike Srbije;
5) iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.
Pod sredstvima iz stava 1. tačka 5) ovog člana podrazumevaju se pokloni (donacije) i drugi prihodi ostvareni u skladu sa zakonom.
Sredstva iz stava 1. tačka 5) ovog člana, obezbeđuju se uz prethodnu saglasnost osnivača.
Sredstva za članarine Instituta u evropskim i međunarodnim organizacijama za standardizaciju obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije.
Iznos sredstava za rad Instituta koji se obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije određuje se na osnovu godišnjeg programa rada, uzimajući u obzir predviđeni prihod od članarina, prodaje srpskih standarda, srodnih dokumenata i drugih publikacija, naplate usluga, kao i predviđeni prihod iz drugih izvora.
Godišnji program rada (u daljem tekstu: Program rada), koji za svaku kalendarsku godinu donosi Institut i dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove standardizacije (u daljem tekst: ministarstvo), najkasnije do 1. novembra tekuće godine za narednu godinu, sadrži finansijski plan.
Osnivač daje saglasnost na Program rada, kao i njegove izmene i dopune.
Program rada sadrži, naročito: pregled standarda i srodnih dokumenata po oblastima standardizacije, metodama preuzimanja standarda, kao i pregled dinamike donošenja i objavljivanja standarda i srodnih dokumenata, planirane prihode i rashode po izvorima finansiranja i namenama, kao i elemente za određivanje troškova za zarade.
Nakon donošenja zakona o budžetu, radi usklađivanja sa visinom sredstava namenjenih za finansiranje Instituta utvrđenih ovim zakonom, Institut, po potrebi, donosi izmene i dopune Programa rada.
Ukupni rashodi Instituta obuhvaćeni finansijskim planom iz Programa rada, ne mogu biti veći od troškova potrebnih za uspešno ostvarivanje delatnosti Instituta.
Sredstva koja Institut ne utroši do kraja budžetske godine, vraćaju se u budžet Republike Srbije.
Statutom se bliže uređuje način finansiranja Instituta.
Članstvo u Institutu je dobrovoljno.
Član Instituta može biti: privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji su osnovani po propisima Republike Srbije, kao i fizičko lice koje je državljanin Republike Srbije (u daljem tekstu: zainteresovane strane).
Članstvo u Institutu ne može se prenositi ili preuzimati.
Za sticanje članstva u Institutu zainteresovane strane su dužne da podnesu pisanu prijavu za učlanjenje sa potpisanom izjavom o pristupanju i prihvatanju prava i obaveza koje proističu iz članstva, u skladu sa ovom odlukom i statutom Instituta.
Odluku o prijemu u članstvo donosi upravni odbor Instituta.
Način sticanja i prestanka svojstva člana bliže se uređuje statutom i drugim aktima Instituta.
Član Instituta ima pravo da neposredno ili preko ovlašćenog predstavnika učestvuje u radu i odlučivanju u organima Instituta, kao i upravljanju Institutom, u skladu sa ovom odlukom i statutom.
Član Instituta ima obavezu da:
1) se pridržava odredbi Zakona o standardizaciji, ove odluke, statuta i opštih akata Instituta;
2) aktivno učestvuje u ostvarivanju ciljeva, programa i planova Instituta;
3) Institutu redovno plaća članarinu;
4) promoviše primenu srpskih standarda i srodnih dokumenata.
Član Instituta ima pravo na pogodnosti, kao što su:
1) poseban popust kod kupovine standarda, srodnih dokumenata i drugih publikacija;
2) poseban popust u odnosu na utvrđenu visinu naknada za usluge koje vrši Institut u obavljanju poslova standardizacije;
3) poseban popust na plaćanje naknade za učešće na seminarima, konferencijama, savetovanjima i drugim stručnim skupovima koje Institut organizuje samostalno ili u saradnji sa drugim pravnim licima i organizacijama;
4) druge pogodnosti u skladu sa ovom odlukom i statutom.
Odluku o pogodnostima na koje imaju pravo članovi Instituta donosi upravni odbor.
Pogodnosti iz stava 1. ovog člana, kao i kriterijumi za utvrđivanje posebnog popusta, bliže se uređuju statutom.
Statutom se bliže uređuju i druga prava i obaveze člana Instituta.
Članstvo u Institutu može prestati usled:
1) dobrovoljnog istupanja člana;
2) prestanka rada člana Instituta, ako je član pravno lice, odnosno smrti člana Instituta, ako je član fizičko lice;
3) isključenja člana;
4) prestanka rada Instituta.
Odluku o prestanku članstva donosi upravni odbor Instituta.
Članarina predstavlja redovan doprinos članova opštem razvoju Instituta i nacionalne standardizacije u Republici Srbiji.
Visina članarine utvrđuje se posebnom odlukom upravnog odbora Instituta za svaku kalendarsku godinu.
Odluka o visini članarine za narednu godinu donosi se najkasnije do kraja tekuće godine.
Za članove Instituta privredna društva i druga pravna lica koja ostvaruju dobit, visina članarine određuje se na osnovu broja zaposlenih.
Za sve članove preduzetnike utvrđuje se ista visina članarine.
Za članove pravna lica koja ne ostvaruju dobit, visina članarine određuje se na osnovu vrste delatnosti.
Za sve članove fizička lica utvrđuje se ista visina članarine.
Kriterijumi za utvrđivanje visine članarine bliže se uređuju statutom.
Organi Instituta su: skupština, upravni odbor, direktor i nadzorni odbor.
Skupština je najviši organ Instituta.
Skupštinu čine osnivač i članovi Instituta koji u radu skupštine učestvuju neposredno ili preko ovlašćenih predstavnika.
Privredna društva i druga pravna lica, članovi Instituta, kao i osnivač učestvuju u radu skupštine preko ovlašćenih predstavnika.
Preduzetnici i fizička lica, članovi Instituta neposredno učestvuju u radu skupštine.
Član Instituta odnosno njegov predstavnik, kao i predstavnici osnivača u skupštini, imaju po jedan glas.
Privredno društvo i drugo pravno lice, član Instituta određuje jednog predstavnika u skupštinu.
Predstavnik mora posedovati pisano ovlašćenje člana Instituta koji ga je imenovao, koje može biti trajno ili samo za jednu sednicu skupštine.
Osnivač Instituta određuje najmanje pet predstavnika u skupštinu, na predlog ministarstva.
Zahtev za određivanje ovlašćenih predstavnika osnivača podnosi direktor Instituta.
Ako članu Instituta prestane članstvo u Institutu, istovremeno njegovom predstavniku u skupštini prestaje svojstvo člana skupštine.
Skupština:
1) donosi statut;
2) donosi Program rada;
3) donosi godišnji plan donošenja srpskih standarda i srodnih dokumenata;
4) bira i razrešava predsednika skupštine;
5) usvaja izveštaj o realizaciji Programa rada;
6) prihvata finansijski izveštaj Instituta;
7) usvaja izveštaj o realizaciji godišnjeg plana donošenja srpskih standarda i srodnih dokumenata;
8) odlučuje o raspolaganju imovinom velike vrednosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava;
9) donosi pravilnik o članstvu u Institutu;
10) donosi i druga opšta akta Instituta;
11) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, ovom odlukom i statutom.
Akte iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana, skupština donosi uz saglasnost osnivača, a akt iz stava 1. tačka 8) ovog člana po prethodno pribavljenoj saglasnosti osnivača.
Akte iz stava 1. tač. 1), 2), 3), 5) i 7) ovog člana, skupština donosi na predlog upravnog odbora.
Plan donošenja srpskih standarda i srodnih dokumenata iz stava 1. tačka 3) ovog člana objavljuje se na internet stranici Instituta.
Skupština može ovlastiti upravni odbor da između dve redovne sednice skupštine, umesto nje, donese Program rada, odnosno godišnji plan donošenja srpskih standarda i srodnih dokumenata, kao i njihove izmene i dopune.
U slučaju iz stava 5. ovog člana upravni odbor je dužan da na prvoj narednoj sednici skupštine podnese izveštaj koji sadrži obrazloženje za svaki doneti dokument, odnosno odluku iz stava 5. ovog člana.
Skupština Instituta ima predsednika, koji za svoj rad odgovara skupštini.
Predsednika skupštine biraju članovi skupštine iz svojih redova, i to većinom glasova prisutnih članova skupštine.
Pre pristupanja izboru predsednika skupštine, skupština odlučuje da li će glasati javno ili tajno.
Način i postupak izbora i razrešenja, kao i način rada predsednika skupštine bliže se određuje statutom i poslovnikom o radu skupštine.
Mandat predsednika skupštine traje četiri godine, uz mogućnost ponovnog izbora.
Predsednik skupštine saziva i vodi sednice skupštine i obavlja druge poslove koji su određeni statutom i poslovnikom o radu.
Skupština odlučuje na redovnim i na vanrednim sednicama.
Redovna sednica skupštine saziva se najmanje jednom godišnje, na predlog upravnog odbora.
Vanredna sednica skupštine obavezno se saziva u roku od 30 dana od dana podnošenja obrazloženog pisanog zahteva upravnog odbora, jedne petine članova skupštine ili osnivača.
Odluke skupštine su punovažne ako sednici prisustvuje najmanje jedna trećina njenih članova.
Skupština donosi odluke javnim glasanjem i to većinom glasova prisutnih članova.
Skupština donosi statut dvotrećinskom većinom glasova prisutnih članova.
Odluke o pojedinim pitanjima, na zahtev većine prisutnih članova, skupština može donositi tajnim glasanjem.
Skupština može odluke o pojedinim pitanjima donositi prepiskom (putem dopisne sednice), na taj način što se svim članovima skupštine istovremeno dostavlja kratko pisano obrazloženje pojedinih pitanja zajedno sa predlozima odluka.
U tom slučaju, članovi skupštine su dužni da svoje odgovore u vezi sa predloženim odlukama za pojedina pitanja dostave Institutu u propisanom roku, koji ne može biti kraći od 15 dana, u pisanom obliku.
Odluka o kojoj se glasalo u skladu sa st. 5. i 6. ovog člana, smatraće se usvojenom, ako se o njoj potvrdno izjasnila većina članova skupštine.
Način rada i odlučivanja skupštine bliže se uređuju statutom i poslovnikom o radu skupštine.
Upravni odbor je organ upravljanja poslovanjem Instituta, koji za svoj rad odgovara skupštini.
Upravni odbor ima predsednika i šest članova.
Predsednika i članove upravnog odbora imenuje i razrešava osnivač.
Tri člana upravnog odbora predlaže ministarstvo, od kojih je jedan predstavnik ministarstva.
Tri člana upravnog odbora predlaže skupština Instituta iz redova članova Instituta.
Jedan član upravnog odbora predlaže se iz reda zaposlenih u Institutu.
Način predlaganja članova upravnog odbora iz reda članova Instituta i zaposlenih u Institutu bliže se uređuje statutom.
Upravni odbor:
1) predlaže skupštini Program rada;
2) predlaže skupštini izveštaj o realizaciji Programa rada;
3) predlaže skupštini godišnji plan donošenja srpskih standarda i srodnih dokumenata;
4) predlaže skupštini izveštaj o realizaciji godišnjeg plana donošenja srpskih standarda i srodnih dokumenata;
5) usvaja finansijski izveštaj;
6) usvaja polugodišnji izveštaj o realizaciji Programa rada;
7) imenuje i razrešava predsednika i članove stručnih saveta;
8) donosi odluke o raspolaganju imovinom Instituta, koje nisu u delokrugu skupštine;
9) donosi pravila Instituta na osnovu kojih se donose, objavljuju, preispituju, održavaju i povlače srpski standardi i srodni dokumenti;
10) donosi pravila o ocenjivanju usaglašenosti sa srpskim standardima, kao i i pravila o upotrebi nacionalnog znaka usaglašenosti sa srpskim standardima;
11) donosi akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Institutu, na predlog direktora;
12) donosi odluku o prijemu članova Instituta i prestanku članstva u Institutu;
13) donosi odluku kojom se utvrđuje visina članarine za svaku godinu;
14) donosi odluku o visini naknada za standarde, srodne dokumente i druge publikacije, kao i o visini naknada za usluge koje vrši Institut u obavljanju poslova u oblasti standardizacije;
15) daje saglasnost na opšti akt o kriterijumima za utvrđivanje visine zarada, naknada i drugih primanja zaposlenih u Institutu;
16) usvaja, najmanje jednom u šest meseci, izveštaj koji sadrži spisak srpskih standarda koji se nalaze u pripremi i spisak srpskih standarda koji su doneti, odnosno povučeni, na predlog direktora;
17) donosi i druga opšta akta Instituta, koja nisu u delokrugu skupštine;
18) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, ovom odlukom i statutom.
Odluku iz stava 1. tačka 5) ovog člana, upravni odbor donosi uz saglasnost osnivača.
Predloženi godišnji plan za donošenje srpskih standarda i srodnih dokumenata, objavljuje se na internet stranici Instituta.
Odluka o visini naknada za standarde, srodne dokumente i druge publikacije, kao i o visini naknada za usluge koje vrši Institut u obavljanju poslova u oblasti standardizacije, objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Mandat predsednika i članova upravnog odbora traje četiri godine, uz mogućnost ponovnog imenovanja.
U slučaju prestanka mandata člana upravnog odbora pre isteka vremena za koje je imenovan, imenuje se novi član čiji mandat traje do isteka mandata člana na čije mesto se imenuje.
Upravni odbor odluke donosi većinom glasova od ukupnog broja članova, osim odluka iz člana 33. stav 1. tač. 11) i 14), koje donosi jednoglasno.
Način rada i odlučivanja upravnog odbora bliže se uređuju statutom i poslovnikom o radu upravnog odbora.
Predsednik i članovi upravnog odbora imaju pravo na naknadu za rad.
Visinu naknade iz stava 1. ovog člana utvrđuje skupština posebnom odlukom.
Kriterijumi za utvrđivanje visine naknade predsedniku i članovima upravnog odbora, kao i način isplate naknade bliže se uređuju statutom.
Direktor rukovodi radom Instituta i odgovara za zakonitost rada i poslovanja, kao i za stručni rad Instituta.
Za svoj rad direktor je odgovoran upravnom odboru.
Direktora Instituta imenuje i razrešava osnivač, na predlog upravnog odbora.
Upravni odbor predlaže kandidata za direktora Instituta na osnovu sprovedenog javnog konkursa.
Uslovi koje mora ispunjavati kandidat za direktora utvrđuju se statutom.
Mandat direktora traje pet godina, s tim što isto lice može biti ponovo imenovano za direktora.
Direktor ne može biti član upravnog odbora, član nadzornog odbora, kao ni član Instituta.
Direktor ne može biti član organa upravljanja ili član nadzornog tela pravnog lica koje je član Instituta.
Direktor:
1) zastupa i predstavlja Institut;
2) organizuje i rukovodi radom Instituta;
3) stara se o zakonitosti rada i poslovanja, kao i o stručnom radu Instituta;
4) stara se o korišćenju sredstava;
5) izvršava i sprovodi odluke skupštine i upravnog odbora;
6) predlaže akta koja razmatra, odnosno donosi upravni odbor;
7) predlaže upravnom odboru akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta;
8) podnosi osnivaču, radi informisanja, izveštaj o realizaciji Programa rada, koji je usvojila skupština;
9) podnosi ministarstvu polugodišnji izveštaj o realizaciji Programa rada, koji je usvojio upravni odbor;
10) dostavlja ministarstvu obaveštenje da je upravni odbor usvojio predlog godišnjeg plana donošenja srpskih standarda i srodnih dokumenata;
11) donosi akt o donošenju, odnosno povlačenju srpskih standarda i srodnih dokumenata;
12) podnosi upravnom odboru, najmanje jednom u šest meseci, izveštaj koji sadrži spisak srpskih standarda koji se nalaze u pripremi i spisak srpskih standarda koji su doneti, odnosno povučeni i stara se o njegovom objavljivanju;
13) odlučuje o pravima i obavezama zaposlenih u Institutu, u skladu sa zakonom;
14) donosi akt o obrazovanju komisije za standarde i srodne dokumente, kojim se određuje sastav komisije, poslovi koje komisija obavlja, rokovi za izvršenje posla i druga pitanja od značaja za rad komisije, kao i odluke o prestanku rada komisije, na predlog stručnog saveta;
15) podnosi upravnom odboru tromesečne izveštaje o radu komisija za standarde i srodne dokumente, na osnovu predloga stručnog saveta;
16) donosi akt o kriterijumima za utvrđivanje visine zarada, naknada i drugih primanja zaposlenih u Institutu, uz saglasnost upravnog odbora;
17) donosi odluke u vezi sa poslovanjem Instituta, osim onih o kojima odlučuje skupština, odnosno upravni odbor.
18) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, ovom odlukom i statutom.
Institut zastupa i predstavlja direktor Instituta.
U slučaju odsutnosti ili sprečenosti direktora, Institut zastupa i predstavlja zaposleni u Institutu sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima koga direktor, u granicama svojih ovlašćenja, pismeno ovlasti za zastupanje i potpisivanje.
Direktor može ovlastiti zaposlenog u Institutu ili drugo lice da u određenim pravnim poslovima i postupcima pred sudom ili drugim organima predstavlja ili zastupa Institut, s tim što se u pisanom ovlašćenju određuje obim i sadržina datih ovlašćenja.
Nadzorni odbor je organ kontrole zakonitosti rada i finansijskog poslovanja Instituta, koji za svoj rad odgovara skupštini u skladu sa zakonom, ovom odlukom i statutom.
Nadzorni odbor ima predsednika i dva člana.
Predsednika i članove nadzornog odbora imenuje i razrešava osnivač.
Jednog člana nadzornog odbora predlaže skupština Instituta iz redova članova Instituta.
Drugi član nadzornog odbora predlaže se iz reda zaposlenih u Institutu.
Trećeg člana nadzornog odbora predlaže ministarstvo.
Način predlaganja članova nadzornog odbora iz redova članova Instituta i zaposlenih bliže se određuje statutom.
Mandat članova nadzornog odbora traje četiri godine, uz mogućnost ponovnog imenovanja.
U slučaju prestanka mandata člana nadzornog odbora pre isteka vremena za koje je imenovan, imenuje se novi član čiji mandat traje do isteka mandata člana na čije mesto se imenuje.
Nadzorni odbor:
1) vrši nadzor nad zakonitošću rada organa Instituta;
2) kontroliše verodostojnost i kompletnost izveštaja o realizaciji Programa rada;
3) kontroliše verodostojnost i kompletnost finansijskog izveštaja;
4) obavlja i druge poslove utvrđene zakonom, ovom odlukom i statutom.
Nadzorni odbor radi i odlučuje na sednicama.
Sednice nadzornog odbora održavaju se po potrebi, a najmanje dva puta godišnje.
Odluke nadzornog odbora donose se javnim glasanjem, pri čemu je potrebno da o njima potvrdno izjasne najmanje dva člana nadzornog odbora.
Sednice saziva i vodi predsednik nadzornog odbora.
Nadzorni odbor najmanje jedanput godišnje podnosi osnivaču izveštaj, radi informisanja, o izvršenom nadzoru nad zakonitošću rada organa Instituta, finansijskom poslovanju i drugim pitanjima od značaja za rad Instituta.
Predsednik i članovi nadzornog odbora imaju pravo na naknadu za rad.
Visinu naknade iz stava 1. ovog člana utvrđuje upravni odbor posebnom odlukom.
Kriterijumi za utvrđivanje visine naknade predsedniku i članovima nadzornog odbora, kao i način isplate naknade bliže se uređuju statutom.
Način rada i odlučivanja nadzornog odbora bliže se uređuju statutom i poslovnikom o radu nadzornog odbora.
Radi usmeravanja stručnog rada u pojedinim oblastima standardizacije, u Institutu se, kao stručna tela, obrazuju stručni saveti.
Upravni odbor imenuje i razrešava predsednike i članove stručnih saveta za pojedine oblasti standardizacije.
Članovi stručnih saveta biraju se iz reda priznatih stručnjaka i naučnih radnika iz oblasti za koje su stručni saveti obrazovani.
Stručni savet obrazuje se aktom upravnog odbora i za svoj rad odgovoran je upravnom odboru.
Predsednik i članovi stručnog saveta imenuju se na period od pet godina i po isteku tog perioda mogu biti ponovo imenovani.
Predsednik stručnog saveta, po potrebi prisustvuje sednicama skupštine, odnosno upravnog odbora, bez prava glasa.
Stručni saveti se obrazuju za sledeće oblasti standardizacije:
1) stručni savet za oblasti za koje su nadležne Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) i Evropski komitet za standardizaciju (CEN);
2) stručni savet za oblasti za koje su nadležne Međunarodna elektrotehnička komisija (IEC), Međunarodna unija za telekomunikacije, Sektor za standardizaciju telekomunikacija (ITU), Zajednički komitet za informacionu tehnologiju (ISO/IEC JTC 1), Evropski komitet za standardizaciju u oblasti elektrotehnike (CENELEC) i Evropski komitet za standarde u oblasti telekomunikacija (ETSI),
3) stručni savet za oblasti za koje su nadležni međunarodni komitet za opštu politiku ocenjivanja usaglašenosti ISO/CASCO-Committee on Conformity Assessment i evropski tehnički komitet CEN/CLC/TC 1 (kriterijumi za tela za ocenjivanje usaglašenosti).
Po potrebi, upravni odbor može doneti odluku o osnivanju zajedničkog stručnog saveta ili o osnivanju više od jednog stručnog saveta za oblasti standardizacije navedene u stavu 1. ovog člana.
Broj članova stručnog saveta za konkretnu oblast standardizacije, kriterijumi za imenovanje i razrešenje predsednika i članova stručnog saveta, kao i druga pitanja od značaja za rad stručnog saveta uređuju se statutom i drugim aktima Instituta.
Stručni savet:
1) predlaže usvajanje pravila Instituta na osnovu kojih se donose, objavljuju, preispituju, održavaju i povlače srpski standardi i srodni dokumenti;
2) predlaže usvajanje pravila o upotrebi nacionalnog znaka usaglašenosti sa srpskim standardima;
3) priprema stručne osnove za Program rada, godišnji plan donošenja srpskih standarda i srodnih dokumenata, kao i druga programska akta Instituta;
4) predlaže obrazovanje i prestanak rada komisija za standarde i srodne dokumente radi realizacije Programa rada, godišnjeg plana donošenja srpskih standarda i srodnih dokumenata, kao i izmene i dopune akata o obrazovanju ovih komisija;
5) daje predloge i mišljenja o organizaciji rada Instituta;
6) donosi poslovnik o svom radu;
7) obavlja i druge poslove u skladu sa ovom odlukom, statutom Instituta i poslovnikom o svom radu.
U slučajevima kada iz objektivnih razloga nije moguće obrazovati komisiju za standarde i srodne dokumente, stručni savet obavlja poslove komisije za srpske standarde u procesu izrade i donošenja srpskih standarda i srodnih dokumenata koje je potrebno doneti radi ispunjenja obaveza koje proističu iz članstva u evropskim i međunarodnim organizacijama za standardizaciju.
Ostala pitanja u vezi sa načinom rada i odlučivanja stručnih saveta bliže se uređuju statutom i poslovnikom o radu.
Komisije, kao stručna tela, obrazuju se radi donošenja, preispitivanja i povlačenja srpskih standarda i srodnih dokumenata u pojedinim oblastima standardizacije za koje postoji interes zainteresovanih strana.
Oblasti standardizacije za koje se obrazuju komisije određuju se prema oblastima standardizacije za koje su obrazovani tehnički komiteti međunarodnih i evropskih organizacija za standardizaciju.
Komisije obrazuje direktor, na predlog stručnog saveta.
Komisije imaju predsednika i najmanje dva člana.
Članovi komisija imenuju se iz reda istaknutih stručnjaka iz odgovarajuće oblasti za koju se donosi srpski standard odnosno srodni dokument.
Komisije imaju sekretara iz reda zaposlenih u Institutu.
Rad u komisijama je dobrovoljan i zasniva se na opštim načelima standardizacije koja su utvrđena u članu 4. Zakona o standardizaciji.
Ostala pitanja u vezi sa obrazovanjem i načinom rada komisija, bliže se uređuju statutom i pravilima Instituta koja donosi upravni odbor.
X DONOŠENJE I OBJAVLJIVANJE STANDARDA
Akt o donošenju, odnosno povlačenju srpskih standarda i srodnih dokumenata donosi direktor, u formi rešenja.
Rešenje iz stava 1. ovog člana objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Danom objavljivanja rešenja kojim se proglašava da je srpski standard ili srodni dokument donet, Institut taj standard ili srodni dokument čini dostupnim javnosti u štampanom ili elektronskom obliku.
Od dana objavljivanja rešenja iz stava 1. ovog člana, povučeni standardi i srodni dokumenti dostupni su javnosti u informativnom centru za standarde, odnosno standardoteci Instituta.
Institut objavljuje, najmanje jednom u šest meseci, izveštaj koji sadrži spisak srpskih standarda koji se nalaze u pripremi i spisak srpskih standarda koji su doneti, odnosno povučeni, u prethodnom periodu.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana objavljuje se na internet stranici Instituta, a obaveštenje o izveštaju objavljuje se u glasilu Instituta.
Statut je najviši opšti akt Instituta.
Izmene i dopune statuta, kao i drugih opštih akata vrše se po postupku i na način koji je propisan za njegovo donošenje.
Statut se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".
U Institutu se donose i drugi opšti akti, kao što su pravilnici, poslovnici i drugi akti kojima se uređuju pojedina pitanja u vezi sa obavljanjem delatnosti Instituta, kao i odluke kojima se uređuju pitanja od značaja za rad Instituta, u skladu sa zakonom, ovom odlukom i statutom.
Opšti akti iz stava 1. ovog člana objavljuju se na oglasnoj tabli Instituta i stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja.
Rad Instituta je javan.
Javnost rada ostvaruje se objavljivanjem informacija i podataka o radu Instituta u službenom glasilu, u posebnim publikacijama, na internet prezentaciji Instituta, kao i pružanjem informacija i podataka o radu Instituta sredstvima javnog informisanja.
Za davanje informacija i podataka o radu Instituta sredstvima javnog informisanja, nadležan je direktor Instituta, odnosno lice koje on ovlasti pisanim ovlašćenjem.
XIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Zaposleni u Institutu za standardizaciju Srbije nastavljaju da rade u Institutu, a svoja prava i obaveze ostvaruju u skladu sa zakonom i opštim aktima Instituta.
Postojeći organi Instituta nastavljaju da obavljaju poslove iz svog delokruga do isteka mandata za koji su imenovani u skladu sa zakonom i ovom odlukom do imenovanja novih organa Instituta.
Stručni saveti nastavljaju da rade kao stručna tela, u skladu sa Zakonom o standardizaciji i ovom odlukom.
Komisije za standarde koje su obrazovane do stupanja na snagu ove odluke nastavljaju da rade kao stručna tela, u skladu sa Zakonom o standardizaciji i ovom odlukom.
Institut će uskladiti svoja opšta akta u roku od godinu dana od dana upisa u sudski registar.
Direktor Instituta Ivan Krstić, JMBG 2503952781048, iz Beograda, ul. Karla Soprona 24, izvršiće sudsku overu ove odluke, u skladu sa zakonom.
Ovu odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".