UREDBAO SADRŽINI I NAČINU VOĐENJA INFORMACIONOG SISTEMA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE, METODOLOGIJI, STRUKTURI, ZAJEDNIČKIM OSNOVAMA, KATEGORIJAMA I NIVOIMA SAKUPLJANJA PODATAKA, KAO I O SADRŽINI INFORMACIJA O KOJIMA SE REDOVNO I OBAVEZNO OBAVEŠTAVA JAVNOST("Sl. glasnik RS", br. 112/2009) |
Ovom uredbom bliže se uređuje sadržina i način vođenja informacionog sistema, metodologija, struktura, zajedničke osnove, kategorije i nivoi sakupljanja podataka, kao i sadržina informacija o kojima se redovno i obavezno obaveštava javnost.
Pojedini izrazi, koji se upotrebljavaju u ovoj uredbi, imaju sledeće značenje:
1) internet portal Informacionog sistema zaštite životne sredine jeste internet prezentacija, odnosno skup internet stranica, kroz koje se subjektima izveštavanja, referentnim centrima i korisnicima osigurava pristup i/ili unos podataka i informacija;
2) interoperabilnost jeste svojstvo dva ili više sistema ili njihovih delova da razmenjuju podatke i koriste podatke koje su razmenili;
3) Geografski informacioni sistem (u daljem tekstu: GIS) jeste sistem za upravljanje prostornim podacima i njima pridruženim osobinama, odnosno računarski sistem sposoban za integrisanje, skladištenje, uređivanje, analizu i prikaz geografskih informacija;
4) indikatori jesu kvantitativne i kvalitativne činjenice koje se koriste za procenu napredovanja ostvarivanja nekog cilja;
5) subjekti izveštavanja jesu državni organi, odnosno organizacije, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, ovlašćene organizacije, korisnici prirodnih bogatstava i privredni subjekti čije aktivnosti imaju uticaj na životnu sredinu i koji su dužni da dostavljaju podatke i informacije za potrebe informacionog sistema zaštite životne sredine, u skladu sa zakonom;
6) referentni centar jeste pravno lice koje za potrebe informacionog sistema zaštite životne sredine vrši prikupljanje, obradu i analizu podataka o stanju životne sredine uključujući izračunavanje odgovarajućih indikatora i izveštavanje.
Informacioni sistem zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Informacioni sistem) sadrži međusobno informaciono povezane elektronske baze podataka i izvore podataka o stanju, pritiscima na životnu sredinu i prostornim obeležjima, kao i druge podatke i informacije koje su od značaja za praćenje stanja životne sredine na nacionalnom nivou.
Informacioni sistem je decentralizovan i integrisan sistem na osnovu kojeg se informacije i podaci zajednički koriste i koji je organizovan kroz koncept GIS-a, dostupan kroz jedinstveni internet-portal i zasnovan na mreži subjekata izveštavanja i referentnih centara.
Informacioni sistem vodi se povezivanjem podataka i informacija internetom, daljinskom detekcijom i satelitskim tehnologijama na način kojim se obezbeđuje pravovremeno i transparentno izveštavanje javnosti, u skladu sa Programom vođenja Informacionog sistema (u daljem tekstu: Program), koji donosi ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: ministar).
Program sadrži:
1) organizaciju, način vođenja i održavanja Informacionog sistema;
2) popis subjekata izveštavanja uključujući referentne centre, način i rokove dostavljanja podataka po tematskim područjima;
3) način upravljanja podacima i informacijama;
4) računarsku, programsku i komunikacionu opremu, kao i finansijska sredstva;
5) potrebne mere i aktivnosti za tematsko područje.
Struktura podataka koji se sakupljaju i unose u Informacioni sistem podeljena je prema kategorijama u tematske celine, i to:
1) vazduh i klimatske promene;
2) vode;
3) priroda i biološka raznovrsnost;
4) zemljište;
5) otpad;
6) buka;
7) nejonizujuće zračenje;
8) šumarstvo, lov i ribolov;
9) održivo korišćenje prirodnih resursa;
10) privredni i društveni potencijali i aktivnosti od značaja za životnu sredinu;
11) međunarodna i nacionalna zakonska regulativa, kao i mere (strategije, planovi, programi, sporazumi), izveštaji i ostala dokumenta i aktivnosti iz oblasti zaštite životne sredine;
12) subjekti sistema zaštite životne sredine.
Indikatori tematskih celina iz stava 1. ovoga člana razvrstavaju se na tematska područja, i to:
1) pokretački faktori;
2) pritisci;
3) stanje životne sredine;
4) uticaji promena stanja životne sredine;
5) reakcije društva sa ciljem poboljšanja stanja životne sredine.
Informacionim sistemom omogućava se sakupljanje i pružanje informacija i podataka koji su obrađeni i analizirani u skladu sa međunarodnom i evropskom metodologijom, odnosno omogućava se razmena podataka o životnoj sredini sa postojećim sličnim sistemima na nivou Evropske unije i država članica, povezanim u Evropsku informacionu i osmatračku mrežu (EIONET).
Uspostavljanje, vođenje, razvijanje, koordinisanje i održavanje jedinstvenog Informacionog sistema uređuje se Nacionalnom listom indikatora koju donosi ministar.
Nacionalnom listom indikatora određuju se tematska područja, na osnovu strukture tematskih celina, za koje se sakupljaju podaci i informacije za Informacioni sistem.
Nacionalna lista indikatora sadrži:
1) opis indikatora i metodologiju izračunavanja;
2) pravnu pokrivenost nacionalnim i međunarodnim propisima;
3) izvor podataka, periodičnost sakupljanja podataka, obaveze obaveštavanja i dostupnost podataka;
4) metodologiju sakupljanja podataka, način i rokove dostavljanja podataka, informacija, indikatora i izveštaja u Informacioni sistem.
Informacionim sistemom obezbeđuje se sprovođenje odgovarajućih metodoloških postupaka za:
1) obradu informacija u skladu sa primarnim izvorom podataka;
2) sakupljanje podataka i/ili informacija, uz dostupnost tih podataka i/ili informacija ostalim subjektima izveštavanja i korisnicima za njihove namene, kao i unapređenje i uključivanje postojećih sistema sakupljanja podataka i informacija;
3) mogućnost pristupa podacima i informacijama radi preduzimanja mera zaštite životne sredine, procene rezultata takvih mera i obezbeđivanja odgovarajućeg informisanja javnosti o stanju životne sredine;
4) tehničku i naučnu podršku;
5) primenu jedinstvenih informatičkih alata, standarda zapisivanja i postupka prenošenja podataka i informacija;
6) interoperabilnost na tehničkom (norme i standardi za povezivanje računarskih sistema i servisa), semantičkom (značenje podataka) i procesnom nivou (definisanje ciljeva, modeliranje procesa i ostvarivanje saradnje između subjekata izveštavanja, referentnih centara i korisnika), primenom nacionalnih i međunarodnih tehničkih normi.
Podaci i informacije o životnoj sredini oblikuju se u relaciono povezane elektronske baze podataka tematskog područja i dostavljaju se i prenose u elektronskom obliku ili na drugi odgovarajući način, u skladu sa zakonom.
Podaci koji se unose u Informacioni sistem sakupljaju se na nivou:
1) privrednih subjekata čije aktivnosti imaju uticaj na životnu sredinu;
2) korisnika prirodnih bogatstava;
3) ovlašćenih organizacija;
4) jedinica lokalne samouprave;
5) organa autonomne pokrajine;
6) državnih organa i organizacija.
Subjekti izveštavanja i referentni centri dužni su da obezbede nesmetani tok podataka kroz Informacioni sistem, pristup podacima i informacijama u Informacionom sistemu i korišćenje tih podataka.
Subjekti izveštavanja i referentni centri obezbeđuju sakupljanje podataka i informacija, proveru i obezbeđivanje njihovog kvaliteta, kao i uspostavljanje, održavanje i interoperabilnost Informacionog sistema.
Subjekti izveštavanja i referentni centri odgovorni su za tačnost i verodostojnost podataka i informacija za koje su nadležni.
Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine preko Agencije za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: Agencija), obezbeđuje razmenu podataka i informacija sa subjektima izveštavanja i referentnim centrima, omogućavanjem pristupa tim podacima i informacijama putem Informacionog sistema, kao i redovnim obaveštavanjem javnosti o tim informacijama i podacima, u skladu sa zakonom.
Program i Nacionalna lista indikatora objavljuju se na internet portalu Agencije.
Program i Nacionalna lista indikatora biće doneti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ove uredbe.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".