POSLOVNIKGRADSKOG VEĆA GRADA SOMBORA("Sl. list Grada Sombora", br. 9/2009) |
Ovim Poslovnikom, u skladu sa Zakonom, Statutom grada i odlukama Skupštine grada, uređuju se organizacija, način rada i odlučivanja Gradskog veća Grada Sombora (u daljem tekstu: Veće), kao i druga pitanja od značaja za rad i ostvarivanje nadležnosti Veća kao kolektivnog izvršnog organa, te radnih tela koje Veće može formirati.
Veće predstavlja gradonačelnik, kao predsednik Veća.
U odsustvu gradonačelnika, Veće predstavlja zamenik gradonačelnika, odnosno član Veća koga odredi gradonačelnik.
Veće ima pečat okruglog oblika u skladu sa članom 4. Statuta grada.
Sastav, način izbora i razrešenja, kao i nadležnost Veća, utvrđeni su Statutom Grada Sombora.
U vršenju svojih prava i dužnosti, Veće kolektivno radi i odlučuje.
Veće odgovara za svoj rad na principima kolektivne i pojedinačne odgovornosti Veća i svakog njegovog člana.
U vršenju svojih prava i dužnosti, Veće sarađuje sa organima Grada i Gradskom upravom, kao i sa javnim preduzećima i ustanovama čiji je Grad osnivač i drugim organizacijama i zajednicama.
Sednice Veća su javne, što uključuje mogućnost prisustva predstavnika sredstava javnog informisanja sednicama Veća.
Veće obaveštava javnost o svom radu ostvarujući saradnju sa sredstvima javnog informisanja i stvaranjem drugih uslova za upoznavanje građana sa svojim radom, odlukama, zaključcima i stavovima.
Veće čini gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i 9 članova Veća.
Gradonačelnik: organizuje i usklađuje rad Veća; predlaže dnevni red i predsedava sednicama; stara se o sprovođenju akata Skupštine grada i Veća.
Gradonačelnik potpisuje akta koje donosi Veće.
Gradonačelnik može pismeno ovlastiti pojedine članove Veća da potpisuju pojedine akte u vezi sa raspoređenim poslovima.
U slučaju odsutnosti ili sprečenosti gradonačelnika da ostvaruje svoje funkcije u Veću, njega zamenjuje zamenik gradonačelnika, kao član Veća.
Članovi Veća koji su zaduženi za pojedine oblasti prate rad nadležnih organizacionih jedinica Gradske uprave iz oblasti za koje su zaduženi, kao i rad javnih službi i javnih preduzeća iz te oblasti i o tome informišu Veće.
Članovi Veća obavljaju i poslove koje im odredi gradonačelnik.
Članovi Veća imaju prava i dužnosti da: predlažu pretresanje pojedinih pitanja iz delokruga Veća, posebno iz oblasti za koje su zaduženi; učestvuju u pretresanju i odlučivanju o pitanjima o kojima se raspravlja na sednicama Veća; daju inicijative za pripremanje odluka i drugih akata koje Skupštini grada predlaže Veće; učestvuju u radu radnih tela koje obrazuje Veće i obavljaju stručne poslove koje im odredi gradonačelnik.
Članovi Veća odgovorni su za: sprovođenje zaključaka i stavova Veća; poslove koje im je odredio gradonačelnik; pokretanje inicijative iz nadležnosti Veća; blagovremeno upravno rešavanje i vršenje nadzora nad radom Gradske uprave.
Članovi Veća ostvaruju prava na naknadu, odnosno platu i druge troškove proistekle iz obavljanja ove funkcije, volonterski ili na stalnom radu (što se utvrđuje rešenjem o njihovom izboru), a na predlog nadležnog radnog tela Skupštine grada.
Veće može obrazovati radna tela za obavljanje određenih zadataka i razmatranje pojedinih pitanja iz nadležnosti Veća, a u skladu sa zakonom i odlukama Skupštine grada.
Aktom o obrazovanju radnih tela određuju se njihovi zadaci, utvrđuje broj i sastav članova i vreme na koje se imenuju.
Predsednik radnog tela je, po pravilu, član Veća zadužen za oblast za koju se radno telo obrazuje.
Članovi radnih tela su članovi Veća i zaposleni u Gradskoj upravi, a mogu biti i pojedinci - stručnjaci za određena pitanja, i to do jedne trećine članova radnog tela.
Sednice radnog tela saziva predsednik radnog tela.
Gradonačelnik može sazvati sednicu radnog tela, ukoliko to, na njegov zahtev, ne učini predsednik Radnog tela.
Sednici radnog tela mogu prisustvovati i učestvovati u radu, bez prava odlučivanja, gradonačelnik i članovi Veća koji nisu članovi radnog tela.
Sednici radnog tela mogu, po pozivu, prisustvovati predstavnici sredstava javnog informisanja.
Poziv za sednicu radnog tela sa predlogom dnevnog reda i materijalom, dostavlja se članovima radnog tela i obrađivaču najkasnije 3 dana pre održavanja sednice.
Radno telo, po pravilu, ne razmatra materijal bez prisustva obrađivača.
Radno telo može odložiti razmatranje pojedine tačke dnevnog reda ako sednici ne prisustvuje pozvani predstavnik obrađivača.
Radno telo može da zaključi da se materijal vrati na doradu obrađivaču.
Radno telo radi i odlučuje na sednici kojoj prisustvuje većina članova radnog tela.
Radno telo odlučuje većinom glasova prisutnih članova.
Gradonačelnik i članovi Veća imaju pravo da učestvuju u radu svakog radnog tela Veća gde iznose svoja mišljenja i predloge o kojima se u tim telima raspravlja.
Za izneto mišljenje, predlog ili davanje glasa na sednici Veća ili radnih tela, članovi Veća ne mogu biti pozvani na odgovornost.
O pitanjima koja su razmatrana na sednici radnog tela, radno telo podnosi izveštaj Veću, koji sadrži mišljenje i predloge radnog tela.
Ako pojedini članovi radnog tela imaju različito mišljenje, odnosno predlog o određenim pitanjima, ta mišljenja, odnosno predlozi, na njihov zahtev, unose se u izveštaj radnog tela kao izdvojena mišljenja.
Na sednici radnog tela vodi se zapisnik.
U zapisnik se unose: imena prisutnih, ime predsedavajućeg na sednici, ako sednicom ne predsedava predsednik radnog tela, imena lica koja po pozivu učestvuju na sednici, dnevni red sednice, pitanja koja su razmatrana i predlozi izneti na sednici, zaključci radnog tela i izdvojena mišljenja, ukoliko to zatraži član radnog tela.
Organizacione i administrativno-tehničke poslove za potrebe radnih tela Veća, obavljaju odgovarajuće organizacione jedinice Gradske uprave.
Veće obrazuje Privredni savet.
Privredni savet prati donošenje i promenu strategije i planova privrednog razvoja, prati sprovođenje planova i programa lokalnog ekonomskog razvoja, daje inicijative vezane za ekonomski razvoj i mišljenje o prioritetnim projektima lokalnog ekonomskog razvoja i planu kapitalnih investicija, prati aktivnosti na promovisanju privrednih potencijala Grada, daje predloge za unapređenje rada Gradske uprave (a posebno organizacione jedinice Gradske uprave koja se bavi poslovima lokalnog ekonomskog razvoja), javnih preduzeća, ustanova, organizacija i službi čiji je osnivač Skupština Grada, radi poboljšanja uslova za privređivanje u Gradu.
Privredni savet obaveštava Gradsko veće da se određenim predlogom Odluke ili drugog akta Skupštine, odnosno gradonačelnika, utiče na položaj privrednih subjekata, a naročito ako se radi o programima podrške privrede, odnosno o izmeni politike lokalnih javnih prihoda.
Predsednika, zamenika i 7 članova Privrednog saveta imenuje Veće većinom glasova od ukupnog broja članova Veća na vreme trajanja mandata Veća.
Predsednik Privrednog saveta, po pravilu, imenuje se iz reda privrednika, odnosno preduzetnika.
Veće upućuje javni poziv udruženjima građana, privrednim udruženjima i preduzetnicima, kao i građanima preko mesnih zajednica, da predlože članove Privrednog saveta. U javnom pozivu određuje se primereni rok za dostavljanje predloga.
Predlozi iz stava 3. ovog člana moraju biti obrazloženi.
Veće je dužno da u roku od 15 dana od dana kada je istekao rok iz stava 3. ovog člana imenuje predsednika i članove Privrednog saveta.
Najmanje 1/3, a najviše 1/2 članova Privrednog saveta imenuje se iz reda privrednika i preduzetnika, odnosno njihovih udruženja.
Privredni savet radi i odlučuje na sednici.
Privredni savet radi kada je sednici prisutno više od polovine ukupnog broja članova, a odlučuje većinom glasova prisutnih članova.
Sednicu Privrednog saveta saziva predsednik Privrednog saveta na sopstvenu inicijativu ili na predlog trećine članova Privrednog saveta ili gradonačelnika.
Poziv za sednicu Privrednog saveta sa predlogom dnevnog reda i materijalom dostavlja se članovima Privrednog saveta, gradonačelniku, članu Veća zaduženom za pitanja koja se razmatraju na sednici i obrađivaču, najkasnije 3 dana pre održavanja sednice.
Resorno nadležna organizaciona jedinica Gradske uprave je dužna da za svaku sednicu Privrednog saveta odredi svog predstavnika radi davanja potrebnih objašnjenja povodom pitanja koja su na dnevnom redu Privrednog saveta.
Na sednicu Privrednog saveta mogu biti pozvani i učestvovati u radu bez prava odlučivanja, stručnjaci za određena pitanja o kojima se na sednici raspravlja.
Sednici Privrednog saveta mogu prisustvovati predstavnici sredstava javnog informisanja.
Privredni savet donosi zaključke, preporuke i mišljenja.
Akte iz stava 1. ovog člana potpisuje predsednik Privrednog saveta.
Akte iz stava 1. ovog člana Privredni savet dostavlja Veću i Gradonačelniku sa predlogom za preduzimanje odgovarajućih mera iz nadležnosti tih organa.
Organizacione i administrativno-tehničke poslove za potrebe Privrednog saveta obavlja resorno nadležna organizaciona jedinica Gradske uprave.
O obavljanju stručno-administrativnih poslova stara se sekretar Veća, koga postavlja Gradsko veće u skladu sa članom 63. Statuta grada na period od 4 godine i može biti ponovo postavljen.
Sekretar Veća (u daljem tekstu: sekretar) pomaže gradonačelniku i članovima Veća u organizovanju poslova u vezi sa radom Veća, naročito oko pripremanja i sazivanja sednica, vrši prethodnu kontrolu materijala koji se upućuje na sednice Veća, stara se o zakonitosti rada Veća, stara se o vođenju zvučnih zapisa na sednicama Veća, stara se o izradi zapisnika i izvoda iz zapisnika sa sednice Veća, stara se o urednom i ažurnom obavljanju i drugih poslova u vezi sa radom Veća i vrši i druge poslove koje mu odredi Veće, odnosno poveri gradonačelnik.
Sekretar se stara o izvršenju zaključaka i stavova Veća koji se odnose na rad Gradske uprave.
Sekretar se stara o blagovremenom dostavljanju odgovora na odbornička pitanja koja su u nadležnosti Veća, kao i izvršenje zaključaka Veća koji se odnose na određivanje izvestilaca za sednicu Skupštine.
Sekretar se stara o sazivanju sednica, vođenju zapisnika, izvršenju zaključaka radnih tela Veća kada ti poslovi nisu u nadležnosti pojedinih odeljenja Gradske uprave.
Stručno-administrativne poslove za potrebe Veća obavlja i Odeljenje za skupštinske i izvršne poslove Gradske uprave, a po potrebi i druge organizacione jedinice Gradske uprave u skladu sa Odlukom o organizovanju Gradske uprave i ovim Poslovnikom.
Pripremu materijala za sednicu Veća vrši organizaciona jedinica Gradske uprave u čijoj je nadležnosti materija o kojoj će Veće odlučivati na sednici.
Nacrt odluke o budžetu Grada Sombora, radi razmatranja i utvrđivanja predloga odluke o budžetu, Veću blagovremeno dostavlja organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za finansije i budžet.
Materijale mogu pripremati i ustanove, javna preduzeća i druge organizacije čiji je osnivač Grad, i to:
- na zahtev gradonačelnika,
- na zahtev organizacione jedinice Gradske uprave u čijem delokrugu je oblast, odnosno delatnost za koju je Grad osnovao ustanovu, javno preduzeće i drugu organizaciju ili
- po sopstvenoj inicijativi, kada je pitanje na koje se materijal odnosi, od značaja za obavljanje delatnosti ustanove, javnog preduzeća i druge organizacije čiji je osnivač Grad.
Kada Veće u okviru svoje nadležnosti postupa kao drugostepeni organ u upravnom postupku, materijal priprema i dostavlja Veću ona organizaciona jedinica Gradske uprave koja je postupala u prvom stepenu. Za vođenje drugostepenog postupka odgovoran je sekretar Veća.
U poslovima vršenja nadzora nad radom Gradske uprave, kao i u postupku poništavanja ili ukidanja akata Gradske uprave koji nisu u saglasnosti sa zakonom, Statutom Grada, ili drugim opštim aktom koji donosi Skupština grada, stručnu pomoć Veću pruža načelnik Gradske uprave, neposredno ili preko rukovodilaca organizacionih jedinica Gradske uprave, u saradnji sa sekretarom Veća. Načelnik Gradske uprave, neposredno ili preko rukovodilaca organizacionih jedinica Gradske uprave, se izjašnjava o predlozima za poništaj ili ukidanje akata Gradske uprave.
Materijal opisan u članu 35. ovog Poslovnika Veću se dostavlja od strane ovlašćenog obrađivača preko organizacione jedinice Gradske uprave nadležne za poslove izvršnih organa Grada, koji po prijemu istih blagovremeno informišu sekretara Veća i predsedavajućeg Veća u cilju sačinjavanja predloga dnevnog reda sednice Veća.
U slučaju kada je termin održavanja sednice Veća unapred određen, materijal opisan u prethodnom stavu ovog člana ovlašćeni obrađivač dostavlja organizacionoj jedinici nadležnoj za poslove izvršnih organa najkasnije pet dana pre sednice, odnosno sedam dana pre sednice kada je predmet razmatranja na sednici nacrt odluke o budžetu Grada Sombora.
Kada se radi o razmatranju po hitnom postupku, ili o dopunskim materijalima koji se prilažu uz ranije dostavljene materijale, takvi materijali se dostavljaju organizacionoj jedinici nadležnoj za poslove izvršnih organa Grada, najkasnije dan pre održavanja sednice.
Materijali za razmatranje na sednicama Veća pripremaju se kao:
- predlozi odluka ili drugih opštih akata,
- analize, izveštaji ili informacije, i
- ostali materijali.
Odluku i drugi opšti ili pojedinačni akt koji Veće predlaže Skupštini, obrađivač priprema u formi nacrta i dostavlja ga Veću radi utvrđivanja predloga za Skupštinu.
Nacrt opšteg akta iz stava 1. ovog člana priprema se u formi u kojoj se akt donosi i sadrži:
- normativni deo,
- obrazloženje, čiji su obavezni elementi: pravni osnov za donošenje akta; razlozi za donošenje; obrazloženje pojedinačnih predloženih rešenja; naznačena visina i način obezbeđivanja potrebnih sredstava; razlozi zbog kojih akt treba doneti po hitnom postupku (ako se radi o hitnom postupku); razlozi zbog kojih se predlaže da opšti akt stupi na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja (ukoliko predlog sadrži takav predlog roka); i pregled odredaba koje se menjaju.
Nacrt pojedinačnog akta priprema se u formi u kojoj se akt donosi.
Akt iz nadležnosti Veća obrađivač priprema i dostavlja Veću u formi nacrta.
Nacrt opšteg akta sadrži elemente navedene u članu 38. ovog Poslovnika.
Predlog zaključka, kada se njime nalaže obaveza činjenja, sadrži:
- pravni osnov za donošenje,
- naziv subjekta koji se obavezuje - ovlašćuje,
- mere, odnosno zadatak koji treba da bude realizovan,
- sredstva za realizaciju, ukoliko su potrebna,
- rok u kojem zadatak treba da bude realizovan, i
- po potrebi, naveden način realizacije (u saradnji sa određenim subjektima i sl.).
U analizi se na osnovu detaljnog praćenja izučavanja pojava i problema u pojedinim oblastima ili po pojedinim pitanjima iz određene oblasti za određeni vremenski period potpunije ocenjuje postojeće stanje i ukazuje na posledice tog stanja. Analiza sadrži predlog zaključaka o preduzimanju potrebnih mera ili o donošenju odgovarajućih akata.
U izveštaju se periodično i sistematski prikazuje rad i rezultati postignuti u pojedinim oblastima u izvršavanju i sprovođenju zakona, realizaciji zaključaka i drugih mera donetih od strane Skupštine i izvršnih organa, ili se obrađuje određeno pitanje ili problem uz ocenu postignutih rezultata. Izveštaj sadrži i predlog zaključaka.
Informacijom se Veće, odnosno gradonačelnik, obaveštava o stanju i pojavama u pojedinim oblastima i delatnostima ili se iznose određeni problemi i pitanje radi upoznavanja sa nastalom situacijom, uz ocenu utvrđenog stanja i pojava. Informacija je sažeta, pregledna i sadrži podatke koji omogućavaju uvid i ocenu određenog problema ili pitanja.
Informacija se, po pravilu, ne razmatra na sednici Veća, već se dostavlja radi informisanja članova Veća.
Izuzetno, informacije se razmatraju i na sednici Veća kada je po oceni gradonačelnika neophodno da po pitanjima iz informacije Veće zauzme stav, ili da se informacija dostavi Skupštini. U ovim slučajevima informacija može da sadrži i predlog zaključaka.
Obrađivači su dužni da uz nacrt propisa ili opšteg akta, kao i uz predloge zaključaka koji se predlažu Veću na usvajanje, a odnose se na izmenu postojećih ili donošenje novih propisa, dostave i mišljenje nadležnog organa Gradske uprave.
Kada se aktom predviđa ili predlaže obezbeđenje finansijskih sredstava, obrađivač obavezno pribavlja mišljenje organizacione jedinice Gradske uprave nadležne za finansije.
Kada se aktom stvaraju ugovorne obaveze Grada, odnosno kada je u pitanju zaštita imovinskih prava i interesa Grada, obrađivač pribavlja saglasnost, odnosno mišljenje Gradskog javnog pravobranilaštva.
Organizacione jedinice Gradske uprave, odnosno Gradsko javno pravobranilaštvo, dužni su da mišljenje, odnosno saglasnost upute obrađivaču najkasnije u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva.
Obrađivač je dužan da usaglasi stavove sa zainteresovanim organima i organizacijama. Izuzetno, ako ih ne usaglasi, dužan je da se o spornim pitanjima izjasni u pismu kojim dostavlja materijal Veću, iznoseći razloge zbog kojih ne prihvata mišljenja pojedinih organa i organizacija.
Kada Veće utvrđuje predlog opšteg ili pojedinačnog akta posle sprovedene javne rasprave, obrađivač je dužan da uz nacrt akta Veću dostavi izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi sa obrazloženjem razloga zbog kojih nije prihvatio određene primedbe i sugestije, ukoliko iste postoje.
Amandmane koje podnosi Veće na predlog odluke čiji je predlagač Veće, obrađivač priprema u obliku u kome ga usvaja Skupština.
Amandmane iz stava 1. ovog člana Veće dostavlja Skupštini sa predlogom da ih razmatra kao sastavni deo predloga odluke na koji se odnose.
O amandmanima koje podnese drugi predlagač na predlog odluke čiji je predlagač Veće, Veće se izjašnjava prihvatanjem ili neprihvatanjem amandmana, i o tome obaveštava Skupštinu.
O amandmanima koje podnose drugi predlagači na predlog odluke čiji predlagač nije Veće, Veće može da da mišljenje Skupštini.
Predlog za donošenje autentičnog tumačenja propisa čiji je donosilac Skupština, Veće odmah po prijemu dostavlja obrađivaču propisa.
Ako obrađivač oceni da je predlog iz stava 1. ovog člana osnovan, dužan je da u roku od 15 dana od dana prijema predloga pripremi i dostavi Veću predlog autentičnog tumačenja u obliku u kome treba da ga usvoji Skupština.
Ako obrađivač smatra da predlog iz stava 1. ovog člana nije osnovan, obaveštava o tome Veće, uz navođenje razloga zbog kojih smatra da predlog nije osnovan.
Materijal pripremljen na način utvrđen ovim Poslovnikom obrađivač dostavlja organizacionoj jedinici Gradske uprave nadležnoj za poslove izvršnih organa, koja evidentira sve prispele materijale i proverava da li je materijal pripremljen u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
Ukoliko materijal nije pripremljen u skladu sa ovim Poslovnikom, organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za poslove izvršnih organa će o tome odmah obavestiti sekretara Veća i obrađivača i u roku od dva dana od dana prijema materijala vratiti materijal radi korigovanja.
Ukoliko obrađivač ne prihvati razloge iz kojih je materijal vraćen, obavestiće o tome načelnika Gradske uprave, koji će, u saradnji sa sekretarom Veća, dati konačnu ocenu podobnosti materijala za razmatranje na sednici Veća.
Sekretar Veća i organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za poslove izvršnih organa dostavljaju predsedniku Veća izveštaj o svim prispelim materijalima podobnim za razmatranje, radi utvrđivanja predloga dnevnog reda.
2. Sazivanje sednice i dnevni red
Sednice Veća mogu biti redovne i vanredne.
Redovne sednice se održavaju u unapred određenom danu, s tim da se materijal za razmatranje na sednici dostavlja organizacionoj jedinici Gradske uprave nadležnoj za poslove izvršnih organa najkasnije pet dana pre utvrđenog termina za sednicu.
Vanredne sednice se održavaju po ukazanoj potrebi raspravljanja i odlučivanja po hitnom postupku.
U slučaju potrebe za usaglašavanjem stavova i dogovora o neposrednim aktivnostima, a pre održavanja redovne ili vanredne sednice, mogu se održati konsultacije članova Veća.
Na konsultacijama članova Veća vodi se službena zabeleška, koju potpisuje sekretar Veća.
Sednicu Veća saziva i dnevni red predlaže gradonačelnik, a u slučaju njegove odsutnosti, zamenik gradonačelnika.
Redovna sednica Veća se saziva dostavljanjem poziva sa predlogom dnevnog reda i materijalima u pismenoj formi, najkasnije tri dana pre dana održavanja sednice.
Vanredna sednica Veća se saziva na način opisan u prethodnom stavu ovog člana najkasnije dan pre održavanja sednice, osim u slučajevima izuzetne hitnosti, kada se sazivanje može izvršiti i na dan održavanja sednice pogodnim sredstvima (telefon, faks, elektronska pošta i sl.) i tada se materijali uručuju neposredno pred početak sednice.
Konsultacije članova Veća se sazivaju uz poziv za redovnu sednicu, ili po ukazanoj potrebi.
Izuzetno od stava 2. rok za dostavljanje poziva i materijala je pet dana pre sednice kada je predmet razmatranja na sednici nacrt odluke o budžetu Grada Sombora.
Redovnoj i vanrednoj sednici Veća, pored članova Veća prisustvuju: načelnik Gradske uprave, rukovodioci organizacionih jedinica Gradske uprave u čijoj je nadležnosti pitanje koje je u predlogu dnevnog reda sednice, a u slučaju potrebe i drugi obrađivači i izvestioci.
Na redovnu i vanrednu sednicu Veća mogu se pozivati Predsednik, zamenik predsednika i sekretar Skupštine grada.
Rukovodioci organizacionih jedinica Gradske uprave i drugi obrađivači i izvestioci ne moraju se pozivati na konsultacije članova Veća.
Poziv za redovnu i vanrednu sednicu Veća dostavlja se i sredstvima javnog informisanja.
3. Otvaranje i dnevni red sednice Veća
Gradonačelnik, a u slučaju njegove odsutnosti zamenik gradonačelnika (u daljem tekstu: predsedavajući) otvara sednicu Veća i konstatuje da li sednici prisustvuje dovoljan broj članova za raspravljanje i odlučivanje (kvorum).
Veće može da radi i odlučuje ako sednici prisustvuje većina od ukupnog broja članova Veća. U slučaju da kvorum nije obezbeđen, naredna sednica se mora održati najkasnije u roku od 3 dana.
Konsultacije članova Veća mogu se održati i bez kvoruma.
Nakon što je utvrđeno postojanje kvoruma za rad i odlučivanje, Veće na predlog predsedavajućeg odlučuje da li će u celini ili u pojedinim delovima sednica biti zatvorena za javnost.
U slučaju isključenja javnosti predsedavajući upozorava prisutne da su dužni čuvati kao tajnu ono što se iznosi na takvoj sednici, a Veće može povodom ovakve sednice da izda posebno saopštenje.
Isključenje javnosti se ne odnosi na predsednika, zamenika predsednika i sekretara Skupštine grada, načelnika Gradske uprave, sekretara Veća, rukovodioce organizacionih jedinica Gradske uprave, odnosno organizacione jedinice nadležne za poslove izvršnih organa i skupštinske poslove.
Pre razmatranja i utvrđivanja dnevnog reda, Veće razmatra i usvaja zapisnik sa prethodne sednice, koji se dostavlja na način opisan u članu 52. ovog Poslovnika.
Predsedavajući predlaže dnevni red u skladu sa predlogom koji je dostavljen uz poziv za sednicu.
Dnevni red se utvrđuje na početku sednice.
Pravo na predlaganje izmena i dopuna dnevnog reda imaju: gradonačelnik, članovi Veća, a izuzetno i lica iz člana 53. ovog Poslovnika koja se pozivaju na sednicu Veća.
Prilikom utvrđivanja dnevnog reda, prvo se glasa o predloženim izmenama i dopunama, a potom za dnevni red u celini.
4. Rasprava i odlučivanje na sednicama Veća
Na početku rasprave o pojedinoj tački dnevnog reda, predsedavajući objavljuje predmet rasprave i daje neophodna objašnjenja, a potom može dati reč obrađivaču odnosno izvestiocu, koji daje potrebno obrazloženje.
Po datom obrazloženju predsedavajući otvara raspravu, u kojoj po redosledu prijavljivanja najpre daje reč članovima Veća, a zatim, ukoliko je potrebno, i ostalim prisutnim licima.
Nacrti, odnosno predlozi propisa i drugih opštih akata, po pravilu, prethodno se raspravljaju u načelu, a zatim u pojedinostima. Pretres u pojedinostima vrši se po članovima, ukoliko Veće ne utvrdi drugačiji način raspravljanja.
U toku razmatranja u načelu, član Veća koji učestvuje u raspravi, može se izjašnjavati, sa kratkim obrazloženjem, da li je u celini za ili protiv predloga koji se razmatra.
Članovi Veća mogu odlučiti da raspravu vode objedinjeno.
U toku razmatranja u pojedinostima, članovi Veća mogu odlučiti da se izlaganje govornika vremenski ograniči.
Govornik može izlagati samo o pitanjima koja su predmet razmatranja.
Član Veća pre sednice može obrađivaču, odnosno predsedavajućem Veća, predložiti izmene i dopune materijala koji se razmatra.
Predlog iz prethodnog stava, član Veća može dostaviti i pismeno.
O predlozima za izmenu i dopunu predloga propisa odnosno drugog akta na sednici Veća izjašnjava se prethodno obrađivač.
Ako predstavnik obrađivača prihvati predložene izmene i dopune propisa, odnosno drugog akta, one postaju sastavni deo nacrta propisa odnosno drugog akta.
O predlogu za izmenu i dopunu za koji se obrađivač nije saglasio, odlučuje Veće.
O predloženim izmenama i dopunama propisa odnosno drugog akta na sednici Veća, koje povlače materijalne izdatke, rukovodilac organizacione jedinice Gradske uprave, odnosno član Veća zadužen za oblast finansija, može predložiti da se pretres o tom pitanju odloži.
Nakon sprovedene rasprave pristupa se odlučivanju.
Odlučivanje na sednici se vrši javnim glasanjem, dizanjem ruke.
Pravo glasa imaju predsedavajući i članovi Veća.
Odluka je doneta ako se za nju izjasni većina od prisutnih lica sa pravom glasa, osim za pitanja o kojima se odlučuje većinom od ukupnog broja članova Veća i to: predlogu Statuta Grada, predlogu Odluke o budžetu Grada, predlogu Odluke o privremenom finansiranju, postavljenju načelnika Gradske uprave, predlogu akta o organizaciji Gradske uprave i predlogu odluke o osnivanju novih pravnih lica.
Prilikom odlučivanja glasa se prvo o predloženim izmenama i dopunama predložene odluke (odnosno akta), ako ih je bilo, a potom za predlog odluke (odnosno akta) u celini.
Po završenom glasanju predsedavajući glasno konstatuje da li je odluka doneta ili ne i da li je odluka bila jednoglasna, odnosno koliko je bilo glasova "za", "protiv" i "uzdržanih".
Član Veća koji je glasao protiv, ili se uzdržao od glasanja, ima pravo da zahteva da se to u zapisniku posebno konstatuje.
Na način opisan u članu 62. i 63. ovog Poslovnika Veće:
- utvrđuje predlog akata koje upućuje na usvajanje Skupštini,
- donosi rešenja u drugom stepenu u upravnom postupku iz izvornog delokruga Grada,
- usvaja druge odgovarajuće akte iz svoje nadležnosti,
- prihvata ili ne prihvata predloženi tekst u celini, ili u pojedinim delovima,
- konstatuje da li je dnevni red izmenjen ili dopunjen, da li su određene tačke dnevnog reda skinute sa sednice ili je njihovo razmatranje odloženo,
- izriče meru udaljenja sa sednice.
U svom radu članovi Veća će se pridržavati Deklaracije o etičkom kodeksu ponašanja funkcionera lokalne samouprave u Srbiji.
O redu na sednici Veća stara se predsedavajući i ovlašćen je da u slučaju narušavanja reda bilo kom licu prisutnom na sednici izrekne meru upozorenja ili oduzimanja reči.
Meru udaljenja sa sednice Veća izriče Veće na predlog predsedavajućeg, u slučaju da je lice kome je izrečena mera upozorenja, odnosno oduzimanja reči, nastavilo da ometa ili sprečava rad na sednici, vređa prisutne ili se ponaša na drugi način kojim otežava i sprečava rad Veća na sednici.
5. Zapisnik i izvod i zapisnika sa sednice Veća
Na sednici Veća vodi se zapisnik koji obavezno sadrži: datum i mesto održavanja sednice, vreme trajanja sednice, imena prisutnih i odsutnih članova Veća, imena ostalih prisutnih, utvrđeni dnevni red, imena učesnika u raspravi i donete zaključke po tačkama dnevnog reda i rezultate glasanja.
Članovi Veća i ostala lica koja su po pozivu učestvovala u radu sednice povodom određenog pitanja, imaju pravo da traže da se u zapisnik unesu njihovi predlozi i izdvojena mišljenja o razmatranom pitanju.
Zapisnik se usvaja na narednoj sednici Veća.
O vođenju zapisnika i izradi izvoda iz zapisnika stara se sekretar Veća.
Originalnim zapisnikom smatra se zapisnik potpisan od strane predsedavajućeg i zapisničara i originalni zapisnik se trajno čuva.
Izvodi iz zapisnika sa zaključcima veća dostavljaju se organima i organizacijama, odnosno subjektima na koje se usvojena akta i zaključci odnose.
Sednica Veća se tonski snima.
Prepis tonskog zapisa sa sednice, odnosno izvod iz tonskog zapisa, mogu tražiti samo članovi Veća, odnosno učesnici u raspravi u vezi sa svojim izlaganjem, o čemu odluku donosi Veće.
U okviru svojih ovlašćenja Veće donosi naredbe, uputstva, pravilnike, rešenja i zaključke.
Veće donosi smernice i načelne stavove za izvršavanje odluka i drugih akata Skupštine.
Smernice i načelni stavovi Veća ne mogu se odnositi na postupanje u upravnom postupku.
Naredbom se rešava o pojedinim pitanjima prilikom vršenja nadzora nad radom Uprave, odnosno prilikom vršenja poslova vezanih za izvršenje budžeta.
Uputstvom se propisuje način rada Gradske uprave u izvršavanju pojedinih odredaba odluka i drugih opštih akata Skupštine grada.
Rešenjem se odlučuje o imenovanjima, postavljenjima i razrešenjima, pojedinačnim pitanjima o davanju saglasnosti na opšte i druge akte organa i organizacija, ako je takva saglasnost predviđena propisom, ukidanje propisa i drugih opštih akata Gradske uprave i o drugim pitanjima iz nadležnosti Veća.
Zaključkom se odlučuje o određenim pitanjima unutrašnje organizacije, metoda rada i odnosa u Veću, utvrđuju načelni stavovi i smernice za rad Gradske uprave i zauzimaju stavovi o drugim pitanjima iz nadležnosti Veća o kojima se ne odlučuje drugim aktima.
Akti Veća se objavljuju u "Službenom listu Grada Sombora" kada je to utvrđeno tim aktom.
Predsedavajući sednicom potpisuje zapisnik sa sednice i izvode iz zapisnika sa iste.
Zapisnik sa sednice i izvodi iz zapisnika potpisani od strane predsedavajućeg sednicom i overeni pečatom Veća čuvaju se u dokumentaciji koju vodi nadležna služba.
O izradi zapisnika sa sednice i izvoda iz zapisnika i njihovom otpravku, dostavljanju subjektima na koje se odnose, čuvanju ovih akata i njihovoj evidenciji i objavljivanju stara se sekretar Veća, odnosno nadležna služba.
Aktom o obrazovanju radnih tela određuju se njihovi zadaci, utvrđuje broj i sastav članova.
Danom stupanja na snagu ovog Poslovnika, prestaje da važi Poslovnik o radu Opštinskog veća Opštine Sombor ("Sl. list Opštine Sombor", br. 6/05).
Ovaj Poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Sombora".