UREDBA

O BLIŽIM USLOVIMA ZA PRIMENU ANTIDAMPINŠKIH MERA

("Sl. glasnik RS", br. 112/2009)

 

I OSNOVNE ODREDBE

Član 1

Ovom uredbom uređuju se bliži uslovi za primenu antidampinških mera, u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i propisima Evropske unije.

Antidampinške mere

Član 2

Antidampinška mera u smislu člana 30. tačka 1. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju (u daljem tekstu: Zakon) je posebna dažbina na uvoz proizvoda koja se uvodi radi otklanjanja negativnih uticaja dampinga.

Uslovi za uvođenje antidampinške dažbine

Član 3

Vlada u smislu člana 31. Zakona, uvodi antidampinške dažbine na predlog ministarstva nadležnog za poslove ekonomije i regionalnog razvoja (u daljem tekstu: Ministarstvo) i po okončanju postupka ispitivanja koje sprovodi Ministarstvo u skladu sa ovom uredbom, ukoliko se utvrdi da postoji:

1) damping,

2) šteta za domaću industriju ili opasnost od nastanka štete u smislu člana 10. stav 1. ove uredbe i

3) postojanje uzročne veze između dampinga i štete.

Domaća industrija

Član 4

Domaća industrija iz člana 31. stav 2. tačka 1. Zakona odnosi se na sve domaće proizvođače sličnih proizvoda ili na one čija ukupna proizvodnja predstavlja pretežni deo ukupne domaće proizvodnje tih proizvoda, osim onih proizvođača koji su povezani sa uvoznicima ili izvoznicima dampinških proizvoda u Republiku Srbiju ili proizvođača koji su istovremeno i uvoznici takvih proizvoda.

Domaći proizvođači su povezani sa uvoznicima ili izvoznicima dampinških proizvoda u Republiku Srbiju ukoliko:

1) oni direktno ili indirektno kontrolišu uvoznike ili izvoznike dampinških proizvoda u Republiku Srbiju ili

2) su direktno ili indirektno kontrolisani od uvoznika ili izvoznika dampinških proizvoda u Republiku Srbiju ili

3) ih direktno ili indirektno kontroliše neka treća strana koja istovremeno kontroliše i uvoznike ili izvoznike dampinških proizvoda u Republiku Srbiju ili

4) zajedno sa uvoznicima ili izvoznicima dampinških proizvoda u Republiku Srbiju, direktno ili indirektno kontrolišu treću stranu, pod uslovom da postoji osnov za sumnju da taj odnos može da utiče na ove proizvođače da se ponašaju drugačije od nepovezanih domaćih proizvođača.

Smatra se da domaći proizvođači, uvoznici ili izvoznici kontrolišu druge proizvođače, uvoznike ili izvoznike kada je neko od njih u poziciji da pravno ili faktički ograničava ili upravlja drugim.

Sličan proizvod

Član 5

Sličan proizvod, u smislu ove uredbe, je proizvod koji je identičan to jest jednak u svim aspektima posmatranom proizvodu ili u odsustvu takvog proizvoda drugi proizvod koji iako nije isti u svakom pogledu ima karakteristike posmatranog proizvoda.

II DAMPING

Utvrđivanje normalne vrednosti

Član 6

Damping iz člana 30. tačka 2. Zakona je uvoz proizvoda u Republiku Srbiju po ceni nižoj od normalne vrednosti sličnog proizvoda u državi izvoza.

Normalna vrednost iz člana 30. tačka 3. Zakona je cena sličnog proizvoda na tržištu države izvoza, utvrđena u normalnim uslovima trgovine u toj državi, ili, u slučaju nedovoljne prodaje na domaćem tržištu, cena koštanja u zemlji porekla uvećana za razumni iznos prodajnih, opštih, administrativnih troškova i profita.

Normalna vrednost se utvrđuje na osnovu cena koje plaćaju ili koje bi platili, u normalnim uslovima trgovine, nezavisni kupci u državi izvoza.

Ako prodaja sličnog proizvoda u normalnim uslovima trgovine ne postoji, ili je nedovoljna, ili ako zbog posebne situacije na tržištu takva prodaja ne omogućava pravilno upoređivanje, normalna vrednost sličnog proizvoda će se izračunati na osnovu cene koštanja u državi porekla uvećanoj za razuman iznos prodajnih, opštih i administrativnih troškova i profita ili na osnovu izvoznih cena, u redovnim uslovima trgovine, u odgovarajućoj trećoj državi, pod uslovom da su te cene reprezentativne.

Prilikom utvrđivanja postojanja dampinga i određivanja normalne vrednosti, uzimaju se u obzir sve razlike u uslovima prodaje, uključujući i sve razlike koje utiču na uporedivost cene.

Izvozna cena

Član 7

Izvozna cena je cena koja je stvarno plaćena ili koja treba da bude plaćena za proizvode koji se izvoze iz države izvoza u Republiku Srbiju.

Kada izvozna cena nije poznata ili se ne može pouzdano utvrditi zbog dogovora o udruživanju ili kompenzacionih aranžmana između izvoznika i uvoznika ili neke treće strane, izvozna cena se izračunava na osnovu cene po kojoj se uvezeni proizvodi po prvi put prodaju nezavisnom kupcu, ili ako se proizvodi ne prodaju nezavisnom kupcu ili ako nisu prodati u stanju u kom su uvezeni ili na drugi pogodan način.

U ovim slučajevima, da bi se ustanovila pouzdana izvozna cena na nivou franco granice Republike Srbije, vrši se prilagođavanje dodavanjem svih troškova, uključujući dažbine i poreze, koji se javljaju između uvoza i preprodaje, kao i pripadajućeg profita.

Prilagođavanje se vrši zbog razlika koje utiču na uporedivost cena i uključuju uobičajene troškove koji nastaju kod uvoznika i koje plaća bilo koja strana, unutar ili van Republike Srbije, koja se pojavljuje kao povezana ili koja ima kompenzacioni aranžman sa uvoznikom ili izvoznikom. Ovo uključuje uobičajene transportne troškove, osiguranje, manipulaciju, utovar i pomoćne troškove, carinske dažbine, antidampinške dažbine i druge poreze koji se plaćaju u zemlji uvoza na osnovu uvoza ili prodaje robe, i razumnu maržu na ime prodajnih, opštih i administrativnih troškova i profita.

Upoređivanje izvozne cene i normalne vrednosti

Član 8

Upoređivanje izvozne cene i normalne vrednosti vrši se na istom nivou trgovine, na paritetu franco fabrika, u približno istom vremenskom periodu, uzimajući u obzir razlike koje utiču na uporedivost cene, uključujući razlike u uslovima prodaje, oporezivanja, nivoa trgovine, količina, fizičkih karakteristika i svih drugih razlika koje mogu da utiču na uporedivost cena.

Kada normalna vrednost i izvozna cena nisu uporedive na način propisan odredbom stava 1. ovog člana, upoređivanje se vrši prilagođavanjem, odnosno primenom sledećih korektivnih faktora:

1) Fizička svojstva - prilagođavanje se vrši za iznos procenjene razlike u tržišnoj vrednosti nastale kao posledica različitih fizičkih svojstava date robe;

2) Uvozne dažbine i posredni porezi - prilagođavanje se vrši za iznos koji odgovara uvoznim dažbinama ili posrednim porezima koji se plaćaju na slične proizvode i na materijale koji su fizički ugrađeni u takve proizvode, kada su namenjeni za potrošnju u zemlji izvoza a koji se ne naplaćuju ili se vraćaju kada se proizvodi izvoze u Republiku Srbiju;

3) Popusti, rabati i količine - prilagođavanje se vrši za razlike u popustima i rabatima, uključujući i količinske, ako su pravilno utvrđeni i direktno povezani sa prodajom koja je predmet ispitivanja. Mogu se uzeti u obzir i popusti i rabati, ako su korišćeni u praksi u periodu koji prethodi upoređivanju;

4) "Nivo" trgovine - prilagođavanje se vrši za iznos koji odgovara razlici između izvozne cene i normalne vrednosti koja je posledica razlike u nivou trgovine, na osnovu tržišnih vrednosti, kada se pokaže da nivo trgovine značajno i stalno utiče na cenu po kojoj prodavac prodaje te proizvode na tržištu države izvoza;

5) Troškovi transporta, osiguranja, utovara, manipulativni i propratni troškovi - prilagođavanje se vrši za iznos razlike u neposrednim troškovima transporta, uključujući i troškove osiguranja i utovara, manipulativne i propratne troškove, datih proizvoda od izvoznika do nezavisnog kupca, koji su uračunati u prodajnu cenu;

6) Pakovanje - prilagođavanje se vrši za iznos razlike u troškovima neposredno povezanim sa pakovanjem datih proizvoda;

7) Troškovi kreditiranja - prilagođavanje se vrši za iznos razlike u troškovima kredita odobrenih u vezi sa prodajom koja je predmet ispitivanja, ako su ti troškovi uračunati prodajnu cenu;

8) Troškovi posle prodaje - prilagođavanje se vrši za iznos razlike u direktnim troškovima obezbeđivanja reklamacije, garancije, tehničke pomoći i održavanja, u skladu sa zakonom, odnosno ugovorom o prodaji;

9) Provizije - prilagođavanje se vrši za iznos provizija koje se plaćaju u vezi sa prodajom datih proizvoda;

10) Konverzija valute - kada je to potrebno za upoređivanje cena, konverzija valuta se vrši na osnovu kursa koji važi na dan prodaje, osim u slučaju kada je prodaja strane valute na terminskom tržištu u direktnoj vezi sa datom izvoznom prodajom, kada se konverzija vrši na osnovu deviznog kursa u terminskoj prodaji. U uobičajenim uslovima, dan prodaje je datum fakture. Za upoređivanje može da se koristi i kurs koji važi na dan sklapanja ugovora, ili dan kada je izvršena, odnosno potvrđena porudžbina, ako se tako preciznije utvrđuju uslovi prodaje;

11) Ostali faktori - prilagođavanje se vrši i primenom drugih faktora ako se pokaže da utiču na uporedivost u skladu sa odredbama ovog člana, a naročito da kupci stalno plaćaju različite cene na tržištu Republike Srbije zbog razlika izazvanih tim faktorima.

Utvrđivanje dampinške marže

Član 9

Dampinška marža je iznos za koji normalna vrednost prelazi izvoznu cenu. Kada dampinška marža varira, može se ustanoviti ponderisana prosečna dampinška marža.

Dampinška marža tokom postupka ispitivanja, utvrđuje se upoređivanjem:

1) izračunate (ponderisane) prosečne normalne vrednosti sa izračunatim (ponderisanim) prosekom izvoznih cena prilikom izvoza u Republiku Srbiju, ili

2) pojedinačnih normalnih vrednosti sa pojedinačnim izvoznim cenama prilikom izvoza u Republiku Srbiju, za svaku pojedinačnu transakciju.

Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana, normalna vrednost utvrđena na bazi ponderisanog proseka upoređuje se sa pojedinačnim izvoznim cenama, ako postoji značajna razlika u izvoznim cenama u odnosu na različite kupce, regione ili vremenski period, i ako način utvrđivanja dampinške marže iz stava 2. ovog člana ne bi odražavao pune razmere dampinga koji je predmet ispitivanja.

Dampinška marža se smatra minimalnom (de minimis) ako je manja od 2% u odnosu na izvoznu cenu proizvoda.

Obim dampinškog uvoza se smatra zanemarljivim ako je obim dampinškog uvoza iz neke određene države manji od 3% ukupnog uvoza istih ili sličnih proizvoda u Republiku Srbiju ili ako je uvoz iz svake države manji od 3% a ukupan udeo uvoza takvih proizvoda iz ovih država je manji od 7% ukupnog uvoza istih ili sličnih proizvoda u Republiku Srbiju.

III ŠTETA

Utvrđivanje štete

Član 10

Šteta je materijalna šteta naneta domaćoj industriji, opasnost od materijalne štete ili materijalno zaostajanje u razvoju takve industrije.

Utvrđivanje štete vrši se na osnovu dokaza i objektivne analize:

1) obima dampinškog uvoza i uticaja dampinškog uvoza na cene na tržištu Republike Srbije sličnih proizvoda i

2) uticaja dampinškog uvoza na domaće proizvođače sličnih proizvoda.

Ministarstvo u okviru postupka ispitivanja utvrđuje da li je došlo do značajnog povećanja dampinškog uvoza, u apsolutnim ili relativnim vrednostima u odnosu na proizvodnju ili potrošnju u Republici Srbiji, da li su cene dampinškog uvoza bile značajno niže u poređenju sa cenama istih proizvoda domaćih proizvođača ili da li je takav uvoz izazvao značajan pad cena ili je sprečio porast cena do kog bi inače došlo, pri čemu jedan ili više navedenih faktora neće obavezno imati odlučujući uticaj prilikom donošenja odluke.

Kada je uvoz proizvoda iz više država istovremeno predmet postupka ispitivanja, efekti ovakvog uvoza se kumulativno procenjuju samo ako se utvrdi da je:

1) dampinška marža za uvoz iz svake države pojedinačno veća od minimalne (de minimis) koja iznosi 2% od vrednosti (ad valorem) i da obim uvoza iz svake države pojedinačno nije zanemarljiv i

2) kumulativna procena efekata uvoza primerena uslovima konkurencije između uvoznih proizvoda i sličnog domaćeg proizvoda.

Ispitivanje uticaja dampinškog uvoza na domaću industriju obuhvata procenu svih relevantnih ekonomskih faktora i pokazatelja koji utiču na stanje domaće proizvodnje, uključujući stvarni i potencijalni pad prodaje, proizvodnje, profita, udela na tržištu, produktivnosti, prihoda od ulaganja ili iskorišćenosti kapaciteta; faktore koji utiču na domaće cene; raspon dampinške marže; stvarni ili potencijalni uticaj na novčane tokove, zalihe, zaposlenost, plate, rast, mogućnost uvećanja kapitala ili ulaganja ili druge elemente, pri čemu jedan ili više navedenih faktora neće obavezno imati odlučujući uticaj prilikom donošenja odluke.

Uticaj dampinškog uvoza procenjuje se u odnosu na domaću proizvodnju sličnog proizvoda, kada raspoloživi podaci dozvoljavaju odvojenu identifikaciju te proizvodnje na osnovu proizvodnog procesa, prodaje, proizvođača i profita. Ako odvojena identifikacija proizvodnje nije moguća, uticaj dampinškog uvoza se procenjuju ispitivanjem proizvodnje najuže grupe proizvodnog asortimana, koja obuhvata sličan proizvod, za koji se mogu obezbediti neophodni podaci.

Opasnost od nastanka štete

Član 11

Ministarstvo je dužno da utvrđivanje postojanja opasnosti od nastanka materijalne štete vrši isključivo na osnovu činjenica, kao i da jasno predvidi promenu uslova koji bi doveli do materijalne štete prouzrokovane dampingom, koja mora biti neminovna.

Pokazatelji koje Ministarstvo uzima u obzir prilikom utvrđivanja činjenica iz stava 1. ovog člana, uključuju:

1) znatnu stopu porasta dampinškog uvoza na domaćem tržištu, što ukazuje na verovatnoću znatnog povećanja uvoza,

2) raspoložive kapacitete izvoznika ili neminovno i znatno povećanje tih kapaciteta, što ukazuje na verovatnoću znatnog povećanja dampinškog izvoza u Republiku Srbiju, uzimajući u obzir mogućnost drugih izvoznih tržišta da apsorbuju dodatni izvoz,

3) uvozne cene, koje dovode do značajnog smanjenja ili sprečavaju povećanje domaćih cena do koga bi inače došlo, što bi verovatno prouzrokovalo povećanu potražnju za novim uvozom i

4) zalihe proizvoda koji je predmet ispitivanja.

Nijedan od pokazatelja iz stava 2. ovog člana sam po sebi ne može imati odlučujući značaj za donošenje odluke, ali svi zajedno moraju ukazivati na postojanje daljeg dampinškog uvoza i nastupanje materijalne štete ako se ne preduzmu odgovarajuće mere.

Ako postoji opasnost od nastajanja štete zbog dampinškog uvoza, sa posebnom pažnjom će se razmatrati i odlučivati o primeni antidampinških mera.

Utvrđivanje uzročne veze između dampinga i štete

Član 12

Ministarstvo utvrđuje da postoji uzročna veza između dampinškog uvoza i štete:

1) ukoliko je uvoz dampinških proizvoda značajno porastao u poređenju sa prosečnim uvozom u trogodišnjem periodu koji je prethodio uvozu dampinških proizvoda ili periodu za koji postoje raspoloživi podaci i

2) ukoliko su cene takvih uvezenih proizvoda znatno niže od cena sličnih domaćih proizvoda ili kada je takav uvoz doveo do značajnog pada cena sličnih domaćih proizvoda ili je sprečio povećanje cena domaćih proizvoda do kog bi inače došlo.

Ministarstvo utvrđuje na osnovu svih relevantnih činjenica da obim, odnosno cene dampinškog uvoza u tolikoj meri utiču na domaću industriju da se taj uticaj karakteriše kao materijalan.

Ministarstvo utvrđuje uzročnu vezu između dampinškog uvoza i štete za domaću industriju tokom ispitivanja, na osnovu ispitivanja svih relevantnih dokaza. Ministarstvo ispituje sve poznate pokazatelje, osim dampinškog uvoza, koji istovremeno nanose štetu domaćoj industriji, pri čemu se šteta koju izazivaju ovi ostali pokazatelji ne sme pripisivati dampinškom uvozu. Pokazatelji koji, u ovom smislu mogu biti relevantni, obuhvataju naročito:

1) obim i cene uvoznih proizvoda koji nisu prodati po dampinškim cenama;

2) smanjenje tražnje ili promenu u modelima potrošnje;

3) restriktivnu trgovinsku praksu i konkurenciju između domaćih i stranih proizvođača;

4) tehnološki razvoj proizvođača uvezenih proizvoda;

5) izvozne rezultate i produktivnost domaće industrije.

Kada su uvozni proizvodi iz više država istovremeno predmet ispitivanja, efekti ovakvog uvoza mogu da se procene kumulativno ukoliko se utvrdi da je:

1) dampinška marža ustanovljena u odnosu na uvoz iz svake države viša od 2% izvozne cene proizvoda i da obim uvoza ni iz jedne države nije zanemarljiv shodno značenju iz člana 8. stav 4. ove uredbe i

2) da kumulativna procena efekata uvoza primerena uslovima konkurencije između uvezenih proizvoda i konkurencije između uvezenih proizvoda i sličnih domaćih proizvoda.

IV SPROVOĐENJE POSTUPKA ISPITIVANJA

Pokretanje postupka ispitivanja

Član 13

Ministarstvo, u skladu sa članom 3. ove uredbe, sprovodi postupak ispitivanja na osnovu pismenog zahteva domaće industrije ili lica koja su oni ovlastili za podnošenje takvog zahteva, a izuzetno može da donese odluku da pokrene postupak ispitivanja ex officio na osnovu dovoljno dokaza o postojanju dampinga, štete i uzročne veze.

Zahtev za pokretanje postupka ispitivanja

Član 14

Zahtev za pokretanje postupka ispitivanja se podnosi Ministarstvu preporučenom pismenom pošiljkom i mora da sadrži dokaze o postojanju:

1) dampinga,

2) štete u smislu člana 10. stava 1. ove uredbe i

3) uzročne veze između navodno dampinškog uvoza i navodne štete.

Zahtev za pokretanje postupka ispitivanja sadrži neophodne dokaze o postojanju dampinga i informacije koje su dostupne podnosiocu, uključujući:

1) identitet podnosioca zahteva kao i obim i vrednost domaće proizvodnje sličnih proizvoda koje proizvodi podnosilac zahteva. Kada se zahtev podnosi u ime domaće industrije, u njemu se navodi domaća industrija u čije ime se podnosi zahtev, svi poznati domaći proizvođači sličnih proizvoda (ili udruženja domaćih proizvođača sličnih proizvoda) kao i obim i vrednost domaće proizvodnje sličnih proizvoda, za svakog od navedenih proizvođača;

2) detaljan opis, tarifnu oznaku i trgovački naziv posmatranog proizvoda, ime države ili država porekla ili izvoza posmatranog proizvoda, identitet svakog poznatog izvoznika ili stranog proizvođača uz navođenje poznatih uvoznika koji vrše uvoz posmatranog proizvoda;

3) informacije o cenama po kojima se proizvodi prodaju za potrošnju namenjenu domaćem tržištu države ili država porekla izvoza (ili, ako je pogodno, informacije o cenama po kojima se proizvodi prodaju iz države ili država porekla ili izvoza, nekoj trećoj državi ili državama ili po izračunatoj vrednosti proizvoda) i informacije o izvoznim cenama ili ako je moguće, o cenama po kojima su proizvodi prvi put prodati nezavisnom kupcu u Republici Srbiji;

4) informacije o promenama obima navodnog dampinškog uvoza, uticaju tog uvoza na cene sličnog proizvoda na domaćem tržištu i uticaju tog uvoza na domaću industriju.

Zahtev koji ne sadrži relevantne dokaze ne smatra se potpunim. Smatra se da je zahtev podnet danom dostavljanja Ministarstvu.

Smatra se da je zahtev podnet "od strane ili u ime domaće industrije" ako je podržan od domaćih proizvođača čija zajednička proizvodnja čini više od 50% ukupne proizvodnje sličnih proizvoda od onih proizvođača koji su izričito podržali ili se protivili zahtevu. Postupak ispitivanja se ne pokreće ako domaći proizvođači koji izričito podržavaju zahtev predstavljaju manje od 25% ukupne domaće proizvodnje sličnih proizvoda.

Ministarstvo ispituje tačnost i relevantnost dokaza dostavljenih uz zahtev kako bi se utvrdilo da li postoji dovoljno dokaza za pokretanje postupka ispitivanja.

Postupak se ne pokreće ili se obustavlja u slučaju kada je dampinška marža de minimis ili je obim uvoza zanemarljiv u skladu sa članom 9. stav 5. ove uredbe.

Odluka o pokretanju postupka ispitivanja

Član 15

Ukoliko postoji dovoljno dokaza o dampinškom uvozu, uzročnoj vezi i šteti, Ministarstvo, pošto ispita podneti zahtev u skladu sa odredbom člana 14. stav 2. ove uredbe obaveštava Vladu o potrebi pokretanja postupka ispitivanja, u roku od 45 dana od dana podnošenja zahteva.

Ako podneti zahtev nije potpun, Ministarstvo, u roku od 45 dana, poziva podnosioca zahteva da dopuni svoj zahtev i određuje rok za usaglašavanje koji ne može biti kraći od 30 dana. Ukoliko podnosilac zahteva ne izvrši usaglašavanje, Ministarstvo odbacuje podneti zahtev.

Ako podnosilac povuče zahtev pre pokretanja postupka ispitivanja, smatra se da takav zahtev nije ni podnet.

Ministarstvo će izbegavati publicitet u vezi sa zahtevom za pokretanje postupka ispitivanja, osim ukoliko se ne donese odluka o pokretanju postupka ispitivanja. Po prijemu ispravno dokumentovanog zahteva i pre pokretanja postupka ispitivanja, izvršiće se obaveštavnje vlade države izvoza.

Vlada donosi odluku o pokretanju postupka ispitivanja.

Ako podnosilac zahteva povuče zahtev za pokretanje postupka ispitivanja posle donošenja odluke o pokretanju postupka ispitivanja, postupak se može nastaviti po službenoj dužnosti.

Objavljivanje odluke o pokretanju postupka ispitivanja

Član 16

Odluka iz člana 15. stav 5. ove uredbe sadrži:

1) ime podnosioca zahteva,

2) ime države ili država izvoza i opis posmatranog proizvoda,

3) datum pokretanja postupka ispitivanja,

4) obrazloženje tvrdnji o postojanju navodnog dampinga u zahtevu za pokretanje postupka ispitivanja,

5) obrazloženje tvrdnji o postojanju štete,

6) adresu Ministarstva,

7) rok u kome zainteresovane strane mogu da iznesu svoje stavove na osnovu kojih zahtevaju da učestvuju u postupku.

Vlada obaveštava vladu države izvoza i druge zainteresovane strane o odluci o pokretanju postupka ispitivanja.

Odluka iz člana 15. stav 5. ove uredbe objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Sprovođenje postupka ispitivanja

Član 17

Na osnovu odluke Vlade iz člana 16. stav 1. ove uredbe, Ministarstvo pokreće postupak ispitivanja.

Ministarstvo sprovodi postupak ispitivanja na celoj teritoriji Republike Srbije, istovremeno ispitujući postojanje dampinga i materijalne štete ili opasnosti od njenog nastajanja.

Ministarstvo utvrđuje odgovarajući posmatrani period za izračunavanje dampinga i štete. Ministarstvo, da bi obezbedilo reprezentativne rezultate, određuje posmatrani period za koji će se izvršiti izračunavanje, koji neće biti kraći od šest meseci koji prethode pokretanju postupka ispitivanja i koji će obuhvatati period od dvanaest meseci pre pokretanja postupka ispitivanja. Ministarstvo neće uzimati u obzir podatke koji se ne odnose na posmatrani period.

Ministarstvo, ako je potrebno, u postupku ispitivanja pribavlja mišljenja drugih organa, organizacija, udruženja i institucija.

Pribavljanje podataka

Član 18

Strane u postupku dužne su da, na zahtev Ministarstva, dostave potrebne podatke u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.

Zahtev za dostavu podataka smatra se primljenim sedmog dana od dana pošto je poslat izvozniku ili diplomatskom predstavniku države izvoza.

Ministarstvo može da, na obrazloženi pismeni zahtev strana u postupku, produži rok iz stava 1. ovog člana za još 30 dana.

Saradnja u postupku ispitivanja

Član 19

Kada zainteresovana strana u postupku odbije da dozvoli pristup potrebnim podacima, dostavi netačne ili nepotpune podatke, ili podatke uopšte ne dostavi u skladu sa odredbama ove uredbe, odluka se donosi na osnovu dostupnih podataka.

Nedostavljanje podataka u elektronskoj formi, ne smatra se nedostatkom saradnje, ako zainteresovana strana pokaže da bi dostavljanje odgovora na ovakav način predstavljalo dodatno opterećenje ili izazvalo neopravdano visoke dodatne troškove.

Ministarstvo je dužno da obavesti strane u postupku, odnosno podnosioca zahteva i stranog proizvođača ili stranog izvoznika, o razlozima neprihvatanja dostavljenih podataka i omogući im da dostave dodatna objašnjenja u roku koji odredi.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, Ministarstvo može da sve raspoložive podatke proveri upoređivanjem sa drugim dostupnim podacima, uključujući objavljene cenovnike, zvanične statističke podatke o uvozu i iznosu naplaćenih carinskih dažbina, kao i podatke pribavljene od podnosilaca zahteva i drugih zainteresovanih strana u toku postupka ispitivanja.

Ministarstvo može da sarađuje sa stranim organima, institucijama ili stranama u cilju provere prikupljenih podataka ili radi dobijanja novih. To obuhvata direktno ispitivanje evidencije i podataka od uvoznika, izvoznika, trgovaca, agenata, proizvođača, trgovačkih udruženja i organizacija.

Aktivnosti iz stava 5. ovog člana će se odvijati tek nakon prijema prethodne saglasnosti strana čije evidencije i podaci se ispituju. Prilikom traženja saglasnosti, Ministarstvo obaveštava te strane, koje evidencije i podatke treba proveriti.

Ministarstvo obaveštava predstavnike vlade države izvoza o svim aktivnostima iz stava 5. ovog člana koje se sprovode, nakon dobijanja saglasnosti od strana čije evidencije i podatke treba ispitati.

Saradnja sa inostranstvom

Član 20

Ministarstvo može da sarađuje sa uvoznicima, izvoznicima, trgovcima, agentima, proizvođačima, trgovačkim udruženjima i organizacijama u inostranstvu radi provere prikupljenih podataka ili pribavljanja novih. Na zahteve i pitanja koja nadležni organi i firme države izvoza postavljaju Ministarstvu, a koja su bitna za sprovođenje postupka ispitivanja na licu mesta, Ministarstvo će odgovoriti kad god je to moguće, pre provere podataka na licu mesta.

Saradnja sa zainteresovanim stranama iz stava 1. ovog člana obuhvata neposredni uvid u njihove evidencije i podatke radi provere dobijenih podataka o dampingu, odnosno šteti i sprovodi se kada je:

1) dobijena prethodna saglasnost zainteresovane strane u skladu sa stavom 1. ovog člana i

2) država izvoza obaveštena i ne protivi se.

Ministarstvo obaveštava zainteresovane strane iz stava 1. ovog člana o prirodi podataka koje treba proveriti kao i o svim drugim podacima koje je potrebno pružiti.

Ako je u postupak ispitivanja potrebno uključiti nevladine stručnjake, zainteresovane strane iz stava 1. ovog člana i država izvoza će o tome biti obavešteni. Pomenuti nevladini stručnjaci su dužni da poštuju obavezu poverljivosti podataka.

Zainteresovane strane

Član 21

Zainteresovane strane u smislu ove uredbe su:

- proizvođači "sličnog proizvoda" u Republici Srbiji ili njihova trgovačka ili poslovna udruženja u kojima proizvođači "sličnih proizvoda" čine većinu na teritoriji Republike Srbije,

- izvoznici ili inostrani proizvođači posmatranog proizvoda, njihova trgovačka ili poslovna udruženja u kojima proizvođači ili izvoznici ovih proizvoda čine većinu članstva,

- uvoznici posmatranog proizvoda ili njihova trgovačka ili poslovna udruženja u kojima uvoznici "sličnih proizvoda" čine većinu na teritoriji Republike Srbije,

- vlade država izvoza,

- organizacije korisnika i potrošača u Republici Srbiji.

Zainteresovane strane koje su se prijavile, a naročito strane koje posmatrani proizvod koriste u svom procesu proizvodnje, kao i reprezentativna udruženja potrošača, mogu da uzmu učešće u postupku ispitivanja kako bi zaštitile svoje interese.

Ministarstvo na zahtev zainteresovane strane toj strani obezbeđuje:

1) kopiju podnetog zahteva sa svim prilozima i

2) priliku da pregledaju sve dokaze i podatke dostavljene u postupku ispitivanja.

Usmena rasprava

Član 22

Zainteresovane strane dužne su da dostave dokaze o mogućem uticaju ishoda postupka na njih a mogu da zahtevaju i da na te okolnosti iznesu dokaze na usmenoj raspravi.

Ministarstvo omogućava zainteresovanim stranama da brane svoje interese u toku postupka ispitivanja i da na njihov zahtev, da na usmenoj raspravi kojoj prisustvuju i strane sa suprotnim interesima, iznesu svoje stavove, vodeći pri tome računa da se očuva poverljivost podataka svih učesnika u postupku.

Informacije iznete usmeno, uzimaju se u obzir samo ako su potkrepljene dokazima, naknadno dostavljene u pismenoj formi i stavljene na uvid ostalim zainteresovanim stranama, vodeći računa o zaštiti poverljivosti podataka.

Prisustvo zainteresovanih strana na raspravi nije obavezno, a neprisustvovanje raspravi ne može imati štetne posledice.

Međuresorska saradnja

Član 23

Nadležna ministarstva i drugi organi dužni su da na zahtev Ministarstva, dostave podatke vezane za uvođenje, sprovođenje, primenu i reviziju antidampinških mera.

Prethodno utvrđivanje dampinga i štete

Član 24

Ministarstvo obaveštava zainteresovane strane o relevantnim činjenicama i poziva ih da iznesu svoja mišljenja u roku od 30 dana od dana uručenja poziva.

Ministarstvo će nakon isteka roka iz stava 1. ovog člana, prethodno utvrditi postojanje dampinga i štete.

Reprezentativni uzorak

Član 25

Kada u postupku učestvuje više podnosilaca zahteva, izvoznika ili uvoznika, ili kada se postupak odnosi na više vrsta proizvoda ili više trgovinskih transakcija, postupak ispitivanja može da se ograniči na određen broj strana u postupku, proizvoda ili trgovinskih transakcija, korišćenjem reprezentativnog uzorka dobijenog na osnovu dostupnih podataka.

Reprezentativni uzorak iz stava 1. ovog člana utvrđuje Ministarstvo, uz konsultaciju, odnosno saglasnost strane u postupku koja to zahteva, i koja u roku od 21 dan od dana otpočinjanja postupka ispitivanja, dostavi podatke potrebne za utvrđivanje reprezentativnog uzorka.

Kada je ispitivanje ograničeno u skladu sa odredbama ovog člana, pojedinačna dampinška marža se utvrđuje za svakog izvoznika ili proizvođača koji nije obuhvaćen reprezentativnim uzorkom, koji dostavi potrebne podatke u roku predviđenim ovom uredbom, osim u slučaju velikog broja izvoznika ili proizvođača, a pojedinačno ispitivanje onemogućilo bi pravovremeno okončanje postupka ispitivanja.

Ministarstvo može da izabere novi reprezentativni uzorak u slučaju da strane koje su izabrane za reprezentativni uzorak ne sarađuju.

Poverljivi podaci

Član 26

Podaci koji su po prirodi poverljivi ili su pribavljeni od strana u postupku ispitivanja kao poverljivi, na obrazložen zahtev, tretiraju se kao poverljivi.

Poverljivi podatak iz stava 1. ovog člana obuhvata podatak čije otkrivanje bi dalo prednost konkurenciji ili bi imalo značajan negativan uticaj na stranu koja je dostavila podatak ili izvor iz kojeg je podatak pribavljen.

Ministarstvo, odnosno službena lica ne mogu davati na uvid podatke koji su pribavljeni u skladu sa ovom uredbom za koje je strana koja je podatke dostavila zahtevala da budu tretirani kao poverljivi, bez izričite saglasnosti te strane u postupku.

Sažeti prikaz podataka nepoverljive prirode

Član 27

Strane u postupku ispitivanja koje dostavljaju poverljive podatke, dužne su da dostave i sažeti prikaz tih podataka koji nije poverljivog karaktera, koji sadrži dovoljno pojedinosti za razumevanje suštine podataka koji su označeni kao poverljivi.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, strane u postupku mogu da naznače da takve podatke nije moguće sažeto prikazati, uz navođenje razloga zbog kojih sačinjavanje sažetog prikaza nije moguće.

Ako Ministarstvo oceni da zahtev za poštovanje poverljivosti nije opravdan, a strana koja dostavlja podatak odbije da podatke učini dostupnim ili da omogući otkrivanje podataka u opštem ili sažetom obliku, takav podatak se ne uzima u obzir, osim ako se na zadovoljavajući način može dokazati iz drugih izvora da je podatak tačan.

Uvid u podatke

Član 28

Podaci pribavljeni u skladu sa ovom uredbom mogu se koristiti isključivo u svrhe za koje su traženi.

Ministarstvo može da omogući uvid u opšte podatke, naročito razloge i dokaze na kojima su zasnovane odluke donete u skladu sa ovom uredbom. Prilikom svakog uvida u podatke moraju se uzeti u obzir legitimni interesi strana u postupku da se ne otkrivaju njihove poslovne tajne.

U toku postupka ispitivanja, na zahtev bilo koje strane u postupku (uvoznika, izvoznika i predstavnika države izvoza), Ministarstvo daje na uvid podatke sadržane u sažetom prikazu nepoverljive prirode na osnovu kojih je doneta odluka da se:

1) uvede privremena mera ili

2) uvede konačna mera ili

3) da se obustavi postupak ispitivanja bez uvođenja mera.

Zahtev za uvid u podatke podnosi se pismeno, najkasnije 30 dana od objavljivanja odluke o uvođenju privremenih mera, konačnih mera ili o obustavljanju postupka ispitivanja bez uvođenja mera.

V PRIVREMENE MERE

Član 29

Vlada na predlog Ministarstva uvodi privremene mere:

1) ako je pokrenut postupak ispitivanja, ukoliko je o tome dato javno obaveštenje i ako je zainteresovanim stranama pružena odgovarajuća mogućnost da uzmu učešće u postupku kako bi zaštitile svoje interese i

2) ako se prethodno pozitivno utvrdi postojanje dampinga i posledične štete po domaću industriju i

3) ako se utvrdi da bi kašnjenje u primeni antidampinške mere moglo da dovede do štetnih posledica koje bi bilo teško otkloniti.

Privremene mere se uvode najranije nakon isteka roka od 60 dana od pokretanja postupka ispitivanja a najkasnije devet meseci nakon pokretanja postupka ispitivanja.

Privremene mere mogu biti u obliku privremene antidampinške dažbine garantovane gotovinskim depozitom ili jemstvom, u iznosu koji odgovara privremeno izračunatoj dampinškoj marži.

Odluka Vlade o uvođenju privremenih mera sadrži naročito:

1) imena izvoznika, odnosno snabdevača, ili ako to nije izvodljivo, odgovarajuće države izvoza, odnosno snabdevanja;

2) opis, tarifnu oznaku i trgovački naziv posmatranog proizvoda neophodni za potrebe carinjenja;

3) utvrđene dampinške marže i osnovu za njihovo utvrđivanje;

4) stepen štete i osnovu za njeno utvrđivanje shodno čl. 10. i 11. ove uredbe;

5) uzročnu vezu između dampinga i štete i

6) obrazloženje.

Odluka o uvođenju privremenih mera objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Privremene mere ostaju na snazi najduže šest meseci od dana stupanja na snagu odluke o uvođenju privremene antidampinške mere.

Član 30

Visina privremene antidampinške dažbine neće biti viša od dampinške marže koja je privremeno utvrđena, ali će biti niža od dampinške marže, ako je takva niža dažbina odgovarajuća za otklanjanje štete u domaćoj industriji.

Ako je iznos konačne antidampinške dažbine viši od iznosa već uplaćenog ili deponovanog po odluci o uvođenju privremenih mera, razlika se neće naplatiti.

Kada se postupak ispitivanja okonča sa zaključkom da nije bilo dampinga ili ako je iznos konačne antidampinške dažbine niži od iznosa plaćenog tokom perioda primene privremene mere, tada se plaćena suma ili razlika, vraća se bez odlaganja.

VI PREUZIMANJE OBAVEZE POVEĆANJA CENA

Povećanje cena

Član 31

Ministarstvo može da predloži ili da prihvati preuzimanje obaveze povećanja cena od izvoznika samo ako je prethodno utvrđeno postojanje dampinga i štete prozrokovane tim dampingom.

Izvoznici koji izvoze dampinške proizvode u Republiku Srbiju mogu u toku postupka ispitivanja da ponude preuzimanje obaveze povećanja cene posmatranog proizvoda, za iznos neophodan za otklanjanje štete.

Ministarstvo može da zahteva povećanje cena najviše do iznosa dampinške marže.

Od izvoznika koji nude preuzimanje obaveze povećanja cene zahtevaće se da podnesu sažeti prikaz nepoverljivog karaktera o takvoj obavezi koja se može staviti na uvid stranama u postupku.

Izvoznik nije dužan da prihvati predlog Ministarstva za preuzimanje obaveze povećanja cene.

Činjenica da strani proizvođači ili izvoznici ne nude preuzimanje obaveze povećanja cena, niti prihvataju poziv da to urade, neće ni na koji način uticati na dalji tok postupka ispitivanja.

Ukoliko se obaveza povećanja cena prihvati, postupak ispitivanja dampinga i štete će se nastaviti do donošenja konačne odluke.

Kada se utvrdi da su moguće posledice dampinga otklonjene povećanjem cena, Vlada na predlog Ministarstva, koje taj predlog daje po službenoj dužnosti ili na zahtev izvoznika, može da okonča ili obustavi postupak ispitivanja.

Protiv odluke Vlade iz stava 8. ovog člana Vladi se može dostaviti zahtev za preispitivanje.

Odbijanje ponude

Član 32

Ministarstvo nije dužno da prihvati ponuđeno preuzimanje obaveze povećanja cena ako smatra da je primena takve obaveze u praksi nemoguća, ako je broj aktuelnih ili potencijalnih izvoznika previše veliki ili iz drugih opravdanih razloga.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, a kada je to moguće Ministarstvo obrazlaže izvozniku razloge za odbijanje ponude preuzimanja obaveze povećanja cena i omogućuje izvozniku da iznese svoj stav.

Odluka o odbijanju obaveze povećanja cene mora da sadrži obrazloženje takvog odbijanja.

Primena obaveze povećanja cene

Član 33

Odluka kojom se prihvata ponuda obaveze povećanja cene objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Ministarstvo prati primenu obaveze povećanja cene.

Izvoznik koji preuzima obavezu povećanja cene, dužan je da Ministarstvu periodično, u rokovima koje odredi Ministarstvo, dostavlja podatke u vezi sa ispunjavanjem takve obaveze i da omogući proveru svih relevantnih podataka.

Obustavljen postupak ispitivanja može se produžiti:

1) na zahtev strane koja je preuzela obavezu povećanja cene ili

2) po službenoj dužnosti.

Odluka o uvođenju antidampinške dažbine neće se primenjivati na proizvode one strane koja je preuzela obavezu povećanja cene.

Kršenje obaveze povećanja cene

Član 34

Neispunjavanje obaveze povećanja cene smatra se kršenjem preuzete obaveze.

U slučaju kršenja ili povlačenja obaveze povećanja cene, Vlada na predlog Ministarstva, uvodi privremenu meru ili konačnu antidampinšku dažbinu na uvoz proizvoda koji su bili predmet preuzete obaveze.

Kada postupak ispitivanja koji je doveo do obaveze povećanja cene nije okončan, privremena dažbina se uvodi, nakon konsultacija, na osnovu najpouzdanijih dostupnih podataka, ukoliko postoji razlog za uverenje da je obaveza prekršena ili u slučaju kršenja ili povlačenja obaveze povećanja cene.

Konačna antidampinška dažbina se uvodi ako je u postupku ispitivanja koji je prethodio preuzimanju obaveze, utvrđeno po konačnoj odluci, da postoje damping i materijalna šteta, pod uslovom da je izvozniku omogućeno da učestvuje u postupku, osim u slučaju gde je on sam povukao preuzetu obavezu.

VII OKONČANJE POSTUPKA ISPITIVANJA

Trajanje postupka ispitivanja

Član 35

Postupak ispitivanja se mora okončati u roku od 12 meseci od datuma pokretanja a najkasnije u roku od 18 meseci.

Uvođenje konačne antidampinške mere

Član 36

Ministarstvo, po okončanju postupka ispitivanja, izveštava Vladu o postojanju dampinga, materijalne štete i uzročne veze.

Ministarstvo utvrđuje antidampinšku dažbinu po stopi potrebnoj da se otkloni šteta, na nediskriminatornoj osnovi, na uvoz posmatranog proizvoda za koji je ustanovljen damping i nastala šteta. Stopa antidampinške dažbine neće biti viša od dampinške marže.

Konačna antidampinška mera uvodi se na nediskriminatornoj osnovi, za svaki slučaj pojedinačno, bez obzira odakle se vrši dampinški uvoz datih proizvoda. Konačna antidampinška mera se ne uvodi na proizvode izvoznika koji su preuzeli obavezu povećanja cene u skladu sa odredbama ove uredbe.

Odluka o obustavi ili okončanju postupka ispitivanja nakon prihvatanja obaveze povećanja cene, sadržaće ili će na neki drugi način učiniti dostupnim, kroz poseban izveštaj, sažeti prikaz nepoverljive prirode ovako preuzete obaveze.

Vlada donosi odluku o uvođenju konačne antidampinške dažbine ili o obustavi ili prihvatanju obaveze povećanja cena iz člana 29. stav 4. ove uredbe, kao i o razlozima za prihvatanje ili odbacivanje releventnih argumenata ili zahteva koje daju izvoznici ili uvoznici. Ova odluka sadrži sve relevantne podatke o bitnim činjenicama i razlozima na osnovu kojih su uvedene konačne mere ili je prihvaćena obaveza povećanja cena, uz poštovanje zahteva za zaštitu poverljivih podataka.

Odluka o uvođenju konačne antidampinške mere objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Primena mera

Član 37

Privremene mere i konačne antidampinške mere primenjuju se samo na proizvode koji su pušteni u slobodan promet posle stupanja na snagu odluke o antidampinškim merama.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, konačna antidampinška mera može da se uvede na proizvode koji su pušteni u slobodan promet najviše 90 dana pre stupanja na snagu odluke o uvođenju privremenih mera, ali ne pre pokretanja postupka ispitivanja, pod uslovom da Ministarstvo utvrdi:

1) da dampinški uvoz koji prouzrokuje štetu postoji već duže vreme i

2) da je šteta izazvana znatnim dampinškim uvozom proizvoda u relativno kratkom periodu, što će verovatno znatno umanjiti efekat antidampinške dažbine, s tim da se uvoznicima o kojima je reč mora dati mogućnost za komentar.

U slučaju da postoji kršenje ili povlačenje obaveze povećanja cena, konačna mera može biti uvedena na proizvode koji su pušteni u slobodan promet najviše 90 dana od dana stupanja na snagu odluke o uvođenju privremenih mera i ne pre kršenja ili povlačenje obaveze povećanja cena.

Okončanje postupka ispitivanja bez uvođenja mera

Član 38

Postupak ispitivanja okončava se bez uvođenja antidampinških mera, ako se u postupku ispitivanja utvrdi da:

1) ne postoji damping, materijalna šteta nastala kao posledica dampinga ili

2) je dampinška marža minimalna (de minimis) ili

3) je obim dampinškog uvoza ili šteta zanemarljiva.

Dampinška marža, u slučaju pojedinačnih izvoznika smatra se minimalnom (de minimis) ako je manja od 2% u odnosu na izvoznu cenu proizvoda koji je predmet postupka ispitivanja.

Šteta nastala kao posledica dampinga smatra se zanemarljivom ako obim dampinškog uvoza koji je predmet postupka ispitivanja, predstavlja manje od 3% uvoza sličnih proizvoda u Republiku Srbiju.

Šteta se smatra zanemarljivom kada je uvoz iz jedne određene države manji od 3% uvoza sličnih proizvoda u Republiku Srbiju, osim kada sve države koje su pojedinačno zastupljene sa manje od 3% u ukupnom zajedničkom uvozu, čine više od 7% uvoza sličnih proizvoda u Republiku Srbiju.

Kada je uvoz proizvoda iz više država istovremeno predmet postupka ispitivanja, Ministarstvo procenjuje kumulativni efekat takvog uvoza samo ukoliko utvrdi:

1) da je dampinška marža ustanovljena u odnosu na uvoz iz svake države pojedinično, viša od minimalne (de minimis) i da obim dampinškog uvoza iz svake države nije zanemarljiv i

2) da je procena kumulativnog uticaja uvoza primerena uslovima konkurencije između uvoznih proizvoda i uslova konkurencije između uvoznih i sličnih domaćih proizvoda.

Odluka kojom se postupak ispitivanja okončava bez uvođenja antidampinških mera objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

VIII NAPLATA DAŽBINA

Član 39

Naplatu privremenih, odnosno konačnih antidampinških dažbina vrše carinski organi, u iznosu, odnosno po stopi utvrđenoj odlukom o uvođenju mere, istovremeno sa ostalim uvoznim dažbinama, u skladu sa carinskim propisima.

Carinski organi dužni su da dostavljaju Ministarstvu mesečne izveštaje o uvozu proizvoda koji je predmet antidampinških mera i iznosu naplaćenih antidampinških dažbina.

Naknadna naplata i povraćaj privremene, odnosno konačne antidampinške dažbine vrši se u skladu sa carinskim propisima.

IX IZBEGAVANJE MERA

Član 40

U slučaju izbegavanja antidampinških mera, primena antidampinške dažbine uvedene u skladu sa odredbama ove uredbe može da se proširi i na uvoz sličnih proizvoda, ili njihovih delova, iz država čiji izvoznici nisu bili obuhvaćeni postupkom ispitivanja.

Izbegavanje iz stava 1. ovog člana je svaka promena u trgovini između druge države i Republike Srbije koja nastaje kao rezultat prakse, procesa ili rada koji:

1) osim uvođenja dažbine, nema drugi opravdan uzrok ili dovoljno ekonomsko opravdanje,

2) pokazuje da je uticaj dažbine na cene i/ili količine sličnih proizvoda potcenjen,

3) pokazuje da postoji damping u odnosu na normalne vrednosti koje su prethodno utvrđene za slične proizvode.

Izbegavanje iz stava 1. ovog člana obuhvata i:

1) promene proizvoda usled kojih se ne menjaju njegove bitne karakteristike, a koje dovode do svrstavanja proizvoda u tarifnu oznaku Carinske tarife različitu od tarifne oznake u koju je proizvod bio svrstan, tako da promenjeni proizvod ne bude predmet mera;

2) isporuku proizvoda koji su predmet antidampinških mera preko treće države i

3) izmenu uobičajenog načina prodaje i prodajne mreže izvoznika ili proizvođača u državi izvoza, sa ciljem da se njihovi proizvodi izvezu u Republiku Srbiju preko proizvođača ili izvoznika čiji izvoz nije predmet antidampinške mere.

Smatra se da se sklapanjem iz stava 3. ovog člana izbegavaju antidampinške mere ako su ispunjeni uslovi iz stava 2. tač. 2. i 3. ovog člana, i ako:

1) je sklapanje otpočeto ili u znatnoj meri intenzivirano od dana ili neposredno pre pokretanja postupka ispitivanja, pri čemu predmetni delovi potiču iz države čiji izvoznici ne podležu merama;

2) delovi čine najmanje 60% od ukupne vrednosti delova sklopljenog proizvoda i

3) vrednost dodata delovima tokom postupka sklapanja ili finalne obrade predstavlja više od 25% ukupnih troškova proizvodnje.

Član 41

Postupak ispitivanja o izbegavanju mera pokreće se po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovane strane, zasnovanog na dovoljno dokaza o činjenicama navedenim u članu 40. ove uredbe.

Postupak iz stava 1. ovog člana može da traje najduže devet meseci.

X TRAJANJE, PREISPITIVANJE I POVRAĆAJI

Trajanje

Član 42

Antidampinška dažbina, kao i obaveza povećanja cena, ostaje na snazi onoliko dugo i u meri neophodnoj da se otkloni damping koji izaziva štetu.

Tokom primene antidampinške dažbine, Ministarstvo preispituje potrebu za njenom daljom primenom, u skladu sa čl. 13-24. ove uredbe. Postupak preispitivanja sprovodi se i završava u roku od 12 meseci od datuma njegovog pokretanja.

Vlada, na predlog Ministarstva, ukida antidampinšku dažbinu kada utvrdi da su prestali da postoje razlozi za njenu dalju primenu.

Konačna antidampinška mera traje najduže pet godina od uvođenja ili pet godina od dana zaključenja poslednjeg preispitivanja sprovedenog u skladu sa ovom uredbom, kojim su obuhvaćeni i damping i šteta, osim ako se u postupku preispitivanja ne utvrdi da je verovatno da bi ukidanje mere dovelo do ponavljanja dampinga i štete.

Preispitivanje trajanja mere

Član 43

Ministarstvo, objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" obaveštenje o predstojećem prestanku primene antidampinške mere u završnoj godini primene, ali najkasnije devet meseci pre isteka perioda primene mere.

Postupak preispitivanja o trajanju mere pokreće se po službenoj ili na obrazložen zahtev domaće industrije, podnetog najkasnije tri meseca pre kraja petogodišnjeg perioda.

Postupak preispitivanja o trajanju mere pokreće se ukoliko postoji dovoljno dokaza da bi prestanak mere verovatno doveo do nastavka ili ponavljanja dampinga i štete.

Kada preispituje potrebu za nastavkom primene antidampinških mera, Ministarstvo omogućava uvoznicima, izvoznicima ili domaćim proizvođačima, da iznesu činjenice od značaja za donošenje odluke o prestanku, odnosno produženju primene antidampinških dažbina.

Postupak preispitivanja o trajanju mere se pokreće u skladu sa odredbom st. 2. i 3. ovog člana, a uvedene mere ostaju na snazi do okončanja postupka preispitivanja.

Privremeno preispitivanje

Član 44

Potreba za daljom primenom mera može se ispitati po službenoj dužnosti Ministarstva ili na zahtev izvoznika, uvoznika ili domaćeg proizvođača, pod uslovom da je prošlo najmanje godinu dana od uvođenja konačne mere.

Postupak privremenog preispitivanja pokreće se kada zahtev sadrži dovoljno dokaza da produžena primena mera više nije potrebna za otklanjanje dampinga ili štete ili da postojeća mera nije dovoljna da otkloni štetu koju prouzrokuje damping.

Povraćaj naplaćenih dažbina

Član 45

Uvoznik može da podnese obrazložen zahtev za povraćaj naplaćenih dažbina kada se utvrdi da je dampinška marža na osnovu koje su dažbine naplaćivane, otklonjena ili umanjena do ispod nivoa dažbine na snazi.

Upravni spor

Član 46

Protiv odluke Vlade zainteresovana strana može pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom.

XI TROŠKOVI POSTUPKA

Obaveza plaćanja troškova

Član 47

Kada se postupak ispitivanja pokrene po službenoj dužnosti, svi troškovi nastali u postupku ispitivanja i u vezi sa tim postupkom, pokrivaju se iz budžeta.

Kada se postupak ispitivanja, pokrenut na zahtev domaćeg proizvođača, okonča uvođenjem konačne antidampinške dažbine, svi troškovi nastali u postupku ispitivanja i u vezi sa tim postupkom, pokrivaju se iz budžeta.

Kada se u postupku ispitivanja pokrenutom na zahtev domaćeg proizvođača, ustanovi da nisu ispunjeni uslovi za uvođenje konačne antidampinške dažbine, sve troškove nastale u postupku ispitivanja i u vezi sa tim postupkom, snose podnosilac ili podnosioci zahteva.

Visina troškova

Član 48

Visinu troškova postupka utvrđuje Ministarstvo, u skladu sa članom 16. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju.

Kada zahtev podnosi više podnosilaca, ili je podnet u ime više podnosilaca, svaki podnosilac je solidarno odgovoran za plaćanje troškova postupka.

Troškovi izvođenja pojedinih dokaza

Član 49

Izuzetno od odredbe člana 47. stav 2. ove uredbe, sve vanredne troškove u postupku, a naročito troškove koji su nastali u vezi sa izvođenjem dokaza van sedišta Ministarstva i troškove nastale u vezi sa aktivnostima iz člana 20. ove uredbe, snosi podnosilac ili podnosioci zahteva.

U slučajevima iz stava 1. ovog člana, podnosilac ili podnosioci, imaju obavezu da, na zahtev Ministarstva, u roku od mesec dana od prijema zahteva za plaćanje, uplate predujam kojim pokrivaju troškove izvođenja dokaza.

Kada se plaćanje na ime troškova iz stava 2. ovog člana ne izvrši u roku, dokaz za čije izvođenje je traženo plaćanje neće biti izveden.

Naplata troškova

Član 50

U slučajevima na koje se ukazuje u članu 47. stav 3. ove uredbe, pošto odluka o okončanju postupka ispitivanja postane konačna i izvršna, Ministarstvo obaveštava podnosioca/podnosioce zahteva o kalkulaciji troškova postupka.

Podnosilac/podnosioci zahteva su dužni da izvrše plaćanje iznosa iz stava 1. ovog člana u roku od mesec dana od prijema obračuna.

Obezbeđenje

Član 51

Kada je doneta odluka o pokretanju postupka ispitivanja, Ministarstvo može da zahteva od podnosioca, ili podnosilaca zahteva, da polože obezbeđenje u iznosu koji odgovara procenjenom iznosu troškova koji mogu nastati u postupku, odnosno u vezi sa postupkom.

Obezbeđenje može da bude u obliku jemstva ili depozita položenog na poseban račun, u skladu sa carinskim propisima.

XII ZAVRŠNE ODREDBE

Prestanak važenja ranijeg propisa

Član 52

Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da važi Uredba o bližim uslovima za primenu antidampinških mera ("Službeni glasnik RS", broj 36/06).

Stupanje na snagu

Član 53

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".