OSNOVNI PODACI PRIVREDNE STATISTIKE1 - 30. novembar 2009. godine |
1. Indeksi cena na malo i troškova života u Srbiji u 2009. godini
Mesec |
Cene na malo |
Troškovi života |
Januar/2009. |
103,0 |
102,4 |
Februar/2009. |
102,3 |
101,3 |
Mart/2009. |
100,5 |
100,4 |
April/2009. |
101,1 |
101,0 |
Maj/2009. |
101,5 |
101,6 |
Jun/2009. |
100,4 |
100,1 |
Jul/2009. |
99,8 |
99,1 |
Avgust/2009. |
100,1 |
99,9 |
Septembar /2009. |
100,3 |
100,2 |
Oktobar /2009. |
99,9 |
99,8 |
Oktobar 2009. |
108,0 |
105,0 |
Oktobar 2009. |
109,3 |
105,8 |
Januar-Oktobar 2009. |
109,6 |
108,1 |
Komentar:
Cene na malo roba i usluga u Republici Srbiji u oktobru 2009. godine u proseku su niže za 0,1% u odnosu na prethodni mesec (cene roba su u proseku niže za 0,2%, a cene usluga više za 0,1%). U oktobru 2009. godine u odnosu na isti mesec 2008. godine cene na malo su povećane za 8,0% a u odnosu na decembar 2008. povećane su za 9,3%.
Troškovi života u Republici Srbiji u oktobru 2009. godine u odnosu na prethodni mesec u proseku su niži za 0,2%. U oktobru 2009. godine u odnosu na isti mesec 2008. godine troškovi života su povećani za 5,0% a u odnosu na decembar 2008. povećani su za 5,8%. Razlika između indeksa cena na malo i indeksa troškova života je posledica različitog uticaja rasta cena pojedinih artikala na formiranje ovih indeksa.
Posmatrano po grupama proizvoda u oktobru 2009. godine u odnosu na prethodni mesec:
• cene poljoprivrednih proizvoda niže su za 1,2%. Na formiranje ovog indeksa uticalo je sezonsko pomeranje cena povrća i voća. Zabeležene su i niže cene ribe i jaja,
• cene industrijsko prehrambenih proizvoda u proseku su niže za 0,1%. Zabeležene su niže cene jestivog ulja i brašna,
• cene pića u proseku su povećane za 0,1%,
• cene duvana su ostale nepromenjene,
• cene industrijsko neprehrambenih proizvoda u proseku su niže za 0,2%. U ovoj grupi proizvoda zabeležen je pad cena derivata nafte dok su cene ostalih proizvoda mirovale,
• cene usluga u proseku su povećane za 0,1%.
2. Indeksi cena na malo, po područjima - oktobar 2009. godine
Nivo |
X 2009. |
X 2009. |
X 2009. |
I-IX 2009. |
I-X 2009. |
X 2009. |
REPUBLIKA SRBIJA1) |
111.4 |
99.9 |
108.0 |
109.7 |
109.6 |
109.3 |
Roba |
108.4 |
99.8 |
105.0 |
107.2 |
106.8 |
107.6 |
- Poljoprivredni proizvodi - sa sezonskim2) |
94.9 |
98.8 |
88.2 |
109.9 |
97.3 |
87.2 |
- Industrijski proizvodi - ukupno |
109.2 |
99.9 |
106.0 |
107.1 |
107.4 |
108.9 |
a) industrijski prehrambeni proizvodi |
107.7 |
99.9 |
103.3 |
106.8 |
107.9 |
103.1 |
b) pića |
118.2 |
100.1 |
114.4 |
116.1 |
117.4 |
111.6 |
c) duvan |
122.0 |
100.0 |
114.9 |
122.0 |
123.5 |
114.9 |
d) industrijski neprehrambeni proizvodi |
107.7 |
99.8 |
105.6 |
104.6 |
104.3 |
111.1 |
Usluge |
119.6 |
100.1 |
116.7 |
116.4 |
117.6 |
113.7 |
Prehrambeni proizvodi - ukupno3) |
105.6 |
99.8 |
100.8 |
107.3 |
106.1 |
100.5 |
CENTRALNA SRBIJA |
111.6 |
99.8 |
108.3 |
109.7 |
109.7 |
109.8 |
Roba |
108.4 |
99.7 |
105.0 |
107.1 |
106.6 |
108.0 |
Usluge |
120.1 |
100.1 |
117.1 |
116.9 |
118.1 |
114.5 |
VOJVODINA |
111.1 |
100.1 |
107.2 |
109.7 |
109.3 |
107.9 |
Roba |
108.5 |
100.1 |
104.4 |
107.7 |
106.8 |
106.5 |
Usluge |
119.0 |
100.0 |
115.6 |
115.6 |
117.0 |
111.9 |
1) Indeksi su izračunati bez podataka za Kosovo i Metohiju. |
||||||
Saopštenje RZS Srbije 297/2009 |
||||||
3. Indeksi troškova života, po područjima - oktobar 2009. godine
Nivo |
X 2009. |
X 2009. |
X 2009. |
X 2009. |
I-X 2009. |
X 2009. |
REPUBLIKA SRBIJA1) |
109.0 |
99.8 |
105.0 |
108.4 |
108.1 |
105.8 |
Ishrana |
105.2 |
99.6 |
99.0 |
107.4 |
105.2 |
99.6 |
Duvan i pića |
119.5 |
99.9 |
114.2 |
118.8 |
120.1 |
113.1 |
Odeća i obuća |
109.3 |
100.6 |
107.6 |
106.7 |
107.0 |
105.1 |
Stanovanje |
112.2 |
100.3 |
107.6 |
110.4 |
111.7 |
106.7 |
- stan |
117.6 |
101.5 |
114.2 |
111.0 |
111.9 |
113.6 |
- ogrev i osvetljenje |
112.1 |
100.1 |
106.4 |
111.3 |
112.9 |
105.4 |
- pokućstvo |
107.0 |
100.3 |
105.9 |
105.3 |
105.5 |
105.2 |
Higijena i nega zdravlja |
110.2 |
99.2 |
111.1 |
107.8 |
108.5 |
110.9 |
Obrazovanje, kultura i razonoda |
110.7 |
100.4 |
107.1 |
107.5 |
109.9 |
106.7 |
Saobraćajna sredstva i usluge |
108.9 |
99.5 |
107.2 |
105.4 |
103.7 |
116.3 |
Roba |
107.8 |
99.7 |
103.6 |
107.7 |
107.2 |
104.7 |
Usluge |
115.8 |
100.3 |
113.4 |
112.6 |
114.0 |
112.6 |
CENTRALNA SRBIJA |
109.2 |
99.8 |
105.0 |
108.6 |
108.2 |
105.9 |
Ishrana |
105.5 |
99.6 |
99.3 |
107.7 |
105.7 |
99.7 |
Stanovanje |
112.3 |
100.4 |
107.5 |
110.2 |
111.6 |
106.9 |
VOJVODINA |
108.5 |
99.9 |
105.0 |
108.1 |
108.2 |
105.6 |
Ishrana |
104.3 |
99.7 |
98.0 |
107.0 |
104.2 |
99.1 |
Stanovanje |
112.2 |
100.0 |
108.0 |
110.8 |
112.4 |
106.2 |
1) Indeksi su izračunati bez podataka za Kosovo i Metohiju. |
||||||
Saopštenje RZS Srbije 297/2009 |
||||||
4. Eskontna i stopa zatezne kamate
Za mesec |
Eskontna stopa NBS |
Zatezna kamata |
Kamata za neblagovremeno plaćene javne prihode |
|
Mesečna |
Godišnja |
|||
Januar/2009. |
0,69% |
8,5% |
3,5150% |
23,5% |
Februar/2009. |
0,63% |
8,5% |
2,8115% |
23,5% |
Mart/2009. |
0,69% |
8,5% |
1,0025% |
23,5% |
April/2009. |
0,67% |
8,5% |
1,6055% |
23,5% |
Maj/2009. |
0,69% |
8,5% |
2,0075% |
23,5% |
Jun/2009. |
0,67% |
8,5% |
0,9020% |
23,5% |
Jul/2009. |
0,69% |
8,5% |
0,5000% |
23,5% |
Avgust/2009. |
0,69% |
8,5% |
0,6005% |
23,5% |
Septembar/2009. |
0,67% |
8,5% |
0,8015% |
23,5% |
Oktobar/2009. |
0,69% |
8,5% |
0,5000% |
23,5% |
Novembar/2009. |
0,67% |
8,5% |
0,5000% |
23,5% |
5. Koeficijenti rasta cena na malo u Republici Srbiji u 2009. godini
Mesec u 2009. godini |
"Službeni glasnik RS" |
Koeficijenti |
|
u mesecu prema prethodnom mesecu |
od početka 2009. do kraja perioda u godini |
||
1 |
2 |
3 |
4 |
Januar |
12/2009 |
0,030 |
0,030 |
Februar |
16/2009 |
0,023 |
0,054 |
Mart |
23/2009 |
0,005 |
0,058 |
April |
31/2009 |
0,011 |
0,070 |
Maj |
42/2009 |
0,015 |
0,087 |
Jun |
49/2009 |
0,004 |
0,091 |
Jul |
60/2009 |
-0,002 |
0,090 |
Avgust |
71/2009 |
0,001 |
0,091 |
Septembar |
81/2009 |
0,003 |
0,094 |
Oktobar |
98/2009 |
-0,001 |
0,093 |
6. Koeficijenti rasta troškova života u Republici Srbiji u 2009. godini
Mesec u 2009. godini |
"Službeni glasnik RS" |
Koeficijenti |
|
u mesecu prema prethodnom mesecu |
od početka 2009. do kraja perioda u godini |
||
1 |
2 |
3 |
4 |
Januar |
12/2009 |
0,024 |
0,024 |
Februar |
16/2009 |
0,013 |
0,037 |
Mart |
23/2009 |
0,004 |
0,042 |
April |
31/2009 |
0,010 |
0,052 |
Maj |
42/2009 |
0,016 |
0,068 |
Jun |
49/2009 |
0,001 |
0,069 |
Jul |
60/2009 |
-0,009 |
0,060 |
Avgust |
71/2009 |
-0,001 |
0,058 |
Septembar |
81/2009 |
0,002 |
0,060 |
Oktobar |
98/2009 |
-0,002 |
0,058 |
7. Indeks potrošačkih cena u Srbiji - oktobar 2009. godine
|
Struktura |
X 2009. |
X 2009. |
I-X 2009. |
X 2009. |
Ukupno |
100,00 |
99,8 |
105,2 |
108,5 |
106,0 |
Hrana i bezalkoholna pića |
38,48 |
99,4 |
99,6 |
106,8 |
100,6 |
Alkoholna pića i duvan |
4,95 |
100,0 |
115,8 |
124,0 |
115,0 |
Odeća i obuća |
6,18 |
101,2 |
107,1 |
106,3 |
105,0 |
Stan, voda, el. energija, gas i druga goriva |
14,80 |
100,2 |
107,9 |
113,2 |
106,5 |
Nameštaj, pokućstvo, tekuće održavanje |
4,87 |
100,6 |
107,5 |
104,2 |
107,1 |
Zdravstvo |
4,24 |
98,3 |
113,2 |
111,7 |
112,8 |
Transport |
11,44 |
99,5 |
108,3 |
104,1 |
118,2 |
Komunikacije |
3,08 |
100,0 |
111,1 |
108,9 |
110,5 |
Rekreacija i kultura |
4,97 |
100,2 |
107,1 |
109,5 |
106,1 |
Obrazovanje |
1,14 |
100,0 |
103,1 |
106,3 |
103,1 |
Restorani i hoteli |
1,85 |
100,9 |
106,3 |
107,4 |
104,9 |
Ostala roba i usluge |
4,00 |
100,1 |
105,8 |
106,4 |
104,4 |
Saopštenje RZS Srbije 314/2009 |
|||||
Komentar: Indeks potrošačkih cena predstavlja poseban indeks maloprodajnih cena i obračunava se po metodologiji usklađenoj sa preporukama za obračun indeksa cena na malo u Evropskoj uniji (Harmonizovani indeks cena).
Indeks potrošačkih cena se definiše kao mera prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju.
Cene ovih proizvoda i usluga u oktobru 2009. godine u odnosu na septembar 2009. godine u proseku su niže za 0,2%. Potrošačke cene u oktobru 2009. godine, u odnosu na isti mesec 2008. godine, povećane su za 5,2% a u odnosu na decembar 2008. godine za 6,0%.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje u oktobru 2009. godine, u odnosu na prethodni mesec, najveći rast cena zabeležen je u grupama Odeća i obuća (1,2%), Restorani i hoteli (0,9%), Nameštaj, oprema za domaćinstvo i rutinsko odžavanje (0,6%), dok je u grupama Zdravstvo i Transport zabeležen pad cena od 1,7% odnosno 0,5%.
Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.
8. Cene proizvođača industrijskih proizvoda - oktobar 2009. godine
OPIS |
X 2009. |
X 2009. |
X 2009. |
X 2009. |
|
Republika Srbija |
107,4 |
99,8 |
105,1 |
105,9 |
|
Centralna Srbija |
107,1 |
100,1 |
104,8 |
104,3 |
|
Vojvodina |
107,9 |
99,4 |
105,5 |
108,4 |
|
Saopštenje RZS Srbije 310/2009 |
|||||
9. Cene proizvođača industrijskih proizvoda po delatnostima - oktobar 2009. godine
Opis |
X 2009. |
X 2009. |
X 2009. |
UKUPNO |
107,4 |
99,8 |
105,9 |
Po nameni potrošnje |
|
|
|
Energija |
112,3 |
99,5 |
110,9 |
Intermedijarni proizvodi, osim energije |
102,2 |
99,8 |
101,9 |
Kapitalni proizvodi |
109,6 |
100,5 |
109,7 |
Trajni proizvodi za široku potrošnju |
105,6 |
100,1 |
104,7 |
Netrajni proizvodi za široku potrošnju |
106,4 |
99,8 |
103,4 |
VAÐENJE RUDA I KAMENA |
139,2 |
99,9 |
121,9 |
Vađenje energetskih sirovina |
144,2 |
99,9 |
123,8 |
Vađenje uglja |
109,2 |
100,0 |
98,3 |
Vađenje sirove nafte i gasa, usluge |
170,0 |
99,8 |
141,1 |
Vađenje ostalih sirovina i materijala |
104,1 |
100,5 |
106,2 |
Vađenje ruda metala |
93,2 |
102,1 |
111,8 |
Vađenje ostalih ruda i kamena |
107,8 |
100,0 |
104,8 |
PRERAÐIVAČKA INDUSTRIJA |
103,7 |
99,7 |
105,1 |
Prehrambeni proizvodi, pića i duvan |
104,1 |
99,8 |
102,1 |
Proizv. prehrambenih proizvoda i pića |
104,0 |
99,8 |
101,9 |
Proizv. duvanskih proizvoda |
105,1 |
100,0 |
103,8 |
Proizv. tekstila i tekstilnih proizvoda |
110,0 |
100,1 |
110,3 |
Proizv. tekstilnih prediva i tkanina |
107,3 |
99,9 |
104,3 |
Proizv. odevnih predmeta i krzna |
116,2 |
100,4 |
125,8 |
Prerada kože i proizv. predmeta od kože |
113,3 |
100,0 |
111,4 |
Prerada drveta i proizvodi od drveta |
99,7 |
96,4 |
96,9 |
Proizv. papira, izdavanje i štampanje |
108,0 |
99,6 |
103,3 |
Proizv. celuloze, papira i prerada papira |
104,3 |
98,9 |
103,5 |
Izdavanje, štampanje i reprodukcija |
110,0 |
100,0 |
103,4 |
Proizv. koksa i derivata nafte |
89,5 |
97,9 |
123,4 |
Proizv. hemijskih proizvoda i vlakana |
106,1 |
100,4 |
107,2 |
Proizv. proizvoda od gume i plastike |
104,1 |
99,8 |
104,2 |
Proizv. proizvoda od ostalih minerala |
109,7 |
100,0 |
103,4 |
Proizv. metala i metalnih proizvoda |
101,8 |
99,9 |
99,2 |
Proizv. osnovnih metala |
82,9 |
99,9 |
82,2 |
Proizv. metalnih proizvoda, osim mašina |
107,7 |
100,0 |
104,5 |
Proizv. ostalih mašina i uređaja |
108,1 |
100,0 |
105,1 |
Proizv. električnih i optičkih uređaja |
105,5 |
100,2 |
110,2 |
Proizv. kancelarijskih i računskih mašina |
109,0 |
100,0 |
118,3 |
Proizv. dr. električnih mašina i aparata |
101,8 |
100,5 |
105,4 |
Proizv. radio, TV i komunikac. opreme |
105,5 |
100,0 |
104,5 |
Proizv. preciznih i optičkih instrumenata |
102,9 |
100,0 |
102,4 |
Proizv. saobraćajnih sredstava |
111,3 |
101,7 |
107,0 |
Proizv. motornih vozila i prikolica |
110,3 |
102,3 |
107,1 |
Proizv. ostalih saobraćajnih sredstava |
115,1 |
99,9 |
107,3 |
Ostala prerađivačka industrija |
103,1 |
100,0 |
101,8 |
PROIZVODNJA EL. ENERGIJE, GASA I VODE |
108,2 |
99,8 |
101,0 |
Proizv. el. energije, gasa i vode |
108,2 |
99,8 |
101,0 |
Proizv. el. energije, gasa i tople vode |
107,5 |
99,9 |
100,0 |
Prečišćavanje i distribucija vode |
114,6 |
100,0 |
110,5 |
Izabrane grupe proizvoda |
|
|
|
Poljoprivredne mašine i oruđa |
113,1 |
100,0 |
108,6 |
Hemijska sredstva za poljoprivredu |
101,7 |
100,0 |
95,4 |
Elementi i mat. za ugrađ. u građ. |
104,7 |
100,0 |
101,4 |
Drumska saobraćajna sredstva |
102,8 |
99,9 |
99,7 |
Tečna goriva i maziva |
85,8 |
95,9 |
122,2 |
Metalni aparati za domaćinstvo |
112,4 |
100,0 |
111,0 |
Električni aparati |
107,1 |
100,0 |
106,1 |
Drveni nameštaj |
100,1 |
100,0 |
98,3 |
Odeća (tkanine i konfekcija) |
114,0 |
100,4 |
116,8 |
Obuća (kožna i gumena) |
116,8 |
100,0 |
115,9 |
Saopštenje RZS Srbije 310/2009 |
|||
10. Uporedni podaci o kretanju cena u Srbiji u 2009. godini
(stope rasta u procentima u odnosu na prethodni mesec)
Mesec |
Cene na malo |
Troškovi života |
Potrošačke cene |
Cene proizvođača |
Januar |
3.0 |
2.4 |
2.1 |
-1.6 |
Februar |
2.3 |
1.3 |
1.2 |
1.8 |
Mart |
0.5 |
0.4 |
0.4 |
4.9 |
April |
1.1 |
1.0 |
0.9 |
1.0 |
Maj |
1.5 |
1.6 |
2.1 |
1.4 |
Jun |
0.4 |
0.1 |
0.0 |
2.1 |
Jul |
-0.2 |
-0.9 |
-0.9 |
-0.3 |
Avgust |
0.1 |
-0.1 |
-0.1 |
1.1 |
Septembar |
0.3 |
0.2 |
0.3 |
-0.5 |
Oktobar |
-0.1 |
-0.2 |
-0.2 |
-0.2 |
Ukupno: I-IX 2009. |
9.3 |
5.8 |
6.0 |
5.9 |
11. Propisane osnovice za obračun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje
|
Vrsta osnovice |
"Sl. glasnik RS" |
Iznos osnovice |
Period primene |
1. |
Najniža mesečna osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje |
89/2009 |
15.454 |
1.11.2009.-31.1.2010. |
2. |
Najniža mesečna osnovica na koju se obračunavaju i plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za samostalne umetnike, sveštenike, verske službenike i poljoprivrednike, odnosno zemljoradnike |
7/2009 |
17.348 |
za 2009. god. |
3. |
Najviša mesečna osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (pet prosečnih zarada u Republici prema poslednjem objavljenom podatku) |
88/2009 |
217.885 |
od 1.11.-30.11.2009. |
4. |
Najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2008. godinu |
7/2009 |
2.740.440 |
za 2008. god. |
5. |
Procenjena najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2009. godinu |
7/2009 |
3.230.705 |
za 2009. god. |
6. |
Osnovica osiguranja na koju se plaća doprinos za PIO za lica uključena u obavezno osiguranje |
94/2009 |
1) 15.454 |
1.11.2009.-31.1.2010. |
12. Minimalna zarada za period jul - decembar 2009. godine
Mesec |
Broj časova rada |
Po času - neto |
Minimalna neto zarada za mesec |
1 |
2 |
3 |
4 (2 x 3) |
Jul/2009 |
184 |
87,00 din. |
16.008,00 din. |
Avgust/2009 |
168 |
87,00 din. |
14.616,00 din. |
Septembar/2009 |
176 |
87,00 din. |
15.312,00 din. |
Oktobar/2009 |
176 |
87,00 din. |
15.312,00 din. |
Novembar/2009 |
168 |
87,00 din. |
14.616,00 din. |
Decembar/2009 |
184 |
87,00 din. |
16.008,00 din. |
Napomena: |
|||
13. Zarade po zaposlenom u Srbiji
Mesec |
Zarada |
Zarada bez poreza i doprinosa |
||||
Ukupno |
Privreda |
Vanprivreda |
Ukupno |
Privreda |
Vanprivreda |
|
Januar 2009. |
40.245 |
38.153 |
44.844 |
28.877 |
27.447 |
32.020 |
Februar 2009. |
43.353 |
39.562 |
51.485 |
31.121 |
28.494 |
36.755 |
Mart 2009. |
42.213 |
38.032 |
51.624 |
30.352 |
27.485 |
36.839 |
April 2009. |
45.304 |
41.526 |
53.295 |
32.571 |
29.981 |
38.050 |
Maj 2009. |
43.183 |
39.628 |
51.010 |
31.086 |
28.657 |
36.434 |
Jun 2009. |
44.246 |
40.684 |
51.828 |
31.768 |
29.310 |
37.000 |
Jul 2009. |
45.307 |
42.055 |
52.238 |
32.553 |
30.333 |
37.284 |
Avgust 2009. |
43.597 |
40.074 |
51.265 |
31.338 |
28.915 |
36.612 |
Septembar 2009. |
43.577 |
40.114 |
51.069 |
31.319 |
28.939 |
36.461 |
Oktobar 2009. |
44.147 |
40.637 |
51.641 |
31.734 |
29.331 |
36.868 |
Oktobar 2009. |
92,3 |
97,0 |
- |
92,4 |
97,1 |
- |
Oktobar 2009. |
103,9 |
106,5 |
- |
104,0 |
106,7 |
- |
Januar-Oktobar 2009. |
109,4 |
110,4 |
- |
109,4 |
111,0 |
- |
Prosečne zarade po zaposlenom u oktobru 2009. godine Oktobar 2009. godine Period januar - oktobar 2009. godine |
||||||
14. Prosečne zarade po područjima - oktobar 2009. godine
Nivo |
Prosečna zarada |
Prosečna zarada |
||
X/2009 |
I-X/2009 |
X/2009 |
I-X/2009 |
|
Republika Srbija |
44.147 |
40.637 |
31.734 |
31.263 |
Centralna Srbija |
44.497 |
40.746 |
31.985 |
31.474 |
Vojvodina |
43.211 |
40.348 |
31.065 |
30.695 |
Beograd |
55.084 |
53.601 |
39.474 |
39.298 |
Saopštenje RZ Srbije 320/2009 |
||||
15. Propisane osnovice za obračun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje
|
Vrsta osnovice |
"Sl. glasnik RS" |
Iznos osnovice |
Period primene |
1. |
Najniža mesečna osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje |
89/2009 |
15.454 |
1.11.2009-31.1.2010. |
2. |
Najniža mesečna osnovica na koju se obračunavaju i plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za samostalne umetnike, sveštenike, verske službenike i poljoprivrednike, odnosno zemljoradnike |
7/2009 |
17.348 |
za 2009. godinu |
3. |
Najviša mesečna osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (pet prosečnih zarada u Republici prema poslednjem objavljenom podatku) |
88/2009 |
217.885 |
od 1.11-30.11.2009. |
4. |
Najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2008. godinu |
7/2009 |
2.740.440 |
za 2008. godinu |
5. |
Procenjena najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2009. godinu |
7/2009 |
3.230.705 |
za 2009. godinu |
6. |
Osnovica osiguranja na koju se plaća doprinos za PIO za lica uključena u obavezno osiguranje |
94/2009 |
1) 15.454 |
1.11.2009-31.1.2010. |
16. Najviše mesečne osnovice za obračun doprinosa
Period primene |
Iznos najviše osnovice |
"Sl. glasnik RS" |
1.01.2009. do 31.01.2009. |
234.720 (5 x 46.944) |
116/2008 |
1.02.2009. do 28.02.2009. |
269.380 (5 x 53.876) |
6/2009 |
1.03.2009. do 31.03.2009. |
201.225 (5 x 40.245) |
15/2009 |
1.04.2009. do 30.04.2009. |
216.765 (5 x 43.353) |
21/2009 |
1.05.2009. do 31.05.2009. |
211.065 (5 x 42.213) |
29/2009 |
1.06.2009. do 30.06.2009. |
226.520 (5 x 45.304) |
39/2009 |
1.07.2009. do 31.07.2009. |
215.915 (5 x 43.183) |
47/2009 |
1.08.2009. do 31.08.2009. |
221.230 (5 x 44.246) |
57/2009 |
1.09.2009. do 30.09.2009. |
226.535 (5 x 45.307) |
70/2009 |
1.10.2009. do 31.10.2009. |
217.985 (5 x 43.597) |
79/2009 |
1.11.2009. do 30.11.2009. |
217.885 (5 x 43.577) |
88/2009 |
1.12.2009. do 31.12.2009. |
220.735 (5 x 44.147) |
- - /2009 |
17. Najniže mesečne osnovice za obračun doprinosa
Period primene |
Iznos najniže osnovice |
"Sl. glasnik RS" |
1.11.2008. do 31.01.2009. |
16.141,00 |
100/2008 |
1.02.2009. do 30.04.2009. |
17.348,00 |
7/2009 |
1.05.2009. do 31.05.2009. |
14.677,00 |
29/2009 |
1.08.2009. do 31.10.2009. |
15.482,00 |
57/2009 |
1.11.2009. do 31.01.2010. |
15.454,00 |
89/2009 |
18. Minimalna zarada za period jul - decembar 2009. godine
Mesec |
Broj časova rada |
Po času - neto |
Minimalna neto zarada za mesec |
1 |
2 |
3 |
4 (2 x 3) |
Jul/2009 |
184 |
87,00 din. |
16.008,00 din. |
Avgust/2009 |
168 |
87,00 din. |
14.616,00 din. |
Septembar/2009 |
176 |
87,00 din. |
15.312,00 din. |
Oktobar/2009 |
176 |
87,00 din. |
15.312,00 din. |
Novembar/2009 |
168 |
87,00 din. |
14.616,00 din. |
Decembar/2009 |
184 |
87,00 din. |
16.008,00 din. |
Napomena: |
|||
19. Podaci o otkupnoj ceni stana
Mesec u kome je podnet zahtev za otkup stana |
"Sl. glasnik RS" |
Bruto zarada u privredi Republike |
Januar/2009. |
6/2009 |
49.191,00 |
Februar/2009. |
15/2009 |
38.153,00 |
Mart/2009. |
21/2009 |
39.562,00 |
April/2009. |
29/2009 |
38.032,00 |
Maj/2009. |
39/2009 |
41.526,00 |
Jun/2009. |
47/2009 |
39.628,00 |
Jul/2009. |
57/2009 |
40.684,00 |
Avgust/2009. |
70/2009 |
42.055,00 |
Septembar/2009. |
79/2009 |
40.074,00 |
Oktobar/2009. |
88/2009 |
40.114,00 |
Novembar/2009. |
- |
40.637,00 |
20. Koeficijent za izračunavanje visine zakupnine za korišćenje stanova,
u društvenoj, državnoj i svojini građana
Period |
Koeficijent |
"Sl. glasnik RS" |
Januar - Jun 2009. |
0,133631 |
7/2009 |
Jul - Decembar 2009. |
0,138183 |
83/2009 |
21. Prosečne zarade po zaposlenom u Srbiji bez poreza i doprinosa - oktobar 2009. godine
|
X 2009 |
I-X 2009 |
||||
Republika Srbija |
Republika Srbija |
|||||
ukupno |
centralna Srbija |
Vojvodina |
ukupno |
centralna Srbija |
Vojvodina |
|
UKUPNO |
31734 |
31985 |
31065 |
31263 |
31474 |
30695 |
PRIVREDA1) |
29331 |
29408 |
29128 |
28875 |
28926 |
28736 |
POLJOPRIVREDA, ŠUMARSTVO I VODOPRIVREDA |
28593 |
28569 |
28610 |
27041 |
27069 |
27023 |
Poljoprivreda, lov i usluge |
26338 |
27030 |
25959 |
25081 |
25271 |
24981 |
Šumarstvo |
33331 |
31403 |
36725 |
32678 |
30757 |
35965 |
Vodoprivreda |
40784 |
32732 |
47625 |
35792 |
31298 |
39703 |
RIBARSTVO |
19015 |
11102 |
20812 |
19265 |
12483 |
21885 |
VAĐENJE RUDA I KAMENA |
48009 |
44021 |
68658 |
43212 |
41998 |
54097 |
Vađenje uglja |
49309 |
49310 |
49127 |
47359 |
47360 |
47236 |
Vađenje sirove nafte i gasa, usluge |
72147 |
- |
72147 |
57373 |
- |
57373 |
Vađenje ruda metala |
37153 |
37153 |
- |
35577 |
35577 |
- |
Vađenje ostalih ruda i kamena |
25846 |
26200 |
21388 |
23425 |
23305 |
25113 |
PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA |
25737 |
24912 |
27680 |
25046 |
23982 |
27571 |
Proizv. prehrambenih proizvoda i pića |
28338 |
27405 |
29508 |
28168 |
27130 |
29479 |
Proizv. duvanskih proizvoda |
65466 |
59467 |
89886 |
67252 |
64290 |
83028 |
Proizv. tekstilnih prediva i tkanina |
16887 |
16711 |
17507 |
14374 |
13381 |
17434 |
Proizv. odevnih predmeta i krzna |
12408 |
11785 |
15974 |
12688 |
12386 |
14396 |
Proizv. kože i predmeta od kože, obuće |
16053 |
16263 |
15688 |
16027 |
16013 |
16051 |
Prerada i proizvodi od drveta i plute |
14277 |
14326 |
14148 |
14738 |
14428 |
15602 |
Proizv. celuloze, papira i prerada papira |
29430 |
31842 |
19601 |
26318 |
28815 |
16654 |
Izdavanje, štampanje i reprodukcija |
27158 |
29819 |
22167 |
27920 |
30856 |
22293 |
Proizv. koksa i derivata nafte |
62246 |
51943 |
64817 |
52922 |
43705 |
54997 |
Proizv. hemikalija i hemijskih proizvoda |
38192 |
35150 |
42103 |
37805 |
33463 |
42788 |
Proizv. proizvoda od gume i plastike |
26638 |
27708 |
23911 |
25654 |
26358 |
23784 |
Proizv. proizvoda od ostalih minerala |
26219 |
25487 |
27619 |
25788 |
23662 |
30102 |
Proizv. osnovnih metala |
34047 |
35466 |
23148 |
32620 |
33701 |
24434 |
Proizv. metalnih proizvoda, osim mašina |
20687 |
21408 |
18395 |
20337 |
20629 |
19404 |
Proizv. ostalih mašina i uređaja |
27493 |
28163 |
21217 |
26016 |
26821 |
19100 |
Proizv. kancelarijskih i računskih mašina |
35817 |
38668 |
19041 |
33092 |
34992 |
19938 |
Proizv. dr. električnih mašina i aparata |
24403 |
23723 |
25780 |
23772 |
23367 |
24663 |
Proizv. radio, TV i komunikacione opreme |
10136 |
10102 |
18259 |
14751 |
14735 |
17783 |
Proizv. preciznih i optičkih instrumenata |
21109 |
23574 |
11305 |
17584 |
18945 |
11746 |
Proizv. motornih vozila i prikolica |
20449 |
20566 |
19891 |
20119 |
20077 |
20331 |
Proizv. ostalih saobraćajnih sredstava |
21842 |
18999 |
28182 |
20785 |
18638 |
25690 |
Proizv. nameštaja i sl. proizvoda |
18778 |
19472 |
16057 |
17192 |
17258 |
16936 |
Reciklaža |
25886 |
25910 |
25750 |
22684 |
22401 |
24101 |
PROIZV. EL. ENERGIJE, GASA I VODE |
44534 |
44601 |
44237 |
44102 |
44203 |
43657 |
Proizv. el. energije, gasa i tople vode |
52364 |
52670 |
50837 |
51903 |
52065 |
51103 |
Prečišćavanje i distribucija vode |
32360 |
31385 |
36039 |
31772 |
31097 |
34300 |
GRAĐEVINARSTVO |
26781 |
27166 |
25457 |
26905 |
25979 |
29691 |
TRGOVINA NA VELIKO I MALO, OPRAVKA |
22862 |
24165 |
19189 |
23542 |
24587 |
20398 |
Prodaja i opravka vozila |
28608 |
28625 |
28569 |
28022 |
27653 |
28916 |
Trgovina na veliko i posredovanje |
34378 |
37412 |
24664 |
34386 |
37360 |
24273 |
Trg. na malo, osim vozilima; opravka |
17911 |
18714 |
15661 |
18916 |
19417 |
17413 |
HOTELI I RESTORANI |
16969 |
17596 |
14843 |
18127 |
18702 |
16098 |
SAOBRAĆAJ, SKLADIŠTENJE I VEZE |
36700 |
37653 |
33406 |
36691 |
37678 |
33246 |
Kopneni saobraćaj i cevovodni transport |
30459 |
30493 |
30343 |
30097 |
29923 |
30681 |
Vodeni saobraćaj |
29399 |
29246 |
29804 |
29187 |
30865 |
24779 |
Vazdušni saobraćaj |
61335 |
62953 |
39850 |
60575 |
61859 |
41172 |
Prateće aktivnosti i putničke agencije |
49286 |
53667 |
34212 |
49100 |
54852 |
30237 |
Poštanske aktivnosti i telekomunikacije |
42549 |
43617 |
38825 |
43074 |
44103 |
39394 |
FINANSIJSKO POSREDOVANJE |
66721 |
65556 |
69673 |
66288 |
67565 |
63061 |
Finansijsko posredovanje |
74366 |
70007 |
87567 |
72477 |
73100 |
70621 |
Osiguranje i penzijski fondovi |
48309 |
58753 |
34841 |
55763 |
56540 |
54759 |
Dr. poslovi u finansijskom posredovanju |
20063 |
20436 |
19324 |
19304 |
18593 |
20806 |
POSLOVI S NEKRETNINAMA, IZNAJMLJIVANJE |
34107 |
34573 |
32449 |
33418 |
34206 |
30563 |
Poslovi s nekretninama |
46237 |
44694 |
48607 |
41530 |
39710 |
44815 |
Iznajmljivanje mašina i opreme |
19308 |
12185 |
43696 |
24975 |
18167 |
41670 |
Kompjuterske i srodne aktivnosti |
33561 |
30144 |
46660 |
32568 |
29034 |
42864 |
Istraživanje i razvoj |
54270 |
54638 |
51552 |
51224 |
50746 |
54115 |
Ostale poslovne aktivnosti |
29726 |
30002 |
28820 |
29409 |
30490 |
25660 |
DRŽAVNA UPRAVA I SOCIJALNO OSIGURANJE |
39886 |
40441 |
38069 |
39255 |
39614 |
38099 |
OBRAZOVANJE |
35624 |
35917 |
34926 |
35635 |
35930 |
34932 |
ZDRAVSTVENI I SOCIJALNI RAD |
35813 |
36163 |
34866 |
34933 |
35342 |
33817 |
DR. KOMUNALNE, DRUŠTVENE I LIČNE USLUGE |
30466 |
30139 |
31423 |
30104 |
29332 |
32401 |
Odstranjivanje otpadaka, smeća i sl. |
30626 |
29156 |
33840 |
30619 |
28846 |
34607 |
Delatnost organizacija na bazi učlanjenja |
62956 |
63388 |
60828 |
65851 |
65501 |
67541 |
Sportske, kulturne i sl. aktivnosti |
35168 |
36381 |
31814 |
35379 |
35405 |
35304 |
Ostale uslužne delatnosti |
20412 |
19759 |
23312 |
18573 |
18475 |
19014 |
Saopštenje RZ Srbije 319/2009 |
||||||
____________________
1) Podaci za privredu će se objavljivati samo do kraja 2009. godine.
22. Kretanje kupovne moći stanovništva u Srbiji
Godina - Mesec |
Prosečna mesečna zarada |
Potrošačka korpa |
Odnos zarade i potrošačke korpe |
||
Prosečna |
Minimalna |
(3:2) |
(4:2) |
||
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
2000. septembar |
2.576 |
8.896,66 |
5.403,66 |
3,45 |
2,09 |
2000. decembar |
4.061 |
12.071,07 |
7.203,44 |
2,97 |
1,77 |
2001. decembar |
8.456 |
16.321,52 |
9.787,58 |
1,93 |
1,16 |
2002. decembar |
11.555 |
16.886,64 |
10.383,52 |
1,46 |
0,90 |
2003. decembar |
14.528 |
17.820,83 |
10.978,97 |
1,23 |
0,76 |
2004. decembar |
17.346 |
20.745,95 |
12.640,38 |
1,20 |
0,73 |
2005. decembar |
22.079 |
24.680,16 |
15.343,86 |
1,12 |
0,69 |
2006. decembar |
28.267 |
26.211,12 |
16.262,17 |
0,93 |
0,58 |
2007. decembar |
34.471 |
30.109,68 |
18.991,52 |
0,87 |
0,55 |
2008. decembar |
38.626 |
33.573,10 |
21.298,22 |
0,87 |
0,55 |
2009. januar |
28.877 |
34.874,93 |
21.996,60 |
1,21 |
0,76 |
2009. februar |
31.121 |
35.648,66 |
22.567,27 |
1,15 |
0,73 |
2009. mart |
30.362 |
35.724,62 |
22.671,88 |
1,18 |
0,75 |
2009. april |
32.571 |
36.481,14 |
23.178,23 |
1,12 |
0,71 |
2009. maj |
31.086 |
36.930,09 |
23.676,38 |
1,18 |
0,76 |
2009. jun |
31.768 |
37.173,96 |
23.810,97 |
1,17 |
0,76 |
2009. jul |
32.553 |
36.365,80 |
23.225,68 |
1,11 |
0,71 |
2009. avgust |
31.338 |
36.178,13 |
23.138,20 |
1,15 |
0,74 |
2009. septembar |
31.319 |
35.985,77 |
23.060,64 |
1,15 |
0,74 |
Indexi |
|
|
|
|
|
IX 2009. |
95,0 |
108,8 |
110,0 |
||
XII 2008. |
112,05 |
111,5 |
112,1 |
||
XII 2007. |
121,9 |
114,9 |
116,8 |
||
XII 2006. |
128,0 |
106,2 |
106,0 |
||
XII 2005. |
127,3 |
119,0 |
121,4 |
||
XII 2004. |
119,4 |
116,4 |
115,1 |
||
Tabela je sačinjena u Ministarstvu trgovine i usluga na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku i informatiku Srbije. |
|||||
23. Uporedni pregled kupovne moći u Srbiji
septembar 2000 - septembar 2009. godine
1) Roba široke potrošnje
Red. |
Artikal |
Septembar |
Septembar |
Septembar |
Septembar |
Septembar |
Septembar |
Septembar |
Septembar |
Septembar |
Septembar |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
7 |
8 |
9 |
10 |
11 |
12 |
1. |
Frižider |
4,5 |
2,6 |
1,6 |
1,3 |
1,2 |
0,9 |
0,8 |
0,6 |
0,5 |
0,6 |
2. |
Električni štednjak |
3,8 |
2,2 |
1,5 |
1,3 |
1,1 |
0,9 |
0,8 |
0,6 |
0,5 |
0,6 |
3. |
Mašina za pranje rublja |
6,4 |
3,0 |
2,0 |
1,7 |
1,4 |
1,1 |
1,0 |
0,8 |
0,7 |
0,7 |
4. |
Kolor TV (56 cm) |
4,5 |
2,6 |
1,7 |
1,2 |
0,9 |
0,7 |
0,6 |
0,4 |
0,3 |
0,3 |
5. |
Škoda Fabija 1,2 |
89,5 |
35,8 |
25,7 |
22,2 |
19,5 |
14,4 |
18,2 |
12,6 |
11,7 |
27,3 |
Napomena: |
|||||||||||
2) Industrijsko-prehrambeni proizvodi
Red. |
Artikal |
Septembar |
Septembar |
Septembar |
Septembar |
Septembar |
Septembar |
Septembar |
Septembar |
Septembar |
Septembar |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
7 |
8 |
9 |
10 |
11 |
12 |
1. |
Jestivo ulje, rafinisano |
166 |
104 |
134 |
190 |
240 |
303 |
266 |
300 |
254 |
298 |
2. |
Šećer, kristal |
187 |
144 |
204 |
278 |
334 |
440 |
303 |
454 |
542 |
512 |
3. |
Svinj. meso sa kostima |
17 |
23 |
43 |
61 |
52 |
72 |
74 |
85 |
71 |
53 |
4. |
Kravlje mleko |
285 |
283 |
434 |
509 |
501 |
639 |
572 |
605 |
583 |
601 |
5. |
Jogurt |
97 |
173 |
256 |
315 |
322 |
426 |
356 |
387 |
393 |
386 |
6. |
Kafa pržena |
12 |
26 |
43 |
52 |
48 |
62 |
43 |
51 |
54 |
44 |
7. |
Kisela voda * |
228 |
387 |
552 |
653 |
709 |
922 |
595 |
725 |
847 |
777 |
8. |
Mlečna čokolada |
11 |
17 |
24 |
26 |
29 |
37 |
31 |
39 |
42 |
35 |
9. |
Krompir |
150 |
392 |
679 |
468 |
879 |
1.070 |
795 |
947 |
1.033 |
1.069 |
10. |
Sladak kupus |
- |
571 |
597 |
1.006 |
1.204 |
1.950 |
1.597 |
673 |
1.812 |
1.407 |
11. |
Svež paradajz |
189 |
187 |
432 |
491 |
432 |
725 |
684 |
379 |
718 |
597 |
12. |
Sveža paprika |
190 |
186 |
412 |
464 |
432 |
653 |
597 |
555 |
470 |
569 |
13. |
Limun |
41 |
176 |
150 |
181 |
208 |
253 |
276 |
328 |
281 |
226 |
14. |
Kokošija jaja |
610 |
1.411 |
1.919 |
3.065 |
2.232 |
2.988 |
3.631 |
3.667 |
3.776 |
3.229 |
15. |
Pšenič. brašno T-500 |
245 |
268 |
405 |
462 |
379 |
462 |
835 |
844 |
615 |
693 |
Napomena: |
|||||||||||
24. Indeksi industrijske proizvodnje u Srbiji po područjima - septembar 2009. godine
|
Učešće u proizvodnji, 2008. |
Ø 2008 = 100 |
IX 2009 |
I-IX 2009 |
||
VIII |
IX |
I-IX |
||||
REPUBLIKA SRBIJA |
|
|
|
|
|
|
Industrija ukupno1) |
100,0 |
85,0 |
95,3 |
84,1 |
93,7 |
85,0 |
Vađenje ruda i kamena |
6,2 |
108,6 |
97,1 |
92,5 |
93,5 |
94,5 |
Prerađivačka industrija1) |
75,5 |
80,8 |
95,2 |
80,2 |
91,4 |
80,6 |
Proizv. i distr. el. energije, gasa i vode |
18,3 |
94,3 |
94,9 |
97,3 |
105,1 |
100,5 |
Centralna Srbija |
|
|
|
|
|
|
Industrija ukupno |
100,0 |
88,6 |
95,9 |
86,1 |
96,1 |
85,7 |
Vađenje ruda i kamena |
6,1 |
98,0 |
100,3 |
89,6 |
95,2 |
92,6 |
Prerađivačka industrija |
66,7 |
85,0 |
95,6 |
80,8 |
92,4 |
79,3 |
Proizv. i distr. el. energije, gasa i vode |
27,2 |
95,5 |
95,9 |
98,2 |
106,8 |
100,9 |
Vojvodina |
|
|
|
|
|
|
Industrija ukupno |
100,0 |
78,2 |
94,1 |
80,5 |
89,5 |
83,5 |
Vađenje ruda i kamena |
6,4 |
127,6 |
91,3 |
97,6 |
90,3 |
97,8 |
Prerađivačka industrija |
92,0 |
75,2 |
94,8 |
79,5 |
90,0 |
82,5 |
Proizv. i distr. el. energije, gasa i vode |
1,6 |
53,5 |
62,5 |
69,0 |
58,2 |
86,5 |
1) Za septembar 2009. godine urađena je ocena industrijske proizvodnje malih preduzeća koja se ne obuhvataju redovnim statističkim istraživanjem industrije. Ocena je urađena na osnovu uzorka. Kad bi se uključila ocena industrijske proizvodnje za mala preduzeća, tada bi indeks industrijske proizvodnje septembar 2009. godine/prosek 2008. godine za ukupnu industrijsku proizvodnju iznosio 94,4 a za prerađivačku industriju taj indeks iznosio bi 94,1. |
||||||
Saopštenje RZS Srbije 298/2009 |
||||||
Komentar:
Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji, u septembru 2009. godine, manja je za 6,3% u odnosu na septembar 2008. godine, a u odnosu na prosek 2008. godine manja je za 4,7%. U periodu januar - septembar 2009. godine u odnosu na isti period 2008. godine ostvaren je pad industrijske proizvodnje od 15,0%.
Posmatrano po sektorima, u septembru 2009. godine, u odnosu na isti mesec 2008. godine zabeležena su sledeća kretanja:
• sektor Prerađivačka industrija - pad od 8,6%,
• sektor Vađenje ruda i kamena - pad od 6,5%,
• sektor Proizvodnja i distribucija električne energije, gasa i vode - rast od 5,1%.
Podaci o industrijskoj proizvodnji - po namenskim grupama, u septembru 2009. godine, u odnosu na septembar prethodne godine, pokazuju da je došlo do pada u proizvodnji:
• trajnih proizvoda za široku potrošnju, za 19,9%,
• kapitalnih proizvoda, za 10,4%,
• netrajnih proizvoda za široku potrošnju, za 8,9%,
• intermedijarnih proizvoda, osim energije, za 6,4%,
dok je rast zabeležen kod:
• energije, za 1,3%.
Obim industrijske proizvodnje u septembru 2009. godine u odnosu na septembar 2008. godine beleži:
• pad kod 19 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje - 63%),
• rast kod 10 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje - 37%).
Najveći uticaj na pad industrijske proizvodnje u septembru 2009. godine, u odnosu na septembar 2008. godine imale su: Proizvodnja prehrambenih proizvoda, Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, Proizvodnja nameštaja, Proizvodi od gume i plastike i Proizvodnja mašina i uređaja, osim električnih.
Najveći uticaj na pad industrijske proizvodnje u prvih devet meseci 2009. godine u odnosu na isti period prethodne godine imale su: Proizvodnja osnovnih metala, Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, Proizvodnja prehrambenih proizvoda, Proizvodnja nameštaja i Proizvodnja proizvoda od gume i plastike.
Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za septembar 2009. u odnosu na avgust 2009. godine pokazuje da je za industriju - ukupno ostvaren rast industrijske proizvodnje od 3,1%, a za Prerađivačku industriju rast od 4,5%.
Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za septembar 2009. godine, u odnosu na prosek 2008. godine, za industriju - ukupno, pokazuje da je ostvaren pad od 9,1%, a za Prerađivačku industriju pad od 12,7%.
Proizvodnja malih preduzeća (broj zaposlenih manji od 50) koja nisu obuhvaćena redovnim statističkim istraživanjem prati se na uzorku izabranih jedinica iz sektora prerađivačke industrije. Kada se uključi ocena industrijske proizvodnje malih preduzeća iz uzorka, industrijska proizvodnja u septembru 2009. godine, u odnosu na prosek 2008. godine, kod ukupne industrijske proizvodnje manja je za 5,6%, a kod Prerađivačke industrije manja je za 5,9%.
25. Indeksi industrijske proizvodnje u Srbiji, po sektorima i oblastima - septembar 2009. godine
1) Republika Srbija
Republika Srbija |
Ø 2008 = 100 |
IX 2009 |
I-IX 2009 |
||
VIII |
IX |
I-IX |
|||
Industrija ukupno |
85,0 |
95,3 |
84,1 |
93,7 |
85,0 |
Energija |
96,7 |
94,8 |
96,4 |
101,3 |
99,0 |
Intermedijarni proizvodi, osim energije |
82,7 |
92,7 |
74,1 |
93,6 |
70,9 |
Kapitalni proizvodi |
64,3 |
92,6 |
76,9 |
89,6 |
75,7 |
Trajni proizvodi za široku potrošnju |
82,7 |
100,6 |
67,9 |
80,1 |
71,7 |
Netrajni proizvodi za široku potrošnju |
81,9 |
98,0 |
86,7 |
91,1 |
90,9 |
|
|
|
|
|
|
Vađenje ruda i kamena |
108,6 |
97,1 |
92,5 |
93,5 |
94,5 |
Vađenje i briketiranje uglja |
101,5 |
98,5 |
94,5 |
97,1 |
98,7 |
Vađenje sirove nafte i gasa |
131,2 |
93,1 |
100,6 |
93,1 |
100,7 |
Vađenje ruda metala |
114,7 |
95,3 |
115,9 |
82,4 |
119,8 |
Vađenje ruda nemetala i kamena |
80,7 |
101,6 |
65,2 |
85,8 |
64,9 |
|
|
|
|
|
|
Prerađivačka industrija |
80,8 |
95,2 |
80,2 |
91,4 |
80,6 |
Proizv. prehrambenih proizvoda i pića |
87,0 |
102,0 |
87,5 |
92,6 |
91,7 |
Proizv. duvanskih proizvoda |
40,5 |
117,8 |
89,0 |
103,4 |
96,4 |
Proizv. tekstilnih prediva i tkanina |
67,4 |
73,2 |
73,9 |
78,1 |
74,2 |
Proizv. odevnih predmeta i krzna |
60,3 |
71,4 |
67,5 |
66,5 |
67,5 |
Proizv. kože, predmeta od kože i obuće |
61,7 |
87,6 |
81,1 |
89,8 |
83,5 |
Proizvodi od drveta i plute, sem nameštaja |
54,0 |
56,6 |
57,0 |
57,3 |
55,5 |
Proizv. celuloze, papira i prerada papira |
94,3 |
95,3 |
91,8 |
116,1 |
89,9 |
Izdavanje, štampanje i reprodukcija zapisa |
113,4 |
102,4 |
105,6 |
101,7 |
109,2 |
Proizv. koksa i derivata nafte |
83,3 |
92,3 |
89,9 |
91,9 |
89,6 |
Proizv. hemikalija i hemijskih proizvoda |
66,2 |
81,1 |
74,3 |
83,9 |
74,5 |
Proizvodi od gume i plastike |
76,6 |
86,4 |
76,9 |
82,2 |
74,6 |
Proizvodi od nemetalnih minerala |
105,4 |
104,6 |
81,6 |
86,9 |
82,0 |
Proizv. osnovnih metala |
89,5 |
96,9 |
64,7 |
104,4 |
58,6 |
Proizv. metalnih proizvoda, osim mašina |
80,1 |
105,7 |
79,0 |
109,3 |
78,3 |
Proizv. mašina i uređaja, osim električnih |
87,6 |
103,3 |
84,9 |
82,3 |
86,9 |
Proizv. kancelar. i računskih mašina |
67,0 |
121,7 |
73,2 |
106,0 |
94,5 |
Proizv. električnih mašina i aparata |
72,7 |
84,6 |
80,0 |
85,1 |
79,6 |
Proizv. radio, tv i komunikacione opreme |
16,4 |
54,0 |
87,7 |
42,3 |
81,3 |
Proizv. preciznih i optičkih instrumenata |
81,5 |
82,1 |
82,7 |
72,5 |
82,0 |
Proizv. motornih vozila i prikolica |
39,1 |
94,3 |
55,7 |
119,8 |
52,0 |
Proizv. ostalih saobraćajnih sredstava |
82,5 |
117,7 |
87,7 |
100,7 |
77,6 |
Proizv. nameštaja i raznovrsnih proizvoda |
67,3 |
83,4 |
59,2 |
71,7 |
63,3 |
Reciklaža |
98,8 |
101,1 |
82,5 |
158,0 |
68,8 |
|
|
|
|
|
|
Proizv. i distr. el. energije, gasa i vode |
94,3 |
94,9 |
97,3 |
105,1 |
100,5 |
Proizv. i distr. el. energ., gasa i tople vode |
93,2 |
94,6 |
97,2 |
105,9 |
100,7 |
Sakupljanje, prečišćavanje i distr. vode |
106,0 |
98,6 |
99,0 |
97,4 |
98,3 |
Saopštenje RZS Srbije 175/2009 |
|||||
2) Centralna Srbija i Vojvodina
|
Centralna Srbija |
Vojvodina |
||||||||
Ø 2008 = 100 |
Ø 2008 = 100 |
|||||||||
VIII |
IX |
I-IX |
IX 2009 |
I-IX 2009 |
VIII |
IX |
I-IX |
IX 2009 |
I-IX 2009 |
|
Industrija ukupno |
88,6 |
95,9 |
86,1 |
96,1 |
85,7 |
78,2 |
94,1 |
80,5 |
89,5 |
83,5 |
Energija |
96,5 |
96,5 |
97,8 |
105,3 |
100,6 |
97,3 |
89,1 |
91,5 |
88,3 |
93,1 |
Intermedijarni proizvodi, osim energije |
87,6 |
95,1 |
74,3 |
96,9 |
70,3 |
72,5 |
87,7 |
73,7 |
87,2 |
72,2 |
Kapitalni proizvodi |
66,5 |
99,3 |
76,5 |
96,5 |
74,8 |
56,0 |
67,9 |
77,9 |
65,0 |
78,5 |
Trajni proizvodi za široku potrošnju |
82,7 |
101,6 |
67,9 |
78,9 |
72,1 |
82,9 |
91,8 |
67,9 |
95,2 |
67,8 |
Netrajni proizvodi za široku potrošnju |
87,7 |
94,3 |
92,8 |
89,3 |
94,0 |
76,7 |
101,4 |
81,2 |
92,7 |
88,0 |
Vađenje ruda i kamena |
98,0 |
100,3 |
89,6 |
95,2 |
92,6 |
127,6 |
91,3 |
97,6 |
90,3 |
97,8 |
Vađenje i briketiranje uglja |
102,3 |
99,5 |
95,0 |
97,5 |
99,2 |
26,5 |
11,2 |
46,6 |
18,4 |
49,9 |
Vađenje sirove nafte i gasa |
114,6 |
96,5 |
102,8 |
100,2 |
102,3 |
131,4 |
93,0 |
100,6 |
92,9 |
100,7 |
Vađenje ruda metala |
114,7 |
95,3 |
115,9 |
82,4 |
119,8 |
- |
- |
- |
- |
- |
Vađenje ruda nemetala i kamena |
79,2 |
104,3 |
65,8 |
89,2 |
65,4 |
90,5 |
83,2 |
61,2 |
65,2 |
61,5 |
Prerađivačka industrija |
85,0 |
95,6 |
80,8 |
92,4 |
79,3 |
75,2 |
94,8 |
79,5 |
90,0 |
82,5 |
Proizv. prehrambenih proizvoda i pića |
94,6 |
91,3 |
92,7 |
86,8 |
92,4 |
80,8 |
110,8 |
83,3 |
97,0 |
91,0 |
Proizv. duvanskih proizvoda |
27,6 |
109,0 |
87,2 |
97,6 |
91,9 |
80,7 |
145,8 |
94,7 |
119,8 |
112,8 |
Proizv. tekstilnih prediva i tkanina |
58,2 |
77,7 |
67,4 |
73,8 |
67,0 |
76,2 |
68,9 |
80,1 |
83,4 |
81,2 |
Proizv. odevnih predmeta i krzna |
60,0 |
76,2 |
68,7 |
69,9 |
68,7 |
62,3 |
39,2 |
58,8 |
40,4 |
59,2 |
Proizv. kože, predmeta od kože i obuće |
72,7 |
93,9 |
80,4 |
112,0 |
81,7 |
54,1 |
83,1 |
81,6 |
77,8 |
84,9 |
Proizvodi od drveta i plute, sem nameštaja |
32,0 |
47,3 |
50,8 |
41,9 |
49,1 |
72,6 |
64,5 |
62,4 |
74,3 |
61,0 |
Proizv. celuloze, papira i prerada papira |
98,6 |
97,3 |
95,4 |
120,4 |
93,1 |
69,1 |
83,9 |
70,8 |
93,6 |
70,8 |
Izdavanje, štampanje i reprodukcija zapisa |
117,4 |
113,7 |
112,5 |
105,4 |
118,6 |
105,3 |
79,4 |
91,8 |
92,5 |
91,4 |
Proizv. koksa i derivata nafte |
74,3 |
104,8 |
93,0 |
115,7 |
93,1 |
83,5 |
92,0 |
89,9 |
91,4 |
89,5 |
Proizv. hemikalija i hemijskih proizvoda |
91,9 |
105,2 |
91,2 |
103,9 |
89,9 |
55,4 |
71,0 |
67,2 |
74,9 |
67,9 |
Proizvodi od gume i plastike |
81,2 |
91,9 |
81,4 |
92,7 |
78,8 |
65,9 |
73,4 |
66,2 |
61,6 |
64,4 |
Proizvodi od nemetalnih minerala |
109,4 |
111,3 |
82,2 |
93,3 |
82,5 |
99,7 |
94,9 |
80,8 |
78,1 |
81,2 |
Proizv. osnovnih metala |
91,5 |
96,7 |
63,3 |
106,9 |
57,0 |
59,9 |
99,0 |
85,3 |
78,2 |
85,7 |
Proizv. metalnih proizvoda, osim mašina |
71,1 |
75,6 |
67,3 |
69,4 |
68,0 |
94,0 |
152,0 |
97,1 |
195,2 |
93,5 |
Proizv. mašina i uređaja, osim električnih |
96,2 |
114,5 |
89,3 |
89,4 |
92,0 |
50,7 |
55,5 |
66,1 |
48,7 |
65,9 |
Proizv. kancelar. i računskih mašina |
64,8 |
123,4 |
72,1 |
107,1 |
94,7 |
104,3 |
91,0 |
92,3 |
84,8 |
93,6 |
Proizv. električnih mašina i aparata |
70,8 |
75,9 |
81,1 |
76,8 |
80,0 |
77,1 |
104,0 |
77,3 |
103,0 |
78,4 |
Proizv. radio, tv i komunikacione opreme |
16,4 |
54,0 |
87,7 |
42,3 |
81,3 |
- |
- |
- |
- |
- |
Proizv. preciznih i optičkih instrumenata |
81,3 |
80,9 |
82,8 |
72,5 |
82,1 |
84,7 |
98,7 |
82,0 |
71,9 |
80,4 |
Proizv. motornih vozila i prikolica |
37,5 |
93,2 |
50,4 |
122,9 |
46,6 |
57,1 |
106,9 |
116,2 |
95,7 |
124,2 |
Proizv. ostalih saobraćajnih sredstava |
84,2 |
145,0 |
91,0 |
114,5 |
76,9 |
78,5 |
55,7 |
80,2 |
58,9 |
79,4 |
Proizv. nameštaja i raznovrsnih proizvoda |
65,0 |
81,2 |
58,0 |
68,2 |
62,5 |
81,9 |
96,8 |
66,6 |
98,9 |
68,3 |
Reciklaža |
98,8 |
100,7 |
83,8 |
157,3 |
69,6 |
99,1 |
107,4 |
66,2 |
168,8 |
56,8 |
Proizv. i distr. el. energije, gasa i vode |
95,5 |
95,9 |
98,2 |
106,8 |
100,9 |
53,5 |
62,5 |
69,0 |
58,2 |
86,5 |
Proizv. i distr. el. energ., gasa i tople vode |
94,7 |
95,7 |
98,2 |
107,6 |
101,1 |
10,6 |
32,4 |
44,5 |
28,4 |
71,7 |
Sakupljanje, prečišćavanje i distr. vode |
106,2 |
98,6 |
99,1 |
97,1 |
98,4 |
104,8 |
98,6 |
98,3 |
99,1 |
97,4 |
Saopštenje RZS 298/2009 |
||||||||||
26. Indeksi broja zaposlenih i produktivnosti rada u industriji - septembar 2009. godine
1. Indeksi broja zaposlenih u industriji
|
Republika Srbija |
||||||||
Ukupno |
Centralna Srbija |
Vojvodina |
|||||||
VIII 2009 |
VIII 2009 |
I-VIII 2009 |
VIII 2009 |
VIII 2009 |
I-VIII 2009 |
VIII 2009 |
VIII 2009 |
I-VIII 2009 |
|
Industrija - ukupno |
89,1 |
89,5 |
90,5 |
90,2 |
90,6 |
91,4 |
86,3 |
86,8 |
88,2 |
Vađenje ruda i kamena |
95,4 |
95,4 |
96,6 |
95,8 |
95,8 |
97,1 |
90,4 |
90,6 |
91,0 |
Prerađivačka industrija |
86,9 |
87,3 |
88,5 |
87,5 |
88,0 |
89,1 |
85,5 |
85,7 |
87,2 |
Proizv. i distr. el. energije, gasa i vode |
98,7 |
99,5 |
99,0 |
99,6 |
99,9 |
98,9 |
94,6 |
97,7 |
99,4 |
Vađenje ruda i kamena |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Vađenje i briketiranje uglja |
98,6 |
98,4 |
99,7 |
98,7 |
98,5 |
99,8 |
85,5 |
84,3 |
85,9 |
Vađenje sirove nafte i gasa |
100,0 |
100,0 |
99,9 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
99,9 |
Vađenje ruda metala |
95,7 |
95,6 |
99,1 |
95,7 |
95,6 |
99,1 |
- |
- |
- |
Vađenje ruda nemetala i kamena |
82,5 |
83,5 |
83,0 |
83,4 |
84,5 |
83,8 |
77,7 |
78,3 |
79,1 |
Prerađivačka industrija |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Proizv. prehrambenih proizvoda i pića |
90,8 |
90,6 |
91,4 |
92,7 |
92,1 |
93,3 |
89,0 |
89,1 |
89,5 |
Proizv. duvanskih proizvoda |
97,0 |
96,6 |
98,2 |
97,9 |
97,6 |
98,6 |
94,8 |
94,1 |
97,0 |
Proizv. tekstilnih prediva i tkanina |
77,4 |
80,6 |
77,5 |
78,1 |
82,0 |
74,3 |
76,1 |
78,0 |
83,2 |
Proizv. odevnih predmeta i krzna |
84,0 |
84,1 |
83,9 |
86,8 |
86,5 |
85,8 |
70,9 |
72,2 |
74,7 |
Proizv. kože, predmeta od kože i obuće |
81,5 |
84,5 |
82,2 |
77,6 |
81,1 |
81,6 |
86,4 |
88,7 |
83,0 |
Proizvodi od drveta i plute, sem nameštaja |
70,9 |
73,3 |
77,4 |
75,2 |
76,9 |
79,7 |
65,6 |
68,8 |
74,6 |
Proizv. celuloze, papira i prerada papira |
85,7 |
85,7 |
92,4 |
90,7 |
90,0 |
92,0 |
68,2 |
70,3 |
93,9 |
Izdavanje, štampanje i reprodukcija zapisa |
91,1 |
91,0 |
91,1 |
91,9 |
91,6 |
92,7 |
89,1 |
89,3 |
86,5 |
Proizv. koksa i derivata nafte |
96,8 |
98,6 |
98,6 |
101,1 |
102,6 |
101,1 |
96,2 |
98,1 |
98,2 |
Proizv. hemikalija i hemijskih proizvoda |
89,4 |
90,3 |
90,7 |
85,1 |
86,1 |
88,6 |
94,4 |
95,1 |
93,2 |
Proizvodi od gume i plastike |
89,5 |
88,5 |
89,4 |
92,1 |
92,1 |
92,5 |
83,1 |
80,1 |
81,8 |
Proizvodi od nemetalnih minerala |
79,9 |
82,4 |
78,6 |
81,0 |
86,5 |
78,9 |
77,6 |
75,2 |
78,0 |
Proizv. osnovnih metala |
82,7 |
78,3 |
81,4 |
81,1 |
78,5 |
78,4 |
91,4 |
77,4 |
100,7 |
Proizv. metalnih proizvoda, osim mašina |
85,1 |
85,3 |
92,3 |
88,9 |
88,3 |
94,7 |
72,7 |
74,9 |
84,7 |
Proizv. mašina i uređaja, osim električnih |
94,5 |
97,4 |
100,4 |
100,5 |
103,8 |
106,8 |
71,0 |
72,3 |
76,1 |
Proizv. kancelar. i računskih mašina |
57,3 |
56,7 |
58,9 |
54,6 |
54,1 |
56,4 |
97,9 |
97,9 |
97,7 |
Proizv. električnih mašina i aparata |
88,9 |
88,7 |
91,1 |
91,7 |
91,7 |
91,8 |
83,0 |
82,5 |
89,6 |
Proizv. radio, TV i komunikacione opreme |
86,8 |
87,7 |
90,9 |
86,8 |
87,7 |
90,9 |
- |
- |
- |
Proizv. preciznih i optičkih instrumenata |
82,5 |
76,0 |
84,4 |
82,0 |
74,7 |
84,5 |
90,3 |
100,0 |
83,3 |
Proizv. motornih vozila i prikolica |
82,7 |
86,8 |
84,2 |
80,6 |
81,7 |
85,5 |
99,3 |
148,9 |
75,3 |
Proizv. ostalih saobraćajnih sredstava |
90,9 |
89,2 |
92,7 |
87,0 |
85,2 |
88,4 |
102,6 |
101,3 |
105,7 |
Proizv. nameštaja i raznovrsnih proizvoda |
84,0 |
84,5 |
87,3 |
83,1 |
84,4 |
88,0 |
89,0 |
85,1 |
82,8 |
Reciklaža |
77,5 |
74,5 |
84,1 |
75,9 |
73,5 |
82,1 |
87,7 |
80,0 |
97,1 |
Proizv. i distr. el. energije, gasa i vode |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Proizv. i distr. el. energ., gasa i tople vode |
97,3 |
98,6 |
97,7 |
98,4 |
98,9 |
97,5 |
90,5 |
96,6 |
99,5 |
Sakupljanje, prečišćavanje i distr. vode |
102,2 |
101,8 |
102,1 |
103,0 |
102,8 |
103,1 |
100,2 |
99,1 |
99,4 |
2. Indeksi produktivnosti rada u industriji
|
Republika Srbija |
||||||||
Ukupno |
Centralna Srbija |
Vojvodina |
|||||||
VIII 2009 |
VIII 2009 |
I-VIII 2009 |
VIII 2009 |
VIII 2009 |
I-VIII 2009 |
VIII 2009 |
VIII 2009 |
I-VIII 2009 |
|
Industrija - ukupno |
95,7 |
100,6 |
92,6 |
98,7 |
102,6 |
92,4 |
90,5 |
97,4 |
93,7 |
Vađenje ruda i kamena |
113,9 |
114,8 |
97,9 |
102,3 |
105,1 |
95,0 |
141,1 |
137,9 |
108,6 |
Prerađivačka industrija |
93,4 |
97,4 |
89,4 |
97,8 |
99,6 |
87,1 |
87,9 |
94,8 |
93,4 |
Proizv. i distr. el. energije, gasa i vode |
95,5 |
105,2 |
101,0 |
95,9 |
105,0 |
101,2 |
56,5 |
102,0 |
92,0 |
Vađenje ruda i kamena |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Vađenje i briketiranje uglja |
103,0 |
112,1 |
99,2 |
103,6 |
112,1 |
99,6 |
31,0 |
95,3 |
60,9 |
Vađenje sirove nafte i gasa |
131,2 |
127,5 |
101,8 |
114,6 |
107,2 |
102,6 |
131,4 |
127,9 |
101,8 |
Vađenje ruda metala |
119,8 |
122,2 |
126,6 |
119,8 |
122,2 |
126,6 |
- |
- |
- |
Vađenje ruda nemetala i kamena |
97,9 |
85,2 |
74,3 |
95,0 |
82,0 |
73,9 |
116,5 |
107,3 |
77,0 |
Prerađivačka industrija |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Proizv. prehrambenih proizvoda i pića |
95,7 |
103,2 |
100,1 |
102,0 |
102,8 |
99,8 |
90,7 |
103,7 |
100,4 |
Proizv. duvanskih proizvoda |
55,4 |
95,2 |
96,3 |
46,2 |
100,3 |
91,2 |
85,2 |
88,3 |
115,0 |
Proizv. tekstilnih prediva i tkanina |
87,1 |
121,5 |
95,1 |
74,5 |
104,0 |
89,0 |
100,2 |
140,7 |
97,4 |
Proizv. odevnih predmeta i krzna |
70,9 |
72,2 |
80,6 |
69,1 |
71,7 |
79,9 |
80,0 |
73,4 |
81,4 |
Proizv. kože, predmeta od kože i obuće |
75,7 |
110,9 |
100,6 |
93,7 |
120,2 |
96,2 |
62,6 |
101,8 |
103,4 |
Proizvodi od drveta i plute, sem nameštaja |
76,1 |
80,2 |
71,3 |
42,5 |
44,1 |
62,9 |
110,7 |
118,2 |
79,9 |
Proizv. celuloze, papira i prerada papira |
110,1 |
112,8 |
94,6 |
108,7 |
114,1 |
98,4 |
101,3 |
92,4 |
72,7 |
Izdavanje, štampanje i reprodukcija zapisa |
124,5 |
129,8 |
120,9 |
127,8 |
131,6 |
130,1 |
118,2 |
126,5 |
105,5 |
Proizv. koksa i derivata nafte |
86,1 |
87,1 |
90,6 |
73,5 |
69,6 |
89,5 |
86,8 |
88,0 |
90,8 |
Proizv. hemikalija i hemijskih proizvoda |
74,0 |
78,0 |
80,9 |
108,1 |
119,0 |
99,4 |
58,7 |
60,7 |
72,0 |
Proizvodi od gume i plastike |
85,6 |
94,2 |
82,3 |
88,1 |
104,9 |
83,4 |
79,3 |
74,5 |
79,2 |
Proizvodi od nemetalnih minerala |
131,9 |
109,4 |
103,2 |
134,8 |
107,4 |
102,3 |
128,5 |
114,6 |
104,7 |
Proizv. osnovnih metala |
108,3 |
109,0 |
66,2 |
112,8 |
111,3 |
66,3 |
65,6 |
72,6 |
86,3 |
Proizv. metalnih proizvoda, osim mašina |
94,1 |
99,5 |
80,8 |
80,0 |
80,3 |
71,6 |
129,4 |
147,7 |
99,6 |
Proizv. mašina i uređaja, osim električnih |
92,7 |
87,6 |
87,3 |
95,7 |
87,6 |
86,5 |
71,4 |
78,3 |
90,1 |
Proizv. kancelar. i računskih mašina |
117,0 |
148,4 |
156,8 |
118,6 |
151,9 |
163,4 |
106,5 |
116,0 |
97,1 |
Proizv. električnih mašina i aparata |
82,2 |
86,0 |
86,6 |
77,7 |
75,0 |
87,7 |
92,9 |
119,5 |
84,0 |
Proizv. radio, TV i komunikacione opreme |
18,9 |
13,8 |
96,0 |
18,9 |
13,8 |
96,0 |
- |
- |
- |
Proizv. preciznih i optičkih instrumenata |
98,8 |
106,0 |
98,8 |
99,1 |
107,6 |
98,8 |
93,8 |
82,6 |
98,3 |
Proizv. motornih vozila i prikolica |
47,3 |
56,0 |
54,6 |
46,5 |
57,3 |
47,0 |
57,5 |
46,5 |
170,9 |
Proizv. ostalih saobraćajnih sredstava |
90,5 |
72,7 |
80,5 |
96,8 |
74,0 |
81,2 |
76,0 |
69,0 |
77,4 |
Proizv. nameštaja i raznovrsnih proizvoda |
80,2 |
78,6 |
71,1 |
78,2 |
76,1 |
70,0 |
92,0 |
94,7 |
77,8 |
Reciklaža |
127,4 |
135,9 |
75,1 |
130,2 |
139,3 |
78,0 |
113,0 |
110,8 |
51,1 |
Proizv. i distr. el. energije, gasa i vode |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Proizv. i distr. el. energ., gasa i tople vode |
95,8 |
107,1 |
102,4 |
96,2 |
106,8 |
102,9 |
11,7 |
148,9 |
83,2 |
Sakupljanje, prečišćavanje i distr. vode |
103,7 |
95,6 |
96,4 |
103,1 |
94,9 |
95,6 |
104,6 |
96,9 |
97,9 |
Saopštenje RZS Srbije 271/2009 |
|||||||||
27. Promet robe u trgovini na malo u Srbiji - septembar 2009. godine
Nivo |
IX/2009. |
IX/2009. |
I-IX/2009. |
Indexi prometa robe u tekućim cenama |
|||
Republika Srbija |
96,8 |
91,3 |
96,0 |
Centralna Srbija |
98,1 |
92,1 |
98,2 |
Vojvodina |
92,6 |
88,5 |
88,9 |
Indexi prometa robe u stalnim cenama |
|||
Republika Srbija |
96,7 |
85,3 |
89,8 |
Centralna Srbija |
97,8 |
85,8 |
92,0 |
Vojvodina |
92,5 |
83,3 |
83,1 |
Saopštenje RZS Srbije 307/2009 |
|||
28. Dnevni konformni koeficijenti po mesečnim stopama zatezne kamate u 2009. godini
Dani |
Januar |
Februar |
Mart |
April |
Maj |
Jun |
Jul |
Avgust |
Septembar |
Oktobar |
Novembar |
1 |
0,00111502 |
0,00099074 |
0,00032183 |
0,00053106 |
0,00064137 |
0,00029936 |
0,00016090 |
0,00019315 |
0,00026614 |
0,00016090 |
0,00016627 |
2 |
0,00223128 |
0,00198246 |
0,00064376 |
0,00106240 |
0,00128316 |
0,00059882 |
0,00032183 |
0,00038634 |
0,00053235 |
0,00032183 |
0,00033256 |
3 |
0,00334879 |
0,00297517 |
0,00096580 |
0,00159402 |
0,00192535 |
0,00089836 |
0,00048278 |
0,00057956 |
0,00079862 |
0,00048278 |
0,00049888 |
4 |
0,00446754 |
0,00396886 |
0,00128794 |
0,00212592 |
0,00256796 |
0,00119799 |
0,00064376 |
0,00077282 |
0,00106497 |
0,00064376 |
0,00066523 |
5 |
0,00558754 |
0,00496353 |
0,00161018 |
0,00265811 |
0,00321098 |
0,00149771 |
0,00080477 |
0,00096612 |
0,00133139 |
0,00080477 |
0,00083160 |
6 |
0,00670879 |
0,00595919 |
0,00193253 |
0,00319058 |
0,00385441 |
0,00179753 |
0,00096580 |
0,00115945 |
0,00159789 |
0,00096580 |
0,00099801 |
7 |
0,00783129 |
0,00695584 |
0,00225498 |
0,00372333 |
0,00449825 |
0,00209743 |
0,00112685 |
0,00135283 |
0,00186445 |
0,00112685 |
0,00116444 |
8 |
0,00895504 |
0,00795347 |
0,00257753 |
0,00425636 |
0,00514251 |
0,00239742 |
0,00128794 |
0,00154624 |
0,00213108 |
0,00128794 |
0,00133090 |
9 |
0,01008005 |
0,00895209 |
0,00290019 |
0,00478968 |
0,00578718 |
0,00269750 |
0,00144904 |
0,00173968 |
0,00239779 |
0,00144904 |
0,00149738 |
10 |
0,01120631 |
0,00995170 |
0,00322295 |
0,00532328 |
0,00643226 |
0,00299767 |
0,00161018 |
0,00193317 |
0,00266456 |
0,00161018 |
0,00166390 |
11 |
0,01233382 |
0,01095230 |
0,00354582 |
0,00585716 |
0,00707776 |
0,00329793 |
0,00177134 |
0,00212669 |
0,00293141 |
0,00177134 |
0,00183044 |
12 |
0,01346259 |
0,01195390 |
0,00386879 |
0,00639133 |
0,00772367 |
0,00359828 |
0,00193253 |
0,00232025 |
0,00319832 |
0,00193253 |
0,00199701 |
13 |
0,01459262 |
0,01295648 |
0,00419186 |
0,00692578 |
0,00837000 |
0,00389872 |
0,00209374 |
0,00251385 |
0,00346531 |
0,00209374 |
0,00216361 |
14 |
0,01572391 |
0,01396006 |
0,00451504 |
0,00746052 |
0,00901674 |
0,00419925 |
0,00225498 |
0,00270748 |
0,00373237 |
0,00225498 |
0,00233023 |
15 |
0,01685647 |
0,01496463 |
0,00483832 |
0,00799554 |
0,00966389 |
0,00449988 |
0,00241624 |
0,00290116 |
0,00399950 |
0,00241624 |
0,00249688 |
16 |
0,01799028 |
0,01597020 |
0,00516171 |
0,00853084 |
0,01031146 |
0,00480059 |
0,00257753 |
0,00309487 |
0,00426670 |
0,00257753 |
0,00266356 |
17 |
0,01912536 |
0,01697676 |
0,00548520 |
0,00906643 |
0,01095945 |
0,00510139 |
0,00273885 |
0,00328861 |
0,00453398 |
0,00273885 |
0,00283027 |
18 |
0,02026170 |
0,01798432 |
0,00580879 |
0,00960230 |
0,01160785 |
0,00540228 |
0,00290019 |
0,00348240 |
0,00480132 |
0,00290019 |
0,00299701 |
19 |
0,02139932 |
0,01899288 |
0,00613249 |
0,01013845 |
0,01225666 |
0,00570326 |
0,00306156 |
0,00367622 |
0,00506873 |
0,00306156 |
0,00316377 |
20 |
0,02253820 |
0,02000244 |
0,00645629 |
0,01067490 |
0,01290590 |
0,00600433 |
0,00322295 |
0,00387008 |
0,00533622 |
0,00322295 |
0,00333056 |
21 |
0,02367835 |
0,02101300 |
0,00678020 |
0,01121162 |
0,01355555 |
0,00630549 |
0,00338437 |
0,00406397 |
0,00560378 |
0,00338437 |
0,00349738 |
22 |
0,02481977 |
0,02202456 |
0,00710421 |
0,01174863 |
0,01420561 |
0,00660674 |
0,00354582 |
0,00425791 |
0,00587141 |
0,00354582 |
0,00366423 |
23 |
0,02596246 |
0,02303712 |
0,00742832 |
0,01228593 |
0,01485609 |
0,00690808 |
0,00370729 |
0,00445188 |
0,00613911 |
0,00370729 |
0,00383110 |
24 |
0,02710643 |
0,02405069 |
0,00775254 |
0,01282351 |
0,01550699 |
0,00720951 |
0,00386879 |
0,00464589 |
0,00640688 |
0,00386879 |
0,00399800 |
25 |
0,02825167 |
0,02506526 |
0,00807687 |
0,01336138 |
0,01615831 |
0,00751104 |
0,00403031 |
0,00483993 |
0,00667472 |
0,00403031 |
0,00416493 |
26 |
0,02939819 |
0,02608083 |
0,00840129 |
0,01389953 |
0,01681005 |
0,00781265 |
0,00419186 |
0,00503402 |
0,00694263 |
0,00419186 |
0,00433189 |
27 |
0,03054599 |
0,02709741 |
0,00872583 |
0,01443797 |
0,01746220 |
0,00811435 |
0,00435344 |
0,00522814 |
0,00721062 |
0,00435344 |
0,00449888 |
28 |
0,03169507 |
0,02811500 |
0,00905046 |
0,01497669 |
0,01811477 |
0,00841614 |
0,00451504 |
0,00542230 |
0,00747867 |
0,00451504 |
0,00466589 |
29 |
0,03284543 |
|
0,00937520 |
0,01551570 |
0,01876776 |
0,00871803 |
0,00467667 |
0,00561649 |
0,00774680 |
0,00467667 |
0,00483293 |
30 |
0,03399707 |
|
0,00970005 |
0,01605500 |
0,01942117 |
|
0,00483832 |
0,00581073 |
0,00801500 |
0,00483832 |
0,00500000 |
31 |
0,03515000 |
|
0,01002500 |
|
0,02007500 |
|
0,00500000 |
0,00600500 |
|
0,00500000 |
|
29. Podaci "Srpskog ekonomskog dijagrama (SED)" Republičkog zavoda za razvoj Republike Srbije
Aktuelna privredna kretanja - "Jesenja analiza"
Pozitivni nagoveštaj oživljavanja svetske ekonomije i usporavanje pada ekonomske aktivnosti u periodu april-jun 2009. godine započet uz pomoć državnog intervencionizma koji je uspeo da stabilizuje finansijski sistem i pruži podršku privrednim aktivnostima u prethodnom periodu, ukazuje da i pored poboljšanja ekonomske klime i pozitivnih vesti koje se tiču ekonomskog rasta, brojni nepovoljni tokovi upućuju na to da recesija nije završena i da će oporavak svetske privrede biti skroman i neujednačen posmatrano po regionima i zemljama i da će i u bliskoj budućnosti biti potrebni snažni podsticaji ekonomske politike.
Svetska finansijska i ekonomska kriza, kao i u ostalim zemljama u regionu, prenela se na sve segmente realnog sektora Srbije, najjače se odražavajući na smanjenje investicione aktivnosti u 2009. godini, pad proizvodnje i robne razmene sa svetom, ali su mogući negativni efekti recesije na makroekonomsku stabilnost Srbije, u značajnoj meri, amortizovani sklapanjem finansijskog aranžmana sa MMF-om. Avgustovski pozitivni signali ukazuju da su se makroekonomska kretanja stabilizovala, ali na znatno nižem nivou. Svetska ekonomska kriza ima za posledicu i određene pozitivne makroekonomske efekte (dezinflatorni efekat, znatnu redukciju uvoza i rekordno nizak tekući deficit).
Pregovori Vlade Srbije sa MMF (od 24. avgusta do 1. septembra) rezultirali su dogovorom da se druga revizija stand-by aranžmana okonča za vreme treće revizije koja će uslediti 20. oktobra (MMF je odobrio Srbiji stand-by aranžman od 2,94 mlrd. EUR u periodu 2009-2011; prema postignutom sporazumu Srbiji će u 2009. biti dostupno 73,1% odobrenih sredstava - 2,15 mlrd. EUR). Tokom druge revizije aranžmana postignuta je saglasnost o monetarnoj i fiskalnoj politici i budžetu za 2009. godinu. Takođe, postignut je dogovor da neće biti smanjenja plata i penzija, kao ni povećanja poreza. MMF je odobrio Srbiji povećanje budžetskog deficita sa 3% na 4,5% BDP, a pregovori o budžetu za 2010. godinu nastaviće se krajem oktobra, do kada bi Vlada trebalo da načini prve pomake u realizaciji reformi u javnom sektoru, pre svega u državnoj administraciji, obrazovanju i zdravstvu. Ako se tada, nakon revizije stand-by aranžmana u oktobru postigne sporazum i MMF odobri kombinovanu drugu i treću reviziju, Srbija će moći da povuče zajedno drugu i treću tranšu finansijskih sredstava u iznosu od 1,2 mlrd. EUR (polovina sredstava će biti iskorišćena za pokrivanje budžetskog deficita, a polovina za jačanje deviznih rezervi).
Nakon prvog seta mera za podsticanje domaće štednje i trgovanja na berzi donetog krajem 2008. godine - Vlada RS je u januaru i februaru 2009. godine usvojila dodatne mere usmerene na ublažavanje efekata svetske ekonomske krize i oživljavanje privredne aktivnosti. One su donete s ciljem da se podstakne kreditna aktivnost i nastavi realizacija Akcionog plana izgradnje Koridora 10. Ove mere su donete radi smanjenja troškova finansiranja, održanja postojećeg broja zaposlenih uz stimulisanje dodatnog zapošljavanja, podsticanja tražnje za određenim domaćim proizvodima sektora koji zapošljavaju veliki broj radnika, kao i očuvanja dinamike izvoza u uslovima smanjene inostrane tražnje. Krajem avgusta Vlada je usvojila dodatne mere za rešavanje problema koji nastaju u ostvarivanju prava zaposlenih u uslovima ekonomske krize s ciljem da se reše ključni problemi iz domena socijalne sigurnosti zaposlenih i uspostave mehanizmi kako bi se predupredili potencijalni problemi u ostvarivanju zakonskih prava zaposlenih (uplata penzijsko-invalidskog osiguranja za zaposlene u državnim i privatizovanim preduzećima i omogućavanje povezivanja radnog staža; izmirenje doprinosa za zdravstveno osiguranje; izmenjen sistem kontrole propisa i redovne uplate doprinosa; obezbeđivanje sredstava za jednokratnu pomoć najugroženijim radnicima; reprogramiranje dugovanja za struju; sprečavanje dalje zloupotrebe u procesu privatizacije). Zaključivanjem međudržavnog sporazuma sa Kinom obezbeđuju se povoljniji uslovi za privlačenje stranih investicija iz ove zemlje u oblasti energetike i rudarstva, građevinarstva. Takođe, Vlada je u septembru donela Program podrške građevinskoj industriji sa primenom od oktobra 2009. godine kroz mere subvencionisanja stambenih kredita, kroz poboljšanje uslova stambenog kreditiranja građana i dugoročno stambeno kreditiranje u 2009. godini od kojih se očekuje podsticanje upošljavanja većeg kapaciteta domaće građevinske industrije i intenzivnija građevinska aktivnost. Sa svoje strane, Narodna banka Srbije u kontinuitetu preduzima mere za povećanje likvidnosti finansijskog sistema. Očekuje se da će sve ove mere doprineti umanjenju efekata svetske ekonomske krize, zaustavljanju privredne recesije i očuvanju makroekonomske i finansijske stabilnosti u Republici Srbiji.
Vlada je tokom maja i jula meseca usvojila paket mera za subvencionisanu prodaju novih domaćih traktora u Republici Srbiji i Republici Srpskoj, što je dalo pozitivne efekte kako na stepen korišćenja kapaciteta i produktivnost proizvođača traktora u zemlji, tako i na povećanje obima proizvodnje.
Ujedno, Vlada je u julu mesecu 2009. godine, usvojila Program o uslovima i načinu podsticanja proizvodnje i remonta šinskih vozila u Republici Srbiji za potrebe Javnog preduzeća "Železnice Srbije" (dalje: Program). Realizacijom tog programa stvoriće se uslovi za značajno povećanje uposlenosti radnika u fabrikama šinskih vozila i time ublažiti nedostatak posla usled ekonomske krize, bez otpuštanja radnika i slanja na prinudne odmore. Pored navedenog, realizacijom Programa obnoviće se deo voznog parka, povećati pouzdanost sredstava prevoza i uvećati imovina Javnog preduzeća "Železnice Srbije".
Takođe, Vlada je početkom oktobra meseca donela novi paket mera za subvencionisanje kupovine domaćih kamiona i građevinskih mašina (Uredba o uslovima i načinu podsticanja proizvodnje, remonta i prodaje građevinskih mašina i kamiona u Republici Srbiji i Uredba o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane kupovine kamiona u Republici Srbiji zamenom staro za novo). Sprovođenjem navedenih uredbi očekuje se veća uposlenost proizvodnih kapaciteta proizvođača kamiona i građevinskih mašina koje zapošljavaju oko 4.000 radnika, kao i podsticanje industrije proizvodnje komponenata sa ukupno 7.500 zaposlenih.
Istraživanja Svetske banke, prezentovana u Izveštaju o poslovanju 2010 (Doing business 2010), pokazuju da je Srbija zauzela 88. poziciju na rang listi od 183 zemlje (90. pozicija u 2008. godini). Od zemalja regiona, Srbija ima bolju poziciju od Hrvatske (103) i BiH (116), a lošiju od Makedonije (32), Mađarske (47), Slovenije (53), Rumunije (55), Crne Gore (71) i Albanije (82). Komparativna analiza dinamike i tempa poboljšanja poslovnih indikatora sa zemljama u okruženju ukazuje na usporavanje privrednih reformi u Srbiji sa svim negativnim posledicama na ukupnu konkurentnost privrede. Uglavnom nepromenjene vrednosti osnovnih indikatora poslovanja ukazuju da u 2009. godini nije došlo do značajnijeg poboljšanja poslovnog ambijenta, odnosno da strukturne reforme nisu tako snažne da apsorbuju negativne posledice tranzicionog procesa i globalne ekonomske krize. Jedino značajno poboljšanje ranga Srbija je ostvarila u oblasti osnivanja preduzeća, gde je popravila svoje mesto za 35 pozicija.
U najnovijem Izveštaju o konkurentnosti 2009-2010, kojim su obuhvaćene 133 zemlje, Srbija zauzima 93. poziciju i sa bruto domaćim proizvodom po stanovniku od 6.781,9 USD nalazi se na začelju grupe od 26 zemalja koje kroz poboljšavanje efikasnosti teže povećanju ukupne konkurentske pozicije. U poređenju sa 2008. godinom Srbija u ovoj grupi, posle Ukrajine, ima najveći pad na rang listi (za 8 pozicija), dok je Albanija napravila najveći skok (12 pozicija). Zbog pogoršanja konkurentske pozicije, Srbija nije uspela da se nađe u sledećoj fazi razvijenosti, kao što je to od zemalja u okruženju ostvarila Rumunija. Srbija je među najnekonkurentnijim evropskim zemljama - od svih evropskih zemalja jedino Albanija i BiH zauzimaju lošiju poziciju od Srbije.
Makroekonomska kretanja u periodu januar-avgust 2009. godine karakterišu nepovoljne tendencije započete u drugoj polovini 2008, uz nagoveštaj pozitivnih trendova krajem Q2 i početkom Q3. Pad domaće i svetske tražnje, usporavanje kreditne aktivnosti i stranih direktnih investicija uticali su na pad privredne aktivnosti u 2009. godini. Pad privredne aktivnosti proteklih osam meseci najviše je pogodio industriju, izvoz, uvoz, građevinarstvo, unutrašnju trgovinu. Prisutno je usporavanje rasta tražnje stanovništva, spoljnotrgovinske aktivnosti i visok fiskalni deficit.
Privredna aktivnost tokom 2009. godine polako usporava pad u odnosu na recesione tendencije započete u drugoj polovini 2008. pod uticajem svetske ekonomske krize. Analize sektora koji doprinose stvaranju vrednosti u BDP pokazuju značajan negativan uticaj na ukupnu privrednu aktivnost sektora industrije, građevinarstva i unutrašnje trgovine. S druge strane, značajan pozitivan uticaj imaju sektori poljoprivrede i saobraćaja i telekomunikacija. RZR ostaje pri istoj proceni datoj u Prolećnoj analizi iz maja 2009. godine, prema kojoj se očekuje pad bruto domaćeg proizvoda u 2009. od oko 4%. Na osnovu značajnih signala oporavka svetske ekonomije (Izveštaj OECD, septembar 2009), kao i prognoze kretanja privredne aktivnosti Srbije (VIPAS), prvi signali privrednog oporavka očekuju se početkom 2010. godine.
Dugogodišnji strukturni problem srpske privrede - jaz između potrošnje i proizvodnje se u 2009. godini smanjuje, usled većeg pada potrošnje u odnosu na pad proizvodnje. Očekuje se da će domaća tražnja u 2009, kao posledicu uticaja svetske ekonomske krize, zabeležiti realni pad od oko 8%. Najveći realni pad komponenti domaće tražnje će ostvariti investicije u osnovna sredstva (oko 20%).
Ekonomski razvoj. Nepovoljne tendencije u robnom prometu sa inostranstvom započete u Q4 2008, u uslovima svetske ekonomske krize, nastavljene su i u 2009. godini. Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena u periodu januar-avgust 2009. godine iznosi 11,0 mlrd. EUR i manja je za 28,4%, u odnosu na isti period 2008. Izvoz robe je manji za 23,8%, a uvoz robe za 30,7%. Spoljnotrgovinski deficit od 3,4 mlrd. EUR opada i manji je za 37,1% u odnosu na period januar-avgust 2008. godine. Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa članicama Evropske unije (više od polovine ukupne razmene - 54,3%). Izvoz u EU opada za 27,0% i iznosi 2,0 mlrd. EUR, uvoz je manji za 28,7% i iznosi 4,0 mlrd. EUR, dok deficit od 2,0 mlrd. EUR dostiže 69,7% negativnog salda iz perioda januar-avgust 2008. godine.
Fizički obim industrijske proizvodnje u periodu januar-avgust 2009. godine, u odnosu na isti period 2008. godine manji je za 16,2%. Pad proizvodnje ostvaren je u dva industrijska sektora: vađenju rude i kamena 5,4% i u prerađivačkoj industriji 20,9%, dok je u sektoru proizvodnje i distribucije električne energije gasa i vode ostala na istom nivou. Fizički obim industrijske proizvodnje u avgustu 2009. godine, u odnosu na avgust 2008. godine manji je za 10,0%. Pad industrijske proizvodnje bio je najveći u prerađivačkoj industriji koja ima i najveće učešće u industrijskoj proizvodnji i na koju su značajno delovali svi negativni aspekti krize (pad domaće i izvozne tražnje, smanjena likvidnost preduzeća). Oblasti koje su najviše uticale na pad industrijske proizvodnje u avgustu 2009. godine u odnosu na avgust 2008. godine su: proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića, proizvodnja osnovnih metala, proizvodnja motornih vozila i prikolica i proizvodnja nameštaja. Industrijska proizvodnja je tokom prvog polugođa 2009. godine beležila značajan pad u odnosu na prethodnu godinu, ali s obzirom na započeto ublažavanje pada u drugoj polovini godine, kao i na pozitivne impulse sa tržišta, a imajući u vidu i nisku bazu krajem 2008. godine kada su počeli da se ispoljavaju negativni efekti krize, prema procenama RZR očekuje se da će industrijska proizvodnja u 2009. godini ostvariti negativnu stopu rasta u intervalu od 10%-12%, a blagi oporavak industrijske proizvodnje koji je započet u drugoj polovini 2009. svoje značajnije rezultate ostvariće već u prvoj polovini 2010. godine.
Na osnovu rezultata istraživanja RZR o poslovnoj klimi (redovne mesečne ankete RZR), još uvek nema poboljšanja tekuće poslovne situacije kao ni optimizma u pogledu budućih poslovnih aktivnosti. Kontinuirano pogoršanje ocene poslovnih prilika ilustruje i konstantan pad indikatora poslovne klime BCI od druge polovine 2008. godine, a u Q2 2009. godine zabeležene su najniže ocene od oktobra 2004. godine kada se otpočelo sa istraživanjem. Ipak blaži pad krive BCI Q2 u odnosu na Q1 2009. može nagoveštavati početak oporavka srpske privrede.
Produktivnost rada tokom 2009. godine beleži negativne stope rasta, što je posledica pada industrijske proizvodnje. Blagi trend poboljšanja primećuje se poslednjih meseci. U periodu januar-avgust produktivnost ukupne industrije je opala za 7,4%, a prerađivačke industrije za 10,6% u odnosu na prvih osam meseci 2008. Na osnovu dosadašnjeg kretanja procenjuje se da će produktivnost rada zabeležiti pad u rasponu 3%-5%.
Poljoprivreda. Sektor poljoprivrede i u 2009. godini ostvaruje pozitivne rezultate i uticaće na ublažavanje pada bruto domaćeg proizvoda zbog ekonomske krize koja se negativno odrazila na gotovo sve sektore privrede. U prva dva kvartala 2009. godine ostvaren je rast bruto dodate vrednosti poljoprivrede od 3,0%. Na osnovu očekivanih rezultata poljoprivredne proizvodnje procenjuje se rast BDV poljoprivrede od 6,0% u trećem kvartalu, odnosno 4,0% u 2009. godini.
Nepovoljne tendencije u saobraćaju u prvom polugodištu imale su za rezultat dalji pad fizičkog obima ukupnog saobraćaja za 14,6%, u prevozu putnika za 10,9% i naročito u prevozu robe za 25,1% u odnosu na isti period 2008. godine. Slabljenje saobraćajnih aktivnosti ublaženo je intenzivnim razvojem telekomunikacija koje su ostvarile međugodišnje kvartalno povećanje fizičkog obima usluga (20,8% u Q4 2008, 21,3% u Q1 2009 i 32,5% u Q2) tako da je ostvareno povećanje BDV sektora saobraćaja, skladištenja i veza za 5,9% u prvoj polovini 2009. godine. U prvoj polovini 2009. godine ovaj sektor je sa jednim procentnim poenom doprineo ublažavanju negativne stope rasta ukupne BDV od -3,0%. Procenjuje se da će sektor saobraćaja i telekomunikacija u 2009. godini zabeležiti povećanje BDV od oko 6,5% u odnosu na 2008. godinu.
Investicije. Rast investicija u fiksni kapital jedan je od najvažnijih mehanizama oporavka srpske privrede nakon ekonomske krize. Generalno, nivo investicija je hronično nizak u odnosu na razvojne potrebe i pored rasta u periodu 2001-2008. za 75%. Ocenjuje se da realan nivo investicija u 2009. u odnosu na 1990. godinu iznosi svega 34%. Na osnovu kretanja posrednih indikatora u prvoj polovini 2009. godine procenjuje se da će realni pad investicija iznositi oko 20% u 2009. godini.
Tražnja, zarade i cene. Na tendenciju usporavanja rasta tražnje stanovništva, upućuju podaci o kretanju prometa u trgovini na malo, zarada zaposlenih, kredita plasiranih sektoru stanovništva. Promet robe u trgovini na malo u periodu januar-avgust 2009. godine u odnosu na isti period 2008. nominalno je manji za 3,3%, a realno za 9,5%. Procenjuje se da će sektor trgovine zabeležiti pad BDV od oko 6% u odnosu na 2008. godinu.
Tržište rada. U periodu januar-avgust 2009. godine ostvaren je pad ukupne zaposlenosti za 5,8%, u preduzećima, ustanovama i organizacijama za 0,6%, a broj privatnih preduzetnika i zaposlenih kod njih smanjen je za 18,9% u odnosu na isti period 2008. godine. Ukupan broj zaposlenih u avgustu 2009. godine bio je 1.835.250, što je za 0,4% manje u odnosu na jul i za 8,1% u odnosu na avgust 2008. godine. Iako se očekuje usporavanje tempa smanjenja zaposlenosti, prognoze do kraja 2009. i 2010. nisu ohrabrujuće. Pretpostavlja se da će smanjenju zaposlenih doprineti i efekti sprovođenja reforme državne uprave. U periodu januar-avgust 2009. godine nastavljena je tendencija usporavanja tempa smanjenja broja nezaposlenih. Prosečan broj lica koja traže zaposlenje u periodu januar-avgust 2009. godine bio je 827.687 lica što je za 1,0% manje u odnosu na isti period 2008. godine. Od ukupnog broja lica koja traže zaposlenje, 755.287 lica su nezaposleni koji aktivno traže zaposlenje, što je 2,3% manje u odnosu na isti period 2008. godine. Stopa nezaposlenosti u avgustu 2009. je 28,9%, i niža je od stope nezaposlenosti lica koja traže zaposlenje (31,0%). Međutim, stopa nezaposlenosti, ako se uključe poljoprivredni osiguranici, je niža i iznosi 25,8%. Pozitivan efekat sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja koje su donete u aprilu i maju zabeležen je od juna, kada je došlo do smanjenja nezaposlenosti za 15.606 lica.
Pad ekonomske aktivnosti uticao je na usporavanje međugodišnjeg rasta zarada. Prosečna neto zarada isplaćena u periodu januar-avgust iznosila je 31.198 dinara i nominalno je veća za 10,5%, a realno za 1,7%. Prosečno isplaćena neto zarada u avgustu iznosila je 31.338 dinara i u odnosu na prethodni mesec beleži realni pad od 3,6%, a u odnosu na isti mesec 2008. godine realni pad od 1,4%. Regionalne razlike u isplaćenim zaradama u avgustu 2009. i dalje su veoma izražene. Posmatrano po okruzima, najveće prosečne neto zarade imali su zaposleni na području Grada Beograda (24,6% iznad proseka Republike), a najniže na području Topličkog okruga (32,8% ispod proseka Republike). Politika zamrzavanja plata u javnom sektoru iz 2009. godini nastaviće se i u 2010. godini i to na republičkom i lokalnom nivou vlasti, organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja i javnim preduzećima. Procenjuje se da će zarade u 2009. godine ostvariti negativnu stopu rasta od 2,5% a u 2010. od 1,5%.
Isplaćena penzija u julu 2009. godine iznosila je 21.711 dinara, što je na nivou iz januara, dok je broj korisnika penzija povećan za 0,4%. Isplaćena penzija u julu 2009. godine je iznosila 67% prosečne neto zarade.
Cene. U periodu januar-septembar 2009. godine ostvaren je ukupan rast cena na malo od 9,4% (septembar 2009/decembar 2008), a njihov godišnji rast iznosio je 9,5% (septembar 2009/septembar 2008). Inflacija, merena indeksom potrošačkih cena koji od 2009. godine predstavlja zvaničnu meru inflacije u Srbiji, u periodu januar-avgust 2009. godine iznosila je 5,9% (avgust 2009/ decembar 2008), a godišnji rast potrošačkih cena iznosio je 8,0% (avgust 2009/avgust 2008). U narednom periodu procenjuje se da će smanjena domaća tražnja, uz stabilizaciju deviznog kursa i odlaganje poskupljenja regulisanih cena delovati dezinflatorno, doprineti sprečavanju daljeg pada životnog standarda stanovništva i uticati na niži rast potrošačkih cena. Može se očekivati da će u 2009. godini inflacija biti jednocifrena i u granicama ciljanog raspona (8% ± 2%).
Monetarna kretanja. Svetska ekonomska kriza nametnula je potrebu za relaksacijom monetarne politike NBS i ona je u prvih osam meseci bila umereno ekspanzivna. Referentna kamatna stopa je u periodu januar-avgust 2009. smanjena sa 17,75% na 12%, ali je i dalje na relativno visokom nivou. Privredna recesija i rast kamatnih stopa uticali su na smanjenje tražnje usporavanje kreditne aktivnosti banaka. Godišnje stope rasta osnovnih monetarnih agregata primarnog novca, M2 i M3 u avgustu u odnosu na prethodni mesec su zabeležile smanjenje, dok je novčana masa M1 povećana. Pokrivenost novčane mase deviznim rezervama NBS u avgustu 2009. iznosi 383,1% i u odnosu na decembar veća je za 83,2 pp, a u odnosu na jul za 3,8 pp. Ukupna štednja stanovništva krajem avgusta 2009. godine iznosila je 487,3 mlrd. dinara i u odnosu na kraj decembra 2008. godine povećana je za 15,1%, a u odnosu na isti mesec 2008. godine za 11,3%. Posmatrano po valutnoj strukturi štednih uloga dominira štednja u inostranoj valuti, koja krajem avgusta 2009. godine čini 97,9% ukupne štednje. U poređenju s podacima pre septembra 2008. godine, kada su se negativni efekti krize ispoljili u vidu povlačenja deviznih uloga građana, ostvareni rezultati u periodu jun-avgust 2009. godine pokazuju da je devizna štednja građana vratila nivo mesečnog i dnevnog rasta iz perioda pre krize.
Javni prihodi. U periodu januar-avgust 2009. godine ostvarena su ukupna primanja budžeta Republike Srbije od 390,6 mlrd. dinara, dok su ukupna izdavanja bila veća i iznosila su 457,6 mlrd. dinara, što je dovelo do budžetskog deficita od 67,0 mlrd. dinara. U odnosu na isti period 2008. godine primanja budžeta realno su manja 15,5%, a izdaci budžeta 4,9%.
Privatizacija. U 2009. godini na tendersku i aukcijsku privatizaciju ponuđen je kapital 131 privrednog društava, od kojih je prodato 49%, odnosno 64 preduzeća (prihod 70,7 mil. EUR, investicije 40,9 mil. EUR).
U 2009. godini Akcijski fond je prodao manjinske pakete akcija 154 kompanije za 7 mil. EUR. Strani kupac učestvovao je u kupovini manjinskog paketa akcija 19 kompanija.
Fond za razvoj je, u periodu od januara do septembra 2009. godine, za 3.333 dugoročna investiciona programa odobrio kredite u ukupnom iznosu od 13,1 mlrd. dinara za 150 opština. Realizacijom ovih programa planirano je otvaranje 13.852 novih radnih mesta.
Rezultati posebnih istraživanja i analiza u Republičkom zavodu za razvoj:
U cilju sagledavanja efekata svetske finansijske krize u Republičkom zavodu za razvoj sprovedena su istraživanja o referentnim i vodećim indikatorima privredne aktivnosti Srbije, bazirane na metodologiji OECD. Dobijen vodeći indikator privredne aktivnosti Srbije (VIPAS RZR) ukazuje na tačke preokreta privredne aktivnosti Srbije u kratkom roku i predstavlja osnovu za prognozu referentnog indikatora privredne aktivnosti, korišćenog u prognozi kretanja dinamike privredne aktivnosti i BDP Srbije. Rezultati analize ukazuju na to da će uspostavljanje recesionog dna početi krajem trećeg i nastaviti se u četvrtom kvartalu 2009. dok značajnije signale oporavka treba očekivati tek početkom 2010. godine ukoliko ne dođe do značajnijeg pogoršanja privrednog ambijenta u globalnim svetskim tokovima i Srbiji.
Efekti poslovanja privatizovanih preduzeća 2002-2009. godina. Preduzeća privatizovana 2002-2009. godine (2.499) zapošljavaju 19,3% ukupno zaposlenih, raspolažu sa 14,5% kapitala, ostvaruju 15,2% ukupnog prihoda, 14,6% obaveza, 18,7% dobiti i 11,8% gubitaka nefinansijskog sektora u 2008. godini. Osnovni pozitivni efekti su smanjenje učešća privatizovanih preduzeća u ukupnim obavezama, gubitku i kumuliranom gubitku, a povećano učešće u dobiti nefinansijskog sektora u odnosu na 2002. godinu.
Poslovna demografija. Zbog još uvek nestabilnog poslovnog ambijenta, u prethodne tri godine uočava se negativna tendencija smanjenja broja osnovanih, a povećanje broja ugašenih preduzeća i radnji. Samim tim i neto efekat tj. odnos broja osnovanih i ugašenih preduzeća iz godine u godinu je sve slabiji: u 2008. godini na svako ugašeno, osnovana su tek 2 nova preduzeća (u 2006. godini 10 novih preduzeća). I neto efekat radnji slabi po godinama, ali slabijim intenzitetom nego kod preduzeća. Preko 70% novih preduzeća i radnji preživi prve dve godine poslovanja i nastavi sa radom u narednoj godini. Veću stopu opstanka imaju preduzeća (92%) nego radnje (66%).
Mere podrške preduzetničkom sektoru (MSPP) u uslovima svetske ekonomske krize. Osnovne mere podrške MSPP koje su preduzele zemlje OECD - 1) mere za podršku prodaji i sprečavanje odliva obrtnog kapitala MSPP; 2) mere za obezbeđivanje pristupa MSPP finansijama i 3) mere za podršku održavanju nivoa investicione aktivnosti MSPP i stvaranje uslova za oživljavanje i rast pokrenut inovacijama i izvozom, uglavnom su sadržani i u anti-kriznom paketu koji sprovodi Vlada RS. Anti-krizni paketi zemalja OECD su značajni jer sadrže i određene mere, koje su potencijalno primenljive u Srbiji.
Regionalni demografski resursi Srbije - diferencijacija tipologije područja. Analiza regionalne valorizacije demografskih resursa ukazuje da, usled izrazite decenijske depopulacije šireg područja, Srbija pripada tipu demografski ugroženog područja koje karakteriše demografsko zaostajanje i slabi demografski resursi. Indeks demografskih resursa ukazuje da 73 opština pripadaju grupaciji krajnje, a 37 grupaciji demografski već ugroženog područja.
Regionalne ekonomske asimetričnosti. Proces transformacije privrede i društva Srbije, potencirao je regionalne asimetričnosti koje se ispoljavaju u velikim ekonomskim međuregionalnim razlikama, naročito u nivou rasta nezaposlenosti i dohotku stanovništva. Asimetričnosti su u velikoj meri rezultat regionalnih specifičnosti, naročito strukture privrede koja utiče na lakše ili teže prilagođavanje tekućim privrednim i društvenim promenama. Ekstremne razlike između razvijenih i nerazvijenih, kao i unutar nerazvijenih područja Srbije, permanentno se uvećavaju. Mereno bruto dodatom vrednošću po stanovniku, Grad Beograd ostvaruje 16 puta veću vrednost u odnosu na Toplički okrug.
Regionalna multidimenzionalnost socijalne isključenosti u Srbiji. Analiza prostorne distribucije socijalne isključenosti prikazana je preko kompozitnog indeksa socijalne isključenosti kojim se sagledava povezanost siromaštva stanovništva, sa siromaštvom određenog prostora/teritorije. Na nivou Srbije dispariteti prema ovom indeksu ukazuju da je više od četiri puta veća socijalna isključenost stanovništva u opštini Osečina u odnosu na stanovništvo grada Novog Sada.
Izvor: Srpski ekonomski dijagram (SED) broj 9/09 Republičkog zavoda za razvoj
30. Kretanje indeksa akcija Beogradske berze - BELEXline
1) Opšti indeks akcija Beogradske berze - BELEXline
Datum |
Vrednost indeksa |
30.9.2004. |
1.000,00 |
31.12.2004. |
1.161,30 |
30.12.2005. |
1.954,35 |
29.12.2006. |
2.658,16 |
31.12.2007. |
3.830,84 |
31.12.2008. |
1.198,34 |
5.1.2009. |
1.184,51 |
2.2.2009. |
1.121,66 |
2.3.2009. |
948,26 |
1.4.2009. |
841,99 |
4.5.2009. |
926,09 |
1.6.2009. |
1.167,85 |
1.7.2009. |
1.170,49 |
3.8.2009. |
1.156,54 |
1.9.2009. |
1.355,42 |
1.10.2009. |
1.537,11 |
2.11.2009. |
1.497,54 |
20.11.2009. |
1.392,62 |
Istorijski Max (3.5.2007.) |
5.007,34 |
Istorijski Min (1.4.2009.) |
841,99 |
Stope kretanja indexa BELEXline su sledeće:
1) U 2005. godini, od 1.1. do 31.12, index BELEXline je povećan za 67 poena;
2) U 2006. godini, od 9.1. do 31.12, index BELEXline je povećan za 36,3 poena;
3) U 2007. godini, od 8.1. do 31.12, index BELEXline je povećan za 42,8 poena;
4) U 2008. godini, od 3.1. do 31.12, index BELEXline je smanjen za 70,5 poena;
5) U 2009. godini, od 5.1. do 20.11, index BELEXline je povećan za 17,6 poena.
2) Index BELEX15
Datum |
Vrednost indeksa |
1.10.2005. |
1.000,00 |
31.12.2006. |
1.675,20 |
31.12.2007. |
2.318,37 |
31.12.2008. |
565,18 |
5.1.2009. |
545,93 |
2.2.2009. |
532,69 |
2.3.2009. |
418,14 |
1.4.2009. |
379,43 |
4.5.2009. |
448,52 |
1.6.2009. |
591,47 |
1.7.2009. |
570,34 |
3.8.2009. |
572,48 |
1.9.2009. |
713,15 |
1.10.2009. |
818,03 |
2.11.2009. |
786,27 |
20.11.2009. |
728,37 |
Istorijski Max (3.5.2007.) |
3.335,20 |
Istorijski Min (11.3.2009.) |
347,46 |
Stope kretanja indexa BELEX15 su sledeće:
1) U 2006. godini, od 1.1. do 31.12, index BELEX15 je povećan za 59 poena;
2) U 2007. godini, od 8.1. do 31.12, index BELEX15 je povećan za 36 poena;
3) U 2008. godini, od 3.1. do 31.12, index BELEX15 je smanjen za 75 poena;
4) U 2009. godini, od 5.1. do 20.11, index BELEX15 je povećan za 33,4 poena.
3) BELEXsentiment
- za mesec novembar 2008. godine iznosi 47,29 poena
- za mesec decembar 2008. godine iznosi 55,00 poena
- za mesec januar 2009. godine iznosi 86,67 poena
- za mesec februar 2009. godine iznosi 93,88 poena
- za mesec mart 2009. godine iznosi 68,18 poena
- za mesec april 2009. godine iznosi 76,39 poena
- za mesec maj 2009. godine iznosi 93,64 poena
- za mesec jun 2009. godine iznosi 94,15 poena
- za mesec jul 2009. godine iznosi 96,70 poena
- za mesec avgust 2009. godine iznosi 100,94 poena
- za mesec septembar 2009. godine iznosi 126,60 poena
- za mesec oktobar 2009. godine iznosi 136,80 poena
- za mesec novembar 2009. godine iznosi 120,02 poena.
BELEXsentiment za novembar 2009. godine iznosi 120,02 poena
Nelikvidnost i dalje snažno odražava domaće tržište kapitala. Prosečna dnevna vrednost prometa u oktobru iznosila je EUR 0,9 mil. Nizak nivo likvidnosti ukazuje na to da manji obim tražnje investitora utiče na kretanje cena akcija na berzi. Ta činjenica znatno otežava kratkoročnu prognozu budućeg kretanja vrednosti tržišnih indeksa.
Dok je vrednost BELEXsentiment-a za oktobar nedvosmisleno ukazivala na jačanje optimizma tržišnih učesnika, u istom mesecu oba berzanska indeksa BELEXline i BELEX15 su ubeležila blagi pad od 1,46% i 2,39%, respektivno. Pad je usledio nakon značajnog rasta vrednosti ovih indeksa u avgustu i septembru, te se nameće pitanje: da li se prerano i u neopravdanoj meri pojavio optimizam kod investitora, nakon njihovog višemesečnog uzdržavanja od ulaganja tokom prethodne godine i u prvom kvartalu tekuće godine? Ovo pitanje još više dobija na značaju ako se pogleda snažan rast cena mnogih akcija iz korpe BELEX15 koji se desio u aprilu i maju ove godine.
U narednom mesecu, sudeći po najnovijoj vrednosti BELEXsentimenta, očekivanja tržišnih učesnika ostaju optimistična.
U novembru će u fokusu investitora na svetskim berzama i dalje biti objave zvaničnih podataka o rezultatima poslovanja kompanija za treći kvartal tekuće godine. Takođe, potvrdu oporavka svetske privrede investitori će tražiti i u makroekonomskim pokazateljima za poslednji kvartal. Glavni pokretač optimizma investitora i samim tim njihove aktivnosti na tržištu kapitala biće svakako bolji nego očekivani poslovni rezultati. Međutim, ne treba zaboraviti na činjenicu da većina ekonomista prognozira da će oporavak svetske privrede "biti dug i spor", te su očekivane povremene korekcije tržišta.
Kretanje na domaćem tržištu kapitala treba posmatrati u globalnom okruženju u smislu da će i naše tržište pratiti trend koji bude aktuelan i na svetskim i regionalnim tržištima.
4) Indikatori učešća stranih investitora u prometu na Beogradskoj berzi
FIS |
Učešće stranih investitora u ukupnom prometu akcijama |
b-FIS |
Učešće stranih investitora u ukupnom prometu akcijama - kupovna strana |
s-FIS |
Učešće stranih investitora u ukupnom prometu akcijama - prodajna strana |
FIB |
Učešće stranih investitora u ukupnom prometu obveznicama |
FIT |
Učešće stranih investitora u ukupnom prometu |
Mesec |
FIS |
oktobar 2009. |
48,60% |
septembar 2009. |
48,25% |
avgust 2009. |
42,84% |
jul 2009. |
27,64% |
jun 2009. |
33,14% |
maj 2009. |
37,10% |
april 2009. |
79,26% |
mart 2009. |
54,52% |
februar 2009. |
18,27% |
januar 2009. |
37,57% |
decembar 2008. |
50,96% |
novembar 2008. |
47,35% |
Mesec |
b-FIS |
oktobar 2009. |
52,32% |
septembar 2009. |
52,01% |
avgust 2009. |
48,76% |
jul 2009. |
22,78% |
jun 2009. |
41,03% |
maj 2009. |
38,00% |
april 2009. |
81,44% |
mart 2009. |
39,14% |
februar 2009. |
14,75% |
januar 2009. |
34,85% |
decembar 2008. |
47,30% |
novembar 2008. |
65,62% |
Mesec |
s-FIS |
oktobar 2009. |
44,87% |
septembar 2009. |
44,48% |
avgust 2009. |
36,93% |
jul 2009. |
32,49% |
jun 2009. |
25,25% |
maj 2009. |
36,21% |
april 2009. |
77,08% |
mart 2009. |
69,90% |
februar 2009. |
21,79% |
januar 2009. |
40,29% |
decembar 2008. |
54,61% |
novembar 2008. |
29,08% |
Mesec |
FIB |
oktobar 2009. |
16,46% |
septembar 2009. |
4,37% |
avgust 2009. |
4,36% |
jul 2009. |
5,14% |
jun 2009. |
5,28% |
maj 2009. |
25,91% |
april 2009. |
5,90% |
mart 2009. |
13,96% |
februar 2009. |
4,94% |
januar 2009. |
3,70% |
decembar 2008. |
7,88% |
novembar 2008. |
8,16% |
Mesec |
FIT |
oktobar 2009. |
43,31% |
septembar 2009. |
43,02% |
avgust 2009. |
32,10% |
jul 2009. |
20,91% |
jun 2009. |
25,05% |
maj 2009. |
33,83% |
april 2009. |
67,49% |
mart 2009. |
42,53% |
februar 2009. |
15,29% |
januar 2009. |
27,89% |
decembar 2008. |
45,40% |
novembar 2008. |
43,71% |
Saopštenje Beogradske berze
31. Pregled najvažnijih kamatnih stopa
(u procentima, na godišnjem nivou)
Podatak |
Decembar 2008. |
Januar 2009. |
Februar 2009. |
Mart 2009. |
April 2009. |
Maj 2009. |
Jun 2009. |
Jul 2009. |
Avgust 2009. |
Septembar 2009. |
Oktobar 2009. |
1) Na plasmane banaka1) |
18,11 |
18,61 |
20,95 |
17,38 |
17,30 |
15,75 |
15,20 |
13,61 |
13,61 |
14,37 |
13,35 |
2) Na depozite banaka1)2) |
7,32 |
7,67 |
8,39 |
8,05 |
7,68 |
7,30 |
6,90 |
6,42 |
6,30 |
6,51 |
6,30 |
3) Na oročene depozite banaka1) |
13,26 |
12,95 |
13,85 |
12,82 |
12,19 |
11,65 |
11,11 |
10,90 |
9,96 |
10,31 |
9,71 |
4) Na državne zapise Republike Srbije1) |
9,61 |
- |
16,08 |
16,50 |
16,61 |
15,12 |
14,16 |
13,09 |
12,18 |
12,09 |
11,78 |
5) Na hartije od vrednosti3) |
17,76 |
17,50 |
16,50 |
16,50 |
14,92 |
14,00 |
13,28 |
12,32 |
12,00 |
12,00 |
11,27 |
6) Na dugoročne obveznice Republike Srbije4) |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
1) Prosečne ponderisane kamatne stope.
2) Uključeni svi depoziti.
3) Prosečne ponderisane kamatne stope na hartije od vrednosti kojima Narodna banka Srbije obavlja operacije na otvorenom tržištu do 31. januara 2005. godine Narodna banka Srbije obavljala je transakcije trajne prodaje sopstvenih blagajničkih zapisa, a od 31. januara započela je sa organizovanjem aukcijskih repo prodaja dugoročnih obveznica Republike Srbije.
4) Narodna banka Srbije započela je 12. avgusta 2005. godine sa organizovanjem aukcija trajne prodaje dugoročnih obveznica Republike Srbije.
Podaci Narodne banke Srbije
32. Osnovni indikatori makroekonomskih kretanja
(ažurirano 5.11.2009. godine)
Prethodna godina = 100
|
2001. |
2002. |
2003. |
2004. |
2005. |
2006. |
2007. |
2008. |
2009. |
Bruto domaći proizvod, tekuće cene, mlrd dinara |
762.2 |
972.9 |
1,133.0 |
1,384.3 |
1,687.8 |
1,980.2 |
2,362.8 |
2,790.91 |
- |
Bruto domaći proizvod, mil. EUR |
12,820.9 |
16,033.7 |
17,416.4 |
19,075.0 |
20,358.0 |
23,520.6 |
29,542.7 |
34,2591 |
- |
Bruto domaći proizvod, per capita, u EUR |
1,708.7 |
2,137.8 |
2,328.2 |
2,555.9 |
2,736.0 |
3,173.5 |
4,002.2 |
4,6511 |
- |
Bruto domaći proizvod, realni rast, u % |
5.6 |
3.9 |
2.4 |
8.3 |
5.6 |
5.2 |
6.9 |
5.52 |
- |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Cene i troškovi života, stope rasta |
|
|
|
|
|
|
|
|
I-IX |
Potrošačke cene, kraj perioda |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
11.0 |
8.6 |
6.2 |
Troškovi života, prosek perioda |
93.3 |
16.6 |
9.9 |
11.4 |
16.2 |
11.7 |
7.0 |
13.5 |
8.5 |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Spoljnoekonomska razmena, u mil. EUR3 |
|
|
|
|
|
|
|
|
I-IX |
Izvoz robe |
1,922.2 |
2,870.4 |
2,441.0 |
2,831.6 |
3,608.3 |
5,102.5 |
6,432.2 |
7,428.3 |
4,358.3 |
Izvoz robe u EU |
892.4 |
960.7 |
1,202.3 |
1,456.5 |
2,117.6 |
2,942.9 |
3,602.7 |
4,028.4 |
2,303.6 |
Uvoz robe |
4,759.2 |
5,956.6 |
6,585.5 |
8,623.3 |
8,439.2 |
10,462.6 |
13,506.8 |
15,494.5 |
8,129.1 |
Uvoz kapitalnih proizvoda4 |
- |
- |
- |
2,495.3 |
1,971.6 |
2,429.8 |
3,495.9 |
3,829.8 |
1,970.1 |
Uvoz intermedijarnih proizvoda4 |
- |
- |
- |
2,830.6 |
3,027.6 |
3,781.4 |
4,892.1 |
5,271.3 |
2,790.3 |
Deficit robne razmene |
-2,837.0 |
-3,754.7 |
-4,144.3 |
-5,791.7 |
-4,831.0 |
-5,360.1 |
-7,074.5 |
-8,066.1 |
-3,770.8 |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
I-VIII |
Deficit tekućih transakcija (bez donacija)5 |
977.0 |
-1,842.7 |
-1,674.8 |
-2,688.4 |
-2,050.0 |
-3,091.8 |
4.780,96 |
-6,086.2 |
-1,255.4 |
Deficit tekućih transakcija (bez donacija), % BDP |
-7.6 |
-11.5 |
-9.6 |
-14.1 |
-10.1 |
-13.1 |
-16.2 |
-17.8 |
- |
Platni bilans, ukupno5 |
559.9 |
981.1 |
813.5 |
360.2 |
1,627.6 |
4,316.1 |
742.1 |
-1,714.6 |
1,356.1 |
Strane direktne investicije, neto, u mil. EUR |
184.0 |
502.2 |
1,205.7 |
776.6 |
1,244.6 |
3,492.2 |
1,820.8 |
1,812.1 |
975.2 |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Monetarni i devizni pokazatelji, kraj perioda |
|
|
|
|
|
|
|
|
IX |
Dinarski primarni novac, mil. dinara |
41,643 |
69,543 |
72,267 |
82,383 |
100,341 |
143,409 |
169,020 |
319,781 |
228,346 |
Novčana masa M3, mil. dinara |
125,414 |
191,492 |
244,731 |
322,876 |
458,870 |
634,470 |
903,871 |
992,151 |
1,087,244 |
Ukupni plasmani banaka, mil. dinara |
263,640 |
171,873 |
228,429 |
334,850 |
509,379 |
594,336 |
827,297 |
1,117,196 |
1,239,581 |
Plasmani privredi |
246,887 |
151,626 |
195,442 |
264,177 |
370,391 |
380,395 |
506,991 |
708,882 |
812,254 |
Plasmani stanovništvu |
5,277 |
16,139 |
29,333 |
66,356 |
131,860 |
203,318 |
305,457 |
381,919 |
398,639 |
Devizne rezerve NBS, mil. EUR |
1,325 |
2,186 |
2,840 |
3,117 |
4,935 |
9,025 |
9,641 |
8,160 |
9,523 |
Vrednost USD u odnosu na dinar |
67.67 |
58.98 |
54.64 |
57.94 |
72.22 |
59.98 |
53.73 |
62.90 |
63.60 |
Vrednost EUR u odnosu na dinar |
59.71 |
61.52 |
68.31 |
78.89 |
85.50 |
79.00 |
79.24 |
88.60 |
93.01 |
Štednja stanovništva u mil. EUR, kraj perioda |
330 |
813 |
1,100 |
1,465 |
2,275 |
3,414 |
5,029 |
4,881 |
5,424 |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Zaposlenost, zarade i penzije |
|
|
|
|
|
|
|
|
I-IX |
Broj zaposlenih, prosek, u 000 |
2,102 |
2,067 |
2,040 |
2,051 |
2,069 |
2,026 |
2,002 |
1,999 |
1,876 |
Aktivno nezaposlena lica, kraj perioda, u 000 |
- |
- |
- |
- |
896 |
916 |
785 |
728 |
737 |
Stopa nezaposlenosti, MOR |
- |
- |
- |
19.5 |
21.8 |
21.6 |
18.8 |
14.4 |
16,47 |
Neto zarade, prosek perioda, u dinarima8 |
6,078 |
9,208 |
11,500 |
14,108 |
17,443 |
21,707 |
27,759 |
32,746 |
31,211 |
- realne stope rasta |
16.5 |
29.9 |
13.6 |
10.1 |
6.4 |
11.4 |
19.5 |
3.9 |
1.4 |
Prosečna penzija, prosek perioda, u din. |
4,505 |
6,134 |
7,393 |
8,725 |
10,568 |
12,151 |
13,612 |
17,660 |
19,783 |
- realne stope rasta |
17.9 |
16.8 |
9.7 |
5.9 |
4.2 |
2.9 |
4.7 |
14.3 |
7.8 |
Izvor: RZS, NBS, NSZ i RFPIO zaposlenih.
1 Procena MFIN.
2 Procena RZS.
3 U spoljnoekonomsku razmenu u 2006. godini uključena je Crna Gora.
4 Nova klasifikacija se primenjuje od 2004. godine.
5 Za preračunavanje iz dolara u evre korišćen je prosečan odnos dolara prema evru od 2001. do 2006. godine. Za 2007, 2008. i 2009. godinu podaci NBS.
6 Nova metodologija.
7 Prema anketi iz aprila 2009. godine.
8 Od 2009. godine nova metodologija obračuna prosečnih zarada.
33. Nominalni iznosi prava na finansijsku podršku porodici sa decom i cenzusi za ostvarivanje prava na dečiji dodatak za novembar 2009. godine
I |
NOMINALNI IZNOSI PRAVA |
REDOVAN IZNOS |
UVEĆAN IZNOS |
1. |
RODITELJSKI DODATAK od 1. novembra 2009. godine |
|
|
- |
za prvo dete - jednokratno |
27.135,90 |
|
- |
za drugo dete - 106.111,61 u 24 rate |
4.421,32 |
|
- |
za treće dete - 190.992,16 u 24 rate |
7.958,01 |
|
- |
za četvrto dete - 254.653,53 u 24 rate |
10.610,56 |
|
2. |
DEČIJI DODATAK za oktobar 2009. godine (za prvo, drugo, treće i četvrto dete) |
1.896,58 |
2.465,55 |
3. |
NOVČANA POMOĆ MAJKAMA IZBEGLICAMA za oktobar 2009. godine |
3.268,28 |
|
II |
CENZUS za ostvarivanje prava na dečiji dodatak od 1. novembra 2009. |
|
|
a) |
cenzus za ostvarene prihode u skladu sa čl. 19. i 20. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom |
5.838,65 |
7.006,38 |
b) |
cenzus za ostvarene prihode od poljoprivrede |
|
|
- |
Član 19. stav 1. tačka 1. Zakona |
2,35 |
2,82 |
- |
Član 19. stav 1. tačka 2. Zakona |
5,49 |
6,58 |
III |
NAKNADA ZA RAD HRANITELJA |
|
|
- |
za smeštaj jednog deteta |
10.179,00 |
|
- |
za smeštaj dvoje i više dece (neto iznos po detetu) |
6.264,00 |
|
NAPOMENA: 2) Prava iz tačke 1. i 2. ovog rešenja usklađuju se dva puta godišnje i to: 1. aprila i 1. oktobra sa indeksom troškova života u Republici Srbiji, a pravo iz tačke 3. utvrđuje se mesečno u zavisnosti od kretanja prosečne zarade u Republici Srbiji. (Rešenje Ministarstva rada i socijalne politike, br. 401-00-157/2009-12-10) |
|||