UREDBA O UTVRĐIVANJU PROGRAMA OSTVARIVANJA STRATEGIJE RAZVOJA ENERGETIKE REPUBLIKE SRBIJE DO 2015. GODINE ZA PERIOD OD 2007. DO 2012. GODINE ("Sl. glasnik RS", br. 17/2007, 73/2007 i 99/2009)

Član 1

Ovom uredbom utvrđuje se Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Član 2

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

PROGRAM
OSTVARIVANJA STRATEGIJE RAZVOJA ENERGETIKE REPUBLIKE SRBIJE DO 2015. GODINE ZA PERIOD OD 2007. DO 2012. GODINE

 

UVOD

Strategiju razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine usvojila je Narodna skupština u maju 2005. godine ("Službeni glasnik RS", broj 44/05). Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine (u daljem tekstu: Strategija), pored ostalog, uređeni su naročito, osnovni prioriteti razvoja energetike i to: tehnološka modernizacija energetskih izvora/objekata, racionalna upotreba kvalitetnih energenata, korišćenje obnovljivih izvora energije i novih energetskih tehnologija, kao i izgradnja novih energetskih izvora/objekata.

Programom ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine (u daljem tekstu: Program), utvrđeni su uslovi, način i dinamika ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije, za sve oblasti energetskog sektora, i to za:

- rudnike sa površinskom i podzemnom eksploatacijom uglja;

- naftnu privredu;

- transport nafte;

- gasnu privredu;

- sektor elektroenergetike (hidroelektrane, termoelektrane, termoelektrane-toplane, prenos i distribucija električne energije);

- gradske toplane i individualne kotlarnice;

- industrijsku energetiku;

- energetsku efikasnost u sektorima potrošnje: industrija, saobraćaj, zgradarstvo, kao i formiranje Fonda za energetsku efikasnost saglasno strategiji kojom se uređuje privredni razvoj Republike Srbije do 2012. godine i Strategiji;

- obnovljive izvore energije;

- zaštitu životne sredine u energetici.

Projektovani obim finansijskih sredstava kao i izvori finansiranja za definisane projekte u oblasti energetike urađeni su u skladu sa:

- Strategijom;

- strategijom kojom se uređuje privredni razvoj Republike Srbije do 2012. godine;

- dugoročnim i srednjoročnim planovima rada i razvoja preduzeća, kao i godišnjim programima poslovanja javnih preduzeća i preduzeća, zavisnih društava kapitala, čiji je osnivač javno preduzeće, a na koje je osnivač dao saglasnost.

Finansijska sredstva za navedene projekte u ovom programu, su procenjena, a deo finansijskih sredstava čiji je izvor finansiranja Republika Srbija usklađivaće se sa mogućnostima budžeta Republike Srbije, s obzirom da se sredstva planiraju za svaku kalendarsku godinu Zakonom o budžetu.

Realizacijom Programa, Republika Srbija će i praktično osnažiti poziciju regionalnog energetskog lidera, ali i približiti se međunarodnim standardima u oblasti energetike. Ovo potvrđuje činjenica da se ulažu znatni napori kako bi se energetski sektor Srbije što pre uskladio sa praksom Evropske unije. Stoga je energetska politika koju sprovodi Ministarstvo rudarstva i energetike usmerena pre svega na povećanje sigurnog, kvalitetnog i pouzdanog snabdevanja energijom i energentima, obezbeđivanje razvoja energetske infrastrukture i uvođenja savremenih tehnologija, obezbeđivanje uslova za unapređenje energetske efikasnosti, stvaranje uslova za stimulisanje korišćenja obnovljivih izvora energije, i unapređenja zaštite životne sredine.

U izradi ovog Programa učestvovalo je 15 ekspertskih timova sastavljenih od 80 domaćih naučnih i stručnih eksperata iz nastavno-obrazovnih, naučnoistraživačkih i energetskih institucija Srbije.

1. POVRŠINSKA EKSPLOATACIJA UGLJA

Prvi i osnovni prioritet Strategije je prioritet kontinuiteta tehnološke modernizacije postojećih energetskih objekata/sistema/izvora. To znači da je u sektoru uglja koji se odnosi na rudnike sa površinskom eksploatacijom potrebno sprovesti aktivnosti koje imaju za cilj modernizaciju opreme i povećanje proizvodnje na površinskim kopovima, otvaranje novog površinskog kopa i proširenje postojećih površinskih kopova, te uvođenje novih ekološki prihvatljivih tehnologija.

Stoga su u ovom poglavlju detaljno prikazani projekti koji će omogućiti sprovođenje navedenih aktivnosti.

1.1. Rezerve i kapaciteti za proizvodnju uglja na površinskim kopovima

Republika Srbija raspolaže značajnim geološkim resursima i rezervama uglja. Njihove količine, kategorije i klase, prikazane su u tabeli 1.1.

Tabela 1.1. Ukupne geološke rezerve uglja Republike Srbije u 1000 t
(izvor: "Bilans geoloških rezervi i resursa mineralnih sirovina Republike Srbije na dan 31. decembra 2005. godine", str. 140, Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije, Sektor za rudarstvo i geologiju)

Tip uglja	Republika Srbija bez autonomnih pokrajina		AP Kosovo i Metohija		AP Vojvodina		Ukupno Republika Srbija
	Geološke rezerve		Geološke rezerve		Geološke rezerve		Geološke rezerve
	Bilansne	Vanbil.	Bilansne	Vanbil.	Bilansne	Vanbil.	Bilansne	Vanbil.
	A+B+C1	A+B+C1	A+B+C1	A+B+C1	A+B+C1	A+B+C1	A+B+C1	A+B+C1
1	2	3	4	5	6	7	8	9
Kameni	6.174						6.174
Mrki	90.120						90.120
Mrkolignit	268.339				8.729		277.068
Lignit	3.104.053	885.280	13.226.000	2.520.000	9.083	4.525	16.339.136	3.409.805

Posmatrano po kategorijama rezervi (A+B+C1), rezerve svih vrsta uglja u okviru starih i novih basena sa aktivnim ležištima, kao i onima koji nisu u eksploataciji u Republici Srbiji bez podataka sa teritorija autonomnih pokrajina, prikazane su u tabeli 1.2.

Tabela 1.2. Struktura rezervi različitih tipova uglja u Republici Srbiji u t

Ugalj	Klasa	Kategorija
		A	B	C1	A+B+C1
Kameni ugalj	Bilansne	522.450	2.983.880	2.668.300	6.174.630
	Vanbilansne	14.680	1.081.800	944.300	2.040.780
	Ukupno	537.130	4.065.680	3.612.600	8.215.410
Mrki ugalj	Bilansne	1.367.620	35.479.840	53.273.080	90.120.540
	Vanbilansne	5.271.470	9.676.700	6.224.920	21.173.090
	Ukupno	6.639.090	45.156.540	59.498.000	111.293.630
Mrkolignit	Bilansne	2.345.720	174.674.640	91.318.930	268.339.290
	Vanbilansne	1.328.220	7.127.010	2.258.430	10.713.660
	Ukupno	3.673.940	181.801.650	93.577.360	279.052.950
Lignit	Bilansne	774.324.582	2.887.065.419	3.803.052.960	7.464.442.961
	Vanbilansne	332.935.312	347.870.690	735.168.800	1.415.974.802
	Ukupno	1.107.259.894	3.234.936.109	4.538.221.760	8.880.417.763

Prema podacima iz Bilansa rezervi iz 2005. godine, više od 76% ukupnih rezervi uglja u Republici Srbiji se nalazi u Kosovsko-Metohijskom basenu. U Kolubarskom basenu nalazi se 14% rezervi uglja, a u Kostolačkom 3,3% uglja. Sjenički i Kovinski basen sadrže samo 2,7% ukupne količine uglja. Iz priloženog je, takođe, moguće sagledati da lignitski ugalj u strukturi bilansnih rezervi učestvuje sa oko 93%. Najznačajnije rezerve lignita u Republici Srbiji van pokrajina nalaze se u Kolubarskom i Kostolačkom basenu (kao i Kovinskom, koji predstavlja nastavak Kostolačkog basena).

Zbirno posmatrano, ukupne geološke rezerve uglja u ležištima lignita Republike Srbije sa stanjem na dan 31. decembra 2005. godine prikazane su u tabeli 1.3.

Tabela 1.3. Ukupne geološke i eksploatacione rezerve lignita u aktivnim i neaktivnim ležištima Republike Srbije bez podataka sa teritorija autonomnih pokrajina (u t, prim: sva poznata aktivna i neaktivna ležišta)

Ugalj	Klasa	Kategorija				Eksploatac. rezerve
		A	B	C1	A+B+C1
JP Kolubara	Bilansne	176.166.480	1.294.791.330	940.097.960	2.411.055.770	2.178.310.330
	Vanbilansne	244.252.410	120.676.690	243.420.800	608.349.900
	Ukupno	420.418.890	1.415.468.020	1.183.518.760	3.019.405.670
JP Kostolac	Bilansne	21.057.102	154.631.093	427.234.595	602.922.790	204.521.894
	Vanbilansne	42.863.902	99.568.322	134.228.017	276.660.241
	Ukupno	63.921.004	254.199.415	561.462.612	879.583.031
Ostala ležišta	Bilansne	1.650.000	41.382.000	47.043.000	90.075.000	-
	Vanbilansne	-	1.052.000	-	1.052.000
	Ukupno	1.650.000	42.434.000	47.043.000	91.127.000
UKUPNO	Bilansne	198.873.582	1.490.804.423	1.414.375.555	3.104.053.560	2.382.832.224
	Vanbilansne	287.116.312	221.297.012	377.648.817	886.062.141
	Ukupno	485.989.894	1.712.101.435	1.792.024.372	3.990.115.701

1.2. Proizvodnja i isporuka uglja u 2004. i 2005. godini

Ukupna proizvodnja uglja prikazana je u tabeli 1.4. Proizvodnja jalovine iznosi 90 miliona m3, a proizvodnja uglja 34 miliona t.

Tabela 1.4. Proizvodnja otkrivke i uglja u ugljenim basenima u 2004. i 2005. godini

Ugljeni basen	Površinski kopovi	Otkrivka (miliona m3)		Ugalj (Mt)
		2004.	2005.	2004.	2005.
Kolubarski ugljeni basen	Polje B	1,83	3,11	0,52	1,04
	Polje D	41,60	41,34	14,30	13,95
	Tamnava Istok	6,08	7,86	4,80	4,86
	Tamnava Zapad	14,21	13,50	7,54	7,75
	Ukupno	67,73	65,82	27,15	27,60
Kostolački ugljeni basen	Klenovnik	0,67	0,46	0,16	0,10
	Ćirikovac	3,35	3,21	0,69	0,71
	Drmno	18,71	23,02	5,65	6,04
	Ukupno	22,73	26,70	6,50	6,85
Kovinski ugljeni basen	Podvodna eksploatacija	0,45	0,35	0,21	0,11
Kolubara + Kostolac + Kovin	90,91	92,86	33,86	34,57

Od proizvedenih količina uglja termoelektranama se isporučuje oko 31 milion t, dok se ostatak suši ili prodaje kao komadni ugalj u širokoj potrošnji.

U tabelama 1.5. i 1.6. data je količina isporučenog uglja širokoj potrošnji i termoelektranama.

Tabela 1.5. Isporuka uglja za industriju i široku potrošnju u 2004. i 2005. godini

Ugljeni basen	Komadni ugalj (hiljada t)				Sušeni ugalj sa prašinom (hiljada t)
	2004.		2005.		2004.		2005.
	Plan	Ostv.	Plan	Ostv.	Plan	Ostv.	Plan	Ostv.
Kolubarski	700	616	700	788	550	609	506	635
Kostolački	200	498	200	498	-	-	-	-
Kovinski	229	211	254	110	-	-	-	-
Ukupno	1.249	1.326	1.274	1.397	550	609	506	635

Tabela 1.6. Isporuka uglja za TE u 2004. i 2005. godini

Ugljeni basen	TE	2004 (hiljada t)		2005 (hiljada t)
		Plan	Ostv.	Plan	Ostv.
Kolubarski	TEK	2.126	2.245	2.157	2.331
	TENT A + B	21.591	22.384	21.229	22.267
	TE Morava	480	391	747	724
	Ukupno	24.197	25.021	24.133	25.322
Kostolački	TE A	1.511	1.431	1.512	1.532
	TE B	5.339	4.565	5.387	4.824
	Ukupno	6.850	5.996	6.899	6.356

1.3. Projekti revitalizacije i modernizacije postojećih kapaciteta za proizvodnju uglja, kao i obnavljanja rezervi uglja

1.3.1. Projekti u Rudarskom basenu "Kostolac"

Ugalj iz kostolačkog ugljenog basena uglavnom se sagoreva u termoelektranama, a manjim delom se koristi i za široku potrošnju. Za kontinualan rad sva četiri bloka u termoelektranama "Kostolac" ukupne snage oko 1000 MW, uključujući i proizvodnju oko 500.000 t komadnog uglja za široku potrošnju, potrebno je da površinski kopovi otkopavaju i isporučuju ukupno 9 miliona t uglja godišnje. Blokovi na lokaciji termeoelektrane "Kostolac - B" su najnoviji u sistemu EPS-a i njihov rad je planiran do 2020. godine, kada sledi njihova revitalizacija, a potom nastavak eksploatacije do 2040. godine. TE "Kostolac - B", ukupne snage 697 MW (2x348,5 MW), snabdeva se ugljem sa površinskog kopa "Drmno", koji je projektovan na godišnji kapacitet od 6,5 miliona t uglja.

Ugalj za termoelektranu "Kostolac - A", snage 310 MW, se obezbeđuje sa površinskih kopova "Klenovnik" i "Ćirikovac" i delimično sa površinskog kopa "Drmno". Prema projektovanoj dinamici razvoja eksploatacije u Kostolačkom ugljenom basenu površinski kop "Klenovik" prestaje sa radom do 2007, a površinski kop "Ćirikovac" u toku 2009. godine. Iz tih razloga neophodno je projektovani kapacitet kopa "Drmno" povećati za dodatnih 2,5 miliona t uglja godišnje.

Na ležištu "Drmno" ograničeno je 280 miliona t uglja, što uz projektovani kapacitet od 9 miliona t daje eksploatacioni vek od 31 godine.

Tokom 2004. godine Rudarsko-geološki fakultet izradio je "Idejni projekat sa studijom opravdanosti završetka izgradnje PK "Drmno" za projektovani kapacitet od 6,5 miliona t uglja godišnje i povećanje kapaciteta na 9 miliona t uglja godišnje".

Predloženi projekat na makronivou energetike Srbije obezbeđuje primarnu energiju za proizvodnju od 4,5 TWh/god. električne energije u termoelektranama, što je i osnovni cilj ovih ulaganja. Na bazi izvršenih analiza može se zaključiti da ovaj projekat ima povoljne ekonomske performanse, što se zaključuje na osnovu interne stope rentabilnosti koja iznosi 14,1%.

Instaliranjem novog sistema koji će raditi na jalovini, a činiće ga rotorni bager SRs 2000, linija transportera sa trakama širine 2000 mm i odlagač, može se očekivati ukupan godišnji kapacitet na otkopavanju jalovine od oko 35 miliona m3, što će omogućiti otkopavanje uglja od 9 miliona t godišnje.

Tokom 2005. godine izrađena je tenderska dokumentacija, sproveden je postupak pribavljanja ponuda i sada su u završnoj fazi pregovori oko ugovaranja ovog projekta.

U tabeli 1.7. prikazani su osnovni podaci o ovom delu projekta.

Tabela 1.7. Projekat nabavke novog BTO sistema za PK "Drmno"

Projekat		Nabavka novog BTO sistema za PK "Drmno"
Komponente Projekta		Završetak izgradnje rotornog bagera SRs 2000 (bager premešten sa PK "Tamnava-Zapadno polje"), nabavka 5 transportera sa gumenom trakom (ukupne dužine 7900 m, širine 2000 mm), nabavka odlagača (kapaciteta 8.500 m3/h) i nabavka novog sistema napajanja
Lokacija		Drmno, PD RB Kostolac, SO Požarevac
Namena		Otkopavanje otkrivke na PK "Drmno"
Cilj		Stvaranje preduslova za postizanje projektovanog kapaciteta od 9 miliona t uglja godišnje na PK "Drmno", odnosno otkopavanje 10.000.000 m3 jalovine u okviru najviše etaže
Dinamika realizacije	Opravdanost Projekta	Idejni projekat sa studijom opravdanosti završetka izgradnje PK "Drmno" za projektovani kapacitet od 6,5 miliona t uglja godišnje i povećanje kapaciteta na 9x106 t uglja godišnje, Rudarsko-geološki fakultet Beograd, 2004.
	Detaljna specifikacija Projekta	U okviru tenderske dokumentacije izrađene za potrebe pribavljanja ponuda od strane potencijalnih ponuđača, RGF, EPS 2005. data je detaljna specifikacija potrebnih tehničkih karakteristika
	Ugovaranje realizacije Projekta	Septembar 2006 (U toku je ugovaranje projekta za završetak bagera sa MANTAKRAF-om, transportera sa trakom sa GOŠom i odlagača sa KRUPP-om, tender za nabavku sistema za napajanje je ponovljen.)
	Izgradnja Projekta	24 meseca
Obim ulaganja		60.000.000,00 evra
Projekat		Nabavka novog BTO sistema za PK "Drmno"
Izvor finansiranja		Sopstvena sredstva EPS-a
Neto sadašnja vrednost (NPV); Stopa povraćaja kapitala (IRR)		NPV = 502,7 miliona evra.; IRR = 14,1%,
Uticaj Projekta na životnu sredinu		Idejni projekat sa studijom opravdanosti završetka izgradnje PK "Drmno" za projektovani kapacitet od 6,5 miliona t uglja godišnje i povećanje kapaciteta na 9 miliona t uglja godišnje. Analiza uticaja površinskog kopa "Drmno" na životnu sredinu, Rudarsko-geološki fakultet Beograd, 2004.

1.3.2. Projekti u Rudarskom basenu "Kolubara"

Dostizanje projektovanog kapaciteta površinskog kopa "Tamnava-Zapadno polje". - Površinski kop "Tamnava-Zapadno polje" je poslednji otvoreni kop u kolubarskom ugljenom basenu. Namena ovog kopa bila je da snabdeva ugljem TE-TO "Kolubara B" (6,6 miliona t uglja), ukupne snage 600 MW, dok je ostatak uglja bio predviđen za snabdevanje TOET-a. S obzirom na izmene u Glavnom rudarskom projektu i na zastoj u izgradnji TE-TO "Kolubara B", proizvodnja uglja sa površinskog kopa "Tamnava-Zapadno polje" koristi se isključivo za potrebe TE "Nikola Tesla" u Obrenovcu.

Investiciona ulaganja zbog poznatih okolnosti tokom 90-ih godina nisu završena, tako da se na površinskom kopu "Tamnava-Zapadno polje" proizvodnja ostvaruje sa tri sistema: dva jalovinska i jednim sistemom na uglju. Za dostizanje projektovanog kapaciteta na otkopavanju otkrivke (22 miliona m3 otkrivke i 11,8 miliona m3 međuslojne jalovine godišnje), pored već nabavljenog transportnog sistema širine B=2000 mm (poljski kredit), u proceduri je i nabavka novog BTO sistema (transporteri širine traka B=2000 mm), iz EBRD-KfW kredita. Takođe, u okviru ovog kredita predviđena je i nabavka raspodelnih uređaja koji će omogućiti selektivni rad na eksploataciji uglja.

Imajući u vidu složene tehnološke i ležišne uslove:

- veliku raslojenost ugljenog sloja posebno u zapadnom delu kopa sa usložnjenjem daljim napredovanjem kopa ka jugu. Sve etaže na uglju su mešovite (ugalj i međuslojna jalovina);

- veliku varijaciju kvaliteta uglja po visini ugljenog sloja;

- potrebu za uvođenjem sistema za upravljanje kvalitetom uglja;

- potrebno je još jednom razmotriti i verifikovati potrebne kapacitete opreme na otkopavanju uglja kako bi se mogao očekivati projektovani kapacitet. U tabeli 1.8 prikazani su osnovni podaci o Projektu nabavke novog BTO sistema.

Tabela 1.8. Osnovni podaci o Projektu nabavke novog BTO sistema

Projekat		Nabavka novog BTO sistema za površinski kop "Tamnava-Zapadno polje"
Komponente Projekta		Nabavka novog rotornog bagera kapaciteta 6 600 m3/h, sistem od 5 transportera sa gumenom trakom širine 2000 mm, sa frekventnom regulacijom, završetak odlagača A2RsB 8500, sistem za napajanje električnom energijom i dve raspodelne stanice
Lokacija		Tamnava-zapadno polje, PD RB Kolubara, SO Lajkovac
Namena		Otkopavanje otkrivke na PK "Tamnava-zapadno polje"
Cilj		Stvaranje preduslova za postizanje projektovanog kapaciteta od 12 miliona t uglja godišnje na PK "Tamnava-zapadno polje"
Dinamika realizacije	Opravdanost Projekta	Investicioni program izgradnje "Tamnava-zapadno polje" EPS, 1987. Emergency Mining Investment Programme - Feasibility Study, Lausitzer Braunkohle AG, 2002.
	Detaljna specifikacija Projekta	U okviru tenderske dokumentacije otkupljene za potrebe pribavljanja ponuda od strane potencijalnih ponuđača
	Ugovaranje realizacije Projekta	Ugovorena je isporuka bagera od strane KRUPP-a, u toku je ugovaranje projekta za transportera sa FAM-om, završetak odlagača je ugovoren sa TAKRAFF-om.
	Izgradnja Projekta	36 meseci
Obim ulaganja		67.860.000,00 evra
Izvor finansiranja		Međunarodne finansijske institucije (EBRD i KFW)
Tip finansiranja		Meki kredit i donacija
Uticaj Projekta na životnu sredinu		Environmental Impact Assessment - Tamnava West Field, Harres Pickel, 2001
Kratak prikaz potencijalnih problema		Kašnjenje u ugovaranju BTO sistema, nerešeni problemi vezani za eksproprijaciju, nerešeni problemi vezani za odbranu kopa od površinskih i podzemnih voda.

Proširenje granica površinskog kopa "Polje D". - Površinski kop "Polje D" po projektnoj dokumentaciji treba da ostvaruje nivo proizvodnje od 13 miliona t uglja godišnje do 2010. godine i 6 miliona t uglja u poslednjoj godini. Proširenjem granica površinskog kopa "Polje D" uskladila bi se usvojena dinamika razvoja površinskih kopova i omogućio bi se kontinuitet proizvodnje uglja za potrebe TE "Nikola Tesla", a pored toga oslobodile bi se velike količine uglja za dalju eksploataciju u okviru "Polje E" i "Tamnava-Južno polje".

Kod sagledavanja površinskog kopa "Polje D" bitne su dve činjenice:

1) odustajanjem od iseljenja groblja u Vreocima smanjene su projektovane granice eksploatacije iz Glavnog rudarskog projekta i umanjene eksploatacione količine uglja za oko 40 miliona t;

2) godišnja proizvodnja uglja znatno prevazilazi projektovane količine, a time se skraćuje vek eksploatacije na ovom kopu (prosečna godišnja proizvodnja poslednjih 5 godina je 14,35 miliona t uglja godišnje). Kako je ovaj kop oslonac proizvodnje, sigurno se može očekivati da će se i u narednom periodu ovaj trend nastaviti.

Upravo ovi razlozi, kao i nemogućnost da drugi površinski kopovi do tog vremena dostignu projektovani kapacitet ("Polje B" ne može dostići projektovanih 3 miliona t uglja u dužem periodu zbog problema sa klizištem; Otvaranje površinskog kopa "Veliki Crljeni" kasni nekoliko godina; Projektovani kapacitet površinskog kopa "Tamnava-Zapadno polje" zbog kašnjenja u nabavci novog BTO sistema, kao i kašnjenja u završetku izgradnje objekata zaštite od voda ne može dostići projektovanih 12 miliona t uglja, a sa površinskog kopa "Polje E" koji treba da predstavlja zamenski kapacitet za "Polje D" nije realno očekivati proizvodnju do 2015. godine), nametnuli su potrebu za proširenjem granica površinskog kopa "Polje D" na zapad. U okviru proširenog dela nalazi se dodatnih 55 miliona t uglja sa koeficijentom otkrivke koji je manji od 2. Sa preostalim rezervama u okviru dosadašnje konture preostalo je oko 130 miliona t uglja, odnosno proizvodnja uglja na ovom kopu bi se produžila do 2015. godine, čime bi se omogućio kontinuitet u proizvodnji i obezbedilo neophodno vreme za otvaranje zamenskih kapaciteta. U tabeli 1.9 prikazani su osnovni podaci o Projektu proširenja granica površinskog kopa "Polje D".

Tabela 1.9. Projekat proširenja površinskog kopa "Polje D"

Projekat		Proširenje granica površinskog kopa "Polje D"
Komponente Projekta		Proširenje granica za eksploataciju površinskog kopa "Polje D", izmeštanje groblja, izmeštanje sela Vreoci
Lokacija		Polje D, PD RB Kolubara, SO Lazarevac
Namena		Obezbeđivanje neophodnih količina uglja za snabdevanje termoelektrana
Cilj		Stvaranje preduslova za izgradnju zamenskih kapaciteta i obezbeđenje kontinualnog snabdevanja termoelektrana i deblokada velikih količina uglja koje se nalaze ispod infrastrukturnih objekata (geološke rezerve uglja u zoni MZ Vreoci iznose 570 miliona t)
Dinamika realizacije	Opravdanost Projekta	Idejni projekat sa studijom opravdanosti proširenja granica PK "Polje D", Kolubara-Projekt, 2005.
	Detaljna specifikacija Projekta	U okviru idejnog projekta sa studijom opravdanosti proširenja granica PK "Polje D", Kolubara-Projekt, 2005.
	Izgradnja Projekta	2006.
Obim ulaganja		142.831.000 evra
Izvor finansiranja		Sopstvena sredstva, sredstva Republike Srbije
NPV; IRR		NPV = 79 miliona evra.; IRR = 14,6%,
Uticaj Projekta na životnu sredinu		U okviru idejnog projekta sa studijom opravdanosti proširenja granica PK "Polje D", Kolubara-Projekt, 2005,
Kratak prikaz potencijalnih problema		Još uvek su nerešena pitanja vezana za iseljenje sela Vreoca, što je i osnovni uslov svih neophodnih radova. Država treba da finansira raseljavanje sela Vreoci.

Proširenje granica površinskog kopa "Polje B" i prelazak u "Polje C". - Površinski kop "Polje B" otvoren je 1952. godine i do sada je otkopano skoro 70 miliona t uglja, a u zajedničkoj konturi sa "Poljem C" preostalo je još 29 miliona t uglja, prema jednoj, i 4 miliona t uglja, prema drugoj varijanti. Srednji koeficijent otkrivke u završnoj konturi površinskog kopa koja je usvojena iznosi 1,57 m3/t za prvu i 2,43 m3/t za drugu varijantu.

Rudarsko-geološki fakultet i Energoprojekt u studiji "Proširenje granica za eksploataciju površinskog kopa "Polje B", prelazak u "Polje C" i povećanje kapaciteta" konstatovali su da stanje u kome se površinski kop "Polje B" nalazi nije na zavidnom nivou, ali se generalno može oceniti da realno postoje uslovi da se ono u relativno kratkom vremenskom periodu, uz dosledno sprovođenje dinamike realizacije predloženih aktivnosti, može znatno popraviti.

Međutim, sada se može konstatovati da planirani radovi nisu realizovani, pre svega, zbog nepremeštanja odlagališta na lokaciju "Polja D", zatim zbog kašnjenja u revitalizaciji bagera SRs 1200, kao i da zbog postojanja klizišta nije realizovana projektovana dinamika. U dogledno vreme neće biti dostignuta projektovana proizvodnja od 3 miliona t uglja godišnje. U tabeli 1.10 prikazani su osnovni podaci o Projektu proširenja granica površinskog kopa "Polje B".

Tabela 1.10. Projekat povećanja kapaciteta površinskog kopa "Polje B" i prelazak u "Polje C"

Projekat		Povećanje kapaciteta PK "Polje B" i prelazak u "Polje C"
Komponente Projekta		Proširenje granica za eksploataciju PK "Polje B", prelazak u "Polje C" i povećanje kapaciteta
Lokacija		Polje B, PD RB Kolubara, SO Lazarevac
Namena		Povećanje kapaciteta PK "Polje B" i proširenje eksploatacionih granica
Cilj		Obezbeđenje neophodnih količina uglja za stabilno snabdevanje termoelektrana
Dinamika realizacije	Opravdanost Projekta	Idejni projekat sa studijom opravdanosti proširenja PK "Polje B" na kapacitet od 3 miliona t uglja godišnje, RGF i ENTEL, Beograd, 2002.
	Detaljna specifikacija Projekta	U okviru Idejnog projekta sa studijom opravdanosti proširenja PK "Polje B" na kapacitet od 3 miliona t uglja godišnje, RGF i ENTEL, Beograd, 2002.
	Ugovaranje realizacije Projekta	2003.
	Izgradnja Projekta	2002-2006. prema projektnim rešenjima projektovana proizvodnja od 3 miliona t uglja trebalo je da se dostigne 2006. godine
Obim ulaganja		42.600.000 evra
Izvor finansiranja		Sopstvena sredstva
Tip finansiranja		Krediti
NPV; IRR		NPV = 19 miliona evra.; IRR = 16,4%,
Uticaj Projekta na životnu sredinu		U okviru Idejnog projekta sa Studijom opravdanosti proširenja PK "Polje B" na kapacitet od 3 miliona t uglja godišnje, RGF i ENTEL, Beograd, 2002.
Kratak prikaz potencijalnih problema		Kašnjenje u revitalizaciji bagera SRs 1200 i njegovo nepremeštanje sa "Polja D" na "Polje B", kao i postojanje klizišta na unutrašnjem odlagalištu uslovilo je kašnjenje u realizaciji projekta.

Revitalizacija i nabavka osnovne opreme. - U okviru revitalizacije i modernizacije osnovne opreme u Rudarskom basenu "Kolubara" izvršene su ili su u toku sledeće revitalizacije i modernizacije:

- revitalizacija havarisanog bagera SRs 1200, pogonski broj 2 (bager je pušten u rad 2004. godine);

- nabavka polovnog bagera SRs 1301 u cilju smanjenja zaostatka u otkopavanju jalovine zbog havarije bagera SchRs 1760;

- revitalizacija havarisanog bagera SchRs 1760, pogonski broj 9.

Budući da na površinskom kopu "Polje D" radi 6 rotornih bagera tipa SRs 1200 i da su stari između 30 i 40 godina, neophodna je njihova revitalizacija i modernizacija pre prelaska na novo eksploataciono polje. Kolubara Projekt je tokom 2005. godine izradila "Idejni projekat sa studijom opravdanosti revitalizacije rotornog bagera SRs 1200". U okviru Studije razmatrane su dve varijante revitalizacije sa orijentacionim ulaganjima od 7 miliona evra, pri čemu je dokazana potpuna opravdanost ove investicije.

U Rudarskom basenu "Kostolac" tokom 2004. godine izvršena je revitalizacija bagera SRs 1300 koji je premešten sa površinskog kopa "Ćirikovac" na površinski kop. "Drmno". Takođe, na kopu "Drmno" izvršena je modernizacija elektroopreme na većem broju BTO sistema.

U tabelama 1.11. - 1.14. prikazani su detaljniji podaci o navedenim projektima.

Tabela 1.11. Projekat revitalizacije rotornog bagera SRs 1200

Projekat	Revitalizacija rotornog bagera SRs 1200 (pog. broj 2)
Komponente projekta	Revitalizacija i modernizacija havarisanog bagera
Lokacija	PK "Polje D", RB "Kolubara"
Namena	Otkopavanje uglja i jalovine na PK "Polje D" i "Polje E"
Cilj	Osposobljavanje havarisanog bagera za otkopavanje uglja i jalovine
Opravdanost projekta	Hitan investicioni program u rudarstvu (Republika Srbija) industrijska studija, Lausitzer Braunkohle AG, decembar 2002.
Detaljna specifikacija Projekta	VEAG POWER CONSULT, NEMAČKA
Ugovaranje realizacija projekta	Investitor EPS ugovorio sa FAM Magdebug, Korisnik kredita JP RB Kolubara, Kolubara Metal bio glavni podizvođač FAM-a u Republici Srbiji
Izgradnja projekta	decembar 2002 - januar 2004.
Obim ulaganja	7.850.000 evra
Izvor finansiranja	Kredit Vlade Nemačke, banka za realizaciju kredita - KFW
Kratak prikaz potencijalnih problema	Kratak rok, nepoznata količina radova na regeneraciji (pretpostavljena) u vreme ugovaranja

Tabela 1.12. Projekat nabavke polovnog rotornog bagera SRs 1301

Projekat	Kupovina polovnog rotornog bagera SRs 1301 (pog. broj 10)
Komponente projekta	Preseljenje rotornog bagera SRs 1301 sa kopa Nochten (Vat tenfall) na "Polje D" Kolubara - demontaža, transport i montaža u Zeokama
Lokacija	"Polje D" RB "Kolubara"
Namena	Rad na iskopu jalovina na "Polju D"
Cilj	Umanjivanje zaostatka u iskopu jalovine nastalog havarijom bagera SchRs 1760 (pog. broj 9)
Detaljna specifikacija Projekta	Projekat demontaže, demontaža i preseljenje, izveštaji stručnih timova za čeličnu konstrukciju i mašinsku opremu, projekat montaže i montaža
Ugovaranje realizacija projekta	JP RB "Kolubara" je kupio bager u viđenom stanju na kopu Nochten i ovlastio Kolubaru Metal d.o.o. da preseli i montira bager. Zbog evropskih radnih dozvola Kolubara Metal d.o.o. je ugovorila sa MAN TAKRAF demontažu i transport uz nadzor iz Kolubare Metal.
Izgradnja projekta	april 2006 - maj 2007.
Obim ulaganja	6.200.000 evra sa elektroopremom
Izvor finansiranja	Sredstva RB "Kolubara" d.o.o.
Kratak prikaz potencijalnih problema	Kratak rok, nepoznat nivo regeneracije (pretpostavljen) u vreme ugovaranja, nova elektrooprema (frekventno upravljanje)

Ostali programi. - U okviru "ostalih" programa treba napomenuti rešavanje problema odvodnjavanja površinskih kopova. Naime, jedan od osnovnih problema koji je izražen na PK "Tamnava-Zapadno polje" je problem odbrane kopa od površinskih i podzemnih voda. Iz sredstava donacija KfW banke (400.000 evra) radi se hidrogeološki model površinskog kopa "Tamnava-Zapadno polje", koji će poslužiti kao podloga za izradu projekta odvodnjavanja (Projekat radi Institut "Jaroslav Černi") i Projekta za rekultivaciju terena.

Tabela 1.13. Projekat sanacije rotornog bagera SchRs 1760

Projekat	Sanacija rotornog bagera SchRs 1760 (pog. broj 9)
Komponente projekta	Izrada projekta demontaže i demontaža havarisanog bagera na licu mesta, a zatim i transport na montažni plac u Zeoke. Detaljna defektaža i odlučivanje šta se može upotrebiti, šte se mora sanirati, a šta mora da se izradi novo. Sanacija i izrada nedostajućih pozicija. Projekat montaže i montaža bagera.
Lokacija	"Polje D", Kolubara
Namena	Vraćanje najvećeg rotornog bagera u prvobitno stanje sa poboljšanjima u elektroopremi
Cilj	Povratak "Polja D" i RB "Kolubare" na proizvodne kapacitete pre havarije
Detaljna specifikacija projekta	Projekat demontaže, demontaža, transport, izveštaji stručnih timova za čeličnu konstrukciju i mašinsku opremu, izrada i sanacija, projekat montaže i montaža
Ugovaranje realizacija projekta	JP RB "Kolubara" je ugovorila projekat demontaže, demontažu i transport bagera sa Kolubarom Metal d.o.o. Takođe, Kolubara Metal d.o.o. će zajedno sa ThyssenKrupp (proizvođačem) izvršiti detaljnu defektažu. Krupp će biti odgovoran i za elektroopremu. Kolubara Metal d.o.o. će izraditi i sanirati potrebne delove konstrukcije i mašinske opreme (osim reduktora radnog točka) i izvršiti montažu bagera.
Izgradnja projekta	februar 2006 - novembar 2007.
Obim ulaganja	11.000.000 evra
Izvor finansiranja	Osiguranje i manjim delom sredstva RB "Kolubara" d.o.o.
Kratak prikaz potencijalnih problema	Nepoznati uslovi pri demontaži zbog havarisane konstrukcije, kratak rok, nepoznat nivo regeneracije (pretpostavljen) u vreme ugovaranja, nova elektrooprema (frekventno upravljanje)

Tabela 1.14. Projekat revitalizacije bagera SRs 1300

Projekat	Revitalizacija bagera SRs 1300 (pog. broj 13)
Komponente projekta	Revitalizacija i modernizacija bagera sa zamenom pogonskih sistema, kompletne elektroopreme i AKZ zaštitom
Lokacija	Površinski kop "Drmno", Kostolac
Namena	Preseljenje bagera sa PK "Ćirikovac" na PK "Drmno" za otkopavanje uglja i jalovine na ovom kopu
Cilj	Povećanje kapaciteta na PK "Drmno"
Detaljna specifikacija projekta	Tenderska dokumentacija Revitalizacije i modernizacije sistema, ETF, RGF, 2003.
Ugovaranje realizacija projekta	PK "Kostolac" je ugovorio inženjering i izvođenje radova sa firmom GOŠA
Izgradnja projekta	Novembar 2004.
Obim ulaganja	5.000.000 evra
Izvor finansiranja	Sopstvena sredstva

U toku je izrada Glavnog rudarskog projekta PK "Drmno" za kapacitet od 9 miliona t uglja godišnje. Takođe, za ovaj kop je urađena Tehnoekonomska analiza izrade ekrana na površinskom kopu "Drmno".

U toku je ugovaranje "Idejnog programa sa studijom opravdanosti uvođenja sistema za operativno upravljanje i kontrolu kvaliteta uglja na tamnavskim površinskim kopovima" čime će se omogućiti nabavka i uvođenje sistema praćenja kvaliteta uglja na relaciji kopovi - termoelektrane, a time efikasnije i racionalnije korišćenje uglja kao energetskog resursa.

1.3.3. Strateški programi obnavljanja rezervi uglja i rezervacije prostora

Predviđeni programi podrazumevaju analizu geoloških istražnih radova i podataka u ugljenim basenima Kolubare i Kostolca, kako bi se utvrdili programi geoloških istražnih radova u kompletnom prostoru ugljenih basena, dakle i van postojećih eksploatacionih polja. Nosilac strateških programa će biti Elektroprivreda Srbije, a nadležno ministarstvo neće izdavati odobrenja za istraživanje drugim licima na prostoru ugljenih basena Kolubare i Kostolca dok takve odluke ne usaglasi sa strateškim dokumentima EPS-a, Dugoročnim programima eksploatacije Kolubarskog i Kostolačkog ugljonosnog basena koji se nalaze u fazi izrade i odgovarajućim prostornim planovima za ove basene koji se takođe rade, i delom će biti završeni tokom 2007. godine.

U cilju bilansiranja rezervi uglja za Kolubarski ugljonosni basen u planu za 2007. godinu je izrada Elaborata o rezervama uglja a paralelno sa tim i izrada projekata geoloških istraživanja ili odgovarajuće studijske dokumentacije za perspektivna polja, "Polje Radljevo" i "Polje Zvizdar" i "Šopić-Lazarevac". Finalni dokument, koji će objediniti sirovinsku bazu Kolubarskog basena sa tehnoekonomskom analizom eksploatacije uglja na ovom prostoru treba da bude deo studije tehnoekonomske analize celog mineragenetskog resursa Kolubarskog basena, koja je sastavni deo strateških planova EPS-a za 2007. godinu.

U strateškim planovima EPS-a postoji interes za istočni deo Kostolačkog basena pa se u tom pravcu planiraju, tokom 2007. godine, studijska razmatranja o ugljonosnosti ovog dela basena. Započeta je izrada studije ugljonosnosti zapadnog dela Kostolačkog basena koja treba da po svom završetku predstavlja podlogu za odgovarajuće projekte geoloških istraživanja na ovom prostoru a sve u cilju dobijanja rudarsko-tehničke dokumentacije kao osnove za dalju eksploataciju uglja u kostolačkom basenu.

1.4. Programi i projekti novih i/ili zamenskih kapaciteta za proizvodnju uglja

U okviru programa planiranja zamenskih kapaciteta u Rudarskom basenu "Kolubara" u toku je izrada Glavnog rudarskog projekta površinskog kopa "Veliki Crljeni", a završena je Studija opravdanosti otvaranja površinskog kopa "Polje E". U okviru razmatranja mogućih kapaciteta za snabdevanje ugljem buduće termoelektrane "Kolubara B" u planu su "Tamnava-južno polje" i polje "Radljevo".

U PD "Kostolac" trenutno je u fazi izrada Dugoročnog programa razvoja eksploatacije uglja u ovom lignitskom basenu. Prema predloženim rešenjima tokom 2009. biće obustavljena eksploatacije na površinskim kopovima "Klenovnik" i "Ćirikovac", a razmatra se mogućnost povećanja kapaciteta površinskog kopa "Drmno" sa sada planiranih 9 na 12 miliona t uglja godišnje nakon 2012. godine.

Površinski kop "Veliki Crljeni" planiran je da se izgradi kao zamenski kapacitet za površinski kop "Tamnava-Istočno polje" i kao prelazna faza za otvaranje površinskog kopa "Tamnava-Južno polje". Analizirano je više varijanti ograničenja ali je zbog guste naseljenosti, kao i infrastrukturnih objekata ograničeno ukupno 30 miliona t uglja sa koeficijentom otkrivke 0,64. Pri tome posebno treba naglasiti da se u okviru otkrivke nalaze velike količine kvalitetnog šljunka koji svakako predstavlja sirovinu koja se može kvalitetno valorizovati.

Izgradnja samog površinskog kopa "Veliki Crljeni" bila je predviđena za period od 2008. do 2009. godine, a projektovani kapacitet proizvodnje od 7 miliona t uglja godišnje da se postigne tokom 2012. godine. Međutim, zbog kašnjenja na radovima vezanim za izmeštanje reke Kolubare otvaranje kopa je odloženo. Osnovne aktivnosti koje se nalaze na kritičnom putu izgradnje površinskog kopa "Veliki Crljeni" su: izmeštanje reke Kolubare u dužini od 5,85 km, izgradnja transportno-tehnološkog mosta na izmeštenoj reci Kolubara, demontaža tri dalekovoda 35 kV Istok u ukupnoj dužini 8,76 km i montaža tri nova dalekovoda između istočne granice kopa i Ibarske magistrale u dužini 5,49 km, eksproprijacija 173,3 ha i 47 domaćinstava, prenos i montaža osnovne opreme sa površinskih kopova "Tamnava-Istočno polje" i "Tamnava-Zapadno polje". Osnovi podaci o projektu prikazani su u tabeli 1.15.

Tabela 1.15. Projekat izgradnje PK "Veliki Crljeni"

Projekat		Izgradnja PK "Veliki Crljeni"
Komponente Projekta		Izgradnja PK "Veliki Crljeni" (regulacije reke Kolubara, izgradnja tehnološkog mosta, izmeštanje dalekovoda, revitalizacije opreme sa PK "Tamnava-istočno polje" i dr.)
Lokacija		Veliki Crljeni, Vreoci, RB Kolubara, SO Lazarevac
Namena		Otvaranja PK "Veliki Crljeni"
Cilj		Stvaranje preduslova za otvaranje PK "Veliki Crljeni"
Dinamika realizacije	Opravdanost Projekta	Idejni projekat sa studijom opravdanosti izgradnje površinskog kopa "Veliki Crljeni", Rudarsko-geološki fakultet Beograd, 2004.
	Detaljna specifikacija Projekta	U okviru idejnog projekta sa studijom opravdanosti i Glavnog rudarskog projekta čija je izrada u toku (Kolubara Projekt)
	Ugovaranje realizacije Projekta	U toku je izrada Glavnog rudarskog projekta eksploatacije na PK "Veliki Crljeni"
	Izgradnja Projekta	Otvaranje 2008.
Obim ulaganja		28.000.000,00 evra
Izvor finansiranja		Sopstvena sredstva RB Kolubara
NPV; IRR		NPV = 135,2 miliona evra. IRR = 44,4%
Uticaj Projekta na životnu sredinu		Idejni projekat sa studijom opravdanosti izgradnje površinskog kopa "Veliki Crljeni", Rudarsko-geološki fakultet Beograd, 2004 - knjiga br. 2 Analiza uticaja PK "Veliki Crljeni" na životnu sredinu, Rudarsko-geološki fakultet Beograd, 2004.
Kratak prikaz potencijalnih problema		Kašnjenje u regulaciji reke Kolubare uslovljava kašnjenje navedenog projekta

Površinski kop "Polje E" planiran je da se izgradi kao zamenski kapacitet za površinski kop "Polje D". Ograničenje površinskog kopa izvršeno je u tri varijante prema položaju značajnih infrastrukturnih objekata (pruga Beograd-Bar, industrijski objekti "Kolubara-Prerade", "Kolubare-Metal", "Gas-Beton", izmeštenog toka reke Peštan) i spoljašnjeg odlagališta "Istočna-kipa", formiranog prilikom otvaranja površinskog kopa "Polje D".

Izabrana je Varijanta I ograničenja površinskog kopa kao najracionalnija sa mogućnošću proširenja zapadne granice površinskog kopa posle 2039. godine. U ekonomsku analizu ušlo se sa dve podvarijante. Prva koja zadržava deo transportera V=1400 mm, dok se kod druge svi ovi transporteri zamenjuju sa transporterima V=1600 mm. Ekonomska ocena pokazuje da je cena koštanja uglja za prvu varijantu 7 evra/t za prvu podvarijantu, dok je za drugu podvarijantu ona 7,5 evra/t. Kod druge varijante ograničenja kopa cena uglja je 8,5 evra/t za prvu podvarijantu, a za drugu 9 evra/t. Velika razlika u ceni za prvu i drugu varijantu nastala je zbog vrednosti industrijskih objekata (Metal, Prerada, Gasbeton, Staklenik) čija vrednost dostiže 95 miliona evra. Osnovnu opremu za eksploataciju uglja i jalovine predstavlja postojeća oprema koja već radi na površinskim kopovima polja "D" i "B". Jalovina i ugalj biće otkopavani sa 9 sistema. Ograničenje površinskog kopa obrađeno je u dve varijante počev od istočne granice. Takođe su obrađene i dve varijante otvaranja. Varijanta I otvaranja podrazumeva otvaranje kopa od južne granice kopa sa napredovanjem fronta radova ka severu, a Varijanta II otvaranja podrazumeva otvaranje površinskog kopa od postojećeg useka otvaranja "Polja D" (istočna granica površinskog kopa) i paralelnim napredovanjem fronta rudarskih radova ka zapadu.

Izabrana je Varijanta II otvaranja površinskog kopa. Prednosti izabrane varijante su: veća proizvodnja uglja u 2011. i u 2012. godini (kasnija dinamika je ista), potrebno je nabaviti manje novih transportera, daleko sporija dinamika raseljavanja gusto naseljenog dela MZ Zeoke, godinu dana kasnije potrebno je izmestiti reku Peštan, put Vreoci-Aranđelovac i prugu Vreoci-Rudovci, kontinuirani nastavak eksploatacije nakon završene I faze eksploatacije (2016. godine), daleko veća sigurnost prilikom otkopavanja slojevitih etaža (mogućnost da bageri napreduju suprotno od pada slojeva) i dr.

Kapacitet površinskog kopa je 12 miliona t uglja i 43,5 miliona m3 jalovine počev od 2017. godine. Eksploatacija uglja traje do 2039. godine po varijanti I ograničenja, odnosno 2048. godine po varijanti II ograničenja. Osnovni podaci o projektu prikazani su u tabeli 1.16.

Tabela 1.16. Projekat izgradnje površinskog kopa "Polje E"

Projekat		Izgradnja PK "Polje E"
Komponente Projekta		Izgradnja PK "Polje E" (regulacija reke Peštan, izmeštanje naselja, puteva, industrijskih objekata, otvaranje kopa)
Lokacija		Zeoke, Vreoci, RB Kolubara, SO Lazarevac
Namena		Otvaranja PK "Polje E"
Cilj		Stvaranje preduslova za otvaranje PK "Polje E" kao zamenskog kapaciteta (12 miliona t uglja godišnje) za PK "Polje D"
Dinamika realizacije	Opravdanost Projekta	Studija - Izbor ograničenja i otvaranja površinskog kopa "Polje E" za kapacitet od 12 miliona t uglja, Kolubara projekt Lazarevac, jun 2005.
	Detaljna specifikacija	U okviru studije Izbor ograničenja i otvaranja površinskog kopa "Polje E" za kapacitet od 12 miliona t uglja (Kolubara projekt)
	Izgradnja	Otvaranje 2008, proizvodnja uglja 2011.
Obim ulaganja		322.000.000,00 evra
Izvor finansiranja		Sopstvena sredstva RB Kolubara, strani krediti
NPV; IRR		NPV = 100 miliona evra. IRR = 11,8%
Uticaj Projekta na životnu sredinu		Poglavlje u okviru studije Izbor ograničenja i otvaranja površinskog kopa "Polje E" za kapacitet od 12 miliona t uglja - Kolubara projekt Lazarevac, jun 2005.
Kratak prikaz potencijalnih problema		Sa izradom dokumentacije kasni, nerealno kratko vreme za izmeštanje reke Peštan, pruge i puta, u prvih pet godina ne može obezbediti da PK "Polje E" bude zamenski kapacitet za PK "Polje D" (12 miliona t), potrebno vreme za predodvodnjavanje međuslojne izdani.

Mogući kapaciteti za snabdevanje ugljem TE "Kolubara B" su dva površinska kopa - "Tamnava-Južno polje" i "Radljevo".

"Tamnava-Južno polje". - Budući površinski kop "Tamnava-Južno polje" obuhvata prostor delova ležišta polje "G", "F" i Šopić. Prostire se južno od površinskih kopova "Tamnava-Istočno polje" i "Veliki Crljeni". Preko eksploatacionog područja ovog površinskog kopa protiču reke Kolubara, Peštan, Lukavica i Vraničina, prolaze značajni infrastrukturni objekti, magistralni put M-22 (Beograd-Gornji Milanovac), regionalni put Lajkovac-Obrenovac i dve trase dalekovoda napona 110 kV i tri trase dalekovoda napona 35 kV.

Danas postoje dva scenarija otkopavanja "Južnog polja" - sa izmeštanjem pruge Beograd-Bar i ostalih infrastrukturnih objekata i bez njihovog izmeštanja. Okonturenje bez izmeštanja infrastrukturnih objekata dato je u okviru Dugoročnog programa razvoja eksploatacije u kolubarskom ugljenom basenu, RI 2002, i Idejnog projekta sa studijom opravdanosti izgradnje površinskog kopa "Veliki Crljeni", RGF, 2004, dok su u okviru studije Opravdanost dislokacije kapitalnih infrastrukturnih objekata u funkciji eksploatacije uglja u kolubarskom basenu, Jaroslav Černi i CIP, 2005, obrađene obe varijante.

Preduslov za primenu druge varijante je razrešavanje pitanja vezanih za otkup zemljišta i preseljenje grada Vreoci. Radovi su u toku sa određenim pozitivnim rezultatima. Ekonomska analiza je pokazala punu opravdanost dislokacije infrastrukturnih objekata, jer se time oslobađaju znatne količine uglja veoma dobrog kvaliteta sa malim koeficijentom otkrivke.

Projektovani kapacitet prevazilazi potrebe snabdevanja TE-TO "Kolubara B", ali višak kapaciteta može biti korišćen za potrebe TE "Nikola Tesla".

Osnovna prednost ove varijante je u brzini primene - pripremni radovi su već otpočeli i prve količine uglja sa površinskog kopa "Veliki Crljen" se mogu očekivati početkom 2008. godine a prelazak na drugu fazu - površinski kop "Južno polje" - početkom 2013. godine.

Specifičnost ovog budućeg površinskog kopa je da je to sinklinalni tip ležišta, koji karakteriše velika dubina zaleganja uglja (270 m) koja onemogućava formiranje unutrašnjeg odlagališta, pa se koriste smeštajni prostori na spoljašnjim odlagalištima. Za spoljašnje odlagalište biće korišćen prostor unutrašnjeg odlagališta "Tamnava-Istočno polje", "Tamnava-Zapadno polje" i unutrašnjeg odlagališta "Veliki Crljeni" i dalje "Polja G", s tim što će se materijal odlagati i preko "horsta". Takođe, ugalj se nalazi u okviru tri sloja (povlatni, glavni i podinski), koji imaju različite vrednosti kvaliteta uglja (od 5800 kJ/kg za povlatni do 9400 kJ/kg za podinski ugalj), što će zahtevati kontrolisano otkopavanje u cilju homogenizacije uglja.

Radljevo. - Ležište "Radljevo" sa severa, istoka i juga ograničeno je isklinjenjem ugljenog sloja, dok je sa istoka granica površinski kop "Tamnava-Zapadno polje".

Ograničenja vezana za primenu ove varijante leže u nedostatku osnovne projektne dokumentacije. Aktivnosti na pripremi dokumentacije su prekinute pre razvoja dugoročnog plana za razvoj kolubarskog basena, tako da u ovom trenutku postoji samo preliminarni geološki izveštaj, čiji se završetak očekuje sredinom sledeće godine.

Osnovna prednost ovog kopa leži u značajno nižim troškovima otkupa zemljišta, dok je glavni nedostatak - složena struktura slojeva uglja sa velikim brojem proslojaka, zbog kojih je neophodno angažovanje velikog broja otkopnih i pomoćnih mašina kako bi se dobio traženi kapacitet i kvalitet.

Investiciona ulaganja za proizvodnju uglja od 7,1 milion t sa srednjom toplotnom moći 6700 kJ/kg tokom radnog veka rudnika (oko 35 godina) iznose oko 240 miliona evra (troškovi otkupa zemljišta su niži, ali su troškovi za nabavku opreme viši).

Neophodno je da se ubrza izrada Investiciono-projektne dokumentacije u narednom periodu.

1.5. Zaključak

Usvojena Strategija definisala je rast energetskih potreba i proizvodnje električne energije uz povećano učešće domaćih energetskih izvora. Rast proizvodnje električne energije iz termoelektrana do 2012. godine, po usvojenoj Strategiji, očekuje se kroz veće iskorišćenje remontovanih blokova, a površinski kopovi imaju zadatak da obezbede dugoročno i pouzdano snabdevanje termoblokova ugljem.

U rudarskom basenu Kostolac u toku je proces podizanja godišnjeg kapaciteta površinskog kopa "Drmno" sa 6,5 na 9 miliona t uglja godišnje. Sve aktivnosti na podizanju pomenutog kapaciteta teku po planu - u toku je ugovaranje opreme sa izabranim isporučiocima za novi BTO sistem, radovi na izradi raspodelnog bunkera su pri kraju, kop se tehnološki širi ka zapadnoj granici, preduzete su aktivnosti na izradi Glavnog rudarskog projekta, Projekta istražnih geoloških radova (za potrebe inoviranja Elaborata o geološkim rezervama i kvalitetu uglja i obezbeđenju podloga za izradu hidrodinamičkog modela podzemnih voda). Površinski kopovi "Klenovnik" i "Ćirikovac" po projektnim rešenjima trebalo bi da prestanu sa radom 2009. godine i planiraju se aktivnosti na rekultivaciji degradiranog terena i obezbeđenja prostora za smeštaj pepela i šljake iz termoelektrana u otkopani prostor.

U rudarskom basenu "Kolubara" situacija je, međutim, znatno delikatnija. Naime, neki kopovi su završili eksploataciju ("Tamnava-Istočno polje"), neki se bliže kraju ("Polje D"), a zamenski kapaciteti nisu otvoreni (uz brojna nerešena pitanja), odnosno neki od kopova ne mogu da ostvare maksimalnu godišnju projektovanu proizvodnju uglja.

Dostizanje kapaciteta od 12 miliona t na površinskom kopu "Tamnava-Zapadno polje" zavisi od: montaže novog BTO sistema (radovi na ugovaranju su značajno kasnili i očekuje se da otpočnu narednih meseci), kao i od završetka izgradnje objekata za zaštitu kopa od voda reka Kladnice i Dubokog potoka, uz dodatno velike probleme vezane za eksproprijaciju zemljišta, kako bi se kopovi mogli nesmetano dimački dalje razvijati.

Površinski kop "Tamnava-Istočno polje" je iscrpeo sve rezerve tokom 2006. godine i trenutno su bageri sa ovog kopa angažovani na površinskom kopu "Tamnava-Zapadno polje". Zamenski kapacitet za ovaj kop (površinski kop "Veliki Crljeni") kasni sa otvaranjem zato što kasne radovi na izmeštanju reke Kolubare.

Površinski kop "Polje B" je u fazi proširenja u drugo geološko polje i neće moći u dogledno vreme da postigne projektovani kapacitet (3 miliona t uglja godišnje). Po projektnoj dokumentaciji u 2005. godini planirani kapacitet je 2 miliona t uglja, a ostvareno je oko 1 milion. Da bi se ostvario potrebni kapacitet, neophodno je da se angažuje dodatna oprema sa površinskog kopa "Polje D", koju zbog havarija nije bilo moguće angažovati. Tokom 2006. godine pojavio se i dodatni problem vezan za pojavu klizišta na unutrašnjem odlagalištu.

Kada je u pitanju površinski kop "Polje D", postoje problemi - preseljenja groblja i naselja Vreoci, i ako se oni ne reše, može se očekivati da preostale rezerve površinskog kopa "Polje D" budu otkopane do 2010. godine, a da pri tome ne bude obezbeđen zamenski kapacitet.

Zamenski kapacitet za površinski kop "Polje D" je površinski kop "Polje E". Da bi se obezbedili kontinuitet rudarskih radova i stabilnost proizvodnje uglja u narednom periodu, potrebno je dinamički uskladiti otvaranje i razvoj površinskog kopa "Polje E", koji kao zamenski kapacitet treba da ostvaruje godišnju proizvodnju uglja od 12 miliona t. Površinski kop "Polje E" je objekat koji je po mnogim svojim karakteristikama složeniji za otvaranje i eksploataciju nego bilo koji do sada otvoreni kop u lignitskim basenima Srbije. Planirani period otvaranja i izgradnje trajaće znatno duže od 3 godine, zato što je dubina kopa preko 250 m, koeficijent otkrivke u prvih 10 godina je preko 4, velike količine jalovine zbog sinklinalnog ležišta se moraju smestiti na spoljašnja odlagališta, hidrološke prilike su složene, potrebno je izmestiti reku Peštan, postoje mešovite etaže, neophodna je revitalizacija i modernizacija rotornih bagera i dr. Iz tih razloga nije realno da "Polje E" dostigne projektovani kapacitet pre 2015. godine.

Da bi se izbegao deficit u proizvodnji uglja, neophodno je proširiti granice površinskog kopa "Polje D", ali to podrazumeva iseljenje naselja Vreoci, odnosno velika investiciona ulaganja. Ovo bi bilo prelazno rešenje i dobijanje u vremenu kako bi se otvorio zamenski kapacitet.

Kada su u pitanju kapaciteti za snabdevanje TE "Kolubara B", treba konstatovati da je neophodno investirati izradu Studije izvodljivosti. Naime, za eksploataciono polje "Radljevo" ne postoji ni osnovna dokumentacija (geološki elaborat, Studija opravdanosti) kako bi se ono razmatralo kao zamenski kapacitet ili eventualno budući kapacitet za TE "Kolubara B", odnosno ne postoji uporedna tehno-ekonomska studija koja bi ukazala koji od kopova je opravdaniji za eksploataciju ("Radljevo" ili "Tamnava-Južno polje").

2. PODZEMNA EKSPLOATACIJA UGLJA

U ovom poglavlju detaljno su obrazloženi uslovi, način i dinamika realizacije prioritetnih aktivnosti koje se odnose na rudnike sa podzemnom eksploatacijom uglja, utvrđenih u Strategiji. Stoga su definisani projekti koji će omogućiti tehnološku modernizaciju postojećih rudnika i otvaranje novih, kao i uvođenje novih i ekološki prihvatljivih tehnologija za podzemnu eksploataciju uglja.

2.1. Osnovni podaci o podzemnoj eksploataciji uglja

Strategijom predviđena je sledeća stopa rasta proizvodnje, po scenariju dinamičnog ekonomskog razvoja, iz rudnika sa podzemnom eksploatacijom: 2006. g. - 0,62 miliona t, 2009. g. - 0,81 miliona t, 2012. g.- 1,34 miliona t, 2015. g. - 1,50 miliona t. Strategijom nisu određeni pojedinačni rudnici i njihova proizvodnja u posmatranom periodu.

U tabeli 2.1 prikazana je planirana i ostvarena proizvodnja iz osam rudnika Javnog Preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja (JP za PEU), u periodu 2003-2006. godine.

Tabela 2.1. Planirana i ostvarena proizvodnja iz rudnika JP za PEU (t)

Godina	Planirana proizvodnja (t/god.)	Ostvarena proizvodnja (t/god.)	Realizacija
2004.	637.900	534.260	84%
2005.	610.000	551.960	90%
2006.	610.000	-	-
2006. januar-jun	283.950	247.934	87%

Juna meseca 2004. godine usvojen je Program strateške konsolidacije JP za PEU (Factis). U ovom programu naveden je plan proizvodnje za period 2005-2009. godina, kao i niz mera potrebnih za konsolidaciju preduzeća. Međutim, u periodu 2004-2005. nisu se realizovale mere predviđene Programom, tako da je došlo do odstupanja od planirane proizvodnje, uključujući i druge pokazatelje (izrada kapitalnih prostorija, geološko istraživanje i dr.).

U tabeli 2.2. dat je plan proizvodnje uglja u periodu 2005-2009. godina prema Programu strateške konsolidacije JP za PEU i prema proceni menadžmenta JP za PEU u skladu sa postojećom situacijom.

Tabela 2.2. Plan proizvodnje uglja u periodu 2005-2009. godina (t)

Godina	Program strateške konsolidacije JP za PEU	Procena menadžmenta JP za PEU
2005.	605.000	610.000
2006.	605.000	610.000
2007.	605.000	680.000
2008.	705.000	770.000
2009.	880.000	855.000

Kao što se može videti, u ukupnoj proizvodnji nema većih razlika (najveća je 12% u 2007. godini).

Programom strateške konsolidacije najveći deo predviđenih investicija (2,78 milijardi dinara) namenjen je nabavci opreme za Rembas - jama Strmosten, Soko i Lubnicu. Posle perioda konsolidacije ove investicije bi omogućile dodatno povećanje proizvodnje:

- u rudniku Rembas - jama Strmosten: povećanje za 75.000 t godišnje;

- u rudniku Soko - povećanje za 100.000 t godišnje;

- u rudniku Lubnica - povećanje za 100.000 t godišnje.

Stanje geoloških i eksploatacionih rezervi u aktivnim rudnicima prikazano je u tabeli 2.3.

Tabela 2.3. Stanje geoloških i eksploatacionih rezervi u aktivnim rudnicima

Kategorija	Geološke rezerve - bilansne (t)		Eksploatacione rezerve (t)
Vrška Čuka (eksploatacione rezerve 5% gubitka)
Elaborat o rezervama uglja ležišta "Mala Čuka", stanje 31.12.2005.
A	31.470		29.896
B	687.370		653.002
C1	791.820		752.229
A+B+C1	1.510.660		1.435.127
Ibarski rudnici kamenog uglja
Jarando - eksploatacione rezerve 5% gubitka; Elaborat o rezervama uglja ležišta "Jarando", stanje 31.12.2004.
A	-		-
B	941.974		894.876
C1	-		-
A+B+C1	941.974		894.876
Elaborat o rezervama uglja ležišta "Tadenje", stanje 31.12.2004.
A
B	557.559
C1
A+B+C1			548.681
REMBAS
Strmosten - Elaborat o rezervama uglja ležišta "Strmosten", stanje 31.12.2003 (overen 2006. godine)
A
B	751.967
C1	1.758.802
A+B+C1	2.510.769		1.883.076
Senjski rudnik (eksploatacione rezerve 8% gubitka)
A	175.900
B	351.600
C1	489.200
A+B+C1	1.016.700		935.364
Jelovac - Elaborat o rezervama uglja ležišta "Jelovac", stanje 31.12.2003 (overen 2006. godine)
A	0
B	499.094
C1	774.266
A+B+C1	1.273.360		1.083.467
Soko (eksploatacione rezerve 21% gubitka)
Elaborat o rezervama uglja rudnika "Soko", stanje 31.12.2004.
A	443.136
B	16.025.063
C1	41.887.592
A+B+C1	58.355.791		46.117.880
Bogovina (eksploatacione rezerve 26% gubitka)
Elaborat o rezervama uglja rudnika "Bogovina", stanje 31.12.2004 (overen 2005. godine)
A	56.955
B	1.494.579
C1	575.205
A+B+C1	2.126.739		1.576.406
Jasenovac (eksploatacione rezerve 33% gubitka)
Elaborat o klasifikaciji, kategorizaciji i proračunu rezervi mrkog uglja u ležištu "Centralno polje" rudnika Jasenovac", stanje 30.06.2004 (overen 2005. godine).
A	339.282
B	1.215.907
C1	-
A+B+C1	1.554.189		1.034.029
Lubnica (eksploatacione rezerve 25% gubitka)
A	412.450
B	12.266.480
C1	991.730
A+B+C1	13.670.660		10.252.995
Štavalj (eksploatacione rezerve 37% gubitka)
Elaborat o rezervama uglja Centralnog polja rudnika "Štavalj", stanje 31.12.2004 (overen 22.12.2005. godine)
A	345.562
B	9.930.607
C1	-
A+B+C1	10.276.169		6.473.986

Stanje geoloških i eksploatacionih rezervi u ležištima van eksploatacije prikazano je u tabelama 2.4, 2.5, 2.6, 2.7.

Ćirikovac

Tabela 2.4. Bilansne i vanbilansne rezerve (t) (prema Elaboratu o rezervama uglja u ležištu Ćirikovac sa stanjem do 31.12.2001. godine)

Klasa	Kategorija
	A	B	C1	A+B+C1
Bilansne	-	85.458.000	33.537.000	118.995.000
Vanbilansne	-	44.319.000	42.842.000	87.161.000
UKUPNO	-	129.777.000	76.379.000	206.156.000

Melnica

Tabela 2.5. Stanje rezervi uglja u ležištu Melnica prema Bilansu iz 2004. godine (t)

Klasa	Kategorija
	A	B	C1	A+B+C1
Bilansne	-	34.780.400	4.757.000	39.537.400
Vanbilansne	-	-	-	-
UKUPNO	-	34.780.400	4.757.000	39.537.400

Poljana

Tabela 2.6. Ukupne rezerve mrkolignitskog uglja u ležištu Poljane (t)

Klasa	Kategorija
	A	B	C1	A+B+C1
Bilansne	-	48.467.000	10.528.000	58.995.000
Vanbilansne	-	2.018.000	1.166.000	3.184.000
UKUPNO	-	50.485.000	11.694.000	62.179.000

Aleksinački ugljonosni basen. Ovo ležište uglja predstavlja jedan od veoma bitnih potencijala mrkog uglja u kome se trenutno ne vrši eksploatacija, ali za koje postoji uredno urađena sva rudarska i geološka dokumentacija.

Tabela 2.7. Ukupne rezerve mrkog uglja u Aleksinačkom ugljonosnom basenu (t) prema Bilansu rezervi mineralnih sirovina iz 1994. godine

Klasa	Kategorija
	A	B	C1	A+B+C1
Bilansne	-	9.615.000	2.705.000	12.320.000
Vanbilansne	-	-	-	15.195.000
UKUPNO	-	-	-	27.415.000

Proizvodnja uglja u 2004. i 2005. godini data je u tabeli 2.8.

Tabela 2.8. Proizvodnja uglja u 2004. i 2005. godini u t

Rudnik	2004. godina		2005. godina
Vrška Čuka	0		906
Ibarski rudnici	72.152		65.490
REMBAS	178.221		190.035
Soko	77.717		83.534
Bogovina	25.498		22.666
Jasenovac	71.100		66.950
Lubnica	48.863		54.968
Štavalj	60.737		67.393
JP PEU	534.288		551.942

Isporuke uglja JP PEU po sektorima potrošača prikazane su u tabeli 2.9.

Tabela 2.9. Potrošnja uglja u t

Rudnik	TE Morava	Industrija	Široka potrošnja	Trgovine	Toplane
2004.
Vrška Čuka		14.406
Ibarski rudnici	57.551	630	650	4.680
REMBAS	81.886
Soko		8.683	9.256	47.968	9.490
Bogovina
Jasenovac	28.143
Lubnica	2.897	9.828	7.932	23.882
Štavalj
Ukupna isporuka JP za PEU	170.477	77.822	50.862	142.047	31.451
2005.
Vrška Čuka	0	4.775	0	0	0
Ibarski rudnici	47.897	741	481	9.714	0
REMBAS	63.017	39.911	11.232	46.354	29.940
Soko	0	1.250	8.686	62.337	9.931
Bogovina	0	1.612	311	3.035	1.336
Jasenovac	27.076	833	8.031	14.637	529
Lubnica	16.418	5.658	6.031	26.563	0
Štavalj	0	4.335	15.494	21.451	10.147
Ukupna isporuka JP za PEU	154.408	58.415	50.266	184.091	51.883

Treba naglasiti da promena stanja zaliha (deponija) nije uzeta u obzir. Ukupne isporuke u 2004. godini su iznosile 0,47 miliona t od proizvedenih 0,53 miliona t, dok je u 2005. godini tržištu isporučeno 0,49 miliona t od proizvedenih 0,55 miliona t.

Na osnovu svega da sada iznetog, tržište kvalitetnog uglja u 2005. godini se može proceniti na 4,03 miliona t. Ovu količinu uglja su tržištu isporučile JP EPS, JP PEU i uvoznici, što je prikazano u tabeli 2.10. i na slici 2.1.

Tabela 2.10. Izvori snabdevanja ugljem

Isporučilac	Količina u milionima t		Učešće u %
JP EPS	2,01		50
JP PEU	0,49		12
Uvoz	1,53		38
Ukupno	4,03		100 %

Slika 2.1. Učešće JP EPS-a, JP PEU i ostalih uvoznika u snabdevanju ugljem u %

 

2.2. Programi i projekti modernizacije, revitalizacije postojećih kapaciteta za proizvodnju uglja, kao i obnavljanje rezervi uglja

Programi i projekti modernizacije i revitalizacije postojećih kapaciteta za proizvodnju uglja iz rudnika sa podzemnom eksploatacijom, kao i programi obnavljanja rezervi uglja u proteklom periodu praktično nisu rađeni.

Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja nalazi se u postupku restrukturisanja i privatizacije društvenog kapitala. Imajući u vidu da je trend proizvodnje uglja u JP PEU u padu i da su učinci veoma niski, kao i da su neki rudnici u izrazito teškom položaju (male preostale rezerve uglja i ograničeno tržište), rezultate ovog procesa je teško predvideti, ne samo zbog tehničkih i ekonomskih faktora već i zbog velikog sociološkog i političkog značaja koji rudnici sa podzemnom eksploatacijom imaju u svojim lokalnim i regionalnim sredinama. U tom smislu procena kontinuiteta obezbeđenja neophodnih energenata iz rudnika JP PEU prema Strategiji razvoja energetike Republike Srbije za period od 2007. do 2012. godine biće zasnovana na raspoloživim dokumentima i na postojećem stanju.

Pre opisa programa i projekata koji se odnose na rudnike JP PEU neophodno je naglasiti sledeće:

- Scenarijom dinamičkog ekonomskog razvoja, koji je definisan u Strategiji, predviđeno je da u 2006. godini JP PEU proizvede 620 000 t uglja (Strategija, str. 46, tabela 3.5.), a Programom strateške konsolidacije JP PEU za istu godinu planirana je proizvodnja 605 000 t. Godišnjim programom poslovanja za 2006. godinu, koji je uradilo JP PEU, planirana je proizvodnja 610 000 t. U prvih šest meseci ove godine plan JP PEU je realizovan sa 87%.

- Već sada se može konstatovati da je u oba scenarija ekonomskog razvoja (dinamički i usporeni) Strategije potcenjen značaj čvrstog goriva u strukturi energenata (Strategija, str. 43, tabela 3.4). Primera radi, od 2005. godine US Steel Serbia u Smederevu radi sa dve visoke peći, tako da se u narednom periodu pouzdano može proceniti uvoz koksa na oko 1,05 miliona t, odnosno 0,73 miliona toe1 (koks: 29,3 GJ/t). Ovome treba dodati da je u 2005. godini uvoz kvalitetnih ugljeva (kamenog i mrkog) iznosio 1,53 miliona t, odnosno 0,84 miliona toe (mrki ugalj: 23 GJ/t). Energetskim bilansom sektora, po scenariju dinamičkog ekonomskog razvoja, za 2006. godinu planiran je uvoz uglja na nivou od 0,4 miliona toe (Strategija, str. 46, tabela 3.5).

______________
1toe - tona ekvivalentne nafte (1 TOE = 41,868 GJ = 41.868 MJ).

2.2.1. Kapaciteti za proizvodnju uglja

U ovom poglavlju razmotriće se kapaciteti za podzemnu proizvodnju uglja, s tim da će se rudnici koji imaju potencijal za mehanizovano otkopavanje obraditi detaljnije, u smislu prioriteta tehnološkog kontinuiteta Strategije.

RMU REMBAS

Rudnik Rembas je u periodu 1990-1999. imao pad proizvodnje od preko 50%, najznačajniji u 1993. godini, što je karakteristika praktično svih rudnika JP PEU. Od 1999. godine do danas trend proizvodnje je u porastu, sa ostvarenom proizvodnjom u 2005. godini od 190 000 t, odnosno 0,086 miliona toe (DTS 19 GJ/t). Rudnik Rembas ima najveću proizvodnju u JP PEU, s tim da se eksploatacija vrši u tri jame: Strmosten, Jelovac i Senjski rudnik.

STRMOSTEN. - Na osnovu stanja rezervi i uslova u ležištu, mogući održivi rad može se ostvariti primenom odgovarajuće širokočelne mehanizovane metode otkopavanja, koja bi obezbedila veće učinke i proizvodnju do iscrpljenja preostalih rezervi. Unapređenje rada bi se moglo ostvariti i organizovanjem eksploatacije mehanizovanom stubno-komornom metodom (uz primenu kombajna sa reznim valjkom, sa godišnjim kapacitetom od oko 110.000 t). U svakom slučaju, bez obzira na primenjenu metodu eksploatacije, a imajući u vidu dužine kapitalnih prostorija koje treba izraditi radi otvaranja preostalih rezervi uglja, period investicione izgradnje se procenjuje na oko 3 godine (sa jednim kombajnom za izradu podzemnih prostorija).

Imajući u vidu tekući postupak restrukturisanja i privatizacije JP PEU, pre 2010. godine ovaj kapacitet se ne bi mogao ostvariti. Sa druge strane, rezerve u jami Strmosten omogućavaju nastavak rada, po trenutno primenjenoj tehnologiji, u periodu od naredne 3-4 godine, tako da je u smislu kontinuiteta obezbeđenja energenata od ključne važnosti što pre rešiti ovo pitanje.

JELOVAC. - U jami Jelovac praktično nema rezervi A kategorije, a rezerve B kategorije bi omogućile nastavak rada sa postojećom tehnologijom u narednih 4-5 godina.

Za otkopavanje rezervi kategorije C1 mogla bi se iskoristiti otkopna oprema iz jame Strmosten, po završetku otkopavanja. Opravdanost i mogućnost ovakvog rešenja trebalo bi detaljnije analizirati, pošto ono uključuje konzervaciju jame Jelovac i njeno aktiviranje posle završetka eksploatacije u jami Strmosten.

Na osnovu iznetog može se očekivati da rudnik Rembas do 2012. godine ostvari projekciju prikazanu u tabeli 2.11.

Tabela 2.11. Projekcija proizvodnje rudnika Rembas do 2012. godine

Godina	2007.	2008.	2009.	2010. - 2012.
Proizvodnja (t)	190.000	190.000	190.000	270.000 (široko čelo) 220.000 (meh. stub.-komorno)

Do 2010. godine može se očekivati proizvodnja na nivou 2005. i prvih 6 meseci 2006. godine, a 2010. godine došlo bi do povećanja proizvodnje zbog početka mehanizovanog otkopavanja u jami Strmosten. Pored ovoga potrebno je naglasiti sledeće:

Zaključno sa 2011. godinom, najkasnije, došlo bi do iscrpljenja A i B rezervi u jamama Jelovac i Senjski rudnik, što znači da bi se u 2012. godini proizvodnja ostvarivala samo u jami Strmosten. Trajnom obustavom eksploatacije u ove dve jame izgubiće se kapaciteti od oko 110.000 t/god.;

Povećanje proizvodnje u 2010. godini uslovljeno je početkom investicionih radova na otvaranju preostalih rezervi u jami Strmosten početkom 2007. godine.

RMU SOKO - Stanje rezervi prema Elaboratu o rezervama, na dan 31. decembra 2004. godine, je preko 58 Mt (A+B+C1), tako da ovo ležište, uz Sjeničko, predstavlja najznačajniji potencijal za razvoj JP PEU. Energetski potencijal ovog ležišta iznosi skoro 25 Mten.

Procena je da se eksploatacijom u Zapadnom polju može ostvariti godišnji kapacitet od 130.000 t/god. Ovaj kapacitet bi se mogao ostvariti već od 2007. godine, pod uslovom da se investicioni radovi realizuju prema planu.

Eksploatacijom u Zapadnom polju obezbedio bi se kontinuitet proizvodnje mrkog uglja do završetka investicione izgradnje novog rudnika u istočnom krilu Centralnog polja i do postepenog početka mehanizovane eksploatacije. Period potreban za završetak izrade kapitalnih prostorija procenjuje se na oko 2,5 godine, što znači da proizvodnja ne bi mogla započeti pre 2010. godine. U toj prvoj godini, 2010, tokom koje bi se oprema montirala i izvršio probni rad otkopa, očekuje se proizvodnja od oko 70.000 t/god. U drugoj, 2011. godini (uhodavanje i potvrda kapaciteta), očekuje se proizvodnja od oko 150.000 t/god, a pun kapacitet od oko 300.000 t/god bi se mogao ostvariti tek u trećoj 2012. godini.

Na osnovu iznetog može se očekivati da rudnik Soko do 2012. godine ostvari projekciju prikazanu u tabeli 2.12.

Tabela 2.12. Projekcija proizvodnje rudnika Soko do 2012. godine

Godina	2007.	2008.	2009.	2010.	2012.
Proizvodnja (t)	130.000	130.000	130.000	200.000	300.000

Planirana proizvodnja rudnika Soko u 2006. godini iznosi 100.000 t, a u prvih 6 meseci plan je realizovan sa 99%. Da bi se ova projekcija realizovala, neophodno je da se nastavi sa investicionom izgradnjom, odnosno da se do 2007. godine otvori Zapadno polje i nastavi izrada kapitalnih prostorija otvaranja rezervi u istočnom krilu Centralnog polja, gde bi se ugalj mehanizovano otkopavao.

RL LUBNICA. - Rudnik Lubnica je u periodu 1990-2005. godine imao stabilnu proizvodnju na prosečnom godišnjem nivou od oko 51.000 t (minimalna 38.000 t/god - 1997. godine; maksimalna 65.000 t - 1992. godine). Ova proizvodnja se ostvarivala u pogonu Stara jama, s tim da se proces investicione izgradnje realizuje u jami Osojno jug i nalazi se u završnoj fazi, što znači da se trenutno radi na otvaranju i pripremi prvog otkopnog polja. Preostalo je da se izradi još oko 700 m podzemnih prostorija (procenjuje se da je za ovo potreban period od oko godinu dana), posle čega bi se, krajem 2007. godine, moglo započeti sa eksploatacijom uglja u jami Osojno jug.

Rudarsko-geološki uslovi u jami Osojno jug su povoljni u smislu mehanizovanog otkopavanja, što je i predviđeno postojećom tehničkom dokumentacijom (sa kapacitetom od 180.000 t/god.). Međutim, imajući u vidu da lignit iz rudnika Lubnica ima ograničeno tržište, problemi plasmana većeg obima proizvodnje bi se mogli prevazići izgradnjom energetskog postrojenja toplane-elektrane u Zaječaru. Izgradnja ove toplane-elektrane predstavlja realnu mogućnost, imajući u vidu da je potpisan Ugovor o saradnji i ekskluzivnim pregovorima između opštine Zaječar i češkog investitora "Moravia Energo". Period izgradnje toplane-elektrane se procenjuje na tri godine, tokom koga bi bilo moguće nabaviti i montirati opremu za mehanizovano otkopavanje. Ovo znači da se pre 2010. godine ne bi moglo očekivati značajno povećanje proizvodnje (mehanizovano otkopavanje) u rudniku Lubnica, i to pod uslovom da se već tokom 2007. godine započne sa realizacijom aktivnosti na izgradnji toplane u Zaječaru. Treba napomenuti da bi u slučaju mehanizovanog otkopavanja bilo moguće ostvariti i veći godišnji kapacitet.

Imajući u vidu da će se već od 2008. godine proizvodnja lignita, pored pogona Stara jama, ostvarivati i u jami Osojno jug (najverovatnije po postojećoj tehnologiji), može se očekivati godišnja proizvodnja od oko 110.000 t. Ova proizvodnja bi se mogla ostvariti i u 2009. godini, pod uslovom postojanja tržišta, odnosno do izgradnje toplane.

Na osnovu iznetog može se očekivati da rudnik Lubnica do 2012. godine ostvari projekciju prikazanu u tabeli 2.13.

Tabela 2.13. Projekcija proizvodnje rudnika Lubnica do 2012. godine

Godina	2007.	2008.	2009.	2010. - 2012.
Proizvodnja (t)	70.000	110.000	110.000	180.000* ili 250.000**

* plan JP PEU,

** projekcija studije DMT/RGF/Factis: 250.000 = 200.000 (toplana) + 20.000 (TE Morava) + 30.000 (Industrija i široka potrošnja).

Planirana proizvodnja rudnika Lubnica u 2006. godini iznosi 65.000 t, a u prvih 6 meseci plan je realizovan sa 80%.

Da bi se ova projekcija realizovala, u smislu povećanja proizvodnje 2010. godine, neophodno je već u 2007. godini započeti realizaciju aktivnosti na izgradnji toplane. Pored ovoga, neophodno je nastaviti sa investicionom izgradnjom jame Osojno jug.

RMU Štavalj. - Rezerve u trenutno aktivnom Centralnom polju iznose preko 10 Mt (A+B+C1), pri čemu ukupne rezerve iste kategorije Sjeničkog ugljenog basena iznose preko 182 Mt, odnosno oko 61 Mten (DTS 14 GJ/t), zbog čega ovo ležište predstavlja resurs od izuzetnog značaja za razvoj energetike Republike Srbije.

Karakteristike ležišta su takve da je mehanizovano otkopavanje ostvarivo, uz značajno povećanje proizvodnje i učinaka. Međutim, lokacija rudnika Štavalj, odnosno njegova dislociranost od glavnih transportnih puteva, kao i problemi pri transportu u zimskom periodu, u velikoj meri limitiraju razvoj rudnika zbog ograničenog tržišta, odnosno nemogućnosti plasmana većeg obima proizvodnje, prvenstveno zbog kamionskog transporta.

Mogućnost za prevazilaženje problema tržišta ogleda se u izgradnji termoelektrane, koja bi bila projektovana za mrki ugalj rudnika Štavalj. Treba napomenuti da se period vremena koji bi obuhvatio izradu studije izvodljivosti, realizaciju tenderskih aktivnosti, izgradnju rudnika i termoelektrane, kao i sve druge prateće aktivnosti, procenjuje na 5 godina. Drugim rečima, najranije 2012. godine, pod uslovom da se sa navedenim aktivnostima započne 2007. godine, može se očekivati početak rada novog rudnika sa kapacitetom za podmirenje potreba termoelektrane snage između 250 i 400 MW. Zbog navedenog, projekcija proizvodnje rudnika Štavalj do 2012. godine (tabela 2.14.) biće zasnovana na trenutnom stanju, uzimajući u obzir trend rasta proizvodnje u poslednje četiri godine.

Tabela 2.14. Projekcija proizvodnje rudnika Štavalj do 2012. godine

Godina	2007.	2008.	2009.	2010-2012.
Proizvodnja (t)	70.000	70.000	70.000	70.000

U 2006. godini za rudnik Štavalj planirana je proizvodnja od 70.000 t, a u prvih šest meseci tekuće godine plan je ostvaren sa 81%.

OSTALI RUDNICI - Ostali rudnici (Vrška Čuka, Ibarski rudnici, Bogovina i Jasenovac) nisu u programu modernizacije i povećanja kapaciteta za proizvodnju uglja. U rudniku Jasenovac u toku je projekat unapređenja miniranja na otkopima koji ima za cilj da smanji učešće sitnih klasa u rovnom uglju.

Programom strateške konsolidacije predviđeno je da rudnik Vrška Čuka obustavi proizvodnju, tako da ovaj rudnik neće biti uključen u projekciju proizvodnje JP PEU do 2010. godine. Preostala tri rudnika će se uključiti u projekciju 2007-2010. godina (tabela 2.15), i to Ibarski rudnici sa 70 000 t/god.; Jasenovac sa 70 000 t/god. (oba rudnika imaju ograničene rezerve) i Bogovina sa 40 000 t/god. (limitirano tržište zbog izuzetno visokog učešća sitnih klasa lošeg kvaliteta). Za projekciju do 2012. godine bi trebalo računati samo na rudnik Jasenovac, pri čemu bi rudnik zadržao isti nivo proizvodnje.

Tabela 2.15. Projekcija proizvodnje preostalih rudnika JP PEU do 2012. godine

Proizvodnja po rudnicima (t/god)	Godina
	2007.	2008.	2009.	2010.
Ibarski rudnici	70.000	70.000*	70.000*	70.000*
Jasenovac	70.000	70.000	70.000	70.000
Bogovina	40.000	40.000*	40.000*	40.000*
UKUPNO	180.000	180.000*	180.000*	180.000*

* Mogućnost da rudnik obustavi proizvodnju zbog prevelikih troškova proizvodnje.

U 2006. godini planirana proizvodnja u Ibarskim rudnicima iznosi 70.000 t, u Jasenovcu 65.000 t, a u Bogovini 41 000 t. U prvih šest meseci ove godine plan je realizovan sa 86% u Ibarskim rudnicima, sa 101% u Jasenovcu i sa 63% u Bogovini.

Strategijom razvoja energetike Republike Srbije predviđena je sledeća proizvodnja rudnika sa podzemnom eksploatacijom uglja: u 2006. godini - 0,62 miliona t, u 2009. godini 0,81 milion t, u 2012. godini 1,34 miliona t.

Na osnovu izložene projekcije u ovom izveštaju, za period 2009. i 2010. može se očekivati sledeća ukupna proizvodnja prikazana u tabeli 2.16.

Tabela 2.16. Projekcije proizvodnje uglja po rudnicima

Rudnik	2009.	2010.
Rembas	190.000	220.000 - Strmosten 110.000 t/god; meh. stub. komorno (270.000 - Strmosten 160.000 t/god; šir. čelo)
Soko	130.000	200.000
Lubnica	110.000	180.000 (250.000 - DMT/RGF/Faktis)
Štavalj	70.000	70.000
Ostali	180.000	180.000
UKUPNO	680.000	850.000 (970.000)

U 2009. godini teško se može ostvariti proizvodnja od 810.000 t zbog kašnjenja realizacije Programa strateške konsolidacije. Pretpostavlja se da postupak restrukturisanja i privatizacije društvenog kapitala u JP PEU neće imati negativan uticaj na realizaciju opisane projekcije.

Skok u proizvodnji uglja u 2010. godini može se očekivati iz sledećih razloga:

- početak mehanizovanog otkopavanja u jami Strmosten (sa 80.000 t/god. na 110.000 t/god. odnosno 160.000 t/god. ili više);

- početak mehanizovanog otkopavanja u rudniku Soko (sa 130.000 t/god. na 200.000 t/god.);

- početak mehanizovanog otkopavanja u rudniku Lubnica (sa 110.000 t/god. na 180.000 t/god. ili 250.000 t/god.).

Kao što se iz prethodnog izlaganja može videti, proizvodnja uglja iz podzemne eksploatacije predviđena strategijom za 2009. godinu ne može se ostvariti na projektovanom nivou, ali se može ostvariti već u 2010. godini, čak i na nešto višem nivou, uz potrebna ulaganja.

2.2.2. Obnavljanje rezervi uglja

Obnavljanje rezervi uglja u okviru rudnika sa podzemnom eksploatacijom uglja predstavlja redovnu investicionu aktivnost. U tabeli 2.17. prikazan je obim planiranih geoloških istraživanja do 2007. godine, a prema programu Strateške konsolidacije JP PEU.

Kao što se može videti, sva realizovana bušenja bila su u skladu sa Programom, osim bušenja u Vrškoj Čuki (218 m). Takođe, od ukupno planiranih 5531 m za 2004-2005. godinu realizovano je 59%, što praktično pomera realizaciju istražnih bušenja do 2009. godine.

2.3. Programi i projekti izgradnje novih i/ ili zamenskih kapaciteta za proizvodnju uglja

2.3.1. Izgradnja zamenskih kapaciteta

U ovoj tački će biti opisani programi izgradnje zamenskih kapaciteta za rudnike koji su već identifikovani i poseduju infrastrukturu koja bi se mogla iskoristiti, kao što su: Rembas, jama Strmosten, RMU Soko i RL Lubnica. Takođe, biće opisani i programi za ležišta uglja koja su potencijalna za podzemnu eksploataciju, kao što su Štavalj i Ćirikovac, na kojim se vrši eksploatacija, ali kao zamenski kapacitet predviđa se izgradnja novih rudnika.

Tabela 2.17. Plan geoloških istraživanja prema Programu strateške konsolidacije (metara bušotina)

Rudnik	Realizovano 2004-20051)		Realizovano 2004-20052)		Planirana istraživanja prema Programu strateške konsolidacije
					godina
					2004.	2005.	2006.	2007.	04-07
Vrška Čuka	218		0		0	0	0	0	0
Ibarski rudnici	205		205		0	570	0	0	570
Rembas	2163		2163		821	1600	2000	1200	5621
Soko	291		291		400	1500	690	0	2590
Jasenovac	0		0		0	0	0	570	570
Štavalj	609		609		240	400	200	0	840
Lubnica	0		0		0	0	0	714	714
JP PEU	3486		3268		1461	4070	2890	2484	10905

1) Bušotine realizovane u periodu 2004-2005;
2) Bušotine predviđene Programom strateške konsolidacije.

REMBAS

U poglavlju 2.2 navedeno je da se održivi rad u jami Strmosten može ostvariti:

- primenom metode širokog čela sa mehanizovanim otkopavanjem (dužina čela od oko 60 m i sa prosečnom dužinom otkopnog polja od 415 m), koja bi obezbedila veće učinke i proizvodnju do iscrpljenja preostalih rezervi, uz procenjeni kapacitet od oko 150.000 t/god. ili

- primenom metode mehanizovanog stubno-komornog otkopavanja sa kombajnom sa reznim valjkom, uz procenjeni godišnji kapacitet od oko 110.000 t.

Bez obzira na metodu eksploatacije koja bi se primenila, period investicione izgradnje je procenjen na oko 3 godine. Ukupna dužina kapitalnih prostorija koje bi trebalo izraditi radi otvaranja preostalih rezervi uglja u jami Strmosten je oko 2.500 m, pri čemu bi se u funkciji zadržale postojeće kapitalne prostorije (GN-1, prekop na k+45, slepo okno i VN). Procena investicione izgradnje, od 3 godine, zasnovana je na pretpostavci mehanizovane izrade podzemnih prostorija sa jednim kombajnom za izradu podzemnih prostorija. Ovaj period bi se mogao značajno skratiti ukoliko bi se otvaranje vršilo sa dve napadne tačke, odnosno sa dva kombajna za izradu podzemnih prostorija.

Pri razmatranju izgradnje zamenskog kapaciteta u jami Strmosten potrebno je imati na umu mogućnost korišćenja iste otkopne mehanizacije u jami Jelovac, i to posle završetka eksploatacije u jami Strmosten, što podrazumeva obustavu radova u jami Jelovac i njenu konzervaciju. Ovu mogućnost bi trebalo detaljno ispitati, prvenstveno u geotehničkom smislu, pre donošenja konačne odluke.

RMU SOKO

Izgradnja zamenskih kapaciteta u rudniku Soko je praktično već u toku, s tim da treba napraviti razliku između:

- otvaranja rezervi u Zapadnom polju, i

- izgradnje novog rudnika u istočnom krilu Centralnog polja.

Otvaranje rezervi u Zapadnom polju i početak eksploatacije u ovom otkopnom polju treba da obezbedi kontinuitet proizvodnje, pošto se iscrpljuju rezerve u zapadnom krilu Centralnog polja. Bolji geološki uslovi i značajna unapređenja u proizvodno-tehnološkom smislu (produbljenje izvoznog okna, novo navozište na k+170 m, bolje provetravanje, skraćeni putevi transporta i dr.) opravdavaju procenu da će biti moguće ostvariti proizvodnju od 130.000 t/god. Proizvodnja bi se ostvarivala metodom otkopavanja koja se i sada primenjuje, a koja je zasnovana na bušačko-minerskim radovima.

Sa druge strane, izgradnja novog rudnika u istočnom krilu Centralnog polja predstavlja izgradnju zamenskog kapaciteta koji bi dugoročno rešio pitanje proizvodnje u rudniku Soko. Do sada su realizovane aktivnosti 1. faze, odnosno izrađene su prostorije u dužini od 2.500 m (GTN-1, GTN-2, GTN-3, GVH-1, GVN-1 i navozište na koti 170,0 m) i uspostavljeno je procirkulaciono provetravanje navedenih prostorija. U okviru nastupajuće 2. faze potrebno je izraditi prostorije otvaranja I horizonta u dužini od 2.480 m, čime bi se završilo otvaranje ležišta i stvorili uslovi za njegovu razradu, odnosno početak eksploatacije.

Period potreban za realizaciju druge faze, odnosno izradu prostorija, procenjuje se na 2,5-3 godine, i to sa dve napadne tačke. Imajući u vidu da će ove prostorije biti locirane u kompaktnoj radnoj sredini, izrađivale bi se bušačko-minerskim radovima, uz primenu bušačkih kola i jamske utovarne mašine.

Kao što je navedeno u Drugom periodičnom izveštaju, u istočnom krilu Centralnog polja bilo bi moguće mehanizovati proces otkopavanja, i to po metodi kratkog slepog čela dužine 40-45 m (u zavisnosti od geoloških uslova), uz godišnji kapacitet od 300.000 t. Dužina otkopnog polja slepog čela zavisila bi od rudarsko-geoloških uslova, a u najvećoj meri od kontinuiteta ugljenog sloja u pravcu pružanja.

RL LUBNICA

Aktivnosti na izgradnji zamenskog kapaciteta Osojno-jug su u završnoj fazi, i to u smislu izrade kapitalnih prostorija. Do sada su realizovane aktivnosti na izradi prostorija otvaranja, a do početka eksploatacije preostalo je da se izrade prostorije razrade (u dužini od oko 700 m). Ovo znači da predstoji izrada transportnog i ventilacionog hodnika prvog otkopnog polja (širokog čela). Projektnom dokumentacijom predviđena je metoda odstupnog širokog čela, s tim da proces otkopavanja bude mehanizovan - kombajn sa reznim valjcima, mehanizovana hidraulična podgrada i otkopni transporter. U ovom trenutku nisu počele aktivnosti koje se odnose na nabavku navedene otkopne opreme. Široko čelo bi bilo dugačko 60 m, sa prosečnom dužinom otkopnih polja od oko 410 m, a na godišnjem nivou bi se ostvarila proizvodnja od oko 110.000 t. Treba napomenuti da bi mehanizovanjem procesa otkopavanja bilo moguće ostvariti i veću proizvodnju, do 180.000 t/god., i to povećanjem dužine širokog čela na 90 m. Istovremeno sa otkopavanjem u jami Osojno-jug nastavila bi se i eksploatacija u Staroj jami (oko 70.000 t/god.), do iscrpljenja rezervi, tako da bi ukupna proizvodnja u rudniku Lubnica u tom periodu bila 180.000 t/god, odnosno 250.000 t/god.

Razlike u godišnjem kapacitetu u najvećoj meri zavise od tržišta, odnosno mogućnosti plasmana uglja iz rudnika Lubnica. Rudnik Lubnica ima ograničeno tržište, a problemi plasmana većeg obima proizvodnje mogli bi se prevazići izgradnjom energetskog postrojenja toplane-elektrane u Zaječaru. Izgradnja ove toplane-elektrane predstavlja realnu mogućnost, imajući u vidu da je potpisan Ugovor o saradnji, kao i da su u toku pregovori između opštine Zaječar i češkog investitora "Moravia Energo".

ŠTAVALJ. - Za rudnik Štavalj postoji dokument o mogućnosti njegovog razvoja koji je uradila češka firma Vystavba Dolu Ostrava s.r.o (2006). Takođe, u toku je i izrada studije prethodne izvodljivosti koju finansira Evropska agencija za rekonstrukciju, za potrebe Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije, sa kojom bi trebalo da se ispita mogućnost izgradnje termoenergetskog kapaciteta snage između 250 i 400 MW, i sa njim u vezi visokoproduktivnog rudnika sa podzemnom eksploatacijom. Ovim aktivnostima uzeti su u obzir ogroman potencijal Štavaljskog ležišta (preko 180 Mt rezervi mrko-lignitskog uglja) i neophodnost izgradnje novih energetskih kapaciteta u Republici Srbiji.

Osnovni ograničavajući faktor razvoja rudnika Štavalj je njegova geografska izolovanost i visoki troškovi površinskog transporta. Rudarsko-geološki faktori favorizuju mehanizovano otkopavanje u ovom rudniku i ne predstavljaju limitirajuće uslove za ostvarivanje visoke proizvodnje. Izgradnjom termoelektrane u blizini rudnika troškovi transporta bi se sveli na minimum. U svakom slučaju obim tržišta uglja iz rudnika Štavalj bi se mogao proceniti na 1.000.000 (za blokove snage oko 250 MW) do 2.000.000 t/god. (za blokove snage oko 400 MW).

ĆIRIKOVAC. - Značajne količine preostalih rezervi lignita u ležištu Ćirikovac (B+C1 @ 136 miliona t) i vrlo povoljni geološki uslovi favorizuju podzemnu eksploataciju ovih rezervi u ovom delu Kostolačkog basena. Drugim rečima, slojne prilike i uslovi radne sredine su takvi da omogućuju primenu novih tehnologija i savremene opreme za podzemnu eksploataciju uglja, čime bi se obezbedili visok učinak, kao i sigurnost i bezbednost zaposlenih.

Pregled srednjih vrednosti donje toplote sagorevanja i sadržaja pepela u II i III ugljenom sloju ležišta Ćirikovac dat je u tabeli 2.18.

Za eksploataciju bi se mogla primeniti metoda odstupnog širokog čela sa mehanizovanim procesom otkopavanja, uz obaranje krovinskog dela ugljenog sloja ("sub-level" metoda). Osnovni parametri otkopnog polja jednog širokog čela bi bili sledeći: dužina širokog čela 120 m, prosečna dužina otkopnog polja 1250 m i nagib sloja 0-10°. Proces otkopavanja bi se vršio kombajnom za otkopavanje sa dva rezna valjka, pri čemu bi se cela otkopna visina od 3,5 m otkopavala u jednom prolazu kombajna. Imajući u vidu da je prosečna debljina II banka III ugljenog sloja oko 8,5 m, posle otkopavanja kombajnom preostali deo sloja, iznad širokog čela, imao bi debljinu oko 5,0 m koja bi se zarušavala na otkopni transporter. Na ovaj način bi se mogao ostvariti godišnji kapacitet od oko 1.970.000 t rovnog uglja.

Ukupna dužina svih prostorija koje je potrebno izraditi da bi se otpočelo sa proizvodnjom iznosi 14.970 m, a procenjuje se da proizvodnja može početi za tri godine (36 meseci).

Ukupan vek eksploatacije lignita iz I i II banka bio bi oko 46 godina. Ako se uzme u obzir da se eksploatacija lignita može kasnije organizovati i u III banku, izvesno je da se vek eksploatacije samo iz III sloja u ležištu Ćirikovac može utvrditi na oko 60 godina. Znači oko 112 miliona t lignita i oko 60 godina podzemne eksploatacije predstavljaju realnu polaznu osnovu za izgradnju savremenih industrijskih i energetskih kapaciteta na području Kostolačkog ugljenog basena.

Tabela 2.18. Pregled srednjih vrednosti donje toplote sagorevanja i sadržaja pepela

Litološki član	Srednja vrednost DTS (MJ/kg)		Srednja vrednost sadržaja pepela (%)
II ugljeni sloj	9,7178		18,4
I banak III ugljenog sloja	10,2289		18,2
II banak III ugljenog sloja	10,2479		16,8
III banak III ugljenog sloja	9,6391		19,8

Deficit Republike Srbije u kvalitetnijim ugljevima može ovim projektom biti smanjen ako se ima u vidu da široka potrošnja koristi i relativno niži kvalitet uglja, naročito u ruralnim područjima. Elaboratom su potvrđene ranije pretpostavke da preostale rezerve ležišta Ćirikovac mogu biti realno bilansirane na srednji i dugi rok u energetskoj strategiji zemlje.

2.3.2. Novi kapaciteti za proizvodnju uglja

U ovoj tački će biti opisani programi izgradnje novih kapaciteta za proizvodnju uglja, kao što su Melnica i Poljana, a za koje ne postoji infrastruktura koja bi se mogla iskoristiti.

Melnica. - Izvršena istraživanja u okviru elaborata o rezervama i raspoloživa dokumentacija ukazuju na velike mogućnosti organizovanja savremene podzemne eksploatacije uglja koja bi u tržišnim uslovima poslovala rentabilno u dugoročnom periodu. Geološkim istraživanjima je identifikovana blokovska struktura ležišta, pri čemu su u četiri identifikovana bloka utvrđene rezerve od oko 33,5 x 106 t uglja. Pošto ležište uglja nije potpuno istraženo, kapacitet rudnika treba rešavati u etapama, i to:

- u prvoj etapi se može predvideti kapacitet od 730.000 t rovnog uglja. Eksploataciju i preradu u I etapi treba predvideti u geološkim blokovima koji pri sadašnjem stepenu izvršenih geoloških istražnih radova omogućavaju najkraći vremenski rok otvaranja rudnika;

- pri rešavanju načina otvaranja rudnika potrebno je imati u vidu i eksploataciju ostalih geoloških blokova, kao i povećanje kapaciteta godišnje proizvodnje na 1.200.000 t rovnog uglja. Navedeni maksimalni kapacitet proizvodnje rovnog uglja zavisiće od rezultata dopunskih geoloških i rudarskih istražnih radova.

Prema identifikovanim eksploatacionim uslovima ležišta uglja Melnica, uzimajući u obzir sve analizirane elemente uticaja koji opredeljuju izbor metode i tehnologije otkopavanja, može se primeniti metoda širokog čela sa kombinovanim sistemom otkopavanja. U prikrovinskom delu ugljenog sloja može se primeniti metoda širokog čela sa primenom kompleksne mehanizacije u sistemu horizontalne koncentracije uz zarušavanje krovine u otkopani prostor. Osnovni parametri otkopnog polja jednog širokog čela bili bi sledeći: dužina širokog čela 100 m, visina horizontalnog zahvata otkopavanja 3,2 m i prosečna dužina otkopnog polja preko 1.200 m. U pripodinskom delu ugljenog sloja može se primeniti metoda širokog čela sa primenom kompleksne mehanizacije u sistemu horizontalne i vertikalne koncentracije uz zarušavanje otkopanog prostora. Osnovni parametri otkopnog polja jednog širokog čela bili bi sledeći: dužina širokog čela 100 m, visina horizontalnog zahvata otkopavanja 2,6 m, visina vertikalnog zahvata obaranja krovinske ugljene ploče ("sublevel" metoda) 3,4 m i prosečna dužina otkopnog polja preko 1.200 m.

Poljana. - Respektabilne rezerve uglja i investicioni program urađen 1983. godine potvrđuju da je ležište Poljana ozbiljan energetski potencijal Srbije.

Ugalj se može eksploatisati iz dve jame: "Vinogradi" sa eksploatacionim rezervama od 14 miliona t i "Bresje" sa eksploatacionim rezervama od 17 miliona t. U obe jame ugalj se može otkopavati metodom mehanizovanog širokočelnog otkopavanja sa godišnjom proizvodnjom od oko 600.000 t rovnog uglja kvaliteta DTS 10 450 kJ/kg.

2.4. Procena potreba za izradom novih dodatnih analiza

Pored navedenih rudnika uglja, u Republici Srbiji je u manjoj ili većoj meri istraženo preko 25 lokaliteta, koji mogu biti predmet kompleksne tehničko-ekonomske analize sa realnim očekivanjem da veći broj može dati pozitivne efekte u proizvodnji uglja. Činjenica da postoje tehnologije sagorevanja koje omogućavaju ekonomično i ekološki prihvatljivo korišćenje ugljeva sa visokim procentom pepela (do 60%), vlage (do 60%), sumpora, otvara šire mogućnosti za izbor metoda i tehnologija podzemne eksploatacije koje omogućavaju znatno niže troškove proizvodnje.

U tabeli 2.19. prikazani su potencijali malih ležišta (Jerma, Rtanj, Dragačevski basen, Zapadno-moravski basen i dr.) od kojih je veći deo pogodan za podzemnu eksploataciju.

Tabela 2.19. Ukupne rezerve malih ležišta uglja Republike Srbije (milioni t)

Vrsta uglja	Rezerve
	Bilansne	Vanbilansne	Potencijalne	Geološke
Antracit	1.51	-	-	1.51
Kameni	16.19	1.26	27.75	17.45
Mrki	119.21	20.91	6.4	140.12
Mrkolignitski	228.55	62.49	29.92	291.04
Ukupno ugalj	365.46	84.66	64.07	450.12

Imajući u vidu zahteve za potrebnim kapacitetom proizvodnje uglja i za primenom savremene mehanizovane tehnologije podzemne eksploatacije, s jedne strane, kao i geološke rezerve, geomehaničke karakteristike krovine i podine ugljenih slojeva, kvalitet uglja, s druge strane, u cilju objektivnijeg sagledavanja mogućnosti podzemne eksploatacije ležišta uglja iz rudnika koji su navedeni kao zamenski kapaciteti potrebno je, nakon rezultata predmetne analize, preduzeti sledeće aktivnosti:

- izraditi potrebnu geološku dokumentaciju i izvršiti doistraživanje ležišta u smislu prevođenja potencijalnih C2 rezervi u bilansne kategorije, odnosno uraditi ili inovirati elaborate o rezervama;

- izvršiti dodatna geofizička ispitivanja u funkciji definisanja seizmo-tektonskih uslova;

- izvršiti izradu opitnih podzemnih rudarskih prostorija u ležištima kako bi se definisali svi potrebni parametri vezani za stabilnost prostorija i mogućnost primene savremenih metoda podzemne eksploatacije uglja;

- pristupiti izradi studije izvodljivosti (podzemne) eksploatacije preostalih rezervi uglja u ležištu;

- izvršiti tehnološke, poluindustrijske i ostale probe po pitanju otkopavanja, prerade i korišćenja uglja;

- izraditi analize uticaja na životnu sredinu eksploatacije i korišćenja uglja iz dotičnih ležišta;

- pribaviti potrebnu dokumentaciju (projekti, različite analize) predviđenu zakonskom regulativom.

U vezi sa kvalitetom uglja, odnosno sa CQMS sistemom (Coal Qualits Management System), treba naglasiti da ovaj sistem, pored ostalog, u organizacionom i tehničkom pogledu, podrazumeva aktivnosti koje se odnose na uzorkovanje uglja, laboratorije i opremu za ispitivanje uzoraka, opremu za praćenje proizvodnje uglja u rudnicima, kako sa aspekta kvaliteta tako i sa aspekta otkopanih količina (kvantiteta).

Kada je uvoz uglja u pitanju, treba reći da regulativa za uvoz jednostavno ne postoji. Ovu regulativu je potrebno uvesti kako zbog zaštite domaće proizvodnje i tržišta, tako i zbog zaštite životne sredine. Ovo posebno zbog pridruživanja Srbije Evropskoj uniji u skoroj budućnosti. Mere koje u tom smislu treba preduzeti su:

- slobodna trgovina ugljem, ali uvoznici treba da imaju licencu za obavljanje ovog posla;

- obavezna deklaracija o uglju koji se uvozi;

- uvođenje posebnih taksi, odnosno dažbina, koje se prvenstveno odnose na sadržaj sumpora i pepela u uglju.

2.5. Zaključak

Posmatrajući ležišta uglja koja se mogu eksploatisati nekom od metoda podzemnog otkopavanja može se konstatovati da ovaj resurs, dugoročno, predstavlja veoma respektabilan energetski potencijal, imajući u vidu bilansirane rezerve.

Kao što se ugalj iz ležišta Štavalj, Ćirikovac ili Lubnica može koristiti za proizvodnju električne ili toplotne energije u novoizgrađenim ili već postojećim termoenergetskim postrojenjima, tako se i ugalj iz drugih navedenih ležišta (Soko, Melnica, Poljana, Jerma) može koristiti za istu ili sličnu namenu (druga industrijska postrojenja i domaćinstva).

Ako se ima u vidu usvojena Strategija, koja je definisala rast energetskih potreba i proizvodnje električne energije uz povećano učešće domaćih energetskih izvora, i ako se ima u vidu činjenica da dostizanje projektovanih kapaciteta, posebno na kopovima "Kolubare", može da kasni, ne bi trebalo potpuno eliminisati činjenicu da dva ležišta, Štavalj i Ćirikovac, mogu obezbediti proizvodnju od oko 2 miliona t uglja godišnje. Na lokalitetu Štavlja trebalo bi izgraditi novi rudnik i termoelektranu, snage između 250 i 400 MW. U Ćirikovcu bi već 2009. godine mogla započeti podzemna eksploatacija.

Ugljem rudnika Lubnica mogla bi se u potpunosti snabdevati nova toplana u Zaječaru, što bi u velikoj meri doprinelo unapređenju energetskog sektora u tom kraju, uštedi električne energije i značajnom smanjenju zagađenja i degradacije životne sredine.

Podizanjem proizvodnje uglja iz rudnika Soko na oko 300.000 t godišnje značajno bi se popravilo i olakšalo snabdevanje ovim energentom tradicionalno pouzdanih industrijskih potrošača u Nišu, Knjaževcu i drugim okolnim mestima i obezbedilo bi se pouzdano snabdevanje velikog broja domaćinstava ovim kvalitetnim ugljem.

Ugljem iz ležišta Jerma, na primer, uredno se može snabdevati deo industrije koja ima potrebu za kamenim ugljem.

Početak eksploatacija uglja se sa uspehom može započeti i na manjim ležištima, navedena u ovom programu, čime se može obezbediti uredno snabdevanje ugljem lokalnih korisnika. Potencijali ležišta Poljana i Melnica su odavno poznati. S obzirom na činjenicu da bi za eksploataciju uglja iz ovih ležišta trebalo otvoriti nove rudnike, smatramo da je potrebno ove potencijale učiniti atraktivnim privatnom sektoru za investiranje i aktiviranje.

Sve navedeno ide u prilog konstataciji da resursi koji se odnose na energetski potencijal koji predstavlja ugalj čija se eksploatacija može organizovati samo podzemnim otkopavanjem ne treba za budu zapostavljeni, već detaljnije analizirani i što pre aktivirani.

3. NAFTNA PRIVREDA

Vlada Srbije i Ministarstvo rudarstva i energetike su započeli proces privatizacije Naftne industrije Srbije zbog čega ovo poglavlje Programa može biti predmet usaglašavanja posle završetka tog procesa.

Tehnološka modernizacija postojećih energetskih izvora/objekata i gradnja novih, uključujući i uvođenje energetski efikasnih i ekološki prihvatljivih tehnologija, u sektoru nafte će se realizovati kroz nalaženje novih ležišta i koncesija, tehnološku modernizaciju rafinerija, izgradnju novog transportnog pravca/izvora snabdevanja, uvođenje sistema za praćenje i mera za zaštitu životne sredine.

3.1. Istraživanje i proizvodnja nafte i gasa

3.1.1. Raspoloživi proizvodni kapaciteti i njihove karakteristike

Proizvodnja nafte i gasa se obavlja na 56 naftnih i gasnih polja sa 139 ležišta (u Srbiji i Angoli) i prikazana je na dijagramu 3.1. Proizvodnja nafte i rastvorenog gasa odvija se na oko 800 bušotina na kojima su primenjene različite metode eksploatacije:

- eruptivne metode na oko 15% bušotina;

- dubinsko pumpanje na oko 70% bušotina;

- kontinualni i povremeni gaslift na oko 15% bušotina.

Ugljovodonični gas proizvodi se na oko 110 bušotina, a CO2 gas se proizvodi na dve bušotine.

Proizvodnja nafte ima tendenciju pada i varira na godišnjem nivou, a u proseku se kreće ispod 4% godišnje. Međutim, važno je istaći da je prirodni pad proizvodnje nafte sa oko 9% u 2002. u odnosu na 2001. godinu smanjen na ispod 1% u 2005. u odnosu na 2004. godinu. Ovo znači da je prirodni pad proizvodnje nafte praktično zaustavljen, što je jedan od ključnih ciljeva. Proizvodnja nafte u Angoli opada u proseku na godišnjem nivou oko 15%, što je posledica promene operatera. Međutim, u narednom periodu očekuje se stabilizacija i povećanje proizvodnje ulaganjem 12.000.000 USD za bušenje jedne istražne i dve razradne bušotine u 2007. godini.

Dijagram 3.1. Proizvodnja nafte u Republici Srbiji i Angoli, proizvodnja prirodnog gasa, CO2, vode za piće i geotermalne vode

Ostvarena proizvodnja prirodnog gasa sa tehničkim gubicima i sopstvenom potrošnjom prikazana je na dijagramu 3.2. Kao što je već rečeno, evidentan je pad proizvodnje prirodnog gasa u posmatranom periodu, a saglasno tome i robna proizvodnja, odnosno otprema gasa. Proizvodnja prirodnog gasa u 2005. godini manja je za 48% u odnosu na proizvodnju ostvarenu u 2001. godini. Tehnički gubici variraju u manjoj meri na godišnjem nivou, a u proseku za posmatrani period iznose oko 3,5% godišnje. Interesantno je, međutim, da sopstvena potrošnja gasa ne opada u skladu sa smanjenjem proizvodnje, već zadržava isti nivo, sa tendencijom izvesnog rasta. Naime, sopstvena potrošnja gasa u odnosu na robnu proizvodnju u 2001. godini iznosila je oko 8,7%, da bi u 2005. godini ona bila veća od 17%.

Dijagram 3.2. Domaća proizvodnja prirodnog gasa sa sopstvenom potrošnjom i tehničkim gubicima

Performanse tehničkih kapaciteta i tehnologija mogu se sublimirati u okviru sledećih karakteristika:

- najveći broj tehnoloških procesa, postrojenja i opreme pripada drugoj i trećoj generaciji tehnološkog razvoja iz perioda 70-ih i 80-ih godina prethodnog veka, zastareo je i ne zadovoljava aktuelnu proizvodnu, energetsku, ekološku i upotrebnu efikasnost;

- raspoloživi tehnički kapaciteti uglavnom su dovoljni za domaće tržište, dok su tehnološki kapaciteti na objektima proizvodnje nafte i gasa projektovani i izgrađeni za veću proizvodnju od tekuće;

- prosečna starost postrojenja za bušenje je oko 33 godine, međutim, redovnim održavanjem i remontima zadržava se njihova funkcionalnost, i tako revitalizovana postrojenja i oprema se, uz novu, može plasirati i na inotržište.

3.1.2. Zaštita životne sredine

Dominantno mesto po količini u procesu istraživanja i proizvodnji nafte i gasa zauzima slojna voda, kao otpad koji se pojavljuje kao redovan pratilac u toku proizvodnje ugljovodonika. U procesu proizvodnje nafte i gasa procentualno učešće slojne vode u većini slučajeva premašuje proizvedene količine ugljovodonika, posebno kod proizvodnje nafte iz ležišta sa vodonapornim energetskim režimom i/ili kao posledica poodmakle faze eksploatacije ležišta ugljovodonika, u kakvom je stanju najveći broj ležišta danas. Na osnovu podataka za 2004. godinu, proizvodnjom nafte i gasa proizvedeno je i 1.473.000 m3 slojne vode. Slojna voda se kao otpad trajno zbrinjava tako što se preko 55 utisnih bušotina vraća u slojeve odakle je potekla.

Otpadna isplaka sa nabušenim materijalom, koja se kao otpad pojavljuje u procesu bušenja bušotina na naftu i gas, trenutno se zbrinjava na privremen način, a u toku je priprema tehničke dokumentacije da se i ovaj otpad, u skladu sa principima upravljanja otpadom (Waste Management), trajno zbrine injektiranjem preko utisnih bušotina u duboke geološke formacije (CRI/Cutings Re-Iwection). Procenjene količine do sada odbačene, odnosno privremeno odložene otpadne isplake iznose oko 600.000 m3, sa prognozom da će se na godišnjem nivou u budućnosti odbacivati još oko 7.000 m3 dodatnih količina.

U toku je realizacija sledećih programa i projekata u oblasti zaštite životne sredine:

- započeta je realizacija Projekta sanacije nekontrolisane migracije CO2 gasa na polju Bečej;

- izrađena je Studija trajnog zbrinjavanja otpada nastalog u procesu istraživanja i proizvodnje nafte i gasa;

- u toku je izrada projektno-tehničke dokumentacije za Projekat sistema za prikupljanje i spaljivanje procesnih fluida u pogonu tečnog naftnog gasa (TNG) u Elemiru;

- završena je rekultivacija i ozelenjavanje jednog broja zbirnih deponija otpadne isplake;

- započete su aktivnosti za pripremu izgradnje Centralne deponije otpadne isplake u Novom Miloševu.

3.1.3. Programi i projekti razvoja

Razrađena su dva scenarija mogućnosti rasta istraživanja i proizvodnje nafte i gasa u zemlji u periodu 2006-2010. godine. Po prvom, optimističkom scenariju koji je baziran na manjem riziku istraživanja planirana su ukupna ulaganja od oko 90 miliona USD. Po drugom, pesimističkom scenariju baziranom na većem riziku istraživanja planirana su ukupna ulaganja od oko 56 miliona USD.

Ulaganja u proizvodnju nafte iz Angole planirana su u periodu 2006-2010. godine u ukupnom iznosu od oko 45 miliona USD, za proizvodnju na postojećim blokovima gde se proizvodnja već odvija.

Prognoza proizvodnje nafte i prirodnog gasa u zemlji, kao i nafte u Angoli, prikazana je na dijagramu 3.3.

Dijagram 3.3. Projekcije proizvodnje nafte i prirodnog gasa u Republici Srbiji i proizvodnje nafte u Angoli

Zbog ograničenosti domaćeg istražnog prostora strateški cilj je i proširenje istražnog prostora orijentacijom na inostranstvo, po trofaznom modelu nastupanja. Planirano je angažovanje na istraživanju u Kazahstanu, Rusiji, Egiptu i Jemenu, na više različitih blokova, odnosno ležišta. Za ulaganje u nove koncesije u inostranstvu predviđena su sredstva u iznosu od 3 mlrd. RSD. Proizvodnja nafte i gasa po osnovu novih koncesija u inostranstvu nije bilansirana u prognozama 2006-2010. godine.

Na osnovu prikaza prognozne proizvodnje u periodu 2006-2010. godine može se izvesti sledeći zaključak:

- prognozna proizvodnje nafte u zemlji u varijanti srednjeg realnog rizika istraživanja u drugoj godini posmatranog perioda ima izvestan manji pad od oko 1,7%, da bi u trećoj godini u odnosu na prethodnu proizvodnja porasla za oko 3,9%. Proizvodnja, zatim, ima stabilan trend, da bi u poslednjoj godini posmatranog perioda imala porast od 8%;

- prognozna proizvodnja prirodnog gasa u posmatranom periodu imaće prirodni pad po prosečnoj godišnjoj stopi od oko 13% godišnje;

- proizvodnja nafte u Angoli, uz manje varijacije, odnosno padove u 2007. i 2010. godini na nivo od oko 71.000 t, praktično ima stabilan trend na nivou nešto ispod 100.000 t na godišnjem nivou. Procena proizvodnje nafte u Angoli rađena je na osnovu cene nafte od 50 USD/bbl.

Na dijagramu 3.4 dat je odnos domaće proizvodnje nafte i prirodnog gasa iz Strategije, i ostvarene, planirane i prognozne proizvodnje u periodu 2003-2010. godine.

Dijagram 3.4. Odnos domaće proizvodnje nafte i prirodnog gasa prema Strategiji, i ostvarene, planirane i prognozirane proizvodnje u periodu 2003-2010. godine

Domaća proizvodnja nafte (u zemlji i Angola) u periodu 2006-2010. godine uspostavlja stabilan trend, izuzev manjeg pada u 2007. godini zbog Angole, između 750.000-800.000 t/god. Međutim, od 2007. godine prognozna proizvodnja je manja od proizvodnje predviđene Strategijom, tako da je 2007. godine ona manja za oko 100.000 t, a 2010. godine za oko 185.000 t. Proizvodnja prirodnog gasa već u 2004. godini ima trend pada u odnosu na proizvodnju predviđenu Strategijom, koji se vremenom povećava, tako da je 2007. godine prognozna proizvodnja manja za oko 180 miliona m3, a 2010. godine za oko 300 miliona m3.

3.1.4. Program diverzifikacije delatnosti - Kogeneracija

Pored toga što je NIS-Naftagas značajan proizvođač energetskih mineralnih sirovina, on je takođe i veliki potrošač energije za sopstvene potrebe. Polazeći od potrebe za racionalnom potrošnjom energenata, jedan od ciljeva NIS-Naftagasa je i realizacija programa diverzifikacije delatnosti tamo gde za to postoji ekonomska opravdanost, prvenstveno imajući u vidu korišćenje nedovoljno iskorišćenih ili uopšte nekorišćenih energetskih resursa za lokalnu i autonomnu proizvodnju energije za svoje potrebe (kogeneracija), dok bi se višak energije mogao plasirati, na primer EPS-u ili drugim gravitirajućim korisnicima.

U ovom se trenutku procenjuje da bi se u NIS-Naftagasu, korišćenjem nedovoljno ili uopšte neiskorišćenih energetskih resursa, mogli izgraditi diverzifikovani sistemi za kogeneraciju, ili mini TE-TO, ukupne snage oko 30 MWel, što se još svakako mora proveriti i dokazati studijama izvodljivosti. Ako se izuzme veće postrojenje za kogeneraciju od 20 MWel na kiselom gasu Novog Miloševa, ostala postrojenja mogu biti prosečne snage oko 1 MWel. Polazeći od prosečne cene nabavke modula za kogenereciju od oko 400 USD/kWel, znači da bi nabavka jednog modula od 1 MWel mogla iznositi oko 400.000 USD. U toku su pripreme na instaliranju manjeg modula za kogeneraciju sa pogonom na rastvoreni gas od 0,3 MWel.

3.1.5. Zaključak

Intenzitet istraživanja nafte i gasa u zemlji i inostranstvu je na niskom nivou, jer nema intenzivnijeg ulaganja u tom smislu, što za posledicu ima izostanak novih otkrića i podizanje nivoa proizvodnje.

U zemlji je zaustavljen prirodni pad proizvodnje nafte, ne proizvodnjom iz novih ležišta, već novom naftom iz starih ležišta primenom novih tehnologija, dok proizvodnja prirodnog gasa ima veliki prirodni pad.

Primenjen je nov trofazni metod koncesionog nastupa na inotržištu za šta su namenski izdvojena značajna sredstva, rezultata još uvek nema, ali se mogu očekivati u narednom periodu;

Primenom nove HSE (Health, Safety and Environment) politike pokrenut je niz projekata u oblasti zaštite životne sredine, a uskoro se može očekivati da se reši i pitanje trajnog zbrinjavanja otpada nastalog u procesu istraživanja i proizvodnje nafte i gasa.

3.2. Rafinerijska prerada nafte

3.2.1. Kapaciteti za preradu nafte

Rafinerijska prerada nafte odvija se u dve rafinerije. To su Rafinerija nafte Pančevo (RNP) i Rafinerija nafte Novi Sad (RNS). U njima se proizvode motorna i energetska goriva, putni i industrijski bitumen, petrohemijske sirovine, specijalni benzini, solventi i drugi malotonažni proizvodi na bazi nafte.

Raspoloživi rafinerijski kapaciteti u potpunosti zadovoljavaju potrebe domaćeg tržišta i omogućuju preradu nafte, odnosno proizvodnju derivata za druga tržišta. Kapaciteti energetskih rafinerija u Pančevu i Novom Sadu iznose ukupno 7,3 miliona t primarne prerade godišnje, sa odgovarajućim sekundarnim kapacitetima. U Rafineriji nafte Pančevo razvijena je konverziona rafinerija energetskog tipa, dok su u rafineriji nafte Novi Sad paralelno razvijani programi proizvodnje energenata i ulja. Postojeća proizvodno-tehnološka konfiguracija rafinerija Novi Sad i Pančevo ukazuje na njihovu komplementarnost i kompatibilnost, što omogućava da se ove dve rafinerije posmatraju kao jedinstvena tehnološka celina.

Sadašnji instalisani primarni kapacitet rafinerije u Pančevu je 4,8 miliona t sirove nafte godišnje sa procesnim i vanprocesnim postrojenjima i skladišnim objektima građenim sukcesivno u dužem vremenskom periodu.

Sadašnji instalisani primarni kapacitet rafinerije u Novom Sadu je 2.000.000 t/god. sirove nafte, i 500.000 t/god. naftenske nafte za proizvodnju ulja.

3.2.2. Prerada i struktura proizvodnje derivata nafte

Uvozna nafta REB koja čini preko 80% prerađene nafte pripada teškim naftama sa visokim sadržajem sumpora između 1,3 i 1,5%. Domaće nafte su nisko sumporne (ispod 0,5% sumpora) i najvećim delom pripadaju lakim naftama sa više belih komponenti (benzini i dizeli). Zbog niskog sadržaja sumpora lož-ulje iz ovih nafti se koriste kao gorivo za energetska ložišta u rafinerijama.

Sa ekološke strane lake nafte sa sadržajem sumpora ispod 0,5% su takođe pogodnije za rafinerijsku preradu. Sadržaj sumpora u lož-ulju iz tih nafti je ispod 1% pa je njihovim korišćenjem u ložištima emisija SO2 u atmosferu u dozvoljenim granicama. Ovo je naročito važno zbog sadašnje tehnološke opremljenosti naših rafinerija koje nemaju obradu atmosferskog i vakuum ostatka za proizvodnju ulja za loženje pošto je kod njih najveći udeo sumpora iz sirove nafte.

Ukupna proizvodnja belih proizvoda u 2005. godini je iznosila 2.302.144 t ili 62,7%, a crnih proizvoda (lož-ulja i bitumena) 1.024.284 t ili 27,9%. Odnos proizvodnje belih i crnih proizvoda od 69, 2 : 30,8 je zadovoljavajući s obzirom na uslove rada rafinerija.

Ostvarena je proizvodnja bezolovnih motornih benzina (BMB) od 269.106 t, što predstavlja 40,7% od ukupne proizvedene količine motornih benzina. Procena je da bi ovaj udeo BMB pri sadašnjim uslovima rada korišćenjem MMT aditiva mogao da dostigne 45-47%.

Proizvodnja niskosumpornog dizela do 350 ppm sumpora je ostvarena u količini od 142.273 t, odnosno 12,4% u ukupnom dizelskom pulu. Od 2006. godine rafinerije proizvode eko 3 (do 350 ppm S) i evra 4 (do 50 ppm S).

3.2.3. Programi i projekti modernizacije

Rafinerije nafte trenutno mogu da zadovolje potrebe domaćeg tržišta količinom i kvalitetom derivata, koji su u skladu sa našim standardima. Međutim, zbog višegodišnjeg zaostajanja u tehnološkom razvoju, rafinerije praktično nisu u mogućnosti da proizvode derivate prema evropskim standardima, što je jedan od uslova za uključivanje naše zemlje u evropske integracione procese.

3.2.3.1. Podizanje tehnološkog nivoa radi proizvodnje evro dizela i benzina

Budući da Odluka o investicijama za rafinerije NIS-Petrola još nije doneta, a kako je minimalan period izgradnje novih postrojenja tri godine, rafinerije neće biti u mogućnosti da prate zahteve tržišta u pogledu kvaliteta motornih benzina. Tu se, pre svega, misli na smanjenje tražnje olovnih benzina i na povećanu tražnju benzina EU 95 (50ppm S).

Puštanjem u rad postrojenja Alkilacije u RNP i obradom pirolitičkog benzina na S-400 (HDS) i Sulfolanu rešavaju se problemi vezani za RON/MON, sadržaj benzena i ukupnih aromata. Radom ovih postrojenja pri sadašnjem obimu prerade omogućava se godišnja proizvodnja do 95000 t EU95 benzina.

Problem sumpora će se delimično prevazići reformulisanjem katalizatora FCC, (Future 150). Dodatkom posebnog aditiva sadržaj sumpora u FCC benzinima može se smanjiti za 30%. Na taj način RNP obezbeđuje tehničke uslove za proizvodnju do 188.000 t/god. EU95 i smanjenje udela olovnih benzina u pulu na 36%. Time se omogućava ostanak na tržištu još nekoliko godina dok se problem kvaliteta motornih benzina konačno ne reši izgradnjom novih postrojenja.

U slučaju potrebe, benzin sa 10 ppm sumpora moguće je proizvesti do 20.000 t/god. uz smanjenje proizvodnje EU95 i povećanje proizvodnje BMB 95.

Da bi NIS-RNP mogao da proizvodi benzin evropske specifikacije, neophodni uslovi su:

- stabilan rad Alkilacije. Ovde je prisutan problem istrošene sumporne kiseline. On se rešava paralelno slanjem u Prahovo i doradom u Italiji (pregovori su u toku);

- stalan rad Sulfolana. Ovde je neophodno obezbediti prodaju po 4.000 t/ mesečno, benzena i toluena;

- utovar aromata i preko barži.

3.2.3.2. Program tehnološkog razvoja rafinerija

Programi tehnološkog razvoja RNP i RNS treba da obezbede:

- ispunjenje zahteva domaćeg tržišta i mogućnost izvoza derivata;

- proizvodnju benzina i srednjih destilata u skladu sa evropskim standardima;

- bolju valorizaciju sirove nafte proizvodnjom belih i crnih proizvoda u odnosu 80:20, uz sopstvenu potrošnju goriva i gubitak do ukupno 9%;

- manje troškove prerade sirove nafte;

- energetsku optimizaciju;

- zadovoljenje domaćih i evropskih propisa iz oblasti zaštite životne sredine;

- maksimiziranje profita rada rafinerija;

- mogućnost razmene poluproizvoda između RNP i RNS;

- mogućnost realizacije zajedničkih razvojnih projekata sa HIP-PTH.

Planirana ulaganja u RNP iznose ukupno 420.381.000 evra, od čega je do sredine 2006. godine uloženo 61.161.000 evra. Planirano je da se preostala ulaganja u iznosu od 359.220.000 evra realizuju do 2010. godine.

Navedena investiciona ulaganja planirana su kroz sledeće aktivnosti.

3.2.3.3. Podizanje tehničko-tehnološke pouzdanosti procesnih i vanprocesnih postrojenja

Cilj ovih ulaganja je podizanje tehničko-tehnološke pouzdanosti procesnih postrojenja do nivoa da se godišnji remonti obavljaju svake dve godine. Predviđen je niz zahvata i zamena delova opreme na kritičnim delovima procesnih postrojenja, manipulacije i energane. Planirano je da se ova ulaganja realizuju u naredne tri godine, za RNP u iznosu od 30.874.000 evra, od čega je do sredine 2006. godine uloženo 3.450.000 evra, a za RNS u iznosu od 11.300.000 evra.

3.2.3.4. Ulaganja u oblasti zaštite životne sredine

Realizacijom planiranih mera i aktivnosti u Rafinerijama na polju zaštite životne sredine očekuju se sledeći efekti:

- Izgradnjom postrojenja Super Claus u RNP obezbediće se konverzija sumpora do nivoa od 99,9%, i na taj način će se emisije polutanata skoro u potpunosti eliminisati*;

____________________
* Ulaganja u postrojenje Super Claus data su u okviru tačke 3.2.3.

- Povezivanjem sigurnosnih ventila u blokovima V i VI na sistem baklje eliminisaće se emisije polutanata u ekscesnim situacijama;

- Povećanjem stepena zaptivenosti procesne opreme, korišćenjem novih tehničkih rešenja (dvostruko zaptivanje i korišćenje barijernih fluida), smanjiće se neželjene emisije na minimum;

- Revitalizacijom postrojenja za rekuperaciju gasova sa baklje količina gasova koji se spaljuju na baklji biće smanjena za 30-70 t/dan;

- Daljom rekonstrukcijom rezervoarskog prostora potencijalne emisije polutanata smanjiće se iz rezervoara sa fiksnim krovom i plivajućom membranom za 95-97%;

- Predviđenim rekonstrukcijama na postrojenjima za pretakanje nafte i naftnih derivata značajno će se smanjiti emisije polutanata;

- Sanacijom sistema uljne kanalizacije sprečiće se dalje zagađenje zemljišta i podzemnih voda;

- Značajni efekti će se postići aktiviranjem postrojenja za obradu kiselih otpadnih voda, obezbeđivanjem pouzdanog rada jame za neutralizaciju na postrojenju Alkilacija, izgradnjom postrojenja za neutralizaciju istrošene lužine i intervencijama na API - separatoru (API - separator, kao značajan evidentirani emiter, biće doveden u optimalan režim rada);

Povećanjem kontrole kvaliteta mazuta za loženje, optimizacijom procesa sagorevanja, uvođenjem aditiva za poboljšanje kvaliteta produkata sagorevanja i optimalnim vođenjem kotlova u situacijama maksimalnog opterećenja smanjiće se emisija štetnih produkata sagorevanja;

Bio-remedijacijom zagađenog zemljišta omogućiće se sanacija terena na prostoru Rafinerija, obezbediti zdravija radna sredina i smanjiti negativan uticaj na kvalitet vazduha.

Ukupno planirana ulaganja za zaštitu životne sredine u RNP iznose 78.360.000 evra, a do sredine 2006. godine uloženo je 27.300.000 evra, a ulaganje u RNS iznosi 24.338.000 evra, od čega je u 2006. godini uloženo 3.064.000 evra.

3.2.3.5. Ulaganja u tehnološki razvoj do dostizanja standarda EU 2009+ u proizvodnji benzina i dizela

Ovim ulaganjima predviđena je izgradnja postrojenja u RNP:

- Postrojenja S-4300 VGO Mild HC/Distilate HDT (Postrojenje za blago hidrokrekovanje vakuum gasnih ulja i hidrodesulfurizaciju gasnih ulja i kerozina);

- Potrebnih pomoćnih postrojenja i off-sites instalacija za nesmetan rad MHC/DHT;

- Super Klaus za proizvodnju sumpora;

- Regeneracija amina;

- Regeneracija sumporne kiseline.

U RNS planirane su rekonstrukcije HDS-a i Hi-fi postrojenja za proizvodnju niskosumpornog dizela.

Izgradnjom postrojenja MHC/DHT postiže se:

- povećanje prinosa dizela u RNP (27% na MHC šaržu ili oko 400 000 t/god.);

- povećanje prinosa benzina u RNP (10,6% na MHC šaržu ili oko 155 000 t/god. + povećanje prinosa na FCC-u);

- praktično uklanjanje sumpora u dizelima (10 ppm);

- povećanje cetanskog broja dizela;

- bitno smanjenje emisije COx i NOx u dimnim gasovima FCC-a (do nivoa koji zadovoljava emisione norme);

- smanjenje sadržaja sumpora u FCC benzinu na oko 20 ppm i praktično uklanjanje sumpora iz benzina.

Ukupna ulaganja u ova, za RNP ključna, procesna postrojenja iznose 179.561.000 evra, od čega je do sredine 2006. godine uloženo 1.411.000 evra. Zbog svog značaja postrojenje MHC/DHT sa pratećim pomoćnim postrojenjima je planirano da se realizuje u prvom prioritetu do 2010. godine.

3.2.3.6. Ostali projekti čija je realizacija u toku

Ukupna vrednost ovih projekata za RNP iznosi 131.587.000 evra, od čega je do sredine 2006. godine uloženo 29.000.000 evra. U okviru ovih projekata najveća stavka se odnosi na postrojenje za kontinualni reforming benzina HDS/CCR i na novu energanu, ukupno 122.838.000 evra (prioritet 3).

U RNS su za ovu stavku planirana ulaganja od 26.318.000 evra, a do sredine 2006. godine uloženo je 6.457.000 evra. Najveći deo ovih ulaganja planiran je za postrojenje izomerizacije lakog benzina u iznosu od 12.750.000 evra (prioritet 3).

3.2.3.7. Poboljšanje kvaliteta derivata nafte

Realizacijom programa tehnološkog razvoja rafinerije kvalitet motornih benzina i dizel goriva dostići će nivo propisan odgovarajućim standardima EU.

3.2.3.8. Smanjenje ekološkog uticaja prerade nafte

Pored proizvodnje derivata nafte koji će prema evropskim standardima minimalno sadržati štetne materije, program tehnološkog razvoja rafinerija obuhvata i projekte koji su direktno u funkciji zaštite životne sredine:

- postrojenja: Claus II za proizvodnju sumpora, regeneraciju sumporne kiseline i za regeneraciju amina;

- postrojenja za aminsko pranje gasova i proizvodnju sumpora u RNS;

- realizacijom novih postrojenja i modernizacijom procesnih peći emisije štetnih materija će se uskladiti sa evropskim standardima, i to:

- emisija štetnih gasova i čestica u atmosferu;

- ispuštanje štetnih materija u vodu i zemljište.

Procenjuje se da će u RNP emisija CO2 biti smanjena za oko 5300 t/god., a NOx za oko 900 t/god.

3.2.4. Program tehnološkog razvoja RNS

Investiciona ulaganja u RNS su planirana da obezbede tehničko-tehnološku pouzdanost postrojenja, proizvodnju benzina i dizela kvaliteta 2009.+ i maksimalnu zaštitu životne sredine.

Ukupna planirana ulaganja u RNS iznose 64.057.000 evra, od čega je do sredine 2006. god. uloženo 9.662.000 evra, a do 2010. god. preostala su ulaganja od 54.395.000 evra.

3.2.4.1. Ulaganja radi podizanja tehničko-tehnološke pouzdanosti

Ova ulaganja treba da obezbede takav rad postrojenja da se remonti obavljaju svake dve godine. Ukupno je planirano 11.300.000 evra.

3.2.4.2. Ulaganja u oblasti zaštite životne sredine

Realizacijom planiranih mera i aktivnosti u Rafineriji nafte Novi Sad u oblasti zaštite životne sredine očekuju se sledeći efekti:

- rekonstrukcijom rezervoarskog prostora potencijalne emisije zagađujućih materija smanjiće se iz rezervoara sa fiksnim krovom i plivajućim membranama za 95-97%;

- predviđenim rekonstrukcijama na postrojenjima za pretakanje nafte i naftnih derivata značajno će se smanjiti emisije polutanata;

- bio-remedijacijom zagađenog zemljišta omogućiće se sanacija terena na prostoru Rafinerije, obezbediti zdravija radna sredina i smanjiti negativan uticaj na kvalitet vazduha;

- sanacijom sistema zauljene kanalizacije sprečilo bi se dalje zagađenje zemljišta i podzemnih voda, prodiranje peska i čestica u sistem cevovoda;

- izgradnjom postrojenja za aminsko pranje značajno bi se smanjilo isparenje sumpor-dioksida i vodonik-sulfida u atmosferu.

Plan mera i aktivnosti za poboljšanje stanja životne sredine predstavlja deo dugoročnog plana koji obuhvata i program modernizacije Rafinerije, a koji bi trebalo da dovede do unapređenja i poboljšanja kvaliteta životne sredine ne samo u Rafineriji nego i bližoj i daljoj okolini.

Ukupna planirana finansijska sredstva za realizaciju projekata iz oblasti zaštite životne sredine u RNS iznose 24.338.000 evra, od čega je do sredine 2006. godine uloženo 3.064.000 evra, a preostali deo treba da se investira do 2008. godine.

3.2.4.3. Ulaganja radi dostizanja standarda za proizvodnju benzina i dizela 2009+

Planirana su ulaganja od 2.100.000 evra, a do sredine 2006. godine uloženo je 139.600 evra.

3.2.4.4. Ostali projekti čija je realizacija u toku

Ova ulaganja sa prioritetima 1, 2, 3 iznose ukupno 26.318.000 evra, a do sredine 2006. godine uloženo je 6.457.000 evra. Najveća stavka ovih ulaganja je postrojenje izomerizacija lakog benzina u iznosu od 12.750.000 evra, data kao prioritet 3.

3.2.5. Zajednička struktura proizvodnje obe rafinerije

Struktura proizvodnje usklađena je sa sukcesivnim završetkom investicionih projekata, uključujući i projekte od uticaja na smanjenje sopstvene potrošnje i gubitaka, pri čemu je bitno poboljšanje strukture u 2010. godini, planirano puštanjem u rad postrojenja MHC/DHT. Optimalna struktura proizvodnje podrazumeva izgradnju produktovoda između rafinerije Pančevo i Rafinerije Novi Sad, u cilju izmene poluproizvoda.

Završetkom planiranih programa razvoja rafinerija obezbediće se veća proizvodnja belih proizvoda, čiji će kvalitet u potpunosti odgovarati evropskim standardima. Pri tome biće zadovoljeni svi propisi iz oblasti zaštite životne sredine.

3.3. Promet naftnih derivata

3.3.1. Delatnost prometa derivata nafte

Delatnost prometa derivata nafte Srbije obavljaju privredna društva u vlasništvu države, privatnom vlasništvu i vlasništvu inostranih kompanija. Prema podacima republičkog Zavoda za statistiku za 2005. godinu na teritoriji Republike Srbije u ovoj delatnosti je bilo registrovano više od 600 pravnih lica i oko 160 preduzetnika (delatnosti Trgovine na malo motornim gorivima i Trgovine na veliko gorivima).

Njihovo poslovanje obuhvata trgovinu na veliko i malo derivatima nafte, uljima i mazivim mastima, tečnim naftnim i prirodnim gasom, prehrambenim proizvodima, mešovitom robom, vozilima, auto-delovima i priborom, lekovima i kozmetikom i pružanjem usluga motorizovanim i drugim putnicima.

Pored NIS a.d. naftu, poluproizvode za preradu i derivate za dalju prodaju uvozi više, za to registrovanih, preduzeća, i to Nafta a.d., Lukoil-Beopetrol, Petrobart, Trizon Group, Petrochemical i drugi.

Promet naftnih derivata obavlja se kroz veoma razvijenu i razgranatu trgovačku mrežu na teritoriji Srbije. Ovu mrežu, u kojoj je najdominantniji NIS Petrol, ogranak NIS a.d., čine i mreže maloprodajnih objekata velikih svetskih i regionalnih naftnih kompanija: LukOil-Beopetrol, OMV, EKO, MOL, mreža benzinskih stanica domaćih preduzetnika, koju čine ili pojedinačni objekti sa robnom markom trgovca ili mali nezavisni lanci. Oni su uključeni u Udruženje vlasnika privatnih BS, Naftu a.d. i AVIJU.

3.3.2. Aktuelno stanje u prometu derivata nafte

Sadašnji trenutak na naftnom tržištu Republike Srbije karakteriše:

- priprema NIS a.d. za privatizaciju i intezivna ulaganja u modernizaciju rafinerijskih i prometnih kapaciteta;

- agresivno investiranje u sektor maloprodaje od strane kompanija koje su nedavno ušle na tržište;

- promena podzakonskih akata koji regulišu uvoz i formiranje cena, što će dovesti do dalje deregulacije utvrđivanja cena i liberalizacije uvoza derivata (slobodan uvoz uz uvođenje carina);

- agresivniji nastup već prisutnih stranih kompanija u maloprodaji i njihove težnje za učešćem u veleprodaji;

- uslužna prerada će isključivo zavisiti od usklađenosti cena derivata nafte na domaćem tržištu sa cenama sirove nafte i cenama derivata u neposrednom okruženju (Mađarska, Hrvatska, Rumunija, Bugarska i Grčka/BJRM).

Aktuelna potražnja za derivatima nafte, pa time i sirove nafte, beleži blagi porast i prikazana je u tabeli 3.1. Rast tražnje uglavnom je važan za strukturu i rast potrošnje pojedinih derivata (nagli rast i liberizacija uvoza eko dizela i evro dizela, porast potrošnje TNG i bitumena). U takvim okolnostima naše energetske rafinerije smanjuju plansku preradu sirove nafte za oko 10% (ali i povećavaju valorizaciju derivata).

Tabela 3.1. Pregled prometa derivata nafte na tržištu Republike Srbije za period 2002-2005 (u t)

Derivat	2002.		2003.		2004.		2005.		Prosečna stopa rasta   2002-2005 %
	Svega	%	Svega	%	Svega	%	Svega	%
Tečni naftni gas	73.062	2,32	99.924	2,91	148.488	4,02	166.699	4,57	31,65
Primarni benzin	394.789	12,52	336.603	9,81	466.749	12,62	445.120	12,21	4,08
Motorni benzini	774.517	24,56	749.188	21,84	730.321	19,75	669.301	18,35	-4,75
Avio benzini	344	0,01	338	0,01	673	0,02	765	0,02	30,53
Srednji destilati	1.094.647	34,71	1.183.824	34,51	1.224.382	33,12	1.291.220	35,41	5,66
Mlazno GM-1	35.508	1,13	48.899	1,43	51.472	1,39	48.098	1,32	10,65
Mazuti	640.803	20,32	829.114	24,17	766.790	20,74	697.426	19,12	2,86
Bitumeni	91.835	2,91	104.093	3,03	169.325	4,58	188.375	5,17	27,06
Svega ostali N/D	13.963	0,44	34.953	1,02	75.759	2,05	82.667	2,27	80,91
MAZIVA	33.976	1,08	43.229	1,26	63.199	1,71	57.040	1,56	18,85
UKUPNO	3.153.444	100,00	3.430.165	100,00	3.697.158	100,00	3.646.711	100,00	4,96

Ukupna potrošnja derivata dostigla je oko 3,6 miliona t. U veleprodaji se plasira oko 40% ukupnih roba. Vidljivo je da je u navedenom periodu najveći promet, u ukupnoj strukturi prometa derivata, ostvaren kod motornih goriva. Promet ovih derivata u svim godinama prelazi 50% od ukupno prodate robe. Ovo u potpunosti ilustruje trenutnu situaciju u privredi zemlje. Motorna goriva su najviše korišćenja u transportu i za poljoprivredne radove. U posmatranom periodu najvišu stopu rasta u prometa su ostvarili eko3 i evro dizeli za kojima je tražnja bila najveća, čak 107,7% u proseku godišnje. Zavidnu stopu rasta u prometu ostvario je i TNG. Njegov promet je rastao po prosečnoj stopi od 31,7%.

Prometni segment naftne privrede već duže vreme predstavlja vrlo konkurentno tržište sa tendencijom sve intenzivnije tržišne utakmice. Konkurentska utakmica u ovom segmentu počela je sa domaćim privatnim preduzetnicima i pravnim licima, a pojačala se, zadnjih nekoliko godina, ulaskom Lukoila i drugih velikih regionalnih naftnih kompanija na naftno tržište Srbije. I pored značajne konkurencije domaći NIS Petrol drži lidersku poziciju. Njegovo učešće u maloprodajnom prometu motornih benzina u 2005. godini je na nivou od oko 50%, a u ukupnom maloprodajnom prometu srednjih destilata učestvuje sa više od 60%.

Najviše su uvozom nabavljani dizel gorivo (sa udelom u uvozu 2005. od oko 30%), TNG (24%) i evro dizel (14%). Uvezene količine su date u tabeli 3.2. Prosečna godišnja stopa rasta ukupnog uvoza je oko 50,0%.

Sa dijagrama 3.5. se jasno uočava da je izvoz u konstantnom padu. Razloga za to ima više. Osnovni je nedovoljne količine derivata za ovu namenu, pošto je energetskim bilansom planiran uvoz nafte da zadovolji domaću tražnju. Izvozili su uglavnom oni prometnici koji su sa tim ciljem uvozili sirovu naftu.

Tabela 3.2. Uvoz naftnih derivata u Republiku Srbiju (u t)

	TNG	Mot. benzini	Mlazno gorivo	Dizel gorivo	Evro dizel	Mazut	Bitumen	Maziva	Ostalo	Ukupno derivati
2002.	0	377	6.444	89.065	0	748	6.692	11.340	8.650	123.316
2003.	21.961	0	3.360	31.931	0	121	4.765	19.178	13.212	94.528
2004.	64.028	753	8.207	3.838	0	13.115	20.649	26.927	25.009	162.526
2005.	99.057	122	6.324	123.546	58.606	29.256	28.839	23.917	41.633	411.300

Dijagram 3.5. Trend izvoza za period 2002-2005. godina

Republika Srbija ima veoma razvijenu maloprodajnu mrežu. Trenutno na teritoriji Srbije, po našoj proceni, ima 1237 maloprodajnih objekata. Različite su veličine i različitog sadržaja. U Republici Srbiji je prepoznatljivo šest brendova (NIS Petrol, Lukoil, OMV, AVIA, EKO i MOL) sa ukupno 732 objekta.

Ukupni skladišni kapacitet prometnika Republike Srbije iznosi 422.780 m3. U ovu cifru su uključeni samo kapaciteti za skladištenje koji su vlasništvo prometnika. Dati kapacitet obuhvata raspoloživi skladišni prostor za sve naftne derivate u skladištnim (nisu uključene rafinerije) i prodajnim objektima (stovarišta sa kojih se snabdevaju veći kupci iz neposrednog okruženja i benzinske stanice). Sva skladišta su opremljena adekvatnim manipulativnim i infrastrukturnim kapacitetima. Od 12 velikih skladišta za naftne derivate, u zavisnosti od lokacije, na tri se prijem i otprema roba može vršiti železnicom, drumom i plovnim objektima, na 7 plovnim objektima i auto-cisternama, a na 7 železnicom i drumskim transportom.

Kapaciteti su dovoljni za sadašnji nivo poslovne aktivnosti prometnika, ali zahtevaju modernizaciju i rekonstrukciju.

Ukupan broj drumskih transportnih sredstava u ovom sektoru je procenjen. Evidentno je da jedan deo prometnika raspolaže sopstvenim voznim parkom. Sopstvene auto-cisterne imaju NIS a.d., Lukoil-Beopetrol a.d., OMV Jugoslavija d.o.o i veliki broj vlasnika privatnih benzinskih stanica. Vagon cisternama raspolažu samo NIS a.d. i Lukoil. Rečni prevoz uglavom obavljaju domaća i inostrana brodarska preduzeća. Ocenjuje se da su raspoloživi kapaciteti za sadašnji nivo aktivnosti dovoljni, ali da zbog vremenske i tehnološke zastarelosti treba očekivati značajna ulaganja u nabavku novih i adaptaciju postojećih (podno punjenje) transportnih kapaciteta.

Pored klasičnih oblika transporta derivata, predviđa se izgradnja i produktovoda, što je detaljnije obrađeno u modulu transport nafte i proizvoda.

3.3.3. Programi i projekti razvoja

3.3.3.1. Procena očekivane tražnje

Na osnovu komparativnih analiza više izvora o prognozama i realne situacije daje se sledeća procena tražnje za derivatima u Republici Srbiji do 2010. godine:

- Izuzetan rast potrošnje tečnog naftnog gasa (oko 5 procenata godišnje) u Republici Srbiji prevashodno se očekuje zbog povećanja broja putničkih vozila koja koriste ovaj derivat kao pogonsko sredstvo, što je rezultat dobrog odnosa cene (50% niža cena od benzina) i kvaliteta (najniži procenat suvog ostatka i visok oktanski broj);

- Potražnja za dizel gorivom se povećava za oko 4% godišnje kako zbog očekivanog rasta broja vozila, tako i zbog poboljšanja energetske efikasnosti u sektoru poljoprivrede, posebno putem zamene starih vozila na benzin koja koriste niskooktanski benzin. Rast potrošnje dizela evropskog kvaliteta ubrzaće se kako se Republika Srbija bude kretala ka planiranom članstvu u EU;

- Tražnja naftnog gasa (lož-ulje za grejanje) rašće u proseku od oko 2,0% godišnje zbog veće penetracije prirodnog gasa kao preferiranog izvora energije za grejanje;

- Skromni porast (povećanje industrijske potrošnje) tražnje za mazutom (oko 0,5%) biće delimično kompenzovan sve većom upotrebom prirodnog gasa kao izvora energije u domaćoj industriji;

- Porast potrošnje benzina biće od oko 2,0% godišnje, pošto se očekuje da dizel postane popularniji u Republici Srbiji i da se efikasnost automobilskih motora poveća. Veliko povećanje potrošnje visokooktanskog bezolovnog benzina na račun olovnih benzina u proseku od 10,0% očekuje se naročito zbog približavanja Srbije EU i ispunjavanja ekoloških normi;

- Porast potrošnje, od oko 3,5% godišnje, mlaznog goriva (2007-2010) odraz je sve veće tražnje u avio-saobraćaju;

- U ovu projekciju nisu uključena alternativna biogoriva, iako odgovarajući kapaciteti već postoje ili će se graditi;

- Ukupna tražnja za osnovnim derivatima projektuje se na rast nešto niži od projektovane stope bruto domaćeg proizvoda (BDP) na prosečni nivo od oko 3,0% godišnje tokom perioda projekcije od 2007. do 2010. godine.

3.3.3.2. Modernizacija maloprodajne mreže

Izvestan deo objekata maloprodajnih mreža prometnika zahteva intervencije u cilju osavremenjavanja i modernizacije i proširenje sadržaja.

To podrazumeva rekonstrukciju eksterijera, osvežavanje enterijera, osavremenjavanje tehnologije goriva (automati i rezervoari) i informatičko-tehničku modernizaciju objekata, a sve u skladu sa urbanističkim uslovima, savremenim arhitektonsko-dizajnerskim standardima i adaptaciji objekata zahtevima modernog svetskog tržišta.

Jedna od ključnih stvari modernizacije maloprodajne mreže jeste prilagođavanje postojećih i izgradnja novih objekata prema potrebama i tempu modernog poslovnog čoveka, što za cilj ima proširenje dopunskih sadržaja i povećanje kvaliteta i brzine usluge.

U skladu sa navedenim NIS Petrol, vlasnici privatnih benzinskih stanica, strane kompanije "LUKOIL", "OMV", "EKO-YU" i "MOL" i domaća "Petrobart-AVIA" modernizovaće ukupno 210 postojećih i izgraditi 270 novih objekata, koji će biti u skladu sa svetskim ekološkim normama i sprečiće degradaciju životne sredine. Takođe je planirano i postavljanje 280 pumpnih automata za auto-gas do kraja 2010. godine.

3.3.3.3. Skladišni, manipulativni i transportni kapaciteti

Zbog vremenske i tehnološke zastarelosti postojećih objekata ovog tipa, kao i najave ulaska novih kompanija u logistički segment prometa očekuje se modernizacija i izgradnja, odnosno nabavka odgovarajućih objekata i opreme.

Planirano je da se u periodu do 2010. godine osposobe i izgrade novi rezervoarski objekti ukupne zapremine od oko 280.000 m3 i nabavi oko 250 auto-cisterni za transport svih vrsta naftnih derivata. Planirane nabavke, oprema i radovi na izgradnji nisu predvideli potrebno građevinsko zemljište, objekte i opremu koji će biti uslovljeni donošenjem Zakona o obaveznim zalihama nafte i derivata koji treba da bude usklađene sa direktivama EU za ovu oblast. Takođe, u ovom periodu nije planirano izmeštanje postojećih velikih skladišnih objekata, do kojih će doći zbog predviđene prenamene (zemljišnog) prostora na kojima se oni nalaze, a u skladu sa usvojenim Generalnim urbanističkim planom grada Beograda do 2021. godine (i slično koji će se tek usvojiti). Ovaj planski period prometne kompanije na koje se to odnosi treba da izvrše sve potrebne pravne i tehničke pripreme za obezbeđivanje novih lokacija. Dodatni skladišni kapaciteti za podršku produktovodu koji je planiran na trasi Pančevo-Novi Sad i Pančevo-Smederevo neće biti potrebni, pošto će se koristiti revitalizovani postojeći.

3.3.3.4. Racionalizacija sopstvene potrošnje energije

Privredni subjekti koji se bave prometom derivata nafte u svom poslovanju kao finalnu energiju za pogon uređaja, aparata, toplotne usluge skoro isključivo troše električnu energiju i tečne derivate. U ukupnim troškovima njihovog poslovanja ovi troškovi učestvuju sa 5-7%.

Naravno, najveći potrošači su prometnici koji imaju velike skladišne objekte sa infrastrukturnim i manipulativnim objektima i transportnim sredstvima. Gruba računica govori da bi troškovi energije svedeni na maloprodajni objekat mogli da se kreću 5-13.000 evra godišnje.

Postupak racionalizacije u cilju povećanja energetske efikasnosti i smanjenja utroška električne energije je kod nekih prometnika u toku. Auto-gas se prodaje na maloprodajnim objektima, a koristi se i za grejanje objekata. Takođe, pojedini privredni subjekti koji se bave prometom derivata nafte mogli bi uzeti u obzir i pravljenje adekvatne studije izvodljivosti, u saradnji sa Agencijom za energetsku efikasnost, za korišćenje solarnih panela kao generatora toplotne i druge energije na maloprodajnim i drugim objektima, sa kojom bi se, po ugledu na neke svetske kompanije, sigurno ostvarile značajne uštede u potrošnji energije.

3.3.3.5. Povećanje ekološke bezbednosti

Promet naftnih derivata potencijalno može da izazove degradaciju životne sredine ukoliko se ne pridržava zakonske regulative i ne poštuju pravila struke pri projektovanju, izgradnji i eksploataciji objekata. Usklađivanjem propisa o zaštiti životne sredine sa propisima Evropske unije (uredbe, uputstva, odluke, direktive) znatno su pooštreni uslovi koje prometnici naftnih derivata moraju da ispune da bi mogli da pribave propisane dozvole za obavljanje svoje osnovne delatnosti. S obzirom na činjenicu da je veliki broj energetskih subjekata podneo zahtev za dobijanje licence za obavljanje energetske delatnosti, pretpostavka je da ispunjavaju sve predviđene uslove za njeno dobijanje.

Prilikom manipulacije naftnim derivatima potencijalno najveća zagađenja vazduha, vode i zemlje su od isparenja i izlivanja naftnih derivata i načina trajnog zbrinjavanja otpadnih muljeva iz rezervoara i separatora.

S obzirom na količine koje su u prometu u Republici Srbiji, procenjuje se da su količine otpadnih muljeva koje treba na adekvatan način zbrinuti oko 1.000 t godišnje. Postupak sprečavanja degradacije životne sredine kod prometnika je u toku. Za sprečavanje zagađenja vazduha ugrađuju se sistemi za rekuperaciju ugljovodoničnih isparenja pri pretakanju naftnih derivata u skladišne rezervoare koji se nalaze na velikim skladištima, stovarištima i maloprodajnim objektima. Ova rešenja se kombinuju sa modernizacijom punilišta na pomenutim objektima u cilju omogućavanja podnog punjenja i pražnjenja cisterni za prevoz derivata. Izlivanja iz skladišnih rezervoara sprečavaju se ugradnjom rezervoara i cevovoda sa duplim plaštom, kao i sa sistemima za kontrolu curenja. Otpadni muljevi se deponuju u bezbedne rezervoarske prostore i tu čuvaju do konačnog sprovođenja njihove potpune inertizacije. Ovaj postupak je kod nekih prometnika u toku. Razmatra se primena najbolje metode inertizacije. Otpadne zauljene vode kontrolisano se ispuštaju preko separatora u obližnje recepijente.

3.3.3.6. Unapređenja sistema edukacije i upravljanja

U cilju što efikasnijeg poslovanja većina naftnih kompanija je ustanovila sisteme za edukaciju menadžmenta i ostalih zaposlenih. Ovo bi trebala da postane stalna praksa svih kompanija koje se bave prometom derivata, jer samo stručno osposobljen menadžment i osoblje mogu obezbediti i sačuvati konkurentnu poziciju na tržištu. Takođe, menadžment prometnih kompanija treba da obezbedi sertifikaciju svojih kompanija za sisteme upravljanja, kao što su: QMS, EMS, OHSAS, EMAS, IMS i drugi u skladu sa važećim standardima za sertifikaciju ovih sistema. Kod mnogih je ovaj postupak u toku.

3.3.3.7. Potrebne investicije

Za modernizaciju i izgradnju novih kapaciteta i opreme procenjena su potrebna sredstva za sve učesnike u prometu nafte i derivata. Tabelarni prikaz ukupnih ulaganja naftnih kompanija dat je u prilogu 3.1.

Struktura i dinamika planiranih investicionih ulaganja u najvećoj realno sagledivoj meri zasnovane su na prethodnoj proceni faktičkog stanja tehničko-tehnološke opremljenosti, primene ekoloških standarda, identifikaciji odstupanja u odnosu na nove standarde i tendencije na tržištu u zemlji i okruženju, prognoziranim kretanjima u tržišnom ambijentu, kao i opredeljenju da se aktivno učestvuje (rekonstrukcijom postojećih i izgradnjom novih benzinskih stanica) u praćenju aktivnosti na revitalizaciji postojećih i izgradnji novih saobraćajnih puteva. Izvore sredstava obezbediće kompanije koje se bave prometom naftnih derivata iz sopstvenih sredstava i kredita. Ukupna procenjena investiciona sredstva za period 2007-2010. godine iznose oko 707 miliona evra. Od toga je planirano da se uloži oko 6% za zaštitu životne sredine, 9% za revitalizaciju i izgradnju skladišnih rezervoara, 54% za izgradnju novih benzinskih stanica, 19% za rekonstrukciju i revitalizaciju postojećih objekata, 6% za nabavku opreme i 7% za transportna sredstva. Dinamika ulaganja je prilično uravnotežena i po godinama se kreće između 22 i 27%.

3.3.4. Procena efekata planiranih investicionih ulaganja

S obzirom na kompleksnost strukture, veliki broj učesnika u prometu derivata, nedostatak uvida u realne planove investitora, ne mogu se dati precizno kvantifikovani efekti ovih ulaganja. Pod pretpostavkom realizacije navedenih investicija može se očekivati da će se konkurentnost na tržištu naftnih derivata značajno povećati i da će se udeo na tržištu promeniti u korist onih kompanija koje efikasnije i brže ostvare svoje planove. Tržište će biti demonopolizovano, slično kao u zemljama EU. Preduslov je da provere realnost i opravdanost svih pojedinačnih investicionih ulaganja. Realno je očekivati da će postići bolje poslovne rezultate oni investitori koji u ukupnom prihodu od prometa na izgrađenim i rekonstruisanim objektima ostvare visoko učešće dodatnog asortimana i usluga. Što je u skladu sa sadašnjim trendom u ovoj poslovnoj oblasti u EU (za razliku od trenutne situacije na domaćem tržištu, gde ovaj udeo ne prelazi 5%) i svetu. Očekuje se da će se kompanije iz oblasti prometa naftnih derivata racionalno ponašati i da neće investirati u objekte kojima neće obezbediti relativno brz povraćaj uloženih sredstava i njihovu planiranu internu stopu prinosa. Praveći analogiju sa već realizovanim objektima ovog tipa, može se očekivati povraćaj uloženih sredstava u roku 5-10 godina.

Na osnovu ovih konstatacija, realno je očekivati da investitori odustanu u realizaciji nekih projekata.

Prilog 3.1.

PROGNOZA POTROŠNJE DERIVATA NAFTE U REPUBLICI SRBIJI DO 2012. GODINE

(u milionima tona)	Potrošnja derivata				Procena		Procenjena potrošnja derivata
Godina	2002	2003	2004	2005	2006	2007	2008	2009	2010	2011	2012
Derivat
1	2	3	4	5	6	7	8	9	10	11	12
TNG (Tečni naftni gas)	0,07	0,10	0,15	0,17	0,20	0,22	0,25	0,27	0,29	0,39	0,38
Olovni nisko-oktanski -MB-86-92	0,03	0,02	0,02	0,01	0,01	0,01	0,01	0,00	0,00	0,00	-
Olovni premium -MB-95-98	0,56	0,51	0,46	0,40	0,35	0,25	0,10	0,18	0,15	0,13	-
Bezolovni BMB-95 (150 ppm S)	0,18	0,22	0,25	0,26	0,32	0,38	0,42	0,47	0,69	0,53	0,69
Euro Premium 95 (50&10 ppm S)	-	-	-	0,05	0,05	0,05	0,05	0,01	0,01	0,01	0,02
Ukupno benzin	0,77	0,75	0,73	0,67	0,63	0,64	0,65	0,66	0,67	0,68	0,71
Dizel D2	0,99	1,05	1,01	0,99	0,98	0,97	0,96	0,95	0,94	0,93	0,84
Euro Dizel (350&50&10 ppm S)	0,02	0,06	0,12	0,21	0,24	0,28	0,33	0,39	0,45	0,53	0,64
Naftni gas (Lož ulje)	0,07	0,08	0,11	0,09	0,09	0,11	0,11	0,11	0,11	0,11	0,11
Ukupno dizel i naftni gas	1,08	1,19	1,24	1,30	1,31	1,36	1,39	1,44	1,50	1,57	1,59
NSGS (do 1%S)	0,07	0,06	0,07	0,06	0,06	0,06	0,06	0,06	0,06	0,06	0,06
VSGS (preko 1%S)	0,57	0,77	0,69	0,64	0,65	0,65	0,66	0,67	0,68	0,68	0,69
Ukupno mazut	0,64	0,83	0,76	0,70	0,71	0,71	0,72	0,73	0,74	0,74	0,75
Mlazno gorivo / kerozin	0,04	0,05	0,05	0,05	0,05	0,05	0,05	0,06	0,06	0,06	0,06
Ukupno osnovni derivati nafte	2,57	2,81	2,80	2,75	2,80	2,85	2,91	2,99	3,07	3,16	3,22
Ukupno motorna goriva	1,85	1,94	1,97	1,97	1,94	2,00	2,04	2,10	2,17	2,25	2,30

INVESTICIONA ULAGANJA NAFTNIH KOMPANIJA U OBLASTI PROMETA

Godina	2007.	2008.	2009.	2010.	UKUPNO (u evra)
Ulaganje
Ulaganje u opremu i radove za zaštitu životne sredine	17.352.120	13.574.000	5.474.000	2.200.000	38.600.120
Revitalizacija centralnih skladišta	18.500.000	16.700.000	17.700.000	8.400.000	61.300.000
Izgradnja novih bs	95.000.000	99.500.000	94.000.000	91.000.000	379.500.000
Rekonstrukcija i revitalizacija b. Stanica i ugradnja tng	27.600.000	39.320.000	32.000.000	37.400.000	136.320.000
Ostala oprema i ostale rekonstrukcije	14.200.000	13.250.000	11.120.000	4.920.000	43.490.000
Transportna sredstva	15.800.000	11.050.000	12.700.000	9.000.000	48.550.000
Ukupna ulaganja	188.452.120	193.394.000	172.994.000	152.920.000	707.760.120

3.3.5. Procena potreba za izradom detaljnijih analiza i iniciranje novih mera

S obzirom na to da je Strategija energetskog razvoja do 2015. godine usvojena i da je pripremljena strategija kojom se uređuje privredni razvoj Republike Srbije do 2012. godine, a u toku je izrada strategije o održivom razvoju, potrebno je inicirati njihovo usaglašavanje i zbog toga što se sve tri baziraju na projektovanoj stopi rasta BDP-a. Strategija kojom se uređuje privredni razvoj Republike Srbije do 2012. godine ima višu stopu rasta BDP-a nego Strategija energetskog razvoja na nivou od 7% godišnje.

Potrebno je napraviti pouzdaniju projekciju tražnje za naftnim derivatima.

U oblasti povećanja ekološke bezbednosti potrebno je pored dogradnje zakona o zbrinjavanju opasnog otpada normativno urediti na nivou Srbije izradu i realizaciju sistema o monitoringu izvora zagađivanja, uvesti "karton" o sudbini opasnog otpada, obaveznu izradu godišnjeg ekološkog izveštaja i sl.

Pokrenuti inicijativu preko Agencije za energetsku efikasnost za izradu studije opravdanosti o primeni solarnih panela na benzinskim stanicama Srbije.

4. TRANSPORT NAFTE

Naftovodi i produktovodi obezbeđuju efikasan, bezbedan, jeftin i praktičan način transporta sirove nafte i naftnih derivata.

Koliki je u svetu specifični značaj cevovodnog transporta najbolje ilustruje činjenica da, mereno u tonskim kilometrima, naftovodi i produktovodi učestvuju u ukupnom transportu svih roba unutar zemalja-članica EU-25 sa blizu 6% (u SAD sa blizu 16%), a u SAD udeo cevovodnog transporta u ukupnom transportu nafte i naftnih derivata (benzin, dizel gorivo, gorivo za avione, lož-ulje, kerozin i propilen) prevazilazi 67%.

Po obimu i učešću ovog najkvalitetnijeg modaliteta transporta nafte i derivata nafte Republika Srbija zaostaje ne samo za svetom i Evropom već i za skoro svim susednim zemljama. Zbog toga je uspostavljanje adekvatne razvojne strategije u ovoj oblasti razvoja energetike od posebnog društveno-ekonomskog značaja.

4.1. Fizički obim transporta nafte

Fizički obim cevovodnog transporta nafte i derivata nafte u Republici Srbiji se aktuelno realizuje samo korišćenjem naftovoda od Sotina, granice sa republikom Hrvatskom, do Pančeva. Deonica Sotin-Novi Sad dugačka je 63,4 km, a deonica Novi Sad-Pančevo 91 km. Ovaj naftovod je deo magistralnog Jadranskog Naftovoda (JANAF), puštenog u rad 1979. godine. Infrastrukturu ovog naftovoda sačinjavaju terminal u Novom Sadu, koji je lociran uz RNNS i ima 4 skladišna rezervoara od po 10.000 m2 i pumpnu stanicu, i merna stanica u Pančevu, koja je locirana uz RNP.

Fizički obim transporta nafte u Republici Srbiji korišćenjem cevovodnog transporta realizovan u periodu 2003-2005. prezentiran je u tabeli 4.1.

Tabela 4.1. Transport naftovodima u Republici Srbiji (u hiljadama t)

	2003.	2004.	2005.
Transport naftovodima (u hiljadama t)	3.327	3.536	3.438
Unutrašnji prevoz	943	898	887
Uvoz	2.384	2.638	2.551
Tranzit	-	-	-
Transport naftovodima (u milionima tonskih kilometara)	436	472	458
Unutrašnji prevoz	66	63	63
Uvoz	370	409	395
Tranzit	-	-	-

Izvor: "Prevoz putnika i robe po granama saobraćaja", Saopštenje SV10, br. 78, god. LVI, 5. april 2006.

Ostvarenja u domenu fizičkog transporta nafte kroz cevovode u Republici Srbiji danas su značajno ispod ostvarenja pre raspada SFRJ, kada su transportovane i značajne količine nafte u tranzitu.

Prema nekim kratkoročnijim sagledavanjima za Republiku Srbiju, aktuelna tržišna tražnja derivata, pa time i sirove nafte, beleži blagi porast. Rast tržišne tražnje uglavnom je vezan za strukturu i rast potrošnje pojedinih derivata (nagli rast i liberizacija uvoza eko dizela i porast potrošnje TNG).

Dugoročnija procena tržišne tražnje derivata u Republici Srbiji, a time i sirove nafte, u visokom stepenu je neizvesna i direktno u funkciji toka, stepena i dinamike liberizacije tržišta derivata kod nas i u okruženju, kao i niza drugih faktora.

Za potrebe planiranja i u navedenim okolnostima, a sa dovoljnim stepenom pouzdanosti, rast tržišne tražnje derivata do 2015. godine mogao bi da bude procenjen do 3,8% godišnje. Saglasno tome, kao i određenim korekcijama po osnovu povećanja udela "belih" derivata u izlaznim tokovima rafinerija i liberizacije uvoza derivata nafte, procena tržišne tražnje sirove nafte, a time i transporta naftovodom u narednim godinama, na nivou je od maksimalnih 3,8 miliona t/god.

Na osnovu ostvarenja u prvih devet meseci, u 2006. godini, u 2006. godini procenjen je transport sirove nafte blizu 3,5 miliona t, od čega do 11% domaće nafte. Prema planu prerade u rafinerijama "NIS" a.d., Novi Sad, obim transporta sirove nafte u 2007. godini biće na nivou 3,3-3,4 miliona t, sa otprilike istim procentom učešća domaće nafte.

4.2. Tržište i korisnici usluga transporta

Sirova nafta se transportuje postojećim sistemom za transport nafte od Sotina (na granici Republike Hrvatske) do Novog Sada i Pančeva.

Najznačajniji korisnik usluga transporta nafte naftovodima je "NIS" a.d., Novi Sad, za koga se transportuju uvozna i domaća sirova nafta. Uvozna sirova nafta se transportuje i za druge privredne subjekte koji traže pristup sistemu za transport nafte (preduzeća za koja "NIS" a.d. po ugovoru vrši uslužne prerade u svojim rafinerijama).

Rečnim, a pogotovu željezničkim ili drumskim vidom transporta, doprema sirove nafte je neekonomična i tehnički dosta ograničena.

4.3. Status i trendovi ponude i tražnje nafte i motornih goriva u svetu i evropi

U dokumentu "International Energy Outlook 2006" (EIA, februar 2006. g.), predviđaju se sledeće osnovne postavke globalnog energetskog scenarija do 2030. godine, a iste su u najvećoj meri i za predviđanja vezana za razvoj tražnje motornih goriva u sektoru saobraćaja:

- rast globalne potrošnje energije po prosečnoj stopi od 2% godišnje, uz najdinamičniji rast u zemljama u razvoju, sa Kinom i Indijom kao vodećim zemljama po dinamici i obimu razvoja tražnje;

- nafta ostaje dominantan energetski izvor, svetska potrošnja nafte će porasti sa sadašnjih 80 na 118 miliona barela na dan u 2030. godini, ali će procentualni udeo nafte i njenih derivata u ukupnoj energetskoj potrošnji opasti sa sadašnjih 38% na 33% u 2030. godini;

- u periodu do 2030. godine će se oko 50% naftnih derivata trošiti u sektoru transporta;

- nosilac razvoja tražnje naftnih derivata u sektoru transporta biće zemlje u razvoju, gde će do 2030. godine potrošnja rasti u rasponu 2,8-3,5% godišnje - izuzetak je Kina gde će potrošnja nafte rasti po stopi od 4,1% godišnje (a do kraja 2008. godine, kada se održavaju Olimpijske igre, i po stopama blizu 8% godišnje);

- predviđa se dalji rast korišćenja alternativnih goriva, međutim ni do 2030. godine alternativna goriva neće preuzeti ozbiljniji tržišni udeo u sektoru transporta.

Evropsko tržište je specifično u svetu po stepenu prisustva vozila sa dizel motorima i potrošnji dizel goriva. U 2005. godini na nivou EU-25 udeo utroška dizel goriva u ukupnoj potrošnji benzina i srednjih destilata dostigao je nivo od preko 65% (u poređenju sa oko 50% u svetskim razmerama). Na dijagramu 4.1. prikazana je potrošnja motornih goriva u drumskom transportu Evrope.

U 1990. godini udeo "dizelaša" u ukupnom broju putničkih vozila na zapadnoevropskim drumovima iznosio je u proseku 14%, a danas iznosi preko 36% (rezultantna nacionalnih proseka od 18% u Velikoj Britaniji do 50% u Austriji). Do 2030. godine udeo dizel vozila u evropskom voznom parku putničkih automobila trebalo bi da poraste do 50%.

Postoji još jedan razlog za porast potrošnje dizel goriva u Evropi - u periodu 1990-2004. godine obim drumskog transporta roba je skoro udvostručen. Ovakav razvoj je posledica proširenja EU prema Centralnoj i Severnoj Evropi, kao i relokacije radno-intezivnih proizvodnji prerađivačke industrije prema zemljama gde je radna snaga jeftinija - na istoku (Istočna Evropa i Azija).

Sektor transporta roba je u 2004. godini bio odgovoran za oko 2/3 ukupne potrošnje dizela u drumskom transportu. Ukupna potrošnja motornih goriva u sektoru transporta roba će do 2030. godine rasti po prosečnoj stopi od 2,4% godišnje i do 2030. godine će porasti za oko 80% u odnosu na sadašnji nivo.

Dijagram 4.1. Potrošnja motornih goriva u drumskom transportu Evrope*

Izvor: Panorama 2005 "Road transport Fuels in Europe: Explosion of Demand for Diesel Fuel", IFP, april 2005.

Pretpostavlja se da će većina evropskih zemalja zadržati veće takse za benzinska goriva nego za dizel goriva sve do 2030. godine, nadalje ohrabrujući veću potrošnju dizel goriva i nastavak trenda rasta prodaje putničkih automobila sa dizel motorima.

Međutim, ipak se očekuje zaustavljanje pada tražnje benzina, ali bi potrošnja rasla po skromnoj prosečnoj stopi od 0,6% godišnje. Tražnja dizel goriva bi rasla dinamičnije (+1,1% godišnje) ali ipak i znatno sporije nego u protekle dve decenije. U stvari, ukupan rast potrošnje motornih goriva bio bi rezultat samo razvoja potrošnje dizel goriva u sektoru drumskog transporta roba i sektoru autobuskog transporta, jer se očekuje da tražnja goriva u sektoru putničkih automobila ostane tokom narednih 20-25 godina na sadašnjem nivou. Povećanje broja registrovanih putničkih automobila (tj. pređene kilometraže) biće kompenzovano tehnološko-tehničkim progresom na planu redukcije specifične potrošnje goriva.

Zadnjih godina je u EU ostvarivan značajniji debalans rafinerijske ponude i strukture tražnje motornih goriva. U 2005. godini deficit dizela dostigao je nivo od blizu 500 000 barela na dan (oko 3/4 je uvezeno iz Zajednice Nezavisnih Država), a deficit kerozina oko 200 000 barela na dan (od čega je 56% uvezeno sa Srednjeg istoka). Da bi izbalansirala uvoz derivata, EU mora da izveze oko 480 000 barela na dan benzina (oko 90% se plasira u SAD i oko 10% u Afriku).

4.4. Poređenje troškova raznih vidova transporta nafte i derivata nafte

Tvrdnja da je cevovodni saobraćaj najekonomičniji način transporta nafte i naftnih derivata znači da na određenoj deonici garantuje niže jedinične troškove transporta od bilo kog drugog vida transporta. Komparativna analiza cena koštanja transporta u varijantama različitih vidova transporta je u funkciji količina koje se transportuju, rastojanja između polazišta i odredišta, kao i broja destinacija. Tabela 4.2. prikazuje cene prevoza motornih goriva u Republici Srbiji u 2006. godini prema vrstama transporta, a na dijagramu 4.2. dato je poređenje tipičnih troškova transporta derivata nafte prema vrstama saobraćaja.

Transport auto-cisternama, koji je inače ubedljivo najviše zastupljen vid transporta derivate nafte u Republici Srbiji, prema globalnim kriterijumima može biti ekonomičan samo ako se transportuju manje količine, i to na rastojanjima kraćim od 200 km, i to prema većem broju destinacija. Drugim rečima, drumski transport je nesumnjivo najfleksibilniji vid prevoza manjih količina naftnih derivata.

Na rastojanjima preko 200 km železnički transport postaje ekonomski opravdaniji od transporta auto-cisternama pod dva uslova: (1) da se radi o efikasno organizovanim železnicama i (2) da se prevoze količine koje može da primi specijalna kompozicija vagon-cisterni. U tom slučaju je tonski kilometar železničkog transporta za oko 50% jeftiniji od tonskog kilometra transporta auto-cisternama.

Dijagram 4.2. Poređenje tipičnih troškova transporta derivata nafte drumskim, železničkim i cevovodnim vidom robnog saobraćaja

Tabela 4.2. Orijentaciona komparacija cena prevoza motornih goriva u Republici Srbiji u 2006 (u EUR po t)

Od RN Pančevo do:	Rečni plovni objekti		Vagon -cisterne		Auto-cisterne, nosivosti (u litrima)
					8.000	16.000	32.000
Beograda	2,03		3,26		6,87	5,35	4,95
Smedereva	1,86				6,87	5,35	4,95
Prahova	5,88		13,42		18,60	13,33	11,11

Cevovodni transport postaje ekonomičniji i od najefikasnije organizovanog železničkog transporta (a to svakako nije železnički saobraćaj u Republici Srbiji) kada količine derivata koje se transportuju na jednom pravcu prevaziđu obim od 500.000 t godišnje. Sa godišnjim obimom transporta na jednom pravcu od preko 3 miliona t operativni trošak cevovodnog transporta je približno na nivou 1/4 troška transporta pri korišćenju auto-cisterni, odnosno 1/2 troška pri korišćenju vagon-cisterni. Rečni transport baržama je praktično jedini vid transporta nafte i naftnih derivata koji se po ekonomičnosti može približiti cevovodnom transportu i kada se radi o prevozu većih količina. Zadnjih godina, međutim, opada intezitet rečnog transporta nafte i naftnih derivata na evropskim rekama, i to prvenstveno u funkciji sve strožije ekološke regulative (koja više ne toleriše akcidente sa ispuštanjem tovara u vodotok).

U osnovi, svaka konkretna projekcija transporta, koja bazira na definisanom polazištu i destinaciji, kao i na definisanom obimu transporta, mora se uvesti u model za procenu ekonomsko-finansijske opravdanosti. Optimalan je onaj vid transporta koji na konkretnoj deonici za prevoz određene količine derivata obezbeđuje najvišu neto sadašnju vrednost i internu stopu rentabilnosti.

4.5. Tržište nafte i motornih goriva u Republici Srbiji

Šest od deset evropskih multimodalnih saobraćajnih koridora prolazi kroz zemlje jugoistočne Evrope. Republika Srbija, čak i samo geografski posmatrajući, zauzima centralnu i stratešku tranzitnu poziciju u Jugoistočnoj Evropi. Srbiju preseca Panevropski Koridor 10 (Salzburg-Vilah-Ljubljana-Zagreb-Beograd-Niš-Skopje-Solun), a kroz nju prolaze još dve bočne grane Koridora 10: Grana B (Beograd-Novi Sad-Budimpešta) i Grana C (Niš-Sofija-Koridor 4).

Po obimu potrošnje nafte Republika Srbija je danas u Jugoistočnoj Evropi na četvrtoj poziciji, iza Rumunije, Bugarske i Hrvatske. Istu poziciju Republika Srbija zauzima i po obimu energetskih potreba sektora saobraćaja. Za dokazivanje velikog potencijala rasta potrošnje motornih goriva koji stoji pred Srbijom nisu neophodna poređenja sa prosekom EU ili pojedinačnih članica Unije (Slovenija sa skoro 4 puta manjim brojem stanovnika troši u sektoru transporta skoro istu količinu energije kao Republika Srbija). Dovoljno je samo naglasiti činjenicu da Bugarska i Srbija (bez AP KiM) imaju približno isti broj stanovnika, a da Bugarska troši u sektoru saobraćaja za skoro 50% više energije od Srbije. Ili, podatak da je broj stanovnika Hrvatske na nivou oko 55% populacije u Republici Srbiji (bez AP KiM), a da Hrvatska troši u sektoru transporta za 10-15% više energije.

Nakon burnih događaja u zadnjoj deceniji XX veka (raspad bivše Jugoslavije praćen građanskim ratovima i prekidom tokova putnika i roba među bivšim republikama, sankcije i trgovinski embargo međunarodne zajednice, NATO agresija i razaranje saobraćajnica), koji su imali značajan uticaj i na intezitet saobraćaja, potrošnja energije u sektoru transporta ipak se brzo stabilizovala. Već u 2001. godini obim tražnje motornih benzina (MB) i dizel goriva (DG) dostigao je nivo 85% potrošnje iz 1990. godine, a potom je do 2005. nastavljen rast potrošnje MB+DG po prosečnoj stopi od 3,1% godišnje.

Treba pomenuti da obimi ostvarenog prometa dizel goriva u tabeli 4.3 obuhvataju i promet dizela u formi lakog lož-ulja, na nivou učešća 7-9% (u 2005. godini blizu 92 hiljade t), što znači da je u sektoru saobraćaja odnos potrošnje dizel goriva za motorna vozila prema motornim benzinima okvirno iznosio 1,2 miliona t prema 0,67 miliona t (ili proporcionalno 1,79:1).

Tabela 4.3. Pregled ostvarenog prometa MB i DG u RS u periodu 1995-2005. godine (u 000 t)

	1995.	1996.	1997.	1998.	1999.	2000.	2001.	2002.	2003.	2004.	2005.
MB	109,7	393,9	818,7	732,5	247,5	697,4	765,4	757,7	749,2	730,3	669,3
DG	300,9	695,7	1.018,4	857,5	381,2	983,5	968,1	1.095,5	1.183,8	1.224,4	1.291,2
MB+DG	410,6	1.089,6	1.837,1	1.590,0	628,7	1.680,9	1.733,5	1.853,2	1.933,0	1.954,7	1.960,5

Izvor: Podaci za izradu Studije opravdanosti izgradnje produktovoda Pančevo-Smederevo-Jagodina-Niš, NIS PETROL - ogranak za preradu i promet nafte i derivata nafte, NIS-Jugopetrol, Beograd, jun 28, 2006.

Za razvoj potrošnje motornih goriva u periodu 1990-2005. godine skoro isključivo zaslužan je privatni sektor. Ova činjenica je posledica rasta potrošnje benzina i dizela u prevozu putnika privatnim automobilima, a zatim i u prevozu roba privatnim kamionima. Tendencija da sektor saobraćaja postaje ubedljivo dominantan nosilac rasta ukupne energetske tražnje već je uočena i kod zemalja Centralne i Istočne Evrope tokom prve decenije njihove ekonomske tranzicije, pa se očekuje da ni Republika Srbija neće biti izuzetak.

Zbog toga je sasvim realno za očekivati da će Republika Srbija, u uslovom unutrašnje političko-ekonomske stabilnosti i stabilnosti u okruženju, nastaviti da beleži dinamičan rast potrošnje MB+DG. Ovo tim pre što je, barem prema zvaničnim statistikama, aktuelni obim usluga u prevozu roba koji realizuju javni i društveni sektor danas još uvek višestruko manji od obima ostvarenog u 1990. godini. Doduše, činjenica je da i javni i društveni sektor beleže lagani rast potrošnje motornih goriva, uprkos tome što se broj društvenih preduzeća stalno redukuje u procesu privatizacije.

Još jedna činjenica koju je potrebno naglasiti jeste da domaći železnički i rečni saobraćaj danas učestvuju u ukupnoj potrošnji dizel goriva sa manje od 3%.

Što se cevovodnog transporta derivata nafte tiče, u ovom momentu u Republici Srbiji ne postoji ni jedan magistralni produktovod u funkciji. Od lokalnih produktovoda mogu se pomenuti međufabrički produktovodi između RNP i Petrohemije u dužini od oko 2 x 3 km (za transport primarnog benzina i mazuta), kao i produktovodi za transport etilena i propilena između Petrohemije i petrohemijskog kompleksa Solventul u Temišvaru, Rumunija (ovi produktovodi se ne koriste već decenijama).

Ukupno snabdevanje tržišta Srbije sa naftnim derivatima obavlja se konvencionalnim vidovima transporta, drumskim, železničkim i rečnim saobraćajem. Pri tome se skoro 2/3 otpreme motornih goriva od rafinerija do distribucionih centara (instalacije, stovarišta), ili direktno do benzinskih stanica, realizuje auto-cisternama.

U periodu 2002-2005. godine struktura otpremljenih količina MB i DG iz rafinerija u Pančevu i Novom Sadu u proseku je bila sledeća: auto-cisterne (65,4%), vagon-cisterne (8,6%), rečna prevozna sredstva (26,0%) i produktovodi (0,0 %).

Osnovni pravac snabdevanja je od rafinerije nafte u Pančevu na pravcu Beograd-Smederevo-Južna Srbija, a u nešto manjoj meri i prema Vojvodini (koja se snabdeva i iz rafinerije u Novom Sadu). Upravo zbog podmirivanja potreba Južne Srbije, dakle destinacija do kojih nije moguće realizovati transport plovnim vodotokovima, u strukturi otpreme motornih goriva iz Pančeva još više dominira drumski transport (u 2005. godini su auto-cisterne učestvovale u otpremi benzina i dizela iz ove rafinerije čak sa 69,1%).

"NIS-Petrol" je ubedljivi lider u prometu derivata nafte na domaćem tržištu, a vodeći je i po ostalim performansama (skladišni prostor, transportna sredstva itd.). Sa ostvarenim obimom prodaje od oko 1,54 miliona t MB + DG u 2005. godini "NIS-Petrol" učestvovao je u prometu ovih ključnih derivata nafte na teritoriji RS (bez KiM) sa preko 78 %.

Druga kompanija po nivou raspoložive infrastrukture za skladištenje i distribuciju motornih goriva je Lukoil-Beopetrol a.d. Ostali učesnici u prometu motornih goriva u Republici Srbiji (OMV, EKO-Helenic, AVIA, MOL i privatnici) raspolažu samo maloprodajnim objektima (benzinskim stanicama).

4.6. Prognoze razvoja tražnje motornih goriva i nafte u Republici Srbiji

Ako se apstrahuje tražnja goriva koja se koriste u vazdušnom saobraćaju, onda tražnju motornih goriva na jednom nacionalnom tržištu opredeljuju nivoi potrošnje svih tipova MB i DG u sektoru drumskog saobraćaja, odnosno obimi potrošnje dizel goriva u železničkom i rečnom transportu.

Podloge za projektovanje tražnje motornih goriva mogu biti:

1) postojeći snimci i projekcije inteziteta saobraćaja;

2) postojeće projekcije tražnje motornih goriva izvedene za zemlje slične veličine i stepena razvijenosti, sa sličnim karakteristikama ponude i tražnje naftnih derivata (koriste se za postavljanje odgovarajućih analogija);

3) faktori koji mogu biti kvantifikovani (parametri);

4) faktori koji su uglavnom kvalitativne prirode (kriterijumi).

4.6.1. Postojeće projekcije intenziteta saobraćaja

Dokument "Reducing the ’Economic Distance’ to Market - A Framework for the Development of the Transport System in South East Europe" (The World Bank, decembar 2004) upoređuje i rezimira nalaze dve studije koje su u prethodnih 2-3 godine analizirale status i ocenjivale perspektive razvoja saobraćaja na Balkanu.

U studiji "The Regional Balkans Infrastructure Study" ("REBIS") projektovane su stope rasta inteziteta svih vidova transporta roba i putnika na Balkanu. Projekcija je obuhvatila period 2001-2025. godine, a njen rezime je prezentiran u tabeli 4.4.

Tabela 4.4. Projekcije inteziteta saobraćaja za Srbiju i Crnu Goru u "REBIS" studiji (povećanje u %)

	2001-2006.	2001-2015.	2001-2025.
Putnički automobili	30 %	110 %	226 %
Kamioni - domaći	30 %	119 %	292 %
Kamioni - inostrani	25 %	87 %	194 %
Železnički prevoz roba	12 %	39 %	79 %
Železnički prevoz putnika	13 %	44 %	89 %
Rečni prevoz roba	24 %	93 %	214 %
Vazdušni transport	38 %	165 %	445 %

Izvor: "Regional Balkans Infrastructure Study (REBIS) - Transport", Apendix 3 - Traffic Projections, EC, jul 2003.

U drugoj relevantnoj studiji "The Transport Infrastructure Regional Study (TIRS) in the Balkans" (Louis Berger S.A. po narudžbini ECMT, mart 2002) takođe su izvedene projekcije razvoja inteziteta transporta roba i putnika u Jugoistočnoj Evropi do 2015. godine za svaki od modaliteta transporta. Intenziteti transporta su projektovani za tri alternativna scenarija ekonomskog razvoja. Prema ovoj studiji u periodu 2000-2015. godine intezitet drumskog saobraćaja mogao bi da poraste od 168% u pesimističkoj varijanti do 260% u optimističkoj varijanti.

Obe studije prognoziraju da će jedna od posledica ekonomskog razvoja Srbije u narednoj dekadi svakako biti dinamičan rast motorizacije, tj. broja putničkih vozila i kamiona po glavi stanovnika, odnosno uopšte inteziteta drumskog saobraćaja, dok će uticaj ekonomskog rasta na razvoj železničkog i rečnog transporta biti neuporedivo manji.

4.6.2. Postojeće projekcije potrošnje motornih goriva

Dokument "European Energy and Transport - Trends to 2030" (EC-Directorate General for Energy and Transport, prvo izdanje iz januara 2003. godine, a inovirano revidovano iz maja 2006. godine) prezentira scenarije dugoročnijeg razvoja potrošnje energije u sektoru transporta na nivou EU-25, sumarno i po članicama, a obuhvatio je i prognoze za Norvešku, Švajcarsku, Rumuniju, Bugarsku i Tursku.

Za Srbiju su posebno interesantna predviđanja izvedena za Rumuniju i Bugarsku, pošto se mogu koristiti neke analogije. Projekcije su bazirane na korišćenju osnovnog modela "PRIMES" (koji je razvio konzorcijum pod rukovodstvom Nacionalnog Tehničkog Instituta iz Atine) i niza specijalizovanih modela, a obuhvatile su period 2005-2030. godine.

Potrošnja energije u sektoru transporta će u periodu 2005-2030. porasti za oko 12%, dok je samo u deceniji 1990-2000. godine ostvaren rast od 21%. U periodu nakon 2025. godine očekuje se čak lagani pad utroška energije u sektoru transporta. Drugim rečima, ne samo da će se elasticiteti razvoja energetske tražnje i rasta BDP još više razlikovati nego u slučaju poređenja rasta ukupne potrošnje energije i BDP, već će biti ugroženo i postojanje korelacije između ova dva razvoja. Treba naglasiti da je ova projekcija bazirana na predviđanju značajnog povećanja efikasnosti valorizacije motornih goriva (posebno u putničkim automobilima), što znači da će intoezitet saobraćaja (meren u putničkim i tonskim kilometrima) rasti dinamičnije. Takođe, u ovom scenariju je projektovano da bio-goriva u 2010. godini dostignu udeo na tržištu motornih goriva od blizu 4% (što je još jedna potvrda predviđanja da je cilj zacrtan u EU Direktivi o biogorivu od 5,75% u 2010. bio nerealan), a potom 5,5% u 2015. godini i 8,3% u 2030. godini.

Najveći rast utroška energije očekuje se u drumskom transportu roba, za preko 37%, tako da bi 2026-2028. godine drumski transport roba prevazišao putnički saobraćaj po obimu potrošnje energije (aktuelno se u putničkom saobraćaju troši za oko 50% više motornih goriva).

Projekcije za Bugarsku i Rumuniju, međutim, pokazuju posebnosti u odnosu na prosek EU-25 i sličnosti sa perspektivom Srbije, i u tom smislu su dosta interesantne kao podloge za povlačenje analogija. Štaviše, čitav niz parametara koji opredeljuju potencijal razvoja potrošnje motornih goriva (geografske i sociodemografske karakteristike, dostignuti stepen i prognozirana dinamika ekonomskog razvoja, stepen motorizacije, "starost" voznog parka i dr.) vrlo su sličnog karaktera.

4.6.3. Kvantitativni i kvalitativni faktori koji utiču na tražnju

Kvantitativni faktori su po pravilu ulazni parametri za projektovanje razvoja sektorske tražnje korišćenjem submodela i univerzalnog su karaktera. Praktično nema modela koji ne uključuje korelaciju razvoja bruto domaćeg proizvoda (ili razvoja BDP-a po glavi stanovnika) i razvoja intenziteta saobraćaja (ili razvoja potrošnje motornih goriva).

Drumski saobraćaj je ubedljivo dominirajući sektor transporta po obimu potrošnje motornih goriva. U tom smislu se i izradi projekcija razvoja tražnje motornih goriva u ovom sektoru transporta putnika i roba posvećuje i najveća pažnja, a submodeli za prognoziranje inteziteta drumskog saobraćaja uključuju najveći broj uticajnih parametara. Osnovni parametri za izradu projekcija inteziteta drumskog saobraćaja u jednoj zemlji su: (1) rast bruto domaćeg proizvoda (neizostavan parametar u svakom modelu), (2) demografski razvoj, (3) razvoj motorizacije (broja registrovanih motornih vozila), (4) stepen osavremenjavanja voznog parka (broj prvi put registrovanih motornih vozila), (5) tehnološko-tehnički progres na planu redukcije specifične potrošnje motornih goriva, (6) razvoj odnosa tražnje MB i DG i (7) stepen supstitucije sa alternativnim gorivima.

U slučaju raspoloživosti osnovnim parametrima mogu se pridružiti i neki dopunski parametri, kao što su aktuelni nivo i prognozirani rast cena motornih goriva (često), i aktuelni nivo i prognozirani rast cena motornih vozila (ređe). Uticaj ovih parametara (faktora) kvantifikuje se aplikacijom određenih elasticiteta.

Tražnja motornih goriva u transportu roba je u uskoj korelaciji i sa intezitetom međunarodne razmene, pri čemu razvoj potrošnje više opredeljuju rastojanja koja se prelaze nego težina robe.

Kvalitativni faktori su posledica specifičnosti razvoja nacionalnog tržišta i/ili trendova u geopolitičkom okruženju, u formi kriterijuma koji imaju upliva na projektovanje razvoja tražnje motornih goriva ali ne mogu biti kvantifikovani. Ovi kriterijumi se koriste za korigovanje univerzalnih projekcija razvoja potrošnje motornih goriva. Pri dimenzionisanju buduće tražnje motornih goriva u Republici Srbiji od posebnog značaja je uzeti u obzir nepovoljne istorijske okolnosti koje su uslovile prekid razvoja tražnje u zadnjoj dekadi prošlog veka (građanski rat, sankcije, NATO bombardovanje praćeno razaranjem mostova i industrijskih objekata).

A možda je još bitnije uzeti u obzir i specifičnosti koje će nesporno imati uticaja na razvoj tražnje u narednom periodu, kao što su:

- efekti obnavljanja korišćenja drumskog, železničkog i rečnog saobraćaja na pravcu koji obezbeđuje najekonomičniji tranzit od Zapadne i Centralne Evrope do Grčke (kao članice Evropske unije), Azije i Srednjeg Istoka;

- efekti dogradnje i rekonstrukcije Panevropskog koridora 10 i njegovih bočnih grana B i C, sa inoviranjem glavne i pomoćne infrastrukture;

- efekti afirmacije regiona jugoistočne Evrope kao zone slobodne trgovine (CEFTA).

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2005. godini je na nivou Republike Srbije ostvaren bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika od 3.273 USD (2.833 evra).

Interesantno je posmatrati period 2001-2005. godine i uporediti realno ostvareni rast BDP od prosečno 5,6% godišnje sa rastom BDP koji je projektovan u "REBIS" studiji za Srbiju. U "REBIS" studiji projektovan je rast BDP po glavi stanovnika od 4,3% u realističkoj varijanti ekonomskog razvoja, odnosno 6% u optimističkoj varijanti (u pesimističkoj varijanti je bila projektovana stopa rasta BDP od 3,5%, te je ne treba niti razmatrati). Pošto je u studiji projektovan demografski rast od 0,5% godišnje, koji nije ostvaren, proizlazi činjenica da je u optimističkoj varijanti u stvari kalkulisano sa rastom BDP od 6,1% godišnje, a u realističkoj varijanti sa 4,8%. Drugim rečima, ostvarenja ekonomskog razvoja u Republici Srbiji bila su tačno u sredini ove dve projekcije.

Prema nekoj analogiji sa prethodnim periodom, a i prema preliminarnim sagledavanjima daljeg razvoja (u prvoj polovini 2006. realni BDP u Republici Srbiji porastao je za 6,7% u poređenju sa istim periodom prethodne godine) za očekivati je da buduća ostvarenja opet budu negde u sredini između realističke i optimističke varijante u "REBIS" studiji. Sve u svemu, prognoze razvoja inteziteta saobraćaja u Republici Srbiji do 2025. godine izvedene u "REBIS" studiji mogu se smatrati sasvim adekvatnom podlogom i za projektovanje rasta domaće potrošnje motornih goriva.

U prilozima ovog dokumenta vrlo detaljno su elborirani i ostali relevantni kvantitativni i kvalitativni faktori koji opredeljuju budući razvoj tražnje MB i DG u Republici Srbiji, uzete u obzir i analogije sa najaktuelnijim predviđanjima Evropske Unije na ovu temu, i svi ovi parametri i kriterijumi su ugrađeni u projekcije razvoja tražnje motornih goriva i sirove nafte izvedene do 2010, 2015. i 2025. godine.

4.6.4. Projekcije potrošnje motornih goriva u Republici Srbiji do 2025.

Projekcije potrošnje motornih benzina (MB) i dizel goriva (DG) u Republici Srbiji su pošle od:

- prometa MB i DG koji je ostvaren na domaćem tržištu u 2005. godini;

- projekcija razvoja inteziteta saobraćaja u Republici Srbiji koje su prezentirane u dokumentu "Regional Balkans Infrastructure Study (REBIS) - Transport" iz 2003. godine, uz (a) proveru ostvarenja u periodu 2003-2005. godine i (b) pretpostavku da će na razvoj tražnje motornih goriva negativno delovati očekivano modernizovanje voznog parka (elasticitet od 1,012);

- projekcija razvoja potrošnje motornih goriva u Bugarskoj (BUL) i Rumuniji (RUM) koje su prezentirane u dokumentu "European Energy and Transport - Trends to 2030" iz 2006. godine, uz proveru pretpostavke da postoji analogija u budućem razvoju tražnje motornih goriva između ovih susednih zemalja i Srbije;

- pretpostavke da će do 2015. godine Republika Srbija, bilo kao članica EU ili kandidat za članstvo, započeti da primenjuje regulativu Evropske komisije na planu supstitucije motornih goriva sa biogorivima i ostalim alternativnim gorivima.

Za projektovanje produktovoda za transport motornih goriva kroz Srbiju, odnosno za dimenzionisanje terminala, od bitnog je značaja i adekvatno dimenzionisanje regionalne tražnje. Regionalizacija tražnje je izvedena i prezentirana u Prilogu, a podlogu su predstavljali zvanični podaci "NIS-Petrol"-a. Da se radi o reprezentativnom uzorku govori podatak da je "NIS“-Petrol" u 2005. godini realizovao preko 78% veleprodaje i 40% maloprodaje motornih benzina i dizel goriva u Republici Srbiji.

4.6.5. Projekcije razvoja intenziteta transporta nafte u Republici Srbiji do 2025.

Projekcije razvoja intenziteta transporta nafte u ovom dokumentu, prikazane na dijagramima 4.3. i 4.4, baziraju se na:

- istorijskom razvoju obima prerade sirove nafte ostvarenom u srpskim rafinerijama u prethodnom periodu, sa posebnim akcentom na ostvarenjima u periodu 2002-2005. godina;

- projekcijama razvoja tražnje motornih benzina i dizel goriva u Republici Srbiji (koje su preuzete iz prethodnog poglavlja ovog dokumenta);

- pretpostavci da će se ostvarivati lagana promena strukture "izlaza" srpskih rafinerija u korist "belih" derivata;

- pretpostavci da će već u 2007. godini biti dozvoljen uvoz motornih goriva, te da će se udeo uvozne komponente u strukturi potrošnje motornih goriva na nivou Srbije lagano povećavati.

Dijagram 4.3. Projekcija potrošnje MB i DG u Republici Srbiji

Dijagram 4.4. Projekcija potrošnje nafte u Republici Srbiji

 

Sledeći