Prethodni

11. INDUSTRIJSKA ENERGETIKA

11.1. Prikaz sektora industrije

U sistemu industrijske energetike nalaze se toplotni izvori toplotne snage 6.300 MW instalisani u više stotina industrijskih preduzeća. Koriste se za proizvodnju toplotne energije za potrebe proizvodnih procesa i grejanje radnog prostora. U 30 industrijskih preduzeća postoje energane koje omogućuju spregnutu proizvodnju toplotne i električne energije, kapaciteta oko 250 MW. Od toga najveći broj nije u operativnom stanju. Neprekidno aktivne su samo u industriji šećera zbog potreba proizvodnog procesa.

Stanje izvora u industrijskoj energetici karakterišu izrazita tehnološka zastarelost, niska efikasnost i nezadovoljavajuće stanje u odnosu na probleme zaštite životne sredine, kao i uvozna zavisnost od tečnog i gasovitog goriva koja za industrijsku energetiku iznosi oko 80%.

Visoki troškovi energije mogu značajno umanjiti konkurentsku sposobnost naših proizvoda u odnosu na inostrane, a aktiviranje restrikcija vezanih za međunarodne standarde iz oblasti zaštite životne sredine može ozbiljno ugroziti poziciju pojedinih industrijskih preduzeća na tržištu.

Razlike u energetskom intenzitetu i specifičnoj potrošnji energije u odnosu na razvijene zemlje su takve da se ne mogu prevazići metodom postepenog smanjivanja ovih pokazatelja. Neophodan je agresivan i organizovan pristup u planiranju i podsticanju aktivnosti vezanih za povećanje energetske efikasnosti. Snažna ekonomska prinuda, kao i potrebna finansijska podrška i podsticajne mere države neophodni su uslovi za brzu realizaciju ovih promena.

11.1.1. Stanje u proizvodnji i potrošnji energije po sektorima industrije

Potrošnja toplotne energije u industrijskom sektoru u 2005. godini bila je 25.181 TJ, dok je ukupno utrošena električna energija (kao energija raspoloživa za finalnu potrošnju) 20.725 TJ.

Ukupan utrošak finalne energije u industrijskom sektoru za 2003. i 2005. godinu i raspodela po sektorima industrije prikazani su u tabeli 11.1.

Tabela 11.1. Ukupan utrošak finalne energije u industrijskom sektoru za 2003. godinu

____________________________
3 Data je potrošnja finalne energije u 2003. godini, budući da nema pouzdanih podataka za 2004. godinu.
4 Za 2005. godinu podaci o finalnoj potrošnji toplotne energije u industriji ukupno dati su prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, a procentualno učešće po industrijskim granama dato je na osnovu podataka za 2003. godinu i procene o udelu potrošnje goriva za proizvodnju toplotne energije po pojedinim industrijskim granama.

Učešće malih, srednjih i velikih preduzeća u društvenom prihodu i dohotku u korelaciji je sa potrošnjom finalne energije. U tom smislu se pretpostavlja da velika i srednja preduzeća učestvuju sa približno 80-85% u utrošku energije u okviru sektora prerađivačke industrije.

11.1.2. Opis postojeće infrastrukture toplotnih izvora u okviru industrijskih kotlarnica i energana

Ne postoje jedinstveni podaci o broju i instalisanoj snazi kotlovskih jedinica na teritoriji Srbije. U fazi izrade Strategije izvršena je procena da se u sistemu industrijske energetike nalaze toplotni izvori sa oko 6 300 MW instalisani u više stotina industrijskih preduzeća, koji se koriste za proizvodnju toplotne energije za potrebe proizvodnih procesa i grejanje radnog prostora.

Za potrebe analize stanja i daljeg razvoja toplotnih izvora u sistemu industrijske energetike sprovedena je anketa u industrijskim preduzećima. Pored toga, sakupljeni su svi podaci iz referentnih lista firmi isporučilaca kotlova na teritoriji Srbije. U tabeli 11.2. dat je prikaz broja kotlova po starosti i kapacitetima u odnosu na ukupno instalisane u industriji.

Tabela 11.2. Broj kotlova po starosti i kapacitetima u odnosu na ukupno instalisane u industriji

Tako su dobijeni podaci o 1285 kotlova instalisanih u industriji Srbije do 2006. godine. Procenjeno je da je ovim listama pokriveno do 70% instalisanih kotlova na teritoriji Srbije. Smatra se da je ostalih 30% uvoz iz drugih zemalja koji nije realizovan preko navedenih kompanija. Dolazi se do procene da je ukupan broj kotlova instalisanih u industriji Srbije oko 1800.

Rezultati obrade podataka ankete su dali sledeću sliku.

Prosečno angažovanje postrojenja je 5400 časova godišnje. Odnos parnih i vrelovodnih kotlova je 70%:30%.

Starosna struktura kotlova je veoma nepovoljna jer je oko 74% instalisanih kotlova starije od 20 godina, a čak 30% starije od 30 godina. Starosna struktura prema podacima isporučilaca kotlova iz liste pregleda je još nepovoljnija. Udeo kotlova starijih od 20 godina je 82%. Stepen korisnosti kotlova s obzirom na njihovu starost i stanje opreme je veoma nizak i ne odgovara savremenim zahtevima u odnosu na sigurnost, potrošnju energije i emisije zagađujućih komponenata.

Procentualna raspodela na gasovito, tečno i čvrsto gorivo je 54,8% parnih kotlova na gas, 39,1% parnih kotlova na mazut, dok je 6,1% parnih kotlova na čvrsto gorivo. Kod vrelovodnih kotlova, ova raspodela je sledeća: 62,3% koristi gasovito gorivo, 30,6% tečno gorivo, dok 7,1% vrelovodnih kotlova u anketiranim preduzećima koriste čvrsto gorivo.

Raspodela u tabeli 11.2. je izvršena na osnovu procene o 1.800 instalisanih kotlovskih jedinica u industriji na teritoriji Srbije. Procena broja kotlova prema snazi i godini starosti data je na osnovu ekstrapoliranih rezultata ankete.

11.2. Programi i projekti modernizacije, revitalizacije ili rekonstrukcije postojećih objekata, odnosno postrojenja u okviru industrijskih energetskih izvora

U sistemu industrijske energetike posebno su izraženi problemi:

- velika starost kotlovskih jedinica;

- loše stanje automatike i mernih uređaja, osim kod novih kotlovskih jedinica. Praktično ne postoji vizuelizacija i akvizicija podataka. Osim kod malog broja novih kotlova, nijedna kotlovska jedinica u pogledu sigurnosne opreme ne zadovoljava standarde Evropske Zajednice;

- loše stanje hemijske pripreme vode u velikom broju kompanija, kako u smislu zastarelosti, tako i u smislu adekvatnosti u odnosu na kvalitet korišćene vode;

- loše stanje opreme za prihvatanje kondenzata i termičku pripremu napojne vode;

- loše stanje armature i termičke izolacije cevovoda i uređaja u kotlarnicama;

- u velikom broju slučajeva regulacija procesa sagorevanja je neadekvatna;

- pri prelasku sa čvrstog ili tečnog goriva na gasovito gorivo kod starih kotlovskih jedinica zadržane su visoke temperature dimnih gasova. Praktično ne postoji korišćenje otpadne toplote dimnih gasova;

- nema automatskog odmuljivanja i odsoljavanja, niti korišćenja otpadne toplote vode koja se iznese iz kotla odmuljivanjem i odsoljavanjem;

- zbog velike promene u kapacitetu i proizvodnim procesima osnovnih tehnoloških linija, veliki broj kotlova radi sa veoma niskim kapacitetom ili sa kapacitetima ispod tehničkog minimuma.

U odnosu na dosad navedeno, definisane su sledeće grupe programa i projekata modernizacije, revitalizacije ili rekonstrukcije postojećih objekata, odnosno postrojenja u okviru industrijskih energetskih izvora:

- mera - Modernizacija sistema upravljanja i merenja obuhvata kontrolu nivoa i ostalu sigurnosnu armaturu i uređaje prema važećim standardima u EU, automatsko odmuljivanje i odsoljavanje, praćenje sadržaja kiseonika u dimnim gasovima i praćenje procesa sa akvizicijom podataka;

- mera - Mere investicionog održavanja obuhvataju dovođenje u najbolje pogonsko stanje gorionika, armature, izolaciju, sistem za termičku pripremu napojne vode i ostale opreme u kotlarnici;

- mera - Hemijska priprema napojne vode obuhvata promenu zastarelih ili neadekvatnih sistema za hemijsku pripremu napojne vode;

- mera - Iskorišćenje otpadne toplote i konverzija goriva obuhvata izmenu ložnih uređaja i prateće armature prilikom zamene goriva i ugradnju uređaja za korišćenje otpadne toplote dimnih gasova kod svih kotlova koji su prešli na prirodni gas i uređaja za korišćenje otpadne toplote vode koja se iz kotla odvodi radi odsoljavanja i odmuljivanja.

U planiranju programa i projekata pretpostavljeno je:

- da sve kotlove iz grupe starosti preko 30 godina treba zameniti u prve dve godine realizacije ovog programa novim kotlovskim jedinicama i da na njih ne treba da se odnose mere modernizacije, revitalizacije ili rekonstrukcije postojećih objekata, odnosno postrojenja u okviru industrijskih energetskih izvora. Ograničenje specifične potrošnje energije kroz odgovarajuće zakonske akte treba da bude jedan od uslova za realizaciju ove mere;

- da su sve kotlovske jedinice do 5 godina starosti opremljene adekvatnom opremom i da su u dobrom pogonskom stanju, te da se na njih ne odnose mere modernizacije, revitalizacije ili rekonstrukcije postojećih objekata, odnosno postrojenja u okviru industrijskih energetskih izvora;

- da će se mere investicionog održavanja primeniti na sve kotlovske jedinice starosti 6-30 godina i da će se ova mera sprovesti u prve dve godine realizacije Programa;

- da će se mera modernizacija sistema upravljanja i merenja sprovesti na 50% kotlova starosti 6-20 godina i na sve kotlove starosti 21-30 godine, i to u prve tri godine Programa, odnosno 2007-2009. godine;

- da će se mera hemijska priprema napojne vode sprovesti na 10% kotlova iz grupe starosti 6-20 godina i na 50% grupe kotlova starosti 21-30 godina; ova mera će se sprovesti u prve tri godine izvođenja Programa, tj. 2007-2009. godine.

U tabeli 11.3 dat je prikaz mera i investicija prema starosti kotlova i ukupno, za sve vreme sprovođenja programa i projekata modernizacije, revitalizacije ili rekonstrukcije postojećih objekata i postrojenja. Iz tabele se vidi da je ukupni iznos investicija za ovu vrstu mera 75.442.000,00 evra. Prikaz raspodele broja mera i investicija po godinama za svaku od mera dat je u tabelama 11.5 i 11.6. Realizacija navedenih mera uslovljena je donošenjem Zakona o racionalnoj upotrebi energije i odgovarajućih pratećih podzakonskih akata, kao i odgovarajućih finansijskih mera države.

11.3. Programi i projekti koji se odnose na izgradnju novih ili zamenu postojećih objekata i postrojenja ili izvora u okviru industrijskih kotlarnica i energana

U odnosu na navedeno stanje, definisane su sledeće mere iz okvira programa i projekata koji se odnose na izgradnju novih ili zamenu postojećih objekata i postrojenja ili izvora u okviru industrijskih kotlarnica i energana:

- mera - Nova kotlovska jedinica obuhvata zamenu jednog ili više kotlova u postojećoj kotlarnici;

- mera - Nova kotlarnica obuhvata ugradnju nove kotlarnice sa prosečno dve kotlovske jedinice pri zameni starih kotlova;

- mera - Kombinovana postrojenja koja obuhvataju ugradnju postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije u industrijskim preduzećima, i to pri zameni starih ili neadekvatnih kotlovskih jedinica; predviđa se prosečno postrojenje od 2x1MWel.

U planiranju programa i projekata pretpostavljeno je:

- da sve kotlove iz grupe starosti preko 30 godina treba zameniti u prve dve godine realizacije ovog programa, odnosno u periodu 2007-2009. godine (za procenu potrebnih investicija usvojena je kotlarnica sa dve kotlovske jedinice prosečne snage svake jedinice 3,5 MW);

- da će 30% kotlova iz grupe starosti 21-30 godina biti zamenjeno novim kotlovskim jedinicama od 2010. do 2012. godine;

- da će se od 2010. godine postepeno uvoditi kombinovana postrojenja i da će zamena kotlovskih jedinica kombinovanim postrojenjima posle 2010. godine biti racionalna. Zato se pretpostavilo da se u 2010. i 2011. godini sledećih 30% kotlova iz grupe starosti od 21-30 godina menja jedinicama za kombinovanu proizvodnju prosečne snage 2x1MWel. Sledećih 40% kotlova iz ove starosne grupe biće zamenjeno kombinovanim postrojenjima posle 2012. godine ili bi ostalo kao rezerva.

Tabela 11.3. Pregled mera i procenjenih investicija prema starosti kotlova i ukupno, za sve vreme sprovođenja programa i projekata modernizacije, revitalizacije ili rekonstrukcije postojećih objekata i postrojenja

U tabeli 11.4. dat je prikaz mera i investicija prema starosti kotlova i ukupno, za sprovođenje programa i projekata za izgradnju novih ili zamenu postojećih objekata i postrojenja. Iz tabele se vidi da je ukupni iznos investicija za ovu vrstu mera 405.636.000,00 evra. Od čega je 288.000.000,00 evra za kombinovana postrojenja.

Tabela 11.4. Pregled mera i procenjenih investicija prema starosti kotlova i ukupno, za sve vreme sprovođenja programa i projekata koji se odnose na izgradnju novih ili zamenu postojećih objekata i postrojenja

Tabela 11.5. Pregled broja intervencija na energetskim izvorima u industriji po vrstama mera

U tabeli 11.6. date su ukupne investicije po vrstama mera i godinama i vidi se da je ukupna vrednost investicija predviđena za ceo program revitalizacije, rekonstrukcije i zamene energetskih jedinica u industriji 337.078.000,00 evra. Ovom sumom nisu obuhvaćene investicije u nova kombinovana postrojenja i zamene kotlovskih jedinica posle 2010. godine.

Raspodela ukupnih investicija po godinama do kraja 2012. godine data je na slici 11.1.

Mere 1, 3 i 4 raspoređene su u odnosu 1:2:4 na tri godine, mera 2 je raspoređena na godine 2007. i 2008. sa po 50%, mera 5. je raspoređena na godine 2010. i 2011. sa 40 i 60%, mera 6. je raspoređena na godine 2008. i 2009. sa 40 i 60%, mera 7. je predviđena na godine 2010. i 2011. sa 40 i 60%.

Napomena. Sa merama 5. (zamena kotlova) i 7. (uvođenje CHP postrojenja) zamenilo bi se do 2012. godine 90% kotlova iz grupe sadašnje starosti 21?30 godina. Preostalih oko 85 kotlova iz ove grupe zamenilo bi se u narednim godinama kombinovanim postrojenjima ili bi ostalo kao rezerva.

Tabela 11.6. Pregled ukupnih investicija po vrstama mera

Do kraja 2012. godine stanje bi bilo:

- 1560 instalisanih kotlovskih jedinica sa instalisanom snagom 5460 MW, od toga oko 800 novih kotlovskih jedinica;

- 2 x 240 MWel u kombinovanim postrojenja sa ukupnom toplotnom snagom 720 MW;

- ukupna instalisana toplotna snaga u industrijskim izvorima energije u 2012. godini bila bi 5820 MW;

- ukupna instalisana električna snaga u novim industrijskim kombinovanim postrojenjima u 2012. godini bila bi 480 MW.

Na osnovu preciznih podataka energetske statistike za 2007. godinu, neophodno je u prvom kvartalu 2008. godine korigovati podatke o strukturi i broju kotlovskih jedinica kod industrijskih izvora energije, kao i procene efekata i investicija za predložene tehničke mere. Uslov za sprovođenje navedenih mera jeste donošenje odgovarajućih podsticajnih mera države. Predlog ovih mera dat je u odeljku 11.6.

Slika 11.1. Raspodela ukupnih investicija za mere POS u energetskim izvorima u industriji u periodu 2007. do kraja 2012. godine

11.4. Efekti primene mera revitalizacije, rekonstrukcije i projekata zamene postojećih objekata i postrojenja ili izvora u okviru industrijskih kotlarnica i energana

Efekti primene mera revitalizacije, rekonstrukcije i projekata zamene postojećih objekata i postrojenja ili izvora u okviru industrijskih kotlarnica i energana u periodu 2007-2012. godine procenjene su uzimajući u obzir sledeće pretpostavke:

- privredni rast u Republici Srbiji do 2012. godine prema procenama strategije kojom se uređuje privredni razvoj Srbije 2006-2012. godine iznosiće 5% godišnje prema konzervativnom scenariju, a 7% godišnje prema osnovnom scenariju;

- pretpostavlja se da će porast potrošnje energije u industriji Srbije pratiti privredni rast, odnosno konzervativni scenario, i to u proseku od 5% godišnje u slučaju da se ne primene navedene mere;

- ukupni efekti primene ovih mera obuhvatili bi potencijale za povećanje energetske efikasnosti koji su vezani za bolje gazdovanje i korišćenje postrojenja u okviru energetskih izvora u industriji, čiji se efekti procenjuju na 10-15% ukupne potrošnje energije i potencijali za povećanje energetske efikasnosti koji su vezani za rekonstrukcije, modernizacije i zamene postrojenja u okviru energetskih izvora, čiji se efekti procenjuju na oko 20% ukupne potrošnje energije u industriji. Procenjuje se da je kumulativni efekat ovih mera smanjenje potrošnje energije kod industrijskih izvora za 30-35%, od toga 35% do kraja 2012. godine.

Treba naglasiti da se ove procene odnose na potencijale vezane za energetske izvore u industriji, a ne na ukupnu mogućnost smanjenja potrošnje energije u industriji.

Veoma značajni efekti primene predviđenih mera su podizanje nivoa pogonske pouzdanosti i sigurnosti energetskih izvora u industriji do zahteva koji su propisani evropskim standardima i njihovo prilagođavanje po kapacitetu i fleksibilnosti potrebama procesa proizvodnje.

Na slici 11.2. data je prognoza kretanja potrošnje toplotne energije i efekata primene mera Programa za period 2007-2012. godine.

U tabeli 11.7. date su brojne vrednosti procena kretanja potrošnje toplotne energije i efekata primene mera Programa, kao i procena mogućih ušteda primenom predloženih mera Programa za isti period. Pri proračunu ušteda računalo se sa konstantnom cenom goriva.

Na slici 11.3. prikazan je kumulativni efekat ekonomskih ušteda primenom mera energetske efikasnosti kod energetskih izvora u industriji.

Slika 11.2. Prognoza kretanja potrošnje toplotne energije i efekata primene mera za period 2007-2012. godina

Slika 11.3. Pregled kumulativnih efekata ekonomskih ušteda po godinama uz primenu predloženih mera

Tabela 11.7. Pregled ukupnih efekata primena mera po godinama

__________________________
5 Efekti su računati za scenario kod kojeg je zadržana konstantna potrošnja energije na nivou potrošnje u 2006. godini.
6 Efekti su računati za scenario kod kojeg je ušteda energije primenom POS mera 35% do kraja 2010. godine u odnosu na potrošnju energije koja bi se dobila ukoliko bi potrošnja energije pratila porast privrednog razvoja Srbije prema konzervativnom scenariju od 5% godišnje.

11.5. Podsticajne mere energetske efikasnosti

U okviru podsticajnih mera energetske efikasnosti date su neophodne mere države bez kojih se pretpostavlja da neće doći do realizacije tehničkih mera prikazanih u poglavljima 11.2 i 11.3.

Pregled podsticajnih mera dat je u tabeli 11.8, pri čemu su u tabeli prikazani: naziv i/ili vrsta mera, potrebna objašnjenja za razumevanje sadržaja mera, termini početka realizacije i odgovorne institucije za realizaciju ovih mera.

Napomene uz pregled podsticajnih mera za industriju - energetski izvori:

1. Ceo program mera zaokružen je u jedinstvenu celinu, tako da se priprema svih mera i početak implementacije završi do kraja 2007. godine, sa trajanjem programa do 2012. godine.

2. Snažna ekonomska prinuda treba da bude pokretač primene svih predloženih mera.

3. Neophodno je da MER koordinira pripremu i prati realizaciju plana implementacije celog programa predloženih mera.

Mere 1.4. iz tabele 11.8. (Vođenje energetske statistike) neophodno je razraditi u celini kao osnovu za praćenje svih mera, a posebno fiskalnih mera iz grupe (2). Mere iz grupe (2) prema iskustvima nekih evropskih zemalja, posebno dobre efekte daju kao dugoročne mere.

Tabela 11.8. Tabelarni pregled podsticajnih mera energetske efikasnosti

Napomene - uz pregled podsticajnih mera za industriju - energetski izvori:

1. Ceo program mera zaokružen je u jedinstvenu celinu tako da se priprema svih mera i početak implementacije završi do kraja 2007. godine, sa trajanjem programa do 2012. godine.

2. Snažna ekonomska prinuda treba da bude pokretač primene svih predloženih mera.

3. Neophodno je da MER koordinira pripremu i prati realizaciju plana implementacije celog programa predloženih mera.

4. Mere 1.4. (Vođenje energetske statistike) neophodno je razraditi u celini kao osnovu za praćenje svih mera, a posebno fiskalnih mera iz grupe (2). Mere iz grupe (2), prema iskustvima nekih evropskih zemalja, posebno dobre efekte daju kao dugoročne mere. S obzirom na situaciju u Republici Srbiji, predlaže se period od 5 godina, odnosno do 2012. godine.

12. ENERGETSKA EFIKASNOST

Saglasno Strategiji, jedan od pet osnovnih prioriteta je prioritet racionalne upotrebe kvalitetnih energenata i povećanja energetske efikasnosti u proizvodnji, distribuciji i korišćenju energije kod krajnjih korisnika energetskih usluga. Ovaj prioritet je, pre svega, značajan zbog usklađivanja proizvodnje energije sa realnim potrebama sektora potrošnje energije ali i sa aspekta smanjenja uticaja sektora energetike na životnu sredinu, povoljnog uticaja na efikasnost privrede, standard građana i smanjenje uvozne zavisnosti.

Povećanje energetske efikasnosti je kao prioritet prepoznat i u okviru strategije kojom se uređuje privredni razvoj Republike Srbije do 2012. godine i u Nacionalnom programu zaštite životne sredine. Osim toga, racionalna upotreba energije i povećanje energetske efikasnosti su danas ključni elementi energetske politike velikog broja zemalja, ali i ključni elementi održivog razvoja. U novije vreme u EU se posebno veliki broj aktivnosti preduzima u cilju smanjenja potrošnje energije sa akcentom na sektor zgrada i transporta.

Pošto su sektori proizvodnje, distribucije i transporta energije prikazani u prethodnim poglavljima, u ovom poglavlju obradiće se mere koje je potrebno sprovesti radi povećanja energetske efikasnosti u sektorima potrošnje. Predložene mere omogućavaju realizaciju definisanih strateških ciljeva povećanja energetske efikasnosti datih u dokumentu Strategija.

Detaljna analiza stanja u sektorima potrošnje finalne energije je moguća ukoliko postoji kvalitetna baza energetskih podataka, odnosno baza energetskih indikatora. U Republici Srbiji ovakve baze još nisu uspostavljene, te se pri bilansiranju energetskih tokova potrošnja finalne energije u velikoj meri procenjuje. Tek po uspostavljanju ovih baza i redovne izrade energetskih indikatora moguće je:

- detaljno sagledavanje stanja potrošnje energenata (prema strukturi i vrsti energetskih usluga) u sektorima industrija, saobraćaj i zgradarstvo,

- ustanoviti efekte mera koje se sprovode u pogledu racionalne upotrebe energije (prema strukturi i vrsti energetskih usluga) u sektorima industrija, saobraćaj i zgradarstvo.

12.1. Stanje u sektorima potrošnje energije

Potrošnja primarne energije (PPE) po stanovniku u 2003. godini iznosila je 1,79 toe/stanovniku, što u odnosu na svetski prosek 1,69 toe/stanovniku i zemlje iz okruženja sa usporenom tranzicijom Rumunija sa 1,79, i Hrvatska 1,98, ne predstavlja zaostatak. Međutim, u poređenju sa Mađarskom 2,60, koja je tranziciju obavila ubrzano, evidentno je zaostajanje od 45%. U odnosu na razvijene zemlje Evrope: Nemačku sa 4,12 i Dansku sa 3,85 ili EU25 sa 3,80, odnosno EU15 sa 3,99, zaostatak je značajan, 2-3 puta.

U periodu 2002-2005. godine došlo je do pada odnosa PPE po BDP 0,9-0,58 toe/1000USD, pre svega kao rezultat povećanja privatizacionih prihoda. Ovaj indikator ukazuje na visoki energetski intenzitet koji je u 2003. godini iznosio: svetski prosek 0,21, EU15 i EU25 0,16, razvijene evropske zemlje - Nemačka 0,17 i Danska 0,13, Mađarska kao prestavnik zemalja sa ubrzanom tranzicijom 0.19 i predstavnici zemalja usporene tranzicije - Hrvatska 0,19 i Rumunija 0,26 toe/1000 USD.

Osnovni razlozi za ovo zaostajanje su dramatičan pad industrijskih aktivnosti tokom devedesetih godina, usporeno inteziviranje proizvodnje nakon 2002. godine i niske cene električne energije, koje su destimulativne za energetski efikasno korišćenje električne energije u svim sektorima. Potrošnja električne energije u Republici Srbiji po stanovniku u 2003. godini iznosila je 3,341 kWh/stan, dok je prosek potrošnje električne energije po stanovniku u 2003. godini iznosio: 2,429 svetski prosek; 6,867 u EU15; 6,399 u EU25; Mađarska kao prestavnik zemalja sa ubrzanom tranzicijom 3,637 i predstavnici zemalja usporene tranzicije - Hrvatska 3,154 i Rumunija 2,220 kWh/stan.

U razvijenim zemljama visoka potrošnja električne energije po stanovniku rezultat je njenog intenzivnog korišćenja u procesu proizvodnje i stvaranja novih vrednosti, a u Republici Srbiji posledica velikog korišćenja električne energije u domaćinstvima i javnim i komercijalnim delatnostima prvenstveno za potrebe grejanja. Stanje potrošnje finalne energije u 2005. godini u Republici Srbiji bez podataka za teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija prikazani su u tabeli 12.1. Intenzivno korišćenje električne energije u ovim sektorima je rezultat niske cene električne energije u odnosu na druge energente (u 2005. godini potrošnja električne energije po stanovniku iznosila je 3520 kWh/stanovniku).

Tabela 12.1. Stanje potrošnje finalne energije u 2005. godini u Republici Srbiji (bez podataka za teritoriju Autonomne pokrajine Kosova i Metohije) po sektorima potrošnje i po energentima

_____________
7 Ostalo podrazumeva potrošnju u sektorima Domaćinstva, Javne i komercijalne delatnosti i Poljoprivreda.

Analize pokazuju da potrošnja finalne energije po sektorima potrošnje raste, ali je taj rast najsporiji u industriji i još uvek nije dostigao nivo iz 1990. godine (u 1990. potrošnja u industriji je iznosila 3,92 miliona toe), što jasno govori o posledicama privredno-ekonomskog stanja zemlje tokom 90-ih godina.

12.1.1. Industrija

Tokom devedesetih godina prošlog veka došlo je do dramatičnog pada obima industrijskih aktivnosti. Nakon 2002. godine intenziviranje proizvodnje je usporeno, a niske cene električne energije su destimulativne za energetski efikasno korišćenje energije u svim grupacijama industrije.

Pouzdano utvrđivanje finalne potrošnje energije u industriji po industrijskim grupacijama i definisanje energetskih indikatora na bazi raspoloživih podataka nije ostvarivo. Osim nedostatka podataka o potrošnji finalne energije, ne postoje ni sistemske analize koje bi omogućile razvrstavanje ovog tipa. Kako bi se prevazišli nedostaci, u narednom periodu neophodno je snimanje stanja kroz sistemske studije i energetske revizije. Ovo je bitno i zato što su tokom proteklih godina postojale značajne razlike kako među grupacijama, tako i među preduzećima u pogledu nivoa uposlenosti kapaciteta, ekonomskih prilika i poslovanja, pa su shodno tome i njihovi udeli u finalnoj potrošnji energije u industriji iz ovog perioda bili veoma neujednačeni i promenljivi i moguće ih je samo grubo proceniti.

12.1.2. Saobraćaj

Potrošnja finalne energije u sektoru saobraćaja je u 2005. godini dostigla nivo iz 1990. godine kada je iznosila 1,82 miliona toe. U sektoru saobraćaja dominira drumski saobraćaj. Ključni problem u pogledu energetske efikasnosti, zaštite životne sredine, ali i bezbednost u saobraćaju je starost voznog parka u Republici Srbiji. Prosečna starost celog voznog parka u drumskom saobraćaju krajem 2005. godine iznosila je 15,3 godina od čega je 20% vozila (preko 400 000) starije od 20 godina, a uz postojeći trend vrlo brzo će 2/3 voznog parka biti starije od 15 godina. Starost voznog parka u železničkom saobraćaju je iznosila 31,1 godinu (krajem 2004. godine), u vodnom saobraćaju 37 godina (2005. godine) i vazdušnom saobraćaju preko 24 godine (2005. godine), što je za avio-saobraćaj tri puta više od evropskog proseka.

Stepen motorizacije (broj putničkih automobila na 1 000 stanovnika) je nizak u odnosu na evropski prosek. Zaostajanje i za zemljama okruženja je očigledno. Jedino je Rumunija po tom pokazatelju lošija sa 137 vozila na 1000 stanovnika (u 2003. godini). Republika Srbija je te godine imala 178, da bi 2005. godine to iznosilo 189 vozila na 1 000 stanovnika. Poređenja radi: Hrvatska je imala 322 (2005. godine), Bugarska 239 (2000. godine), Slovačka 236 (2000. godine), Mađarska 277 (2004. godine), Češka 374 (2004. godine) i Nemačka 549 vozila na 1.000 stanovnika (2004. godine).

12.1.3. Zgradarstvo

Kao i u saobraćaju, i u ovom sektoru je potrošnja finalne energije u 2005. godini skoro dostigla nivo iz 1990. godine kada je iznosila 3,29 M toe. Zaostajanje u energetskoj efikasnosti u zgradarstvu u odnosu na evropske zemlje je evidentno još iz perioda ranih 90-ih godina. Potvrda o ovome su: prosečna potrošnja finalne energije u stambenim zgradama EU u toplotne svrhe iznosi 138 kWh/m2, u Danskoj u zgradama priključenim na daljinske sisteme grejanja specifična potrošnja toplote za grejanje iznosi 96 kWh/m2, a u objektima koji koriste lož-ulje ili gas 131 kWh/m2, odnosno 106 kWh/m2. U zgradama građenim po novim propisima u Poljskoj, zemlji sa oštrijom klimom nego što je naša, specifična potrošnja energije iznosi (90-120) kWh/m2. U Švedskoj sa hladnijom i dužom grejnom sezonskom potrošnjom to iznosi 120 kWh/m2, a u najnovijim zgradama sa najnižim zahtevima za energijom ne prelazi (60-80) kWh/m2.

Načini zagrevanja zgrada u Republici Srbiji su sledeći: 26% ukupne površine se zagreva iz sistema daljinskih grejanja i lokalnih kotlarnica sa centralnim grejanjem (14% iz daljinskih sistema i 12% iz lokalnih kotlarnica), 14% iz elektroenergetskog sistema, 10% iz sistema prirodnog gasa i 50% ukupnih površina koristi čvrsta goriva u lokalnim pećima (ugalj, ogrevno drvo, biomasa iz poljoprivrede, otpad i dr.).

Srednje godišnje specifične potrošnje energije za objekte grejane iz sistema daljinskog grejanja i lokalnih kotlarnica iznose: za stambene zgrade 171 kWh/m2, za nestambene zgrade 194 kWh/m2, za pripremu tople vode u stambenim zgradama 55 kWh/m2 a u nestambenim zgradama 12 kWh/m2. To daje srednju specifičnu potrošnju toplote za grejanje i pripremu tople vode u stambenim i nestambenim zgradama svedenu na 1 m2 neto stambene površine od 228 kWh/m2.

Srednje godišnje specifične potrošnje energije za grejanje objekata koji koriste ostale načine zagrevanja iznose: za objekte grejane električnom energijom 130 kWh/m2, prirodnim gasom 230 kWh/m2 i iz lokalnih peći na čvrsta goriva 57 kWh/m2.

Utvrđeno je da bi prosečna instalisana snaga za stambene zgrade projektovane i građene nakon 1988. godine, od kada je obavezna primena standarda JUS U.15.600 iz 1987. godine, uz striktnu primenu standarda, bila 95 W/m2. To je daleko ispod ustanovljenog republičkog proseka od 160 W/m2 koji važi za toplifikacione sisteme i sisteme centralizovanog grejanja iz lokalne kotlarnice.

Doslednom primenom standarda za projektovanje i gradnju objekata ostvarile bi se specifične toplotne snage za sledeće tipove zgrada:

- za višeporodične stambene zgrade, zavisno od tipa i spratnosti, maksimalna specifična instalisana toplotna snaga za grejanje - 95 W/m2 i maksimalna srednja godišnja specifična potrošnja finalne energije za grejanje - 100 kWh/m2,

- za jednoporodične stambene zgrade maksimalna specifična instalisana toplotna snaga za grejanje - 140 W/m2 i maksimalna srednja godišnja specifična potrošnja finalne energije za grejanje - 150 kWh/m2 i

- za nestambene zgrade, zavisno od vrste i opreme za grejanje ovih zgrada, maksimalna specifična instalisana toplotna snaga za grejanje - 115 W/m2 i maksimalna srednja godišnja specifična potrošnja finalne energije za grejanje - 120 kWh/m2.

Broj domaćinstava koja se greju na električnu energiju iznosi 15% od ukupnog broja, a samo za grejanje potroši se 24% od ukupne potrošnje električne energije u svim domaćinstvima. Preostala električna energija u domaćinstvima 10 500 GWh koristi se za: osvetljenje 735 GWh (7%), akumulacione bojlere 2 145 GWh (23%), šporete 3 150 GWh (30%), mašine za pranje 893 GWh (8,5%) i frižidere i zamrzivače 2 625 GWh (25%) i 952 GWh ili (6,5%) za ostale potrebe.

12.2. Pravni i institucionalni okvir u Republici Srbiji i praksa EU

Energetski efikasno korišćenje energije i energenata doskoro nije bio predmet nijednog zakonskog akta u Republici Srbiji.

Zakon o Energetici iz 2004. godine prepoznaje značaj energetske efikasnosti u sektorima proizvodnje i potrošnje energije kroz definisanu Energetsku politiku. Za dobijanje energetske dozvole i licence u sektoru proizvodnje energije Zakon uvodi obavezu ispunjenja propisa i kriterijuma energetske efikasnosti. U sektoru potrošnje energije, Zakon ne nameće konkretne obaveze potrošačima, ali u cilju unapređenja stanja u oblasti stvara novi pravni okvir za osnivanje Agencije za energetsku efikasnost.

Donošenjem Zakona o energetici iz 2004. godine Agencija je reosnovana sa pravnim statusom specijalne organizacije. Zadatak agencije je da sprovodi i predlaže aktivnosti u cilju povećanja energetske efikasnosti i povećanog korišćenja obnovljivih izvora energije, uključujući i pripremu tehničkih i drugih propisa koji se odnose na povećanje energetske efikasnosti. U prethodnom periodu aktivnosti Agencije bile su najvećim delom usmerene ka realizaciji projekata finansiranih kroz Specijalni fond EAR-a (demonstracioni projekti, edukacija i podizanje svesti), dok se u narednom periodu očekuje značajan doprinos upravo u pogledu stvaranju podsticajnih uslova za povećanje energetske efikasnosti.

Osim Agencije za energetsku efikasnost 2001. godine Vlada Republike Srbije osnovala je i "Nacionalni program energetske efikasnosti" u okviru Ministarstva nauke i zaštite životne sredine.

U Republici Srbiji je osnovano 5 regionalnih centara za energetsku efikasnost, lociranih u 5 univerzitetskih centara (Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Kraljevu). Osnivanje regionalnih centara pomognuto je donacijama vlade Kraljevine Norveške. Regionalni centri treba da obezbeđuju sprovođenje regionalnih programa energetske efikasnosti i primene obnovljivih izvora energije samostalno ili u saradnji sa drugim regionalnim institucijama.

EU sistemskim merama upućuje članice na stalno povećanje energetske efikasnosti. U tom smislu donesene su brojne direktive i postavljeni konkretni ciljevi ostvarenja veće energetske efikasnosti i smanjenja narušavanja postojeće ekološke ravnoteže na Zemlji.

EU uslovljava nivo energetske efikasnosti za sve novoizgrađene zgrade (počev od 1. januara 2006. godine) i obavezuje vlasnike postojećih zgrada da u određenom vremenu povećaju energetsku efikasnost starih objekta [33].8

EU i njene članice dodatno promovišu nužnost i donose konkretne planove za povećanje energetske efikasnosti u svim sektorima korišćenja energije [16], [18], [19], [21], [23], [24], [27], [28], [44], [45], [48], [52].9

U cilju povećanja energetske efikasnosti kao mere sniženja emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, EU promoviše primenu novih savremenih tehnologija i čini stalne napore za očuvanje okoline [29], [30], [31], [32], [38], [40], [41], [42], [43], [52].10

___________________________
8 [33] Directive 2002/91/EC of the European Parlament and of the Council of 16 December 2002 on the energy performance

9 [16] A European Strategy for Sustainable, Competetive and Secure Energy, Green Paper, Brussels, EU, 2006

[18] Energy for the Future - Renewable Sources of Energy, White Paper for a Community Strategy and Action Plan, Brussels, EU, 1997

[19] Environmental Research Needs in Transportation 2002, Transportation Research Board, Washington D.C., USA, 2003

[21] European Transport Policy for 2010: Time to Decide, White Paper, Brussels, EU, 2001

[23] Making Cars More Fuel Efficient, CEMT and IEA, Paris, France, 2005

[24] Powering Future Vehicles - The Government Strategy, London, UK, 2003

[27] Green Paper on energy efficiency or doing more with less, European Commission, Office for Official Publications of the European Communities Luxembourg, 2005, pp. 44

[28] Action Plan for Energz Efficiencz: Realising the Potential, Commission of the European Communities, Brussels, 2006, pp. 25

[44] 20% energy savings by 2020 - Green Paper on Energy Efficiency, European Comission Directore Generale for Energy and Transport, Brussel, June 2005, pp. 7

[45] Directive 2006/32/EC of the European Parlament and of the Council of 5 April 2006 on energy end -use efficiency and energy services and repealing Council Directive 93/76/EC, Official Journal L 114, 27/04/2006, P.0064-0085

[48] Energy Balance of Electricity and Heat - Working Document, Republic of Serbia, Republic Statistical Office, No 51, Belgrade, December 2005, pp 15

[52] Energy White Paper Our Energy Future -Creating a low carbon economy, TSO, London, 2004, pp. 138

10 [29] Directive 96/61/EC of 24 September 1996 concerning integrated pollution prevetion and control, Official Journal L 257, 10/10/1996, P.001-0014

[30] Directive 2001/77/EC of the European Parlament and of the Council of 27 September 2001 on the promotion of electricity produced from renewable energy sources in the enternal electricuty market, Official Journal L 283, 27/10/2001, P.0033-0040

[31] Directive 2001/80/EC of the European Parlament and of the Council of 23 October 2001 on the limitation of emission of certain pollutants into the air from large combustion plants, Official Journal L 309, 27/11/2001, P.0001-0021

[32] Directive 2001/81/EC of 23 October 2001 on national emission ceiling for certain atmospheric pollutants, Official Journal L 3009, 27/11/2001, P.0022-0025

[38] Directive 2003/87/EC of the European Parliament and of the Council of 13 October 2003 establishing a scheme for greenhouse gas emission allowance trading within the Community and amending Council Directive 96/61/EC, Official Journal L 275, 25/10/2003, P.0032-0046

[40] Directive 2004/8/EC of the European Parlament and of the Council of 11 February 2004 on the promotion of cogeneration based on a useful heat demand in the internal energy market and amending Directive 92/42/EC, Official Journal L 52, 21/02/2004, P.0050-0060

[41] Directive 2004/101/EC of the European Parliament and of the Council of 27 October 2004 amenmding Directive 2003/87/EC establishing a scheme for greenhouse gas emission allowance trading within the Community, in respect of the Kyoto Protokol’s project mechanisms, Official Journal L 338, 13/11/2004, P.0018-0023

[42] Decision No 280/2004/EC of the European Parliament and of the Couincil of 11 February 2004 concerning a mechanism for monitoring Comunity greenhouse gas emisions and for implementationing the Kyoto Protocol, Official Journal L 49, 19/02/2004, P.0001-0008

[43] Comission Decision of 29 February 2004 establishing guidelines for the monitoring and reporting of greenhouse gas emissions pursuant to Directive 2003/87/EC of European Parliament and of the Council, Official Journal L 59, 26/02/2004, P.0001-0074

12.3. Barijere za povećanje energetske efikasnosti

Ključna barijera u realizaciji programa povećanja energetske efikasnosti su nerealni pariteti cena energenata i njihova nestabilnost, a pre svih odnos cene električne energije i goriva.

Na evropskom tržištu električne energije nabavna cena za dugoročne aranžmane iznosi 44 evra/MWh, prodajna cena električne energije u Republici Srbiji iznosi 32 evra/MWh u industriji, 34 evra/MWh u sektoru zgradarstva. U ovakvim uslovima korisnici nemaju ekonomskog interesa da ulažu u projekte povećanja energetske efikasnosti.

Pored finansijske, barijere imaju izraženu i socijalnu dimenziju. Energija u Republici Srbiji nije roba. Znatan deo brige o socijalnom statusu stanovništva odvija se preko cena energije i uopšte položaja energije i energenata, što je destimulativno za programe povećanja energetske efikasnosti.

Tehničke barijere se odnose na tehničko-tehnološko zaostajanje za razvijenim svetom, pa i najbližim okruženjem. Postoji doza nesigurnosti i otpora u prihvatanju novih tehničko-tehnoških rešenja. Ukoliko u ovoj sferi ne dođe do pomaka, vrlo brzo će ovo biti jedan od ključnih razvojnih problema u Republici Srbiji.

12.4. Mere za povećanje energetske efikasnosti

Realan paritet cena energenata i energetskih usluga je najbolji i prirodni pokretač aktivnosti na povećanju energetske efikasnosti u svim sektorima i njegovo uspostavljanje uz neophodne socijalne programe države za one kategorije korisnika energije koje je neophodno subvencionisati.

Praksa razvijenih zemalja je pokazala da za sistemske akcije radi povećanje energetske efikasnosti država mora imati vodeću ulogu. Ovo je pogotovu neophodno u ekonomijama gde su cene energije i energenata pod kontrolom države. U takvim uslovima krajnji korisnici energiju posmatraju kao nužan trošak čije smanjenje, po pravilu, nije prioritet. To čitavu oblast aktivnosti povećanja energetske efikasnosti udaljava od tržišnog razmišljanja i odvraća interes slobodnog kapitala za ulaganja u takve projekte. U momentu kada energija i energenti postanu roba koja potpuno podleže svim pravilima zakona ponude i potražnje vodeća uloga države više neće biti nužna. Slobodna investiciona sredstva zbog svoje prirode "traže" projekte čijom realizacijom će se uvećati i tada i projekti povećanja energetske efikasnosti postaju ravnopravni za ulaganja.

Do otklanjanja pomenutih ekonomskih barijera vodeća uloga države u pogledu povećanja energetske efikasnosti ogleda se u stvaranju adekvatnih pravnih okvira (zakona, podzakonske regulative, propisa itd.) i podsticajnih uslova za primenu brojnih tehničkih mera koje dovode do njenog povećanja, kao i uticanjem na ponašanje krajnjih korisnika putem podizanja njihove svesti u ovoj oblasti.

Pored Vlade, u stvaranju uslova za racionalnu upotrebu energije značajnu ulogu treba da imaju i lokalne samouprave. Opštine su prema Zakonu o energetici zadužene da donose planove razvoja energetike kojima utvrđuju potrebe za energijom na svom području i pribavljaju podatke potrebne za izradu energetskog bilansa Republike Srbije. U cilju sprovođenja ovih aktivnosti, kao i gazdovanja energijom na lokalnom nivou treba stvoriti zakonske uslove i obavezu da opštine uspostave funkciju energetskog menadžera.

Osim toga, uspostavljanje obaveze u pogledu gazdovanja energijom (uvođenja energetskog menadžmenta) i stalna briga o povećanju energetske efikasnosti u svim sektorima potrošnje i proizvodnje energije nužan su preduslov za realizaciju sistemskih mera povećanja energetske efikasnosti u državi kao celini.

Mere za povećanje energetske efikasnosti koje je potrebno sprovesti u sektorima potrošnje prikazane su u tabeli 12.2.

12.4.1. Regulatorne i podsticajne mere

U cilju kreiranja neophodnog pravnog okvira za povećanje energetske efikasnosti, u Republici Srbiji je neophodno što pre doneti Zakon o racionalnoj upotrebi energije i prateću podzakonsku regulativu, kojim bi se propisali standardi potrošnje energije, uveo princip upravljanja (gazdovanja) energijom (energetski menadžment), stvorili zakonski uslovi za primenu direktiva EU u pogledu energetske efikasnosti, ali i uvođenje podsticajnih i drugih mera. S obzirom na ekonomske uslove, od izuzetnog je značaja i formiranje Fonda za energetsku efikasnost.

U narednom periodu treba detaljno proučiti direktive i praksu EU u ovoj oblasti i identifikovati i pripremiti uslove za sprovođenje mere i aktivnosti koje bi u Republici Srbiji, uz postojeća ograničenja, mogle dati dobre rezultate. Istovremeno treba početi pripremu za sprovođenja direktiva u celosti.

Zakonom kojim će se urediti racionalna upotreba energije pored ostalog, važno je definisati obavezu energetskih subjekata (korisnika i potrošača energije) da: formiraju odgovarajuće službe za upravljanje (gazdovanje) energijom, tzv. energetski menadžment, koji treba da prati energetske parametre, periodično izveštava odgovarajuće državne institucije o aktuelnim energetskim parametrima, unapređuje energetsku efikasnost preduzimanjem mera za njeno povećanje i izveštava odgovarajuće državne institucije o ostvarenim rezultatima, poštujući propisane procedure.

Zakonom kojim se osniva Fond za energetsku efikasnost, pored ostalog, treba definisati: izvore prihoda fonda, prava za korišćenje fonda, upravljanje fondom, obim i način korišćenja fonda od strane svih korisničkih kategorija ili pojedinačnih korisnika i način kontrole korišćenja fonda.

Pored osnivanja Fonda za energetsku efikasnost, Ministarstvo rudarstva i energetike i Agencija za energetsku efikasnost u saradnji sa drugim resornim ministarstvima i relevantnim ustanovama, treba da radi i na kreiranju drugih podsticaja, kao što su:

- obezbeđivanje raznih poreskih i drugih olakšica za firme koje sprovode projekte u cilju unapređenja energetske efikasnosti;

- uvođenje principa energetske efikasnosti u javne nabavke ali i u kriterijume za dodelu sredstava drugih fondova, pa i kredita;

- mogućnost podrške Garancijskog fonda projektima koji za cilj imaju povećanje energetske efikasnosti;

- saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama u cilju realizacije povoljnih kreditnih aranžmana;

- privlačenje interesa i izgradnja kapaciteta lokalnih banaka da kreditiraju projekte iz oblasti racionalne upotrebe energije;

- stvaranje zakonskih uslova za posebnu vrstu finansiranja od "treće strane", odnosno za rad ESKO kompanija koje sprovode mere štednje (u firmama ili opštinama) a svoje usluge naplaćuju iz ostvarenih energetskih ušteda;

- ratifikacija Kjoto protokola i sprovođenje drugih potrebnih aktivnosti u cilju otvaranja mogućnosti za korišćenje Mehanizma čistog razvoja Kjoto protokola za realizaciju projekata energetske efikasnosti.

Pored svega pomenutog, neophodno je raditi i na podizanju svesti krajnjih korisnika, sprovođenju edukacije u ovoj oblasti, realizaciji demonstracionih projekata uz identifikaciju i promociju dobre prakse i dr.

12.4.2. Tehničke i organizacione mere

Osnovna organizaciona mera koja ima za cilj racionalnu upotrebu energije podrazumeva uvođenje obaveze gazdovanja energijom (energetskog menadžmenta) za sve potrošače čija je ukupna instalisana snaga veća od 1 MW. Pod ovom merom podrazumeva se praćenje potrošnje energije i stalna briga o povećanju energetske efikasnosti. Mera se uvodi postepeno, ne zahteva posebna investiciona sredstva (realizuje se iz tekućeg održavanja), a prema iskustvima razvijenih zemalja u kojima ova praksa postoji dugi niz godina, donosi minimalne godišnje uštede u industriji, komunalnoj energetici i JKP od 3% potrošnje finalne energije u ovim sektorima, odnosno godišnju uštedu od 23,7 miliona evra. Za realizaciju mere neophodno je usvajanje Zakona o racionalnoj upotrebi energije a nužno je razviti i sprovesti i obuku kadrova da obavljaju poslove energetskog menadžera.

U sektoru industrije i zgradarstva od velikog je značaja i izrada energetskih revizija koje imaju za cilj snimanje postojeće stanje potrošnje i identifikaciju mere za unapređenje energetske efikasnosti.

Sektor industrije

U sektoru industrije moguće je ostvariti smanjenje potrošnje energije za 15 % u periodu do 2012. godine sprovođenjem sledećih mera.

- Znatan potencijal se nalazi u poboljšanju procesa sagorevanja uz regularnu inspekcijsku kontrolu izvršenja ove obaveze. Ovom merom je moguće smanjiti potrošnju energije u industriji za 2-3%, šti iznosi 0,0809 miliona toe (0,9402 TWh) ili 28,2 miliona evra smanjenja troškova za gorivo. Za realizaciju ove mere nisu neophodna dodatna sredstva. Mogu se koristiti postojeći fondovi sredstva održavanja. Međutim, neophodno je doneti uredbu i obavezati energetske subjekte da meru sprovode redovno i da inspekcije striktno kontrolišu izvršenje ove obaveze.

- Korišćenjem efekata koji se ostvaruju dogradnjom kondenzacionih površina na kotlovima u industriji i u toplanama koji su projektovani i građeni za mazut, a sada se u njima sagoreva prirodni gas, može se ostvariti povećanje energetske efikasnosti ovih kotlovskih jedinica za 6-7%. To je dodatni potencijal i treba ga iskoristiti, jer se investicija, po pravilu, otplaćuje za manje od godinu dana ukoliko kotao radi 4.500 sati godišnje. Ova mera se može ostvariti kroz obaveze propisane Zakonom o racionalnoj upotrebi energije i delimičnim podsticajem od države, odnosno sopstvenim sredstvima preduzeća.

- Poboljšanjem kontrole i regulisanja procesa korišćenja energije u skoro svim industrijskim grupacijama moguće je, prema iskustvima iz zemalja u kojima je ova mera realizovana, povećanje energetske efikasnosti za 5%. To bi na nivou ukupne industrije kod nas iznosilo 0,1617 miliona toe (1,8804 TWh) ili smanjenje troškova za energiju od 56,4 miliona evra.

- Korišćenje otpadne toplote iz energetskih postrojenja i proizvodnih procesa je potencijal za povećanje energetske efikasnosti koji može iznositi i do 20% od ukupnih toplotnih potreba proizvodnje. Tipičan je za procese sušenja, procese u hemijskoj i prehrambenoj industriji, industriji građevinskog materijala i sl. Osnovna poteškoća je u činjenici nestabilnog rada skoro cele industrije u Republici Srbiji i nepostojanja pouzdane baze za preciznije utvrđivanje ovog potencijala i njegovog mogućeg udela u smanjenju ukupne potrošnje energije u industriji.

- Energetska integracija proizvodnog procesa, pogotovu u hemijskoj industriji, predstavlja potencijal kojim je moguće povećati energetsku efikasnost toplotnih sistema fabrike i do 5% uz relativno kratak period otplate (po pravilu kraći od godinu dana, a ne duže od tri godine). Poteškoće u preciznoj oceni ove mere su iste prirode kao i za prethodnu meru. Obe se mogu rešavati primenom Zakona o racionalnoj upotrebi energije.

- Zamena postojećih motora. U konzumu je instalisano 4 000 MW elektromotora. Njihovom zamenom motorima više energetske efikasnosti klase EF1 i EF2 ostvaruje se efekat od smanjenja potrošnje električne energije od 188 GWh godišnje ili 7,5 miliona evra. Investicija za realizaciju ove mere iznosi 200 miliona evra. Mera donosi znatne energetske efekte, ali je njena realizacija ekonomski nerealna sa postojećim cenama električne energije, jer u sadašnjim uslovima rada fabrika i cenovnih pariteta krajnjim korisnicima donosi efekte tek nakon 15 godina. Realizacija ove mere je u sadašnjem trenutku realna samo uz subvencije države kao deo strateškog razvoja i inteziviranje proizvodnje motora klase EF1 i EF2.

Sektor saobraćaja

Mere koje je potrebno sprovesti u sektoru saobraćaja su sledeće:

- Definisanje, utvrđivanje i donošenje nacionalne strategije o razvoju saobraćajnih sistema. Nacionalna strategija o razvoju saobraćaja je nužan dokument, jer sadašnje stanje je alarmantno u svim sektorima. Ovo je zadatak više ministarstva, jer energetska efikasnost saobraćajnih sredstava u situaciji narušene bezbednosti i zanemarljivih pomaka u skoro svim saobraćajnim sektorima urušavaju ovaj sektor. Neophodno je definisanje: Programa razvoja saobraćajne infrastrukture, Programa razvoja jedinstvenog i efikasnog transportnog sistema, Programa razvoja integrisanog prevoza putnika u gradskom, prigradskom i međugradskom saobraćaju, Programa bezbednosti saobraćaja i smanjenja negativnih uticaja na životnu sredinu i Programa uvođenja informacionih sistema.

- Usklađivanje i harmonizacija propisa u Republici Srbiji sa propisima EU.

- Podmlađivanje voznog parka u svim sektorima. Starost voznog parka je pored drugih i sa aspekta energetske efikasnosti jedno od ključnih pitanja. Zbog toga je neophodno doneti mere za stimulisanje nabavke novih automobila i destimulisanje korišćenja vozila starijih od 15 godina. Predlaže se smanjivanje carine za uvoz određenih kategorija novih, manjih, jeftinijih automobila i kreditno stimulisanje kupovine novih automobila iz domaće proizvodnje. I jedni i drugi trebaju zadovoljavati evropske standarde energetske efikasnosti i uticaja na okolinu. Ovakvom akcijom bi se do 2012. godine moglo uvesti u saobraćaj 100.000 novih automobila za što bi bilo neophodno 1.000.000.000 evra kreditnog potencijala ravnomerno raspoređenog tokom narednih godina.

Sektor zgradarstva

U ovom sektoru definisane su sledeće aktivnosti koje je potrebno realizovati:

- Prelazak sa grejanja na električnu energiju na druge vidove energije. Procena je da je smanjenje sadašnjeg opterećenja elektroenergetskog sistema za grejanje električnom energijom, koje iznosi 3.062 MW, realno moguće za 1.222 MW zamenom sistemima daljinskog i centralnog grejanja ili prirodnog gasa, što donosi godišnju uštedu u električnoj energiji od 1.500 GWh. Vrednost te energije je, po trenutnoj nabavnoj ceni električne energije na tržištu, 60 miliona evra godišnje. Ovu meru je moguće realizovati koordiniranom akcijom Ministarstva rudarstva i energetike, EPS-a i distributera toplotne energije i prirodnog gasa. Za to je potrebna planska gradnja ovih sistema na područjima gde dominira grejanje električnom energijom. Verovatno je da je za takve zone pogodniji razvoj sistema prirodnog gasa zbog jednostavnije gradnje i jeftinije instalacije. Međutim, ova mera zbog moguće visine investicije zahteva detaljne pojedinačne analize za svaki lokalitet posebno. Visina svake parcijalne investicije zavisi od velikog broja parametara za oba sistema i nije im lako dati generalnu prednost osim krajnje uopšteno.

- Zamena sijalica u domaćinstvima i poslovnim objektima. Broj domaćinstava sa jednotarifnim brojilom iznosi 1.250.755 i sa dvotarifnim 1.691.610. Električnu energiju realno koristi 2.700.000 domaćinstava. Osim toga, na niskom naponu I i II stepena ima 300 000 drugih korisnika, što ukupno iznosi 3.000.000 korisnika. Zamenom samo po dve sijalice od po 100 W odgovarajućim fluoroscentnim od po 20 W postiže se ušteda električne energije od 701 GWh i oslobađa kapacitet izvora od 480 MW ili 28 miliona evra. Ulaganje za realizaciju ove mere (kupovina sijalica) iznosi 18 miliona evra sa periodom otplate od 8 meseci. Realizacija mere je moguća na razne načine, pa čak i poklanjanjem sijalica uz odgovarajuću medijsku promotivnu kampanju, jer je efekat izuzetno značajan za Elektroprivredu Srbije i državu. Time bi se omogućio postepen prelazak na korišćenje samo ovih visokoefikasnih sijalica.

- Donošenje novih propisa o spoljnim projektnim temperaturama. Saglasno Zakonu o standardizaciji, potrebno je da sve opštine donesu propis sa novim spoljnim projektnim temperaturama. Cilj ove mere je: smanjenje projektne instalisane snage kućnih instalacija i izvora za grejanje zgrada, povećanje energetske efikasnosti u korišćenju grejnih postrojenja i smanjenje investicionih troškova za ova postrojenja. Smanjenjem srednje projektne temperature na nivou države za 4°C ostvaruje se ušteda energije za grejanje od 10% (realizacijom ove mere bi se eliminisalo sada evidentno zagrevanje prostorija iznad prejektno datih vrednosti). Realizacija mere ne zahteva investicona sredstva.

- Dosledna primena JUS U J5.600 iz 1987. godine. Doslednom primenom sada važećeg JUS.U. J5.600 i drugih pratećih standarda o projektovanju novih stambenih zgrada i njihovoj termičkoj zaštiti moguće je smanjiti projektnu instalisanu snagu za grejanje za 30-40% i ostvariti približno toliku uštedu u energiji za grejanje. Realizacija mere zahteva samo striktno izvršenje i poštovanje postojećih propisa i ostvarenje realnih cena stanova uz kontrolu energetskog kvaliteta objekta pri primopredaji zgrada i grejnih sistema u njima. Potrebno je usvojiti maksimalnu dozvoljenu vrednost finalne energije za grejanje zgrada od 100 kWh/m2 godišnje i projektanta obavezati da se toplotno fizičkim karakteristikama ta vrednost zadovolji. Podatak o godišnjoj potrošnji energije treba da bude sastavni deo dokumentacije zgrade. Određivanje potrošnje na osnovu projekta i primopredajnog zapisnika bio bi zadatak licenciranih pojedinaca.

- Prelazak sa paušalnog na obračun za grejanje i pripremu tople vode prema merenju potrošnje toplotne energije. Saglasno Zakonu o energetici i uvođenju principa da za sve tarifne kupce cena toplotne energije treba da bude jednaka uvesti obavezu merenja angažovane toplotne energije za grejanje i potrošnje energije za grejanje i pripremu tople vode na kućnim podstanicama, merodavnim za obračun troškova za grejanje i pripremu tople vode (TPV). Izbor načina deobe ukupno potrošene energije i troškova za višeporodične zgrade i nestambene zgrade treba da bude u obavezi korisnika zgrade. Prema iskustvima drugih zemalja gde je to učinjeno (i u delovima sistema u Beogradu i Novom Sadu) uvođenjem obračuna troškova po izmerenim vrednostima potrošnje, postiže se smanjenje potrošnje od 10%. Kao podsticaj realizaciji ove mere propisati obaveze toplana da od organa lokalne vlasti traže cenu grejanja i TPV koje proističu iz Programa poslovanja toplana za odnosnu godinu. Time bi se podstakao prelazak sa paušalnog na obračun troškova za grejanje i pripremu TPV prema merenju potrošnje toplotne energije, a organi lokalne vlasti obavezali da pokriju eventualno nastale gubitke u poslovanju toplana uz standardizaciju troškova u toplanama i liberalizaciju tržišta toplotnom energijom.

- Osnivanje podsticajnih fondova za poboljšanje toplotne zaštite postojećih stambenih zgrada. Podsticajne fondove za poboljšanje toplotne zaštite postojećih stambenih i nestambenih zgrada osnovati na državnom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Za to koristiti budžetska, namenska strana i domaća kreditna i donatorska sredstva, sa obaveznim učešćem vlasnika u sufinansiranju dopunske toplotne zaštite zgrade.

- Za zamenu prozora u svim višeporodičnim zgradama priključenim na sisteme centralnog grejanja, u 60% višeporodičnih stambenih zgrada koje sada koriste električnu energiju, u svim jednoporodičnim zgradama sa centralnim grejanjem i 40% jednoporodičnih zgrada grejanih na električnu energiju ili priključenih na prirodni gas potrebno je 936 miliona evra za višeporodične stambene zgrade ili 1326 miliona evra za jednoporodične stambene zgrade. Ukupni efekat ušteda finalne energije za grejanje realizacijom ove investicije iznosi oko 7,4 TWh godišnje (4,05 TWh za višeporodične i 3,35 TWh za jednoporodične zgrade) i kada bi se taj novac uložio sada, period otplate za sve bi iznosio 8,9 godina (za višeporodične 7,1 godina uz godišnje uštede 132 miliona evra i za jednoporodične 10,8 godina uz godišnje uštede od 122,7 miliona evra). U periodu 2007-2012. godine predviđena je realizacija investicija kojom bi se ostvarila ušteda od 10% ovog potencijala.

- Za troškove poboljšanja izolacije zidova objekata iz prethodnog stava treba uložiti 341 milion evra za višeporodične zgrade i 497,9 miliona evra za jednoporodične zgrade. Ukupan efekat realizacije ove mere je ušteda finalne energije za grejanje od oko 3,5 TWh godišnje (1,9 TWh za višeporodične i 1,6 TWh za jednoporodične zgrade). U periodu 2007-2012. godine predviđena je realizacija investicija kojom bi se ostvarila ušteda od 10% ovog potencijala.

- Donošenje propisa o obavezi graditelja novih i vlasnika postojećih zgrada da pribave Sertifikat o energetskoj efikasnosti zgrade.

- Za nove zgrade, koje će se grejati iz sistema daljinskog ili centralnog grejanja, uvesti obavezu pripreme TPV u podstanicama i kotlarnicama ovih sistema.

12.5. Praćenje realizacije programa u delu energetske efikasnosti

U cilju praćenja realizacije Programa u oblasti energetske efikasnosti potrebno je:

- Uspostaviti bazu energetskih indikatora. Pošto ne postoje pouzdani detaljni podaci o potrošnji finalne energije, neophodno je u narednom periodu sprovesti istraživanja, studije i analize koje bi omogućile prikupljanje relevantnih podataka o stanju potrošnje energije u svim sektorima potrošnje (industrija, saobraćaj, domaćinstva, javne i komercijalne delatnosti i poljoprivreda);

- Izgraditi i ojačati kapacitete Agencije za energetsku efikasnost i Ministarstva rudarstva i energetike;

- Obezbediti aktivno učešće drugih relevantnih institucija u realizaciji Programa.

12.6. Zaključak

U svim sektorima finalne potrošnje energije: industriji, zgradarstvu i saobraćaju očito je višegodišnje zaostajanje u pogledu energetske efikasnosti. Ono je evidentno kako u odnosu na razvijene evropske zemlje, tako i u odnosu na naše neposredno okruženje.

Povećanje energetske efikasnosti mora biti trajan proces u svim sektorima korišćenja energije. To je danas redovna praksa u celom progresivnom svetu.

Imajući u vidu da je u Republici Srbiji energija još uvek znatan instrument socijalne politike, razumno je da pariteti cena energenata i energetskih usluga nisu realni. Međutim, to deluje destimulativno za aktivnosti povećanja energetske efikasnosti. Zbog toga je u cilju ostvarenja ove ideje i radi njenog sistematskog povećanja neophodna vodeća uloga države.

Postojeći pravni okvir nije dovoljno obavezujući za sektore potrošnje, u pogledu povećanja energetske efikasnosti. Pored dalje podrške radu Agencije za energetsku efikasnost država mora u narednom periodu što pre da donese zakon kojim se uređuje racionalna upotreba energije, osnuje Fond za energetsku efikasnost i sprovede druge regulatorne, podsticajne i organizacione mere opisane u ovom poglavlju kako bi omogućila realizaciju identifikovanih prioritetnih tehničkih mera.

U cilju praćenja realizacije Programa neophodno je utvrditi energetske indikatore za sektore potrošnje. Država, takođe, mora postepeno potpuno liberalizovati tržište energije i energenata. Time bi se stvorili uslovi zainteresovanosti slobodnog investicionog kapitala za projekte povećanja energetske efikasnosti. Do tada su državni podsticaji neophodni za realizaciju ideje povećanja energetske efikasnosti. Ovim putem bi se postepeno ostvarila i integracija celine energetike u sisteme EU.

Tabela 12.2. Mere za povećanje energetske efikasnosti u industriji, saobraćaju i zgradarstvu do 2012. godine

13. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

13.1. Definicija obnovljivih izvora energije

Pod pojmom obnovljivi izvori energije (OIE), u smislu člana 3. tačka 14) Zakona o energetici, podrazumevaju se izvori energije koji se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimično, posebno energija vodotokova, vetra, neakumulirana sunčeva energija, biomasa, geotermalna energija i dr. Ovo poglavlje Programa baziraće se na primeni pomenutih obnovljivih izvora energije.

Korišćenje ovih izvora doprinosi efikasnijem korišćenju sopstvenih potencijala u proizvodnji energije, smanjenju emisija "gasova staklene bašte", smanjenju uvoza fosilnih goriva, razvoju lokalne industrije i otvaranju novih radnih mesta.

13.2. Energetski potencijal obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji

Tehnički iskoristiv energetski potencijal navedenih OIE u Republici Srbiji, veoma je značajan i procenjen je na preko 4,3 miliona tona ekvivalentne nafte (u daljem tekstu: toe) godišnje - od čega se oko 2,7 miliona toe godišnje nalazi u iskorišćenju biomase, 0,6 miliona toe godišnje u neiskorišćenom hidropotencijalu, 0,2 miliona toe godišnje u postojećim geotermalnim izvorima, 0,2 miliona toe godišnje u energiji vetra i 0,6 miliona toe godišnje u iskorišćenju sunčevog zračenja. Učešće pojedinih OIE u ukupnom potencijalu iznosi:

Hidroenergija i energija biomase su obnovljivi izvori energije sa najznačajnijim energetskim potencijalom, i kao takvi su posebno naglašeni u Strategiji u okviru Prioriteta selektivnog korišćenja obnovljivih izvora energije.

13.2.1. Biomasa

Ukupan energetski potencijal biomase u Republici Srbiji procenjen je na 2,7 miliona toe i čine ga ostaci u šumarstvu i drvnoj industriji (oko milion toe), i ostaci u ratarstvu, stočarstvu, voćarstvu, vinogradarstvu i primarnoj preradi voća (oko 1,7 miliona toe). Energetski potencijal biomase u stočarstvu koji je pogodan za proizvodnju biogasa je procenjen na 42.000 toe.

13.2.1.1. Biogas

Raspoložive količine tečnog stajnjaka na živinarskim i stočnim farmama srednjeg i velikog kapaciteta omogućavaju proizvodnju biogasa energetske vrednosti od 42.200 toe. Ova količina tečnog stajnjaka uz odgovarajući dodatak ostataka poljoprivredne biomase realno omogućava da instalisana snaga elektrana na biogas bude najviše do 80 MWe.

Proizvodnja biogasa iz tečnog stajnjaka ima energetski značaj, ali i ekološki značaj. Kao rezultat proizvodnje anaerobne digestije, pored biogasa se dobija tečni ostatak koji se koristi kao đubrivo. S obzirom na veliku defragmentaciju poljoprivrednih gazdinstava u Republici Srbiji, preporučuje se da se u jednom postrojenju prikuplja i tretira stajnjak prikupljen sa više farmi.

13.2.1.2. Biogoriva

U Republici Srbiji postoje uslovi za proizvodnju biogoriva - bioetanola i biodizela.

Bioetanol: Proizvodnja etanola u Republici Srbiji se danas bazira na melasi (oko 50%) i na žitaricama (oko 50%). Raspoloživa količina melase ne podmiruje tekuće proizvodne potrebe: ukupni kapaciteti u postojećim fabrikama šećera generišu oko 200.000 tona melase godišnje, od čega se iskoristi 50.000 tona, dok se ostatak od oko 150.000 tona može razmatrati za ostale potrebe i proizvodnju bioetanola. Nedostajuće količine melase za proizvodnju bioetanola bi se morale uvoziti, u uslovima velikih fluktuacija cena i raspoloživih količina na svetskom tržištu.

S obzirom na razvijenu poljoprivrednu proizvodnju i činjenicu da proizvedene količine žitarica potpuno zadovoljavaju i prevazilaze domaće potrebe za ljudskom i stočnom ishranom, potrebno je razmotriti i mogućnosti proizvodnje bioetanola od žitarica.

Za proizvodnju 100.000 tona bioetanola, potrebno je oko 330.000 tona žitarica, što predstavlja oko jedne trećine tržišnih viškova žitarica ili svega oko 2-4% ukupne proizvodnje žitarica.

U ostale alternativne sirovine pogodne za proizvodnju bioetanola, za koje postoji potencijal u našoj zemlji mogu se svrstati sirak, jerusalimska artičoka (topinambur) i krompir. Prema procenama, u Republici Srbiji postoji oko 100.000 hektara marginalne zemlje koja se može iskoristiti za gajenje sirka i jerusalimske artičoke, čime bi se moglo proizvesti oko tri miliona tona etanola godišnje.

Biodizel: U Republici Srbiji se kao sirovina za proizvodnju biodizela mogu koristiti uljarice - suncokret, soja i uljana repica, i otpadna jestiva ulja.

Ukupne površine pod uljaricama se procenjuju na 668.800 ha, od čega bi se gajenje uljarica za dobijanje biodizela moglo vršiti na 350.000 ha. Prosečna proizvodnja biodizela od uljanih biljaka koje se mogu uzgajati u Republici Srbiji prikazana je u Tabeli 13.1.

Tabela 13.1. Proizvodnja biodizela iz uljarica

U zavisnosti od vrste uljarica koje se uzgajaju, potencijalne količine biodizela koje se mogu proizvesti na raspoloživom zemljištu (350.000 ha) su prikazane u Tabeli 13.2.

Tabela 13.2. Potencijalna proizvodnja biodizela

Potrošnja jestivog ulja u Republici Srbiji iznosi oko 16 litara po glavi stanovnika, što upućuje na zaključak da bi se u Republici Srbiji godišnje moglo sakupiti oko 10.000 tona otpadnih jestivih ulja pogodnih za proizvodnju biodizela (ova pitanja uređena su Uredbom o upravljanju otpadnim uljima - "Službeni glasnik RS", broj 60/08).

13.2.2. Male hidroelektrane

Pod pojmom mala hidroelektrana, prema Zakonu o energetici, podrazumeva se hidroelektrana snage do 10 MW.

Energetski potencijal vodotokova i lokacije za izgradnju malih hidroelektrana određene su dokumentom "Katastar malih hidroelektrana na teritoriji SR Srbije van SAP" iz 1987. godine, koji su za potrebe JP Združene elektroprivrede izradili "Energoprojekt - Hidroinženjering" i Institut "Jaroslav Černi" (u daljem tekstu: Katastar MHE), kao i katastrom malih hidroelektrana u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, u kome je obrađeno 13 hidroelektrana ("Hidroinvest" DTD, 1989. godine). Izuzetno je moguće graditi ove objekte i na drugim lokacijama uz saglasnost Ministarstva rudarstva i energetike u pogledu maksimalnog iskorišćenja energetskog potencijala vodotokova i saglasnosti drugih nadležnih ministarstava i institucija. Za postojeće višenamenske akumulacije, hidroenergetske parametre za izgradnju malih hidroelektrana, koji definišu i maksimalnu snagu postrojenja, određuje JVP "Srbijavode", Beograd, odnosno za Autonomnu pokrajinu Vojvodinu JVP "Vode Vojvodine" Novi Sad.

Ukoliko na nekoj od lokacija predviđenih katastrima iz stava 2. ovog pododeljka, usled promenjenih hidro-geoloških uslova, postojanja izgrađenih građevinskih objekata ili drugih značajnijih promena koje su nastupile u uređenju i korišćenju prostora, nije moguća izgradnja male hidroelektrane ili bi očekivana snaga bila osetno manja od snage navedene u katastarskom listu, izgradnja male hidroelektrane, uz saglasnost Ministarstva rudarstva i energetike, može se odobriti na drugoj, ili više drugih lokacija istog vodotoka kojima se obezbeđuje potpuno iskorišćavanje energetskog potencijala.

Na osnovu podataka iz katastara iz stava 2. ovog pododeljka, u Tabeli 13.3. je prikazan hidropotencijal u odabranim opštinama u Republici Srbiji.

Iskorišćenjem ukupnog energetskog potencijala malih hidroelektrana moguće je proizvesti oko 4,7% od ukupne proizvodnje električne energije u Republici Srbiji (34.400 GWh/god ostvareno u 2006. godini) i oko 15% sadašnje proizvodnje električne energije u hidroelektranama (10.900 GWh/god).

Tabela 13.3. Opštine sa najvećim potencijalom za izgradnju malih hidroelektrana

Slika 13.1. Broj malih hidroelektrana prema instalisanoj snazi

Na osnovu rezultata 15 realizovanih pred-studija izvodljivosti za izgradnju malih hidroelektrana zaključeno je da je u sadašnjim tržišnim uslovima realno očekivati izgradnju malih hidroelektrana na 5 do 10% od ukupnog broja lokacija predviđenih Katastrom MHE.

U narednom periodu je potrebno nastaviti detaljnu reviziju lokacija predviđenih Katastrom MHE instalisane snage iznad 600 kW kako bi se napravila preciznija lista izvodljivih lokacija i stvorila bolja planska osnova za korišćenje ovog obnovljivog izvora.

13.2.3. Geotermalna energija

Na osnovu dosadašnjih istraživanja i merenja u Republici Srbiji su identifikovani prirodni i veštački izvori termalne vode na teritoriji preko 60 opština. Temperatura vode je najčešće u opsegu do 40°C, a samo na teritoriji šest opština je temperatura vode preko 60°C, i to u opštinama: Vranje, Šabac, Kuršumlija, Raška, Medveđa, Apatin.

Prosečni protoci vode iz postojećih izvora i bušotina u proseku iznose do 20 l/s. Na nekoliko lokaliteta protok vode prelazi 50 l/s (Bogatić, Kuršumlija, Pribojska Banja, Niška Banja), a samo na jednoj lokaciji protok vode iznosi preko 100 l/s (Banja Koviljača).

Ukupna toplotna snaga koja bi se mogla dobiti iskorišćenjem svih postojećih izvora termalne vode iznosi oko 216 MWt, sa proizvodnjom toplotne energije od oko 7650 TJ godišnje, odnosno sa mogućom zamenom oko 180.000 toe.

Korišćenje postojećih geotermalnih izvora treba usmeriti u pravcu proizvodnje toplotne energije za potrebe raznih delatnosti - banjski turizam, zagrevanje sanitarne vode ili prostorija za potrebe poljoprivredne proizvodnje i slično.

13.2.4. Energija vetra

Na osnovu postojećih i dostupnih analiza i studija realni energetski potencijal vetra u Republici Srbiji je procenjen na instalisanu snagu od oko 1300 MW. Procena energetskog potencijala je obavljena na osnovu podataka Republičkog hidrometeorološkog zavoda prikupljenih merenjem na meteorološkim stubovima visine do 10 metara, pri čemu je zaključeno da su najperspektivnije lokacije za izgradnju elektrana na vetar: planina Midžor, Suva Planina, Vršački Breg, Stara Planina, Deli Jovan, Krepoljin, Tupižnica, Juhor i Jastrebac. Za tačnu ocenu opravdanosti izgradnje elektrane na vetar na datoj lokaciji neophodno je sprovesti detaljna merenja brzine i pravca vetra.

Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije je obavila merenja parametara vetra na visini od 50 metara - u Negotinu, Velikom Gradištu i Titelu.

Tabela 13.4. Rezultati merenja brzine vetra na visini od 50 metara

U narednom periodu je potrebno nastaviti merenja vetra na visinama od 50 metara u cilju izrade atlasa vetrova i stvaranja uslova za investiranje u kapacitete za proizvodnju električne energije koji koriste energiju vetra.

13.2.5. Energija sunčevog zračenja

Prosečan intenzitet sunčevog zračenja na teritoriji Republike Srbije se kreće od 1,1 kWh/m2/dan na severu do 1,7 kWh/m2/dan na jugu - tokom januara, a od 5,9 do 6,6 kWh/m2/dan6 - tokom jula.

Na godišnjem nivou, prosečna vrednost energije globalnog zračenja za teritoriju Republike Srbije iznosi od 1200 kWh/m2/godišnje u severozapadnoj Srbiji, do 1550 kWh/m2/godišnje u jugoistočnoj Srbiji, dok u srednjem delu iznosi oko 1400 kWh/m2/godišnje. Stepen iskorišćenja zračenja zavisi od karakteristika ugrađenog prijemnika toplote, tako da se može usvojiti prosečna vrednost raspoložive korisne energije u Republici Srbiji od 700 kWh/m2 godišnje.

U Republici Srbiji prema popisu iz 2002. godine ima oko 2,5 miliona domaćinstava. Ako bi u proseku svako peto domaćinstvo ugradilo solarni prijemnik površine 4 m2, godišnje bi se proizvelo oko 1750 GWh/god toplotne energije koja bi najvećim delom zamenila potrošnju električne energije, a delom fosilna goriva koja se koriste za zagrevanje sanitarne vode, i omogućila smanjenje emisija ugljen-dioksida za 2,3 miliona tona godišnje.

U narednom periodu je potrebno sprovesti aktivnosti usmerene na promociju korišćenja solarne energije za zagrevanje sanitarne vode i prostorija, i razvoj solarnih elektrana za proizvodnju električne energije.

13.3. Postojeći strateški okviri za korišćenje obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji

Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine u okviru Prioriteta selektivnog korišćenja obnovljivih izvora energije posebno je istaknuto da u Republici Srbiji postoje posebne pogodnosti i potrebe za organizovano korišćenje OIE u tzv. decentralizovanoj proizvodnji toplotne (sagorevanjem biomase i "sakupljanjem" sunčevog zračenja) i električne energije (izgradnjom malih hidroelektrana i vetrogeneratora snage do 10 MW), za zadovoljenje potreba lokalnih potrošača, kao i za isporuke viškova električne energije lokalnoj mreži u okviru elektroenergetskog sistema Republike Srbije.

Strategija kojom se uređuje održivi razvoj definiše nacionalne prioritete održivog razvoja, među kojima je i podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije u cilju zaštite i unapređenja životne sredine i racionalnog korišćenja prirodnih resursa, smanjenja zagađenja i pritisaka na životnu sredinu, korišćenja prirodnih resursa tako da ostanu raspoloživi i za buduće generacije.

13.4. Međunarodne obaveze Republike Srbije u pogledu OIE

13.4.1. Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA)

Osnovni cilj Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA - International Renewable Energy Agency) je da postane glavna pokretačka snaga u ubrzanoj tranziciji prema široko rasprostranjenom i održivom korišćenju obnovljivih energija u čitavom svetu, a njene glavne aktivnosti obuhvataju:

- pružanje konkretnih savetodavnih usluga vladama industrijalizovanih i zemalja u razvoju - vezanih za politiku korišćenja obnovljivih izvora energije;

- transfer tehnologija i savetodavnih usluga u vezi finansiranja projekata;

- izgradnja i podizanje kapaciteta u oblasti korišćenja obnovljive energije.

Republika Srbija postala je 26. januara 2009. godine članica i osnivač Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA), kao prve međunarodne (međuvladine) organizacije koja se fokusira isključivo na obnovljivu energiju i aktivno će nastaviti učešće u radu ove agencije u skladu sa Statutom Agencije i svojim interesima u oblasti aktiviranja i korišćenja obnovljivih izvora energije.

13.4.2. Ugovor o osnivanju Energetske zajednice između Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija

Republika Srbija je 2006. godine ratifikovala Ugovor o osnivanju Energetske zajednice između Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (u daljem tekstu: Ugovor o osnivanju Energetske zajednice).

Članom 20. ovog ugovora utvrđeno je da je svaka Ugovorna Strana dužna da u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu tog ugovora podnese Evropskoj komisiji plan za implementaciju Uputstva 2001/77/EC Evropskog Parlamenta i Saveta od 27. septembra 2001. godine za promociju električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije na unutrašnjem tržištu električne energije i Uputstva 2003/30/EC Evropskog Parlamenta i Saveta od 8. maja 2003. godine za promociju upotrebe biogoriva ili drugog goriva proizvedenog iz obnovljivih izvora za transport. Evropska komisija će plan svake Ugovorne Strane dostaviti Ministarskom savetu na usvajanje.

Uputstvo 2001/77/EC definiše: obnovljive izvore energije; predviđa ustanovljenje nacionalnih indikativnih ciljeva za potrošnju električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije i definisanje programa mera za njihovo dostizanje, koji se revidiraju svakih pet godina, a o čijem dostizanju su zemlje članice obavezne da izveštavaju Evropsku komisiju; obavezu izdavanja garancije o poreklu za električnu energiju proizvedenu iz OIE; obavezu država da analiziraju i unaprede postojeće pravne okvire i administrativne procedure neophodne za izgradnju i eksploataciju postrojenja koja proizvode električnu energiju iz OIE; ustanovljenje obaveze za operatere prenosnih i distributivnih sistema da preuzimaju i transportuju električnu energiju iz OIE uz mogućnost obezbeđenja prvenstva u pristupu na mrežu i u dispečiranju, kao i na jasno definisanje tehničkih uslova i tarifa za priključenje na mrežu i uslova za rehabilitaciju elektroenergetske mreže.

Uputstvo 2003/30/EC definiše biogoriva i nameće obaveze državama da: na tržište stave određenu količinu biogoriva (2% od ukupne količine goriva koje se koristi u sektoru saobraćaja do kraja 2005. godine, odnosno 5,75% do kraja 2012. godine) i oblike u kojima se ova goriva mogu koristiti; promovišu njihovu upotrebu; obaveštavaju Evropsku komisiju svake godine o preduzetim merama u cilju promocije korišćenja biogoriva u transportu, izdvojenim nacionalnim resursima u cilju proizvodnje energije iz biomase u druge svrhe, kao i o ukupno ostvarenom prometu goriva na tržištu sa procentualnim udelom biogoriva (kao čistog ili kao mešavina).

13.4.3. Novo Uputstvo Evropske unije o obnovljivoj energiji (2009/28/EC)

Septembra 2008. godine, Evropski parlament je usvojio paket propisa o klimatskim promenama koji ima za cilj da obezbedi smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte od 20%, unapređenje energetske efikasnosti od 20% i učešće obnovljive energije od 20% u ukupnoj potrošnji energije u Evropskoj uniji - do 2020. godine, posmatrano u odnosu na 1990. godinu.

Novo Uputstvo o obnovljivoj energiji 2009/28/EC postavlja obavezujuće nacionalne ciljeve koje članice Evropske unije treba da dostignu kroz promociju obnovljive energije u sektorima električne energije, grejanja i hlađenja i u sektoru transporta, kako bi se obezbedilo da do 2020. godine obnovljiva energija čini bar 20% ukupne potrošnje energije u Evropskoj uniji. Uputstvo takođe predviđa da će do 2020. godine korišćenje obnovljive energije u transportu (biogoriva, električna energija i vodonik proizveden iz obnovljivih izvora) iznositi najmanje 10% ukupne potrošnje goriva u Evropskoj uniji.

Za dostizanje obavezujućih nacionalnih ciljeva, Uputstvo omogućuje fleksibilnost u saradnji među državama članicama, i saradnji sa trećim zemljama - u skladu sa čl. 5. do 11. ovog uputstva.

Države članice su dužne da usvoje, objave i obaveste Evropsku komisiju o Nacionalnim akcionim planovima za ispunjenje ciljeva Uputstva i da obezbede da procedure za odobrenje, potvrde i dozvole budu pojednostavljene kako bi se otklonile prepreke za razvoj tržišta obnovljive energije.

Novo Uputstvo predstavlja pravni akt Evropske unije koji se po prvi put poziva na Ugovor o osnivanju Energetske zajednice, i predviđa mere za saradnju između država članica Evropske unije i Ugovornih strana zarad njihove obostrane koristi.

U preambuli novog Uputstva (paragraf 37) se navodi sledeće: "Ako, na osnovu odluke koja se donese na temelju Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, ugovorne strane budu obavezane da poštuju određene odredbe ovog Uputstva, biće primenjivani i mehanizmi saradnje između država članica predviđeni ovim uputstvom."

Ovo je potvrđeno i u tekstu Uputstva, član 9. tačka 8: "Države članice i Zajednica će ohrabriti odgovarajuća tela u okviru Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, da preduzmu, u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice, mere potrebne da bi Ugovorne strane tog Ugovora mogle primeniti odredbe o saradnji između država članica predviđene ovim uputstvom."

Stoga, kada ugovorne strane Energetske zajednice primene novo Uputstvo, moći će da učestvuju u mehanizmima saradnje koji su dostupni državama članicama Evropske unije (statistički transfer i zajednički projekti - gde je moguć fizički prenos obnovljive energije).

Uputstvo omogućava da čak i pre nego što ga Ugovorne strane primene, postoje podsticaji namenjeni državama članicama Evropske unije i ugovornim stranama Energetske zajednice za razvoj OIE.

Članovi 9. i 10. Uputstva dozvoljavaju državama članicama Evropske unije da učestvuju u zajedničkim projektima sa trećim zemljama i da uključe uvezenu obnovljivu energiju u dostizanje nacionalnih obavezujućih ciljeva.

U okviru zajedničkih projekata, ugovorne strane Energetske zajednice mogu da računaju na finansijsku, investicionu i druge vrste podrške, dok države članice Evropske unije mogu imati koristi od nižeg nivoa troškova i značajnih potencijala za razvoj obnovljive energije u zemljama članicama Energetske zajednice.

Početak primene novog Uputstva o obnovljivoj energiji u Republici Srbiji i drugim državama potpisnicama Ugovora o energetskoj zajednici odrediće se i uskladiti u okviru ove zajednice.

13.5. Postojeći pravni okviri

Energetska politika definisana Zakonom o energetici, između ostalog, predviđa preduzimanje mera u cilju stvaranja uslova za stimulisanje korišćenja OIE. U skladu sa tim Zakon o energetici uvodi kategorije povlašćenih proizvođača električne, odnosno toplotne energije koji između ostalog u procesu proizvodnje energije koriste OIE, a koji imaju pravo na subvencije, poreske, carinske i druge olakšice, u skladu sa zakonom i drugim propisima kojima se uređuju porezi, carine i druge dažbine, odnosno subvencije i druge mere podsticaja.

13.6. Mere podsticaja i iskustva drugih zemalja

Pošto je proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora u najvećem broju slučajeva skuplja od proizvodnje energije iz fosilnih goriva uz primenu klasičnih tehnologija, uvedeni su tzv. sistemi podrške tj. finansijske i nefinansijske mere podsticaja za investiranje u postrojenja koja koriste OIE.

Najčešće primenjivana finansijska podsticajna mera je uvećana cena otkupa proizvedene električne energije, koja se sprovodi uglavnom primenjujući dva modela. Prvi model je zasnovan na određenoj količini električne energije iz OIE (tzv. "zelene" energije) koja će biti otkupljena tokom godine (Quota System). Drugi model se sastoji u primeni definisanih otkupnih cena za isporučenu električnu energiju proizvedenu korišćenjem OIE (Feed-in tariff). U većini evropskih zemalja se primenjuje model definisanih otkupnih cena (Feed-in tariff).

Pored finansijskih mera, države često usvajaju i dodatne mere podsticanja proizvodnje električne energije iz OIE kroz umanjenje ili oslobađanje od poreza, učešće u investicionim ulaganjima - za odabrane tehnologije, koje predstavljaju strateški pravac zemlje.

Podsticanje proizvodnje toplotne energije iz OIE se za sada uglavnom obavlja kroz finansijsku podršku investicionim ulaganjima (u početnoj fazi) i kroz oslobađanje od poreza (u razvijenijim fazama primene podsticaja).

Jedna od značajnih karakteristika podsticajnih mera za povećano korišćenje OIE je selektivno podsticanje razvoja izabranih tehnologija. Pored finansiranja istraživačko razvojnih projekata finansira se izgradnja demonstracionih projekata. Osnovni kriterijumi za selekciju obnovljivih izvora energije i tehnologija koje će se podsticati su raspoloživ energetski potencijal, mogućnosti sopstvene privrede i stepen međunarodnog razvoja tehnologija i tržišta.

13.7. Postojeća infrastruktura u oblasti OIE

Broj izgrađenih objekata za eksploataciju OIE u Republici Srbiji i njihova aktuelna godišnja energetska produkcija su zanemarljivi. Kapital koji je uložen u do sada izgrađene objekte je male vrednosti i pretežno je domaćeg porekla. Veoma su mali, gledano sa nacionalnog nivoa, i finansijski rezultati ostvareni radom do sada izgrađenih objekata za korišćenje OIE.

Tehničko-tehnološke karakteristike opreme koja je locirana u do sada izgrađene objekte za eksploataciju OIE lošije su od karakteristika slične opreme koja se danas koristi u Evropskoj uniji, što negativno utiče na pouzdanost rada, sigurnost proizvodnje, energetsku efikasnost i održavanje ovih objekata.

13.8. Stanje i mogućnosti domaće proizvodnje i istraživanja i transfer tehnologija

U Republici Srbiji danas skoro da ne postoje jasno deklarisani proizvođači i serviseri opreme za eksploataciju OIE. Međutim, u oblasti korišćenja energije vodenih tokova, biomase i korišćenja energije zračenja sunca u toplotne svrhe, postoje dobre mogućnosti za aktivno uključivanje domaćih proizvođača opreme.

Stanje istraživanja u oblasti OIE je solidno utemeljeno kroz Nacionalni program energetske efikasnosti Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj.

Međutim, primena usvojenih tehnoloških znanja zaostaje, a posebno zaostaje realizacija demo-projekata usled nedostatka podsticajnih mera.

Oprema za sagorevanje biomase koja se nudi na domaćem tržištu najčešće nije namenjena za sagorevanje biomase, već visokokvalitetnih vrsta uglja, što stvara probleme prilikom eksploatacije i umanjuje efekte korišćenja biomase kao energenta.

U Republici Srbiji postoji veći broj proizvođača peći i kotlova na čvrsto gorivo (ugalj i drvo). Iako su neki od proizvođača razvili kotlove, ložišta i peći za sagorevanje određenih vrsta biomase (peleti, cepanice, oklasak kukuruza, bale slame), i dalje se u njihovom razvoju ne primenjuju najnovija svetska iskustva i standardi vezani za povećanje pouzdanosti, povećanje stepena korisnosti postrojenja, smanjenje nivoa emisija štetnih gasova i čestica, a nije razvijena ni proizvodnja prateće opreme za manipulaciju biomasom, motora i ventilatora. Domaći isporučioci opreme bi, osim parnih turbina, mogli proizvesti sve potrebne komponente za postrojenja za proizvodnju električne energije korišćenjem biomase.

Za razvoj tehnologija za proizvodnju i korišćenje biogasa - transfer tehnologije je najoptimalnija varijanta za razvoj lokalnih kompanija s obzirom na nedovoljno iskustvo sa ovim tehnologijama. Razvoj je potrebno usmeriti ka izgradnji objekata za odlaganje i proizvodnju opreme za transport i manipulaciju otpadom.

Razvoj opreme za izgradnju i proizvodnju električne energije u malim hidroelektranama je sporadičan s obzirom da je u proteklih dvadesetak godina izgradnja novih malih hidroelektrana bila minimalna. Procena je da bi se uz intenzivniju gradnju malih hidroelektrana i pružanje podrške i u Republici Srbiji mogla razviti proizvodnja malih hidro-turbina.

Pri izgradnji hidroelektrane značajan deo investicionih ulaganja se odnosi na građevinski deo (zahvat vode, dovod vode, mašinska zgrada), dok se najveći deo ostalih investicionih ulaganja odnosi na elektromašinsku opremu (turbine, generatori, regulacija i upravljanje, transformatori).

Domaća privreda je u mogućnosti da obavi građevinske radove i da isporuči deo elektro opreme (mali generatori i transformatori). Postoje i vrlo dobri uslovi za proizvodnju generatora srednjih snaga koji bi po svojim karakteristikama odgovarali malim hidroelektranama. U Republici Srbiji do sada nije postojala značajnija proizvodnja hidro-turbina, iako je bilo pokušaja osvajanja proizvodnje malih hidro-turbina (uglavnom tipa Banki). One se odlikuju jednostavnim konstrukcijama i nižim stepenom korisnosti, a izrađuju se u mašinskim radionicama manjih zanatskih radnji u nekoliko gradova u Republici Srbiji. Osim toga, u Republici Srbiji postoje i preduzeća i zanatske radnje koje se bave proizvodnjom ili izradom prototipova turbina i kompletnih mašinskih sklopova malih hidroelektrana, na osnovu projektnih rešenja timova iz naučnih institucija. Ova preduzeća bi samostalno ili uz angažovanje kapaciteta i potencijala opremljenijih mašinskih radionica naših industrijskih preduzeća mogla proizvesti i turbine snage do 3 MW.

Pomoć potencijalnim lokalnim proizvođačima opreme treba da bude organizovana kroz realizaciju razvojnih (laboratorijska ispitivanja) i demonstracionih projekata (realna mala hidroelektrana), uz saradnju sa razvojnim institucijama i kroz sinhronizovanu podršku relevantnih ministarstava (ministarstava nadležnih za poslove nauke i tehnološkog razvoja, energetike i vodoprivrede).

Osvajanjem proizvodnje određenih tipova hidro-turbina od strane domaćih firmi, omogućila bi se nabavka kompletne opreme za izgradnju malih hidroelektrana u Republici Srbiji, uz mogućnost izvoza i na tržišta susednih zemalja.

Proizvodnja stubova za vetrogeneratore je oblast u koju je moguće uključiti sektor mašinogradnje, dok bi preduzeća iz elektro-industrije, koja se bave proizvodnjom elektromotora i generatora, mogla postepeno uključiti u projekte izgradnje elektrana na vetar. Eventualna proizvodnja opreme specifične za vetro-elektrane (aero-turbine) može se očekivati samo nakon odluke nekog većeg proizvođača da preseli proizvodne pogone u Republiku Srbiju.

Na tržištu Republike Srbije mogu se nabaviti solarni paneli domaćih i inostranih proizvođača. Što se tiče proizvodnje panela za direktno pretvaranje sunčevog zračenja u električnu energiju, za sada postoji pokušaj proizvodnje u okviru projekta koji razvija Institut Mihajlo Pupin. Za dalji razvoj tržišta opreme za korišćenje solarne energije u Republici Srbiji, potrebno je usvojiti standarde i atestiranjem regulisati kvalitet proizvoda koji se mogu naći na tržištu, uz uključivanje istraživačkih institucija u dalji razvoj ove oblasti.

13.9. Identifikovane prepreke za povećano korišćenje obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji

Najznačajniju prepreku za povećano korišćenje obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji predstavljaju uočeni nedostaci, i to:

- nepostojanje jasno definisane obaveze operatera prenosnog, odnosno distributivnog sistema da prioritetno priključuju proizvođače koji koriste OIE na mrežu i da obnovljivoj energiji daju prvenstvo u dispečiranju;

- nedostatak znatnog broja standarda opreme i postupaka za eksploataciju OIE;

- nedovoljan broj propisa za projektovanje, izradu, kontrolu i montažu/ugradnju uređaja koji koriste OIE;

- nedovoljan broj akreditovanih atestnih laboratorija za postrojenja koja koriste OIE;

- neekonomske cene električne energije i disparitet cena energenata.

Značajnu administrativnu prepreku prilikom izgradnje elektrana koje koriste obnovljive izvore energije predstavljaju i odredbe Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa ("Službeni glasnik RS", br. 25/00, 25/02, 107/05, 108/05 - ispravka i 123/07 - dr. zakon), a u vezi sa odredbom člana 41. stav 1. Zakona o energetici.

Po ovim zakonskim odredbama, proizvodnja električne energije je delatnost od opšteg interesa, što i u slučaju otpočinjanja proizvodnje električne energije u malim elektranama zahteva sprovođenje iste procedure, kao i za elektrane snage veće od 10 MW.

Iz navedenih zakonskih propisa proizilazi da bi male elektrane, kao najperspektivniji oblik proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije, mogle da obavljaju ovu delatnost, potrebno je da im se u svakom pojedinom slučaju aktom Vlade poveri obavljanje te delatnosti, kao delatnosti od opšteg interesa. Akt Vlade o poveravanju delatnosti od opšteg interesa potrebno je doneti čak i kada se radi o malim elektranama snage do 1 MW, za koje ne postoji obaveza pribavljanja licence kod Agencije za energetiku.

Prikaz zakonskih odredbi koje se odnose na uslove za obavljanje delatnosti proizvodnje električne energije ukazuje na složenu proceduru koju je potrebno sprovesti u svakom pojedinačnom slučaju, da bi se moglo otpočeti sa proizvodnjom električne energije u maloj elektrani koja koristi obnovljive izvore energije, i koja negativno utiče na motivaciju potencijalnih investitora, što, u odnosu na male elektrane, zahteva preispitivanje odredbi Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa i Zakona o energetici, u cilju pojednostavljivanja procedure koja prethodi otpočinjanju rada male elektrane.

Biomasa

Najznačajniju prepreku za veće korišćenje biomase predstavlja nedovoljna raspoloživost i iskustvo u korišćenju opreme, kao i nepostojanje razvijenog tržišta biomase. Pored toga, zbog povećane potražnje za peletima i briketima u Evropskoj uniji, skoro sva domaća proizvodnja se izvozi. Kako je biomasa ograničen resurs, potrebno je definisati ukupne raspoložive količine biomase za proizvodnju briketa i peleta i intenzivirati korišćenje ostataka biomase u neprerađenoj formi, što je energetski i ekonomski racionalnije u odnosu na korišćenje peleta i briketa.

Što se tiče korišćenja biomase za proizvodnju toplotne energije, imajući u vidu aktuelne cene energenata, ekonomski je opravdano koristiti biomasu kao zamenu za prirodni gas ili tečna goriva, naročito lož ulja, dok niske cene uglja još uvek ne motivišu investitore da prelaze sa uglja na biomasu.

Male hidroelektrane

Jedna od osnovnih prepreka za intenzivniju izgradnju malih hidroelektrana u Republici Srbiji je administrativne prirode jer investitori imaju obavezu da, pored energetske dozvole za izgradnju malih hidroelektrana instalisane snage iznad 1 MW, pribave i odgovarajuće tehničke uslove i dozvole od ministarstva nadležnog za poslove vodoprivrede i šumarstva, kao i od ministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja i opštinskih organa nadležnih za urbanizam.

Nepostojanje definisanih naknada i standardnih procedura, kao i standardizovanih formi ugovora o korišćenju prirodnih dobara (vode, vodnog zemljišta, šumskog zemljišta) znatno usporava i otežava proces izgradnje malih hidroelektrana.

Solarna energija

Jedan od najvažnijih faktora koji utiče na ekonomsku opravdanost ugradnje solarnih panela za proizvodnju toplotne energije je cena električne energije. U uslovima neekonomske cene električne energije ne postoji motivisanost stanovništva da ugrađuje ovu vrstu opreme i na taj način ostvaruje uštede. Pored toga, nepostojanje standarda i kontrole kvaliteta solarnih panela koji se mogu naći na tržištu mogu negativno uticati na opredeljenje potencijalnih investitora.

Geotermalna energija

Lokalne samouprave, potencijalni investitori i korisnici nemaju dovoljno iskustva sa korišćenjem geotermalne energije.

Energija vetra

Za razliku od drugih OIE, koji imaju relativno stabilnu i predvidivu proizvodnju, kod elektrana na vetar ona je nestabilna i nepredvidiva. Zbog toga je, radi bezbednog funkcionisanja elektroenergetskog sistema potrebno obezbediti postojanje rezervnog kapaciteta. Pored toga, promenljiva snaga elektrana na vetar tokom pogona iziskuje značajne napore i troškove pri balansiranju elektrosistema, a neophodno je obezbediti širenje/rekonstrukciju prenosnog sistema. Ovo su najznačajnije tehničke prepreke za brzu izgradnju velikih kapaciteta na vetar.

13.10. Ciljevi i očekivani rezultati Programa u oblasti OIE

Osnovni ciljevi Programa u oblasti OIE su:

- efikasnije korišćenje sopstvenih potencijala u proizvodnji energije;

- smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte;

- smanjenje uvoza fosilnih goriva;

- razvoj lokalne industrije;

- otvaranje novih radnih mesta.

Cilj Republike Srbije je da do kraja 2012. godine poveća učešće električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora za 2,2%, posmatrano u odnosu na ukupnu nacionalnu potrošnju električne energije u 2007. godini, kao i da zastupljenost biogoriva i drugih obnovljivih goriva na tržištu iznosi najmanje 2,2% u odnosu na ukupnu potrošnju goriva u saobraćaju računato na osnovu energetskog sadržaja.

Realizacija postavljenog cilja će se obezbediti povećanjem proizvodnje "zelene električne energije" u obimu od 739,1 miliona kilovat-časova u 2012. godini, što je dovoljno da pokrije godišnje potrebe za energijom 179 hiljada domaćinstava (sa prosečnom mesečnom potrošnjom od 350 kilovat-časova), i stavljanjem u promet više od 130 hiljada tona biogoriva na tržište u periodu do 2012. godine.

Za ostvarenje postavljenog cilja za učešće električne energije u ukupnoj potrošnji do 2012. godine planirano je privlačenje i angažovanje privatnih izvora finansiranja u izgradnji kapaciteta snage 102 MWe koji za proizvodnju električne energije koriste obnovljive izvore, čime bi se stvorili uslovi za povećanje proizvodnje "zelene električne energije" za 739,1 GWh. Detaljan pregled i dinamika ostvarenja cilja dati su u tabeli 13.5.

Tabela 13.5. Dinamika ostvarenja ciljnog učešća električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora

U posmatranom periodu će se proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora povećati za 7,4% - sa 9.974 GWh u 2007. na 10.713,1 GWh u 2012. godini.

Planirani kapaciteti obuhvataju izgradnju najmanje 45 MWe malih hidroelektrana, 45 MWe vetroelektrana, 5 MWe solarnih fotonaponskih postrojenja, 2 MWe postrojenja na biomasu i 5 MWe postrojenja koja koriste biogas, uz ukupnu vrednost investicija od oko 200 miliona evra u periodu do 2012.

Slika 13.2. Planirana proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora u Republici Srbiji, po vrstama

Privlačenje i angažovanje privatnih izvora finansiranja, kao i finansiranje podsticaja i podrške razvoju OIE, će se realizovati sprovođenjem politike podsticaja i mehanizama za podršku razvoju OIE.

Planirano povećanje učešća biogoriva u saobraćaju u Republici Srbiji je moguće obezbediti korišćenjem biodizela, s obzirom da postoje mogućnosti za proizvodnju - od sirovina do proizvodnih kapaciteta (procenjena mogućnost proizvodnje od 141.750 do 250.600 t biodizela godišnje, u zavisnosti od strukture setve).

Ostvarenje ciljnog učešća biogoriva u saobraćaju od 2,2% u 2012. godini je moguće obezbediti određivanjem minimalnog zapreminskog sadržaja metilestra masne kiseline (MEMK) u dizel gorivima odnosno obaveznim umešavanjem biodizela u dizel goriva, u količinama datim u Tabeli 13.6, pod uslovom da ukupna potrošnja naftnih derivata u saobraćaju ostane na nivou planiranom za 2009. godinu - 586,332 tona motornih benzina i 1,909,671 tona dizel goriva.

Tabela 13.6. Dinamika ostvarenja ciljnog učešća biogoriva u saobraćaju

* Prema zahtevima standarda SRPS EN 590:2005, sadržaj metilestra masne kiseline MEMK (biodizela) ograničen je maksimalno na 5% v/v.

13.11. Akcioni plan za realizaciju programa u oblasti OIE

Pregled osnovnih aktivnosti čija je realizacija neophodna za postizanje postavljenih ciljeva Programa u oblasti OIE do 2012. godine, kao i njihovi nosioci i rokovi za realizaciju su prikazani u Tabeli 13.7.

Tabela 13.7. Dinamika realizacije mera i aktivnosti predviđenih Programom u oblasti OIE do 2012. i nosioci njene implementacije

13.12. Stimulisanje korišćenja obnovljivih izvora energije i efikasnih tehnologija za proizvodnju električne energije

Prema članu 6. stav 2. Zakona o energetici, Programom ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije, utvrđuju se uslovi, način i dinamika ostvarivanja Strategije razvoja energetike, energetski objekti koje je neophodno izgraditi, uzimajući u obzir prognoziranu potrošnju energije i energenata, energetsku efikasnost, mogućnost korišćenja obnovljivih izvora energije, mogućnost korišćenja efikasnih tehnologija za proizvodnju energije i energenata i stimulisanje investiranja u energetski sektor.

S tim u vezi, trebalo bi imati u vidu da je Zakonom o upravljanju otpadom ("Službeni glasnik RS", broj 36/09) propisano da se otpad može ponovo koristiti i za energetsko iskorišćenje, kao i da je istim zakonom utvrđeno ovlašćenje ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine da bliže propiše uslove i način sakupljanja, transporta, skladištenja i tretmana otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije.

Pitanje podsticajnih mera za investiranje u izgradnju energetskih objekata za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije, cena otkupa električne energije, kao i odnosa povlašćenog proizvođača i kupca električne energije, predmet je uređivanja posebnog akta Vlade.

13.13. Sprovođenje i praćenje realizacije programa u oblasti OIE

Nosilac aktivnosti neophodnih za realizaciju Programa u oblasti OIE su Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, uz pomoć Agencije za energetsku efikasnost. Međutim, uspešna realizacija Programa moguća je samo uz koordiniranu aktivnost više institucija i aktivno učešće i drugih relevantnih institucija u delu njihove nadležnosti.

Kao preduslov za uspešnu realizaciju Programa i politike u vezi sa OIE, neophodno je što pre ojačati sve tri navedene institucije, u pogledu broja zaposlenih i njihovog usavršavanja.

U cilju ocene postignutih rezultata, svake dve godine realizacije Programa, angažovaće se ekspertski tim da oceni realno stanje i utvrdi nivo ispunjenosti postavljenih ciljeva i u skladu sa tim aktuelizuje Program u delu OIE.

14. FOND ZA ENERGETSKU EFIKASNOST

14.1. Stanje u energetici Republike Srbije

U prošlosti narušena ekonomija Srbije, sa društvenim proizvodom višestruko nižim nego u razvijenijim zemljama centralne i istočne Evrope, opterećena je vrlo neracionalnom potrošnjom energije. Neracionalnost potrošnje energije najbolje ilustruju nepovoljni indikatori potrošnje energije po jedinici društvenog proizvoda, po učešću troškova energije u ukupnom društvenom proizvodu, u celini i po sektorima, a posebno po grupacijama industrije. Navedeni indikatori potrošnje energije su do te mere pogoršani tokom perioda 1990-2000. da sve analize ukazuju da se planirani privredno-ekonomski oporavak Srbije do 2012. godine može ostvariti samo pod uslovom da se indikatori potrošnje energije dovedu bar na nivo iz 1990. godine, čime bi ekonomska efektivnost utrošene energije i energetska efikasnost korišćenja energije dovele na nivo onih centralno i istočno evropskih zemalja koje su ostvarile pozitivan razvoj u proteklih 10 godina.

Činjenice da Republika Srbija samo za uvoz kvalitetnih energenata (nafte, gasa, koksa, električne energije) izdvaja godišnje preko jedne milijarde USD, i da skoro isto toliko iznose troškovi proizvodnje finalne energije iz domaćih energetskih resursa, ukazuju na potrebu hitnih intervencija, počev od regulative do tehničkih mera kojima se omogućuje smanjivanje evidentno visokih gubitaka energije, kako u sistemima za proizvodnju i distribuciju energenata, tako i u sektorima potrošnje energije. Ovo se posebno odnosi na potrebu racionalnije upotrebe i smanjivanja potrošnje električne energije ne samo zbog činjenice da je reč o najplemenitijem i najskupocenijem vidu energije već i zbog činjenice da će se u Republici Srbiji celokupna proizvodnja ovog energenta još dugo zasnivati samo na postojećim elektroenergetskim kapacitetima, za čije će održavanje i povećanje pogonske spremnosti biti potrebna značajna sredstva ne samo za unapređeno održavanje opreme putem detaljnih remontnih radova, već i za modernizaciju postrojenja ugradnjom novih uređaja za zaštitu životne sredine.

Iz navedenih činjenica proističe urgentna potreba preuzimanja svih neophodnih mera za sprovođenje konkretnih aktivnosti na programima za racionalnu upotrebu i štednju, pre svega, električne i toplotne energije u sektoru domaćinstva i javne i komercijalne delatnosti, uključujući i programe za povećanje efikasnosti u postrojenjima za proizvodnju i distribuciju energije, te povećanje efikasnosti korišćenja energije u proizvodnim tehnologijama industrije Srbije.

Osim toga, politika cena energije i pariteta cena energije i goriva još uvek nisu stimulativne za štednju energije, racionalno korišćenje energije (npr. uvođenje kogeneracije) i veće korišćenje obnovljivih izvora energije. U narednom periodu treba doneti više podzakonskih akata i drugih propisa, kao i uvesti finansijske i ekonomske mere da bi mogle da budu realizovane obaveze iz Strategije razvoja energetike i da bi bila usaglašavana dokumenta neophodna za proces očekivanog približavanja i pridruživanja Evropskoj uniji.

Veliki gubici i neracionalna potrošnja energije, kao i rastuća uvozna zavisnost su ozbiljan razlog da Republika Srbija u svoje razvojne prioritete svrsta povećanje energetske efikasnosti i primenu lokalnih, posebno obnovljivih izvora energije. Za direktno podsticanje tako usmerenih aktivnosti u sektorima potrošnje energije neophodno je osnivanje namenskog Fonda za energetsku efikasnost, donošenje Državnog programa za racionalnu upotrebu energije, kao i donošenje posebnog Zakona za racionalnu upotrebu energije, koji treba da obezbedi pravni okvir za realizaciju navedenih aktivnosti. Svi planski dokumenti Republike Srbije (Zakon o energetici, Strategija razvoja energetike do 2015. godine, Nacionalna strategija privrednog razvoja), kao i aktivnosti nadležnih institucija (Ministarstvo rudarstva i energetike, Agencija za energetsku efikasnost, Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine idr.) i programi koje one realizuju (Nacionalni program energetske efikasnosti koji realizuje Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, strateški programi koje realizuje Agencija za energetsku efikasnost, na primer) identifikuju prethodne stavove kao prioritete, odnosno preduslove za dostizanje evropskih standarda u oblastima energetske efikasnosti i primene obnovljivih izvora energije.

14.2. Strateški okvir za osnivanje fonda u Republici Srbiji

14.2.1. Strategija

Među prioritetnim programima Strategije su Usmereni prioritet racionalne upotrebe energenata i efikasnog korišćenja energije i Posebni prioritet korišćenja novih obnovljivih izvora energije i novih efikasnih energetskih tehnologija, odnosno uređaja.

Među mere Strategijom predviđene za realizaciju njenih strateških ciljeva spadaju formiranje Fond za energetsku efikasnost za Programe energetske efikasnosti i primene novih obnovljivih izvora energije, kao i utvrđivanje Modela finansijskog podsticanja za ekonomsko-efektivna ulaganja u Programe energetske efikasnosti i Projekte za primenu novih obnovljivih izvora energije.

14.2.2. Ugovor o osnivanju zajednice za energetiku jugoistočne Evrope

Ugovorom o osnivanju Zajednice za energetiku jugoistočne Evrope (glava 6, član 35) predviđeno je da Zajednica usvaja Mere radi podsticanja razvoja u oblastima obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti. Ta ugovorna obaveza podrazumeva usvajanje i primenu postojećih direktiva Evropske unije u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, koje indirektno vode ka osnivanju posebnog fonda za te namene.

14.2.3. Strategija kojom se uređuje privredni razvoj Srbije do 2012. godine

Početkom 2006. godine pripremljena je Strategija kojom se uređuje privredni razvoj Srbije do 2012. godine, u kojoj je direktno naznačena i obrazložena hitna potreba osnivanja posebnog Fonda za podsticanje povećanja energetske efikasnosti i primene obnovljivih izvora energije.

Zbog činjenice da u Republici Srbiji još uvek nema povoljnog okruženja koje bi stimulisalo preduzeća, lokalne zajednice, pojedinaca, pa i samu državu, za racionalno i efikasno trošenje energije, i pored usaglašene i sveobuhvatne Politike energetske efikasnosti, iniciran je proces stvaranja zakonodavnog i normativnog okruženja i politike cena energije i goriva, koje bi takvo povoljno okruženje formiralo. Sve to je potrebno pomagati finansijskim i ekonomskim merama, podsticati i olakšavati sve aktivnosti i projekte koji doprinose energetskoj efikasnosti, među kojima je formiranje posebnog Fonda za energetsku efikasnost najefektivnija mera.

14.3. Institucionalni okvir

14.3.1. Agencija za energetsku efikasnost

Agencija za energetsku efikasnost je reosnovana 2004. godine na osnovu Zakona o energetici Republike Srbije (član 146), sa ciljem da obavlja poslove (član 147) u vezi sa pripremom predloga podsticajnih mera za povećanje energetske efikasnosti u postupku pripreme Strategije razvoja energetike (stav 1), pripremom i predlaganjem programa i mera za podsticanje efikasnog i racionalnog korišćenja energije i da prati njihovo sprovođenje (stav 2), kao i da priprema predloge za sprovođenje energetske efikasnosti, iskorišćavanje obnovljivih izvora energije i zaštite životne sredine (stav 3), zatim priprema i predlaže tehničke i druge propise koji se odnose na povećanje energetske efikasnosti (stav 4), priprema kriterijume za ocenu efikasnosti uređaja u korišćenju energije i način njihovog obeležavanja u skladu sa odgovarajućim međunarodnim propisima i standardima (stav 5), pruža finansijsku i tehničku podršku u pripremi i realizaciji prioritetnih projekata energetske efikasnosti (stav 6), kao i da podrži konsultantske, savetodavne i edukativne aktivnosti u promovisanju energetske efikasnosti (stav 7).

14.3.2. Nacionalni program energetske efikasnosti

Nacionalni program energetske efikasnosti je donet 2001. godine, u okviru Ministarstva nauke i zaštite životne sredine i finansira se sredstvima koja su u Budžetu Republike Srbije namenjena finansiranju nauke i naučnih institucija.

Nacionalni program energetske efikasnosti, odnosno projekti koji se u okviru njega finansiraju obuhvataju: (1) racionalno korišćenje energetskih potencijala Srbije, (2) racionalno korišćenje potencijala okoline, (3) korišćenje alternativnih i obnovljivih izvora energije, (4) energetsku efikasnost u eksploataciji i transformacijama energetskih izvora u primarnu energiju, (5) energetsku efikasnost pri prenosu i distribuciji toplotne i električne energije, (6) energetsku efikasnost pri transformacijama energije u finalnu energiju kod krajnjih potrošača u industriji, domaćinstvima, poljoprivredi, komunalnim sistemima, stambenim i javnim zgradama i u saobraćaju.

14.3.3. Regionalni centri energetske efikasnosti

U Republici Srbiji je osnovano 5 regionalnih centara za energetsku efikasnost, lociranih u 5 univerzitetskih centara (Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Kraljevu). Osnivanje regionalnih centara pomognuto je donacijama vlade Kraljevine Norveške. Regionalni centri treba da obezbeđuju sprovođenje regionalnih programa energetske efikasnosti i primene obnovljivih izvora energije samostalno ili u saradnji sa drugim regionalnim institucijama, a u okviru državnog programa za racionalnu upotrebu energije, koji sprovodi Agencija za energetsku efikasnost.

14.4. Očekivani rezultati uvođenja Fonda

Fond za energetsku efikasnost osniva se radi podsticanja i sufinansiranja aktivnosti koje su definisane Programom, i imaju za cilj poboljšanje energetske efikasnosti u sektorima proizvodnje i potrošnje energije, kao i povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije u Republici. Shodno iskustvu u Evropskoj uniji, od osnivanja i rada Fonda očekuje se poboljšanje energetske efikasnosti u privatnim, javnim, poslovnim i drugim zgradama kroz intervencije na omotaču zgrade, izmene, modernizaciju i zamenu kotlova i toplotnih podstanica sa instalacijama grejanja, sistema za pripremu sanitarne tople vode i unutrašnjeg osvetljenja, kao i poboljšanje energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije u industrijskim preduzećima i komunalnim sistemima, kao i sufinansiranje istraživačkih i razvojnih programa, projekata i studija iz oblasti energetske efikasnosti koje realizuje Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine.

Takođe se očekuje da Fond obezbedi i sufinansiranje obrazovnih programa u okviru permanentnog obrazovanja stručnjaka u oblastima energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije, obuku lokalnih samouprava za izradu energetskog bilansa i planova energetskog razvoja uz uvođenje sistema energetske statistike, kao i obuku i edukaciju menadžmenta industrijskih preduzeća i operatora za mašinama. Sredstva Fonda mogu da se daju korisnicima (pravnim i fizičkim licima) radi finansiranja projekata energetske efikasnosti i primene obnovljivih izvora energije putem zajmova, izdavanja garancija i drugih oblika jemstava, subvencija, pomoći i donacija na osnovu javnih konkursa. Fond, saglasno godišnjem i višegodišnjem programu rada, definiše finansijska sredstva za aktivnosti Agencije za energetsku efikasnost u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.

14.5. Predlog pravnog rešenja i postupka za osnivanje Fonda

S obzirom na namenu, Fond za energetsku efikasnost treba osnovati sa statusom pravnog lica sa javnim ovlašćenjima. Fond se može osnovati izmenom i dopunom postojećeg Zakona o energetici ili posebnim zakonom, koji uređuje njegovo osnivanje, delatnost, izvore sredstava, namenu i način korišćenja sredstava, kao i druga pitanja u vezi sa delatnostima Fonda.

Rad Fonda definiše se višegodišnjim i jednogodišnjim programima rada. Programi rada Fonda pripremaju se u skladu sa Strategijom, Programom ostvarivanja Strategije razvoja energetike, Programom rada Agencije za energetsku efikasnost, drugim aktima i propisima u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, kao i međunarodnim sporazumima i ugovorima čija je potpisnica Republika Srbija.

14.6. Mogući izvori prihoda Fonda za energetsku efikasnost

Za formiranje prihoda Fonda razlikuju se dve vrste izvora determinisanih po načinu nastanka i upotrebi za ciljeve koji u osnovi podstiču energetsku efikasnost i racionalnu upotrebu energije. Na prvom mestu po značaju i ulozi su izvorni prihodi koji bi bili generisani naknadama na potrošnju energije i energenata, čime bi se stvorila realna materijalna osnova za obezbeđivanje uslova za unapređenje energetske efikasnosti u svim sektorima potrošnje energije i stimulisanje korišćenja obnovljivih izvora energije. Drugi po značaju izvor bili bi donacije i krediti međunarodne zajednice i međunarodnih finansijskih institucija kao i fondovi Evropske unije namenjeni u ove svrhe, koje bi Fond aranžirao i servisirao na principima privrednog računa. Obveznici plaćanja naknada namenjenih za potrebe Fonda propisuju se zakonom kojim će se propisati osnivanje Fonda i posebnim aktima.

Opštim aktima Fonda utvrđuju se uslovi koje moraju ispunjavati korisnici sredstava Fonda, uslovi i način dodeljivanja sredstava Fonda, kriterijumi i merila za ocenjivanje zahteva za dodeljivanje sredstava Fonda, način praćenja namenskog korišćenja sredstava i ugovornih prava i obaveza, kao i druga pitanja od značaja za dodeljivanje i korišćenje sredstava Fonda.

14.7. Potencijali mogućih finansijskih izvora

14.7.1. Nove namenske naknade

Za najveći deo sredstava Fonda neophodno je uvođenje novih naknada na potrošnju energenata. To podrazumeva uvođenje naknada za sve potrošače goriva i energije (osim za potrošnju kvalitetnijeg uglja, koja ima mali značaj u ukupnoj potrošnji energije u Republici). Obaveznici plaćanja bili bi svi potrošači električne energije, prirodnog gasa u energetske svrhe i naftnih derivata u energetske svrhe.

Sadašnje stanje u pogledu tarifnog sistema za prodaju električne energije i budućeg sistema sa novim konceptom postojanja tri tarifna sistema otežava kvantifikacije naknada na potrošnju električne energije. Poznato je da će, u skladu sa Zakonom o energetici, postojati tarifni sistemi za pristup i korišćenje sistema za prenos električne energije, za pristup i korišćenje sistema za distribuciju električne energije i tarifni sistem za obračun električne energije za tarifne kupce. Svi ovi sistemi imaće krajnje potrošače kao učesnike na budućem tržištu električne energije u Republici Srbiji. Pod pretpostavkom da se uvede naknada na važeće tarifne stavove u visini od 1%, u tabeli 14.1 daje se proračun naknada kao deo prihoda Fonda za period 2008.-2012. godina. Napominje se da su procene rasta potrošnje zasnovane na "Planu rada i razvoja JP "Elektroprivreda Srbije 2006.-2010.", pri čemu je računato sa tekućim prosečnim prodajnim cenama iz važećih tarifnih stavova i ukupnim prihodom JP EPS kao osnovicom za naknade po stopi od 1%.

Tabela 14.1. Proračun naknada od električne energije kao deo prihoda Fonda

Na identičan način urađen je proračun formiranja sredstava Fonda po osnovu naknada na potrošnju prirodnog gasa u energetskoj potrošnji u iznosu od 0,5% od cene gasa kod krajnjih potrošača. Za procenjeni rast potrošnje gasa do 2012. godine u pojedinim sektorima potrošnje (termoelektrane-toplane, gradske toplane, industrijske energane, industrija, saobraćaj i domaćinstva) rezultati proračuna naknada uz uvažavanje važećih tarifnih stavova za isporuku gasa dati su u tabeli 14.2.

Tabela 14.2. Proračun naknada od prirodnog gasa kao deo prihoda Fonda

Koristeći procenjeni rast potrošnje pojedinih vrsta tečnih derivata tokom posmatranog perioda do 2012. godine, zasnovan na predlogu energetskog bilansa za 2007. godinu i pretpostavljenom rastu potrošnje po stopi od 2% godišnje i procene rafinerijskih cena pojedinih derivata uz primenu doprinosa od 0,5% na vrednost prihoda ostvarenog prodajom tečnih derivata za formiranje dela sredstava Fonda obračunata je dinamika priliva sredstava u Fond koja je data u tabeli 14.3.

Tabela 14.3. Proračun naknada od tečnih goriva kao deo prihoda Fonda

Zbirni iznos sredstava koja bi bila prikupljena u Fondu za energetsku efikasnost po osnovu naknada računatih po pretpostavljenoj stopi od 1% za utrošenu električnu energiju i po 0,5% za energetsku potrošnju prirodnog gasa i tečnih goriva prikazan je na slici 14.1.

Slika 14.1. Dinamika ukupnog prihoda Fonda od namenskih taksi

14.7.2. Budžet Republike Srbije

Budžet Republike Srbije kao mogući izvor za formiranje sredstava Fonda ne ocenjuje se kao realna opcija za podsticanje energetske efikasnosti i primene obnovljivih izvora energije, pre svega, zbog već izvesnog visokog udela u društvenom proizvodu i otežanog kandidovanja Fonda kao novog potrošača koji bi na taj način kao budžetski potrošač izgubio svoju izvornu samostalnost.

Najznačajniji program koji se finansira direktno iz budžeta, a u vezi je sa aktivnostima povećanja energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije je Nacionalni program energetske efikasnosti koji se finansira sredstvima Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine. Sredstva Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine namenski su određena Budžetom Republike Srbije za finansiranje istraživanja i razvoja u svim oblastima, pa i u oblasti energetike. Sredstva izdvojena za finansiranje istraživanja u oblasti energetike usmerena su na razvoj energetskih tehnologija. Nacionalni program energetske efikasnosti troši preko 1 milion evra iz budžeta, i u potpunosti će ostvariti svoju ulogu ako se uz finansiranje sredstvima novog Fonda obezbede gradnje i ispitivanja pilot i demonstracionih postrojenja u prioritetnim oblastima koje bude definisao budući Državni program energetske efikasnosti.

14.7.3. Donacije

U periodu posle 2000. godine donacije su bile značajan izvor sredstava za rehabilitaciju proizvodnog energetskog sektora, koji je u velikoj meri bio degradiran i praktično ugrožen dugogodišnjim izostankom redovnog održavanja. Poslednjih godina se donacije za energetiku i druge oblasti postepeno smanjuju, prelazeći u meke i komercijalne kredite koji se dodeljuju energetskom sektoru uglavnom za ekološke sanacije postojećih i investicije u nove objekte.

Tekuće donacije za energetski sektor mogu delom biti preusmerene na Fond za energetsku efikasnost. Međutim, budući da su te donacije najčešće direktno usmerene na konkretne projekte ili u jedinice lokalne samouprave, nije realno očekivati njihovo značajnije učešće u ukupnim sredstvima koje Fond dobija iz drugih izvora. Stoga u projekciji prihoda Fonda učešće preusmerenih tekućih donacija nije uzeto u obzir.

14.7.4. Krediti

14.7.4.1. Međunarodni fondovi

Krediti se mogu uzeti kao realan izvor prihoda, bilo direktno bilo preko Fonda. Globalni fond za zaštitu životne sredine (Global Environmental Facility-GEF) je jedan od međunarodnih fondova koji se može eventualno koristiti za te svrhe. Mnogo realnije je računati na to da Republika Srbija, sa stanovišta svog sadašnjeg razvojnog statusa, privlačenje stranih investicija u energetiku može ostvariti po fleksibilnim mehanizmima Kjoto protokola. Na raspolaganju je samo Mehanizam čistog razvoja (Clean Development Mechanism-CDM), koji se može primenjivati za finansiranje energetskih projekata odmah nakon očekivane ratifikacije Kjoto protokola u Narodnoj skupštini. Jasno je da postoji interes Srbije da na ovaj način obezbedi nedostajuća finansijska sredstva, ali zahteva poseban oprez zbog mogućih negativnih posledica prenosa prava na emisije gasova sa efektom staklene bašte.

14.7.4.2. Svetska banka

Svetska banka direktno finansira relativno veliki broj projekata za povećanje energetske efikasnosti u Republici Srbiji, delom u vidu donacija, a delom putem odobravanja mekih kredita pod tzv. IDA uslovima. Zato se može pretpostaviti da će ona nastaviti da podstiče takve projekte i putem budućeg Fonda za energetsku efikasnost u slučaju da pružaju mogućnost ostvarivanja relativno visoke interne stope povraćaja reda 15% i više. Jedan od značajnijih projekata finansiran kreditom Svetske banke pod povoljnim uslovima je sanacija, rekonstrukcija i racionalizacija sistema snabdevanja energijom za Klinički centar Srbije u vrednosti od 21 milion USD.

14.7.4.3. Evropska banka za obnovu i razvoj

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pomogla je donacijama osnivanje i početak rada Agencije za energetsku efikasnost Republike Srbije, kao i osnivanje i početak rada Agencije za energetiku Republike Srbije. Očekuje se da će ova finansijska institucija i dalje podsticati značajne projekte energetske efikasnosti, ali manje donacijama, a više kreditiranjem pod povoljnim uslovima, bilo direktno bilo posredstvom budućeg Fonda za energetsku efikasnost.

14.7.4.4. Evropska investiciona banka

Značajnu ulogu u finansiranju projekata energetske efikasnosti i primene obnovljivih izvora energije u okviru programa rada budućeg Fonda, koji će se moći kandidovati, pre svega, kod velikih međunarodnih banaka, kao što su Svetska banka, EBRD uključujući i Evropsku investicionu banku. Krediti koje bude pod povoljnim uslovima odobravala ova banka mogu biti vrlo značajan faktor za izvore Fonda, ali uz vrlo transparentno modeliranje načina kandidovanja i njihovog servisiranja.

14.7.4.5. Strane nacionalne finansijske institucije

Za projekte energetske efikasnosti i primene obnovljivih izvora energije mogu se koristiti i strani nacionalni fondovi. Fond SAD (USAID) već finansira projekte za kombinovani gasno-parni ciklus i kogeneraciju u Republici Srbiji, Nemački KfW i SIDA iz Švedske uključeni su u podsticanje projekata daljinskog grejanja, a Vlada Kraljevine Norveške je pomogla osnivanje regionalnih centara energetske efikasnosti, a pomaže realizaciju i ovog projekta, kao i projekata za primenu obnovljivih izvora energije. Stoga je realno očekivati da će ove i druge strane nacionalne finansijske institucije nastaviti da pomažu ovakve projekte, direktno ili preko Fonda.

14.7.5. Obnovljiva sredstva

Pored finansiranja konkretnih projekata iz oblasti povećanja energetske efikasnosti na bespovratnoj osnovi, značajan udeo angažovanja budućeg Fonda zasnivao bi se i na kreditnoj osnovi, čime bi se obezbedio status njegove obnovljivosti, uz povoljne kreditne uslove, znatno niže od tržišnih. Taj mehanizam nužno je i zakonski uskladiti, imajući u vidu opšte pristupe u vezi sa kreditnim finansiranjem u ulogu banaka. Gledano dinamički, realnost primene tog mehanizma može se očekivati tek od 2009. godine ili još kasnije.

14.8. Dinamička projekcija prihoda i plasmana sredstava fonda

14.8.1. Struktura prihoda Fonda prema izvorima za period do 2012. godine

Potencijalni izvori prihoda budućeg Fonda za energetsku efikasnost, koje je realno moguće aktivirati u srednjoročnom periodu do 2012. godine, obuhvataju naknadu na potrošnju električne energije, prirodnog gasa i tečnih goriva prema tački 14.7.1. Ukupni prihodi Fonda prema pretpostavkama uvođenja doprinosa na isporučenu električnu energiju, prirodni gas i tečna goriva prikazani su na slici 1. Osim ovih izvora, moguće je računati sa finansiranjem Fonda iz donacija, kao i iz kredita i revolving kredita. Na osnovu tih pretpostavki u sledećem poglavlju je sačinjena dinamička projekcija prihoda Fonda do 2012. godine.

14.8.2. Dinamička projekcija prihoda Fonda do 2012. godine

Na osnovu procena o mogućim izvorima i njihovim kvantifikacijama u tabeli 14.4 dati su mogući godišnji bilansi priliva sredstava u Fond. Uvaženo je da za 2007. godinu nije realno računati sa uspostavljanjem svih potrebnih instrumentarija, a naročito zakonskih, od početka godine, tako da je usvojeno da priliv počne u 2008. godini.

Tabela 14.4. Projekcija priliva sredstava u Fond do 2012. godine

Sa ovim sredstvima moguće je razviti široku lepezu angažovanja budućeg Fonda za energetsku efikasnost na konkretnim projektima i stimulacijama, od kojih je posebno detaljno analizirana stimulacija u vezi sa kupovinom fluorescentnih cevi za osvetljenje u domaćinstvima sa neposrednom energetskom efikasnošću, uz najbrže efekte na elektroenergetski sistem Republike Srbije. U poglavlju 14.8.3. prikazana je dinamička projekcija plasmana ukupnih sredstava Fonda.

14.8.3. Dinamička projekcija plasmana sredstava Fonda do 2012. godine

Struktura plasmana sredstava Fonda prema sektorima potrošnje energije procenjena je uzimajući u obzir njihovo procentualno učešće u potrošnji finalne energije ostvarene u 2003. godini. U toj potrošnji industrija i poljoprivreda su učestvovale sa 31,3%, domaćinstva sa 34%, javne i komercijalne delatnosti sa 13,7% i saobraćaj sa 21%. Očekivana struktura plasmana sredstava Fonda po sektorima potrošnje energije, uz pretpostavljenu strukturu plasmana od 70% za projekte energetske efikasnosti i 30% za korišćenje obnovljivih izvora energije, bila bi 23,5% za industriju i poljoprivredu, 36,5% za domaćinstva, 30% za javne i komercijalne delatnosti i 10% za saobraćaj. Procenjena struktura mogućeg plasmana sredstava Fonda predstavljena je u tabeli 14.5.

Tabela 14.5. Struktura plasmana sredstava Fonda do 2012. godine

15. ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

Važećim Zakonom o energetici ("Službeni glasnik RS", broj 84/04) definisano je da energetska politika Republike Srbije obuhvata mere i aktivnosti koje se preduzimaju radi ostvarivanja dugoročnih ciljeva u oblasti energetike, između kojih je naglašeno i unapređenje zaštite životne sredine. Stoga je neophodno identifikovati mere za zaštitu životne sredine u sektoru energetike. Time bi se unapređenjem kvaliteta životne sredine značajno unapredio rad postojećih energetskih postrojenja.

15.1. Zaštita vazduha

Zakon o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", broj 135/04) reguliše pitanja zaštite vazduha, uključujući prostorno planiranje i izgradnju energetskih industrijskih postrojenja, finansiranje mera ublažavanja, kontrolu i kazne za nepridržavanje. Ovim zakonom se zahteva rekonstrukcija postojećih postrojenja koja predstavljaju rizik po životnu sredinu da bi se zadovoljili propisani uslovi i mere zaštite životne sredine, pri čemu će nadležni organ odrediti izvore zagađenja i rokove za rekonstrukciju. Pored Zakona o zaštiti životne sredine, usvojeni su i Zakon o strateškoj proceni uticaja ("Službeni glasnik RS", broj 135/04), Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", broj 135/04) i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja ("Službeni glasnik RS", broj 135/04). Ovi zakoni su u skladu sa propisima EU. Poseban značaj ima Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine (IPPC-zakon), pošto je rok za dobijanje integrisane dozvole, tj. usaglašavanje sa važećim najboljim dostupnim tehnikama (Best Available Techniljue-BAT) 2015. godina. Ova dozvola je uslov daljeg rada energetskih i industrijskih postrojenja koja potpadaju pod odredbe Zakona (sve termoelektrane, hidroelektrane, rafinerije).

Od velikog značaja za zaštitu vazduha su:

- Direktiva o velikim ložištima 2001/80/EC i

- Direktiva o smanjenju udela sumpora u gorivima 1999/32/EC,

čija je implementacija predviđena Ugovorom o osnivanju energetske zajednice, Anex II, koji je Republika Srbija ratifikovala u 2006. godini. Primena prve direktive može izazvati ogromne ekonomske i tehničke uticaje na rad JP EPS i drugih preduzeća koja su proizvođači toplotne energije, te je pre njenog usvajanja potrebna izrada detaljne analize uticaja direktive na rad elektroenergetskog sistema, kao i sistema daljinskog grejanja, tj. rada toplana i drugih energana.

Prilikom planiranja određenih aktivnosti i mera, koje se moraju preduzeti u cilju zaštite vazduha, potrebno je uzeti u obzir aktuelnu političku i ekonomsku situaciju, sadašnju, stvarnu situaciju u oblasti zaštite životne sredine u Republici Srbiji, ali i iskustva novih zemalja članica EU, koje su prošle isti put tokom devedesetih godina prošlog veka. Pri tome se mora primeniti određeni opšti koncept da bi se obezbedila efikasnost respektivnih paketa akcija i mera, to jest:

- aktivnosti i mere moraju biti optimizirane u vremenskom smislu minimiziranja troškova;

- mora se primeniti različit pristup za pojedine tipove postrojenja, tj. mora postojati privremeni nacionalni tretman za postojeća postrojenja, a "EU pristup" za novoizgrađena i buduća postrojenja;

- neophodno je formiranje liste prioriteta, tj. liste najvažnijih problema koje bi trebalo prioritetno rešavati;

- korišćenje "prirodnih" društvenih sila, kao što su dobrovoljni instrumenti (npr. sistemi upravljanja životnom sredinom, koncept čiste proizvodnje, ekološka efikasnost, ekološko obeležavanje ili dobrovoljni ugovori) trebalo bi da bude široko primenjivano.

Rešenja koja za cilj imaju uvođenje novih tehnologija umesto ugradnje dodatnih uređaja na zastarelim postrojenjima moraju imati prioritet, pri čemu se moraju uzeti u obzir finansijske mogućnosti privrede.

Nacionalne granične vrednosti emisija služiće kao osnova za davanje integrisanih dozvola. Iz tog razloga, neophodno je izvršiti usklađivanje Pravilnika o graničnim vrednostima emisija i rokovima merenja i evidentiranja podataka ("Službeni glasnik RS", broj 30/97) za sve kategorije postrojenja koja su predmet Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja ("Službeni glasnik RS", broj 135/04). Posebno je potrebno razmotriti granične vrednosti emisija za postrojenja za sagorevanje čija je toplotna snaga na ulazu manja od 50 MW.

Potrebno je napomenuti da pri utvrđivanju nacionalnih graničnih vrednosti emisija treba uzeti u obzir i starost domaćih postrojenja.

Tranzicioni period mora biti iskorišćen za obnovu, rekonstrukciju i modernizaciju ili zatvaranje starih postrojenja. U cilju stimulisanja ugradnje novih i čistijih postrojenja, tj. investicija u nova postrojenja, potrebno je uvesti podsticajne ekonomske mere za postrojenja koja ispunjavaju standarde BAT, odnosno uvođenje posebnih ekonomskih mera za postrojenja koja i dalje predstavljaju značajne zagađivače.

Jasno je da bi razvoj energetike trebalo usmeravati u pravcu zaštite vazduha i smanjenja emisija zagađujućih materija putem:

- inovacija i primene čistih tehnologija;

- rekonstrukcije postojećih postrojenja koja emituju zagađujuće materije;

- većeg korišćenja gasovitog goriva i smanjenja potrošnje uglja i mazuta;

- podsticanja razvoja mreže i programa za monitoring i procenu efekata zagađivanja vazduha;

- uključenja u međunarodne programe;

- iskorišćenja pepela iz termoelektrana.

15.2. Zaštita voda

Kao uzroci uticaja sektora energetike na zagađenje voda mogu se definisati:

- neusklađenost postojećih propisa sa direktivama EU;

- nedostatak graničnih vrednosti za emisije efluenata;

- neodgovarajuća zaštita voda (podzemne, površinske, akumulacije i vodotokovi);

- izuzetno niska stopa prečišćavanja otpadnih voda.

Osnovni ciljevi u oblasti upravljanja voda u okviru sektora energetike su:

- obezbediti adekvatan tretman, ponovnu upotrebu ili odlaganje mulja sa uređaja za prečišćavanje;

- obezbediti prečišćavanje otpadnih voda iz energetike i industrije revitalizacijom postojećih uređaja i izgradnjom novih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda iz industrija koje ispuštaju opasne materije;

- obezbediti prečišćavanje otpadnih voda koje nastaju u procesu eksploatacije i prerade mineralnih sirovina revitalizacijom postojećih postrojenja za prečišćavanje i izgradnjom novih postrojenja na lokacijama gde se ispuštaju opasne materije;

- smanjiti rizik od zagađenja voda koji nastaje kao posledica rudarskih aktivnosti.

15.3. Zaštita zemljišta

Eksploatacija mineralnih sirovina, posebno na površinskim kopovima, dovodi do potpune degradacije zemljišta. Ova pojava je naročito izražena u Kolubarskom i Kostolačkom basenu gde se eksploatiše lignit koji leži ispod najkvalitetnijeg zemljišta.

Osnovni ciljevi u oblasti zaštite zemljišta su:

- remedijacija kontaminiranog zemljišta u industrijskim kompleksima;

- remedijacija i rekultivacija degradiranih površina izvođenjem rudarskih radova;

- rešavanje problema odlaganja jalovine i isplake iz naftnih bušotina;

- smanjenje uticaja na životnu sredinu prilikom odlaganja letećeg pepela promenom tehnologije deponovanja uz iskorišćenje dela letećeg pepela iz termoelektrana.

15.4. Otpad

Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Poseban problem predstavlja opasan otpad koji se ne sakuplja odvojeno i odlaže se bez prethodnog tretmana. Ne postoje pouzdani podaci o količini opasnog otpada koji stvara industrija, a ni sektor energetike posebno.

Uzroci problema poreklom iz sektora energetike su:

- veoma loša infrastruktura za tretman i odlaganje otpada;

- nedostatak podataka o zapremini, sastavu i tokovima otpada;

- ograničeni kapaciteti za reciklažu otpada;

- nedostatak profesionalnih kapaciteta za upravljanje opasnim otpadom;

- nedostatak postrojenja za skladištenje, tretman i odlaganje opasnog otpada;

- nedostatak sistema za upravljanje posebnim tokovima otpada (baterije i akumulatori, otpadna ulja, polihlorovani bifenili-PCB, elektronski otpad, vozila na kraju veka trajanja, otpadne gume itd.).

Uticaj na životnu sredinu je višestruk:

- zagađenje površinskih i podzemnih voda i zemljišta procednim vodama;

- degradacija prostora nepropisnim odlaganjem otpada;

- zagađenje zemljišta, voda i vazduha neprikladnim postupanjem sa posebnim tokovima otpada (otpadna ulja, vozila na kraju upotrebnog veka, elektronski otpad, baterije i akumulatori, azbest, fluorescentne cevi itd.).

Osnovni ciljevi upravljanja otpadom u oblasti energetike, rudarstva i industrije su:

- podsticanje smanjenja nastajanja i iskorišćenja i reciklaže otpada, racionalno korišćenje prirodnih resursa (čistije tehnologije, razdvajanje otpada, integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja, ekonomski instrumenti, obrazovanje);

- smanjenje rizika od nastalog otpada (zatvaranje i sanacija postojećih lokacija kontaminiranih opasnim otpadom koje predstavljaju rizik po životnu sredinu);

- uspostavljanje katastra zagađivača i upravljanje bazom podataka;

- prikupljanje statističkih podataka o otpadu.

15.5. Hemikalije i hemijski udesi

Udesi sa opasnim materijama u proizvodnji, korišćenju, skladištenju, transportu i odlaganju predstavljaju izvore zagađenja životne sredine i rizik po ljudsko zdravlje. Oni za posledicu mogu imati ispuštanje u životnu sredinu opasnih materija, kao što su gorivo, lubrikanti, sredstva za čišćenje, razređivači, polihlorovani bifenili itd. Industrijska i energetska postrojenja koja potencijalno izazivaju najveće rizike po životnu sredinu u situacijama kada dođe do kvara, locirana su na sledećim mestima:

- Pančevo (Rafinerija - naftni proizvodi),

- Novi Sad (NIS - naftna industrija),

- Obrenovac, Kostolac, Lazarevac (termoelektrane).

Uzroci problema su:

- nepravilno skladištenje hemikalija i opasnog otpada;

- zastarele industrijske tehnologije;

- nedovoljna obučenost i tehnološka disciplina;

- slaba organizacija i sprovođenje preventivnih mera, kao i nepažnja i nepravilno rukovanje hemikalijama i opasnim otpadom.

Uticaj na životnu sredinu je:

- kontaminacija zemljišta i voda izlivanjem ugljovodonika, razređivača, polihlorovanih bifenila i drugih hemikalija;

- zagađenje vazduha ispuštanjem zagađujućih materija.

Akcioni plan za dostizanje postavljenih ciljeva iz oblasti zaštite životne sredine prikazan je u Prilogu 15.1.

Sprovođenje mera iz ovog akcionog plana, kao i sprovođenje postojećih zakonskih propisa uslovljava infrastrukturne radove prikazane u Prilogu 15.2.

Prilog 15.1. Akcioni plan za dostizanje postavljenih ciljeva u oblasti zaštite životne sredine, do 2012. godine

Prilog 15.2. AKTIVNOSTI I MERE - Infrastrukturni zahvati u oblasti zaštite životne sredine

Za preostale radove u oblasti energetike predviđa se približno 400 miliona evra (uključujući i sanaciju deponija pepela)

Procenjeno je da će ulaganja za smanjenje emisija buke iznositi ne više od 15 miliona evra, a od nejonizujućeg zračenja ne može se precizno odrediti, ali se pretpostavlja da ne bi trebalo da pređu 5 miliona ev