ZAKONO ODBRANI("Sl. list SRJ", br. 43/94, 11/95 - odluka SUS, 28/96, 44/99 i 3/2002 i "Sl. glasnik RS", br. 116/2007 - dr. zakon, 72/2009 - dr. zakon i 88/2009 - dr. zakon) |
Čl. 1-25*
(Prestalo da važi)
Čl. 26-30***
(Prestalo da važi)
Čl. 30a-38*
(Prestalo da važi)
(Prestao da važi)
Čl. 40-48*
(Prestalo da važi)
CIVILNA ODBRANA I ZAŠTITA
Radi otkrivanja i praćenja svih vrsta opasnosti od ratnih dejstava i prirodnih i drugih nesreća koje mogu ugroziti stanovništvo, Vojsku Jugoslavije i materijalna dobra i radi obaveštavanja i uzbunjivanja građana, državnih organa, preduzeća i drugih pravnih lica o tim opasnostima u miru i ratu, organizuje se služba osmatranja i obaveštavanja.
Državni organi, preduzeća i druga pravna lica, koji se u okviru svojih delatnosti bave osmatranjem i utvrđivanjem određenih pojava, a naročito hidrometeorološke, vatrogasne i seizmološke službe, zdravstvene službe, službe radiološke zaštite, službe u oblasti poljoprivrede, vodoprivrede, elektroprivrede, pomorstva i druge službe, dužni su da službi osmatranja i obaveštavanja i njenim organima odmah dostavljaju podatke značajne za civilnu odbranu i zaštitu.
Elektroprivredna i vodoprivredna preduzeća i druga pravna lica koja koriste hidrosisteme dužna su da, preko državnih organa nadležnih za uzbunjivanje, obezbede blagovremeno obaveštavanje i uzbunjivanje stanovništva na ugroženim područjima i da svojim sredstvima pružaju pomoć u obaveštavanju i uzbunjivanju stanovništva.
Znaci za uzbunjivanje su jedinstveni za celu teritoriju SRJ i sa njima se stanovništvo mora blagovremeno upoznati.
Služba osmatranja i obaveštavanja popunjava se vojnim obveznicima i licima koja su obavezna da učestvuju u jedinicama i organima civilne odbrane i zaštite.
Pripadnici službe osmatranja i obaveštavanja nose jedinstvene oznake.
Propise o organizovanju i radu službe osmatranja i obaveštavanja, obavezama državnih organa, preduzeća i drugih pravnih lica u pogledu obaveštavanja u smislu člana 50 stav 2. ovog zakona i određivanju znakova za uzbunjivanje i oznakama službe osmatranja i obaveštavanja donosi Savezna vlada.
2. Zaštita civilnog stanovništva
Građani, državni organi, preduzeća i druga pravna lica organizuju se, pripremaju i učestvuju u zaštiti civilnog stanovništva i materijalnih i drugih dobara od ratnih razaranja, prirodnih i drugih nesreća i drugih opasnosti u miru i ratu.
Sredstva za ličnu i kolektivnu zaštitu, oprema jedinica i organa za zaštitu civilnog stanovništva, skloništa i drugi objekti namenjeni za zaštitu i spasavanje stanovništva, materijalnih i drugih dobara koje utvrdi Savezno ministarstvo za odbranu, moraju odgovarati jedinstvenim standardima i tehničkim normativima, odnosno normativima kvaliteta propisanim za tu opremu, sredstva i objekte.
Radi lične zaštite od ratnih dejstava i drugih opasnosti, građani sami obezbeđuju sredstva za ličnu zaštitu ako im takva sredstva nisu obezbeđena po drugom osnovu.
Državni organi, preduzeća i druga pravna lica i građani koji su vlasnici stambenih, poslovnih, javnih i drugih zgrada i objekata ili upravljaju njima, obezbeđuju sredstva i opremu za kolektivnu zaštitu u tim zgradama i objektima.
Savezna vlada utvrđuje liste sredstava za ličnu i kolektivnu zaštitu koja su dužni da obezbede građani, državni organi, preduzeća i druga pravna lica, kao i vlasnici zgrada i drugih objekata.
Radi zaštite od ratnih dejstava, državni organi, preduzeća i druga pravna lica, u okviru svojih prava i dužnosti, dužni su da obezbede da se stanovništvo i materijalna i druga dobra smeste u skloništa i druge objekte za zaštitu.
Pri izgradnji zgrada u gradovima i privrednim centrima, kao i u drugim naseljenim mestima koja bi, prema proceni nadležnog državnog organa, mogla biti cilj napada u ratu, državni organi, preduzeća i druga pravna lica, kao i građani pri izgradnji zgrada u svojini, dužni su da obezbede izgradnju skloništa ili drugih objekata za zaštitu stanovništva i materijalnih i drugih dobara.
Sredstva za skloništa i druge objekte za zaštitu, u smislu člana 57. stav 2. ovog zakona, obezbeđuje investitor.
Visina sredstava iz stava 1. ovog člana određuje se prema investicionoj vrednosti objekta i godišnjoj poreskoj stopi koju utvrdi nadležni organ.
Jedinice civilne zaštite obrazuju državni organi, preduzeća i druga pravna lica, u skladu s Planom odbrane zemlje, a mogu ih obrazovati i građani na dobrovoljnom principu.
Jedinice civilne zaštite namenjene su za zaštitu i spasavanje stanovništva i materijalnih i drugih dobara od ratnih razaranja, prirodnih i drugih nesreća i drugih opasnosti u miru i ratu na teritoriji za koju su obrazovani.
Jedinice civilne zaštite popunjavaju se licima koja su obavezna da učestvuju u jedinicama i organima civilne zaštite i dobrovoljcima.
Jedinice civilne zaštite, ekipe i drugi oblici organizovanja koji se obrazuju radi zaštite i spasavanja stanovništva, materijalnih i drugih dobara, kao i komunalna i građevinska preduzeća i druga pravna lica, uključuju se, prema Planu odbrane zemlje, u akcije zaštite i spasavanja od ratnih razaranja, prirodnih i drugih nesreća i opasnosti u miru i ratu i postupaju po uputstvima organa nadležnih za te poslove.
Propise o organizovanju i radu, opremanju i osposobljavanju jedinica civilne zaštite i drugih oblika organizovanja zaštite civilnog stanovništva, kao i o sprovođenju mera zaštite i spasavanja, donosi Savezna vlada.
Za vreme ratnog stanja, a, po potrebi, i u slučaju neposredne ratne opasnosti, od lokalnog stanovništva mogu se organizovati straže, patrole i jedinice civilne odbrane radi zaštite od napada na civilno stanovništvo i njegovu imovinu, obezbeđenja objekata u opštoj upotrebi (škole, bolnice i dr.) i drugih objekata i dobara koji služe civilnoj nameni.
Jedinice iz stava 1. ovog člana obrazuju se, po odluci Saveznog ministarstva za odbranu, od građana koji ne podležu vojnoj obavezi ili nisu raspoređeni, odnosno uključeni u jedinice civilne zaštite i druge oblike zaštite civilnog stanovništva i materijalnih dobara.
Odlukom iz stava 2. ovog člana uređuju se i organizovanje, rad, opremanje i osposobljavanje jedinica civilne odbrane.
Pripadnici jedinica civilne odbrane i njihova oprema, sredstva i objekti moraju biti vidljivo obeleženi međunarodnim znakom civilne zaštite.
Građani koji su uključeni u straže, patrole i jedinice civilne odbrane naoružavaju se lakim ličnim oružjem za održavanje reda i za samoodbranu.
Stražama, patrolama i jedinicama civilne odbrane komanduju državni organi nadležni za poslove civilne odbrane i zaštite.
Starešina Vojske Jugoslavije na položaju komandanta bataljona ili višem položaju može jedinicama iz stava 1. ovog člana davati posebne zadatke u pogledu odbrane i zaštite civilnog stanovništva i materijalnih dobara i kontrolisati ih u zoni svoje odgovornosti.
U slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja ili vanrednog stanja, u skladu s Planom odbrane zemlje, može se narediti evakuacija stanovništva, odnosno pojedinih kategorija stanovništva (deca, starci i dr.) sa određenog dela teritorije, kao i evakuacija državnih organa, preduzeća i drugih pravnih lica, zajedno sa imovinom za koju to bude naređeno.
Evakuaciju iz člana 64. ovog zakona naređuje Savezna vlada i određuje teritorije za razmeštaj evakuisanog stanovništva i imovine. Evakuaciju civilnog stanovništva organizuju i sprovode državni organi nadležni za poslove civilne odbrane i zaštite.
Evakuaciju na teritoriji ugroženoj ili zahvaćenoj ratnim dejstvima može narediti starešina Vojske Jugoslavije na položaju komandanta brigade, odnosno puka ili višem položaju.
Savezna vlada propisuje organizaciju i rad državnih organa i organizacija na teritoriji sa koje je evakuacija izvršena.
BEZBEDNOST I MERE ZAŠTITE
Građani, državni organi, preduzeća i druga pravna lica dužni su da odgovarajućim merama štite tajne podatke o odbrani zemlje i izvršavaju propisane i naređene mere za zaštitu tih podataka.
Tajnim podacima o odbrani zemlje, u smislu ovog zakona, smatraju se dokumenti, podaci o borbenim i drugim materijalnim sredstvima, objektima, merama i radnjama i drugi podaci čije bi otkrivanje moglo naneti štetu odbrani i bezbednosti zemlje.
Savezna vlada propisuje kriterijume za utvrđivanje podataka značajnih za odbranu zemlje koji se moraju čuvati kao državna ili službena tajna, kao i obavezne mere za njihovu zaštitu.
Predsednik Republike propisuje kriterijume za utvrđivanje podataka o Vojsci Jugoslavije koji predstavljaju vojnu tajnu, stepen vojne tajne i mere za njihovu zaštitu.
Državni organi, preduzeća i druga pravna lica dužni su da utvrde koji se podaci od interesa za odbranu zemlje iz njihovog delokruga smatraju tajnim podacima i da odrede mere i postupak za zaštitu tih podataka.
Tajni podaci o odbrani zemlje mogu se predati radi prenosa i prenositi tehničkim sredstvima veze samo uz primenu mera kriptozaštite.
Ako to zahtevaju potrebe odbrane zemlje, državljanima SRJ i strancima ili samo strancima može se ograničiti sloboda kretanja, boravka ili nastanjivanja u pojedinim mestima i zonama (u daljem tekstu: zabranjene zone).
Savezna vlada određuje zabranjene zone na kopnu, u unutrašnjim morskim vodama i na teritorijalnom moru SRJ i donosi propise o obeležavanju zabranjenih zona.
Radi bezbednosti ljudi i imovine i zaštite interesa odbrane zemlje za vreme izvođenja vojnih vežbi, savezni ministar za odbranu može ograničiti slobodu kretanja na određenom području na kome se vežba izvodi i, u saradnji s nadležnim organom, odrediti mere za obezbeđenje tog područja.
Starešina Vojske Jugoslavije na položaju komandanta brigade, odnosno puka ili višem položaju može u ratu, u rejonu, zoni i na prostoru izvođenja i pripremanja borbenih dejstava, privremeno ograničiti slobodu kretanja.
Zabranjeni su osmatranje, snimanje i pristup vojnim objektima i objektima koji su određeni kao objekti od posebnog značaja za odbranu zemlje i rejonima tih objekata na kojima se, bez saglasnosti Saveznog ministarstva za odbranu, ne mogu graditi drugi objekti.
Zabranjeni su osmatranje, snimanje i pristup u rejonima u kojima se premer i istraživanje zemljišta mogu vršiti samo uz saglasnost Saveznog ministarstva za odbranu.
Savezna vlada određuje objekte, odnosno rejone iz stava 1. ovog člana i propisuje mere za njihovu zaštitu, kao i način obeležavanja zabrane osmatranja, snimanja i pristupa tim objektima i rejonima.
Radi zaštite interesa odbrane zemlje, Savezna vlada može zabraniti zapošljavanje stranaca u preduzećima i drugim pravnim licima koja su od posebnog značaja za odbranu zemlje i zabraniti saradnju sa stranim licima.
Strana lica ne mogu na teritoriji SRJ samostalno vršiti naučna i druga istraživanja ili na drugi način prikupljati podatke u oblastima značajnim za odbranu zemlje.
Državni organi, preduzeća i druga pravna lica koji vrše naučna i druga istraživanja u oblastima značajnim za odbranu zemlje na teritoriji SRJ zajedno sa stranim licima ili za potrebe tih lica, ili, u saradnji sa stranim licima, daju podatke značajne za odbranu zemlje, dužni su da prethodno pribave odobrenje Saveznog ministarstva za odbranu.
Savezna vlada propisuje oblasti naučnih i drugih istraživanja i vrste saradnje iz stava 2. ovog člana, kao i postupak i uslove za izdavanje odobrenja iz tog stava.
Na teritoriji na kojoj se nalaze vojni objekti ili drugi objekti namenjeni odbrani zemlje ne mogu se vršiti istraživanja bez odobrenja Saveznog ministarstva za odbranu.
Savezno ministarstvo za odbranu ukinuće rešenje o odobrenju izdato u smislu stava 1. ovog člana ako naknadno utvrdi da to zahtevaju interesi odbrane zemlje.
Snimanje iz vazduha teritorije SRJ za potrebe premera zemljišta, istraživanja i prostornog uređenja i za druge potrebe privrede i nauke i razvijanje i umnožavanje snimaka, osim odgovarajućih vojnih ustanova, mogu vršiti i preduzeća i druga pravna lica koja za to ovlasti Savezna vlada.
Stranim licima zabranjeno je snimanje iz vazduha teritorije SRJ bez prethodne saglasnosti Saveznog ministarstva za odbranu.
Snimci teritorije SRJ iz vazduha mogu se objaviti samo po odobrenju Saveznog ministarstva za odbranu.
Premer i istraživanja zemljišta (geodetska, geofizička, geološka, hidrološka i dr.) u rejonima objekata od posebnog značaja za odbranu zemlje mogu vršiti vojne ustanove, kao i preduzeća i druga pravna lica koja za to dobiju saglasnost organa iz člana 74. stav 1. ovog zakona.
Radovi na premeru zemljišta u graničnom pojasu i priobalnom moru i radovi na povezivanju sa odgovarajućim premerima susednih zemalja mogu se izvoditi samo po odobrenju Saveznog ministarstva za odbranu.
U kartografske i druge publikacije ne smeju se unositi podaci o vojnim objektima i rejonima i drugim objektima iz člana 71. ovog zakona, kao ni drugi podaci koji su od interesa za odbranu zemlje.
Savezna vlada određuje podatke iz stava 1. ovog člana.
Savezna vlada donosi propise o postupku za izdavanje odobrenja za snimanje iz vazduha teritorije SRJ za potrebe premera zemljišta i obalnog mora i za izdavanje kartografskih i drugih publikacija.
Radi zaštite interesa odbrane zemlje, Savezna vlada utvrđuje zadatke i poslove od posebnog značaja za odbranu zemlje koje u državnim organima, preduzećima i drugim pravnim licima treba štititi primenom posebnih mera bezbednosti, kao i kriterijume za popunu radnih mesta na kojima se ti zadaci i poslovi obavljaju.
Glava VII
KAZNENE ODREDBE
Novčanom kaznom od 15.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzeće ili drugo pravno lice:
1) ako svoje pripreme i izvršavanje drugih zadataka i poslova ne uskladi sa obavezama utvrđenim Planom odbrane zemlje i odlukama državnih organa o organizovanju priprema za odbranu (član 6);
2) ako obučavanje stanovništva za odbranu zemlje ne organizuje ili ne sprovodi u skladu s planom i programom nadležnog organa (član 23);
3) ako u obavljanju svoje redovne delatnosti ne vrši poslove odbrane zemlje koji se odnose na planiranje, organizovanje, pripremanje i osposobljavanje za njihov rad u slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja i vanrednog stanja (član 30a);
4) ako na zahtev nadležnog organa prvenstveno ne proizvodi predmete ili ne vrši usluge od posebnog značaja za odbranu zemlje (član 31. stav 1);
5) ako bez saglasnosti nadležnog organa izmeni namenu proizvodno-tehnološke celine koja služi za proizvodnju predmeta od posebnog značaja za odbranu zemlje (član 32. stav 1);
6) ako ne obezbedi prvenstvo prevoženja, odnosno vršenja usluga za potrebe Vojske Jugoslavije u slučaju neposredne ratne opasnosti ili napada na zemlju ili pri mobilizaciji Vojske Jugoslavije (član 33. stav 1);
7) ako se pri projektovanju, izgradnji i rekonstrukciji investicionih objekata i izradi prostornih i urbanističkih planova ne pridržava posebnih uslova i zahteva u pogledu potreba odbrane ili ne postupi u skladu s propisanim merama i zahtevima Saveznog ministarstva za odbranu (član 34. st. 1. i 2);
8) ako pri izboru, izgradnji ili razvoju velikog tehničkog sistema značajnog za odbranu i bezbednost zemlje ili pri nabavci tehničkog sredstva značajnog za funkcionisanje tog sistema ne obezbedi usklađenost tog sistema s potrebama odbrane zemlje, ili ako s programom koji se odnosi na izgradnju i razvoj takvog sistema ne upozna nadležni organ, ili ako ne postupi po zahtevu nadležnog organa (član 36. st. 1. i 2);
9) ako bez prethodnog odobrenja ili protivno izdatom odobrenju uveze proizvod, objekat ili uređaj od posebnog značaja za odbranu zemlje (član 37);
10) ako službi osmatranja i obaveštavanja odmah ne dostavi podatke značajne za civilnu odbranu i zaštitu, ili ako svojim sredstvima ne pruža pomoć u obaveštavanju i uzbunjivanju stanovništva (član 50);
11) ako izgradi sklonište ili drugi objekt za zaštitu koji ne odgovara utvrđenim standardima, tehničkim normativima ili normama kvaliteta (član 55);
12) ako ne obezbedi sklanjanje ljudi i materijalnih i drugih dobara u sklonište i druge objekte za zaštitu ili ako pri izgradnji zgrade u gradu, privrednom centru ili drugom naseljenom mestu koje bi, prema proceni nadležnog organa, moglo biti cilj napada u ratu, ne obezbedi izgradnju skloništa ili drugog objekta za zaštitu (član 57);
13) ako ne obrazuje jedinicu civilne zaštite, odnosno jedinicu civilne odbrane ili drugi oblik organizovanja civilne odbrane i zaštite u skladu s obavezama utvrđenim Planom odbrane zemlje (čl. 59. i 61);
14) ako ne organizuje ili ne sprovodi mere zaštite i zaštitu tajnih podataka o odbrani zemlje, ili ako te mere i zaštitu ne organizuje ili ne sprovodi u skladu s propisima nadležnih organa, ili ako ne utvrdi koji se podaci od interesa za odbranu zemlje iz njihovog delokruga smatraju tajnim podacima, ili ako ne odredi mere ili postupke za zaštitu tih podataka, ili ako tajni podatak preda radi prenosa ili ga prenese tehničkim sredstvima bez primene mera kriptozaštite (član 67. st. 1, 2. i 5. i član 68);
15) ako bez ovlašćenja, saglasnosti ili odobrenja nadležnog organa snima iz vazduha teritoriju SRJ za potrebe premera zemljišta, istraživanja, prostornog uređenja ili za druge potrebe privrede ili nauke, ili bez saglasnosti ili odobrenja nadležnog organa razvija ili umnožava te snimke (član 75);
16) ako bez odobrenja objavi snimak teritorije SRJ iz vazduha (član 76);
17) ako u kartografsku publikaciju unese podatak o vojnom ili drugom objektu od posebnog značaja za odbranu zemlje ili u kartografsku publikaciju namenjenu javnoj upotrebi unese podatak za koji je utvrđeno da je od interesa za odbranu zemlje (član 78);
18) ako na zadacima i poslovima od posebnog značaja za odbranu zemlje uposli lice protivno propisanim kriterijumima za popunu ili protivno propisanom načinu popune, ili ako ne primeni posebne mere bezbednosti koje odredi nadležni organ radi zaštite tajnosti tih zadataka i poslova (član 80).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana novčanom kaznom od 900 do 9.000 dinara kazniće se i odgovorno lice u državnom organu, preduzeću ili drugom pravnom licu.
Za prekršaj iz stava 1. tačka 16. ovog člana učiniocu će se uz kaznu izreći i zaštitna mera oduzimanja sredstava za snimanje i snimljenog materijala.
Novčanom kaznom od 15.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzeće ili drugo pravno lice:
1) ako nadležnom organu ne dostavi podatke iz programa svog naučnoistraživačkog rada i razvoja ili o svojim naučnim dostignućima ili saznanjima koja su od značaja za odbranu zemlje, ili ako nadležnim organima ne stavi na uvid ili ne preda na korišćenje podatak od značaja za odbranu zemlje kojim raspolaže (član 35);
2) ako pri standardizaciji i tipizaciji proizvoda, objekata ili uređaja, za koji je propisano da je od posebnog značaja za odbranu zemlje, ne pribavi saglasnost nadležnog organa (član 37);
3) ako pri donošenju privrednih osnova za šume s posebnom namenom za vojne potrebe ne postupi po zahtevu nadležnog organa, ili ako se u sprovođenju tih osnova ne pridržava tog zahteva (član 38. stav 1);
4) ako ne izvršava materijalnu obavezu (čl. 26, 27, 28. i 29);
5) ako ne postupi po nalogu ovlašćenog lica za inspekcijske poslove u oblasti odbrane zemlje (član 47. stav 2);
6) ako bez odobrenja nadležnog organa vrši istraživanja na prostoru na kome se nalazi vojni ili drugi objekat namenjen potrebama odbrane zemlje, ili ako to istraživanje vrši protivno izdatom odobrenju (član 74. stav 1).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 900 do 9.000 dinara i odgovorno lice u državnom organu, preduzeću ili drugom pravnom licu.
Novčanom kaznom od 15.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj strano pravno lice:
1) ako na teritoriji SRJ samostalno vrši naučna i druga istraživanja ili na drugi način prikuplja podatke u oblastima značajnim za odbranu zemlje (član 73. stav 1);
2) ako bez odobrenja nadležnog organa ili protivno izdatom odobrenju snima iz vazduha teritoriju SRJ (član 75. stav 2).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 900 do 9.000 dinara i odgovorno lice u stranom pravnom licu.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 900 do 9.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana i strano fizičko lice.
Za prekršaj iz stava 1. tačka 2. ovog člana učiniocu će se uz kaznu izreći i zaštitna mera oduzimanja sredstava za snimanje i snimljenog materijala.
Novčanom kaznom od 900 do 9.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana kazniće se za prekršaj građanin:
1) ako se ne odazove pozivu ili ne postupi po naređenju nadležnog organa u vezi sa učešćem u civilnoj odbrani i zaštiti ili na drugi način izbegava izvršenje tih svojih prava i dužnosti učešća (član 22);
2) ako se ne odazove pozivu ili izbegava obučavanje za odbranu zemlje (član 23. stav 1);
3) ako se ne odazove pozivu ili ne postupi po naređenju nadležnog organa, odnosno nadležnog vojnog starešine na komandnoj dužnosti u vezi sa izvršavanjem radne obaveze ili izbegava tu obavezu (čl. 24. i 25);
4) ako ne preda materijalna sredstva ili na drugi način izbegava izvršavanje materijalne obaveze (član 26);
5) ako pri izgradnji zgrade ili poslovne prostorije u gradu, privrednom centru ili drugom naseljenom mestu, koje bi, prema proceni nadležnog organa, moglo da bude cilj napada u ratu, ne izgradi sklonište ili drugi objekat za zaštitu, ili ako izgradi sklonište, odnosno objekat za zaštitu koji ne odgovara propisanim standardima, tehničkim normativima ili normama kvaliteta (član 55. i član 5. stav 2);
6) ako ne postupi po propisu ili naredbi nadležnog organa o ograničenju slobode kretanja, boravka ili nastanjivanja u zabranjenim zonama ili ako ne postupi po naredbi nadležnog vojnog starešine o ograničenju kretanja na području na kome se izvode vojne vežbe ili merama za obezbeđenje tog područja (čl. 69. i 70);
7) ako osmatra ili snima vojni objekat ili drugi objekat koji je nadležni organ odredio kao objekat od posebnog značaja za odbranu zemlje ili pristupi takvom objektu (član 71);
8) ako bez odobrenja nadležnog organa vrši istraživanja na teritoriji na kojoj se nalazi vojni ili drugi objekat namenjen potrebama odbrane zemlje, ili ako to istraživanje ne vrši u skladu sa uslovima na osnovu kojih je dato odobrenje (član 74).
Za prekršaj iz stava 1. tačka 6. ovog člana kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i stranac.
Za prekršaj iz stava 1. tačka 7. ovog člana učiniocu će se uz kaznu izreći i zaštitna mera oduzimanja sredstva za snimanje i snimljenog materijala.
Glava VIII
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Savezna vlada i drugi savezni organi, koji su ovim zakonom ovlašćeni za donošenje propisa za izvršavanje ovog zakona, doneće te propise u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Vrhovni savet odbrane doneće Plan odbrane zemlje u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Zadatke i poslove, koje su do stupanja na snagu ovog zakona obavljali organi u republikama članicama nadležni za poslove odbrane, preuzimaju nadležni savezni organi u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Uslove i način preuzimanja radnika, arhive i materijalnih sredstava organa iz stava 1. ovog člana propisaće Savezna vlada.
(Prestao da važi)
* Danom stupanja na snagu Zakona o odbrani ("Sl. glasnik RS", br. 116/2007), odnosno 19. decembra 2007. godine, prestao je da važi Zakon o odbrani ("Sl. list SRJ", br. 43/94, 11/95 - odluka SUS, 28/96, 44/99 i 3/2002), osim odredaba Glave VI - Bezbednost i mere zaštite (čl. 67. do 86) i odredaba čl. 49. do 66. koje ostaju na snazi do donošenja posebnih propisa, odnosno zakona i to: Zakona o zaštiti tajnih podataka Republike Srbije, kao i propisa o civilnoj zaštiti.
** Odredba člana 75. stav 1. Zakona o odbrani ("Sl. list SRJ", br. 43/94, 11/95 - odluka SUS, 28/96, 44/99, 3/2002 i "Sl. glasnik RS", br. 116/2007 - dr. zakon) u delu koji se odnosi na davanje ovlašćenja za potrebe premera zemljišta, prestala je da važi 11. septembra 2009. godine, danom stupanja na snagu Zakona o državnom premeru i katastru ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009).
*** Odredbe čl. 26. do 30. i člana 39. Zakona o odbrani ("Sl. list SRJ", br. 43/94, 11/95 - odluka SUS, 28/96, 44/99 i 3/2002 i "Sl. glasnik RS", br. 116/2007 - dr. zakon i 72/2009 - dr. zakon) koje se odnose na materijalnu obavezu, prestale su da važe stupanjem na snagu Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi ("Sl. glasnik RS", br. 88/2009), odnosno 5. novembra 2009. godine, a u skladu sa članom 126. Zakona o odbrani ("Sl. glasnik RS", br. 116/2007, 88/2009 i 88/2009 - dr. zakon).