PRAVILNIKO IZRADI I ODRŽAVANJU KATASTRA VODOVA I PODZEMNIH OBJEKATA("Sl. glasnik SRS", br. 9/76) |
Ovim pravilnikom utvrđuje se način izrade i održavanja katastra vodova i podzemnih objekata.
U cilju izrade i održavanja katastra vodova i podzemnih objekata vrši se snimanje detalja van gabarita objekata za sledeće vrste vodova i podzemnih objekata:
1. Vodovodna mreža: reni-bunari, rezervoari, crpne stanice, filterske instalacije, vodotornjevi, vodovodni tuneli, cevovodi, zatvarači, blindirane cevi, hidranti (podzemni i nadzemni), okna sa i bez vodomera, vazdušnim ventilima, ispustima i regulatorima pritiska, priključne ogrlice (amboršelne), priključci (za zgrade: kod individualne izgradnje do prvog okna iza regulacione linije, a kod ostalih do fasadnog zida), sifoni, fontane i javne česme.
2. Kanalizaciona mreža: tuneli, galerije, prelivne brane, komore sa ili bez ustave, ulični i drugi javni odvodnici spoljne mreže sa priključcima (za zgrade, kod individualne izgradnje do prvog okna iza regulacione linije, a kod ostalih do fasadnog zida), reviziona okna - silazi i okna na mestima promene pada ili profila kanala, taložnici, kaskade, ventilacioni otvori, otvori za ubacivanje snega, slivnici, olučnjaci sa priključcima za uličnu kanalizaciju, crpne stanice, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, istovarišta fekalija, kolektorski izlivi u recipijent (ušće, uliv).
3. Toplovodna mreža: toplane, kotlarnice, cevovodi sa priključcima do zida zgrade, kontrolna okna ili komore sa zatvaračima i kontrolnim aparatima.
4. Elektroenergetska mreža: termoelektrane, hidroelektrane, vodovi (visokog i niskog napona i kontaktni za javni gradski i železnički saobraćaj), transformatorske stanice, ispravljačke stanice, stubovi za prenos električne energije i osvetljenja, stubovi za nošenje kontaktnih vodova javnog gradskog i železničkog saobraćaja, kablovska okna, kablovska kanalizacija, kablovski razvodni ormani, priključne kutije ugrađene spolja na zidu zgrade, kablovske spojnice, rezerve kabla, priključci do priključne kutije, uzemljenja, saobraćajna svetlosna signalizacija (semafori, svetleći znaci, kontrolni centri, kontroleri, semaforska okna i drugi objekti i uređaji iste ili slične namene) i gromobranske instalacije.
5. Telekomunikaciona mreža: telegrafska i telefonska uporišta (stubovi), antenski stubovi, podzemne kablovske linije (armirani kablovi), kablovske kućice, pojačavačke kućice, podzemna pojačavačka kućišta, podzemna gasna kućišta, kablovski nastavci, kablovska kanalizacija, kablovska okna, kablovske galerije, kablovski razdelnici, telefonske centrale, telefonske govornice, telefoni na taksi stanicama, alarmni telefoni (pored saobraćajnica), uvodi za zgrade, odnosno privodi (prelazi) preko ulica.
6. Naftovodna mreža: bušotine, sabirni bušotinski vodovi, sabirne stanice, rezervoarski prostori sa tankvanama, baklje, protivpožarne stanice, otpremne stanice, pumpne stanice (kao objekti), cevovodi, okna, čistačke stanice, blok stanice, bočni ventili, elementi katodne zaštite (napojne stanice, anodna ležišta, uzemljivači), prelazi ispod i iznad puteva, pruga i vodotokova, odušne cevi, stubovi za obeležavanje trase sa stacionažom, oznake upozorenja, terminali, stanice za snabdevanje gorivom i mazivom, pumpe za snabdevanje gorivom i mazivom.
7. Gasovodna mreža: bušotine, sabirni i razvodni vodovi, sabirne stanice, protivpožarne stanice, kompresorske stanice, cevovodi, okna, blok stanice, čistačke stanice, kondenzni lonci, bočni ventili, prelazi ispod i iznad puteva, pruga i vodotokova, odušne cevi i odušne kape, zatvarači, elementi katodne zaštite (napojne stanice, anodna ležišta, uzemljivači), stubovi za obeležavanje trase sa stacionažom, oznake upozorenja, merno-regulacione stanice, redukcione stanice, degazolinaže, zaporni organi (sekcijski ventili, slavine), promena prečnika cevovoda.
8. Drenažna mreža: cevovodi, zatvoreni kanali, kontrolna okna, crpne stanice i izlivi.
9. Zajednički tuneli za vodove.
10. Kod nadzemnih industrijskih vodova snimaju se nosači vodova sa pripadajućim objektima, a podzemni industrijski vodovi snimaju se kao vodovi navedeni u tač. 1-9. ovog člana.
11. Podzemni objekti: garaže, rezervoari, pešački prolazi, tuneli, skloništa, metroi, podrumi i slično.
Garaže, skloništa i podrumi snimaju se ako su van gabarita nadzemnog objekta i nisu njegov sastavni deo.
Snimanje se vrši za vodove i podzemne objekte za koje je potrebno pribaviti odobrenje za izgradnju i odobrenje za upotrebu.
A. IZRADA KATASTRA VODOVA I PODZEMNIH OBJEKATA
I. Razmera, materijal za podlogu i sadržaj geodetskog plana
Za izgrađena područja izrađuju se geodetski planovi vodova i podzemnih objekata u razmeri 1 : 1000 ili 1 : 500, izuzetno 1 : 250, a za neizgrađena područja, na kojima se nalaze magistralni vodovi, u razmeri 1 : 2000, 1 : 2500 ili 1: 5000.
Razmera plana mora biti takva da se između susednih vodova i podzemnih objekata na planu osigura razmak od najmanje 1 mm. Izuzetno, ako razmera plana to onemogućava, planovi se mogu uvećati.
Uvećanje planova može se vršiti po prethodnom odobrenju Republičke geodetske uprave.
Za područja naseljenih mesta izrađuju se geodetski pregledni planovi vodova i podzemnih objekata u razmeri 1 : 2500 do 1 : 10000 na kojima se šematski prikazuju svi vodovi i podzemni objekti.
Osnova za izradu geodetskih preglednih planova su geodetski planovi vodova i podzemnih objekata.
Na geodetskim preglednim planovima iscrtavaju se ulice sa upisanim nazivima i linije trasa svih vodova i podzemnih objekata. Pri tome širine ulica se povećavaju na račun unutrašnjosti blokova da bi se omogućilo ispisivanje naziva ulica i iscrtavanje svih vodova i podzemnih objekata. Navedeni planovi sadrže podelu na listove i oznake geodetskih planova vodova i podzemnih objekata. Širine ulica treba da budu takve da razmak između linija vodova i podzemnih objekata bude najmanje 1,0 mm i da omoguće iscrtavanje postojećih i naknadno izgrađenih vodova i podzemnih objekata.
Za izradu geodetskih planova vodova i podzemnih objekata i geodetskih preglednih planova koriste se kao podloge materijali od providnih plastičnih masa ili drugi materijali koji ispunjavaju uslove predviđene važećim tehničkim propisima za izradu originala planova.
Vodovi i podzemni objekti za izgrađena područja mogu se kartirati i iscrtavati na: kopiji radnog originala, generalisanom radnom originalu ili oleatama.
Vodovi i podzemni objekti za neizgrađena područja mogu se kartirati i iscrtavati na radnom originalu, na kopiji radnog ili arhivskog originala.
Generalisani radni original izrađuje se na osnovu radnog originala. Drvoredi, topografski znaci za ograde i kulture, padne linije i linije koje zatvaraju ulice ne iscrtavaju se na generalisanom radnom originalu.
Na generalisanom radnom originalu zgrade se iscrtavaju linijom debljine 0,25 mm, bez pikira i šrafure. Kućni brojevi na zgradama ispisuju se prema topografskom ključu po pravilu u sredini zgrade. Nazivi ulica ispisuju se posle kartiranja i iscrtavanja svih vodova i podzemnih objekata na slobodnim mestima, na ulici ili u bloku.
Kada se vodovi i podzemni objekti prikazuju na oleatama iste se rade na providnim folijama u razmeri plana dotičnog područja. Oleate sadrže: trase vodova sa pripadajućim objektima, nadmorske visine istih (u daljem tekstu: kote), oznake listova detalja, nazive vodova koje prikazuju, karakteristične podatke vodova, naziv katastarske opštine i pasere formata lista detalja.
II. Snimanje, kartiranje i iscrtavanje
Pre pristupanja snimanju vodova i podzemnih objekata pribavljaju se postojeće dokumentacije (elaborati) o izgrađenim vodovima i podzemnim objektima kojima raspolažu državni organi, organizacije udruženog rada, interesne zajednice i druge organizacije i zajednice (u daljem tekstu: korisnici) koji se staraju o pojedinim vodovima i podzemnim objektima, kao što su: situacioni planovi, terenske skice, detalji objekata, tehnički projekti, tipovi okana i poklopaca, karakteristični podaci vodova (vrsta materijala, prečnik cevi, zona, sistem, napon i dr.) itd.
Podaci o vodovima i podzemnim objektima kojima raspolažu korisnici, a po tačnosti odgovaraju odredbama ovog pravilnika, koriste se za izradu katastra vodova i podzemnih objekata. Na planovima takvi vodovi se označavaju ćiriličnim štampanim slovom "П".
Podaci koji po tačnosti ne odgovaraju odredbama ovog pravilnika preuzimaju se ukoliko se vodovi ne mogu pronaći ili otkriti (u daljem tekstu: pronaći, pronalaženje) i snimiti. Ovi vodovi na planovima označavaju se oznakom ~.
Pronalaženje i snimanje podzemnih vodova vrši se na sledeći način:
1. Vodovod se pronalazi uglavnom preko nadzemnih pripadajućih objekata, naročito zatvarača. Zatvarači se nalaze iznad osovina cevi i svojim položajem određuju trase vodova, pri čemu treba utvrditi da li se zatvarači nalaze iznad glavnih cevi ili iznad priključaka za zgrade.
Za svaki pripadajući objekat utvrđuje se položaj u odnosu na glavnu cev i prilikom snimanja uzimaju podaci za pravilno povezivanje vodova sa pripadajućim objektima.
Kote se određuju za: poklopce i dna okana, temena (najviše tačke) cevi, tačke horizontalnih i vertikalnih preloma cevi, pripadajuće objekte i teren iznad njih.
2. Kanalizacija se pronalazi uglavnom preko revizionih silaza - okana, koji mogu biti postavljeni i ekscentrično u odnosu na osu kanala odnosno sa bočnim ulazom.
Kote se određuju za: poklopce i dna okana, dna ulaznih kanala (ukoliko nisu u nivou dna okana), slivnike, sifone (temena cevi).
3. Toplovodna mreža se pronalazi preko kontrolnih okana i lira.
Kote se određuju za: poklopce i dna okana, površine i dna kanala.
4. Elektroenergetska mreža se pronalazi preko okana i pripadajućih objekata.
Kote se određuju za: poklopce i dna okana, temena (najviše tačke) podzemnog kabla, tačke preloma u vertikalnom smislu i teren iznad njih.
5. Telekomunikaciona mreža: TT kanalizacija se pronalazi preko TT okana, a armirani TT kablovi preko nastavaka, podzemnih pojačavačkih kućišta ili pojačavačkih kućica.
Kote se određuju za poklopce i dna okana i temena kablovica u istima, a za armirane kablove - temena kablova i teren iznad njih.
6. Naftovodna mreža se pronalazi preko kontrolnih okana i pripadajućih objekata.
Kote se određuju za: poklopce i dna okana, temena cevi i teren iznad njih.
7. Gasovod se pronalazi na osnovu površinskih poklopaca (kapa) - zatvarača koji se nalaze iznad osovina cevi, pri čemu treba utvrditi da li se nalaze iznad glavnih cevi ili iznad priključaka za zgrade.
Kote se određuju za: poklopce pripadajućih objekata, temena cevi, dna okana, tačke preloma u vertikalnom smislu i teren iznad njih.
8. Drenaža se pronalazi preko okana.
Kote se određuju za: poklopce i dna okana i dna glavnih kanala.
Pronalaženje podzemnih vodova može se vršiti: otkopavanjem, tragačem ili kombinovano (otkopavanjem i tragačem).
Vodovi otkriveni tragačem na planovima i skicama označavaju se slovom "T".
Na zapisniku u koji se unose podaci o snimanju vodova otkrivenih tragačem uz broj sveske dodaje se slovo "T" (primer: 13T). U zapisnik se unose i karakteristični podaci o tragaču.
Pre početka i u toku rada po potrebi, tragač se mora ispitivati. Podaci ispitivanja se unose u zapisnik za snimanje vodova ili prilažu uz isti.
Dubine određene tragačem odnose se na osovinu provodnika, te prilikom računanja kota to treba uzeti u obzir.
Obeležavanje pojedinih tačaka trasa vodova na površini zemlje otkrivenih tragačem vrši se na mestima gde se menja pravac u horizontalnom i visinskom pogledu, na mestima gde se menja dimenzija ili materijal voda, a u pravcu na svakih 50 m pod uslovom da se krajnje tačke dogledaju. Krive linije trasa vodova obeležavaju se potrebnim brojem tačaka, pri čemu veličina strele luka ne sme preći vrednost datu važećim propisima za snimanje detalja.
Za obeležavanje pojedinih tačaka trasa vodova mogu se koristiti: kolac, metalna šipka, krstić obeležen masnom bojom i sl.
Vodovi i podzemni objekti snimaju se numeričkom (ortogonalno ili polarno) ili fotogrametrijskom metodom.
Snimanje se vrši po važećim propisima o premeru zemljišta koji se odnose na snimanje objekata za odgovarajuću razmeru, ukoliko nije drugačije određeno ovim pravilnikom. Snimanje se može vršiti i sa osovinske mreže ako je stabilizovana i određena po propisima za poligonsku mrežu.
U gusto izgrađenim delovima naselja, a u unutrašnjosti građevinskih blokova, snimanje vodova i podzemnih objekata može se vršiti i sa linija čije su krajnje tačke ivice objekata trajnog karaktera ili sa najmanje tri odmeranja od stabilnih tačaka pravilno raspoređenih sa dužinom najviše do 25 m. Ove tačke moraju biti prethodno snimljene. Kod snimanja odmeranjem od objekata položaj tačke određuje se iz preseka dva najpovoljnija odmeranja, a treće služi za kontrolu.
Prilikom snimanja obavezno se mere frontovi između susednih snimljenih tačaka. Dužina fronta ne može biti veća od 100 m.
Za karakteristične tačke vodova kao što su: račvanje primarnih (glavnih) i sekundarnih vodova, tačke spajanja ili razdvajanja dva ili više voda (isključujući kućne priključke), prelomne tačke i slično uzima se najmanje jedno kontrolno odmeranje od objekata trajnog karaktera.
Ukoliko nema karakterističnih tačaka u smislu prethodnog stava, obavezno se uzimaju kontrolna odmeranja za najmanje dve, po pravilu krajnje, tačke voda snimljene sa odnosne stanice ili linije za snimanje. Odmeranja se uzimaju od ivice objekata trajnog karaktera.
Za pronalaženje voda na terenu kao i za kontrolu položaja, pored podataka snimanja mere se produžeci frontova zgrada do linije voda, ili uzimaju apscisna odmeranja za vodove između naspramnih zgrada na ulicama. U novoizgrađenom području ova rastojanja mere se od saobraćajnica, izrazitih međnih linija i slično. Ova rastojanja ne mogu preći dužinu od 50 m, a po mogućstvu uzimaju se na svakih 50 m trase voda.
Kod kanalizacije, TT kanalizacije, toplovoda, drenaže i zajedničkih tunela, rastojanja iz prethodnog stava ne mere se.
Cevasti vodovi snimaju se sa jednom tačkom bez obzira na njihov profil.
Ostali vodovi snimaju se sa jednom tačkom ako im je širina manja od 1 mm x M (gde je M imenitelj razmere plana), u protivnom snimaju se sa dve tačke.
Upisivanje podataka snimanja i kontrolnih merenja kao i iscrtavanje vodova i podzemnih objekata može se vršiti na istim skicama na kojima se vrši premer, na posebnim skicama, na foto-skicama ili na kopijama radnog originala, pridržavajući se važećih propisa kao i oznaka za vodove i podzemne objekte (prilog broj 1).
Na skicama detalja vodovi i podzemni objekti se iscrtavaju prema odredbama člana 27. ovog pravilnika i oznakama koje su njegov sastavni deo.
Karakteristični podaci prikupljaju se na terenu odnosno preuzimaju od korisnika vodova i podzemnih objekata. Ukoliko ne postoji dokumentacija karakteristični podaci se utvrđuju u zajednici sa korisnikom vodova i podzemnih objekata.
Prilikom snimanja podzemnih vodova mora se proveriti odnos centra poklopaca pripadajućih objekata prema osovini podzemnih vodova. Ukoliko se centri poklopaca i osovina ne nalaze u istoj vertikalnoj ravni, uzimaju se podaci na osnovu kojih se može na površini zemlje odrediti njihov uzajamni položaj.
Kod podzemnih objekata (komora, galerija, tunela i dr.), čije su dimenzije veće od 1 mm x M (gde je M imenitelj razmere plana), snimaju se unutrašnje ivice tih objekata radi njihovog prikazivanja prema stvarnoj situaciji u horizontalnom smislu i mere visine da bi se utvrdio podzemni prostor koji ti objekti zauzimaju.
Pri snimanju prohodnih podzemnih objekata (metroi, tuneli, pešački prolazi i dr.) razvijaju se poligonski i nivelmanski vlaci koji se kroz ulaze i izlaze vezuju za geodetsku mrežu na površini zemlje. Osnove objekata nivelaju se kao slični objekti na površini zemlje (pruga, put i sl.), a kote ostalih karakterističnih tačaka dobijaju se računskim putem preko merenih podataka.
Izuzetno kada ne postoji mogućnost snimanja podzemnih objekata (garaže, skloništa, rezervoari i dr.) na način predviđen u stavu 2. ovog člana, snimanje takvih objekata može se vršiti i sa slepih poligonskih vlakova sa neophodnim brojem tačaka.
Pripadajući objekti za koje postoje uslovne oznake, a većih su dimenzija od dimenzija njihovih oznaka, snimaju se sa potrebnim brojem tačaka, a kartiraju u razmeri sa ucrtanom karakteristikom oznake ili celom oznakom. U protivnom, snimaju se sa jednom tačkom, a iscrtavaju se prema oznaci.
Kod podzemnih objekata poligonske tačke mogu se stabilizovati i sa jednim centrom, ako drugačije nije moguće.
Kote detaljnih tačaka svih vodova i podzemnih objekata sem za kanalizaciju, mogu se određivati i instrumentima sa kojima je dozvoljeno vršiti premer dotičnog područja.
Za kanalizaciju kote se određuju detaljnim nivelmanom.
Kote se računaju na santimetar.
Dozvoljeno odstupanje između date visine razlike i iste dobijene nivelanjem iznosi:
ΔH = ± 36 ÖL mm - za kanalizaciju, odnosno
ΔH = ± 60 ÖL mm - za ostale vodove i podzemne objekte,
L = dužina vlaka u km.
Na geodetskim planovima i na oleatama vodovi i podzemni objekti mogu biti prikazani svaki posebno, više njih zajedno ili zbirno za sve vodove i podzemne objekte, zavisno od razmere plana i gustine detalja, odnosno podova i podzemnih objekata.
Ako je snimanje podova i podzemnih objekata izvršeno sa linije između tačaka (jedna ili obe) objekata snimljenih ranijim premerom, razlika dobijena merenjem dužine na terenu i iste merene na planu ne sme preći dozvoljeno odstupanje dato važećim propisima za izradu originala planova, uvećano za 50%.
Na generalisanom radnom originalu odnosno kopiji radnog originala opis listova vrši se prema prilozima br. 2. i 3.
Kada se iscrtavanje vrši na radnom originalu ili na kopiji arhivskog originala, opis lista mora da sadrži i naziv vodova i podzemnih objekata koje prikazuje.
Trase vodova na generalisanom radnom originalu, reprodukovanoj kopiji radnog originala i kopiji arhivskog originala iscrtavaju se punom linijom debljine 0,2 mm i to:
- vodovodna mreža - plavom bojom (sa dodatkom 15% žute),
- kanalizaciona mreža - sepija bojom (žuta i cinober u odnosu 1 : 1),
- toplovodna mreža - žutom bojom (oker),
- naftovodna mreža - crnom bojom,
- gasovodna mreža - zelenom bojom (plava i žuta u odnosu 1 : 1),
- elektroenergetska mreža - crvenom bojom (cinober),
- telekomunikaciona mreža - ljubičastom bojom (plava i cinober u odnosu 1 : 1),
- drenažna mreža - oranž bojom (žuta i cinober u odnosu 1 : 2).
Kada se trase vodova kartiraju na radnom originalu na kome se održava premer, iscrtavaju se u crnoj boji, prema datim oznakama, a na oleatama trase vodova se iscrtavaju punom linijom, debljine 0,2 mm crnom bojom.
Vodovi i podzemni objekti na geodetskom preglednom planu iscrtavaju se u odgovarajućoj boji punom linijom, debljine 0,2 mm, a od karakterističnih podataka upisuje se slovna oznaka voda (primer: podvodna mreža "V" i sl.). Za kanalizaciju ova oznaka se ne ispisuje.
Oznaka za pripadajuće objekte vodova iscrtavaju se crnom bojom debljine 0,12 mm.
Podzemni pripadajući objekti vodova koji se prikazuju u razmeri, iscrtavaju se isprekidanom linijom, crnom bojom, debljine 0,12 mm.
Nadzemni pripadajući objekti koji se prikazuju u razmeri, iscrtavaju se punom linijom, crnom bojom, debljine 0,12 mm.
Podzemni objekti iscrtavaju se isprekidanom linijom, crnom bojom, debljine 0,12 mm.
Dopunski znaci za pojedine vodove (strelice za pravac toka i sl.) i karakteristike vodova (dimenzije cevi, broj kablova, napon i dr.) iscrtavaju se, odnosno ispisuju, po pravilu, u osovini vodova na međusobnom rastojanju od oko 30 cm, crnom bojom.
Za ispisivanje karakterističnih podataka za pojedine vodove linija voda se prekida oko sredine čije su krajnje tačke spojevi čvorišta ili presek linija voda sa okvirnom mrežom plana. Slova i cifre koje se ispisuju za vodove treba da budu veličine od 1,0 do 2,0 mm.
Oznake: П, T i ~ ispisuju se na planovima iznad linije vodova na međusobnom rastojanju od oko 30 cm, crnom bojom.
Dopunski znaci, karakteristični podaci i oznake П, T i ~ ispisuju se tako da nedvosmisleno pokazuju na koje se vodove odnose.
Kote za tačke na istoj vertikali ispisuju se u vidu razlomaka. Iznad crtice se ispisuje kota tačke na površini zemlje (kota terena ili poklopca), a ispod crtice kote tačaka ispod površine zemlje. Ako se kote odnose samo na tačke ispod površine zemlje, iznad upisanih kota ispisuje se crtica.
Kote se po pravilu ispisuju paralelno sa Y - osovinom ili trasom voda, ali tako da se nedvosmisleno može utvrditi na koje se tačke odnose.
Kote se ispisuju na santimetar mrkom bojom (pečena sijena, sepija).
Za tačke geodetske mreže koje se nalaze ispod površine zemlje, iznad broja, ispisuje se crtica.
Slova i brojevi koji se odnose na vodove i podzemne objekte ispisuju se blok-pismom.
B. ODRŽAVANJE KATASTRA VODOVA I PODZEMNIH OBJEKATA
Održavanje katastra vodova i podzemnih objekata obuhvata utvrđivanje i sprovođenje nastalih promena koje su od uticaja na katastar vodova i podzemnih objekata.
Održavanje katastra vodova i podzemnih objekata vrši se po istim propisima koji važe za izradu katastra vodova i podzemnih objekata.
Napušteni vodovi, ukoliko su uklonjeni sa terena, brišu se na planovima, a ako nisu uklonjeni poništavaju se odgovarajućom bojom. Poništavanje se vrši kao i na radnim originalima.
Planovi na kojima se održava katastar vodova i podzemnih objekata moraju se usaglašavati sa radnim originalima. Usaglašavanje se vrši u onim elementima koji su od uticaja na održavanje katastra vodova i podzemnih objekata. Ono se vrši na taj način što se staro stanje po pravilu briše, a novo iscrtava crnom bojom.
Usaglašavanje se vrši na jedan od sledećih načina: direktnim kopiranjem, pomoću providnih materijala ili kartiranjem.
Za skice snimanja mogu se koristiti kopije geodetskih planova pojedinih vodova i podzemnih objekata kaširane i isečene na četiri dela, kaširane kopije radnih originala isečene na četiri dela ili manuali formata skice detalja.
Skice se numerišu u okviru lista nezavisno od godine obrazovanja o čemu se mora voditi evidencija.
Investitor podnosi prijavu za snimanje vodova i podzemnih objekata opštinskom organu uprave nadležnom za geodetske poslove. Prijava sadrži: vrstu vodova odnosno podzemnih objekata koji se grade ili rekonstruišu, situaciju trase odnosno projekat i njihove karakteristične podatke.
Po izvršenom snimanju vodova i podzemnih objekata opštinski organ uprave nadležan za geodetske poslove izdaje potvrdu o tome investitoru odnosno izvođaču radova (prilog broj 4).
Svi podaci na osnovu kojih se kartiraju vodovi i podzemni objekti sređuju se tako da se mogu lako pronaći i u tu svrhu potrebno je formirati odgovarajuće registre.
Ako se pri postavljanju vodova i podzemnih i drugih objekata naiđe na podzemne vodove ma koje vrste, koji se ne nalaze u investiciono-tehničkoj dokumentaciji, izvođač radova može da o tome podnese prijavu opštinskom organu uprave nadležnom za geodetske poslove.
Oznake za vodove i podzemne objekte (prilog broj 1), prilozi br. 2. i 3. (član 26. stav 1) i potvrda o izvršenom geodetskom snimanju vodova i podzemnih objekata (prilog br. 4) sastavni su deo ovog pravilnika.
Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaje da se primenjuje u SR Srbiji Pravilnik o metodama i načinu rada pri premeru podzemnih instalacija i objekata ("Službeni list SFRJ", broj 48/69).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Socijalističke Republike Srbije".
Prilozi br. 1. do 3, koji su sastavni deo ovog pravilnika, objavljeni su u "Sl. glasniku SRS", br. 9/76, str. 249-262.