PRAVILNIKO OBLIKU I SADRŽINI OBAVEŠTENJA O OPASNOM PROIZVODU("Sl. glasnik RS", br. 112/2009) |
Ovim pravilnikom se propisuje oblik i sadržina obaveštenja koje proizvođač, odnosno distributer dostavlja nadležnom organu ako, na osnovu raspoloživih informacija i svog profesionalnog znanja i iskustva, zna ili bi trebao da zna da je proizvod koji je stavio na tržište opasan.
Sadržina obaveštenja iz člana 1. ovog pravilnika data je na Obrascu obaveštenja o opasnom proizvodu, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
OBRAZAC OBAVEŠTENJA O OPASNOM PROIZVODU
1. deo: Podaci o obaveštenoj inspekciji/pravnom licu/preduzetniku, odnosno fizičkom licu (*1) |
Nadležna inspekcija/ |
Identifikacija |
2. deo: Podaci o proizvođaču/distributeru koji dostavlja obaveštenje (*2) |
Proizvođač ili |
Lice za kontakte/funkcija/ |
3. deo: Podaci o proizvodu, o kome se obaveštava (*3) |
Vrsta proizvoda, zaštitni |
Opis/fotografija |
4. deo: Podaci o rizicima (*4) |
Opis rizika i mogućnosti |
Podaci o nesrećama |
5. deo: Opis sprovedenih korektivnih mera (*5) |
Vrsta/obim/trajanje |
Poslednji (6.) deo se popunjava samo u slučaju ozbiljnog rizika. * |
6. deo: Podaci o drugim pravnim licima/preduzetnicima i dr. uključenim u lanac isporuke (*6) |
Spisak |
Spisak distributera/trgovaca/: |
Broj proizvoda (serijski brojevi, oznake |
(*1) Unose se pošiljaocu poznati podaci o nadležnoj inspekciji/pravnom licu/preduzetniku, odnosno fizičkom licu gde će obaveštenje biti poslato. Podaci o nadležnim inspekcijama su dostupni na vebsajtu ministarstva nadležnog za trgovinu. Privredni subjekat koji upućuje obaveštenje treba da pribavi informacije koje se traže u obrascu. Međutim, privredni subjekat ne treba da odlaže slanje obaveštenja zbog nemogućnosti da popuni samo pojedine rubrike u obrascu, s tim što ih, po pribavljanju informacija, mora dopuniti. Privredni subjekat, mora da obavesti nadležnu inspekciju bez odlaganja čim relevantan podatak postane dostupan, a u svakom slučaju u roku od 10 dana od dobijanja podatka koji ukazuje na postojanje opasnog proizvoda. Kada postoji ozbiljan rizik, privredni subjekti su obavezni da dostave obaveštenje odmah, odnosno u roku od najduže tri dana po dobijanju podatka koji ulazi u sadržaj obaveštenja. U svakoj vanrednoj situaciji, kao i kada su preduzete hitne mere od strane privrednog subjekta, subjekat treba da odmah obavesti nadležnu inspekciju koristeći najbrža sredstva komunikacije.
(*2) Unose se podaci o pravnom licu/preduzetniku, odnosno fizičkom licu koje šalje obaveštenje i njegovoj ulozi prilikom stavljanja proizvoda na tržište. Obavezu da dostavi obaveštenje ima svako privredno društvo, drugo pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice koje je u okviru obavljanja svoje delatnosti uključeno u lanac isporuke (proizvođač i distributer) u granicama njegove delatnosti i prema stepenu njegove odgovornosti. Radi određivanja ko bi trebao prvi da prosledi informaciju, potrebno je razmotriti odgovarajući tok informisanja unutar pojedinačnih subjekata i između svih subjekata uključenih u lanac isporuke pre nego što se pokaže potreba za informisanjem. Ako proizvođač ili uvoznik proizvoda prvi pribavi dokaz da je proizvod opasan, treba da obavesti nadležnu inspekciju i prosledi kopiju informacije drugim trgovcima u lancu isporuke. Trgovac koji primi informaciju o opasnom proizvodu od strane proizvođača ili uvoznika mora da informiše nadležnu inspekciju, osim u slučaju saznanja da je ona već adekvatno obaveštena od strane proizvođača ili drugih državnih organa. Ako drugi trgovac u lancu isporuke prvi pribavi dokaz da je proizvod opasan, treba da obavesti nadležnu inspekciju i prosledi kopiju informacije proizvođaču ili uvozniku. Proizvođač ili uvoznik koji dobije informaciju o opasnom proizvodu od strane trgovca u lancu isporuke treba da dopuni dobijenu informaciju time što će je preneti nadležnoj inspekciji zajedno sa svim podacima koje poseduje u vezi sa opasnim proizvodom. To se odnosi na identifikaciju ostalih subjekata u lancu isporuke da bi se obezbedilo praćenje proizvoda. Distributeri koji su u dilemi povodom bezbednosti proizvoda ili pitanja da li opasni proizvod predstavlja "izolovani slučaj" treba da prenesu proizvođaču informacije koje poseduju. Mogu, takođe, da kontaktiraju i nadležnu inspekciju radi dobijanja saveta o tome kako da postupe. Proizvođači prepoznaju mnoge opasne situacije samo kao rezultat zbirne procene individualno dobijenih dojava trgovaca u lancu isporuke. Proizvođač je odgovoran za procenu informacije u cilju određivanja tačnog porekla mogućeg rizika i za preduzimanje odgovarajuće mere, što uključuje i slanje obaveštenja nadležnoj inspekciji. Privredni subjekat, prilikom odlučivanja o tome koje lice će biti odgovorno za sadržaj obaveštenja, treba da vodi računa da to lice poseduje dovoljno znanje o proizvodu.
(*3) Unose se precizni podaci o proizvodu i prilaže se njegova fotografija. Obaveštenje se šalje i ako pošiljalac nema na raspolaganju sve potrebne podatke o proizvodu, s tim što je u obavezi da nedostajuće podatke dopuni odmah po pribavljanju informacija.
(*4) Unose se podaci o vrsti i prirodi rizika, sa podacima o mogućim nesrećama i utvrđenim uticajima na zdravlje, odnosno bezbednost. Unose se, takođe, nalazi obavljenih analiza uz uzimanje u obzir važnih kriterijuma za obaveštavanje kao što su npr: značenje izraza "proizvod" u smislu zakona koji uređuje opštu bezbednost proizvoda, zatim da li je obaveza obaveštavanja sadržana u Zakonu o opštoj bezbednosti proizvoda ili u nekom drugom propisu i da li se proizvod nalazi na tržištu, odnosno da li proizvođač ili distributer ima dokaz (na osnovu praćenja bezbednosti proizvoda na tržištu, ispitivanja proizvoda, kontrole kvaliteta ili iz drugih izvora) da je proizvod opasan u smislu opšteg zahteva za bezbednost ili ne zadovoljava određene bezbednosne zahteve relevantnih sektorskih propisa koji se primenjuju na određeni proizvod i da li su rizici takvi da proizvod ne sme da ostane na tržištu zbog čega proizvođači i distributeri imaju obavezu da preduzmu odgovarajuće preventivne i korektivne radnje (zavisno od specifičnih okolnosti: modifikacija proizvoda, upozorenja, sprečavanje distribucije i prodaje, opoziv od vlasnika, i dr. zavisno od konkretnih okolnosti). Za procenu i stepenovanje rizika vidi: Pomoćne tabele za procenu i stepenovanje rizika (Tabela A i Tabela B).
Prilikom utvrđivanja da li je proizvod opasan u smislu zakona koji uređuje opštu bezbednost proizvoda analizira se nekoliko pitanja: upotrebljivost proizvoda, priroda rizika, izložena populaciona grupa (npr. deca), prethodno iskustvo sa sličnim proizvodima, itd. Bezbedan proizvod ne sme da predstavlja rizik ili može da predstavlja samo minimalni rizik koji je primeren upotrebi proizvoda i neophodan je da bi se upotrebila korisna svojstva proizvoda. Od proizvođača se očekuje da izvrše procenu rizika svojih proizvoda pre nego što ih stave na tržište. Ta procena predstavlja osnovu za zaključak da proizvod zadovoljava opšti zahtev za bezbednost i da može biti stavljen na tržište. Takođe, procena obezbeđuje polazište za naknadne procene rizika i procenu da li proizvod nastavlja da zadovoljava elemente definicije "bezbednog proizvoda" ili se mora uputiti obaveštenje o opasnom proizvodu. Ako proizvođači ili distributeri raspolažu informacijama ili dokazima koji ukazuju na potencijalnu opasnost proizvoda onda treba da pristupe preispitivanju takvih saznanja kako bi ustanovili da li je proizvod stvarno opasan. Na osnovu preispitivanja proizvođači ili distributeri odlučuju da li da nadležnom organu upute obaveštenje i dužni su da to obaveštenje dostave nadležnom organu, ako opasnost postoji. Prilikom odlučivanja o obaveštavanju razmatra se sledeće:
a) Težina ishoda opasnosti zavisno od težine i verovatnoće nastanka moguće štete po zdravlje/bezbednost
Uzimajući u obzir težinu povrede i verovatnoće nastanka povrede dolazi se od procene težine rizika. Tačnost procene zavisi od kvaliteta informacija kojima raspolažu proizvođači i distributeri. Težina štete po zdravlje/bezbednost, izazvane opasnošću koja se uzima u obzir, treba da bude ona za koju postoje osnovani dokazi da se šteta pripisana proizvodu može desiti u toku predviđene upotrebe proizvoda (šteta po zdravlje/bezbednost koja se desila sa sličnim proizvodima). Verovatnoća štete po zdravlje/bezbednost za prosečnog korisnika čija izloženost odgovara predviđenoj i razumno očekivanoj upotrebi neispravnog proizvoda mora, takođe, biti razmatrana. Isto se odnosi i na verovatnoću da proizvod sa nedostatkom može biti štetan po zdravlje /bezbednost ili da će se ta šteta desiti tokom upotrebe. Na odluku da se uputi obaveštenje ne treba da utiče broj primeraka proizvoda stavljenih na tržište ili broj ljudi koji bi mogli da budu ugroženi opasnim proizvodom. Ovi podaci bi se mogli uzeti u obzir prilikom odlučivanja o vrsti akcije koja će se preduzeti radi razrešavanja problema.
b) Činioci koji utiču na stepen rizika, kao što su vrsta korisnika i, za manje ugrožene odrasle korisnike, činjenicu da li proizvod prate odgovarajuća upozorenja i zaštitne mere i da li je opasnost dovoljno uočljiva
Smatra se da je važan faktor koji utiče na stepen rizika, ugroženost lica koja su izložena riziku i, kod odraslih korisnika koja su manje osetljiva na rizik, saznanje o postojanju samog rizika i mogućnost preduzimanja mera predostrožnosti. Treba uzeti u obzir vrstu lica koja koriste proizvode. Ako je verovatno da će koristiti proizvod ugrožena lica u smislu kategorizacije iz ovog pravilnika (kao što su deca i stariji), riziku o kome se obaveštava daje se niži stepen. Kad su u pitanju odrasli korisnici stepen rizika koji zahteva obaveštenje treba da zavisi od toga da li je opasnost očigledna i neophodna za funkcionisanje proizvoda i da li je proizvođač pokazao odgovarajuću pažnju i obezbedio zaštitne mere i upozorenja, naročito kada rizik nije očigledan. Izbor metoda zavisi od raspoloživih resursa i informacija. Nadležna inspekcija treba da pruži podršku i pomoć proizvođačima i distributerima da korektno izvrše svoju obavezu obaveštavanja.
Proizvod namenjen potrošačima ili drugim korisnicima može da predstavlja jednu ili više opasnosti vezanih za potrošače i druge korisnike, Opasnost može da bude i različite vrste (hemijska, mehanička, električna, toplotna, radijaciona, itd.). Opasnost predstavlja unutrašnji potencijal proizvoda da naškodi zdravlju ili bezbednosti korisnika pod određenim okolnostima. Težina pojedine vrste opasnosti može da se rangira pomoću kvalitativnih, a ponekad i, kvantitativnih kriterijumima vezanih za vrstu štete koju može da prouzrokuje. Opasnost može biti vezana za neispravnost koja se pojavljuje samo kod nekih proizvoda određene vrste (robna marka, model, itd.) koji su stavljeni na tržište. U takvim slučajevima treba da se razmotri verovatnoća prisustva neispravnosti/opasnosti vezanih za proizvod. Potencijal opasnosti, da se ona realizuje kao stvarni negativni uticaj na zdravlje/bezbednost zavisi od stepena izloženosti potrošača opasnosti dok koristi proizvod u skladu sa njegovom namenom ili kako bi se razumno moglo očekivati tokom veka trajanja proizvoda. Pored toga, u nekim slučajevima opasnosti može da bude izloženo više od jednog lica istovremeno. Konačno, prilikom određivanja stepena rizika koji proizvod predstavlja kombinovanjem težine opasnosti i ugroženosti, posebna pažnja se posvećuje i sposobnosti ugroženih potrošača da spreče opasnu situaciju ili reaguju na neki drugi način. To će zavisiti od dokaza o postojanju opasnosti, datih upozorenja i ugroženosti potrošača od opasnosti. Polazeći od navedenog, privredni subjekti koriste sledeći pristup u odlučivanju da li specifična opasna situacija izazvana proizvodom zahteva upućivanje obaveštenja nadležnom organu. Preporučuje se da se procena obavi od strane usko stručnog tima koji poseduje znanje i iskustvo o proizvodu i njegovim opasnostima. Članovi stručnog tima treba da analiziraju prikupljene informacije i koriste tabele A i B iz Priloga II na sledeći način:
- kao prvi korak - koristi se Tabela A za određivanje težine ishoda opasnosti zavisno od ozbiljnosti i verovatnoće nastanka pod uslovima razmatrane upotrebe i mogućih uticaja na zdravlje/bezbednost povezanih sa opasnim karakteristikama proizvoda;
- kao drugi korak - koristi se Tabela B radi dalje procene težine ishoda u zavisnosti od vrste potrošača i ako su u pitanju manje ugrožena odrasla lica, u zavisnosti od toga da li je proizvod praćen adekvatnim upozorenjima i zaštitnim merama i da li je opasnost bila dovoljno očigledna da omogući kvalitativno stepenovanje rizika.
Tabela A - Procena rizika: Težina i verovatnoća nastanka štete po zdravlje/bezbednost
U Tabeli A kombinuju se dva glavna faktora koji utiču na procenu rizika, tj. težina i verovatnoća nastanka štete.
Težina povrede
Procena težine povrede zasniva se na razmatranju potencijalnih posledica opasnosti od konkretnog proizvoda po zdravlje/bezbednost. Rangiranje treba da bude određeno za svaku pojedinačnu vrstu opasnosti.
Lakša povreda |
Teška povreda |
Veoma teška povreda |
Manje od 2% onesposobljenosti, obično izlečiva i nije potrebno bolničko lečenje |
2-15% onesposobljenosti, obično neizlečiva, potrebno bolničko lečenje |
Više od 15% onesposobljenosti, obično neizlečiva, potrebno bolničko lečenje |
Manje posekotine |
Ozbiljne posekotine |
Ozbiljne povrede unutrašnjih organa |
|
Prelomi |
Gubitak ruke ili noge |
|
Gubitak prsta ruke ili noge |
Gubitak vida |
|
Oštećenje vida |
Gubitak sluha |
|
Oštećenje sluha |
|
Procena težine treba, takođe, da uzme u obzir broj ljudi koji bi mogli da budu ugroženi opasnim proizvodom. To znači da opasnost koja ugrožava više od jednog lica istovremeno (npr. požar ili trovanje gasom iz plinskih aparata) treba da bude klasifikovana kao teža opasnost od one koja ugrožava samo jedno lice. Početna procena rizika treba da se odnosi na rizik koji ugrožava bilo koje lice izloženo proizvodu i na koju ne bi trebalo da utiče veličina ugrožene populacije. Međutim, može biti prihvatljivo da privredni subjekti uzmu u obzir i ukupan broj lica izloženih proizvodu prilikom odlučivanja o vrsti aktivnosti koje treba preduzeti. Kod mnogih opasnosti moguće je da se predvide malo verovatne okolnosti koje mogu dovesti do vrlo ozbiljnih povreda (npr. saplitanje na kablovima, pad i udarac glavom koji dovodi do smrti). Procena težine opasnosti treba da se zasniva na prihvatljivim dokazima da posledice koje su izabrane kao karakteristične za opasnost mogu da nastanu tokom predviđene upotrebe. To bi trebalo da bude najteži slučaj iz iskustva koji uključuje slične proizvode.
Sveukupna verovatnoća
Sveukupna verovatnoća se odnosi na verovatnoću negativnih uticaja na zdravlje/bezbednost lica izloženih opasnosti. Ovde se ne uzima u obzir ukupan broj lica izloženih opasnosti. Tamo gde dokazi upućuju na verovatnoću da je proizvod neispravan ovu tabelu ne treba primenjivati ukoliko je moguće identifikovati svaki neispravan primerak proizvoda. U takvoj situaciji, korisnici neispravnih proizvoda izloženi su stoprocentnom riziku, a korisnici ostalih proizvoda nisu uopšte u rizičnoj situaciji. Sveukupna verovatnoća predstavlja kombinaciju svih uključenih verovatnoća kao što su:
- verovatnoća da proizvod ima nedostatak ili da će nedostatak nastati tokom upotrebe (ukoliko proizvod ima nedostatak ova vrsta verovatnoće je 100%);
- verovatnoća negativnih nastalih posledica po običnog korisnika koji namerava ili je razumno očekivanje da će da koristi proizvod sa nedostatkom. Ove dve verovatnoće su kombinovane u sledećoj tabeli čime se dobija sveukupna verovatnoća koja je uneta u Tabelu A.
Sveukupna verovatnoća štete po zdravlje/bezbednost |
Verovatnoća opasnog proizvoda |
|||
1% |
10% |
100% |
||
Verovatnoća štete po zdravlje/bezbednost od redovne izloženosti opasnom proizvodu |
Opasnost je uvek prisutna i postoji verovatnoća da će nastati šteta po zdravlje/bezbednost u toku predviđene upotrebe |
Srednja |
Visoka |
Veoma visoka |
Opasnost može nastati pod jednom malo verovatnom ili kombinacijom dve moguće okolnosti |
Mala |
Srednja |
Visoka |
|
Opasnost nastaje samo ako se ispuni nekoliko malo verovatnih okolnosti |
Veoma mala |
Mala |
Srednja |
|
Kombinovanje težine i sveukupne verovatnoće u Tabeli A pruža procenu intenziteta rizika. Tačnost ove procene zavisi od kvaliteta informacija koja su na raspolaganju privrednom subjektu. Međutim, ova procena treba da bude modifikovana da bi uzela u obzir i društvenu percepciju prihvatljivosti određenog rizika. Tabela B se koristi za unošenje ovog činioca.
Tabela B - Stepenovanje rizika: vrsta lica, saznanje o riziku i predostrožnost
Ugrožena lica
Potrebno je uzeti u obzir populacionu grupu koja koristi proizvode. Ukoliko je verovatno da će ugroženija lica (kao što su deca i stariji) koristiti proizvod, stepen rizika o kojem treba izvestiti, treba postaviti niže. U sledećoj tabeli date su dve populacione grupe (kategorije ugroženih lica), sa primerima:
Veoma ugrožena lica |
Ugrožena lica |
Slepa lica |
Lica oštećenog vida |
Lica sa teškim oštećenjem |
Lica sa delimičnim oštećenjem |
Vrlo stara lica |
Starija lica |
Veoma mladi (ispod 3 godine) |
Mladi (3-11 godina) |
Manje ugrožena odrasla lica
Prilagođavanje ozbiljnosti rizika za manje ugrožena odrasla lica bi trebalo primeniti samo ako je rizik očigledan i neophodan za funkcionisanje proizvoda. Za odrasla lica dozvoljeni stepen rizika bi trebalo da zavisi od toga da li je rizik očigledan i da li je proizvođač preduzeo adekvatnu brigu da proizvede bezbedan proizvod i obezbedi zaštitne mere i upozorenja, naročito ako opasnost nije očigledna. Na primer, ukoliko proizvod ima odgovarajuća upozorenja i zaštitne mere i rizik je očigledan, težina ishoda možda neće biti visoka u smislu stepenovanja rizika (Tabela B) iako bi pojedine aktivnosti mogle da unaprede bezbednost proizvoda. Nasuprot tome, ako proizvod nije snabdeven odgovarajućim zaštitnim merama i upozorenjima, a rizik nije očigledan, umereno težak ishod je moguć u smislu stepenovanja rizika (Tabela B).
(*5) Unose se podaci o sprovedenim merama, odnosno merama predviđenim za smanjenje ili sprečavanje rizika za potrošača i druge korisnike (npr. opoziv ili povlačenje proizvoda, izmene na proizvodu, obaveštavanje potrošaču) za koje je odgovoran proizvođač/distributer.
(*6) Unose se podaci o pravnim licima/preduzetnicima, odnosno fizičkim licima u lancu isporuke, koji imaju na zalihama opasan proizvod. Unose se, takođe, podaci o približnom broju proizvoda, koji su kod tih pravnih lica/preduzetnika, odnosno fizičkih lica i kod potrošača i drugih korisnika.
* Za procenu postojanja ozbiljnog rizika - vidi: Pomoćne tabele za procenu i stepenovanje rizika (Tabela A i Tabela B, u prilogu).
Tabela A - Procena rizika |
Tabela B - Stepenovanje rizika |
Tabela A se koristi za određivanje ukupne težine ishoda opasnosti, zavisno od težine i verovatnoće nastanka moguće štete po zdravlje, odnosno bezbednost (vidi tabele za popunjavanje podataka u 4. delu obaveštenja o opasnom proizvodu).
Tabela B se koristi za rangiranje intenziteta rizika zavisno od kategorije korisnika i za manje ugrožena odrasla lica u zavisnosti od toga da li proizvod ima odgovarajuća upozorenja i zaštitu i da li je opasnost dovoljno očigledna.
Primer (gore prikazan strelicama)
Korisnik motorne testere je pretrpeo teže posekotine ruke i otkriveno je da testera ima neadekvatno dizajniranu zaštitu zbog koje je korisniku okliznula ruka napred i dotakla lanac testere. Vršilac procene rizika za potrebe proizvođača je došao do sledećeg zaključka
Tabela A - procena verovatnoće je VELIKA, jer opasnost postoji kod svih proizvoda i može se pojaviti pod određenim uslovima. Procena težine povrede je TEŠKA, tako da je sveukupna težina ishoda VISOKA.
Tabela B - motorna testera je namenjena samo manje ugroženim odraslim licima, predstavlja očiglednu opasnost ali nema odgovarajuće zaštite. Sveukupna težina ishoda VISOKA ne može se tolerisati, tako da postoji OZBILJAN RIZIK.