OSNOVNI PODACI PRIVREDNE STATISTIKE1 - 31. decembar 2009. godine |
1. Indeksi cena na malo i troškova života u Srbiji u 2009. godini
|
Mesec |
Cene na malo |
Troškovi života |
Januar/2009. |
103,0 |
102,4 |
Februar/2009. |
102,3 |
101,3 |
Mart/2009. |
100,5 |
100,4 |
April/2009. |
101,1 |
101,0 |
Maj/2009. |
101,5 |
101,6 |
Jun/2009. |
100,4 |
100,1 |
Jul/2009. |
99,8 |
99,1 |
Avgust/2009. |
100,1 |
99,9 |
Septembar /2009. |
100,3 |
100,2 |
Oktobar /2009. |
99,9 |
99,8 |
Novembar /2009. |
101,0 |
100,8 |
|
Novembar 2009. |
109,2 |
105,8 |
Novembar 2009. |
110,3 |
106,7 |
Januar-Novembar 2009. |
109,6 |
107,9 |
Komentar:
Cene na malo roba i usluga u Republici Srbiji u novembru 2009. godine u proseku su više za 1,0% u odnosu na prethodni mesec (cene roba su u proseku više za 1,4%, dok su cene usluga u proseku ostale na istom nivou). U novembru 2009. godine u odnosu na isti mesec 2008. godine cene na malo su povećane za 9,2% a u odnosu na decembar 2008. povećane su za 10,3%.
Troškovi života u Republici Srbiji u novembru 2009. godine u odnosu na prethodni mesec u proseku su viši za 0,8%. U novembru 2009. godine u odnosu na isti mesec 2008. godine troškovi života su povećani za 5,8% a u odnosu na decembar 2008. povećani su za 6,7%. Razlika između indeksa cena na malo i indeksa troškova života je posledica različitog uticaja rasta cena pojedinih artikala na formiranje ovih indeksa.
Posmatrano po grupama proizvoda u novembru 2009. godine u odnosu na prethodni mesec:
• cene poljoprivrednih proizvoda više su za 13,3%. Na formiranje ovog indeksa uticalo je sezonsko pomeranje cena povrća i voća. Zabeležene su niže cene ribe dok su cene jaja u blagom porastu,
• cene industrijsko prehrambenih proizvoda u proseku su niže za 0,1%. Zabeležene su niže cene jestivog ulja, brašna i svežeg mesa,
• cene pića u proseku su niže za 0,6%,
• cene duvana su ostale nepromenjene,
• cene industrijsko neprehrambenih proizvoda u proseku su više za 1,5%. U ovoj grupi proizvoda zabeležen je rast cena derivata nafte dok se cene ostalih proizvoda nisu bitnije menjale,
• cene usluga u proseku su ostale na istom nivou.
2. Indeksi cena na malo, po područjima - novembar 2009. godine
Nivo |
XI 2009. |
XI 2009. |
XI 2009. |
I-XI
2009. |
I-XI 2009. |
XI 2009. |
REPUBLIKA SRBIJA1) |
112.5 |
101.0 |
109.2 |
109.9 |
109.6 |
110.3 |
Roba |
109.9 |
101.4 |
107.4 |
107.5 |
106.8 |
109.1 |
- Poljoprivredni proizvodi - sa sezonskim2) |
107.5 |
113.3 |
99.0 |
109.6 |
97.5 |
98.8 |
- Industrijski proizvodi - ukupno |
110.0 |
100.7 |
108.0 |
107.4 |
107.4 |
109.7 |
a) industrijski prehrambeni proizvodi |
107.6 |
99.9 |
102.7 |
106.9 |
107.4 |
103.0 |
b) pića |
117.4 |
99.4 |
112.0 |
116.2 |
116.9 |
110.9 |
c) duvan |
122.0 |
100.0 |
114.9 |
122.0 |
122.6 |
114.9 |
d) industrijski neprehrambeni proizvodi |
109.3 |
101.5 |
109.6 |
105.1 |
104.8 |
112.7 |
Usluge |
119.6 |
100.0 |
114.0 |
116.7 |
117.3 |
113.7 |
Prehrambeni proizvodi - ukupno3) |
107.6 |
101.8 |
102.1 |
107.4 |
105.7 |
102.3 |
CENTRALNA SRBIJA |
112.6 |
100.9 |
109.5 |
110.0 |
109.7 |
110.8 |
Roba |
109.9 |
101.4 |
107.6 |
107.3 |
106.7 |
109.4 |
Usluge |
119.9 |
99.9 |
114.5 |
117.2 |
117.7 |
114.3 |
VOJVODINA |
112.5 |
101.3 |
108.5 |
109.9 |
109.2 |
109.2 |
Roba |
110.4 |
101.7 |
107.1 |
108.0 |
106.8 |
108.3 |
Usluge |
119.2 |
100.2 |
112.5 |
115.9 |
116.6 |
112.1 |
1) Indeksi su izračunati bez podataka za Kosovo i Metohiju. |
||||||
Saopštenje RZS Srbije 328/2009 |
||||||
3. Indeksi troškova života, po područjima - novembar 2009. godine
|
Nivo |
XI 2009. |
XI 2009. |
XI 2009. |
I-XI 2009. |
I-XI 2009. |
XI 2009. |
REPUBLIKA SRBIJA1) |
109.9 |
100.8 |
105.8 |
108.5 |
107.9 |
106.7 |
Ishrana |
106.5 |
101.2 |
99.8 |
107.4 |
104.7 |
100.8 |
Duvan i pića |
119.2 |
99.7 |
113.2 |
118.8 |
119.4 |
112.7 |
Odeća i obuća |
110.3 |
101.0 |
106.6 |
107.0 |
107.0 |
106.2 |
Stanovanje |
112.2 |
100.0 |
106.8 |
110.5 |
111.2 |
106.7 |
- stan |
116.4 |
99.0 |
112.8 |
111.5 |
112.0 |
112.4 |
- ogrev i osvetljenje |
112.4 |
100.2 |
105.7 |
111.4 |
112.2 |
105.7 |
- pokućstvo |
107.0 |
100.1 |
105.7 |
105.4 |
105.6 |
105.2 |
Higijena i nega zdravlja |
110.6 |
100.3 |
111.5 |
108.1 |
108.8 |
111.2 |
Obrazovanje, kultura i razonoda |
111.4 |
100.7 |
107.6 |
107.8 |
109.6 |
107.4 |
Saobraćajna sredstva i usluge |
110.7 |
101.7 |
113.3 |
105.9 |
104.5 |
118.3 |
Roba |
108.8 |
101.0 |
104.6 |
107.8 |
106.9 |
105.7 |
Usluge |
116.1 |
100.2 |
113.2 |
112.9 |
113.9 |
112.9 |
CENTRALNA SRBIJA |
110.1 |
100.9 |
105.9 |
108.8 |
108.0 |
106.8 |
Ishrana |
106.9 |
101.3 |
100.0 |
107.6 |
105.2 |
100.9 |
Stanovanje |
112.2 |
99.9 |
106.9 |
110.4 |
111.1 |
106.8 |
VOJVODINA |
109.4 |
100.8 |
105.8 |
108.2 |
108.0 |
106.5 |
Ishrana |
105.5 |
101.1 |
99.3 |
106.8 |
103.8 |
100.2 |
Stanovanje |
112.3 |
100.1 |
106.7 |
110.9 |
111.8 |
106.3 |
1) Indeksi su izračunati bez podataka za Kosovo i Metohiju. |
||||||
Saopštenje RZS Srbije 328/2009 |
||||||
4. Eskontna i stopa zatezne kamate
Za mesec |
Eskontna stopa NBS |
Zatezna kamata |
Kamata za neblagovremeno plaćene javne prihode |
|
Mesečna |
Godišnja |
|||
Januar/2009. |
0,69% |
8,5% |
3,5150% |
23,5% |
Februar/2009. |
0,63% |
8,5% |
2,8115% |
23,5% |
Mart/2009. |
0,69% |
8,5% |
1,0025% |
23,5% |
April/2009. |
0,67% |
8,5% |
1,6055% |
23,5% |
Maj/2009. |
0,69% |
8,5% |
2,0075% |
23,5% |
Jun/2009. |
0,67% |
8,5% |
0,9020% |
23,5% |
Jul/2009. |
0,69% |
8,5% |
0,5000% |
23,5% |
Avgust/2009. |
0,69% |
8,5% |
0,6005% |
23,5% |
Septembar/2009. |
0,67% |
8,5% |
0,8015% |
23,5% |
Oktobar/2009. |
0,69% |
8,5% |
0,5000% |
23,5% |
Novembar/2009. |
0,67% |
8,5% |
1,5050% |
23,5% |
Decembar/2009. |
0,97% |
8,5% |
1,5050% |
23,5% |
5. Koeficijenti rasta cena na malo u Republici Srbiji u 2009. godini
Mesec u 2009. godini |
"Službeni glasnik RS" |
Koeficijenti |
|
u mesecu prema prethodnom mesecu |
od početka 2009. do kraja perioda u godini |
||
1 |
2 |
3 |
4 |
Januar |
12/2009 |
0,030 |
0,030 |
Februar |
16/2009 |
0,023 |
0,054 |
Mart |
23/2009 |
0,005 |
0,058 |
April |
31/2009 |
0,011 |
0,070 |
Maj |
41/2009 |
0,015 |
0,087 |
Jun |
49/2009 |
0,004 |
0,091 |
Jul |
60/2009 |
-0,002 |
0,090 |
Avgust |
71/2009 |
0,001 |
0,091 |
Septembar |
81/2009 |
0,003 |
0,094 |
Oktobar |
89/2009 |
-0,001 |
0,093 |
Novembar |
98/2009 |
0,010 |
0,103 |
6. Koeficijenti rasta troškova života u Republici Srbiji u 2009. godini
Mesec u 2009. godini |
"Službeni glasnik RS" |
Koeficijenti |
|
u mesecu prema prethodnom mesecu |
od početka 2009. do kraja perioda u godini |
||
1 |
2 |
3 |
4 |
Januar |
12/2009 |
0,024 |
0,024 |
Februar |
16/2009 |
0,013 |
0,037 |
Mart |
23/2009 |
0,004 |
0,042 |
April |
31/2009 |
0,010 |
0,052 |
Maj |
41/2009 |
0,016 |
0,068 |
Jun |
49/2009 |
0,001 |
0,069 |
Jul |
60/2009 |
-0,009 |
0,060 |
Avgust |
71/2009 |
-0,001 |
0,058 |
Septembar |
81/2009 |
0,002 |
0,060 |
Oktobar |
89/2009 |
-0,002 |
0,058 |
Novembar |
98/2009 |
0,008 |
0,067 |
7. Indeks potrošačkih cena u Srbiji - novembar 2009. godine
|
Struktura |
XI 2009. |
XI 2009. |
I-XI 2009. |
XI 2009. |
Ukupno |
100,00 |
100,8 |
105,9 |
108,3 |
106,9 |
Hrana i bezalkoholna pića | 38,48 |
101,2 |
100,1 |
105,9 |
101,8 |
Alkoholna pića i duvan | 4,95 |
99,8 |
115,1 |
123,1 |
114,8 |
Odeća i obuća | 6,18 |
101,1 |
106,7 |
106,4 |
106,1 |
Stan, voda, el. energija, gas i druga goriva | 14,80 |
100,1 |
106,9 |
112,6 |
106,6 |
Nameštaj, pokućstvo, tekuće održavanje | 4,87 |
100,3 |
107,7 |
104,5 |
107,5 |
Zdravstvo | 4,24 |
100,0 |
113,0 |
111,8 |
112,8 |
Transport | 11,44 |
102,2 |
115,5 |
105,1 |
120,8 |
Komunikacije | 3,08 |
100,0 |
110,5 |
109,1 |
110,5 |
Rekreacija i kultura | 4,97 |
100,5 |
106,9 |
109,2 |
106,6 |
Obrazovanje | 1,14 |
100,0 |
103,1 |
106,0 |
103,1 |
Restorani i hoteli | 1,85 |
101,2 |
106,9 |
107,3 |
106,2 |
Ostala roba i usluge | 4,00 |
100,3 |
105,4 |
106,3 |
104,7 |
Saopštenje RZS Srbije 345/2009 |
|||||
Komentar: Indeks potrošačkih cena predstavlja poseban indeks maloprodajnih cena i obračunava se po metodologiji usklađenoj sa preporukama za obračun indeksa cena na malo u Evropskoj uniji (Harmonizovani indeks cena).
Indeks potrošačkih cena se definiše kao mera prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju.
Cene ovih proizvoda i usluga u novembru 2009. godine u odnosu na oktobar 2009. godine u proseku su više za 0,8%. Potrošačke cene u novembru 2009. godine, u odnosu na isti mesec 2008. godine, povećane su za 5,9% a u odnosu na decembar 2008. godine za 6,9%.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje u novembru 2009. godine, u odnosu na prethodni mesec, najveći rast cena zabeležen je u grupama Transport (2,2%), Hrana i bezalkoholna pića i Restorani i hoteli (za po 1,2%), Odeća i obuća (1,1%), Rekreacija i kultura (0,5%), dok je u grupi Alkoholna pića i duvan zabeležen pad cena od 0,2%.
Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.
8. Cene proizvođača industrijskih proizvoda - novembar 2009. godine
OPIS |
XI 2009. |
XI 2009. |
XI 2009. |
XI 2009. |
|
Republika Srbija | 108,8 |
101,3 |
106,8 |
107,3 |
|
Centralna Srbija | 107,0 |
99,9 |
104,2 |
104,2 |
|
Vojvodina | 111,3 |
103,2 |
110,4 |
111,9 |
|
Saopštenje RZS Srbije 340/2009 |
|||||
9. Cene proizvođača industrijskih proizvoda po delatnostima - novembar 2009. godine
Opis |
XI 2009. |
XI 2009. |
XI 2009. |
UKUPNO |
108,8 |
101,3 |
107,3 |
Po nameni potrošnje |
|
|
|
Energija |
117,0 |
104,2 |
115,5 |
Intermedijarni proizvodi, osim energije |
102,2 |
100,0 |
101,9 |
Kapitalni proizvodi |
108,7 |
99,2 |
108,8 |
Trajni proizvodi za široku potrošnju |
105,6 |
100,0 |
104,7 |
Netrajni proizvodi za široku potrošnju |
106,4 |
100,0 |
103,4 |
VAÐENJE RUDA I KAMENA |
148,3 |
106,5 |
129,9 |
Vađenje energetskih sirovina |
154,5 |
107,1 |
132,6 |
Vađenje uglja |
110,1 |
100,8 |
99,1 |
Vađenje sirove nafte i gasa, usluge |
187,3 |
110,2 |
155,4 |
Vađenje ostalih sirovina i materijala |
105,1 |
101,0 |
107,2 |
Vađenje ruda metala |
97,0 |
104,1 |
116,3 |
Vađenje ostalih ruda i kamena |
107,8 |
100,0 |
104,8 |
PRERAÐIVAČKA INDUSTRIJA |
104,5 |
100,8 |
105,9 |
Prehrambeni proizvodi, pića i duvan |
104,0 |
99,9 |
102,0 |
Proizv. prehrambenih proizvoda i pića |
103,9 |
99,9 |
101,8 |
Proizv. duvanskih proizvoda |
105,1 |
100,0 |
103,8 |
Proizv. tekstila i tekstilnih proizvoda |
110,4 |
100,4 |
110,7 |
Proizv. tekstilnih prediva i tkanina |
107,3 |
100,0 |
104,3 |
Proizv. odevnih predmeta i krzna |
117,3 |
100,9 |
126,9 |
Prerada kože i proizv. predmeta od kože |
113,3 |
100,0 |
111,4 |
Prerada drveta i proizvodi od drveta |
98,4 |
98,7 |
95,6 |
Proizv. papira, izdavanje i štampanje |
108,3 |
100,3 |
103,6 |
Proizv. celuloze, papira i prerada papira |
104,7 |
100,4 |
103,9 |
Izdavanje, štampanje i reprodukcija |
110,2 |
100,2 |
103,6 |
Proizv. koksa i derivata nafte |
98,7 |
110,3 |
136,1 |
Proizv. hemijskih proizvoda i vlakana |
106,0 |
99,9 |
107,1 |
Proizv. proizvoda od gume i plastike |
104,3 |
100,2 |
104,4 |
Proizv. proizvoda od ostalih minerala |
110,0 |
100,3 |
103,7 |
Proizv. metala i metalnih proizvoda |
101,9 |
100,1 |
99,3 |
Proizv. osnovnih metala |
83,2 |
100,4 |
82,5 |
Proizv. metalnih proizvoda, osim mašina |
107,7 |
100,0 |
104,5 |
Proizv. ostalih mašina i uređaja |
108,1 |
100,0 |
105,1 |
Proizv. električnih i optičkih uređaja |
105,4 |
99,9 |
110,1 |
Proizv. kancelarijskih i računskih mašina |
109,0 |
100,0 |
118,3 |
Proizv. dr. električnih mašina i aparata |
101,5 |
99,7 |
105,1 |
Proizv. radio, TV i komunikac. opreme |
105,5 |
100,0 |
104,5 |
Proizv. preciznih i optičkih instrumenata |
102,9 |
100,0 |
102,4 |
Proizv. saobraćajnih sredstava |
107,1 |
96,2 |
103,0 |
Proizv. motornih vozila i prikolica |
104,3 |
94,6 |
101,3 |
Proizv. ostalih saobraćajnih sredstava |
117,2 |
101,8 |
109,2 |
Ostala prerađivačka industrija |
103,1 |
100,0 |
101,8 |
PROIZVODNJA EL. ENERGIJE, GASA I VODE |
108,5 |
100,3 |
101,3 |
Proizv. el. energije, gasa i vode |
108,5 |
100,3 |
101,3 |
Proizv. el. energije, gasa i tople vode |
107,8 |
100,3 |
100,3 |
Prečišćavanje i distribucija vode |
114,6 |
100,0 |
110,5 |
Izabrane grupe proizvoda |
|
|
|
Poljoprivredne mašine i oruđa |
113,1 |
100,0 |
108,6 |
Hemijska sredstva za poljoprivredu |
101,7 |
100,0 |
95,4 |
Elementi i mat. za ugrađ. u građ. |
105,0 |
100,3 |
101,6 |
Drumska saobraćajna sredstva |
103,0 |
100,2 |
99,9 |
Tečna goriva i maziva |
95,0 |
110,7 |
135,3 |
Metalni aparati za domaćinstvo |
112,4 |
100,0 |
111,0 |
Električni aparati |
107,1 |
100,0 |
106,1 |
Drveni nameštaj |
100,1 |
100,0 |
98,3 |
Odeća (tkanine i konfekcija) |
114,8 |
100,7 |
117,6 |
Obuća (kožna i gumena) |
116,8 |
100,0 |
115,9 |
Saopštenje RZS Srbije 340/2009 |
|||
10. Uporedni podaci o kretanju cena u Srbiji u 2009. godini
(stope rasta u procentima u odnosu na prethodni mesec)
Mesec |
Cene na malo |
Troškovi života |
Potrošačke cene |
Cene proizvođača |
Januar |
3.0 |
2.4 |
2.1 |
-1.6 |
Februar |
2.3 |
1.3 |
1.2 |
1.8 |
Mart |
0.5 |
0.4 |
0.4 |
4.9 |
April |
1.1 |
1.0 |
0.9 |
1.0 |
Maj |
1.5 |
1.6 |
2.1 |
1.4 |
Jun |
0.4 |
0.1 |
0.0 |
2.1 |
Jul |
-0.2 |
-0.9 |
-0.9 |
-0.3 |
Avgust |
0.1 |
-0.1 |
-0.1 |
1.1 |
Septembar |
0.3 |
0.2 |
0.3 |
-0.5 |
Oktobar |
-0.1 |
-0.2 |
-0.2 |
-0.2 |
Novembar |
1.0 |
0.8 |
0.8 |
1.3 |
Ukupno: I-XI 2009. |
10.3 |
6.7 |
6.9 |
7.3 |
11. Propisane osnovice za obračun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje
|
Vrsta osnovice |
"Sl. glasnik RS" |
Iznos osnovice |
Period primene |
1. |
Najniža mesečna osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje |
89/2009 |
15.454 |
1.11.2009.-31.1.2010. |
2. |
Najniža mesečna osnovica na koju se obračunavaju i plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za samostalne umetnike, sveštenike, verske službenike i poljoprivrednike, odnosno zemljoradnike |
7/2009 |
17.348 |
za 2009. god. |
3. |
Najviša mesečna osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (pet prosečnih zarada u Republici prema poslednjem objavljenom podatku) |
97/2009 |
220.735 |
od 1.12.-31.12.2009. |
4. |
Najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2008. godinu |
7/2009 |
2.740.440 |
za 2008. god. |
5. |
Procenjena najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2009. godinu |
7/2009 |
3.230.705 |
za 2009. god. |
6. |
Osnovica osiguranja na koju se plaća doprinos za PIO za lica uključena u obavezno osiguranje |
94/2009 |
1) 15.454 |
1.11.2009.-31.1.2010. |
12. Zarade po zaposlenom u Srbiji
Mesec |
Zarada |
Zarada bez poreza i doprinosa |
||||
Ukupno |
Privreda |
Vanprivreda |
Ukupno |
Privreda |
Vanprivreda |
|
Januar 2009. |
40.245 |
38.153 |
44.844 |
28.877 |
27.447 |
32.020 |
Februar 2009. |
43.353 |
39.562 |
51.485 |
31.121 |
28.494 |
36.755 |
Mart 2009. |
42.213 |
38.032 |
51.624 |
30.352 |
27.485 |
36.839 |
April 2009. |
45.304 |
41.526 |
53.295 |
32.571 |
29.981 |
38.050 |
Maj 2009. |
43.183 |
39.628 |
51.010 |
31.086 |
28.657 |
36.434 |
Jun 2009. |
44.246 |
40.684 |
51.828 |
31.768 |
29.310 |
37.000 |
Jul 2009. |
45.307 |
42.055 |
52.238 |
32.553 |
30.333 |
37.284 |
Avgust 2009. |
43.597 |
40.074 |
51.265 |
31.338 |
28.915 |
36.612 |
Septembar 2009. |
43.577 |
40.114 |
51.069 |
31.319 |
28.939 |
36.461 |
Oktobar 2009. |
44.147 |
40.637 |
51.641 |
31.734 |
29.331 |
36.868 |
Novembar 2009. |
43.895 |
40.400 |
51.256 |
31.576 |
29.172 |
36.639 |
Novembar 2009. |
105,2 |
107,2 |
- |
105,4 |
107,5 |
- |
Novembar 2009. |
91,8 |
96,4 |
- |
91,9 |
96,6 |
- |
Januar-Novembar 2009. |
109,1 |
110,6 |
- |
109,0 |
110,7 |
- |
Prosečne zarade po zaposlenom u novembru 2009. godine |
||||||
13. Prosečne zarade po područjima - novembar 2009. godine
Nivo |
Prosečna zarada |
Prosečna zarada |
||
XI/2009 |
I-XI/2009 |
XI/2009 |
I-XI/2009 |
|
Republika Srbija |
43.895 |
43.539 |
31.576 |
31.291 |
Centralna Srbija |
44.220 |
43.835 |
31.795 |
31.503 |
Vojvodina |
43.029 |
42.740 |
30.994 |
30.722 |
Beograd |
54.722 |
54.839 |
39.227 |
39.292 |
Saopštenje RZ Srbije 354/2009 |
||||
14. Propisane osnovice za obračun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje
|
Vrsta osnovice |
"Sl. glasnik RS" |
Iznos osnovice |
Period primene |
1. |
Najniža mesečna osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje |
89/2009 |
15.454 |
1.11.2009-31.1.2010. |
2. |
Najniža mesečna osnovica na koju se obračunavaju i plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za samostalne umetnike, sveštenike, verske službenike i poljoprivrednike, odnosno zemljoradnike |
7/2009 |
17.348 |
za 2009.god. |
3. |
Najviša mesečna osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (pet prosečnih zarada u Republici prema poslednjem objavljenom podatku) |
97/2009 |
219.475 220.735 |
od 1.1-31.1.2010. od 1.12-31.12.2009. |
4. |
Najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2008. godinu |
7/2009 |
2.740.440 |
za 2008. god. |
5. |
Procenjena najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2009. godinu |
7/2009 |
3.230.705 |
za 2009. god. |
6. |
Osnovica osiguranja na koju se plaća doprinos za PIO za lica uključena u obavezno osiguranje |
94/2009 |
1) 15.454 |
1.11.2009-31.1.2010. |
15. Najviše mesečne osnovice za obračun doprinosa
Period primene |
Iznos najviše osnovice |
"Sl. glasnik RS" |
1.01.2009. do 31.01.2009. |
234.720 (5 x 46.944) |
116/2008 |
1.02.2009. do 28.02.2009. |
269.380 (5 x 53.876) |
6/2009 |
1.03.2009. do 31.03.2009. |
201.225 (5 x 40.245) |
15/2009 |
1.04.2009. do 30.04.2009. |
216.765 (5 x 43.353) |
21/2009 |
1.05.2009. do 31.05.2009. |
211.065 (5 x 42.213) |
29/2009 |
1.06.2009. do 30.06.2009. |
226.520 (5 x 45.304) |
39/2009 |
1.07.2009. do 31.07.2009. |
215.915 (5 x 43.183) |
47/2009 |
1.08.2009. do 31.08.2009. |
221.230 (5 x 44.246) |
57/2009 |
1.09.2009. do 30.09.2009. |
226.535 (5 x 45.307) |
70/2009 |
1.10.2009. do 31.10.2009. |
217.985 (5 x 43.597) |
79/2009 |
1.11.2009. do 30.11.2009. |
217.885 (5 x 43.577) |
88/2009 |
1.12.2009. do 31.12.2009. |
220.735 (5 x 44.147) |
97/2009 |
1.01.2010. do 31.01.2010. |
219.475 (5 x 43.895) |
- |
16. Najniže mesečne osnovice za obračun doprinosa
Period primene |
Iznos najniže osnovice |
"Sl. glasnik RS" |
1.11.2008. do 31.01.2009. |
16.141,00 |
100/2008 |
1.02.2009. do 30.04.2009. |
17.348,00 |
7/2009 |
1.05.2009. do 31.05.2009. |
14.677,00 |
29/2009 |
1.08.2009. do 31.10.2009. |
15.482,00 |
57/2009 |
1.11.2009. do 31.01.2010. |
15.454,00 |
89/2009 |
17. Minimalna zarada za period jul - decembar 2009. godine
Mesec |
Broj časova rada |
Po času - neto |
Minimalna neto zarada za mesec |
1 |
2 |
3 |
4 (2 x 3) |
Jul/2009 |
184 |
87,00 din. |
16.008,00 din. |
Avgust/2009 |
168 |
87,00 din. |
14.616,00 din. |
Septembar/2009 |
176 |
87,00 din. |
15.312,00 din. |
Oktobar/2009 |
176 |
87,00 din. |
15.312,00 din. |
Novembar/2009 |
168 |
87,00 din. |
14.616,00 din. |
Decembar/2009 |
184 |
87,00 din. |
16.008,00 din. |
Napomena: |
|||
18. Podaci o otkupnoj ceni stana
Mesec u kome je podnet zahtev za otkup stana |
"Sl. glasnik RS" |
Bruto zarada u privredi Republike |
Januar/2009. |
6/2009 |
49.191,00 |
Februar/2009. |
15/2009 |
38.153,00 |
Mart/2009. |
21/2009 |
39.562,00 |
April/2009. |
29/2009 |
38.032,00 |
Maj/2009. |
39/2009 |
41.526,00 |
Jun/2009. |
47/2009 |
39.628,00 |
Jul/2009. |
57/2009 |
40.684,00 |
Avgust/2009. |
70/2009 |
42.055,00 |
Septembar/2009. |
79/2009 |
40.074,00 |
Oktobar/2009. |
88/2009 |
40.114,00 |
Novembar/2009. |
97/2009 |
40.637,00 |
Decembar/2009. |
- |
40.400,00 |
19. Koeficijent za izračunavanje visine zakupnine za korišćenje stanova,
u društvenoj, državnoj i svojini građana
Period |
Koeficijent |
"Sl. glasnik RS" |
Januar - Jun 2009. |
0,133631 |
7/2009 |
Jul - Decembar 2009. |
0,138183 |
83/2009 |
20. Prosečne zarade po zaposlenom u Srbiji bez poreza i doprinosa - novembar 2009. godine
|
XI 2009 |
I-XI 2009 |
||||
Republika Srbija |
Republika Srbija |
|||||
ukupno |
centralna Srbija |
Vojvodina |
ukupno |
centralna Srbija |
Vojvodina |
|
UKUPNO |
31576 |
31795 |
30994 |
31291 |
31503 |
30722 |
PRIVREDA1) |
29172 |
29271 |
28909 |
28901 |
28957 |
28752 |
POLJOPRIVREDA, ŠUMARSTVO I VODOPRIVREDA |
28195 |
27651 |
28564 |
27143 |
27121 |
27158 |
Poljoprivreda, lov i usluge |
26129 |
26704 |
25814 |
25173 |
25399 |
25053 |
Šumarstvo |
31570 |
29282 |
35638 |
32577 |
30621 |
35936 |
Vodoprivreda |
40918 |
30392 |
50016 |
36249 |
31217 |
40625 |
RIBARSTVO |
20965 |
9903 |
23731 |
19416 |
12315 |
22066 |
VAĐENJE RUDA I KAMENA |
44307 |
42431 |
54104 |
43316 |
42036 |
54098 |
Vađenje uglja |
47147 |
47124 |
49502 |
47340 |
47339 |
47449 |
Vađenje sirove nafte i gasa, usluge |
56106 |
- |
56106 |
57181 |
- |
57181 |
Vađenje ruda metala |
37739 |
37739 |
- |
35769 |
35769 |
- |
Vađenje ostalih ruda i kamena |
24789 |
24740 |
25383 |
23549 |
23434 |
25141 |
PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA |
25744 |
24642 |
28323 |
25107 |
24040 |
27637 |
Proizv. prehrambenih proizvoda i pića |
28598 |
27405 |
30087 |
28206 |
27154 |
29533 |
Proizv. duvanskih proizvoda |
64468 |
59751 |
83543 |
67054 |
63982 |
83073 |
Proizv. tekstilnih prediva i tkanina |
17211 |
15407 |
23408 |
14625 |
13565 |
17924 |
Proizv. odevnih predmeta i krzna |
11554 |
11197 |
13618 |
12589 |
12282 |
14329 |
Proizv. kože i predmeta od kože, obuće |
14866 |
16111 |
12595 |
15930 |
16021 |
15773 |
Prerada i proizvodi od drveta i plute |
15414 |
14983 |
16654 |
14800 |
14479 |
15696 |
Proizv. celuloze, papira i prerada papira |
23140 |
24227 |
18589 |
26052 |
28426 |
16806 |
Izdavanje, štampanje i reprodukcija |
28398 |
29703 |
26098 |
27960 |
30760 |
22634 |
Proizv. koksa i derivata nafte |
50749 |
42959 |
52642 |
52735 |
43637 |
54797 |
Proizv. hemikalija i hemijskih proizvoda |
37645 |
31138 |
45908 |
37791 |
33255 |
43043 |
Proizv. proizvoda od gume i plastike |
28733 |
28748 |
28697 |
25925 |
26564 |
24238 |
Proizv. proizvoda od ostalih minerala |
24924 |
23606 |
27501 |
25714 |
23657 |
29873 |
Proizv. osnovnih metala |
35227 |
36623 |
24273 |
32847 |
33956 |
24420 |
Proizv. metalnih proizvoda, osim mašina |
20756 |
21262 |
19210 |
20373 |
20684 |
19387 |
Proizv. ostalih mašina i uređaja |
27631 |
28634 |
18357 |
26156 |
26979 |
19039 |
Proizv. kancelarijskih i računskih mašina |
29483 |
32278 |
13101 |
32773 |
34757 |
19249 |
Proizv. dr. električnih mašina i aparata |
25528 |
24880 |
26778 |
23926 |
23495 |
24864 |
Proizv. radio, TV i komunikacione opreme |
19460 |
19479 |
16834 |
15134 |
15120 |
17681 |
Proizv. preciznih i optičkih instrumenata |
19177 |
20869 |
11980 |
17724 |
19113 |
11766 |
Proizv. motornih vozila i prikolica |
21711 |
22573 |
17757 |
20255 |
20286 |
20097 |
Proizv. ostalih saobraćajnih sredstava |
21768 |
17564 |
31213 |
20871 |
18544 |
26181 |
Proizv. nameštaja i sl. proizvoda |
18573 |
18917 |
17374 |
17313 |
17400 |
16978 |
Reciklaža |
26761 |
26772 |
26704 |
23030 |
22777 |
24310 |
PROIZV. EL. ENERGIJE, GASA I VODE |
43920 |
44239 |
42521 |
44086 |
44206 |
43553 |
Proizv. el. energije, gasa i tople vode |
51568 |
51950 |
49669 |
51873 |
52054 |
50973 |
Prečišćavanje i distribucija vode |
32029 |
31556 |
33775 |
31796 |
31139 |
34252 |
GRAĐEVINARSTVO |
27151 |
27313 |
26601 |
26926 |
26095 |
29450 |
TRGOVINA NA VELIKO I MALO, OPRAVKA |
23595 |
24720 |
20381 |
23547 |
24599 |
20396 |
Prodaja i opravka vozila |
27961 |
28462 |
26736 |
28016 |
27726 |
28721 |
Trgovina na veliko i posredovanje |
33977 |
36621 |
25484 |
34349 |
37294 |
24387 |
Trg. na malo, osim vozilima; opravka |
19113 |
19686 |
17495 |
18934 |
19441 |
17420 |
HOTELI I RESTORANI |
17695 |
18043 |
16492 |
18090 |
18645 |
16132 |
SAOBRAĆAJ, SKLADIŠTENJE I VEZE |
35927 |
36688 |
33260 |
36622 |
37589 |
33247 |
Kopneni saobraćaj i cevovodni transport |
29774 |
29497 |
30709 |
30068 |
29885 |
30684 |
Vodeni saobraćaj |
27704 |
28035 |
26864 |
29056 |
30618 |
24967 |
Vazdušni saobraćaj |
63903 |
65601 |
42187 |
60849 |
62163 |
41268 |
Prateće aktivnosti i putničke agencije |
47132 |
51453 |
31266 |
48931 |
54554 |
30318 |
Poštanske aktivnosti i telekomunikacije |
41881 |
42797 |
38643 |
42964 |
43983 |
39324 |
FINANSIJSKO POSREDOVANJE |
62273 |
65191 |
55061 |
65920 |
67349 |
62317 |
Finansijsko posredovanje |
67279 |
70185 |
58474 |
72009 |
72836 |
69537 |
Osiguranje i penzijski fondovi |
59609 |
57978 |
61671 |
56126 |
56675 |
55419 |
Dr. poslovi u finansijskom posredovanju |
19171 |
19711 |
18273 |
19290 |
18701 |
20505 |
POSLOVI S NEKRETNINAMA, IZNAJMLJIVANJE |
32800 |
33596 |
30185 |
33360 |
34150 |
30525 |
Poslovi s nekretninama |
42452 |
41069 |
44727 |
41611 |
39827 |
44807 |
Iznajmljivanje mašina i opreme |
26165 |
19996 |
41866 |
25086 |
18340 |
41688 |
Kompjuterske i srodne aktivnosti |
29690 |
27502 |
36827 |
32316 |
28897 |
42375 |
Istraživanje i razvoj |
50862 |
50919 |
50454 |
51192 |
50761 |
53833 |
Ostale poslovne aktivnosti |
29079 |
29759 |
27031 |
29377 |
30423 |
25804 |
DRŽAVNA UPRAVA I SOCIJALNO OSIGURANJE |
39052 |
39367 |
38026 |
39237 |
39592 |
38092 |
OBRAZOVANJE |
35339 |
35576 |
34775 |
35608 |
35897 |
34918 |
ZDRAVSTVENI I SOCIJALNI RAD |
35879 |
36182 |
35056 |
35019 |
35419 |
33930 |
DR. KOMUNALNE, DRUŠTVENE I LIČNE USLUGE |
30305 |
29586 |
32379 |
30122 |
29355 |
32399 |
Odstranjivanje otpadaka, smeća i sl. |
30691 |
29178 |
34036 |
30625 |
28876 |
34555 |
Delatnost organizacija na bazi učlanjenja |
61609 |
62141 |
59015 |
65462 |
65192 |
66765 |
Sportske, kulturne i sl. aktivnosti |
35727 |
35524 |
36288 |
35410 |
35416 |
35394 |
Ostale uslužne delatnosti |
19429 |
19283 |
20032 |
18652 |
18549 |
19115 |
Saopštenje RZ Srbije 319/2009 |
||||||
____________________
1) Podaci za privredu će se objavljivati samo do kraja 2009. godine.
21. Kretanje kupovne moći stanovništva u Srbiji
Godina - Mesec |
Prosečna mesečna zarada |
Potrošačka korpa |
Odnos zarade i potrošačke korpe |
||
Prosečna |
Minimalna |
(3:2) |
(4:2) |
||
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
2000. septembar |
2.576 |
8.896,66 |
5.403,66 |
3,45 |
2,09 |
2000. decembar |
4.061 |
12.071,07 |
7.203,44 |
2,97 |
1,77 |
2001. decembar |
8.456 |
16.321,52 |
9.787,58 |
1,93 |
1,16 |
2002. decembar |
11.555 |
16.886,64 |
10.383,52 |
1,46 |
0,90 |
2003. decembar |
14.528 |
17.820,83 |
10.978,97 |
1,23 |
0,76 |
2004. decembar |
17.346 |
20.745,95 |
12.640,38 |
1,20 |
0,73 |
2005. decembar |
22.079 |
24.680,16 |
15.343,86 |
1,12 |
0,69 |
2006. decembar |
28.267 |
26.211,12 |
16.262,17 |
0,93 |
0,58 |
2007. decembar |
34.471 |
30.109,68 |
18.991,52 |
0,87 |
0,55 |
2008. decembar |
38.626 |
33.573,10 |
21.298,22 |
0,87 |
0,55 |
2009. januar |
28.877 |
34.874,93 |
21.996,60 |
1,21 |
0,76 |
2009. februar |
31.121 |
35.648,66 |
22.567,27 |
1,15 |
0,73 |
2009. mart |
30.362 |
35.724,62 |
22.671,88 |
1,18 |
0,75 |
2009. april |
32.571 |
36.481,14 |
23.178,23 |
1,12 |
0,71 |
2009. maj |
31.086 |
36.930,09 |
23.676,38 |
1,18 |
0,76 |
2009. jun |
31.768 |
37.173,96 |
23.810,97 |
1,17 |
0,76 |
2009. jul |
32.553 |
36.365,80 |
23.225,68 |
1,11 |
0,71 |
2009. avgust |
31.338 |
36.178,13 |
23.138,20 |
1,15 |
0,74 |
2009. septembar |
31.319 |
35.985,77 |
23.060,64 |
1,15 |
0,74 |
2009. oktobar |
31.734 |
36.014,47 |
22.782,80 |
1,13 |
0,72 |
Indexi |
|
|
|
|
|
X 2009. |
92,0 |
106,6 |
105,7 |
||
XII 2008. |
112,05 |
111,5 |
112,1 |
||
XII 2007. |
121,9 |
114,9 |
116,8 |
||
XII 2006. |
128,0 |
106,2 |
106,0 |
||
XII 2005. |
127,3 |
119,0 |
121,4 |
||
XII 2004. |
119,4 |
116,4 |
115,1 |
||
Tabela je sačinjena u Ministarstvu trgovine i usluga na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku i informatiku Srbije. |
|||||
22. Uporedni pregled kupovne moći u Srbiji
oktobar 2000 - oktobar 2009. godine
1) Roba široke potrošnje
Red. |
Artikal |
Oktobar |
Oktobar |
Oktobar |
Oktobar |
Oktobar |
Oktobar |
Oktobar |
Oktobar |
Oktobar |
Oktobar |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
7 |
8 |
9 |
10 |
11 |
12 |
1. |
Frižider |
4,5 |
2,5 |
1,6 |
1,3 |
1,2 |
1,0 |
0,8 |
0,6 |
0,5 |
0,6 |
2. |
Električni štednjak |
3,8 |
2,0 |
1,4 |
1,3 |
1,1 |
0,9 |
0,8 |
0,6 |
0,5 |
0,6 |
3. |
Mašina za pranje rublja |
6,4 |
2,9 |
2,0 |
1,6 |
1,4 |
1,2 |
1,0 |
0,8 |
0,6 |
0,7 |
4. |
Kolor TV (56 cm) |
4,5 |
2,4 |
1,6 |
1,2 |
0,9 |
0,7 |
0,6 |
0,4 |
0,7 |
0,3 |
5. |
Škoda Fabija 1,2 |
89,5 |
34,7 |
24,8 |
21,3 |
19,4 |
16,2 |
16,2 |
12,9 |
10,2 |
27,4 |
Napomena: |
|||||||||||
2) Industrijsko-prehrambeni proizvodi
Red. |
Artikal |
Oktobar |
Oktobar |
Oktobar |
Oktobar |
Oktobar |
Oktobar |
Oktobar |
Oktobar |
Oktobar |
Oktobar |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
7 |
8 |
9 |
10 |
11 |
12 |
1. |
Jestivo ulje, rafinisano |
166 |
98 |
139 |
198 |
244 |
210 |
270 |
305 |
273 |
317 |
2. |
Šećer, kristal |
187 |
146 |
211 |
291 |
334 |
309 |
314 |
474 |
560 |
517 |
3. |
Svinj. meso sa kostima |
17 |
24 |
44 |
64 |
49 |
51 |
76 |
88 |
74 |
73 |
4. |
Kravlje mleko |
285 |
298 |
449 |
527 |
506 |
560 |
574 |
607 |
607 |
617 |
5. |
Jogurt |
97 |
183 |
265 |
328 |
319 |
338 |
351 |
378 |
413 |
392 |
6. |
Kafa pržena |
12 |
28 |
44 |
51 |
47 |
40 |
42 |
52 |
56 |
45 |
7. |
Kisela voda * |
228 |
405 |
565 |
670 |
705 |
476 |
591 |
726 |
911 |
807 |
8. |
Mlečna čokolada |
11 |
18 |
24 |
27 |
29 |
30 |
31 |
39 |
42 |
36 |
9. |
Krompir |
150 |
452 |
766 |
465 |
971 |
977 |
822 |
909 |
1.104 |
1.043 |
10. |
Sladak kupus |
- |
667 |
730 |
1.046 |
1.223 |
1.015 |
1.676 |
877 |
1.749 |
1.507 |
11. |
Svež paradajz |
189 |
148 |
235 |
343 |
344 |
289 |
649 |
414 |
419 |
533 |
12. |
Sveža paprika |
190 |
168 |
342 |
436 |
361 |
441 |
747 |
487 |
361 |
503 |
13. |
Limun |
41 |
122 |
174 |
174 |
221 |
207 |
281 |
328 |
287 |
264 |
14. |
Kokošija jaja |
610 |
1.374 |
1.985 |
2.989 |
2.436 |
2.789 |
3.535 |
3.581 |
3.030 |
3.319 |
15. |
Pšenič. brašno T-500 |
245 |
280 |
413 |
467 |
423 |
769 |
829 |
737 |
650 |
724 |
Napomena: |
|||||||||||
23. Indeksi industrijske proizvodnje u Srbiji po područjima - oktobar 2009. godine
|
Učešće u proizvodnji, 2008. |
Ø 2008 = 100 |
X 2009 |
I-X 2009 |
||
IX |
X |
I-X |
||||
REPUBLIKA SRBIJA |
|
|
|
|
|
|
Industrija ukupno1) |
100,0 |
95,6 |
101,5 |
85,9 |
94,2 |
86,0 |
Vađenje ruda i kamena |
6,2 |
97,1 |
106,4 |
93,9 |
93,9 |
94,5 |
Prerađivačka industrija1) |
75,5 |
95,6 |
99,3 |
82,2 |
92,4 |
81,9 |
Proizv. i distr. el. energije, gasa i vode |
18,3 |
94,9 |
108,5 |
98,5 |
101,9 |
100,7 |
Centralna Srbija |
|
|
|
|
|
|
Industrija ukupno |
100,0 |
96,4 |
100,2 |
87,6 |
98,2 |
87,0 |
Vađenje ruda i kamena |
6,1 |
100,3 |
111,1 |
91,8 |
93,6 |
92,7 |
Prerađivačka industrija |
66,7 |
96,2 |
95,4 |
82,4 |
95,4 |
80,9 |
Proizv. i distr. el. energije, gasa i vode |
27,2 |
95,9 |
109,8 |
99,4 |
106,0 |
101,4 |
Vojvodina |
|
|
|
|
|
|
Industrija ukupno |
100,0 |
94,1 |
103,7 |
82,8 |
87,7 |
84,0 |
Vađenje ruda i kamena |
6,4 |
91,3 |
98,0 |
97,6 |
94,6 |
97,5 |
Prerađivačka industrija |
92,0 |
94,8 |
104,7 |
82,0 |
88,8 |
83,3 |
Proizv. i distr. el. energije, gasa i vode |
1,6 |
62,5 |
66,8 |
68,8 |
33,8 |
75,2 |
1) Za oktobar 2009. godine urađena je ocena industrijske proizvodnje malih preduzeća koja se ne obuhvataju redovnim statističkim istraživanjem industrije. Ocena je urađena na osnovu uzorka. Kad bi se uključila ocena industrijske proizvodnje za mala preduzeća, tada bi indeks industrijske proizvodnje oktobar 2009. godine/prosek 2008. godine za ukupnu industrijsku proizvodnju iznosio 100,5 a za prerađivačku industriju taj indeks iznosio bi 98,1. |
||||||
Saopštenje RZS Srbije 324/2009 |
||||||
Komentar:
Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji, u oktobru 2009. godine, manja je za 5,8% u odnosu na oktobar 2008. godine, a u odnosu na prosek 2008. godine veća je za 1,5%. U periodu januar - oktobar 2009. godine u odnosu na isti period 2008. godine ostvaren je pad industrijske proizvodnje od 14,0%.
Posmatrano po sektorima, u oktobru 2009. godine, u odnosu na isti mesec 2008. godine zabeležena su sledeća kretanja:
• sektor Prerađivačka industrija - pad od 7,6%,
• sektor Vađenje ruda i kamena - pad od 6,1%,
• sektor Proizvodnja i distribucija električne energije, gasa i vode - rast od 1,9%.
Podaci o industrijskoj proizvodnji - po namenskim grupama, u oktobru 2009. godine, u odnosu na oktobar prethodne godine, pokazuju da je došlo do pada u proizvodnji:
• trajnih proizvoda za široku potrošnju, za 25,4%,
• kapitalnih proizvoda, za 12,7%,
• netrajnih proizvoda za široku potrošnju, za 12,4%,
dok je rast zabeležen kod:
• intermedijarnih proizvoda, osim energije, za 2,0%,
• energije, za 0,5%.
Obim industrijske proizvodnje u oktobru 2009. godine u odnosu na oktobar 2008. godine beleži:
• pad kod 21 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje - 68%),
• rast kod 8 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje - 32%).
Najveći uticaj na pad industrijske proizvodnje u oktobru 2009. godine, u odnosu na oktobar 2008. imale su: Proizvodnja prehrambenih proizvoda, Proizvodnja nameštaja, Proizvodnja mašina i uređaja, osim električnih, Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda i Proizvodnja metalnih proizvoda (osim mašina).
Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za oktobar 2009. u odnosu na septembar 2009. godine pokazuje da je za industriju - ukupno ostvaren pad industrijske proizvodnje od 0,8%, a za Prerađivačku industriju pad od 1,0%.
Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za oktobar 2009. godine, u odnosu na prosek 2008. godine, za industriju - ukupno, pokazuje da je ostvaren pad od 9,5%, a za Prerađivačku industriju pad od 13,0%.
Proizvodnja malih preduzeća (broj zaposlenih manji od 50) koja nisu obuhvaćena redovnim statističkim istraživanjem prati se na uzorku izabranih jedinica iz sektora prerađivačke industrije. Kada se uključi ocena industrijske proizvodnje malih preduzeća iz uzorka, industrijska proizvodnja u oktobru 2009. godine, u odnosu na prosek 2008. godine, kod ukupne industrijske proizvodnje veća je za 0,5%, a kod Prerađivačke industrije manja je za 1,9%.
24. Indeksi industrijske proizvodnje u Srbiji, po sektorima i oblastima - oktobar 2009. godine
1) Republika Srbija
Republika Srbija |
Ø 2008 = 100 |
X 2009 |
I-X 2009 |
||
IX |
X |
I-X |
|||
Industrija ukupno |
95,6 |
101,5 |
85,9 |
94,2 |
86,0 |
Energija |
94,8 |
107,2 |
97,5 |
100,5 |
99,2 |
Intermedijarni proizvodi, osim energije |
93,4 |
95,9 |
76,4 |
102,0 |
73,8 |
Kapitalni proizvodi |
93,9 |
87,1 |
78,1 |
87,3 |
77,0 |
Trajni proizvodi za široku potrošnju |
100,7 |
96,1 |
70,7 |
74,6 |
72,0 |
Netrajni proizvodi za široku potrošnju |
98,0 |
105,2 |
88,5 |
87,6 |
90,5 |
|
|
|
|
|
|
Vađenje ruda i kamena |
97,1 |
106,4 |
93,9 |
93,9 |
94,5 |
Vađenje i briketiranje uglja |
98,5 |
114,6 |
96,5 |
97,1 |
98,5 |
Vađenje sirove nafte i gasa |
93,1 |
96,3 |
100,2 |
94,4 |
100,1 |
Vađenje ruda metala |
95,3 |
113,5 |
115,6 |
133,8 |
121,0 |
Vađenje ruda nemetala i kamena |
101,6 |
101,5 |
68,8 |
80,6 |
66,8 |
|
|
|
|
|
|
Prerađivačka industrija |
95,6 |
99,3 |
82,2 |
92,4 |
81,9 |
Proizv. prehrambenih proizvoda i pića |
102,0 |
110,9 |
89,9 |
89,8 |
91,4 |
Proizv. duvanskih proizvoda |
117,8 |
129,4 |
93,0 |
97,5 |
96,6 |
Proizv. tekstilnih prediva i tkanina |
73,2 |
90,5 |
75,6 |
91,2 |
75,9 |
Proizv. odevnih predmeta i krzna |
71,4 |
78,2 |
68,6 |
71,9 |
67,9 |
Proizv. kože, predmeta od kože i obuće |
87,5 |
70,1 |
80,0 |
60,0 |
80,8 |
Proizvodi od drveta i plute, sem nameštaja |
57,2 |
60,0 |
57,4 |
60,3 |
56,0 |
Proizv. celuloze, papira i prerada papira |
95,3 |
99,3 |
92,6 |
104,1 |
91,2 |
Izdavanje, štampanje i reprodukcija zapisa |
102,4 |
101,9 |
105,3 |
86,7 |
106,6 |
Proizv. koksa i derivata nafte |
92,3 |
100,1 |
90,9 |
100,1 |
90,6 |
Proizv. hemikalija i hemijskih proizvoda |
81,1 |
90,4 |
75,9 |
92,3 |
76,3 |
Proizvodi od gume i plastike |
86,4 |
84,5 |
77,6 |
88,5 |
75,8 |
Proizvodi od nemetalnih minerala |
104,5 |
107,0 |
84,2 |
86,8 |
82,5 |
Proizv. osnovnih metala |
96,9 |
100,3 |
68,3 |
141,3 |
64,1 |
Proizv. metalnih proizvoda, osim mašina |
105,8 |
88,1 |
79,9 |
81,7 |
78,7 |
Proizv. mašina i uređaja, osim električnih |
105,9 |
92,7 |
86,0 |
73,4 |
85,5 |
Proizv. kancelar. i računskih mašina |
121,7 |
75,4 |
73,4 |
65,0 |
90,4 |
Proizv. električnih mašina i aparata |
92,6 |
88,2 |
81,9 |
84,8 |
81,2 |
Proizv. radio, tv i komunikacione opreme |
54,0 |
36,4 |
82,6 |
45,6 |
78,6 |
Proizv. preciznih i optičkih instrumenata |
82,1 |
74,4 |
81,9 |
66,9 |
80,4 |
Proizv. motornih vozila i prikolica |
94,3 |
88,4 |
58,9 |
109,9 |
56,5 |
Proizv. ostalih saobraćajnih sredstava |
117,7 |
145,1 |
93,5 |
253,2 |
87,0 |
Proizv. nameštaja i raznovrsnih proizvoda |
83,4 |
79,8 |
61,3 |
63,9 |
63,4 |
Reciklaža |
101,1 |
105,8 |
84,9 |
325,6 |
76,2 |
|
|
|
|
|
|
Proizv. i distr. el. energije, gasa i vode |
94,9 |
108,5 |
98,5 |
101,9 |
100,7 |
Proizv. i distr. el. energ., gasa i tople vode |
94,6 |
109,5 |
98,4 |
102,2 |
100,9 |
Sakupljanje, prečišćavanje i distr. vode |
98,6 |
98,3 |
98,9 |
98,3 |
98,2 |
Saopštenje RZS Srbije 324/2009 |
|||||
2) Centralna Srbija i Vojvodina
|
Centralna Srbija |
Vojvodina |
||||||||
Ø 2008 = 100 |
Ø 2008 = 100 |
|||||||||
IX |
X |
I-X |
X 2009 |
I-X 2009 |
IX |
X |
I-X |
X 2009 |
I-X 2009 |
|
Industrija ukupno |
96,4 |
100,2 |
87,6 |
98,2 |
87,0 |
94,1 |
103,7 |
82,8 |
87,7 |
84,0 |
Energija |
96,5 |
110,4 |
99,0 |
104,5 |
101,1 |
89,1 |
95,8 |
91,9 |
86,8 |
92,4 |
Intermedijarni proizvodi, osim energije |
96,1 |
96,0 |
76,6 |
106,6 |
73,5 |
87,7 |
95,7 |
75,9 |
93,8 |
74,4 |
Kapitalni proizvodi |
101,0 |
92,0 |
78,3 |
94,2 |
76,9 |
68,1 |
68,8 |
77,0 |
64,1 |
77,0 |
Trajni proizvodi za široku potrošnju |
101,7 |
95,6 |
70,7 |
73,0 |
72,2 |
91,8 |
100,7 |
71,2 |
91,3 |
70,4 |
Netrajni proizvodi za široku potrošnju |
94,3 |
96,0 |
93,1 |
88,8 |
93,4 |
101,4 |
113,6 |
84,4 |
86,6 |
87,8 |
Vađenje ruda i kamena |
100,3 |
111,1 |
91,8 |
93,6 |
92,7 |
91,3 |
98,0 |
97,6 |
94,6 |
97,5 |
Vađenje i briketiranje uglja |
99,5 |
113,2 |
96,9 |
96,4 |
98,8 |
11,2 |
250,6 |
67,0 |
141,3 |
65,8 |
Vađenje sirove nafte i gasa |
96,5 |
113,3 |
103,8 |
113,5 |
103,4 |
93,0 |
96,1 |
100,2 |
94,1 |
100,1 |
Vađenje ruda metala |
95,3 |
113,5 |
115,6 |
133,8 |
121,0 |
- |
- |
- |
- |
- |
Vađenje ruda nemetala i kamena |
104,3 |
103,2 |
69,5 |
80,3 |
67,3 |
83,2 |
90,8 |
64,1 |
82,4 |
63,8 |
Prerađivačka industrija |
96,2 |
95,4 |
82,4 |
95,4 |
80,9 |
94,8 |
104,7 |
82,0 |
88,8 |
83,3 |
Proizv. prehrambenih proizvoda i pića |
91,3 |
93,0 |
92,8 |
92,3 |
92,3 |
110,8 |
125,5 |
87,5 |
88,4 |
90,6 |
Proizv. duvanskih proizvoda |
109,0 |
127,8 |
91,2 |
101,0 |
93,0 |
145,8 |
134,6 |
98,6 |
88,2 |
108,8 |
Proizv. tekstilnih prediva i tkanina |
77,7 |
94,3 |
70,1 |
82,8 |
68,8 |
68,9 |
86,9 |
80,8 |
101,8 |
83,0 |
Proizv. odevnih predmeta i krzna |
76,2 |
77,7 |
69,6 |
73,9 |
69,2 |
39,2 |
81,6 |
61,1 |
61,1 |
59,4 |
Proizv. kože, predmeta od kože i obuće |
93,9 |
76,2 |
80,0 |
83,8 |
81,8 |
83,1 |
65,8 |
80,0 |
48,9 |
80,0 |
Proizvodi od drveta i plute, sem nameštaja |
48,5 |
55,3 |
51,4 |
53,9 |
49,7 |
64,6 |
64,0 |
62,5 |
66,0 |
61,4 |
Proizv. celuloze, papira i prerada papira |
97,3 |
102,0 |
96,1 |
111,2 |
94,7 |
83,9 |
83,7 |
72,1 |
71,5 |
70,9 |
Izdavanje, štampanje i reprodukcija zapisa |
113,7 |
98,8 |
111,1 |
78,6 |
113,5 |
79,4 |
108,1 |
93,4 |
107,3 |
93,0 |
Proizv. koksa i derivata nafte |
104,8 |
140,0 |
97,7 |
126,7 |
96,7 |
92,0 |
99,1 |
90,8 |
99,3 |
90,5 |
Proizv. hemikalija i hemijskih proizvoda |
105,2 |
103,1 |
92,4 |
90,8 |
90,0 |
71,0 |
85,1 |
69,0 |
93,1 |
70,3 |
Proizvodi od gume i plastike |
91,9 |
85,5 |
81,8 |
96,1 |
80,2 |
73,4 |
82,3 |
67,8 |
74,0 |
65,4 |
Proizvodi od nemetalnih minerala |
111,1 |
104,7 |
84,5 |
86,5 |
82,9 |
94,9 |
110,2 |
83,7 |
87,1 |
81,9 |
Proizv. osnovnih metala |
96,7 |
101,7 |
67,2 |
151,8 |
62,9 |
99,0 |
79,7 |
84,7 |
61,0 |
82,6 |
Proizv. metalnih proizvoda, osim mašina |
75,8 |
75,4 |
68,2 |
64,5 |
67,6 |
152,0 |
107,9 |
98,1 |
114,5 |
95,5 |
Proizv. mašina i uređaja, osim električnih |
117,6 |
104,4 |
91,1 |
80,4 |
90,9 |
55,9 |
42,4 |
63,8 |
38,1 |
63,0 |
Proizv. kancelar. i računskih mašina |
123,4 |
73,7 |
72,2 |
63,2 |
90,1 |
91,0 |
104,8 |
93,5 |
99,8 |
94,3 |
Proizv. električnih mašina i aparata |
87,6 |
78,9 |
82,6 |
77,7 |
81,4 |
104,0 |
109,0 |
80,5 |
99,6 |
80,8 |
Proizv. radio, tv i komunikacione opreme |
54,0 |
36,4 |
82,6 |
45,6 |
78,6 |
- |
- |
- |
- |
- |
Proizv. preciznih i optičkih instrumenata |
80,9 |
72,9 |
81,8 |
65,6 |
80,3 |
98,7 |
95,0 |
83,3 |
85,0 |
80,9 |
Proizv. motornih vozila i prikolica |
93,2 |
86,5 |
54,0 |
110,6 |
51,4 |
106,9 |
110,2 |
115,6 |
103,7 |
121,8 |
Proizv. ostalih saobraćajnih sredstava |
145,0 |
173,7 |
99,3 |
463,3 |
90,1 |
55,7 |
80,0 |
80,2 |
78,3 |
79,3 |
Proizv. nameštaja i raznovrsnih proizvoda |
81,2 |
75,0 |
59,7 |
59,5 |
62,1 |
96,8 |
110,2 |
71,0 |
94,0 |
71,3 |
Reciklaža |
100,7 |
106,1 |
86,0 |
336,9 |
77,2 |
107,4 |
101,9 |
69,7 |
221,6 |
63,8 |
Proizv. i distr. el. energije, gasa i vode |
95,9 |
109,8 |
99,4 |
106,0 |
101,4 |
62,5 |
66,8 |
68,8 |
33,8 |
75,2 |
Proizv. i distr. el. energ., gasa i tople vode |
95,7 |
110,7 |
99,4 |
106,5 |
101,7 |
32,4 |
42,7 |
44,3 |
15,2 |
52,8 |
Sakupljanje, prečišćavanje i distr. vode |
98,6 |
98,9 |
99,1 |
98,5 |
98,4 |
98,6 |
95,5 |
98,0 |
97,7 |
97,4 |
Saopštenje RZS 324/2009 |
||||||||||
25. Promet robe u trgovini na malo u Srbiji - oktobar 2009. godine
Nivo |
X/2009. |
X/2009. |
I-X/2009. |
Indexi prometa robe u tekućim cenama |
|||
Republika Srbija |
103,9 |
89,4 |
95,3 |
Centralna Srbija |
103,3 |
89,8 |
97,3 |
Vojvodina |
105,9 |
88,0 |
88,8 |
Indexi prometa robe u stalnim cenama |
|||
Republika Srbija |
104,1 |
84,7 |
89,3 |
Centralna Srbija |
103,6 |
85,1 |
91,3 |
Vojvodina |
105,8 |
83,8 |
83,2 |
Saopštenje RZS Srbije 327/2009 |
|||
26. Podaci "Srpskog ekonomskog dijagrama (SED)" Republičkog zavoda za razvoj Republike Srbije
Aktuelna privredna kretanja - "Jesenja analiza"
Uspešno su završeni PREGOVORI VLADE SRBIJE SA MMF (od 26. oktobra do 4. novembra) o uslovima daljeg korišćenja kreditnog stand-by aranžmana od 2,94 mlrd. EUR koji je MMF odobrio Srbiji a koji će biti realizovan u periodu 2009-2011. Glavna pitanja tokom ovih razgovora bili su budžet za 2009. i 2010. godinu kao i fiskalna politika posle 2010. godine. Postignut je dogovor da će fiskalno prilagođavanje biti izvršeno na račun rashoda države, pre svega, tekućih rashoda, da zamrzavanje plata i penzija bude produženo i u 2010. godini. Započeće reforme javnog sektora i penzionog sistema u 2010. godini. Postignut je dogovor o deficitu budžeta za 2010. godinu na nivou od 4% BDP. Ovaj sporazum treba da odobri i izvršni odbor MMF krajem decembra.
Evropska komisija objavila je sredinom oktobra 2009. godine. Godišnji izveštaj o napretku koji je Srbija ostvarila u procesu evropskih integracija u 2009. godini. To je do sada, najpozitivniji izveštaj za Srbiju. Ističe se da je Vlada pokazala opredeljenost da zemlju približi EU, ostvarujući dobre rezultate u primeni odredaba Privremenog sporazuma s EU i sprovodeći ključne reforme u brojnim oblastima u skladu s evropskim standardima. Skrenuta je pažnja na oblasti u kojima nije postignut dovoljan napredak i koje zahtevaju dalje aktivnosti. Nedovoljni napori su preduzeti u uspostavljanju tržišne privrede. Potrebno je da se ulože dalji napori kako bi Srbija bila u mogućnosti da se suoči sa pritiskom konkurencije unutar EU. Zemlja treba da nastavi da napreduje u brojnim oblastima, uključujući sprovođenje važećih zakona, unapređenje javnih konsultacija pre usvajanja zakona, reformu pravosuđa i jačanje borbe protiv korupcije.
MEĐUNARODNA EKONOMSKA KRETANJA. U Svetskom ekonomskom pregledu iz oktobra 2009. godine MMF je ocenio da se svetska privreda oporavlja brže nego što se očekivalo. Francuska, Nemačka i Japan već su van recesije zahvaljujući usklađenim naporima vlada i centralnih banaka. Upozorava se da se pouzdano ne može reći koliko će oporavak biti dugotrajan, kao i da je povratak recesije moguć uprkos preduzetim merama ekonomske politike. Prognoze MMF-a za 2010. godinu govore o rastu svetske privrede od 3,1%. Za region centralne i istočne Evrope prognozira se pad BDP od 5% u 2009. godini i blago povećanje od 1,8% u 2010. Predviđa se povećanje svetske trgovine od 2,5% u 2010. godini nakon prognoze velikog pada od 11,9% u 2009. godini. Situacija na tržištu rada nastaviće da se dodatno pogoršava. Za razvijene zemlje prognozirano je povećanje stope nezaposlenosti od 8,2% u 2009. na 9,3% u 2010. godini, što bi moglo da oteža ekonomski oporavak. Nezaposlenost u evro zoni dostićiće u 2009. godini desetogodišnji rekord od 9,9%, a u 2010. povećaće se na 11,7%.
MAKROEKONOMSKA KRETANJA u trećem kvartalu 2009. godine karakteriše nagoveštaj pozitivnih trendova. Pad domaće i svetske tražnje, usporavanje kreditne aktivnosti i stranih direktnih investicija uticali su na očekivani pad privredne aktivnosti u 2009. godini. Pad privredne aktivnosti proteklih meseci najviše je pogodio industriju, izvoz, uvoz, građevinarstvo, unutrašnju trgovinu. Prisutno je usporavanje rasta tražnje stanovništva, spoljnotrgovinske aktivnosti i visok fiskalni deficit.
EKONOMSKI RAZVOJ. Spoljnotrgovinska akivnost je pod uticajem globalne ekonomske krize usporena, a spoljnotrgovinska razmena je u 2009. godini u zoni nižih vrednosti. Obim robnog prometa u periodu januar-septembar 2009. godinie iznosi 12.487 mil. EUR i manji je za 28,5%, u odnosu na isti period 2008. godine. Izvoz robe je manji za 23,4%, a uvoz robe za 31,0%. Deficit robne razmene manji je za 2,3 mlrd. EUR i iznosi 3,8 mlrd. EUR. Stepen pokrivenosti uvoza izvozom raste za 5,5% i iznosi 53,8%. EU je najznačajnija spoljnotrgovinska destinacija Srbije, na koju se odnosi 52,9% izvoza i 55,3% uvoza. Izvoz u EU, opada za 26,2% i iznosi 2,3 mlrd. EUR, uvoz je manji za 28,6% i iznosi 4,5 mrd. EUR. Deficit od 2,2 mlrd. EUR, dostiže 69,0% negativnog salda iz perioda januar-septembar 2008. godine.
Fizički obim industrijske proizvodnje u periodu januar-septembar 2009. godine, u odnosu na isti period 2008. godine manji je za 15%. Pad proizvodnje ostvaren je u dva industrijska sektora: vađenju rude i kamena 5,5% i u prerađivačkoj industriji 19,4%, dok je sektor proizvodnje i distribucije električne energije gasa i vode ostvario rast od 0,5%. Fizički obim industrijske proizvodnje u septembru 2009. godine, u odnosu na septembar 2008. godine manji je za 6,3%. Pad industrijske proizvodnje i dalje je koncentrisan u prerađivačoj industriji koja ima i najveće učešće u industrijskoj proizvodnji i na koju su značajno delovali svi aspekti krize. Fizički obim industrijske proizvodnje u septembru 2009. godine veći je za 12,1% od ostvarene proizvodnje u avgustu 2009, što upućuju na zaključak da je zaustavljen pad industrijske proizvodnje u odnosu na recesiona kretanja iz ranijih meseci i da dolazi do formiranja uzlazne putanje tj. oporavka ukupne industrijske proizvodnje.
Na osnovu rezultata istraživanja RZR o poslovnoj klimi (redovne mesečne ankete RZR), ocena proizvodnje i dalje je negativna, ali se na osnovu proizvodnih očekivanja, u naredna tri meseca očekuje oporavak industrijske proizvodnje i rast međugodišnjih stopa rasta. BCI indikator poslovne klime prerađivačke industrije se od juna 2008. godine nalazi ispod dugoročnog proseka, a najveći efekat svetske ekonomske krize na smanjenje nivoa industrijske proizvodnje manifestovan je u periodu februar-maj 2009. godine. Povećanje tekuće prizvodnje i veći optimizam kod proizvodnih očekivanja zaustavili su trend pada BCI, što može biti nagoveštaj povoljnijih poslovnih rezultata u narednom periodu.
PRODUKTIVNOST RADA. Nakon višemesečnog smanjenja, produktivnost rada ostvarila je međugodišnji rast u septembru. Poboljšanje produktivnosti rada posledica je kako pokretanja industrijske proizvodnje, tako i smanjenja zaposlenosti u industriji. U septembru je produktivnost rada ukupne industrije zabeležila rast od 5,3% u odnosu na isti mesec prethodne godine, a 12,7% u odnosu na avgust 2009. godine. Produktivnost rada prerađivačke industrije u septembru porasla je za 5,4% u odnosu na septembar 2008, a u odnosu na avgust tekuće godine za 18,7%. Prvi put je u ovoj godini međugodišnja stopa rasta produktivnosti rada u prerađivačkoj industriji povećana, što je pozitivan signal oporavka industrijske proizvodnje.
TRAŽNJA, ZARADE I CENE. Na tendenciju usporavanja rasta tražnje stanovništva, upućuju podaci o kretanju prometa u trgovini na malo, zarada zaposlenih, kredita plasiranih sektoru stanovništva. Nepovoljne tendencije u sektoru trgovine nastavile su da se produbljuju tokom 2009. godine. Promet je u svim mesecima bio znatno ispod nivoa u uporedivim mesecima 2008. godine. Kao rezultat, u prva tri kvartala 2009. godine, registrovan je međugodišnji pad realnog maloprodajnog prometa robe u trgovini na malo od 10,2% i nominalnog od 4,0%.
TRŽIŠTE RADA. Period januar-septembar 2009. godine, karakteriše smanjenje ukupnog broja zaposlenih i aktivno nezaposlenih lica. Ukupna zaposlenost manja je za 6,1%, u preduzećima, ustanovama i organizacijama za 0,7%, a broj privatnih preduzetnika i zaposlenih kod njih smanjen je za 19,5% u odnosu na isti period 2008. godine. Ukupan broj zaposlenih u septembru 2009. godine, bio je 1.827.958 što je za 0,4% manje u odnosu na avgust, i za 8,3% u odnosu na septembar 2008. godine. U Q3 2009. godine nastavljena je tendencija smanjenja broja lica koja traže zaposlenje i nezaposlenih. Prosečan broj lica koja traže zaposlenje u Q3 2009. godine bio je 823.972 lica što je za 1,7% manje u odnosu na Q2 2009. Od tog broja, 747.093 su nezaposleni koji aktivno traže zaposlenje, što je 2,3% manje u odnosu na Q2 2009. Stopa nezaposlenosti u septembru 2009. godine je 28,7%, i niža je od stope nezaposlenosti lica koja traže zaposlenje (30,9%). Međutim, stopa nezaposlenosti, ako uključimo poljoprivredne osiguranike je niža i iznosi 25,6%. Pozitivan efekat sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja koje su donete u aprilu i maju zabeležen je od jula, kada je došlo do smanjenja nezaposlenosti za 3,4% (19.502 lica).
U Q3 2009. godine nastavljena je tendencija, usporavanja rasta prosečnih bruto i neto zarada, što je dovelo do usporavanja rasta tražnje stanovništva. Prosečna neto zarada isplaćena u Q3 iznosila je 31.733 dinara i nominalno je smanjena za 0,2 a realno povećana za 0,2% u odnosu na Q2 2009. godine. Prosečno isplaćena neto zarada u septembru iznosila je 31.319 dinara i u odnosu na prethodni mesec, nominalno je manja za 0,1% a realno 0,4%, a u odnosu na isti mesec prethodne godine beleži nominalni rast od 6,4%, a realni od 0,8%. Regionalne razlike u isplaćenim zaradama u septembru 2009. godine i dalje su veoma izražene. Posmatrano po okruzima, najveće prosečne neto zarade imali su zaposleni na području Grada Beograda (38.883 dinara - 24,1% iznad proseka Republike), a najniže na području Topličkog okruga (22.111 dinara - 29,4% ispod proseka Republike). Nastaviće se sa vođenjem strožije kontrole zarada u javnom sektoru, sa ciljem da se smanji učešće troškova rada u državnoj upravi, javnim službama i u javnim preduzećima. Politika zamrzavanja plata iz 2009. godine nastaviće se i u 2010. godini i to na republičkom i lokalnom nivou vlasti, organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja i javnim preduzećima.
Prosečna penzija u periodu januar-avgust 2009. iznosila je 19.782 dinara i realno je povećana za 8,0% u odnosu na isti period 2008. godine i iznosila je 63,4% prosečne neto zarade. Prosečno isplaćena penzija u avgustu 2009. godine iznosila je 19.783 dinara, i u odnosu na jul realno je povećana za 0,1%, i 5,9% u odnosu na avgust 2008. godine.
CENE. Ukupna inflacija u periodu januar-septembar 2009. godine, merena indeksom potrošačkih cena, iznosila je 6,2% (IX 2009/XII 2008) i najvećim delom rezultat je rasta regulisanih cena. Godišnji rast potrošačkih cena iznosio je 7,3% (IX 2009./IX 2008.) i evidentno je usporavanje rasta inflacije od početka godine. U periodu januar-oktobar 2009. godine ostvaren je ukupan rast cena na malo od 9,3% (X 2009/XII 2008), a njihov godišnji rast iznosio je 8,0% (X 2009/X 2008). Procenjuje se da će smanjena domaća tražnja, uz stabilizaciju deviznog kursa i odlaganje povećanja regulisanih cena delovati dezinflatorno, doprineti sprečavanju daljeg pada životnog standarda stanovništva i uticati na stabilizaciju cena i usporavanje inflacije. Očekuje se da će u 2009. godini ukupna inflacija biti jednocifrena i bliža donjoj granici ciljanog raspona (8%±2%).
MONETARNA KRETANJA. Svetska ekonomska kriza nametnula je potrebu za relaksacijom monetarne politike NBS. Referentna kamatna stopa je u 2009. smanjena sa 17,75% na 10% početkom novembra. Godišnje stope rasta svih monetarnih agregata u septembru u odnosu na prethodni mesec su smanjene. Pokrivenost novčane mase deviznim rezervama NBS u septembru 2009. iznosi 383,4% i u odnosu na decembar veća je za 83,1 pp, a u odnosu na avgust za 0,3 pp. Plasmani banaka krajem septembra 2009. zabeležili su umeren rast od 10,7% u odnosu na kraj decembara 2008. godine. U istom periodu plasmani privredi su ostvarili veći rast (14,6%) od porasta plasmana stanovništvu (4,4%). Ukupna štednja stanovništva krajem septembra 2009. iznosila je 493,8 mlrd. dinara i u odnosu na kraj decembra 2008. povećana je za 16,6%, a u odnosu na isti mesec 2008. za 11,6%. Posmatrano po valutnoj strukturi štednih uloga dominira štednja u inostranoj valuti, koja krajem septembra 2009. godine čini 97,8% ukupne štednje.
JAVNI PRIHODI. U periodu januar-septembar 2009. godine ostvarena su ukupna primanja budžeta Republike Srbije od 443,2 mlrd. dinara, dok su ukupna izdavanja bila veća i iznosila su 517,4 mlrd. dinara, što je dovelo do budžetskog deficita od 74,2 mlrd. dinara. U odnosu na isti period 2008. godine realno su manja primanja budžeta za 14,8% i izdaci budžeta za 4,2%.
PRIVATIZACIJA. U 2009. godini (do 25. oktobra) tenderskom i aukcijskom privatizacijom prodato je 68 preduzeća, ostvareno 71,6 mil. EUR prihoda i obezbeđeno 42,5 mil. EUR za investicije.
U 2009. godini Akcijski fond je prodao manjinske pakete akcija 166 kompanije za 7,1 mil. EUR. Strani kupci učestvovali su u kupovini manjinskog paketa akcija 22 kompanije. Nakon raskida kupoprodajnog ugovora između Agencije za privatizaciju i kupaca, Akcijski fond je prodao pakete akcija 11 preduzeća.
Fond za razvoj je u oktobru 2009. godine za 242 dugoročna investiciona programa odobrio kredite u ukupnom iznosu od 4,5 mlrd. dinara za 73 opštine. Realizacijom ovih programa planirano je otvaranje 2.009 novih radnih mesta. Za brži razvoj nedovoljno razvijenih opština, odobreno je 323,4 mil. dinara, za 22 programa. Realizacijom ovih programa planirano je otvaranje 209 novih radnih mesta. Za devastirane opštine odobreno je 768,9 mil. dinara za 41 program, što čini 16,9% ukupno odobrenih kredita. Realizacijom ovih programa biće otvoreno 358 novih radnih mesta.
Rezultati posebnih istraživanja i analiza u Republičkom zavodu za razvoj
Republički zavod za razvoj je pripremio Analizu Veliki industrijski gubitaši 2008, usmerenu na najnerentabilnija velika preduzeća prerađivačke industrije, koji su osnovni generatori nelikvidnog poslovanja privrede Srbije 2002-2008. godine. Podsektorski raspored velikih industrijskih gubitaša (VIG) ukazuje na koncentrisanost gubitaka, najvećim delom, u oblastima u kojima restrukturiranje nije okončano uspešnom privatizacijom (Proizvodnja hemijskih proizvoda i vlakana, Proizvodnja saobraćajnih sredstava, Proizvodnja ostalih mašina i uređaja, Proizvodnja kože i proizvodnja predmeta od kože i dr). Njihov položaj i uticaj na ukupna privredna kretanja ukazuje na neophodnost nastavka strukturnih reformi i unapređenja privredno-sistemskog ambijenta rešavanjem njihovog statusa privatizacijom, kroz strateška partnerstva ili sprovođenjem stečajnog postupka.
Tržišno učešće
Izvoz Srbije u 2008. godini učestvuje sa 0,07% u svetskom izvozu. Na svetskoj listi od 230 zemalja izvoznica Srbija je zadržala 80. poziciju iz prethodne godine. Srbija je izvozila u 148 zemalja, a 95,9% izvoza realizovano je na evropskom kontinentu na teritoriji 40 država (4 manje nego 2007. godini). Tržišno učešće Srbije u 2008. godini je veće za 15,8%. Učešće srpskih proizvoda u ukupnom uvozu svih 15 posmatranih zemalja iznosi 1,1%. Srbija je sa svojim proizvodima i dalje najzastupljenija na crnogorskom tržištu, u Makedoniji i BiH. Uvozno je zavisna od Rusije, naročito kada je u pitanju snabdevanje gasom.
Strukturna prilagođenost izvoza potrebama EU
Veličina spoljnotrgovinskog deficita Srbije i dinamika njegovog povećavanja po prosečnoj godišnjoj stopi rasta od oko 28% u periodu 2000-2008. upozorava da se dugoročna konkurentnost privrede ne može obezbediti sa postojećom privrednom strukturom. Stoga je neophodno restrukturiranje privrede i izvoznu ponudu prilagoditi potrebama spoljnotrgovniskih partnera. Tržište EU je najvažnija izvozna destinacija Srbije (55% srpskog izvoza u 2008.). Struktura izvoza Srbije u EU nije prilagođena potrebama EU: vrednost koeficijenta podudarnosti je niska, ali je u 2007. zabeležen značajan pomak. Stvaranje privlačnog investicionog ambijenta za veći priliv SDI i strukturne promene realnog sektora privrede mogu dovesti do snažnijeg rasta izvoza i veću pokrivenost uvoza u narednom periodu.
Spoljnotrgovinske performanse i Grubel Loydov indeks intraindustrijske razmene sektora i odseka 2001-2008
Inicijalne tranzicione promene uticale su pozitivno na dinamiku spoljnotrgovinske aktivnosti i u periodu 2002-2008. izvoz je rastao prosečno godišnje 30,3%. Izrazito visok rast realizovan je u sektorima: piće i duvan (53,1%), ulja i masti (35,3%), hemijski proizvodi (35,6%), materijali (32,4%) i mašine i transportni uređaji (34,3%). Uvoz je u posmatranom periodu rastao po prosečnoj stopi od 27,1%.
Grubel Loydov indeks ukazuje da je robna razmena Srbije u 2008, u 7 sektora SMTK imala obeležja intra trgovine. Sektorski GL indeksi ukazuje da je rast intratrgovine ostvaren u sektorima u kojima dominiraju radno i resursno intenzivni proizvodi i restrukturiranje izvoza u proteklom periodu nije, u značajnoj meri, zasnovano na izvozu proizvoda sa velikom dodatnom vrednošću.
Pokazatelji premije rizika zemlje - CDS i EMBI. CDS (Credit Default Swap) je pokazatelj rizika određenog tržišta. CDS za Srbiju je vrlo skromnog obima. Stope rizika za Srbiju su među najvećima u Evropi, odražavajući nizak investicioni rejting Srbije. Investicioni rizik vezan za Srbiju veći je od Hrvatske, Mađarske, Bugarske i Rumunije, a u rangu je sa Ukrajinom, Kazahstanom i Turskom. Vrednost premije rizika, merene EMBI indeksom za Srbiju (Emerging Markets Bond Index), nastavila je da se snižava od početka aprila. Glavni faktori pada vrednosti EMBI bili su potpisivanje aranžmana s MMF-om i postizanje sporazuma s bankama o zadržavanju stepena izloženosti prema Srbiji. Pad EMBI indeksa zabeležen i u drugim tranzicionim zemljama, ali je najizraženiji u Srbiji, tako da se premija rizika Srbije približila premiji rizika tih zemalja.
Zdravstvo
Zdravstveni sistem Srbije je u proteklih 15 godina značajno napredovao, ali se i dalje suočava sa pritiscima da se povećaju izdaci za zdravstvo, što pogoršava fiskalnu poziciju zemlje i održivost samog zdravstenog sistema. Pored reforme sistema zdravstvene zaštite sprovodiće se i reforma organizacije zdravstvene službe, zdravstvenog osiguranja, farmaceutske delatnosti i sanitarnog nadzora. Izdaci za zdravstvo (većinom finansirani putem doprinosa RZZO), predstavljaju značajan izdatak konsolidovanog bilansa sektora države (posle penzija) i stabilni su na oko 14% ukupnih rashoda države. Izdaci Srbije na zdravstvo mereno kao procenat BDP uporedivi su sa izdvajanjima razvijenih evropskih zemalja. Ipak, zbog razlika u apsolutnim vrednostima ostvarenog BDP, Srbija po stanovniku za zdravstvo izdvaja znatno manje od razvijenih zemalja Evrope.
Izvor: Srpski ekonomski dijagram (SED) broj 10/09 Republičkog zavoda za razvoj
27. Kretanje indeksa akcija Beogradske berze - BELEXline
1) Opšti indeks akcija Beogradske berze - BELEXline
Datum |
Vrednost indeksa |
30.9.2004. |
1.000,00 |
31.12.2004. |
1.161,30 |
30.12.2005. |
1.954,35 |
29.12.2006. |
2.658,16 |
31.12.2007. |
3.830,84 |
31.12.2008. |
1.198,34 |
5.1.2009. |
1.184,51 |
2.2.2009. |
1.121,66 |
2.3.2009. |
948,26 |
1.4.2009. |
841,99 |
4.5.2009. |
926,09 |
1.6.2009. |
1.167,85 |
1.7.2009. |
1.170,49 |
3.8.2009. |
1.156,54 |
1.9.2009. |
1.355,42 |
1.10.2009. |
1.537,11 |
2.11.2009. |
1.497,54 |
1.12.2009. |
1.256,68 |
17.12.2009. |
1.362,43 |
Istorijski Max (3.5.2007.) |
5.007,34 |
Istorijski Min (1.4.2009.) |
841,99 |
Stope kretanja indexa BELEXline su sledeće:
1) U 2005. godini, od 1.1. do 31.12, index BELEXline je povećan za 67 poena;
2) U 2006. godini, od 9.1. do 31.12, index BELEXline je povećan za 36,3 poena;
3) U 2007. godini, od 8.1. do 31.12, index BELEXline je povećan za 42,8 poena;
4) U 2008. godini, od 3.1. do 31.12, index BELEXline je smanjen za 70,5 poena;
5) U 2009. godini, od 5.1. do 17.12, index BELEXline je povećan za 15 poena.
2) Index BELEX15
Datum |
Vrednost indeksa |
1.10.2005. |
1.000,00 |
31.12.2006. |
1.675,20 |
31.12.2007. |
2.318,37 |
31.12.2008. |
565,18 |
5.1.2009. |
545,93 |
2.2.2009. |
532,69 |
2.3.2009. |
418,14 |
1.4.2009. |
379,43 |
4.5.2009. |
448,52 |
1.6.2009. |
591,47 |
1.7.2009. |
570,34 |
3.8.2009. |
572,48 |
1.9.2009. |
713,15 |
1.10.2009. |
818,03 |
2.11.2009. |
786,27 |
1.12.2009. |
715,96 |
17.12.2009. |
642,29 |
Istorijski Max (3.5.2007.) |
3.335,20 |
Istorijski Min (11.3.2009.) |
347,46 |
Stope kretanja indexa BELEX15 su sledeće:
1) U 2006. godini, od 1.1. do 31.12, index BELEX15 je povećan za 59 poena;
2) U 2007. godini, od 8.1. do 31.12, index BELEX15 je povećan za 36 poena;
3) U 2008. godini, od 3.1. do 31.12, index BELEX15 je smanjen za 75 poena;
4) U 2009. godini, od 5.1. do 17.12, index BELEX15 je povećan za 17,7 poena.
3) BELEXsentiment
- za mesec decembar 2008. godine iznosi 55,00 poena
- za mesec januar 2009. godine iznosi 86,67 poena
- za mesec februar 2009. godine iznosi 93,88 poena
- za mesec mart 2009. godine iznosi 68,18 poena
- za mesec april 2009. godine iznosi 76,39 poena
- za mesec maj 2009. godine iznosi 93,64 poena
- za mesec jun 2009. godine iznosi 94,15 poena
- za mesec jul 2009. godine iznosi 96,70 poena
- za mesec avgust 2009. godine iznosi 100,94 poena
- za mesec septembar 2009. godine iznosi 126,60 poena
- za mesec oktobar 2009. godine iznosi 136,80 poena
- za mesec novembar 2009. godine iznosi 120,02 poena
- za mesec decembar 2009. godine iznosi 114,67 poena.
BELEXsentiment za decembar 2009. godine iznosi 114,67 poena
Suprotno očekivanjima većine tržišnih učesnika, oba indeksa Beogradske berze su u novembru zabeležila pad. Belex15 je pao 15,50%, a Belex Line 13,71%. Novembarski pad ujedno predstavlja i najveći mesečni pad još od februara ove godine. Optimizam ulagača, koji je sa inostranih berzi dospeo i na domaću, uspeo je u prethodnim mesecima da pomeri vrednosti indeksa sa istorijskih minimuma. Međutim, likvidnost Berze je i dalje ostala na veoma niskom nivou. Nekoliko većih transakcija (pre svega sa Aik bankom) nije bilo dovoljno da se značajnije promeni bleda slika koja već duže vreme karakteriše domaće finansijsko tržište. Radilo se više o sporadičnim kupovinama, bez konstantne podrške na strani tražnje. U takvim uslovima, sam način određivanja "fer cena" pojedinačnih akcija je deformisan, jer se sa relativno malim iznosom novčanih sredstava (ili relativno malim brojem akcija), može značajno uticati na kretanje cena akcija, a samim tim i indeksa.
Pored Beogradske berze, sve berze regiona, od Skoplja do Ljubljane, u novembru su zabeležile pad. Kretanja u regionu nisu bila u korelaciji sa kretanjima na razvijenim tržištima, imajući u vidu da su indeksi i u novembru nastavili da rastu u Nemačkoj, SAD, Francuskoj, Velikoj Britaniji... To je još jedna potvrda zajedničkih negativnih karakteristika čitavog regiona: izolovanost, mala likvidnost i nedovoljan broj atraktivih kompanija, dovoljno velikih da bi privukle značajne inostrane investitore. A njihov značaj i značaj njihovih kupovnih naloga je od odlučujuće važnosti sa stanovišta oporavka Berze, jer se, u uslovima kada su Srbija i susedne zemlje snažno pogođene aktuelnom krizom, objektivno ne može ozbiljnije računati na domaću tražnju.
Upozorenja pojedinih ekonomista, koji duže vreme pokušavaju da ukažu na činjenicu da su svetska finansijska tržišta rasla prebrzo i prerano i da je i dalje otvoreno pitanje u kakvom se stanju zaista nalazi svetska ekonomija, kao da nisu dopirala do investitora. Politika jeftinog novca koju slede centralne banke širom sveta, dovela je do toga da se ogromna novčana sredstva, pozajmljena po veoma niskim kamatnim stopama, preliju na finansijsko tržište dajući tako vetar u leđa optimizmu ulagača i podižući cene akcija na još više nivoe. Sve dok krajem novembra, Dubai World, državna kompanija, nije zatražila odlaganje otplate svih dugova poveriocima. Povećanoj nervozi investitora je doprinelo i to što se još uvek nagađa koliki je stvarno dug u pitanju i što je Dubai, iako je reč o državnoj kompaniji, objavio da država ne garantuje za dugove kompanije. U danima i mesecima koji slede, pored raspleta oko Dubai Worlda, videćemo da li je ovo usamljen slučaj ili samo prva u nizu negativnih vesti.
4) Indikatori učešća stranih investitora u prometu na Beogradskoj berzi
FIS |
Učešće stranih investitora u ukupnom prometu akcijama |
b-FIS |
Učešće stranih investitora u ukupnom prometu akcijama - kupovna strana |
s-FIS |
Učešće stranih investitora u ukupnom prometu akcijama - prodajna strana |
FIB |
Učešće stranih investitora u ukupnom prometu obveznicama |
FIT |
Učešće stranih investitora u ukupnom prometu |
Mesec |
FIS |
nov 2009 |
56,80% |
okt 2009 |
48,60% |
sep 2009 |
48,25% |
avg 2009 |
42,84% |
jul 2009 |
27,64% |
jun 2009 |
33,14% |
maj 2009 |
37,10% |
apr 2009 |
79,26% |
mar 2009 |
54,52% |
feb 2009 |
18,27% |
jan 2009 |
37,57% |
dec 2008 |
50,96% |
Mesec |
b-FIS |
nov 2009 |
61,04% |
okt 2009 |
52,32% |
sep 2009 |
52,01% |
avg 2009 |
48,76% |
jul 2009 |
22,78% |
jun 2009 |
41,03% |
maj 2009 |
38,00% |
apr 2009 |
81,44% |
mar 2009 |
39,14% |
feb 2009 |
14,75% |
jan 2009 |
34,85% |
dec 2008 |
47,30% |
Mesec |
s-FIS |
nov 2009 |
52,56% |
okt 2009 |
44,87% |
sep 2009 |
44,48% |
avg 2009 |
36,93% |
jul 2009 |
32,49% |
jun 2009 |
25,25% |
maj 2009 |
36,21% |
apr 2009 |
77,08% |
mar 2009 |
69,90% |
feb 2009 |
21,79% |
jan 2009 |
40,29% |
dec 2008 |
54,61% |
Mesec |
FIB |
nov 2009 |
4,08% |
okt 2009 |
16,46% |
sep 2009 |
4,37% |
avg 2009 |
4,36% |
jul 2009 |
5,14% |
jun 2009 |
5,28% |
maj 2009 |
25,91% |
apr 2009 |
5,90% |
mar 2009 |
13,96% |
feb 2009 |
4,94% |
jan 2009 |
3,70% |
dec 2008 |
7,88% |
Mesec |
FIT |
nov 2009 |
53,84% |
okt 2009 |
43,31% |
sep 2009 |
43,02% |
avg 2009 |
32,10% |
jul 2009 |
20,91% |
jun 2009 |
25,05% |
maj 2009 |
33,83% |
apr 2009 |
67,49% |
mar 2009 |
42,53% |
feb 2009 |
15,29% |
jan 2009 |
27,89% |
dec 2008 |
45,40% |
28. Pregled najvažnijih kamatnih stopa
(u procentima, na godišnjem nivou)
Podatak |
Decembar 2008. |
Januar 2009. |
Februar 2009. |
Mart 2009. |
April 2009. |
Maj 2009. |
Jun 2009. |
Jul 2009. |
Avgust 2009. |
Septembar 2009. |
Oktobar 2009. |
Novembar 2009. |
1) Na plasmane banaka1) |
18,11 |
18,61 |
20,95 |
17,38 |
17,30 |
15,75 |
15,20 |
13,61 |
13,61 |
14,37 |
13,35 |
12,73 |
2) Na depozite banaka1)2) |
7,32 |
7,67 |
8,39 |
8,05 |
7,68 |
7,30 |
6,90 |
6,42 |
6,30 |
6,51 |
6,30 |
5,87 |
3) Na oročene depozite banaka1) |
13,26 |
12,95 |
13,85 |
12,82 |
12,19 |
11,65 |
11,11 |
10,90 |
9,96 |
10,31 |
9,71 |
9,25 |
4) Na državne zapise Republike Srbije1) |
9,61 |
- |
16,08 |
16,50 |
16,61 |
15,12 |
14,16 |
13,09 |
12,18 |
12,09 |
11,78 |
10,90 |
5) Na hartije od vrednosti3) |
17,76 |
17,50 |
16,50 |
16,50 |
14,92 |
14,00 |
13,28 |
12,32 |
12,00 |
12,00 |
11,27 |
10,14 |
6) Na dugoročne obveznice Republike Srbije4) |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
1) Prosečne ponderisane kamatne stope.
2) Uključeni svi depoziti.
3) Prosečne ponderisane kamatne stope na hartije od vrednosti kojima Narodna banka Srbije obavlja operacije na otvorenom tržištu do 31. januara 2005. godine Narodna banka Srbije obavljala je transakcije trajne prodaje sopstvenih blagajničkih zapisa, a od 31. januara započela je sa organizovanjem aukcijskih repo prodaja dugoročnih obveznica Republike Srbije.
4) Narodna banka Srbije započela je 12. avgusta 2005. godine sa organizovanjem aukcija trajne prodaje dugoročnih obveznica Republike Srbije.
Podaci Narodne banke Srbije
29. Osnovni indikatori makroekonomskih kretanja
(ažurirano 4.12.2009. godine)
Prethodna godina = 100
|
2001. |
2002. |
2003. |
2004. |
2005. |
2006. |
2007. |
2008. |
2009. |
Bruto domaći proizvod, tekuće cene, mlrd dinara |
762.2 |
972.9 |
1,133.0 |
1,384.3 |
1,687.8 |
1,980.2 |
2,362.8 |
2,790.91 |
2.953,51 |
Bruto domaći proizvod, mil. EUR |
12,820.9 |
16,033.7 |
17,416.4 |
19,075.0 |
20,358.0 |
23,520.6 |
29,542.7 |
34,2591 |
31.5111 |
Bruto domaći proizvod, per capita, u EUR |
1,708.7 |
2,137.8 |
2,328.2 |
2,555.9 |
2,736.0 |
3,173.5 |
4,002.2 |
4,6611 |
4.3041 |
Bruto domaći proizvod, realni rast, u % |
5.6 |
3.9 |
2.4 |
8.3 |
5.6 |
5.2 |
6.9 |
5.52 |
-3,01 |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Cene i troškovi života, stope rasta |
|
|
|
|
|
|
|
|
I-X |
Potrošačke cene, kraj perioda |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
11.0 |
8.6 |
6.0 |
Troškovi života, prosek perioda |
93.3 |
16.6 |
9.9 |
11.4 |
16.2 |
11.7 |
7.0 |
13.5 |
8.1 |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Spoljnoekonomska razmena, u mil. EUR3 |
|
|
|
|
|
|
|
|
I-X |
Izvoz robe |
1,922.2 |
2,870.4 |
2,441.0 |
2,831.6 |
3,608.3 |
5,102.5 |
6,432.2 |
7,428.3 |
4,924.9 |
Izvoz robe u EU |
892.4 |
960.7 |
1,202.3 |
1,456.5 |
2,117.6 |
2,942.9 |
3,602.7 |
4,028.4 |
2,607.9 |
Uvoz robe |
4,759.2 |
5,956.6 |
6,585.5 |
8,623.3 |
8,439.2 |
10,462.6 |
13,506.8 |
15,494.5 |
9,138.7 |
Uvoz kapitalnih proizvoda4 |
- |
- |
- |
2,495.3 |
1,971.6 |
2,429.8 |
3,495.9 |
3,829.8 |
2,201.6 |
Uvoz intermedijarnih proizvoda4 |
- |
- |
- |
2,830.6 |
3,027.6 |
3,781.4 |
4,892.1 |
5,271.3 |
3,153.9 |
Deficit robne razmene |
-2,837.0 |
-3,754.7 |
-4,144.3 |
-5,791.7 |
-4,831.0 |
-5,360.1 |
-7,074.5 |
-8,066.1 |
-4,213.7 |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
I-X |
Deficit tekućih transakcija (bez donacija)5 |
977.0 |
-1,842.7 |
-1,674.8 |
-2,688.4 |
-2,050.0 |
-3,091.8 |
4.780,96 |
-6,086.2 |
-1,381.4 |
Deficit tekućih transakcija (bez donacija), % BDP |
-7.6 |
-11.5 |
-9.6 |
-14.1 |
-10.1 |
-13.1 |
-16.2 |
-17.8 |
- |
Platni bilans, ukupno5 |
559.9 |
981.1 |
813.5 |
360.2 |
1,627.6 |
4,316.1 |
742.1 |
-1,714.6 |
1,356.9 |
Strane direktne investicije, neto, u mil. EUR |
184.0 |
502.2 |
1,205.7 |
776.6 |
1,244.6 |
3,492.2 |
1,820.8 |
1,812.1 |
1,006.5 |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Monetarni i devizni pokazatelji, kraj perioda |
|
|
|
|
|
|
|
|
X |
Dinarski primarni novac, mil. dinara |
41,643 |
69,543 |
72,267 |
82,383 |
100,341 |
143,409 |
169,020 |
319,781 |
218,347 |
Novčana masa M3, mil. dinara |
125,414 |
191,492 |
244,731 |
322,876 |
458,870 |
634,470 |
903,871 |
992,151 |
1,099,559 |
Ukupni plasmani banaka, mil. dinara |
263,640 |
171,873 |
228,429 |
334,850 |
509,379 |
594,336 |
827,297 |
1,117,196 |
1,252,327 |
Plasmani privredi |
246,887 |
151,626 |
195,442 |
264,177 |
370,391 |
380,395 |
506,991 |
708,882 |
820,009 |
Plasmani stanovništvu |
5,277 |
16,139 |
29,333 |
66,356 |
131,860 |
203,318 |
305,457 |
381,919 |
403,540 |
Devizne rezerve NBS, mil. EUR |
1,325 |
2,186 |
2,840 |
3,117 |
4,935 |
9,025 |
9,641 |
8,160 |
9,726 |
Vrednost USD u odnosu na dinar |
67.67 |
58.98 |
54.64 |
57.94 |
72.22 |
59.98 |
53.73 |
62.90 |
63.00 |
Vrednost EUR u odnosu na dinar |
59.71 |
61.52 |
68.31 |
78.89 |
85.50 |
79.00 |
79.24 |
88.60 |
93.43 |
Štednja stanovništva u mil. EUR, kraj perioda |
330 |
813 |
1,100 |
1,465 |
2,275 |
3,414 |
5,029 |
4,881 |
5,483 |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Zaposlenost, zarade i penzije |
|
|
|
|
|
|
|
|
I-X |
Broj zaposlenih, prosek, u 000 |
2,102 |
2,067 |
2,040 |
2,051 |
2,069 |
2,026 |
2,002 |
1,999 |
1.870,47 |
Aktivno nezaposlena lica, kraj perioda, u 000 |
- |
- |
- |
- |
896 |
916 |
785 |
728 |
727 |
Stopa nezaposlenosti, MOR |
- |
- |
- |
19.5 |
21.8 |
21.6 |
18.8 |
14.4 |
16,48 |
Neto zarade, prosek perioda, u dinarima9 |
6,078 |
9,208 |
11,500 |
14,108 |
17,443 |
21,707 |
27,759 |
32,746 |
31,263 |
- realne stope rasta |
16.5 |
29.9 |
13.6 |
10.1 |
6.4 |
11.4 |
19.5 |
3.9 |
1.2 |
Prosečna penzija, prosek perioda, u din. |
4,505 |
6,134 |
7,393 |
8,725 |
10,568 |
12,151 |
13,612 |
17,660 |
19,785 |
- realne stope rasta |
17.9 |
16.8 |
9.7 |
5.9 |
4.2 |
2.9 |
4.7 |
14.3 |
6.3 |
Izvor: RZS, NBS, NSZ i RFPIO zaposlenih.
1 Procena MFIN, Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2010. godinu sa projekcijama za 2011. i 2012. godinu.
2 Procena RZS.
3 U spoljnoekonomsku razmenu u 2006. godini uključena je Crna Gora.
4 Nova klasifikacija se primenjuje od 2004. godine.
5 Za preračunavanje iz dolara u evre korišćen je prosečan odnos dolara prema evru od 2001. do 2006. godine. Za 2007, 2008. i 2009. godinu podaci NBS.
6 Nova metodologija.
7 Razlog pada zaposlenosti je sređivanje evidencija Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje
8 Prema anketi iz aprila 2009. godine.
9 Od 2009. godine nova metodologija obračuna prosečnih zarada.
30. Podaci "Srpskog ekonomskog dijagrama (SED)" Republičkog zavoda za razvoj Republike Srbije
AKTUELNA EKONOMSKA KRETANJA
Savet ministara Evropske unije 30. novembra doneo je Odluku kojom se građanima Srbije od 19. decembra ukidaju vize za putovanja u zemlje članice Šengenskog sporazuma, što je jasan politički signal kojim se potvrđuje evropska perspektiva Republike Srbije.
Šefovi diplomatija Evropske unije su 7. decembra u Briselu odlučili da odmrznu Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom. Primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma srpski izvoznici dobiće garanciju da i dalje mogu da izvoze svoje proizvode bez carina u zemlje EU. Time bi Srbija s režima jednostranih, autonomnih trgovinskih mera, prešla na pravi ugovorni odnos sa EU.
Vlada Republike Srbije usvojila je 1. decembra Predlog zakona o budžetu za 2010. godinu i Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2010. godinu sa projekcijama za 2011. i 2012. godinu. Prihodi planirani u budžetu za 2010. godinu iznose 656 mlrd. dinara, rashodi 763 mlrd. dinara, a budžetski deficit 107 mlrd. dinara.
Međunarodna ekonomska kretanja. Evropska komisija je u svojoj Jesenjoj ekonomskoj prognozi najavila postepen oporavak privrede i izlazak iz najdublje, najduže i najrasprostranjenije recesije u istoriji EU. Očekuje se da BDP u EU već tokom 2009. godine promeni smer i počne da raste, iako će u celoj godini BDP zabeležiti pad od oko 4%. Prosečna godišnja stopa rasta u 2010. biće ograničena na oko 0,75% a 2011. godine rast BDP može da dostigne 1,25%. Uslovi na tržištu rada ostaće nepovoljni, sa stopom nezaposlenosti koja je projektovana od 0,25% do 10% u EU. Očekuje se smanjivanje zaposlenosti od oko 2,25% u 2009, uz dalji pad od oko 1,25% u 2010. godini. Postepena stabilizacija u zapošljavanju predviđena je krajem 2010. godine, a od 2011. godine i kasnije sledi poboljšanje, dok je za potpun oporavak potrebno sačekati još nekoliko godina. Predviđa se da javni deficit poraste od 0,5% do 7% BDP u 2010, i da lagano padne u 2011. godini. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD Economic Outlook) saopštila je da se rast i oporavak očekuju već tokom sledeće godine u skoro svim delovima sveta. Trideset država članica ove organizacije, više je nego udvostručilo prognoze rasta za iduću godinu: sa 0,7% na 1,9%, ali se ističe da oporavak neće teći glatko i da će rast nezaposlenosti ostati glavni problem. Za izlazak iz krize biće potrebna radikalna akcija u godinama koje dolaze kako bi se povratila makroekonomska ravnoteža, zdrav rast i niska nezaposlenost.
Ekonomski razvoj. Spoljnotrgovinska aktivnost je pod uticajem usporavanja tražnje na tržištima najznačajniih trgovinskih partnera Srbije, i u periodu januar-oktobar iznosi 14 mlrd. EUR što je za 28% manje u odnosu na isti period 2008. godine. Izvoz robe je manji za 22,4%, a uvoz robe za 30,7%. Deficit robne razmene iznosi 4,2 mlrd. EUR i manji je za 38,4% u odnosu na period januar-oktobar 2008. godine. Suficite u razmeni u periodu januar-oktobar 2009. godine ostvarile su oblasti: prehrambeni proizvodi i piće (376,9 mil. EUR), reciklaža (60,5 mil. EUR), odevni predmeti i krzno (44,2 mil. EUR), proizvodi od gume i plastike (24,1 mil. EUR) i izdavanje, štampanje i reprodukcija (0,9 mil. EUR). EU je najznačajnija spoljnotrgovinska destinacija Srbije, na koju se odnosi 52,9% izvoza i 55,4% uvoza.
Ekonomska aktivnost je u toku trećeg i na početku četvrtog kvartala iskazala blagi oporavak. Fizički obim industrijske proizvodnje u oktobru 2009. godine veći je za 6,2% od ostvarene proizvodnje u septembru 2009. godine. Rast proizvodnje ostvaren je u sva tri industrijska sektora: vađenju ruda i kamena 9,6%, prerađivačkoj industriji 3,9% i u proizvodnji i distribuciji električne energije, gasa i vode 14,5%. Fizički obim industrijske proizvodnje u periodu januar-oktobar 2009. godine, u odnosu na januar-oktobar 2008. manji je za 14,0%.Posmatrano namenski, pad je zabeležen u proizvodnji: energije 0,8%, intermedijarnih proizvoda 26,2%, kapitalnih proizvoda 23,0%, trajnih proizvoda za široku potrošnju 28,0% i netrajnih proizvoda za široku potrošnju 9,5%.
Na osnovu rezultata istraživanja RZR o poslovnoj klimi (redovne mesečne ankete RZR), BCI indikator poslovne klime prerađivačke industrije nastavio je blagi rast u oktobru 2009. godine ali je još uvek ispod dugoročnog proseka. Rastući trend BCI opredeljen je boljim ocenama ukupnih porudžbina i proizvodnje, a blagi pad vrednosti u odnosu na septembar 2009. godine zabeležen je kod očekivane proizvodnje i zaliha gotovih proizvoda.
U periodu januar-oktobar 2009. godine, registrovan je međugodišnji pad realnog maloprodajnog prometa robe u trgovini na malo od 11,7% i nominalnog od 4,7%. U oktobru 2009. godine u odnosu na septembar promet robe u trgovini na malo zabeležio je dalji pad od 3,9% u tekućim cenama, odnosno 4,1% u stalnim cenama.
Tržište rada. U periodu januar-oktobar 2009. godine nastavljena je tendencija pada ukupne zaposlenosti za 6,3%, u preduzećima, ustanovama i organizacijama za 0,9%, i privatnih preduzetnika i zaposlenih kod njih za 19,9% u odnosu na isti period 2008. godine. Najveće smanjenje zaposlenih na nivou delatnosti je u prerađivačkoj industriji 7,3% (26.930 lica). U periodu januar-oktobar 2009. godine prisutno je usporavanje tempa smanjenja broja lica koja traže zaposlenje i nezaposlenih. Prema podacima Nacionalne slube za zapošljavanje, prosečan broj lica koja traže zaposlenje u periodu januar-oktobar 2009. godine bio je 824.362 lica što je za 0,2% manje u odnosu na isti period 2008. godine. Od tog broja, 750.660 lica su nezaposleni koji aktivno traže zaposlenje, što je 1,6% manje u odnosu na isti period 2008. godine.
Nastavljena je tendencija usporavanja rasta prosečnih bruto i neto zarada u odnosu na isti period 2008. godine. Prosečna neto zarada iznosila je 31.263 dinara i nominalno je povećana za 9,4% a realno za 1,2%. Regionalne razlike u isplaćenim zaradama u oktobru 2009. i dalje su veoma izražene. Posmatrano po okruzima, najveće prosečne neto zarade imali su zaposleni na području Grada Beograda (39.474 dinara - 24,4% iznad proseka Republike), a najniže na području Topličkog okruga (21.282 dinara - 33,0% ispod proseka Republike). Politika zamrzavanja plata iz 2009. godine nastaviće se i u 2010. godini i to na republičkom i lokalnom nivou vlasti, organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja i javnim preduzećima. Prosečna penzija u periodu januar-septembar 2009. iznosila je 19.783 dinara i realno je povećana za 7,8% u odnosu na isti period 2008. godine. Prosečno isplaćena penzija u septembru 2009. iznosila je 19.796 dinara, realno je povećana za 4,0% u odnosu na septembar 2008. i iznosi 63% prosečne neto zarade.
Cene. Ukupna inflacija u periodu januar-oktobar 2009. godine, merena indeksom potrošačkih cena iznosila je 6,0% (oktobar 2009/decembar 2008). U oktobru je nastavljeno usporavanje ukupne inflacije i potrošačke cene su zabeležile pad od 0,2%. U periodu januar-novembar 2009. ostvaren je ukupan rast cena na malo od 10,3% (novembar 2009/decembar 2008), a njihov godišnji rast iznosio je 9,2% (novembar 2009/novembar 2008). Strukturno posmatrano, najintenzivniji rast u proteklih jedanaest meseci 2009. godine imale su cene duvana (14,9%), usluga (13,7%), industrijsko neprehrambenih proizvoda (12,7%) i pića (10,9%). Ukupan tekući rast maloprodajnih cena neutralisan je sniženjem cena poljoprivrednih proizvoda (1,8%). Očekuje se da će u 2009. godini zbog niske agregatne tražnje, stabilizacije deviznog kursa i smanjenih inflatornih očekivanja, ukupna inflacija biti jednocifrena i bliža srednjoj vrednosti ciljanog raspona (8%±2%).
Monetarna kretanja. Posle neutralnog karaktera monetarne politike u trećem kvartalu, smanjenjem referentne kamatne stope u oktobru i novembru, monetarna politika u četvrtom kvartalu poprima ekspanzivan karakter. Plasmani banaka krajem oktobra 2009. godine (1.258,4 mlrd. dinara) zabeležili su umeren rast od 11,9% u odnosu na kraj decembra 2008. godine (1.124,9 mlrd. dinara). U istom periodu plasmani privredi su ostvarili veći rast (15,6%) od porasta plasmana stanovništvu (5,7%). U narednom periodu može se očekivati blagi oporavak kreditne aktivnosti banaka. Ukupna štednja stanovništva krajem oktobra 2009. iznosila je 501,0 mlrd. dinara (devizna 490,2 mlrd. dinara, a dinarska 10,8 mlrd. dinara) i u odnosu na kraj decembra 2008. godine povećana je za 18,3% (devizna za 18,5%, a dinarska za 9,9%).
Bilans plaćanja. Deficit tekućeg računa u % BDP u periodu januar-septembar 2009. (-5,8%), u odnosu na prosek 2008. (-17,2%), značajno je opao i dostigao je samo 27,7% vrednosti iz perioda januar-septmbar 2008. Strane direktne investicije u neto izrazu iznosile su 1,0 mlrd. EUR i u odnosu na period januar-septembar 2008. godine manje su za 37,6%.
Spoljni dug u septembru 2009. godine iznosio je 21,8 mlrd. EUR i u odnosu na decembar 2008. manji je za 0,1%. U oktobru ukupne devizne rezerve dostižu najviši mesečni nivo u 2009. i iznose 10,8 mlrd. EUR. Na devizne rezerve NBS odnosi se 90,1% ukupnih rezervi, iznosile su 9,7 mlrd. EUR i u odnosu na septembar veće su za 19,2%. U Q4 devizno tržište je stabilno. Kurs dinara u odnosu na EUR i USD, u novembru oscilirao je u rasponu od 93,43-94,84 RSD/EUR i 62,61-63,94 RSD/USD i formirao se na osnovu neposredne bankarske trgovine. Nominalni efektivni kurs, u periodu januar-oktobar 2009, depresirao je za 4,2% dok je realni efektivni kurs apresirao za 0,6% i cenovna konkurentnost izvoza nije značajnije promenjena u odnosu na početak godine.
Javne finansije. U periodu januar-oktobar 2009. godine ostvarena su ukupna primanja budžeta Republike Srbije od 500,5 mlrd. dinara, dok su ukupna izdavanja bila veća i iznosila su 578,2 mlrd. dinara, što je dovelo do budžetskog deficita od 77,6 mlrd. dinara. U odnosu na isti period 2008. godine realno su manja primanja budžeta za 13,9% i izdaci budžeta za 3,7%
Privatizacija. U 2009. godini (do 20. novembra) tenderskom i aukcijskom privatizacijom prodato je 71 preduzeće, ostvareno je 75,4 mil. EUR prihoda i obezbeđeno je 42,8 mil. EUR za investicije. Tenderskom privatizacijom prodato je 7 preduzeća, ostvaren prihod 31,5 mil. EUR i obezbeđene su investicije od 31,5 mil. EUR. Privatizacijom kapitala AD Jugoslovensko rečno brodarstvo Beograd ostvaren je najveći prihod (24,5 mil. EUR) i ugovorene su najveće investicije na tenderima (15,7 mil. EUR). Iz portfelja Akcijskog fonda u 2009. godini prodati su manjinski paketi akcija 197 privrednih društava i ostvaren je privatizacioni prihod od 7,4 mil. EUR.
Fond za razvoj je u novembru 2009. godine za 380 dugoročna investiciona programa odobrio kredite u ukupnom iznosu od 5 mlrd. dinara za opštine. Realizacijom ovih programa planirano je otvaranje 2.588 novih radnih mesta. Za brži razvoj nedovoljno razvijenih opština, odobreno je 879,1 mil. dinara, za 44 programa, što čini 17,3% ukupno odobrenih kredita, odnosno 566 novih radnih mesta.
Izvor: Srpski ekonomski dijagram (SED) broj 11/09 Republičkog zavoda za razvoj
31. Saopštenje o kretanju na tržištu rada u Srbiji
- za novembar 2009. godine
Nezaposlenost
Na kraju novembra 2009. godine, registrovano je 723.350 lica na evidenciji NSZ, od čega je 53,18% ili 384.693 žene. Nezaposlenost je u odnosu na prethodni mesec smanjena za 0,53% ili za 3.792 lica, a u odnosu na oktobar 2008. godine (početak uticaja Svetske ekonomske krize), broj lica na evidenciji se povećao za 5.941 lice. Trend povećanja broja lica na evidenciji NSZ registrovan je do maja 2009. godine, od kada se broj lica na evidenciji konstantno smanjuje. U odnosu na maj 2009. godine, broj lica na evidenciji, u novembru 2009. godine, manji je za više od 44.000.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iz Ankete o radnoj snazi (realna nezaposlenost), stopa nezaposlenosti je 15,6%, a broj nezaposlenih lica je 488 hiljada.
Nezaposlena lica prema godinama starosti
Najveće učešće u registrovanoj nezaposlenosti, posmatrano prema godinama starosti, imaju lica od 25 do 29 godina (12,77%), zatim lica od 30 do 34 godine (12,51%), od 45 do 49 godine (12,11%), od 50 do 54 godina (12,03%) i od 35 do 39 godina godina (11,93%).
Nezaposlena lica prema obrazovnoj strukturi
Struktura lica prema stručnoj spremi, u novembru 2009. godine, u odnosu na prethodni mesec nije se značajno promenila: I - 216.799 (29,97%), II - 37.838 (5,23%), III - 193.723 (26,78%), IV - 197.517 (27,30%), V - 8.446 (1,17%), VI - 32.539 (4,49%), VII - 36.438 (5,03%), VIII - 30 lica.
Regionalna struktura nezaposlenosti
Prema podacima o dužini čekanja na posao, najveće učešće lica na evidenciji koji čekaju na posao više od 12 meseci (dugotrajna nezaposlenost), zabeleženo je u Raškom (76,92%), Rasinskom (71,05%), Zlatiborskom (70,77%), Pomoravskom (70,11%) i Šumadijskom okrugu (69,80%), dok je najmanje učešće dugotrajne nezaposlenosti zabeleženo u Severno-bačkom (45,84%), Srednje-banatskom (54,98%), Severno-banatskom (56,73%), Kolubarskom (57,80%) i Braničevskom okrugu (57,96%).
Gradovi i opštine u Republici Srbiji - struktura nezaposlenosti
Na kraju novembra 2009. godine, gradovi u kojima je zabeležen najveći broj lica na evidenciji NSZ su Beograd sa 93.176 lica, Niš sa 33.466 lica, Novi Sad sa 29.069 lica, Kragujevac 23.702 lica, Novi Pazar 20.593 lica, a gradovi sa najmanjim brojem lica na evidenciji su Požarevac (5.145), Užice (5.700), Sremska Mitrovica (6.025), Zaječar (7.095) i Sombor (7.396).
Na kraju novembra 2009. godine, gradovi u kojima je zabeležena najviša registrovana stopa nezaposlenosti (formalna nezaposlenost) su Novi Pazar sa 52,6%, Loznica sa 38,8%, Leskovac sa 37,7%, Jagodina sa 34,2%, Kragujevac sa 33,8%, a gradovi sa najnižom ragistrovanom stopom nezaposlenosti su Beograd sa 13,4%, Valjevo sa 16,1%, Požarevac sa 17,5%, Užice sa 18% i Novi Sad sa 18,1%.
Saopštenje Nacionalne službe za zapošljavanje
32. Nominalni iznosi prava na finansijsku podršku porodici sa decom i cenzusi za ostvarivanje prava na dečiji dodatak za decembar 2009. godine
I |
NOMINALNI IZNOSI PRAVA |
REDOVAN IZNOS |
UVEĆAN IZNOS |
1. |
RODITELJSKI DODATAK od 1. decembra 2009. godine |
|
|
- |
za prvo dete - jednokratno |
27.135,90 |
|
- |
za drugo dete - 106.111,61 u 24 rate |
4.421,32 |
|
- |
za treće dete - 190.992,16 u 24 rate |
7.958,01 |
|
- |
za četvrto dete - 254.653,53 u 24 rate |
10.610,56 |
|
2. |
DEČIJI DODATAK za novembar 2009. godine (za prvo, drugo, treće i četvrto dete) |
1.896,58 |
2.465,55 |
3. |
NOVČANA POMOĆ MAJKAMA IZBEGLICAMA za novembar 2009. godine |
3.311,03 |
|
II |
CENZUS za ostvarivanje prava na dečiji dodatak od 1. decembra 2009. godine |
|
|
a) |
cenzus za ostvarene prihode u skladu sa čl. 19. i 20. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom |
5.885,35 |
7.062,43 |
b) |
cenzus za ostvarene prihode od poljoprivrede |
|
|
- |
Član 19. stav 1. tačka 1. Zakona |
2,35 |
2,82 |
- |
Član 19. stav 1. tačka 2. Zakona |
5,49 |
6,58 |
III |
NAKNADA ZA RAD HRANITELJA |
|
|
- |
za smeštaj jednog deteta |
10.313,55 |
|
- |
za smeštaj dvoje i više dece (neto iznos po detetu) |
6.346,80 |
|
NAPOMENA: 2) Prava iz tač. 1. i 2. ovog rešenja usklađuju se dva puta godišnje i to: 1. aprila i 1. oktobra sa indeksom troškova života u Republici Srbiji, a pravo iz tačke 3. utvrđuje se mesečno u zavisnosti od kretanja prosečne zarade u Republici Srbiji. (Rešenje Ministarstva rada i socijalne politike, br. 401-00-157/2009-12-11) |
|||
33. Zbirni konformni koeficijenti zatezne kamate za period januar - decembar 2009. godine
Dani |
Januar |
Februar |
Mart |
April |
Maj |
Jun |
|
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
1 |
1,00000000 |
1,03515000 |
1,06425324 |
1,07492238 |
1,09218026 |
1,11410578 |
2 |
1,00111502 |
1,03617557 |
1,06459575 |
1,07549323 |
1,09288075 |
1,11443930 |
3 |
1,00223128 |
1,03720215 |
1,06493837 |
1,07606437 |
1,09358170 |
1,11477292 |
4 |
1,00334879 |
1,03822975 |
1,06528109 |
1,07663583 |
1,09428309 |
1,11510665 |
5 |
1,00446754 |
1,03925836 |
1,06562393 |
1,07720758 |
1,09498493 |
1,11544047 |
6 |
1,00558754 |
1,04028800 |
1,06596688 |
1,07777964 |
1,09568722 |
1,11577439 |
7 |
1,00670879 |
1,04131866 |
1,06630994 |
1,07835200 |
1,09638997 |
1,11610841 |
8 |
1,00783129 |
1,04235034 |
1,06665311 |
1,07892467 |
1,09709316 |
1,11644254 |
9 |
1,00895504 |
1,04338303 |
1,06699639 |
1,07949764 |
1,09779681 |
1,11677676 |
10 |
1,01008005 |
1,04441676 |
1,06733978 |
1,08007091 |
1,09850090 |
1,11711108 |
11 |
1,01120631 |
1,04545150 |
1,06768328 |
1,08064449 |
1,09920545 |
1,11744550 |
12 |
1,01233382 |
1,04648728 |
1,06802689 |
1,08121838 |
1,09991045 |
1,11778002 |
13 |
1,01346259 |
1,04752408 |
1,06837061 |
1,08179257 |
1,10061590 |
1,11811465 |
14 |
1,01459262 |
1,04856190 |
1,06871444 |
1,08236706 |
1,10132180 |
1,11844937 |
15 |
1,01572391 |
1,04960075 |
1,06905839 |
1,08294186 |
1,10202816 |
1,11878419 |
16 |
1,01685647 |
1,05064064 |
1,06940244 |
1,08351696 |
1,10273497 |
1,11911912 |
17 |
1,01799028 |
1,05168155 |
1,06974660 |
1,08409237 |
1,10344223 |
1,11945414 |
18 |
1,01912536 |
1,05272350 |
1,07009088 |
1,08466809 |
1,10414995 |
1,11978926 |
19 |
1,02026170 |
1,05376647 |
1,07043527 |
1,08524411 |
1,10485812 |
1,12012449 |
20 |
1,02139932 |
1,05481048 |
1,07077976 |
1,08582043 |
1,10556675 |
1,12045981 |
21 |
1,02253820 |
1,05585553 |
1,07112437 |
1,08639707 |
1,10627583 |
1,12079524 |
22 |
1,02367835 |
1,05690161 |
1,07146909 |
1,08697400 |
1,10698536 |
1,12113076 |
23 |
1,02481977 |
1,05794872 |
1,07181392 |
1,08755125 |
1,10769535 |
1,12146639 |
24 |
1,02596246 |
1,05899688 |
1,07215886 |
1,08812880 |
1,10840579 |
1,12180211 |
25 |
1,02710643 |
1,06004607 |
1,07250391 |
1,08870666 |
1,10911669 |
1,12213794 |
26 |
1,02825167 |
1,06109630 |
1,07284907 |
1,08928482 |
1,10982805 |
1,12247387 |
27 |
1,02939819 |
1,06214757 |
1,07319435 |
1,08986330 |
1,11053986 |
1,12280990 |
28 |
1,03054599 |
1,06319989 |
1,07353973 |
1,09044208 |
1,11125213 |
1,12314602 |
29 |
1,03169507 |
- |
1,07388523 |
1,09102116 |
1,11196486 |
1,12348225 |
30 |
1,03284543 |
- |
1,07423083 |
1,09160056 |
1,11267804 |
1,12381858 |
31 |
1,03399707 |
- |
1,07457655 |
- |
1,11339168 |
- |
Dani |
Jul |
Avgust |
Septembar |
Oktobar |
Novembar |
Decembar |
|
7 |
8 |
9 |
10 |
11 |
12 |
1 |
1,12415501 |
1,12977579 |
1,13656009 |
1,14566962 |
1,15139797 |
1,16872651 |
2 |
1,12433589 |
1,12999400 |
1,13686257 |
1,14585396 |
1,15197143 |
1,16928981 |
3 |
1,12451680 |
1,13021226 |
1,13716513 |
1,14603833 |
1,15254517 |
1,16985339 |
4 |
1,12469773 |
1,13043056 |
1,13746778 |
1,14622273 |
1,15311920 |
1,17041724 |
5 |
1,12487870 |
1,13064890 |
1,13777050 |
1,14640716 |
1,15369351 |
1,17098136 |
6 |
1,12505969 |
1,13086728 |
1,13807330 |
1,14659162 |
1,15426811 |
1,17154576 |
7 |
1,12524072 |
1,13108571 |
1,13837618 |
1,14677610 |
1,15484300 |
1,17211042 |
8 |
1,12542177 |
1,13130418 |
1,13867915 |
1,14696062 |
1,15541817 |
1,17267536 |
9 |
1,12560285 |
1,13152269 |
1,13898219 |
1,14714517 |
1,15599363 |
1,17324057 |
10 |
1,12578396 |
1,13174124 |
1,13928532 |
1,14732975 |
1,15656938 |
1,17380605 |
11 |
1,12596510 |
1,13195984 |
1,13958852 |
1,14751435 |
1,15714541 |
1,17437180 |
12 |
1,12614627 |
1,13217847 |
1,13989181 |
1,14769899 |
1,15772173 |
1,17493783 |
13 |
1,12632747 |
1,13239715 |
1,14019518 |
1,14788366 |
1,15829834 |
1,17550413 |
14 |
1,12650870 |
1,13261587 |
1,14049863 |
1,14806835 |
1,15887523 |
1,17607070 |
15 |
1,12668996 |
1,13283464 |
1,14080216 |
1,14825308 |
1,15945241 |
1,17663755 |
16 |
1,12687124 |
1,13305344 |
1,14110577 |
1,14843783 |
1,16002988 |
1,17720467 |
17 |
1,12705256 |
1,13327229 |
1,14140946 |
1,14862262 |
1,16060764 |
1,17777206 |
18 |
1,12723390 |
1,13349118 |
1,14171323 |
1,14880743 |
1,16118568 |
1,17833973 |
19 |
1,12741527 |
1,13371011 |
1,14201708 |
1,14899228 |
1,16176401 |
1,17890767 |
20 |
1,12759668 |
1,13392909 |
1,14232101 |
1,14917715 |
1,16234263 |
1,17947588 |
21 |
1,12777811 |
1,13414811 |
1,14262503 |
1,14936206 |
1,16292154 |
1,18004437 |
22 |
1,12795957 |
1,13436717 |
1,14292912 |
1,14954699 |
1,16350074 |
1,18061313 |
23 |
1,12814106 |
1,13458627 |
1,14323330 |
1,14973196 |
1,16408022 |
1,18118217 |
24 |
1,12832258 |
1,13480541 |
1,14353755 |
1,14991695 |
1,16466000 |
1,18175148 |
25 |
1,12850413 |
1,13502460 |
1,14384189 |
1,15010197 |
1,16524006 |
1,18232106 |
26 |
1,12868571 |
1,13524383 |
1,14414631 |
1,15028703 |
1,16582041 |
1,18289092 |
27 |
1,12886731 |
1,13546310 |
1,14445081 |
1,15047211 |
1,16640105 |
1,18346105 |
28 |
1,12904895 |
1,13568241 |
1,14475539 |
1,15065722 |
1,16698198 |
1,18403146 |
29 |
1,12923062 |
1,13590177 |
1,14506005 |
1,15084236 |
1,16756320 |
1,18460214 |
30 |
1,12941231 |
1,13612117 |
1,14536480 |
1,15102753 |
1,16814471 |
1,18517310 |
31 |
1,12959403 |
1,13634061 |
- |
1,15121274 |
- |
1,18574433 |
Podaci za decembar primenjuju se na osnovu cena na malo za novembar do objavljivanja cena na malo za mesec decembar.
34. Dnevni konformni koeficijenti po mesečnim stopama zatezne kamate u 2009. godini
Dani |
Januar |
Februar |
Mart |
April |
Maj |
Jun |
1 |
0,00111502 |
0,00099074 |
0,00032183 |
0,00053106 |
0,00064137 |
0,00029936 |
2 |
0,00223128 |
0,00198246 |
0,00064376 |
0,00106240 |
0,00128316 |
0,00059882 |
3 |
0,00334879 |
0,00297517 |
0,00096580 |
0,00159402 |
0,00192535 |
0,00089836 |
4 |
0,00446754 |
0,00396886 |
0,00128794 |
0,00212592 |
0,00256796 |
0,00119799 |
5 |
0,00558754 |
0,00496353 |
0,00161018 |
0,00265811 |
0,00321098 |
0,00149771 |
6 |
0,00670879 |
0,00595919 |
0,00193253 |
0,00319058 |
0,00385441 |
0,00179753 |
7 |
0,00783129 |
0,00695584 |
0,00225498 |
0,00372333 |
0,00449825 |
0,00209743 |
8 |
0,00895504 |
0,00795347 |
0,00257753 |
0,00425636 |
0,00514251 |
0,00239742 |
9 |
0,01008005 |
0,00895209 |
0,00290019 |
0,00478968 |
0,00578718 |
0,00269750 |
10 |
0,01120631 |
0,00995170 |
0,00322295 |
0,00532328 |
0,00643226 |
0,00299767 |
11 |
0,01233382 |
0,01095230 |
0,00354582 |
0,00585716 |
0,00707776 |
0,00329793 |
12 |
0,01346259 |
0,01195390 |
0,00386879 |
0,00639133 |
0,00772367 |
0,00359828 |
13 |
0,01459262 |
0,01295648 |
0,00419186 |
0,00692578 |
0,00837000 |
0,00389872 |
14 |
0,01572391 |
0,01396006 |
0,00451504 |
0,00746052 |
0,00901674 |
0,00419925 |
15 |
0,01685647 |
0,01496463 |
0,00483832 |
0,00799554 |
0,00966389 |
0,00449988 |
16 |
0,01799028 |
0,01597020 |
0,00516171 |
0,00853084 |
0,01031146 |
0,00480059 |
17 |
0,01912536 |
0,01697676 |
0,00548520 |
0,00906643 |
0,01095945 |
0,00510139 |
18 |
0,02026170 |
0,01798432 |
0,00580879 |
0,00960230 |
0,01160785 |
0,00540228 |
19 |
0,02139932 |
0,01899288 |
0,00613249 |
0,01013845 |
0,01225666 |
0,00570326 |
20 |
0,02253820 |
0,02000244 |
0,00645629 |
0,01067490 |
0,01290590 |
0,00600433 |
21 |
0,02367835 |
0,02101300 |
0,00678020 |
0,01121162 |
0,01355555 |
0,00630549 |
22 |
0,02481977 |
0,02202456 |
0,00710421 |
0,01174863 |
0,01420561 |
0,00660674 |
23 |
0,02596246 |
0,02303712 |
0,00742832 |
0,01228593 |
0,01485609 |
0,00690808 |
24 |
0,02710643 |
0,02405069 |
0,00775254 |
0,01282351 |
0,01550699 |
0,00720951 |
25 |
0,02825167 |
0,02506526 |
0,00807687 |
0,01336138 |
0,01615831 |
0,00751104 |
26 |
0,02939819 |
0,02608083 |
0,00840129 |
0,01389953 |
0,01681005 |
0,00781265 |
27 |
0,03054599 |
0,02709741 |
0,00872583 |
0,01443797 |
0,01746220 |
0,00811435 |
28 |
0,03169507 |
0,02811500 |
0,00905046 |
0,01497669 |
0,01811477 |
0,00841614 |
29 |
0,03284543 |
|
0,00937520 |
0,01551570 |
0,01876776 |
0,00871803 |
30 |
0,03399707 |
|
0,00970005 |
0,01605500 |
0,01942117 |
|
31 |
0,03515000 |
|
0,01002500 |
|
0,02007500 |
|
Dani |
Jul |
Avgust |
Septembar |
Oktobar |
Novembar |
Decembar |
1 |
0,00016090 |
0,00019315 |
0,00026614 |
0,00016090 |
0,00049805 |
0,00048198 |
2 |
0,00032183 |
0,00038634 |
0,00053235 |
0,00032183 |
0,00099635 |
0,00096420 |
3 |
0,00048278 |
0,00057956 |
0,00079862 |
0,00048278 |
0,00149490 |
0,00144665 |
4 |
0,00064376 |
0,00077282 |
0,00106497 |
0,00064376 |
0,00199370 |
0,00192933 |
5 |
0,00080477 |
0,00096612 |
0,00133139 |
0,00080477 |
0,00249275 |
0,00241224 |
6 |
0,00096580 |
0,00115945 |
0,00159789 |
0,00096580 |
0,00299204 |
0,00289538 |
7 |
0,00112685 |
0,00135283 |
0,00186445 |
0,00112685 |
0,00349158 |
0,00337876 |
8 |
0,00128794 |
0,00154624 |
0,00213108 |
0,00128794 |
0,00399138 |
0,00386237 |
9 |
0,00144904 |
0,00173968 |
0,00239779 |
0,00144904 |
0,00449142 |
0,00434622 |
10 |
0,00161018 |
0,00193317 |
0,00266456 |
0,00161018 |
0,00499171 |
0,00483030 |
11 |
0,00177134 |
0,00212669 |
0,00293141 |
0,00177134 |
0,00549225 |
0,00531461 |
12 |
0,00193253 |
0,00232025 |
0,00319832 |
0,00193253 |
0,00599304 |
0,00579915 |
13 |
0,00209374 |
0,00251385 |
0,00346531 |
0,00209374 |
0,00649407 |
0,00628393 |
14 |
0,00225498 |
0,00270748 |
0,00373237 |
0,00225498 |
0,00699536 |
0,00676894 |
15 |
0,00241624 |
0,00290116 |
0,00399950 |
0,00241624 |
0,00749690 |
0,00725419 |
16 |
0,00257753 |
0,00309487 |
0,00426670 |
0,00257753 |
0,00799869 |
0,00773967 |
17 |
0,00273885 |
0,00328861 |
0,00453398 |
0,00273885 |
0,00850072 |
0,00822538 |
18 |
0,00290019 |
0,00348240 |
0,00480132 |
0,00290019 |
0,00900301 |
0,00871133 |
19 |
0,00306156 |
0,00367622 |
0,00506873 |
0,00306156 |
0,00950555 |
0,00919751 |
20 |
0,00322295 |
0,00387008 |
0,00533622 |
0,00322295 |
0,01000833 |
0,00968393 |
21 |
0,00338437 |
0,00406397 |
0,00560378 |
0,00338437 |
0,01051137 |
0,01017058 |
22 |
0,00354582 |
0,00425791 |
0,00587141 |
0,00354582 |
0,01101466 |
0,01065746 |
23 |
0,00370729 |
0,00445188 |
0,00613911 |
0,00370729 |
0,01151820 |
0,01114458 |
24 |
0,00386879 |
0,00464589 |
0,00640688 |
0,00386879 |
0,01202199 |
0,01163194 |
25 |
0,00403031 |
0,00483993 |
0,00667472 |
0,00403031 |
0,01252603 |
0,01211952 |
26 |
0,00419186 |
0,00503402 |
0,00694263 |
0,00419186 |
0,01303032 |
0,01260735 |
27 |
0,00435344 |
0,00522814 |
0,00721062 |
0,00435344 |
0,01353486 |
0,01309541 |
28 |
0,00451504 |
0,00542230 |
0,00747867 |
0,00451504 |
0,01403966 |
0,01358370 |
29 |
0,00467667 |
0,00561649 |
0,00774680 |
0,00467667 |
0,01454470 |
0,01407223 |
30 |
0,00483832 |
0,00581073 |
0,00801500 |
0,00483832 |
0,01505000 |
0,01456100 |
31 |
0,00500000 |
0,00600500 |
|
0,00500000 |
|
0,01505000 |