ODLUKAO DAVANJU SAGLASNOSTI NA PRAVILA O RADU DISTRIBUTIVNOG SISTEMA, SA PRAVILIMA("Sl. list grada Kragujevca", br. 36/2009) |
I
Daje se saglasnost na Pravila o radu distributivnog sistema koja je Upravni odbor "Energetika" D.O.O. u restrukturiranju usvojio Odlukom broj 13/55, na svojoj sednici održanoj 03.11.2009. godine.
II
Ovu Odluku, sa Pravilima o radu distributivnog sistema, objaviti u "Službenom listu grada Kragujevca".
* * *
Na osnovu člana 144. Zakona o energetici ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 84/04) i člana 36. Statuta "Energetika" d.o.o., Upravni odbor "Energetika" d.o.o. u restrukturiranju, dana 03.11.2009. doneo je
PRAVILA
O RADU DISTRIBUTIVNOG SISTEMA TOPLOTNE ENERGIJE
Pravila o radu distributivnog sistema toplotne energije sadrže tehničke zahteve za izgradnju toplovodne mreže i toplotnih podstanica kao i za priključenje objekata na toplovodni sistem (u daljem tekstu: Pravila o radu) i važe za priključivanje i rad unutrašnjih toplotnih uređaja (u daljem tekstu: toplotni uređaji) korisnika, koji se priključuju ili su već priključeni na toplovodnu mrežu "Energetika" d.o.o. (u daljem tekstu: Energetski subjekt).
Namena Pravila o radu je da se usklade i pojednostave projektovanje, izvođenje, priključenje, rukovanje i održavanje distributivne mreže, priključnih toplovoda, toplotnih podstanica i unutrašnjih toplotnih uređaja i instalacija.
Tehnički zahtevi definisani u ovim Pravilima o radu su sastavni deo ugovornog odnosa između korisnika i Energetskog subjekta.
Snabdevanje toplotnom energijom, prava, obveze i odgovornosti Energetskog subjekta i tarifnih kupaca toplotne energije su uređeni Odlukom o snabdevanju grada Kragujevca toplotnom energijom (u daljem tekstu: Odluka o snabdevanju).
Osnovni tarifni elementi za obračunavanje cene toplotne energije i usluga su određeni u Tarifnom sistemu za obračun isporučene toplotne energije odnosno izvršenih usluga na teritoriji grada Kragujevca (u daljem tekstu: Tarifni sistem)
Energetski subjekt može obezbediti nesmetan rad toplotnih uređaja kupca, samo ako su izvedeni i rade u skladu sa ovim Pravilima o radu.
Energetski subjekt može obustaviti isporuku toplotne energije do otklanjanja nedostataka, ako toplotni uređaji kupca ne ispunjavaju uslove Pravila o radu i nisu sigurni za rad.
Investitor odnosno projektant, koji nastupa u njegovo ime, mora pre početka projektovanja od Energetskog subjekta pribaviti tehničke uslove, kojima će biti određeni najbitniji posebni zahtevi i to kako u pogledu gradnje i priključenja zgrade na toplovodnu mrežu tako i u pogledu unutrašnjih toplotnih uređaja i instalacija.
Pored pojmova čije je značenje dato u Odluci o snabdevanju, u ovim Pravilima o radu su posebno naglašeni pojmovi sa sledećim značenjem:
1. SISTEM DALJINSKOG GREJANJA -
je jedinstven tehničko-tehnološki sistem međusobno povezanih energetskih objekata koji služi za obavljanje delatnosti proizvodnje i distribucije toplotne energije.
Sistem daljinskog grejanja sastoji se od toplotnog izvora, toplovodne mreže i predajnih stanica.
2. DISTRIBUTIVNI SISTEM -
je deo sistema daljinskog grejanja koji čini toplovodna mreža za distribuciju toplotne energije tarifnim kupcima: toplovodi (podzemni i nadzemni) i uređaji i postrojenja koji su njihovi sastavni delovi;
3. TOPLOVODNI PRIKLJUČAK -
je toplovod koji spaja uličnu toplovodnu mreži sa toplotnom podstanicom od priključne šahte do prvih ventila u priključnoj podstanici;
4. TOPLOTNA PODSTANICA -
je postrojenje koje služi za merenje i predaju toplotne energije od toplovodnog priključka do kućnih grejnih instalacija i sastoji se iz
- PRIKLJUČNE PODSTANICE -
koja je sastavljena od zapornih, regulacionih, sigurnosnih elemenata i mernog uređaja;
- KUĆNE PODSTANICE -
koja se sastoji od toplotnog izmenjivača, razvodnog sistema, regulacionih i sigurnosnih uređaja (Pojmovi pojašnjavaju šeme u prilogu 3)
- INDIREKTNA PODSTANICA -
predstavlja podstanicu kod koje se razmena toplote između grejnog fluida Energetskog subjekta i tople vode u kućnoj instalaciji vrši putem izmenjivača;
5. INSTALISANA TOPLOTNA SNAGA -
toplotna snaga zgrade, dobijena kao zbir nazivnih snaga ugrađenih unutrašnjih toplotnih uređaja;
6. MERNI UREĐAJI TOPLOTNE ENERGIJE -
je uređaj kojim se registruje količina isporučene toplotne energije u priključnoj podstanici, u skladu sa propisima o merenju i tehničkim pravilima, kao i merni uređaji za merenje sopstvene pojedinačne potrošnje na kućnoj grejnoj instalaciji;
7. TARIFNI KUPAC TOPLOTNE ENERGIJE -
je pravno ili fizičko lice čiji je objekat priključen na toplovodnu mrežu i koji na osnovu zaključenog ugovora kupuje energiju za sopstvene potrebe po propisanom tarifnom sistemu;
8. OBJEKAT KORISNIKA TOPLOTNE ENERGIJE -
je svaki objekat, zgrada ili posebni deo zgrade ili instalacije koje su priključene na toplovodnu mrežu (nalazi se iza toplotne podstanice);
9. KUĆNE GREJNE INSTALACIJE -
čine kućna podstanica, merni uređaj za merenje sopstvene potrošnje, uređaji i grejna tela u objektu.
Prilozi - kao sastavni deo Pravila o radu
Prilozi dati uz Pravila o radu čine njegov sastavni deo, i to:
Prilog 1: Dijagram temperature tople vode u toplovodnoj mreži
Prilog 2: Toplotna podstanica - približne dimenzije prostora
Prilog 3: Šema indirektne toplotne podstanice - pojmovi
Prilog 4: Šema indirektne toplotne podstanice
Prilog 5: Hidraulične veze, neprimerne za priključivanje na toplovodnu mrežu
Prilog 6: Hidraulične veze, primerne za priključivanje na toplovodnu mrežu - sistemi sa glavnom cirkulacionom pumpom
Prilog 7: Hidraulične veze, primerne za priključivanje na toplovodnu mrežu - sistemi bez glavne cirkulacione pumpe
Prilog 8: Detalj kanala za predizolovani cevovod
Projektna dokumentacija mora biti izvedena po važećim propisima.
Energetskom subjektu je potrebno dostaviti toplotne proračune zgrade, sadržane u sledećim obrascima:
- prikaz toplotnih karakteristika zgrade (u skladu s Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada*)
- prikaz energijskih karakteristika provetravanja/klimatizacije zgrade (u skladu s Pravilnikom o provetravanju i klimatizaciji zgrada*).
1. Projekt centralnog grejanja
Projekt centralnog grejanja, za dobijanje odobrenja za priključenje, mora da sadrži:
- projektni zadatak;
- tehnički opis;
- termički i hidraulični proračun termotehničkih instalacija i vodova;
- ukupno instalisanu toplotnu snagu i instalisanu toplotnu snagu, odvojeno po pojedinačnim grejnim sistemima, u W;
- osnovne podatke za proračun toplotnih gubitaka po EN 12831-2004 ili DIN 4701 uz poštovanje računate spoljne temperature ts =-18°C. U slučaju, da je u pitanju deo zgrade sa postojećim grejnim sistemom (dodatna priključenja, održavanje), potrebno je poštovati iste parametre kao kod obnove postojeće instalacije;
- metode tehničkih proračuna i njihove rezultate (toplotni gubici, temperatura dovoda i povratka, protoka grejne vode u m3/h, pad pritiska, izregulisanost cevne mreže, sistem zaštite kod zatvorenih i otvorenih sistema i sl.);
- sastav toplote, koji je osnova za određivanje priključne snage, sadrži najmanje sledeće podatke:
• oznake prostora,
• unutrašnju temperaturu,
• standardne gubitke toplote,
• ugrađena grejna tela,
• instalisanu snagu ugrađenih grejnih tela;
- specifikaciju materijala i radova,
- crteže:
• situacijski prikaz položaja zgrade u prostoru zaključno sa ucrtanom toplovodnom mrežom na osnovi katastra vodova u razmeri 1:500,
• funkcionalnu šemu grejnih sistema i uređaja sa tehničkim podacima,
• sve osnove u razmeri 1:50 ili izuzetno 1:100 sa ucrtanim rasporedom sistema i uređaja sa tehničkim podacima i njihovim međusobnim povezivanjima te povezivanjima na postojeće uređaje,
• šeme izlaznih vodova sa ucrtanim sistemom zaštite i opreme za odzračivanje,
• šeme merenja i regulacije.
2. Projekt ventilacije i klimatizacije
Projekt ventilacije i klimatizacije, za dobijanje odobrenja za priključenje, mora da sadrži:
- projektni zadatak,
- tehnički opis,
- ukupnu instalisanu toplotnu snagu i instalisanu toplotnu snagu odvojeno po pojedinačnim sistemima, u W;
- pregled maksimalnih protoka zagrevne vode s pregledom dovodnih i povratnih temperatura grejača vazduha. Pri dimenzionisanju grejača ventilacionih i klimatizacionih uređaja potrebno je uvažavati (uzimati u obzir) uređaje za iskorišćavanje toplote otpadnog vazduha, potrebnu toplotu za vlaženje vazduha i temperaturni dijagram zagrevne vode snabdevača;
- metode tehničkih proračuna i njihove rezultate (toplotnih gubitaka, ventilacije i klimatizacije sa pripadajućim h - h dijagramima, temperaturu dovoda i povratka, protoka zagrevne vode u m3/h, uređaje za iskorišćenje toplote otpadnog vazduha, padova pritiska, izregulisanost cevne mreže i sl.);
- specifikaciju materijala i radova,
- crteže:
• situacijski prikaz položaja zgrade u prostoru zaključno sa ucrtanom toplovodnom mrežom na podlozi katastra vodova u razmeri 1:500,
• funkcionalnu šemu ventilacionih odnosno klimatizacionih sistema i uređaja sa tehničkim podacima,
• sve osnove u razmeri 1:50 ili izuzetno 1:100 sa ucrtanim rasporedom sistema i uređaja sa tehničkim podacima i njihovim međusobnim povezivanjima te povezivanjima na postojeće uređaje.
Projekt mora uvažavati uslove i režim rada sistema daljinskog grejanja.
3. Projekt toplotne podstanice
Projekt toplotne podstanice mora da sadrži projekt mašinskih i elektro instalacija.
- Projekt mašinskih instalacija -
Projekt mašinskih instalacija, za dobijanje odobrenja za priključenje, mora da sadrži:
- projektni zadatak,
- tehničke opise sa opisanim režimom rada,
- ukupno instalisanu toplotnu snagu i instalisanu toplotnu snagu odvojeno po pojedinačnim kućnim podstanicama u W sa navedenim protočnim količinama u m3/h;
- metode tehničkih proračuna i njihove rezultate (elementi toplotne podstanice, temperatura dovoda i povratka, padovi pritiska toplotne podstanice, sistema zaštite kod zatvorenih ili otvorenih sistema i sl.);
- specifikaciju materijala i radova,
- crteže:
• situacijski prikaz položaja zgrade u prostoru zaključno sa ucrtanom toplovodnom mrežom na osnovi katastra vodova toplotne energije u razmeri 1:500 i ucrtanu lokaciju toplotne podstanice,
• funkcionalnu šemu toplotne podstanice sa tehničkim podacima,
• sve osnove u razmeri 1:50 ili izuzetno 1:100 sa ucrtanim rasporedom elemenata toplotne podstanice sa tehničkim podacima i njihovom međusobnom povezivanju,
• šemu merenja, regulacije i zaštite,
• detalje.
- Projekt elektroinstalacija -
Projekt elektroinstalacija, za dobijanje odobrenja za priključenje, mora da sadrži:
- projektni zadatak,
- tehnički opis,
- metode tehničkih proračuna i njihove rezultate,
- specifikaciju materijala i radova,
- crteže:
• sve osnove u razmeri 1:50 ili izuzetno 1:100 sa ucrtanim rasporedom elemenata toplotne podstanice sa tehničkim podacima i njihovim međusobnim električnim povezivanjima,
• šeme veza.
Mašinski i građevinski deo projekta, za dobijanje odobrenja za priključenje, mora da sadrži:
- projektni zadatak,
- tehnički opis,
- metode tehničkih proračuna i njihove rezultate (hidraulični i statički proračun mreže ili navođenje načina kontrole čvrstoće/statike),
- specifikaciju materijala i radova,
- crteže:
• situacijski prikaz položaja zgrade u prostoru zaključno sa sa ucrtanom toplovodnom mrežom na osnovi katastra distributera toplotne energije u razmeri 1:500, sa ucrtanim ostalim komunalnim vodovima i karakterističnim tačkama trase,
• uzdužni profil trase,
• raspored elemenata pojedinačnih deonica,
• detalje odvajajućih i priključnih mesta i ukrštanja, detalje odzračivanja, ispusta, potpornih elemenata, priključaka na toplotne podstanice, detalje ugradnje predizolovanih cevovoda u kanalu i sl.,
• projekt sistema za nadzor vlažnosti izolacije toplovoda, ako ga zahtevaju projektni uslovi isporučioca toplotne energije,
• ostale građevinske detalje.
Za tehničke proračune iz prethodnih tačaka je potrebno navesti metode njihovog proračuna i rezultate proračuna. Tehničke proračune čuva projektant i obavezno Energetski subjekt.
III IZGRADNJA TOPLOVODNE MREŽE I TOPLOTNIH PODSTANICA
Izgradnju toplovodne mreže i toplotnih podstanica može izvoditi samo stručno osposobljen izvođač. Na radovima se mora poštovati važeće zakonodavstvo iz oblasti planiranja izgradnje, bezbednosti i zdravlju na radu, zaštite životne sredine, uređenja prostora i naseljenih mesta.
Najmanje 14 dana pre početka radova investitor/izvođač je dužan da od Energetskog subjekta naruči odgovarajući nadzor nad izgradnjom.
Energetski subjekt u toku izgradnje nadzire ispunjavanje važećih propisa, standarda i drugih zahteva ili uslova, koji su određeni u ovim Pravilima o radu.
IV ODREĐIVANJE INSTALISANE SNAGE TOPLOTNIH UREĐAJA
Zbog izjednačavanja uslova između postojećih i novih potrošača isporučilac priznaje/uvažava instalisanu snagu, određenu na osnovu:
- proračuna toplotnih gubitaka u skladu sa EN 12831-2004, odnosno DIN 4701/83 pri računskoj spoljnoj temperaturi -18°C sa odgovarajućom korekcijom instalisane snage u odnosu na spoljnju temperaturu prema važećim projektnim uslovima
- od investitora se traži projekat izvedenog stanja na osnovu koga se utvrđuje instalisana snaga u objektu. Potrošnja se reguliše regulacionim elementima u podstanici.
1. Instalisana snaga centralnog grejanja zgrade
Proračun toplotnih gubitaka, što je osnova za dimenzionisanje grejanja i određivanja instalisane snage, mora biti izveden u skladu sa EN 12831-2004, odnosno DIN 4701/83 odnosno u skladu sa važećim propisima i standardima za rad sa prekidom.
Za dodatna priključivanja ili delimične prepravke postojećih zgrada potrebno je proračun toplotnih gubitaka, dimenzionisanje toplotnih uređaja i određivanje instalisane snage izvesti pod jednakim uslovima kao i u osnovnom projektu.
Za postojeće zgrade sa već izvedenom toplotnom opremom, koje se priključuju na toplovodnu mrežu, instalisana snaga se određuje iz toplotne snage ugrađene toplotne opreme. Za izdavanje odobrenja za priključenje investitor mora priložiti dokumentaciji projekte za izvođenje ili projekte izvedenih radova toplotne opreme.
2. Instalisana snaga uređaja za ventilaciju i klimatizaciju
Kod određivanja priključne snage ventilacionih i klimatizacionih uređaja u skladu sa DIN 1946 potrebno je uvažavati (uzimati u obzir) potrebnu toplotnu energiju za zagrevanje svežeg vazduha na odgovarajuću temperaturu dovodnog vazduha koji se uduvava. Pri dimenzionisanju grejača ventilacionih i klimatizacionih uređaja potrebno je uzimati u obzir uređaje za iskorišćavanje toplote otpadnog vazduha, potrebnu toplotnu energiju za vlaženje vazduha i temperaturni režim zagrevne vode snabdevača.
3. Instalisana snaga za posebne (tehnološke) namene
Instalisana snaga za posebne (tehnološke) namene mora biti posebno prikazana. Mogući režim rada i priključna snaga posebno se ugovaraju.
Izmena instalisane snage je dozvoljena Odlukom snabdevanju. Kupac obaveštava Energetski subjekt o namerama za promenu instalisane snage zbog:
- promene toplotne zaštite zgrade,
- promene namene i upotrebe zgrade ili dela zgrade,
- promene namene i korišćenja toplotnih uređaja,
- proširenja toplotnih uređaja,
- modernizacije toplotnih uređaja, koja ima za posledicu racionalniju potrošnju toplotne energije,
- uklanjanje ili delimično uklanjanje toplotnih uređaja,
- proračunskih grešaka kod utvrđivanja instalisanih snaga ili razlika među proračunima u pojedinačnim fazama izgradnje.
Zahtevane izmene instalisane snage utiču na:
- ugovorenu instalisanu snagu,
- maksimalni protok,
- na tačnost merenja i regulisanja isporuke toplotne energije.
Pre predviđenog smanjenja ili povećanja instalisane snage kupac mora naručiti kod Energetskog subjekta ili drugog projektanta proveru odgovarajućih elemenata toplotne podstanice i priključnog toplovoda. Za povećanje ili smanjenje instalisane snage je potrebno izraditi odgovarajući projekt prepravke unutrašnjih toplotnih uređaja i toplotne podstanice te ga dostaviti Energetskom subjektu na saglasnost. Ako je potrebno na toplotnoj podstanici kupca radi promene instalisane snage zamena merne, regulacione ili druge opreme, troškove nabavke i zamene snosi potrošač.
Izmena instalisane snage je po pravilu moguća samo između grejnih sezona.
Pri promeni instalisane snage potrebno je uvažavati sledeće:
- instalisanu snagu nikako nije moguće snižavati ispod vrednosti toplotnih gubitaka zgrade,
- instalisana snaga ventilacionih i klimatizacionih sistema u zgradama, gde se namena ne menja, moguće je izvesti po dobijanju nove upotrebne dozvole.
Smanjenje instalisane snage je moguće postići sniženjem temperaturnog režima zagrevne vode toplotnih uređaja istomerno u celoj zgradi (zaključene celine u pogledu na toplotnu podstanicu) bez fizičkih intervencija na unutrašnjim toplotnim uređajima kupca. Ako se temperaturni režim zagrevne vode snižava, mora biti priložen odgovarajući proračun toplotnih snaga za novi temperaturni režim. Odgovarajuće snižavanje temperaturnog režima mora biti dokazano sa novim proračunom toplotnih gubitaka zgrade.
Sve proračune moraju izraditi za to stručno osposobljena preduzeća, koja ispunjavaju uslove za projektanta, shodno važećem zakonu o planiranju i izgradnji objekata.
Ako se toplotni uređaji menjaju samo delimično, potrebno je ove uređaje pre usvajanja promene instalisane snage fizički prilagoditi srazmerno promenama (fizički odvojiti određene postojeće uređaje ili ih zameniti sa odgovarajućim novim).
Kupac mora omogućiti blagovremen nadzor nad izmenjenim stanjem Energetskom subjektu.
Energetski subjekt zapisnički konstatuje izmenu kupčevih toplotnih uređaja i promenu instalisane snage, a u skladu sa izdatom saglasnošću i izvedenom izmenom.
Toplovodnom mrežom isporučuje se toplotna energija kupcima shodno Odluci o snabdevanju. Energetski subjekt obezbeđuje kupcu na mestu preuzimanja potrebnu količinu zagrevne vode odnosno toplotne energije sa instalisanom snagom, koja je dogovorena ugovorom.
Redovne i vanredne obustave isporuke toplotne energije su regulisane Odlukom o snabdevanju.
Po izgradnji toplovoda, ukoliko je investitor treće lice, posebnim Ugovorom se definiše primopredaja izgrađene linije na upotrebu i korišćenje, u vlasništvo Energetskom subjektu.
Toplovode na javnim i zasebnim zemljištima potrebno je trasirati po zakonskim zahtevima i zahtevima u pogledu na lokaciju i odstojanje po odredbama ovih Pravila o radu.
Kad god je to moguće, u urbanim naseljima glavni toplovodi treba da se polažu na javna zemljišta i u trotoare ili što bliže ivici kolovoza.
Pre početka gradnje toplovoda potrebno je sa vlasnikom zemljišta sklopiti ugovor o utvrđivanju uslova izgradnje, rada, održavanja i nadzora toplovoda. U ugovoru je potrebno odrediti potrebne mere sigurnosti za siguran rad toplovoda te omogućiti Energetskom subjektu prilaz do zemljišta za potrebe rukovanja i održavanja. Ugovor mora osigurati da na sigurnosnom pojasu zemljišta oko toplovoda ne bude drugih intervencija/radnji koje bi mogle ugroziti toplovod.
U slučaju da predviđeni radovi u blizini toplovoda predstavljaju nesigurnost za toplovod, Energetski subjekt ima pravo zahtevati odgovarajuće izmene načina izvođenja ili zaustavljanja radova u slučaju kada su radovi već počeli.
Ako se toplovod polaže nadzemno, treba ga raspoznatljivo postaviti i odgovarajući način zaštititi od spoljnih uticaja (kao npr. vremenski uticaji, UV zračenja, toplotna širenja, opterećenja, oštećenja i dr.). Način zaštite određuje projektant u saglasnosti sa Energetskim subjektom.
U zaštićenom području podzemnih i nadzemno vođenih toplovoda nije dozvoljeno zasađivanje drveća i drugog rastinja, kao ni izvođenje radova ispod, iznad ili na nepropisnoj udaljenosti od energetskih objekata.
Tehnički podaci toplovodne mreže su:
Nazivni pritisak |
pnaz = 16,0 bar |
Nazivna temperatura |
tnaz = 130°C |
Pad pritiska na mestu preuzimanja je različit i zavisi od dimenzije priključnog toplovoda, opterećenja toplovodne mreže i udaljenosti mesta preuzimanja od proizvodnog izvora odnosno pumpne stanice.
maksimalna dovodna temperatura : t max = 130°C (403 K)
Temperaturni režimi za projektovanje toplotnih podstanica su definisani u poglavlju Toplotna podstanica.
Računska temperatura za proračun čvrstoće toplovodnih cevovoda, armatura i uređaja je 130°C (413 K). Imajući u vidu stanje tehnike i stvarne temperaturske odnose u toplovodnoj mreži dozvoljena je ugradnja predizolovanih cevi, koje odgovaraju za temperature do 130°C.
Energetski subjekt može temperaturu dovoda zagrevne vode u toplovodnoj mreži izmeniti zbog posebnih radno-funkcionalnih razloga.
U toplovodnoj mreži za distribuciju toplotne energije upotrebljava se hemijski pripremljena, demineraliziovana i degasifikovana voda, koja je zagrejana na zahtevanu temperaturu.
Vodu iz toplovodne mreže nije dozvoljeno upotrebljavati za punjenje unutrašnjih toplotnih uređaja korisnika ili u druge namene shodno odredbama Zakona i Odluke o snabdevanju.
3. Tehnički zahtevi za toplovodnu mrežu
Toplovodna mreža je izvedena kao dvocevni sistem sa dovodnim i povratnim cevovodom.
Energetski subjekt, zavisno od karakteristika pojedinačnih sistema i položaja na terenu, zadržava sebi pravo do izabere sistem i način izvođenja toplovoda.
4. Toplovodna mreža od predizolovanih cevi
Imajući u vidu stanje tehnike, toplovodna mreža van zgrada se prvenstveno izgrađuje od predizolovanih cevi i fazoniranih komada. Ugrađeni materijali moraju odgovarati sledećim standardima:
- predizolovane cevi: |
EN 253 |
- predizolovani fazonski komadi: |
EN 448 |
- predizolovane armature: |
EN 488 |
- spojevi za predizolovane cevi: |
EN 489 |
Cevovodi od predizolovanih čeličnih cevi se polažu neposredno u zemlju. Debljina izolacije predizoliranih cevovoda je serije 1. Cevi moraju imati ugrađene senzorske vodove (žice) za kontrolu prisutnosti vlage, osim fleksibilnih predizolovanih cevi za izvođenje priključnih toplovoda individualnih zgrada.
U toku izgradnje žice/provodnike treba pravilno povezati, proveriti uspostavljenost provodnog kruga i izmeriti početnu vrednost otpornosti, koja je referentni podatak za kasnije kontrole vlažnosti. O merenjima treba izraditi zapisnik, kojeg potvrđuje nadzorna služba snabdevača i arhivira se kod snabdevača. Sastavni deo zapisnika mora biti osnova ožičenja odnosnog dela toplovoda, izveden na osnovi geodetske osnove izvedenog toplovoda.
Za veća obuhvaćena područja, koja će biti snabdevana toplotnom energijom iz sistema daljinskog grejanja, treba predvideti kontinuiran nadzor vlažnosti cevovoda sa mogućnosti lociranja greške.
Na toplovodnoj mreži se upotrebljava isključivo nordijski sistem nadzora vlažnosti.
Na predizolovanim sektorima toplovoda se ugrađuje predizolovana armatura PN 16 za temperaturu do 130°C. Vreteno slavine/ventila mora biti zaštićeno sa uličnim poklopcem na armiranobetonskoj temeljnoj ploči. Kraj vretena sa nastavkom za ključ može biti max. 30 cm ispod nivoa uličnog poklopca.
Spojeve cevi i fazonskih komada predizolovanog toplovoda potrebno je izvesti sa termoskupljajućim spojnicama, priređenim za zalivanje sa poliuretanskom izolacijskom penom. Spojnica mora biti opremljena sa najmanje dve termoskupljajuća rukavca na krajevima. U slučaju vođenja toplovoda po vlažnom terenu obvezno je postavljanje treće spojnice preko čepa otvora za nalivanje izolacijske mase.
Zahtevi za upotrebu i montažu su navedeni u uputstvu proizvođača predizolovanih cevovoda i treba ih se dosledno pridržavati. Posebnu pažnju izvođač mora posvetiti kvalitetnom izvođenju spojeva predizolovanih cevi, što je osnovni preduslov za dostizanje očekivanog životnog veka toplovoda.
Građevinske radove treba izvoditi po propisima za tu vrstu radova i uputstava proizvođača cevi.
U posebnim slučajevima, kad toplovod prolazi kroz slabo noseće tle i priključuje se na zgrade, koje su duboko utemeljene (npr. na šipovima), potrebno je pribaviti mišljenje projektanta ili geomehaničara.
Zemljani radovi
Dimenzije iskopnog profila su zavisne od prečnika projektovanih toplovodnih cevi (prilog 13). Na odgovarajuće sabijenu podlogu iskopa najpre se ugradi peščana posteljica (krupnoća j 0-4 mm, bez oštrorubnih delova), zatim se polažu cevi, koje se sa svih strana osiguravaju (obasipaju) sa peskom iste krupnoće. Zaštitna dubina između vrha cevi i terena mora biti preko 50 cm, optimalna dubina iznosi 70 cm. Ako ovu zaštitnu dubinu nije moguće postići i ako je teren nad temenom cevi opterećen još sa prometnim opterećenjem, potrebno je cevi dodatno zaštititi (npr. sa armiranobetonskom pločom).
Na kompenzacijskim krivinama toplovoda potrebno je obezbediti mogućnost odgovarajućeg pomaka radi toplotnih širenja toplovoda. Ovo je moguće izvesti sa ugradnjom elastičnih tabli ili sa obasipanjem cevi sa peskom iste krupnoće j 8-10 ili j 10-12 mm bez oštrorubnih delova.
Fiksne tačke
Fiksne tačke su izvedene iz predfabrikovanih elemenata u armiranobetonskom temelju odgovarajućih dimenzija, koje daje proizvođač pri određenim pretpostavkama vezanim za karakteristike zemlje. Ako karakteristike u konkretnom slučaju bitno odstupaju od ovih pretpostavki, potrebno je dimenzije temelja proveriti. Najbolje je koristiti beton MB 20 i armaturu GA 40/50.
Fiksne tačke se za predizolovane cevovode ugrađuju samo u izuzecima.
Zidni prolazi
Posebnu pažnju treba posvetiti prolazu predizolovanih toplovodnih cevi kroz temeljne zidove zgrade. Zidni prolaz mora biti odgovarajuće betoniran, da je obezbeđena zaptivnost prolaza.
5. Toplovodna mreža u betonskim kanalima
Gde izvođenje sa predizolovanim cevima nije moguće, toplovodna mreža se može izvesti sa čeličnim cevima položenim u betonske kanale.
Zahteve u pogledu mašinskih radova na toplovodnoj mreži u kanalima su dati u članovima 33.-35. ovih Pravila o radu.
- Građevinski zahtevi za kanale -
U pogledu na način izgradnje kanale delimo na:
a. Tipizirane AB kanale sa pokrivačem
Ovo su industrijski izrađeni elementi, koji se transportuju na mesto ugradnje. Tipizacija obuhvata sve sastavne konstrukcijske elemente kao što su npr. lire, fiksne i pomične tačke te bočna vođenja. Statični proračun, koji je takođe tipski, pokriva svaku veličinu kanala posebno, pridodato opterećenje je isto kao i za prometne/putne mostove.
Visina nasute zemlje na pokrivaču mora biti veća od 50 cm i manja od 200 cm. Proizvođač elemenata pri isporuci mora priložiti sve sa zakonom propisane ateste i dokaze o kvalitetu ugrađenih materijala i načinu izrade.
b. Klasično građeni kanali
Kada nije moguće upotrebiti tipski kanal, treba ga izvesti na klasičan način na gradilištu. Posebno je važno da ugrađeni beton u potrebnom vremenu, koje je propisano za izabrani MB, pre zasipa dostigne propisanu tvrdoću. Ovakav kanal zahteva statički proračun. Izvođač radova po izradi mora priložiti sve sa zakonom propisane ateste i dokaze o kvalitetu ugrađenih materijala i načinu izrade.
Na nabijenu površinu iskopa ugrađuje se podložni beton MB 10 u debljini 7-10 cm. Sledi izrada (ili montaža) korita kanala. Pri spajanju novog kanala na odcepnom mestu na postojećem kanalu i (ili) postojećoj zgradi potrebno je oblikovati spojni deo sa kojim se sprečava pojava različitih sleganja terena.
Po završenim montažnim i mašinskim radovima sledi pokrivanje kanala AB pokrivačem. Upotreba nelomljive malte na nalegajućim površinama obezbeđuje trajnu nepomičnost pokrivača. Značajnije neravnine i otvore između pokrivača je potrebno popuniti malterom. Sledi izvođenje hidroizolacije, koja može biti izrađena na polimernoj ili bitumenskoj osnovi - pri ovom je potrebno pridržavanje uputstva proizvođača hidroizolacije. Hidroizolacija, koja je nanesena na osnovni premaz - ovo obezbeđuje lepljivost između izolacije i betona - mora biti čvrsto spojena sa podlogom pokrivača. Horizontalni pokrivač takođe mora po celoj dužini pokrivati, gde pokrivači naležu na korita (cca. 15-20 cm kao spojna ravnina). Hidroizolaciju je potrebno polagati bez oštrih rubova i preloma, a što se postiže sa odgovarajućom pripremom podloge. Za zaštitu izolacije od mehaničkih oštećenja najbolje je koristiti tačkasto profilisane folije sa spojnim komadima po dužini. Na nju se nanese nekoliko cm debela naslaga okruglo zrnastog peska granulacije j 8-16 mm za lakše odvodnjavanje gornje površine (površinske vode). Sledi zasipanje, pri čemu prvi sloj zasipnog materijala mora biti bez većeg kamenja. Početno zasipanje je potrebno izvesti vrlo pažljivo.
Za izradu kanala upotrebljava se vodonepropusni beton, I to najmanje MB 30, mrežna armatura ČBM 50/60 i armatura RA 40/50, nelomljivi malter za spojeve pokrivač - kanal, različite hidroizolacije i njena zaštita. Posebnu pažnju je potrebno posvetiti zadovoljavajućoj debljini pokrivnog sloja iznad armature.
U zemljištima sa visokom podvodnošću (nivo vode može preći godišnji nivo) ili tamo, gde je moguće privremeno zalivanje toplovoda iz bilo kakvog drugog razloga, korišćenje kanala nije dozvoljeno.
6. Vođenje toplovoda po zgradama
Zbog jeftinije izgradnje, kao i iz drugih tehničkih razloga, a gde je to moguće i ne predstavlja opasnost da se cevovodi oštete, toplovodnu mrežu je moguće voditi kroz zgrade (podrumi, hodnici i sl.) ili kroz druge zajedničke nestambene prostore uz prethodnu saglasnost vlasnika zgrade.
Zbog mogućnosti pregleda, održavanja i opravljanja kvara, cevovodi moraju biti lako i sigurno dostupni.
Toplovodna mreža mora biti izvedeno tako, da se uvažavaju sva mehanička opterećenja i temperaturne diletacije u skladu sa predviđenim tehničkim rešenjem po projektnoj dokumentaciji.
Priključni toplovod se po ulasku u prostor toplotne podstanice završava sa odzračnim lončićima, na kojima se izvede ispust, imajući u vidu nagib toplovoda kao i odzračivanje. Ispusti i odzračivanja moraju biti sprovedeni u odvodni slivnik, sa kanalizacionim odvodom.
Male kompaktne toplotne podstanice i toplotne podstanice do 150 kW toplotne snage je moguće priključiti bez ugradnje odzraka.
7. Zahtevi za materijale toplovoda, vođene u kanalima, zgradama ili nadzemno
Toplovodi, vođeni u kanalima, u zgradama ili nadzemno do dimenzije DN 200, moraju biti izrađeni od bezšavnih čeličnih cevi, koje odgovaraju sledećim standardima:
ENV 10220 en:m |
mere, mase |
DIN 2448: |
mere, mase |
DIN 1629: |
uslovi nabavke/isporuke |
Toplovodi većih dimenzija se izrađuju iz čeličnih spiralno varenih cevi, definisanih u sledećim standardima:
DIN 2458: |
mere, mase |
DIN 1626: |
uslovi isporuke |
Cevni lukovi moraju odgovarati DIN 2605-2 i biti oblika 5 (r =~2,5 d).
Materijal cevi je Č. 1212
Blokadna armatura na toplovodnoj mreži u kanalima, zgradama ili na toplovodima vođenim nadzemno, do dimenzije DN 100 su blok ventili PN 16 sa mekim zaptivanjem ili slavine, dok se za veće prečnike koriste blok ventili sa ručnim pogonom.
Lokaciju i vrstu blokadne armature, kao i način ugradnje određuje Energetski subjekt.
Kao glavni blokadni organ ispred toplotne podstanice (ventili 1,2) se upotrebljavaju blok ventili sa mekim zaptivanjem ili slavine.
Pri izvođenju toplotne izolacije cevovoda, armature, izmenjivača toplote, odzračnih i ekspanzionih posuda potrebno je uvažavati odgovarajuće standarde i normative. Toplotna izolacija se izvodi po završenoj montaži i uspešno obavljenim ispitivanjima na pritisak te dvostrukom farbanju sa osnovnom farbom, primernom za temperaturu do 130°C.
Cevovode vođene po zgradama, na otvorenom i u kanalima treba izolovati odvojeno (dovod i povratak) sa pločama izolacionog materijala od mineralnih vlakana, ojačanim sa pocinkovanom žičanom mrežom ili aluminijumskom folijom. Materijal mora po mogućem navlažavanju omogućavati potpuno isušivanje.
Toplotna provodljivost izolacionog materijala mora na 25 st. C iznositi max. 0,040 W/mK.
Ploče moraju biti sapete na rastojanju max. 0,3 m sa pocinkovanom žicom ili plastičnim trakama minimalne debljine 4 mm. Pri izolaciji debljine od 50 do 100 mm potrebno je izvesti izolaciju sa duplim pločama. Uzdužni i poprečni spojevi prvog sloja moraju biti prekriveni sa drugim slojem ploče.
Izolacijski sloj cevovoda, vođenih po zgradama ili na otvorenom, mora biti zaštićen sa plaštom aluminijumskog ili pocinkovanog čeličnog lima. Debljina aluminijumskog lima, u zavisnosti od prečnika cevovoda, mora iznositi između 0,8 i 1 mm. Lim mora biti sapet minimalno 6 puta po dužnom metru sa nerđajućim vijcima ili nitnama. Izolaciju je potrebno odgovarajuće prilagoditi u području vešanja, armature i drugih elemenata cevnih vodova. U području završnih kapa izolacije, potrebno je namestiti izolacijsku traku širine 20 mm, koja sprečava prelazak toplote iz cevi na aluminijumski plašt.
Oklapanje toplovoda na otvorenom prostoru mora biti izvedeno vodonepropusno, propisno i zaštićeno od krađe.
Izolacijski sloj cevovoda, vođenih u kanalima, mora biti zaštićen sa bitumenskom lepenkom. Bitumenska lepenka mora biti sapeta sa trakama od nerđajućeg materijala.
Armature je potrebno izolovati sa izolacijskim kapama. Kape moraju biti izvedene tako, da omogućavaju nesmetanu demontažu po otvaranju veznih spona.
Potrebna minimalna debljina izolacije je data u sledećoj tabeli.
D N |
Toplovodna mreža |
Interni |
Minimalno rastojanje |
|||
Kanali |
Na otvorenom |
|
||||
Dovod |
Odvod |
Dovod |
Odvod |
Dov., odv. |
||
2 5 |
30 |
30 |
40 |
40 |
30 |
70 |
3 2 |
40 |
30 |
40 |
40 |
30 |
80 |
4 0 |
40 |
30 |
40 |
40 |
30 |
80 |
5 0 |
40 |
30 |
50 |
50 |
40 |
90 |
6 5 |
50 |
30 |
60 |
60 |
50 |
90 |
8 0 |
50 |
40 |
80 |
80 |
60 |
90 |
1 00 |
60 |
40 |
80 |
80 |
60 |
100 |
1 25 |
60 |
40 |
100 |
100 |
80 |
110 |
1 50 |
70 |
40 |
100 |
100 |
80 |
120 |
2 00 |
70 |
40 |
100 |
100 |
80 |
130 |
2 50 |
70 |
40 |
100 |
100 |
100 |
140 |
3 00 |
70 |
50 |
100 |
100 |
/ |
150 |
3 50 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
160 |
4 00 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
170 |
4 50 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
170 |
5 00 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
180 |
6 00 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
190 |
7 00 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
200 |
Energetski subjekt zadržava pravo da propiše dimenzije toplovoda u pogledu na hidraulične odnose u mreži i planirano širenje snabdevanja toplotnom energijom. Investitor odnosno projektant ili planer za lokalni plan je dužan da od Energetskog subjekta pribavi tehničke uslove za priključivanje zgrade na toplovodnu mrežu.
Lokaciju i izvođenje odzračivanja i ispusta projektant mora prethodno uskladiti prema uslovima mreže. Dužan ih je izvesti prema sledećih dimenzijama:
Dimenzija toplovoda |
Dimenzija |
|
odzračivanja |
Dimenzija ispusta |
|
do DN 32 |
DN 15 |
DN 20 |
do DN 50 |
DN 15 |
DN 25 |
do DN 80 |
DN 20 |
DN 25 |
do DN 15 |
DN 25 |
DN 50 |
iznad DN 150 |
DN 40 |
DN 65 |
Poziciju i tip ugrađenih elemenata u toplovodnoj mreži je potrebno označiti sa pozicijskim tablicama u skladu sa DIN 4065 ili DIN 4069.
11. Odstojanje od drugih komunalnih vodova i ostalih objekata
Pri projektovanju toplovodne mreže moraju biti uzeti u obzir svi uticaji okoline, kao što su drugi položeni vodovi, pomeranje/klizanje zemlje, drveće, zgrade ili saobraćaj i svedeni na najniži mogući prihvatljiv nivo. Kod ukrštanja i uporednog vođenja toplovoda sa drugim komunalnim vodovima potrebno je poštovanje važećih propisa te zahteve Energetskog subjekta i operatora drugih komunalnih vodova. Izuzetno se može sa posebnim sigurnosnim merama i uz saglasnost sa operatorom komunalnih vodova, rastojanje između vodova smanjiti u odnosu na propisano.
Kod projektovanja zgrade ili drugog građevinskog objekta, čija je ivica ili gabarit građevinske jame u neposrednoj blizini postojećeg toplovoda, potrebno je projektom predvideti mere, koje će nesporno obezbediti sigurno i neometano funkcionisanje toplovoda za vreme gradnje. Radovi moraju biti izvedeni tako, da ne prouzrokuju mehanička oštećenja na postojećem toplovodu. U slučaju prouzrokovanog oštećenja toplovoda investitor građevinskog objekta je dužan obezbediti sanaciju toplovoda, koja se sprovodi pod nadzorom Energetskog subjekta. Projektno rešenje mora potvrditi Energetski subjekt.
Zahtevana odstojanja su data u sledećoj tabeli:
Zgrada / komun. vod |
Čisto odstojanje (cm) |
|
|
Ukrštanje / uporedno vođenje |
Uporedno vođenje |
Gasovod do 5 bar |
Po odredbama pravilnika o tehničkim zahtevima za izgradnju, rad i održavanje gasovoda sa radnim pritiskom di i uključiv 16 bar |
|
Gasovod preko 5 bar |
||
Vodovod |
30 |
40 |
Drugi toplovod |
30 |
40 |
Kanalizacija |
30 |
50 |
Signalni kabl, telekom, kabl do 1 kV |
30 |
30 |
10 kV kablovi ili jedan 30 kV kabl |
60 |
70 |
Preko 30 kV kablovi ili kabl preko 60 kV |
100 |
150 |
Minimalno odstojanje zgrade od postojećeg toplovoda |
100 |
|
Minimalno odstojanje toplovoda od postojeće zgrade |
50 |
|
12. Geodetski snimak toplovodne mreže
Po izvedenim montažnim radovima i pre zasipanja kanala potrebno je izvesti geodetsko snimanje toplovodne mreže. Pored položaja u prostoru (lokacijski, visinski) geodetski snimak mora takođe sadržavati podatke o dimenzijama i izvođenju toplovoda te ugrađenim elementima (fiksnim tačkama, kompenzatorima, sponama) onih sigurnosnih elemenata i mernog uređaja.
TOPLOTNA PODSTANICA - je postrojenje koje služi za merenje i predaju toplotne energije od toplovodnog priključka do kućnih grejnih instalacija i sastoji se od:
- PRIKLJUČNE PODSTANICE - koja je sastavljena od zapornih, regulacionih sigurnosnih elemenata i mernog uređaja; i
- KUĆNE PODSTANICE - koja se sastoji od toplotnog izmenjivača, razvodnog sistema, regulacionih i sigurnosnih uređaja;
(Pojmovi pojašnjavaju šeme u prilogu 3)
Na toplovodnu mrežu Energetskog subjekta dozvoljeno je priključivati objekte samo preko indirektnih toplotnih podstanica.
U slučaju, da se za postojeću zgradu, koja se priključuje na toplovodnu mrežu, ostavlja sopstveni energetski izvor kao rezervni izvor ili se kod novih zgrada projektuje dodatni rezervni izvor, ovaj mora biti priključen na toplotne uređaje potrošača paralelno, i to sa kućnom podstanicom, kao i sa blokadnom armaturom odvojen od elemenata i funkcionalnih veza toplotne podstanice.
Moguće je da toplotne podstanice budu izvedene kao kompaktne jedinice, montirane na čelično postolje i sa izvedenim svim električnim povezivanjima. Elementi i cevna povezivanja moraju biti u najvećoj mogućoj meri izolovani. Za debljinu izolacije koristiti tabelu iz člana 35. ovih Pravila o radu.
Kod poslovno-stambenih zgrada potrebno je izvesti odvojeno instalaciju za stambeni i poslovni deo, što omogućava odgovarajuću regulaciju i funkcionisanje unutrašnjih toplotnih uređaja potrošača, kao i tačnu podelu troškova grejanja.
U načelu je potrebno za svaku zgradu predvideti sopstvenu toplotnu podstanicu. Isto tako mora biti za svaku zasebnu funkcionalnu jedinicu u sklopu zajedničkog građevinskog kompleksa predviđena sopstvena toplotna podstanica.
Tehničke uslove za priključivanje određuje Energetski subjekt sa projektnim uslovima, koje moraju investitor ili projektant pribaviti pre početka projektovanja.
Klimatizacijske uređaje je potrebno dimenzionisati tako, da povrat ne prelazi maksimalne temperature od 35°C.
Hidraulične veze i temperaturne regulacije, koje omogućavaju neposredno povezivanje dovoda i povrata na primarnu ili sekundarnu stranu toplotne podstanice bez prethodnog hlađenja zagrevne vode, nisu dopuštene.
(prilog 10).
2. Projektni parametri za dimenzionisanje toplotnih podstanica
- Nove ili rekonstruisane zgrade - grejanje, provetravanje -
Shodno odredbama Pravilnika o toplotnoj zaštiti i racionalnoj potrošnji energije u zgradama* projektna temperatura za Kragujevac je -18°C. Za sve zgrade sa unutrašnjim toplotnim uređajima, dimenzionisanim na spoljnju temperaturu -18°C, koriste se sledeći parametri:
temperaturni režim na primaru (vrelovodna strana): 130/80°C
temperaturni režim na sekundaru (interni uređaji potrošača):
max. 90/70°C
Elementi toplotne podstanice na primaru moraju biti izvedeni za temperaturu do 130°C i PN 16.
- Zgrade sa postojećim unutrašnjim vodovima -
Za zgrade sa unutrašnjim toplotnim uređajima, dimenzionisanim za spoljnju projektnu temperaturu prema važećim projektnim uslovima (klimatske zone), koriste se sledeći parametri:
temperaturni režim na primaru (vrelovodna strana) 130/80°C
temperaturni režim na sekundaru (interne uređaji potrošača):
max. 90/70°C
3. Prostor i postavljanje toplotne podstanice
Toplotna podstanica se po pravilu postavlja u zajednički nestambeni prostor. Investitor odnosno korisnik je dužan obezbediti prostor besplatno. Sa lokacijom i veličinom prostora za postavljanje toplotne podstanice mora se saglasiti Energetski subjekt (okvirna veličina prostora u prilog 2).
Veličina prostora je zavisna od:
- nazivne toplotne snage toplotne podstanice,
- unutrašnjih toplotnih uređaja.
4. Građevinsko-tehnički zahtevi za prostor toplotne podstanice
Prostor toplotne podstanice mora biti zatvoren i što bliže ulasku priključnog toplovoda u zgradu. Prostor mora biti dostupan za ovlašćene radnike Energetskog subjekta u svakom trenutku bez smetnje. Zavisno od zgrade izuzetno je potrebno predvideti odvojen direktan spoljnji pristup do prostora.
Ulazna vrata se moraju otvarati u smeru izlaza i moraju biti odgovarajuće označena. Pored ulaza u prostor je potrebno na vidnom i dostupnom mestu postaviti aparat za gašenje C-9. Za unošenje i iznošenje opreme potrebno je predvideti dovoljno velike montažno/demontažne delove za otvaranje/skidanje, koji se ne smeju zaziđivati. Pod prostora mora biti nepropustan za vodu.
Korišćenje prostora za druge namene, osim za zajedničku podstanicu, nije dozvoljeno.
Potrebno je pridržavati se važećih propisa o toplotnoj izolaciji uređaja i o zaštiti od buke. Najbolje je da prostor toplotne podstanice u stambenim zgradama ne bude postavljen pored ili ispod spavaćih soba ili drugih prostorija gde se zahteva povećana zaštita od buke.
Prostor mora biti odgovarajuće prirodno ili prinudno provetravan, tako da temperatura u prostoru ne prelazi 35°C, odnosno da nema opasnosti od zamrzavanja. Otpadni vazduh iz toplotne podstanice se takođe može ubacivati u susedne pomoćne prostore.
Prostor mora imati izveden priključak na kanalizaciju ili kanal za postavljanje potopne pumpe. Najbolje je da odvod bude lociran što bliže ulazu priključnog topolovoda u prostor toplotne podstanice. Na ulaznim vratima izvodi se prag, koji osigurava ostale prostore od nekontrolisanog izliva vode. U prostoru toplotne podstanice najbolje je da bude priključak hladne vode sa slavinom i priključkom za fleksibilno crevo, namenjen za punjenje toplotnih uređaja, a po potrebi i umivaonik.
Na zidu, na kojem će biti locirana toplotna podstanica, mora biti izvedena odvodna cev, povezana s otpadnim sifonom ili odvodnim kanalom. Na nju treba da bude priključen izlaz odvodnog levka.
Uputstvo za rukovanje i održavanje, šeme i trajne oznake uređaja moraju biti postavljeni na vidnom mestu.
5. Izuzeci kod građevinsko-tehničkih zahteva za prostor toplotne podstanice
Izuzeci u pogledu građevinsko-tehničkih zahteva za prostore toplotne podstanice su male kompaktne toplotne podstanice nazivne toplotne snage do 50 kW, koje se mogu postaviti i u stambeni prostor individualnih ili zgrada sa više stanova i u radnom prostoru poslovnih zgrada, te kompaktne toplotne podstanice preko 50 kW, postavljene u postojeće zgrade. Preporučljivo je da u prostoru postoji kanalizacioni sifon.
Ukoliko je kompaktna toplotna podstanica preko 50 kW u postojećoj zgradi postavljena u višenamenskom dostupnom prostoru (podrumi, vešernice za pranje i sušenje i sl.), deo prostora toplotne podstanice mora biti odvojen od ostalog dela prostora (žičanom ogradom, pregradnim zidom i sl.). Pri izvođenju zaštite potrebno je poštovati propise o sigurnosti od požara. Postavljanje toplotne podstanice mora omogućavati neometano opsluživanje i održavanje. Ne sme biti postavljena u zajedničkim prostorijama tako da bi mogla ugrožavati evakuaciju iz zgrade.
Priključna podstanica je mesto preuzimanja ugovorene količine zagrevne vode odnosno toplotne energije. Ugrađeni elementi moraju biti izabrani u skladu s ovim Pravilima o radu, odnosno preporukama Energetskog subjekta.
Priključna podstanica je sastavljena iz sledećih elemenata:
- blokadne i ostale armature,
- hvatač nečistoće,
- regulatora razlike pritiska (u slučaju potrebe),
- regulatora protoka sa ograničenjem protoka,
- mernog uređaja/toplotnog brojila,
- uređaja za merenje pritiska i temperature,
- toplotne izolacije.
Armatura mora biti izabrana za nazivni pritisak PN 16 i temperaturu 130°C. Priključci armature su sa prirubnicama ili za zavarivanje. Konusne zaptivne površine nisu dozvoljene.
Kao blokadna armatura mogu se koristiti slavine ili ventili sa mekim zaptivanjem.
Ugradnja gumenih kompenzatora je dozvoljena oko elemenata kućne instalacije.
Materijal armature do PN 16 je siva, čelična ili obojena legura.
Regulator pada pritiska i protoka
Regulator pada pritiska reguliše razliku pritiska između dovoda i povratka na primarnoj strani priključne podstanice. Ugrađuje se na područjima, gde nastupa velika razlika pritiska između dovoda i povratka toplovodne mreže. Zahteve za ugradnju daje Energetski subjekt tehničkim uslovima.
Regulator protoka je namenjen za održavanje najvećeg protoka zagrevne vode, koji je određen na osnovu instalisane snage toplotnih uređaja, sa uvažavanjem dostizanja što nižih temperatura povratka zagrevne vode na primarnoj strani. Postavljeni protok na regulatoru protoka je plombiran. Plombe regulatora razlike pritiska i protoka se ne smeju oštećivati ili odstranjivati.
Merni uređaj za isporučenu toplotnu energiju / Toplotno brojilo
Merni uređaj / toplotno brojilo je ugrađen na priključnoj podstanici i jedino je obračunsko merilo za određivanje potrošnje toplotne energije zgrade.
Energetski subjekt je dužan merni uređaj / brojilo redovno održavati i menjati, a dozvoljena je samo ugradnja mernih uređaja po preporuci energetskog subjekta. Najčešće se koriste merni uređaji / brojila sa ultrazvučnim principom merenja protoka.
Merni uređaj mora imati odobrenje tipa i atest. Posebna testiranja, provere i izdavanje odobrenja tipa merača uređeno je odgovarajućim propisima i zakonom. Plombe mernog uređaja se ne smeju oštećivati ili odstranjivati.
Tip, veličinu i način ugradnje mernog uređaja određuje projektant po uputstvima i uz saglasnost Energetskog subjekta. Pri projektovanju i ugradnji mernog uređaja potrebno je pridržavati se uputstva proizvođača u pogledu odgovarajućih ravnih dužina toplovoda ispred i iza merača, kao i načina priključivanja obračunske jedinice.
Obračunska jedinica mernog uređaja mora omogućavati daljinski prenos podataka.
Prvo postavljanje mernog uređaja na merno mesto u priključnoj podstanici kao i sve naredne radove u vezi sa popravkama i zamenama mernih uređaja obavlja Energetski subjekt.
Kućna podstanica je vezni član između priključne podstanice i toplotnih uređaja kupca i služi za prenos toplotne energije. Sastoji se od sledećih elemenata:
- izmenjivača toplotne energije,
- pumpe,
- razdelnika,
- sigurnosne armature,
- ekspanzione posude,
- uređaja za merenje pritiska i temperature,
- uređaja za omekšavanje sanitarne vode,
- električnih vodova.
- Opšte -
Indirektna kućna podstanica je ona, kod koje je zagrevna voda toplovodne mreže na primarnoj strani sa izmenjivačem toplote razdvojena od zagrevne vode na sekundarnoj strani (šeme u prilozima 3 i 5). Indirektni način priključivanja je obavezan za sve buduće kupce, koji se budu priključivali na toplovodnu mrežu Energetskog subjekta.
- Izmenjivač toplote -
Površinu izmenjivača toplote je potrebno dimenzionisati na najveću snagu toplotnih uređaja kupca pri izabranoj temperaturi zagrevne vode na primarnoj i sekundarnoj strani izmenjivača.
Kod dimenzionisanja izmenjivača toplote potrebno je pored tehničke postavke toplotne podstanice takođe uzeti u obzir potrebno rashlađivanje zagrevne vode na primarnoj strani toplotne podstanice u svim radnim uslovima.
Između primarne i sekundarne nazivne povratne temperature ne sme biti manja temperaturna razlika od 5 K.
Primarna strana mora biti dimenzionisana i izvedena za nazivni pritisak od 16 bar (PN 16) i temperaturu 140°C, sekundarna strana pa mora biti dimenzionisana i izvedena za zahtevane maksimalne radne pritiske i temperature toplotnih uređaja potrošača.
Proračunatu snagu izmenjivača treba povećati za 10% u odnosu na proračun zbog moguće zaprljanosti istog u toku rada i sl.
- Cirkulacione pumpe -
U cilju štednje električne energije i zbog poboljšanja hidrauličnih odnosa u mreži toplotnih uređaja kupca preporučljiva je ugradnja cirkulacionih pumpi sa odgovarajućom regulacijom broja obrtaja, odnosno ugradnja cirkulacionih pumpi sa mogućnošću stepenastog preklopa broja obrtaja u kombinaciji sa prolaznim (cirkulacionim) ventilom (ako postoji opasnost od prekidanja protoka kroz sistem). Prolazni ventil mora biti ugrađen u odvod sa priključcima na potisnoj i usisnoj strani cirkulacione pumpe, a ne kao kratkospojna veza između dovoda i povratka.
- Temperaturna regulacija -
Za pokrivanje potreba toplotnih uređaja izvodi se glavna temperaturna regulacija, a u zavisnosti od spoljnje temperature, na primarnoj strani toplotne podstanice i utiče na promenu protoka zagrevne vode iz toplovodne mreže. Pri ovom se mora dostići što je moguće niža povratna temperatura.
Svaka veza, koja omogućava vraćanje neohlađene vode na primarnoj ili na sekundarnoj strani, je nedopustiva.
Na primaru je protočni regulacioni ventil sa pogonom sa sigurnosnom funkcijom, a ugrađen je u povratak primara. Na sekundarnoj strani kućne podstanice je moguće izvesti dodatnu regulaciju pojedinačnih krugova unutrašnje instalacije u skladu sa različitim radnim režimima, koji se pojavljuju kod sistema za snabdevanje zgrada sa toplotnom energijom. Moguća je takođe dodatna lokalna regulacija na pojedinačnim toplotnim uređajima sa termostatskim ventilima ili slično.
Regulacioni ventil mora biti odabran tako, da pouzdano radi i u graničnim područjima (maksimalni i minimalni protok).
Radi racionalizacije prioritetno se koriste kombinovani regulacioni ventili za regulaciju protoka i temperature.
Elektronski regulator mora imati najmanje sledeće funkcije:
- podešava/postavlja temperaturu zagrevne vode u dovodu sekundara u zavisnosti od spoljnje temperature,
- podešava najvišu i najnižu temperaturu u dovodu sekundara,
- vodi najvišu dozvoljenu temperaturu povratka na primarnoj strani u zavisnosti od spoljnje temperature,
- omogućava vremensko programiranje rada pojedinačnih sistema.
U porodičnim zgradama, gde se koriste male kompaktne toplotne podstanice, elektronski regulator mora imati mogućnost priključivanja prostorskog senzora, postavljenog u referentnom prostoru.
Regulaciju toplotne podstanice je takođe moguće vezati na centralni nadzorni sistem ukupnog objekta, uz obavezu ovakvog rešenja da istovremeno omogućava opsluživanje regulatora nezavisno od rada nadzornog sistema.
Ako je predviđeno povezivanje nadzornog sistema zgrade sa nadzornim sistemom Energetskog subjekta, isto mora biti izvedeno tako da omogućava povezivanje na postojeći nadzorni sistem. Zahteve za svaki konkretan slučaj daje Energetski subjekt.
- Sigurnost rada -
Za obezbeđivanje sigurnosti rada toplotnih uređaja, kupac se mora pridržavati odredbi DIN 4747 (novembar 2003) i DIN 4751.
- Osiguranje toplotnih uređaja potrošača od previsoke temperature -
U sistemu daljinskog grejanja grada Kragujevca temperatura dovoda primara je vođena u zavisnosti od spoljnje temperature, i to od 85°C (za spoljnju temperaturu od 5°C i više) i ne prelazi 130°C (za spoljnje temperature ispod 5°C). Shodno odredbama DIN 4747 iz novembra 2003, za ovu vrstu temperaturnog dijagrama, osiguranje od previsoke temperature u grejnim toplotnim uređajima kupca mora biti izvedeno sa sigurnosnim termostatom (funkcija CTW). Termostat mora biti ugrađen na sekundarnoj strani i to na priključnom dovodu grejanja na izmenjivač toplote.
Pri ispadu električne energije regulacioni ventil sa pogonom za sigurnosnu funkciju po DIN 32730 zatvara dovod zagrevne vode na primaru. Pogon je neposredno povezan sa sigurnosnim termostatom.
Gornja odredba važi za sve toplotne podstanice bez obzira na priključnu snagu odnosno protok na primaru.
Svi sigurnosni elementi i izvršni organi (regulacioni ventili sa pogonom) moraju biti tipski provereni.
- Osiguranje toplotnih uređaja kupca od previsokog pritiska -
U ovu svrhu se mogu upotrebljavati zatvorena ekspanziona posuda sa sigurnosnim ventilom ili otvorena ekspanziona posuda sa pripadajućom sigurnosnim vodom. Preliv otvorene ekspanzione posude mora biti sproveden u prostor toplotne podstanice i završiti se sa priključivanjem u odvodni levak. Moguća je takođe upotreba automatskih uređaja za održavanje pritiska u kombinaciji sa odzračivanjem i automatskim kontrolisanim punjenjem toplotnih uređaja.
Radi sprečavanja rastapanja kiseonika iz vazduha u vodi i posledično povećane opasnosti od korozije, preporučuje se upotreba zatvorenih ekspanzionih posuda.
Označavanje cevnih vodova je propisano u DIN 2403. Različito označavanje cevnih vodova po vrsti medija je u interesu sigurnosti, održavanja i zaštite od požara. Označavanje mora upozoravati na opasnost u cilju sprečavanja nesreće.
Skala boja za označavanje cevnih vodova je određena na osnovu DIN 2403 i navedena u sledećoj tabeli.
Oznake boja RAL su sadržane u registru boja RAL 840 HR.
Za označavanje cevnih vodova malih kompaktnih toplotnih podstanica nazivne toplotne snage do 50 kW najčešće se koriste tablice dimenzije 55 x 36 mm sa čeličnom zateznom trakom. U gornjem redu natpisne pločice je potrebno upisati vrstu medija. Donji red je namenjen nazivu preduzeća koje je izvelo montažu cevnih vodova. Minimalna visina oznaka/slova mora iznositi 2,5 mm.
Za označavanje cevnih vodova kompaktnih toplotnih podstanica nazivne toplotne snage iznad 50 kW najbolje je koristiti tablice označavanja dimenzije 105 x 55 mm sa čeličnom zateznom trakom (šelnom). U gornji i srednji red natpisne pločice je potrebno upisati vrstu medija. Donji red je namenjen nazivu preduzeća koje je izvelo montažu cevnih vodova. Minimalna visina oznaka mora iznositi 4 mm.
VRSTA MEDIJA |
BOJA |
OZNAKA PO RAL |
BOJA TABLICE |
Grejanje - primar - dovod |
Crvena |
RAL 3000 |
crvena |
Grejanje - primar - povratak |
plava |
RAL 5019 |
plava |
Grejanje - sekundar - dovod |
Tamno crvena |
RAL 3002 |
crvena |
Grejanje - sekundar - odvod |
Tamno plava |
RAL 5013 |
plava |
Sanitarna hladna voda |
Zelena |
RAL 6001 |
zelena |
Sanitarna topla voda |
oranž |
RAL 2008 |
oranž |
Sanitarna voda - cirkulacija |
ljubičasta |
RAL 4005 |
ljubičasta |
Ispust |
braon - maslinasto zelena |
RAL 6003 |
braon |
Prirodni gas |
žuta |
RAL 1012 |
žuta |
Lož ulje |
Svetlo braon |
RAL 8001 |
braon |
Komprimovani vazduh |
Siva |
RAL 7037 |
siva |
Odzračni vod |
Boja medija |
|
/ |
Konzole |
crna |
RAL 9005 |
/ |
9. Elektroinstalacije toplotne podstanice
Električni voddovi moraju biti izvedeni po važećim propisima za vlažne prostore (JUS N.B2.751, JUS N.B2.730, JUS N.A5.070). U prostoru mora biti postavljena utičnica za potrebe radova na održavanju. Osvetljenje prostora mora biti zadovoljavajuće i mora omogućavati nesmetano očitavanje mernih i kontrolnih uređaja. Kupac mora obezbediti priključivanje električnih regulacionih ormara i mernih uređaja.
Pri izvođenju elektroinstalacija toplotne podstanice potrebno je dosledno poštovati projektnu dokumentaciju.
Elektroinstalacija kompaktne toplotne podstanice (KTP)
Zahtevi za izvođenje elektroinstalacija kompaktne toplotne podstanice (KTP) su:
- moraju biti izvedena sva elektro povezivanja;
- na dovodnom kablu mora biti ugrađena glavna sklopka. Sklopka mora biti označena sa natpisom GLAVNA SKLOPKA;
- KTP mora biti opremljena sa kompletnim elektro ormarićem sa:
• kontaktorima za napojne pumpe,
• osiguračima (pumpe, automatika, rezerva),
• tropoložajnom preklopnom sklopkom za pumpe, sa kojom je omogućen preklop pumpi (ručno uključeno - isključeno - automatski uključeno). Pojedinačni položaji sklopke moraju biti označeni sa natpisima RUČNO, ISKLJUČENO, AUTOMATSKI;
- mora biti izvedeno električno premošćavanje prirubnica sa zubčastom podloškom. Vijak mora biti označen sa crvenom bojom;
- na konstrukciji KTP mora biti izvedena sabirna šina za izjednačavanje potencijala;
- proizvođač odnosno isporučilac mora pribaviti izjavu ovlašćene organizacije da električna instalacija KTP odgovara trenutno važećim propisima u Republici Srbiji;
- izvođač je dužan pre predaje KTP postaviti automatiku.
Električni vodovi za priključenje toplotne podstanice
Priključenje toplotne podstanice na električne vodove zgrade i uopšte elektroinstalacije u prostoru toplotne podstanice moraju biti izvedene po sledećim načelima:
- svi kablovi moraju biti položeni u kablovske kanale ili cevi za mehaničku zaštitu,
- mora biti ugrađen dodatni razvodni elektro ormarić po projektu,
- osvetljenje je najbolje izvesti sa dodatnim ladijskim svetiljkama,
- prekidači/senzori i KTP moraju biti povezani sa kablovima Iu-st-u 1 x 2 x 0,8 mm2 Cu,
- uzemljivačko uže mora biti povezano na kućište/nosač KTP,
- u pogledu na izvedbu moraju biti uzemljena vrata i ograda toplotne podstanice,
- mora biti izvedeno izjednačavanje potencijala sa P/F žicom 10 mm2 i sa zupčastim podloškama pod vijkom. Vijci moraju biti označeni crvenom bojom.
Po izvedenim elektroinstalacionim radovima potrebno je obaviti merenja na elektroinstalacijama:
- kontrolu neprekidnosti glavnog i zaštitnog provodnika te provodnika za izjednačavanje potencijala,
- kontrolu zaštite od prevelikog strujnog opterećenja,
- merenje impedanse okvirnih veličina vodotočnih krugova,
- merenje izolacijske otpornosti,
- merenje otpornosti galvanskih veza,
- merenje postavljene otpornosti uzemljenja.
O obavljenim merenjima potrebno je u sklopu dokumentacije toplotne podstanice priložiti predmetne zapisnike sa izmerenim rezultatima.
10. Dokumentacija toplotne podstanice
Izvođač, odnosno proizvođač KTP mora priložiti sledeću dokumentaciju:
- specifikaciju opreme kompaktne toplotne podstanice,
- atest kompletne KTP po zakonima o zdravlju i zaštiti na radu,
- ateste elemenata KTP, koje je nabavio i ugradio izvođač, po Zakonu o standardizaciji,
- uputstva za rukovanje i održavanje KTP,
- šemu veza elektro instalacija KTP te šemu automatike KTP.
VII UNUTRAŠNJI TOPLOTNI UREĐAJI KUPCA
U toplotne uređaje kupca spadaju svi uređaji, koji su vezani na toplotnu podstanicu i predaju toplotu za različite namene. U pogledu na način predaje toplote izdvajamo:
radijatorsko grejanje (CG RAD)*,
konvektorsko grejanje (CG KON)*,
podno grejanje (CG POD)*,
plafonsko grejanje (CG STR)*,
ventilacija toplim vazduhon sa kaloriferima (TG VN KAL)*,
ventilacija toplim vazduhom sa klimatima (TG VN KLM)*,
grejanje toplim vazduhom sa kaloriferima (TG KAL)*,
grejanje toplim vazduhom sa klimatima (TG KLM)*,
klimatizacija, nepotpuno sa predgrevanjem (KL NEP P)*,
klimatizacija, nepotpuno sa dogrevanjem (KL NEP D)*,
klimatizacija, potpuno s predgrevanjem (KL POP P)*,
klimatizacija, potpuno sa dogrevanjem (KL POP D)*,
priprema sanitarne tople vode PSTV - bojler (TV B)*,
* Skraćenice za način predaje toplote, koje koristi Energetski subjekt.
Unutrašnji toplotni uređaji kupca moraju biti projektovani i izvedeni po važećim opštim normativima i standardima, kao i ovim Pravilima o radu.
Energetski subjekt ne odgovara za radne/funkcionalne smetnje, koje nastaju radi neispravnosti unutrašnjih toplotnih uređaja kupca.
U zgradama sa toplotnim uređajima za poslovne prostore i stanovanje moraju biti razvodne mreže izvedene odvojeno.
Temperaturni režim radijatorskog grejanja mora biti izabran u skladu sa navedenim maksimalnim režimom (moguć je niži temperatuski režim od onog koji je naveden u poglavlju o toplotnim podstanicama), dok temperature povratka ne smeju prelaziti navedene vrednosti.
Podno grejanje ne sme biti vezano direktno na toplotnu podstanicu. Potrebno je obezbediti odgovarajuću zaštitu/osiguranje od prekoračenja najviše dozvoljene temperature u dovodu.
Zajednički razvod od kućne podstanice do pojedinačnih jedinica najbolje je da bude izveden dvocevno. Razdelnike sa dvojnom komorom je dozvoljeno koristiti samo u slučaju, ako su dovodna i povratna komora međusobno odvojene sa toplotnom izolacijom.
Pojedina odvajanja u toplotnoj podstanici i priključci na razdelnike moraju biti na povratku opremljeni sa regulacionim ventilima za održavanje protoka i na dovodima i povratnicama sa termometrima te po potrebi i sa manometrima i armaturom za punjenje i pražnjenje sistema. Ako je u kolu ugrađena cirkulaciona pumpa sa promenljivom brzinom obrtanja i mogućnošću ograničenja protoka, mogu se regulacioni ventili izostaviti.
Za dostizanje odgovarajuće hidraulične uravnoteženosti i posledično optimalnog rada grejnog sistema, preporučljivo je u cevnu mrežu ugraditi armaturu za hidrauličnu izregulisanost sistema.
Grejna tela moraju biti dimenzionisana u skladu sa potrebnom toplotnom snagom, koja je određena proračunom toplotnih gubitaka prostora. Najviši temperaturni režim za dimenzionisanje grejnih tela je definisan u članovima 43. - 45. ovih Pravila o radu. Temperaturu zagrevanog prostora i izabrani temperaturni režim potrebno je uzeti u obzir pri određivanju instalisane snage grejnih tela.
Korekcijske faktore daje tehnička dokumentacija proizvođača grejnih tela.
Pri izboru materijala grejnih tela, priključenih na direktnu toplotnu podstanicu, potrebno je uvažavati odredbu iz člana 53. ovih Pravila o radu.
Regulacija temperature prostora
Za regulaciju temperature prostora se, u skladu sa propisima o toplotnoj zaštiti zgrada i racionalnoj potrošnji energije, upotrebljavaju termostatski radijatorski ventili ili conski ventili, koji ograničavaju protok zagrevne vode kroz grejna tela. Termostatski ventili morao biti takvog kvaliteta, da održavaju temperaturu prostora u toleranciji ±1 K. Kao radijatorske termostatske ventile najbolje je koristiti ventile sa mogućnošću kontinualnog postavljanja nazivnog protoka kroz grejno telo i termostatske glave sa mogućnošću zaštite od zamrzavanja.
Postavljanje termostatskog ventila je moguće u svim prostorijama sa površinom većom od 6 m2.
Odzračivanje toplotnih uređaja
Toplotne uređaje treba na najvišim mestima instalacije pravilno odzračiti, da se pri punjenju u višim delovima uređaja ne bi sakupio vazduh, koji bi sprečio protok zagrevne vode ili da ih pri pražnjenju nastajanje podpritiska ne bi oštetilo.
3. Ventilacioni i klimatizacioni uređaji
Za priključivanje ventilacionih i klimatizacionih uređaja na toplovodnu mrežu važe ista opšta pravila kao za uređaje za grejanje.
Ventilacioni i klimatizacioni uređaji se priključuju preko indirektnih toplotnih podstanica. Ako su priključeni preko zajedničke toplotne podstanice zajedno sa radijatorskim grejanjem, grejna kriva osnovne regulacije mora biti postavljena na višu krivu, primereno za ventilaciju. Za zagrevanje mora biti izvedena dodatna regulacija na sekundarnoj strani toplotne podstanice.
Temperaturni režim mora biti izabran u skladu sa odredbama u poglavlju Toplotna podstanica. Pri dimenzionisanju grejača ventilacionih i klimatizacionih uređaja na cirkulacioni vazduh, potrebno je uvažavati radne karakteristike toplovodne mreže (prilog 1). Zbog mešanja svežeg i cirkulacionog vazduha potreba za protokom zagrevne vode nije linearno zavisna od spoljnje temperature.
Hidraulično vezivanje grejača treba izvesti na način koji sprečava povećavanje temperature zagrevne vode u povratku (šema u prilogu 6). Kao regulacioni organ se može koristiti trokraki ili prolazni regulacioni ventil u kombinaciji sa cirkulacionom pumpom koji sprečavaju zamrzavanje grejača. Kratkospojna veza sa prelaskom dovoda u povratak bez hlađenja zagrevne vode nije dozvoljeno.
Pri dimenzionisanju i izgradnji uređaja potrebno je poštovati važeće propise i standarde sa područja zaštite od buke. Pravilan izbor lokacije toplotne podstanice i drugih postrojenja u zgradi može značajno doprineti zaštiti od buke u prostorima u kojima se boravi, kao što su na primer spavaće sobe i sl. Pravilnim izvođenjem izolacije cevovoda i uređaja kod pričvršćivanja na ili prolaskom kroz građevinske konstrukcije mora se sprečiti prenos zvuka na građevinsku konstrukciju.
VIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Ova Pravila o radu se primenjuju za sve nove izgradnje i rekonstrukcije, a koje se odnose na distributivni sistem toplotne energije, priključne toplovode, toplotne podstanice, kao i unutrašnje toplotne uređaje i instalacije.
Svi toplotni uređaji, koji su bili priključeni u skladu s prethodnim tehničkim propisima, će dalje raditi u saglasnosti sa Energetskim subjektom. Kod popravki i prepravki potrebno se pridržavati zahteva iz važećih tehničkih propisa.
Izgradnja priključnih toplovoda, toplotnih podstanica i unutrašnjih toplotnih uređaja i instalacija, kao i odgovarajuće rekonstrukcije, za koje su izdati Tehnički uslovi pre stupanja na snagu ovih Pravila o radu, izvršiće se i priključiti na toplovodni sistem pod tim uslovima.
Do donošenja podzakonskih akata (Pravilnika) iz člana 8. ovih Pravila o radu, Energetskom subjektu će se dostavljati podloge toplotnih proračuna zgrada po važećim propisima.
Do usvajanja, odnosno uvođenja u upotrebu standarda EU, a koji su navedeni u ovim Pravilima o radu, primenjivaće se postojeći važeći standardi i tehničke norme.
Rokovi i dinamika za ugradnju sistema za merenje isporučene toplotne energije (na pragu toplane i u toplotnim podstanicama) na postojećim sistemima daljinskog grejanja, određeni su u Odluci o snabdevanju.
Ova Pravila o radu donosi Upravni odbor "Energetika" d.o.o. a uz pribavljenu saglasnost Gradskog veća grada Kragujevca.
Pravila stupaju na snagu osmog dana po objavljivanju u "Službenom listu grada Kragujevca".
Prilozi 1-13, koji su sastavni deo Pravila o radu distributivnog sistema toplotne energije, objavljeni su u "Sl. listu grada Kragujevca", br. 36/2009, str. 28-38.