KOLEKTIVNIUGOVOR GRADSKOG SAOBRAĆAJNOG PREDUZEĆA "BEOGRAD"("Sl. list grada Beograda", br. 51/2009) |
Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: ugovor), uređuju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u Gradskom saobraćajnom preduzeću "Beograd" (u daljem tekstu: poslodavac), zaštita zaposlenih iz oblasti radnih odnosa, zarade, naknade zarada i druga primanja zaposlenih (u daljem tekstu: zaposleni), prava sindikata i poslodavca, kao i međusobni odnosi osnivača, poslodavca i reprezentativnih sindikata.
Osnivačem, u smislu odredaba ovog ugovora, smatra se grad Beograd.
Zaposlenim, u smislu odredaba ovog ugovora, smatra se lice koje je u skladu sa zakonom zasnovalo radni odnos sa poslodavcem.
Poslodavac u smislu odredbi ovog ugovora je Gradsko saobraćajno preduzeće "Beograd".
Reprezentativnim sindikatom smatra se sindikat koji ispunjava uslove predviđene odredbama Zakona o radu.
Komunalne delatnosti su delatnosti koje su određene Zakonom o komunalnim delatnostima, Zakonom o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa i Odlukom Skupštine grada o određivanju komunalnih delatnosti; i predstavljaju nezamenljiv uslov života i rada građana i drugih subjekata u gradu Beogradu.
Osnivač obezbeđuje poslodavcu materijalne, tehničke i druge uslove za nesmetano obavljanje komunalne delatnosti, prati uslove rada, preduzima mere za otklanjanje negativnih okolnosti koje mogu uticati na vršenje delatnosti i preduzima mere na unapređenju delatnosti.
Poslodavci prate izvršenje posla, kvalitet i obim usluga i proizvoda, kao i isplatu zarada, obračunatu na osnovu kriterijuma i ostalih elemenata za utvrđivanje visine zarade utvrđenih zakonom i ovim ugovorom.
Poslodavci i osnivač obezbeđuju sredstva za isplatu zarada najmanje u visini minimalne zarade koju utvrdi Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije uvećane za 20% kada sredstva ne mogu biti obezbeđena iz sopstvenog prihoda poslodavca.
Ovaj ugovor se primenjuje na sve zaposlene.
Prava, obaveze i odgovornosti generalnog direktora, uređuju se posebnim ugovorom koji zaključuju generalni direktor i Upravni odbor poslodavca, u skladu sa zakonom.
Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući da, pod uslovima i na način propisan zakonima i kolektivnim ugovorima, ostvaruje svoja prava koja mu pripadaju na radu i u vezi sa radom.
Poslodavac je dužan da na zahtev zaposlenog za zaštitu prava omogući reprezentativnoj organizaciji, u preduzeću ili van preduzeća, uvid u primenu kolektivnih ugovora i ostvarivanje prava zaposlenih u roku od 30 dana od dana podnošenja pisanog zahteva.
O pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih odlučuje rešenjem generalni direktor ili lice koje on ovlasti, u skladu sa zakonom, Posebnim kolektivnim ugovorom i ovim ugovorom.
II.1. Zasnivanje radnog odnosa
Radni odnos se zasniva po pravilu javnim oglašavanjem pod uslovima i na način propisan zakonom, pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca i drugim aktima poslodavca.
Ukupan broj zaposlenih kod poslodavca za tekuću godinu utvrđuje se godišnjim Programom poslovanja, koji donosi Upravni odbor.
Lice sa kojim se zasniva radni odnos za obavljanje određenih poslova mora ispunjavati uslove predviđene Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca.
Odluku o potrebi zasnivanja radnog odnosa donosi generalni direktor poslodavca, na osnovu Programa poslovanja.
Radni odnos zasniva se zaključivanjem Ugovora o radu po zakonom propisanim uslovima, a u skladu sa odredbama ovog ugovora.
Ugovor o radu zaključuju zaposleni i generalni direktor, ili lice koje on ovlasti na neodređeno ili određeno vreme, u skladu sa zakonom koji se dostavlja reprezentativnim sindikatima u preduzeću u roku od 15 dana.
Prijem novozaposlenih može da se vrši po prethodno dobijenoj saglasnosti gradonačelnika grada Beograda.
Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi od prava i uslova predviđenih zakonom, Posebnim kolektivnim ugovorom i ovim ugovorom.
Zaposleni stupa na rad danom utvrđenim Ugovorom o radu.
Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim Ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga, ili ako se poslodavac i zaposleni drugačije dogovore.
Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.
Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad.
Probni rad traje tri meseca za radni odnos na određeno vreme do šest meseci, a šest meseci za radni odnos na određeno vreme do jedne godine i na neodređeno vreme.
Obavljanje poslova na probnom radu od strane zaposlenog prati neposredni organizator procesa rada, kao i drugo lice koje ima pravo i dužnost organizovanja procesa rada i izdavanja naloga za rad zaposlenom koji je na probnom radu.
Svoje mišljenje o rezultatima probnog rada lice iz stava 1. ovog člana dostavlja izvršnom direktoru saobraćajnog pogona - organizacione jedinice, a izvršni direktor saobraćajnog pogona - organizacione jedinice, generalnom direktoru.
Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti, prestaje radni odnos danom isteka vremena utvrđenog za trajanje probnog rada, a što je određeno Ugovorom o radu.
II.4. Radni odnos sa pripravnikom
Radni odnos sa pripravnikom može se zasnovati ako je to uslov za rad na određenim poslovima utvrđenim Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova i odlukom generalnog direktora.
Ugovorom o radu utvrđuje se naročito dužina trajanja pripravničkog staža i obaveza polaganja pripravničkog ispita.
Pripravnički staž traje: za pripravnike sa visokom stručnom spremom 12 meseci, za pripravnike sa višom školskom spremom devet meseci, a za pripravnike sa srednjom stručnom spremom šest meseci.
Za vreme trajanja pripravničkog staža pripravnik ima pravo na zaradu u visini od najmanje 80% od zarade utvrđene za poslove za koje se pripravnik osposobljava, kao i sva druga prava po osnovu radnog odnosa.
Po završetku pripravničkog staža, a radi utvrđivanja osposobljenosti za samostalan rad, pripravnik je dužan da polaže pripravnički ispit pred komisijom koju formira generalni direktor na predlog izvršnog direktora.
Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 časova nedeljno.
Puno radno vreme se skraćuje zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i po zdravlje štetnim poslovima.
Na poslovima sa povećanim rizikom, radno vreme iznosi 36 časova nedeljno.
Odluku o skraćenom radnom vremenu, na osnovu stručne analize nadležne institucije, donosi Upravni odbor u skladu sa zakonom, Posebnim kolektivnim ugovorom i odredbama ovog ugovora.
Inicijativu za izradu stručne analize od strane nadležne institucije pokreće generalni direktor i reprezentativni sindikati.
Odluku o radu dužem od punog radnog vremena donosi generalni direktor, na predlog izvršnog direktora saobraćajnog pogona - organizacione jedinice.
Izvršni direktor saobraćajnog pogona - organizacione jedinice je dužan da zaposlenom koji radi duže od punog radnog vremena izda rešenje pre početka rada.
Za zaposlene koji rade u smenama, dnevno radno vreme utvrđuje se posebnim rasporedom rada.
Prilikom izrade rasporeda rada mora se voditi računa o ravnomernom i pravilnom raspoređivanju poslova na sve zaposlene.
Poslodavac je dužan da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena, najmanje sedam dana pre promene rasporeda radnog vremena.
Preraspodela radnog vremena ne može se vršiti na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme, u skladu sa zakonom.
Mesečni i godišnji fond časova zaposlenih kod Poslodavca, sa punim i skraćenim radnim vremenom, utvrđuje se odlukom generalnog direktora, u skladu sa odredbama ovog ugovora.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu:
1. Staža osiguranja |
|
- do deset godina |
za 1 radni dan |
- do 15 godina |
za 2 radna dana |
- za navršenih 15-20 godina |
za 3 radna dana |
- za navršenih 20-25 godina |
za 4 radna dana |
- za navršenih 25-30 godina |
za 5 radnih dana |
- za navršenih 30-35 godina |
za 6 radnih dana |
- za navršenih 35 i više godina |
za 7 radnih dana |
2. Složenost poslova |
|
- za poslove za koje se zahteva |
|
I-II stepen str. spreme |
za 1 radni dan |
- za poslove za koje se zahteva |
|
III-IV stepen str. spreme |
za 2 radna dana |
- za poslove za koje se zahteva |
|
V-VI stepen str. spreme |
za 3 radna dana |
- za poslove za koje se zahteva |
|
VII-VIII stepen str. spreme |
za 4 radna dana |
- rukovodeći poslovi od generalnog |
|
direktora do nivoa šefa službi |
za 5 radnih dana |
3. Uslovi rada
- zaposlenima koji rade na poslovima sa povećanim rizikom - za sedam radnih dana;
- zaposlenima koji rade na poslovima za koje je uvedeno skraćeno radno vreme - za četiri radna dana;
- zaposlenima koji obavljaju poslove: blagajnika, prodavca, radnika fizičko-tehničkog obezbeđenja, vatrogasca, daktilografa, operatera i finansijskog kontrolora - za jedan radni dan.
4. Zdravstveni i socijalni status |
|
|
- roditelju sa detetom do sedam godina života |
za 1 radni dan |
|
- invalidu rada i vojnom invalidu, samohranom roditelju sa detetom do 14 godina života i roditelju koji ima dvoje i više dece do 14 godina |
za 2 radna dana |
|
- zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju |
za 3 radna dana |
Zaposlenom sa 30 godina penzijskog staža i zaposlenoj sa 25 godina penzijskog staža i 50 godina života, utvrđuje se dužina godišnjeg odmora u trajanju od 30 radnih dana.
Zaposlenom koji radi na poslovima sa povećanim rizikom, utvrđenim aktom o proceni rizika, sa 30 godina penzijskog staža i zaposlenoj sa 25 godina penzijskog staža i 50 godina starosti (zaposlenog i zaposlenoj) utvrđuje se dužina godišnjeg odmora u trajanju od 35 radnih dana.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje izvršni direktor saobraćajnog pogona - organizacione jedinice prema planu korišćenja godišnjeg odmora za svaku kalendarsku godinu.
IV.2. Odsustvo uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo)
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u trajanju do sedam radnih dana u kalendarskoj godini u slučajevima:
- stupanja u brak |
7 radnih dana |
- rođenja deteta |
7 radnih dana |
- smrti bračnog druga, deteta ili pastorka zaposlenog, smrti roditelja, očuha, maćehe ili usvojioca |
7 radnih dana |
- smrti brata ili sestre zaposlenog |
5 radnih dana |
- smrti roditelja, usvojioca, brata ili sestre bračnog druga zaposlenog |
2 radna dana |
- teže bolesti člana uže porodice |
7 radnih dana |
- selidbe sopstvenog domaćinstva |
4 radna dana |
- polaganja stručnog ispita |
7 radnih dana |
- elementarnih nepogoda |
do 5 radnih dana |
- korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti |
do 7 radnih dana |
- učestvovanja na sportskim i radno-proizvodnim takmičenjima |
do 7 radnih dana |
- dobrovoljnog davanja krvi |
2 radna dana |
Odsustvo u slučaju dobrovoljnog davanja krvi, zaposleni koristi na dan davanja krvi i narednog dana.
Odsustvo za slučaj porođaja supruge zaposlenog, odsustvo za stupanje u brak, smrti člana uže porodice i dobrovoljnog davanja krvi ne uračunava se u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.
Članom uže porodice zaposlenog, u smislu ovog člana smatra se: bračni drug, deca, braća, sestre, usvojilac, usvojenik, staratelj, pastorčad, roditelji, očuh i maćeha zaposlenog i lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu.
Pod organizovanim rekreativnim odmorom u cilju prevencije radne invalidnosti smatra se organizovani odlazak zaposlenih na banjsko-klimatski oporavak u cilju održavanja radne sposobnosti.
Pravo na rekreativni oporavak se može koristiti jedanput u toku kalendarske godine.
Pravo na plaćeno odsustvo zaposleni ostvaruje na osnovu zahteva koji dostavlja deset dana pre dana naznačenog u zahtevu za korišćenje plaćenog odsustva.
Uz zahtev je dužan da podnese dokaz o ispunjavanju uslova za odobravanje istog (izvod iz matične knjige, potvrdu nadležnog organa, izveštaj ordinirajućeg lekara i dr.).
Zaposleni koji nije u mogućnosti da pre korišćenja plaćenog odsustva uz zahtev dostavi odgovarajući dokaz u obavezi je da isti dostavi naknadno, u roku od sedam dana od dana prestanka prava na plaćeno odsustvo.
U slučaju da ga ne dostavi, ili dostavi dokaz na osnovu koga se oceni da nije imao pravo na plaćeno odsustvo, isto će se smatrati neopravdanim odsustvom sa rada.
Odlukom Upravnog odbora, na predlog generalnog direktora, može se uputiti zaposleni mimo njegove volje na plaćeno odsustvo u sledećim slučajevima:
- kada je privremeno smanjen obim posla u pojedinim organizacionim jedinicama;
- ako saglasno planu rada i poslovanja poslodavca u određenom periodu nema potrebe za radom pojedinih zaposlenih, a oni se ne mogu radno angažovati na drugim poslovima;
- u drugim slučajevima prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog.
Plaćeno odsustvo iz stava 1. ovog člana može trajati duže od 45 radnih dana u kalendarskoj godini, a saglasno Zakonu o radu.
Zaposlenom se može, izuzetno, odobriti plaćeno odsustvo u trajanju dužem od pet radnih dana, a najviše do 30 radnih dana u toku kalendarske godine u slučaju polaganja stručnog ispita (pravosudni, državni i dr.) ili ispita kojim se stiče neposredno viši stepen obrazovanja u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavlja, izrade doktorske disertacije, učešća u studijskim ili ekspertskim grupama i drugim oblicima stručnog usavršavanja.
Zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo u trajanju od pet radnih dana u toku jedne kalendarske godine u sledećim slučajevima:
- nege člana uže porodice |
5 radnih dana |
- nege člana šire porodice |
3 radna dana |
- smrti srodnika koji nisu navedeni u članu 28. ugovora |
2 radna dana |
Neplaćeno odsustvo odobrava generalni direktor ili lice koje on ovlasti.
Generalni direktor na predlog izvršnog direktora saobraćajnog pogona - organizacione jedinice može odobriti zaposlenom neplaćeno odsustvo u trajanju do 30 dana u toku kalendarske godine radi stručnog usavršavanja, lečenja i negovanja teže obolelog deteta, bračnog druga ili roditelja, kao i u drugim slučajevima (rešavanje neophodnih privatnih poslova i sl.).
Generalni direktor može, izuzetno, uz prethodno mišljenje izvršnog direktora saobraćajnog pogona - organizacione jedinice, odobriti zaposlenom neplaćeno odsustvo u trajanju preko 30 dana, do godinu dana, u toku kalendarske godine u slučajevima koji su predviđeni prethodnim stavom ovog člana.
V - BEZBEDNOST I ZAŠTITA ZDRAVLJA NA RADU
Poslodavac i zaposleni su dužni da se u sprovođenju i unapređivanju bezbednosti i zdravlja na radu pridržavaju odredaba Zakona o radu, Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, ovog ugovora, Pravilnika i propisa o zaštiti na radu i podzakonskih akata o bezbednosti i zdravlju na radu.
Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika u pisanoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje. Poslodavac je dužan da izmeni akt o proceni rizika u slučaju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada.
Ukoliko reprezentativni sindikat dostavi primedbe na delove akta o proceni rizika, poslodavac je dužan da ih razmotri, utvrdi tačno stanje i odgovori u pisanoj formi u roku od osam dana od dana dostavljanja primedbi.
Ukoliko su primedbe reprezentativnog sindikata opravdane, poslodavac je dužan da pristupi izmeni akta o proceni rizika.
Ukoliko poslodavac smatra da primedbe nisu opravdane, dužan je da u roku od osam dana obavesti nadležnu inspekciju rada. Pored predstavnika poslodavca, radu inspekcije rada prisustvuje i predstavnik reprezentativnog sindikata.
Poslodavac je dužan da:
- obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu;
- obezbedi preventivne mere radi zaštite života i zdravlja zaposlenih;
- izvrši osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad;
- zaposlenima da na upotrebu sredstva, odnosno sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu na kojima su primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu i da obezbedi kontrolu njihove upotrebe u skladu sa namenom;
- za zaposlene koji rade sa povećanim rizikom obezbedi prethodne i periodične lekarske preglede;
- obezbedi da sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu ne prouzrokuje finansijske obaveze za zaposlenog i predstavnika zaposlenih, kao i da ne utiče na njihov materijalni i socijalni položaj stečen na radu i u vezi sa radom.
Pravo i obaveza zaposlenog je da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima ili na radnom mestu na koje je određen.
Zaposleni koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom ima pravo i obavezu da obavi lekarski pregled na koji ga upućuje poslodavac.
Poslodavac je dužan da zaposlenog, prilikom osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad, upozna sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga određuje i o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu, u skladu sa aktom o proceni rizika, kao i da dostavi zaposlenom izvod iz akta o proceni rizika za njegovo radno mesto.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radnom mestu, sve dok se te mere ne obezbede.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi na sredstvu za rad na kojem nisu primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu.
Pravo zaposlenog je da se pisanim zahtevom obrati poslodavcu radi preduzimanja mera za bezbednost i zdravlje na radu, koje po mišljenju zaposlenog nisu preduzete.
Poslodavac je dužan da u roku od petna u pisanoj formi odgovori zaposlenom o pravima, obavezama ili preduzetim merama.
Zaposleni je dužan da primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad, da namenski koristi sredstva za rad i opasne materije, da koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje drugih lica.
Zaposleni je dužan da u skladu sa svojim saznanjima, odmah obavesti neposrednog rukovodioca o nepravilnostima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih.
U cilju prevencije radne invalidnosti, poslodavac je dužan da izdvaja sredstva koja ne mogu biti niža od 0,20% na masu sredstava isplaćenih na ime zarade za svaki mesec za korišćenje organizovanog rekreativnog odmora i prevenciju radne invalidnosti, a zaposleni su dužni da isti koriste u skladu sa kriterijumima koje utvrde reprezentativni sindikati.
Odbor za bezbednost i zdravlje na radu (u daljem tekstu: odbor) čine predstavnici zaposlenih i predstavnici poslodavca.
Odbor ima pet članova od kojih poslodavac imenuje dva predstavnika, a tri su predstavnici zaposlenih.
Članove odbora predstavnika poslodavca imenuje generalni direktor.
Članove odbora predstavnika zaposlenih imenuju reprezentativni sindikati, saglasno procentu članstva.
Rad odbora regulisaće se Poslovnikom o radu odbora.
Odbor je dužan da izveštava generalnog direktora i reprezentativne sindikate o svim predloženim merama za otklanjanje ili smanjenje rizika koji ugrožavaju bezbednost i zdravlje zaposlenih.
Upravni odbor donosi odluku o predloženim merama za otklanjanje ili smanjenje rizika koji ugrožavaju bezbednost i zdravlje zaposlenih.
Uslovi rada koji utiču na povećan rizik po bezbednost i zdravlje zaposlenih u kojima postoji povećana opasnost od povređivanja, nastanka profesionalnih oboljenja i oštećenja utvrđuju se na osnovu sledećih kriterijuma:
1. Štetnost po zdravlje (povećana buka i vibracije, izloženost hemijskim i fizičkim štetnostima, štetna zračenja);
2. Prisutni rizici u radu (rad u saobraćaju, rad na visini, rad u vlazi, rad u blizini delova pod naponom, rad sa otrovnim ili nagrizajućim materijama).
Ocenu uslova rada na poslovima iz prethodnog stava vrši nadležna stručna institucija u Republici Srbiji.
Radna mesta sa povećanim rizikom kod poslodavca su radna mesta koja su predviđena aktom o proceni rizika.
Zaposlenog, kome se u postupku periodičnog lekarskog pregleda utvrdi da ne ispunjava posebne zdravstvene uslove za obavljanje poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom, poslodavac je dužan da ga premesti na drugo radno mesto koje odgovara njegovim zdravstvenim sposobnostima, a u skladu sa stručnom spremom zaposlenog.
Po prestanku privremene zdravstvene nesposobnosti, poslodavac je dužan da zaposlenog vrati na poslove koje je prethodno obavljao.
Zaposlenom se daje na upotrebu oprema za rad, sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu ili opasne materije samo ako su sprovedene sve mere za bezbednost i zdravlje koje su određene dokumentacijom u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu, tehničkim propisima i standardima.
Poslodavac je dužan da zaposlene osigura od povrede na radu, profesionalnog oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, radi obezbeđivanja naknade štete.
Uslove i postupke osiguranja zajedno dogovaraju poslodavac i reprezentativni sindikati.
Bezbednost i zdravlje na radu zaposlenih bliže se uređuje opštim aktom poslodavca.
VI - ZARADE, NAKNADA ZARADA I DRUGA PRIMANJA
Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu koja se sastoji iz:
- zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu,
- zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi, i sl.), na osnovu kriterijuma koje utvrdi poslodavac u saradnji sa reprezentativnim sindikatima, i
- drugih primanja po osnovu radnog odnosa ugovorenih ovim ugovorom i Ugovorom o radu.
Zarada se utvrđuje na osnovu cene posla koji zaposleni obavlja na radnom mestu.
Zaposleni ima pravo na zaradu u skladu sa važećim zakonima, odredbama Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti, ovog ugovora i Ugovora o radu.
Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti.
Zarada koja se ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu utvrđuje se na osnovu:
- osnovne zarade,
- dela zarade za radni učinak,
- uvećane zarade.
Osnovna zarada zaposlenog utvrđuje se na osnovu:
- vrednosti - koeficijenta posla,
- vrednosti radnog časa, i
- vremena provedenog na radu, odnosno mesečnog fonda ostvarenih časova rada.
Cena radnog časa za zaposlene za tekući mesec utvrđuje se na osnovu odobrene mase za odgovarajući mesec i vremena provedenog na radu, odnosno mesečnog fonda ostvarenih časova.
Cena radnog časa ne može biti niža od cene radnog časa koju utvrdi Socijalno ekonomski savet Republike Srbije uvećane za 20%, po osnovu specifičnosti poslova i uslova rada.
Masa zarada za zaposlene utvrđuje se Programom poslovanja za odgovarajuću godinu u skladu sa politikom zarada koju utvrdi Vlada Republike Srbije odgovarajućim propisima, i na koji saglasnost da Gradsko veće grada Beograda.
Mesečna bruto masa utvrđivaće se zaključkom gradonačelnika grada Beograda u skladu sa odgovarajućom politikom zarada u javnom sektoru.
Masa zarada za zaposlene, utvrđena članom 50. ovog ugovora, raspodeljuje se po principima i kriterijumima utvrđenim u čl. 49, 52, 53, 54, 55, 58, 59, 60. i 66. stav 1. alineja 6. i čl. 67. ovog ugovora.
Vrednost posla koji zaposleni obavlja - koeficijent, utvrđuje se na osnovu složenosti, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme koja je uslov za obavljanje određenog posla polazeći od specifičnosti poslova kod poslodavca.
Vrednost posla iz stava 1. ovog člana utvrđuje se ovim kolektivnim ugovorom.
Osnovna zarada u preduzeću kretaće se u rasponu 1:6, između najnižeg i najvišeg koeficijenta.
Kvalifikacija |
Raspon koeficijenata |
NK |
1.00 |
PK |
2.10 - 2.60 |
KV |
3.00 - 3.50 |
SSS |
3.00 - 3.50 |
VK |
3.30 - 4.00 |
VŠS |
3.20 - 4.20 |
VSS |
4.30 - 6.00 |
Važećom odlukom o vrednosti posla - koeficijenta (prečišćen tekst broj 1160 od 28. januara 2008. godine), kao i njenim izmenama i dopunama utvrđeni su koeficijenti (vrednost posla) za sve poslove predviđene Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova u GSP "Beograd".
Posebnom odlukom generalnog direktora uz pisanu saglasnost reprezentativnih sindikata, mogu se utvrditi nove vrednosti posla - koeficijenti za sve poslove predviđene Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova u GSP "Beograd".
Zarada iz člana 49. ugovara se na osnovu sledećih kriterijuma:
- kvaliteta i blagovremenosti u ispunjavanju radnih zadataka polazeći od specifičnosti poslova,
- radne discipline,
- odgovornosti prema radu i sredstvima rada,
- radnog iskustva.
- stepena stručne spreme i osposobljenosti zaposlenog za poslove na kojima radi i
- drugih kriterijuma od značaja za procenu obima i kvaliteta, odnosno radnog doprinosa zaposlenog polazeći od specifičnosti osnovne delatnosti poslodavca.
Osnovna zarada iz člana 49. stav 2. ovog ugovora može se Ugovorom o radu, ugovoriti i u većem iznosu, a najviše 20%, uz saglasnost reprezentativnih sindikata, a da se time ne odstupa od najniže i najviše zarade u rasponu 1:6.
Na svim poslovima prati se i utvrđuje ostvarenje rezultata rada, odnosno radni doprinos zaposlenog.
Kriterijume i merila za stimulaciju utvrđuje generalni direktor u saradnji sa reprezentativnim sindikatima.
Na osnovu ocene radnog doprinosa, posebnom odlukom generalnog direktora preduzeća, uvećava se do 20% zarada zaposlenih koji su svojim radom doprineli većem i kvalitetnijem obimu rada, većoj produktivnosti, kreativnosti, očuvanju i zaštiti imovine i za druge poslovne rezultate, posebno vozačima u linijskom saobraćaju (mreže linija); odnosno umanjuje se do 20% zarada zaposlenih koji u toku rada ne daju potreban doprinos u izvršavanju radnih zadataka na poslovima na koje su raspoređeni.
Zaposleni može da ostvari u toku kalendarske godine najviše tri stimulacije.
Osnovica za obračun zarade iz stava 2. ovog člana, je osnovna zarada iz člana 49. stav 2. ovog ugovora.
Izvršni direktori pogona - organizacionih jedinica dužni su da spisak stimulisanih i destimulisanih zaposlenih objave na oglasnim tablama saobraćajnih pogona - organizacionih jedinica.
Uvećanje zarada - stimulacija zaposlenima može iznositi najviše do 1% utvrđene mase zarada za tekući mesec na nivou saobraćajnog pogona - organizacione jedinice.
Ocenu o radnom doprinosu zamenika generalnog direktora, izvršnog direktora preduzeća, tehničkih direktora, direktora za saobraćaj, direktora za finansije i investicije, direktora za opštu logistiku i izvršnih direktora saobraćajnih pogona - organizacionih jedinica, utvrđuje generalni direktor, a u skladu sa članom 54. ovog ugovora.
Cena posla utvrđuje se na osnovu vrednosti radnog časa i koeficijenta složenosti posla utvrđenog u Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Zaposleni ima pravo na uvećanje osnovne zarade i to:
- za rad na dan praznika koji je neradni - 150%,
- za rad noću (između 22 i 06 časova narednog dana), ako takav rad nije uračunat pri utvrđivanju vrednosti posla - 45%,
- za prekovremeni rad u koji se ne uračunava radno vreme unapred određeno na osnovu izvršenja godišnje preraspodele vremena - 45%,
- za rad u šihti - 12%,
- za rad nedeljom - 15%,
- za rad u smeni - turnus - 5%.
Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade u smislu stava 1. ovog člana po više osnova, procenat ne može biti niži od zbira procenata uvećanja po svakom od osnova.
Kod utvrđivanja rasporeda rada radnika za rad na dan praznika, za rad noću, u smeni, šihti i nedeljom, ako proces rada to zahteva, vodiće se računa da se obezbedi raspored rada tako da svaki radnik iz osnovne delatnosti u toku godine bude uključen za obavljanje rada po ovim osnovama.
Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i Ugovorom o radu.
Uvećanje osnovne zarade po elementima iz stava 1. ovog člana vršiće se na osnovu Programa poslovanja o režimu rada kojim se utvrđuje ukupan fond časova.
Služba obračuna će kvartalno obaveštavati reprezentativne sindikate o ukupno ostvarenim prekovremenim časovima po pogonima.
Zaposleni ima pravo na dodatak na zaradu - minuli rad - u visini 0,5% cene rada utvrđene ovim ugovorom za svaku godinu radnog staža (s tim što se isplata po ovom osnovu ograničava na 40 godina radnog staža).
Osnivač se obavezuje da zajedno sa poslodavcem obezbeđuje isplatu zarade za zaposlene u sledećim rokovima:
- akontacija za tekući mesec između 25. i 30. u tekućem mesecu,
- konačan obračun zarade do 15. u narednom mesecu za predhodni mesec.
Zaposleni obavlja poslove prema odredbama pravilnika kojim se utvrđuje vrsta posla, stručna sprema i posebni uslovi potrebni za rad na tim poslovima.
Poslodavac je dužan da zaposlenom, prilikom svake isplate konačnog obračuna zarade, dostavi obračunsku listu.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 100% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene Zakonom o radu, i to u sledećim slučajevima:
- prekida rada do kojeg je došlo naredbom nadležnog organa, odnosno ovlašćenog radnika;
- neobezbeđenja zaštite na radu usled čega bi dalje obavljanje rada prouzrokovalo neposrednu opasnost po život i zdravlje radnika ili drugih lica;
- korišćenja godišnjeg odmora i plaćenog odsustva;
- praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi;
- privremene nesposobnosti za rad, ako je nesposobnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim oboljenjem;
- davanjem krvi, tkiva i drugog dela tela;
- odazivanja pozivu vojnih i drugih organa;
- stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potrebe procesa rada;
- učešća na radno-proizvodnom takmičenju i izložbi inovacija i drugih vidova stvaralaštva;
- prisustvovanje sednici Skupštine grada Beograda, njenih tela, sednici organa društvenog fonda ili tela ili organa sindikata u svojstvu člana, u skladu sa članom 92. i članom 94. stav 1. ovog ugovora.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa posla zbog privremene sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću ili povredom van rada do 30 dana u visini 70% od prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kome je nastupila privremena sprečenost, uvećana za dodatak po osnovu dužine vremena provedenog u radnom odnosu.
Zaposleni, korisnik prava na naknadu zbog rada sa skraćenim radnim vremenom (II kategorije invalidnosti), naknade zbog manje zarade na drugom odgovarajućem poslu (III kategorije invalidnosti), naknade po osnovu preostale radne sposobnosti, naknade po osnovu premeštaja na drugi odgovarajući posao i opasnosti od nastanka invalidnosti, zadržava iznos naknade koju koristi na dan stupanja na snagu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Službeni glasnik RS", broj 34 od 2. aprila 2003. godine) s tim što ona ne može biti veća od 50% iznosa prosečne mesečne zarade po zaposlenom u republici u 2002. godini koju je objavio nadležni organ.
Naknade iz stava 1. ovog člana usklađuju se na način predviđen za usklađivanje penzija.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, korisniku kome je iznos naknade veći od iznosa prosečne zarade iz stava 1. ovog člana, naknada se ne usklađuje sve dok se ne izjednači sa iznosom prosečne zarade iz stava 1. ovog člana.
Naknade zarada iz člana 60. isplaćuju se zaposlenima na način i po postupcima predviđenim Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju i ostalim pozitivnim zakonskim propisima.
Poslodavac može naknade zaposlenima iz člana 60. isplaćivati i pre roka predviđenim Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju i ostalim pozitivnim zakonskim propisima, u skladu sa svojim mogućnostima.
Naknadu zarade iz člana 60. zaposleni invalid rada (II i III kategorije) ostvaruje za dane provedene na radu, za ostale dane za koje po Zakonu o radu ostvaruje pravo na naknadu zarade, kao i za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana.
Zaposleni ima pravo na primanja koja su u funkciji izvršenja poslova, i to:
- troškove prevoza u javnom saobraćaju radi odlaska na rad i povratka sa rada, u skladu sa opštim aktom poslodavca;
- dnevnicu za službeno putovanje u zemlji u visini od 5% prosečne zarade po zaposlenom u privredi republike prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za statistiku, s tim što se putni troškovi priznaju u celini prema priloženom računu, izuzev u hotelu prve kategorije;
- dnevnicu za službeno putovanje u inostranstvo najmanje u visini utvrđenoj Uredbom o naknadi troškova i otpremnina državnih službenika i nameštenika;
- troškova prevoza sopstvenim putničkim automobilom do iznosa 30% cene jednog litra benzina po pređenom kilometru,
- troškove smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu (terenski dodatak) u visini od 3% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi republike prema poslednjim objavljenim podacima nadležnog organa za statistiku, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade;
- mesečnu naknadu za troškove ishrane u toku rada u visini od 250,00 dinara (bruto) po radnom danu.
Mesečna naknada za ishranu u toku rada iz stava 1. alineja 6. ovog člana, isplaćuje se po isteku meseca istovremeno sa konačnom isplatom zarade, na osnovu prisustva na radu zaposlenog za prethodni mesec.
Zaposleni ima pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora u visini 1/12 mesečno od prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u Beogradu za decembar prethodne godine.
Zaposleni koji ima pravo na godišnji odmor u trajanju kraćem od 20 radnih dana, ili je iskoristio manji broj dana od punog prava na godišnji odmor ima pravo na srazmerni iznos regresa.
Zaposleni koji krivicom poslodavca ne iskoristi pravo na godišnji odmor niti započne korišćenje godišnjeg odmora do 31. decembra tekuće godine ima pravo na naknadu štete u skladu sa zakonom.
Ukoliko se zaposlenom zbog potrebe procesa rada izmeni rešenje o korišćenju godišnjeg odmora najkasnije sedam radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora, poslodavac je u obavezi da zaposlenom nadoknadi sve troškove koje zaposleni trpi usled izmene.
Zaposleni je dužan da pruži dokaz o stvarnim troškovima, radi ostvarenja prava na naknadu troškova.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati, odnosno obezbedi:
- otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti u visini iznosa četiri zarade koju bi radnik ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene kod poslodavca za mesec u kojem se vrši isplata otpremnine, odnosno dve prosečne zarade isplaćene u gradu, prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike ako je to za zaposlenog povoljnije.
- naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog, u visini prosečnih troškova pogrebnih usluga po cenovniku JKP "Pogrebne usluge".
- naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.
Članovi uže porodice su, u smislu ovog člana bračni drug i deca zaposlenog.
Ukoliko više članova uže porodice podnese zahtev za pružanje pomoći povodom smrti zaposlenog ili člana uže porodice, pomoć se odobrava samo jednom članu.
Poslodavac može deci zaposlenog starosti do sedam godina da obezbedi poklon za Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se utvrđuje porez na dohodak građana.
Poslodavac je dužan da zaposlenom odobri isplatu solidarne pomoći, u sledećim slučajevima i pod uslovom da se ispune sledeći kriterijumi:
1. Za sve bolesti koje iziskuju troškove lečenja koji su veći od 25% isplaćene neto zarade ili naknade neto zarade zaposlenog za prethodni mesec u odnosu na mesec kada je predat zahtev, uzimajući u obzir međunarodnu klasifikaciju bolesti (MKB) zaposlenog ili člana uže porodice (bračni drug i deca zaposlenog), ako član užeg porodičnog domaćinstva nije zaposlen ili nema primanja po nekom drugom osnovu.
Solidarnu pomoć zaposlenom ili članu uže porodice za sve bolesti, poslodavac može da odobri samo ako na osnovu podnetog zahteva i važeće medicinske dokumentacije, koju je dužan da podnese zaposleni, nesporno proizilazi da se radi o bolesti koja iziskuje troškove utvrđene prethodnim stavom, u postupku dijagnosticiranja, odnosno veće troškove lečenja ili saniranja, odnosno održavanja zdravstvenog stanja.
2. Za zdravstvenu rehabilitaciju zaposlenog, ako postoji važeće zvanično mišljenje nadležne zdravstvene ustanove o neophodnosti daljeg banjsko-klimatskog lečenja i oporavka i potvrda - izveštaj da ne postoji mogućnost plaćanja troškova lečenja od strane nadležnih fondova.
3. Kod nastupanja teže invalidnosti, ako je invalidnost nastupila kao posledica povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, kao i da je povreda izazvala teže telesno oštećenje i znatno umanjila radnu sposobnost zaposlenog i zahteva povećane troškove u funkciji održavanja zdravstvenih, profesionalnih i radnih sposobnosti.
4. Za ublažavanje posledica elementarnih i drugih nepogoda, ako se radnik obratio zahtevom neposredno nakon elementarne i druge nepogode (poplava, požar, olujni vetar, zemljotres i sl.), a najkasnije sedam dana od događaja, da je zaposleni preduzeo sve neophodne mere u cilju otklanjanja posledica elementarnih nepogoda, da je pomoć neophodna za saniranje prostorija neophodnih za život porodice i da postoji važeći izveštaj nadležne eksterne komisije za praćenje štete.
5. Za pružanje pomoći porodici umrlog zaposlenog.
6. Za naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti roditelja zaposlenog, u visini prosečnih troškova pogrebnih usluga po cenovniku JKP "Pogrebne usluge".
7. Za rođenje deteta u visini od 20% od isplaćene neto zarade u preduzeću, prema poslednjem poznatom podatku.
Solidarna pomoć u slučaju bolesti zaposlenog ili člana uže porodice isplaćuje se u iznosu od najmanje jedne prosečne neto zarade isplaćene u gradu, u mesecu u kom se vrši isplata, a za nabavku lekova do iznosa troškova prema priloženom računu.
Zaposleni ima pravo da se obrati ponovo sa zahtevom za solidarnu pomoć po istom osnovu dve godine nakon dobijanja solidarne pomoći, samo ukoliko je došlo do pogoršanja osnovne bolesti, odnosno povrede, koja zahteva dalje lečenje i povećane troškove lečenja ili je nastupilo novo teže oboljenje ili teža povreda na radu ili van rada, osim naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti roditelja zaposlenog.
Odluku o odobravanju solidarne pomoći donosi generalni direktor, na osnovu predloga i mišljenja nadležne stručne službe.
Ako kod poslodavca ima dvoje ili više zaposlenih koji mogu da ostvare pomoć po istom osnovu, pravo ima samo jedan zaposleni.
Zaposleni koji je ostvario solidarnu pomoć neposrednom isplatom novčanog iznosa, osim za slučajeve iz tačke 1. ovog člana, dužan je da u roku od 30 dana od dana dobijanja novčanog iznosa dostavi dokaze da je isplaćena sredstva iskoristio za svrhu za koju su odobrena (računi, izveštaji zdravstvene ili druge ustanove i dr.), nadležnim stručnim službama.
Ukoliko ne dostavi dokaz ili je utvrđeno da je odobrena sredstva nenamenski utrošio, dužan je da isplaćeni novčani iznos vrati.
Ocenu težine bolesti iz ovog člana kao i pravo na naknadu utvrđuje nadležni dispanzer medicine rada.
Solidarna pomoć za slučajeve utvrđene tač. 2-5. ovog člana odobrava se u visini od jedne isplaćene neto zarade u gradu, prema poslednjem poznatom podatku iz Službe obračuna.
Kolektivnim ugovorom, odnosno ugovorom o radu utvrđuje se pravo na:
- Jubilarnu nagradu povodom godišnjice rada - osnivanja preduzeća u iznosu koji se utvrdi na osnovu prethodno dobijene saglasnosti od gradonačelnika;
- Jubilarnu nagradu povodom godišnjice neprekidnog rada radnika u preduzeću, u visini od najmanje jedne prosečne zarade isplaćene kod poslodavca u prethodnom mesecu, u odnosu na mesec kada se zaposlenom isplaćuje nagrada. Jubilarna nagrada isplatiće se u mesecu u kome se stiče pravo.
Pod jubilarnom godinom rada preduzeća podrazumeva se najmanje 20 godina postojanja preduzeća, a posle toga svaka naredna desetogodišnjica rada uključujući i statusne promene kojim nastavlja rad kao pravni sledbenik.
Pravo na jubilarnu nagradu povodom godišnjice neprekidnog rada radnika kod poslodavca, zaposleni stiče nakon provedenih prvih deset godina rada, a posle toga svake pete godine rada kod istog poslodavca. Visina nagrade za svaku narednu petogodišnjicu uvećava se za 1/4 mesečne zarade kod poslodavca u prethodnom mesecu u odnosu na mesec kada se zaposlenom isplaćuje nagrada, odnosno najviše 2,5 zarade za provedenih 40 godina rada.
Povodom jubilarnih godina neprekidnog rada radnika u preduzeću, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati:
- za deset godina radnog staža u visini jedne prosečne ostvarene zarade kod poslodavca,
- za 15 godina radnog staža u visini 1,25 prosečne ostvarene zarade kod poslodavca,
- za 20 godina radnog staža u visini 1,50 prosečne ostvarene zarade kod poslodavca,
- za 25 godina radnog staža u visini 1,75 presečne ostvarene zarade kod poslodavca,
- za 30 godina radnog staža u visini dve prosečne ostvarene zarade kod poslodavca,
- za 35 godina radnog staža u visini 2,25 prosečne ostvarene zarade kod poslodavca,
- za 40 godina radnog staža u visini 2.50 prosečne ostvarene zarade kod poslodavca.
Iznos za isplatu jubilarne nagrade obračunava se na osnovu poslednjeg podatka o prosečnoj zaradi kod poslodavca, kojim raspolaže nadležna obračunska služba.
Kao jubilarna godina rada, smatra se svaka peta godina posle deset godina neprekidnog rada kod poslodavca.
Odluku o isplati jubilarne nagrade donosi generalni direktor ili lice koje on ovlasti.
U skladu sa poslovima osnovne delatnosti, poslodavac je dužan da na svoj teret, kolektivno osigura zaposlene za slučaj smrti, povrede na radu, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti.
Poslodavac može, pored osiguranja iz stava 1. ovog člana, da osigura zaposlene koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom, u uvećanom iznosu, od povreda na radu i profesionalnih oboljenja.
Usled poremećaja poslovanja poslodavca, zaposlenima se može isplaćivati minimalna zarada.
Minimalna zarada za standardni učinak i puno radno vreme, odnosno vreme koje se izjednačava sa punim radnim vremenom za zaposlene u komunalnim preduzećima, uvećava se za 20% po osnovu specifičnosti poslova i uslova rada u odnosu na visinu minimalne zarade utvrđene Odlukom Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije.
Poslodavac minimalnu zaradu iz prethodnog člana može isplaćivati na osnovu posebne odluke Upravnog odbora donete uz saglasnost reprezentativnih sindikata u periodu ne dužem od šest meseci u toku kalendarske godine.
Prilikom donošenja odluke, poslodavac će zajedno sa reprezentativnim sindikatima precizirati rokove za isplatu razlike između isplaćene minimalne zarade i zarade zaposlenog koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen.
Uslovi i način ostvarivanja nagrade po osnovu inovacije, racionalizacije i drugih vidova stvaralaštva, uređuju se opštim aktom poslodavca, saglasno Programu poslovanja.
Odluku o ostvarivanju nagrade po osnovu inovacije, racionalizacije i drugih vidova stvaralaštva donosi generalni direktor.
Zaposleni je obavezan da svaku štetu koju je prouzrokovao poslodavcu namerno ili krajnjom nepažnjom, na radu ili u vezi sa radom, nadoknadi poslodavcu, s tim što se odgovornost zaposlenog utvrđuje saglasno pravilniku koji uređuje postupak naknade štete.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje šteta, utvrđuje komisija koju imenuje generalni direktor, a u kojoj se nalazi predstavnik reprezentativnog sindikata iz saobraćajnog pogona - organizacione jedinice, gde radi zaposleni koji je napravio štetu.
VIII - UDALJENJE ZAPOSLENOG SA RADA
Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada u slučajevima utvrđenim zakonom, kao i ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu poslodavca u visini od najmanje sedam prosečnih neto zarada isplaćenih kod poslodavca u poslednja tri meseca u odnosu na datum učinjene povrede.
Ako je priroda povrede radne obaveze, odnosno kršenje radne discipline ili ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada i pre isteka roka, u skladu sa Zakonom o radu, odnosno ako je zaposleni učinio povredu radne obaveze, a postoji opasnost da nastavi sa činjenjem povrede radne obaveze ili utiče na druge zaposlene da mu se pridruže ili ne poštuje utvrđena pravila na radu ili je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca (krađa, ometanje zaposlenih da rade, izazivanje nereda, izazivanje tuče, nesavesno, neblagovremeno, nekvalitetno obavljanje radnih zadataka, nepoštovanje akata poslodavca, neovlašćeno javno iznošenje službenih podataka koji se smatraju poslovnom tajnom poslodavca, rad u alkoholisanom stanju, upotreba alkohola za vreme rada i sl.).
Zaposlenom prestaje radni odnos u slučajevima predviđenim Zakonom o radu, ovim ugovorom i Ugovorom o radu.
U slučaju da zaposleni ne ostvaruje potrebne rezultate rada ili nema potrebna znanja ili sposobnosti, generalni direktor, na predlog izvršnog direktora saobraćajnog pogona - organizacione jedinice, formira stručnu komisiju od tri člana, od kojih je jedan član komisije predstavnik Sindikata, a koja će utvrditi rezultate rada zaposlenog.
Komisija mora imati najmanje isti stepen stručne spreme i zanimanje kao i zaposleni čije se znanje i sposobnost utvrđuje.
Komisija daje stručnu ocenu o ostvarenju potrebnih rezultata rada, a generalni direktor, donosi odgovarajuće rešenje.
Zaposleni kome je Ugovor u radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti ima pravo i dužnost da ostane na radu 30 dana.
Zaposleni može, u sporazumu sa generalnim direktorom, da prestane sa radom i pre isteka otkaznog roka iz predhodnog stava, s tim što mu se za to vreme obezbeđuje naknada zarade u visini od najmanje jedne prosečne neto zarade.
Poslodavac može zaposlenom da otkaže Ugovor o radu ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, i to u slučaju:
- samovoljnog napuštanja posla na svom radnom mestu u toku radnog vremena,
- neopravdanog izostajanja sa rada, dva ili više radnih dana u toku kalendarskog meseca,
- ometanja zaposlenih u vršenju radnih zadataka,
- nemarnog odnosa prema osnovnim sredstvima za rad ili radnoj okolini, odnosno nepostupanje sa pažnjom dobrog domaćina,
- nedoličnog ponašanja na radnom mestu, koje po svojoj prirodi narušava proces rada ili radnu efektivnost ili šteti ugledu poslodavca,
- izazivanja nereda ili izazivanja tuče,
- neovlašćenog javnog iznošenja službenih podataka koji se smatraju poslovnom tajnom poslodavca.
Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže Ugovor o radu.
Otkaz Ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa.
Ako zaposleni otkaže Ugovor o radu zbog, od strane poslodavca učinjene povrede radne obaveze utvrđene zakonom, opštim aktom i Ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava iz radnog odnosa, kao u slučaju da mu je nezakonito prestao radni odnos.
X - PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH
U slučaju prestanka potrebe za radom zaposlenog zbog tehničko-tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, poslodavac je dužan da poštuje proceduru propisanu Zakonom o radu i ovim ugovorom i "Programom za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restruktuiranja i pripreme za privatizaciju" koji donose potpisnici Posebnog kolektivnog ugovora.
U Programu poslovanja poslodavca prilikom utvrđivanja politike zaposlenosti, poslodavac je obavezan da predvidi potreban broj zaposlenih poštujući princip produktivnosti i racionalnosti, planirajući povećanje obima poslova i proširenje obima delatnosti, a na osnovu potreba korisnika, uz saglasnost sa dokumentima koji proističu iz rada Komisije za socijalni dijalog, a u skladu sa čl. 61. i 63. Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti u Beogradu.
Kada se smanji 5% ili više zaposlenih, poslodavac je obavezan da uplaćuje dobrovoljno penzijsko osiguranje, po dobijenoj saglasnosti gradonačelnika grada Beograda, do visine neoporezivog iznosa, u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana.
Masa zarada utvrđena zaključkom gradonačelnika grada Beograda ne umanjuje se po osnovu smanjenja broja zaposlenih, ukoliko nije u suprotnosti sa zakonskim propisima.
Upravni odbor poslodavca formira Komisiju za socijalni dijalog.
Komisiju čine tri predstavnika poslodavca i tri predstavnika reprezentativnih sindikata preduzeća, srazmerno broju članova.
Zadatak ove komisije je primena socijalnog programa za zaposlene, programa racionalizacije broja zaposlenih, programa restrukturiranja i unapređenja poslovanja osnovne delatnosti i izrada kriterijuma za dodatno stimulisanje neposrednih izvršilaca u osnovnoj delatnosti, uz saglasnosti sa dokumentima koji proističu iz rada Komisije za socijalni dijalog, a u skladu sa čl. 61. i 63. Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti u Beogradu.
Svoje predloge, u smislu prethodnog stava, komisija će dostavljati generalnom direktoru i reprezentativnim sindikatima.
Pri predlaganju i utvrđivanju zaposlenog za čijim je radom prestala potreba, primenjivaće se kriterijumi iz zakona, kolektivnih ugovora i programa koje utvrđuje Upravni odbor, a na osnovu prestanka potrebe za obavljanjem određenih poslova.
Izuzetno, zaposlenom koji je u preduzeću proveo više od 20 godina, bez njegove saglasnosti ne može prestati radni odnos usled tehnoloških unapređenja ili ekonomskih teškoća.
Odluku o prestanku potrebe za radom zaposlenog, zbog tehničko-tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, donosi Upravni odbor poslodavca.
Poslodavac je dužan da, pre donošenja programa za rešavanje viška zaposlenih, u saradnji sa reprezentativnim sindikatima i republičkom organizacijom nadležnom za zapošljavanje, preduzme odgovarajuće mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih.
Mere sadrže ograničenje novog zapošljavanja, ograničenje prekovremenog rada, skraćivanje radnog vremena, utvrđivanje smanjivanja radne snage na određeni vremenski period, osposobljavanje i prekvalifikaciju za nova radna mesta, i slično.
Poslodavac je dužan da pre otkaza Ugovora o radu, u smislu člana 179. tačke 9. Zakona o radu, zaposlenom isplati otpremninu koja ne može biti niža od prosečne mesečne zarade zaposlenog ili poslodavca, ukoliko je to za zaposlenog povoljnije, isplaćene za poslednja tri meseca, koja prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina, za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu.
Ako poslodavac nema sopstvenih sredstava ili mu nedostaju sredstva za obezbeđenje prava viška zaposlenih utvrđenih Zakonom o radu, koristiće se sredstva planirana u budžetu grada, s tim što će se pri obračunu otpremnine primenjivati kriterijumi iz Sporazuma o merilima, kriterijumima i postupku za smanjenje broja zaposlenih u javnim komunalnim preduzećima čiji je osnivač grad Beograd usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena.
Zaposleni kome poslodavac posle isplate otpremnine, otkaže Ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom, ostvaruje pravo na novčanu naknadu i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu zaštitu, u skladu sa propisima o zapošljavanju.
Poslodavac je obavezan da sindikatu omogući delovanje u skladu sa njegovom ulogom i zadacima iz zakona, i to:
- da pokreće inicijative, podnosi zahteve i predloge i da zauzima stavove o svim pitanjima od značaja za uslove rada, materijalni i socijalni položaj zaposlenih,
- da se informiše o pitanjima koja su od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih,
- da se upozna sa materijalima i poziva da prisustvuje sednicama na kojima se razmatraju mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se odlučuje o pojedinačnim pravima zaposlenih.
Poslodavac je dužan:
- da sindikatu obezbedi korišćenje prostorija bez plaćanja naknade i pružanje potrebnih stručnih, administrativnih i tehničkih usluga neophodnih za njihov rad, kao i izradu završnog računa;
- da predstavnicima sindikata omogući informisanje zaposlenih, isticanjem obaveštenja na mestima koja su za to određena i koja su pristupačna zaposlenim;
- da se mišljenja i predlozi reprezentativnih sindikata razmotre pre donošenja odluke od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih i da se u odnosu na njih opredeli;
- da predstavnicima sindikata omogući odsustvovanja sa posla radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama, seminarima i kongresima na koje su pozvani.
Poslodavac je dužan da članarinu sindikata, a na osnovu overene i potpisane pristupnice sindikatu koju dostavlja radnik službi obračuna, uplati na tekući račun sindikata pri konačnom obračunu zarada za prethodni mesec.
Poslodavac je dužan da:
- omogući predsedniku - povereniku reprezentativnog sindikata, predstavniku reprezentativnog sindikata na nivou grada ili republike, izabranog u organe Sindikalne centrale da profesionalno obavljaju funkciju, kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci u interesu zaposlenih i poslodavca, koji proizilaze iz zakona i kolektivnih ugovora i da za to vreme primaju naknadu zarade poslova koje su obavljali;
- predsedniku sindikalne podružnice i sindikalnom povereniku reprezentativnog sindikata sporazumno obezbedi utvrđen broj plaćenih časova mesečno za obavljanje njegove funkcije, a ako se sporazum ne postigne, jednu polovinu od plaćenih časova koji se obezbeđuju za predsednika tog sindikata;
- predsednicima sindikalnih organizacija i sindikalnim poverenicima drugih (nereprezentativnih) sindikata obezbedi broj plaćenih časova mesečno za obavljanje funkcija, srazmerno broju članova, u skladu sa ovim kolektivnim ugovorom.
Predsednici organizacija sindikata kod poslodavca dužni su da obaveste generalnog direktora o izboru sindikalnih poverenika, odnosno predsednika sindikalnih podružnica (ime i prezime, saobraćajni pogon - organizaciona jedinica, poslove koje obavlja i dr.) da bi ostvarili pravo po ovom ugovoru.
Sindikalni poverenici, odnosno predsednici sindikalnih podružnica, koji imaju broj članova manji od 7,5% od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca, ne ostvaruju pravo na plaćene časove saglasno odredbama ovog ugovora.
Na osnovu izveštaja Službe obračuna i raspodele o broju članstva organizacije sindikata kod poslodavca, koji se svakih šest meseci dostavlja Sektoru za pravne poslove, generalni direktor utvrđuje mesečni fond plaćenih časova predstavnicima sindikalnih organizacija za obavljanje sindikalnih funkcija.
Poslodavac ne može da otkaže Ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i Ugovorom o radu, i to: predstavniku zaposlenih u Upravnom i Nadzornom odboru kod poslodavca, predsedniku, članovima odbora i organizacionih delova sindikata osnovanog kod poslodavca, imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku.
Ako predstavnik zaposlenih iz prethodnog stava ne postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i Ugovorom o radu, poslodavac može da mu otkaže Ugovor o radu.
Reprezentativni sindikati i drugi sindikati kod poslodavca dužni su da svoj rad organizuju tako da ne smeta redovnom radu i funkcionisanju preduzeća i da ne remeti propisanu radnu disciplinu.
Reprezentativni sindikati imaju pravo da svakih šest meseci budu obavešteni od strane poslodavca o poslovanju, nivou zarada, nivou zaposlenosti, sprovođenju odredbi kolektivnog ugovora i radno-socijalnim pitanjima od značaja za položaj zaposlenih, odnosno članova sindikata.
XII - PRAVA I DUŽNOSTI U ŠTRAJKU
Način organizovanja i sprovođenja štrajka vrši se u skladu sa Zakonom o štrajku i ovim ugovorom.
Štrajkom se ne sme ugroziti pravo na život, zdravlje i ličnu sigurnost.
Osnivač svojim aktom utvrđuje minimum procesa rada za vreme trajanja štrajka za sva javna komunalna preduzeća.
O utvrđenom minimumu procesa rada obaveštavaju se, pored javnih komunalnih preduzeća, svi korisnici preko sredstava javnog informisanja, imajući u vidu da preduzeća komunalne delatnosti pružaju proizvode i usluge koje su nezamenljiv uslov života i rada.
Generalni direktor određuje zaposlene koji su dužni da rade za vreme štrajka, radi obezbeđenja minimuma procesa rada, s tim da to ne mogu biti zaposleni koji su izabrani u štrajkački odbor.
Zaposleni koji obavljaju poslove za vreme štrajka, ispunjavajući minimum procesa rada, dužni su da izvršavaju naloge poslodavca.
Način obezbeđenja minimuma procesa rada utvrđuje generalni direktor preduzeća rešenjem, u neposrednoj saradnji sa štrajkačkim odborom koji može brojati do pet članova.
Rešenje iz stava jedan ovog člana sadrži poslove koji će se obavljati u vreme štrajka, kako bi se obezbedilo bezbedno i uredno odvijanje svih procesa unutar sistema kod poslodavca kojim se ostvaruje utvrđeni minimum procesa rada, kao i način rada na tim poslovima.
Opštim aktom generalnog direktora iz stava jedan ovog člana utvrđuju se uslovi rada i organizacija procesa, kao i obavljanje drugih poslova vezanih za organizovanje bezbednog i urednog odvijanja procesa rada preduzeća u celini.
Odredbe ovog ugovora i Zakona o štrajku primenjuju se i na štrajk upozorenja.
Izuzetno, način organizovanja štrajka upozorenja i štrajka podrške mogu dogovoriti poslodavac i reprezentativni sindikati.
Predstavnike zaposlenih imenuje i razrešava u Upravnom i Nadzornom odboru osnivač, na predlog zaposlenih.
Predstavnici zaposlenih imenuju se u Upravni i Nadzorni odbor preduzeća, koji čine 1/3 članova, na osnovu predloga sindikata, a postupak za predlaganje i biranje članova Upravnog i Nadzornog odbora, do okončanja, vodi i za njega odgovaraju reprezentativni sindikati, u dogovoru sa drugim sindikatima i zaposlenima, u skladu sa Statutom poslodavca.
Ukoliko je kod poslodavca organizovano više reprezentativnih sindikata, a ne postigne se dogovor da vode zajedničku akciju na predlaganju i biranju članova Upravnog i Nadzornog odbora, predlozi zaposlenih će se dostavljati generalnom direktoru, u smislu odredbi Statuta, srazmerno broju članova reprezentativnih sindikata.
Generalni direktor će na osnovu tih predloga predložiti osnivaču da za članove Upravnog, odnosno Nadzornog odbora budu izabrani zaposleni - članovi reprezentativnih sindikata srazmerno procentu članova u odnosu na broj zaposlenih kod poslodavca.
Reprezentativni sindikati učestvuju u postupku statusnih promena kod poslodavca, a posebno svojinske promene ili ugovaranja koncesija poslodavca.
Generalni direktor je dužan da u pripremi procesa u postupku statusnih promena preduzeća traži pisano mišljenje i predloge reprezentativnih sindikata. Reprezentativni sindikati svoje mišljenje moraju dostaviti poslodavcu u roku od 15 dana.
Poslodavac je dužan u roku od osam dana da se u pisanoj formi izjasni o mišljenjima i predlozima sindikata.
U slučaju statusne promene, odnosno promene poslodavca, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorima, poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika opšti akt i sve ugovore o radu koji važe na dan promene poslodavca.
Poslodavac prethodnik dužan je da o prenošenju Ugovora o radu na poslodavca sledbenika, pisanim putem obavesti zaposlene čiji se Ugovor o radu prenosi.
Poslodavac sledbenik dužan je da primenjuje opšti akt poslodavca prethodnika najmanje dve godine od dana promene poslodavca.
Upravni odbor, pre donošenja akta o rešavanju stambenih potreba zaposlenih i akta o zaštiti na radu, pribavlja mišljenje reprezentativnih sindikata.
Poslodavac će ovlašćenom sindikalnom povereniku ili predstavniku organa sindikata van preduzeća omogućiti da, po zahtevu zaposlenog za zaštitu prava, izvrši uvid u primenu kolektivnih ugovora i ostvarivanja prava zaposlenog, pod uslovom da zahtev nije rešen u postupku pred organima preduzeća.
XIV.1. Individualni radni spor
Spor koji nastane povodom otkaza Ugovora o radu ili isplate minimalne zarade može da se rešava pred arbitrom.
Strane u sporu sporazumno određuju arbitra iz reda stručnjaka u oblasti koja je predmet spora, upisanih u imenik Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.
Rok za pokretanje postupka pred arbitrom je tri dana od dana dostavljanja rešenja zaposlenom.
Poslodavac je dužan da zaposlenog, pri uručivanju rešenja kojima bi se mogla povrediti prava zaposlenog, pisano obavesti da on ili predstavnik sindikata koga on ovlasti, ima pravo da u roku od 90 dana može pokrenuti sudski postupak pred nadležnim sudom.
Sporovi koji nastanu u primeni ovog ugovora rešavaju se pred arbitražom, a na način i po postupku utvrđenim Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova.
Učesnici u zaključenju ovog ugovora će, u roku od 15 dana od dana nastanka spora u primeni kolektivnog ugovora, obrazovati arbitražu čiji je zadatak da nastali spor reši.
Arbitraža se obrazuje za svaki nastali spor.
Arbitraža broji pet članova.
U arbitražu svaki potpisnik ugovora imenuje po jednog predstavnika; jednog miritelja sporazumno predlažu osnivač, generalni direktor i reprezentativni sindikati iz reda stručnjaka za oblast koja je predmet spora.
Članovi arbitraže iz svojih redova biraju predsednika.
Arbitraža donosi odluku o spornom pitanju u roku od 15 dana od dana obrazovanja arbitraže.
Arbitraža donosi odluku većinom glasova svih članova.
Odluka arbitraže obavezuje učesnike u zaključivanju kolektivnog ugovora.
Ukoliko se spor ne reši mirnim putem, može se rešavati pred nadležnim sudom.
XV - PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Učesnici ugovora saglasni su da u okviru svojih ovlašćenja deluju u cilju obezbeđivanja uslova za primenu odredbi ovog ugovora.
Na pitanja koja nisu uređena ovim ugovorom neposredno se primenjuju odredbe Zakona o radu, Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalno stambenoj delatnosti u Beogradu.
Ugovor se zaključuje na tri godine, a smatra se zaključenim kada ga potpišu ovlašćeni predstavnici svih učesnika.
Važenje ovog ugovora može prestati sporazumom svih učesnika ili otkazom svakog od učesnika u zaključenju ugovora.
Otkaz ugovora se ostalim učesnicima dostavlja u pisanoj formi sa detaljnim obrazloženjem razloga za otkaz.
U slučaju otkaza učesnici su dužni da u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva otpočnu postupak pregovaranja radi rešavanja spornog pitanja.
Ovaj kolektivni ugovor, u slučaju otkaza, primenjuje se do rešenja spornog pitanja, a najduže šest meseci od podnošenja otkaza.
Izmene i dopune ovog ugovora može tražiti svaki učesnik pisanim putem. U zahtevu se navode razlozi zbog kojih se traže njegove izmene i dopune.
Najkasnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva učesnici su dužni da zajednički razmotre zahteve za izmene i dopune ovog ugovora i da odluče o zahtevu.
Za praćenje primene i tumačenje odredbi ovog ugovora formiraće se komisija, a sačinjavaju je po dva predstavnika potpisnika ovog ugovora.
Komisija se formira dostavljanjem predloga generalnom direktoru.
Generalni direktor ili lice koje on ovlasti, dužan je da u roku od 30 dana od dana potpisivanja kolektivnog ugovora, sazove prvu komisiju radi konstituisanja.
Ako jedna od strana potpisnika kolektivnog ugovora ne dostavi imena predstavnika, komisija će do dostavljanja imena predstavnika raditi bez tih članova i donositi punovažne odluke.
Članovi komisije biraju predsednika i sekretara iz sastava komisije. Način rada i dinamika rada regulisaće se Poslovnikom o radu koji donosi ova komisija, u roku od 15 dana od dana konstituisanja i o tome obaveštavaju potpisnike kolektivnog ugovora.
Komisija je obavezna da potpisnicima svaka tri meseca dostavlja izveštaj o primeni ovog ugovora. Komisija je dužna da sazove sednicu u roku od 15 dana od dana podnošenja pisanog zahteva jednog od potpisnika kolektivnog ugovora ili zaposlenog.
Zaključci i tumačenja koje donosi komisija, ako su jednoglasni imaju obavezujuću snagu za sve učesnike u zaključivanju kolektivnog ugovora.
Zaposleni koji sada ostvaruju pravo na skraćeno radno vreme po osnovu smenskog rada, rada noću i dr. nastavljaju sa radom pod istim uslovima do preispitivanja uslova u skladu sa članom 19. ovog ugovora.
Stupanjem na snagu ovog ugovora prestaje da važi Kolektivni ugovor kod poslodavca Gradskog saobraćajnog preduzeća "Beograd" broj 3600 od 26. aprila 2007. godine ("Službeni list grada Beograda", broj 14/2007).
Odredbe o zaradama primenjivaće se počev od narednog obračunskog meseca od meseca kada ugovor stupi na snagu, uz uslov da nije u suprotnosti sa zakonom.
Ovaj ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".