PRAVILNIKO ODGOVORNOSTI AVIO-PREVOZILACA U VAZDUŠNOM PREVOZU PREMA PUTNICIMA I NJIHOVOM PRTLJAGU("Sl. glasnik RS", br. 1/2010) |
1. Ovim pravilnikom se, uz prilagođavanje pravu Republike Srbije, preuzima Uredba Saveta (EZ) br. 2027/97 od 9. oktobra 1997. godine o odgovornosti avio-prevozilaca u vazdušnom prevozu prema putnicima i njihovom prtljagu.
2. Uredba (EZ) br. 2027/97 preuzima se u prečišćenom tekstu koji je izradio Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.
1. Odgovornost avio-prevozilaca Zajednice prema putnicima i njihovom prtljagu uređuje se odgovarajućim odredbama Montrealske konvencije.
2. Obaveza osiguranja iz člana 5. stav 3. i člana 8. stav 8. Uredbe Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 1008/2008 od 24. septembra 2008. godine, u onoj meri u kojoj se odnosi na odgovornost za putnike, podrazumeva obavezu avio-prevozioca Zajednice da bude osiguran do visine koja je podobna da sva lica koja imaju pravo na naknadu štete prime puni iznos naknade prema ovom pravilniku.
Pojedini izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) avio-prevozilac označava pravno lice ili preduzetnika koji ima važeću operativnu dozvolu ili njen ekvivalent;
2) avio-prevozilac Zajednice označava avio-prevozioca koji ima sedište ili boravište u Zajednici;
3) vazdušni prevoz unutar Zajednice označava vazdušni prevoz koji se odvija unutar Zajednice;
4) Varšavska konvencija označava Konvenciju za izjednačavanje izvesnih propisa o međunarodnom vazdušnom transportu koja je potpisana u Varšavi 12. oktobra 1929. godine ili Varšavsku konvenciju koja je izmenjena u Hagu 28. septembra 1955. godine ili Varšavsku konvenciju koja je dopunjena u Gvadalahari 18. septembra 1961. godine;
5) ECAA sporazum je Multilateralni sporazum između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja;
6) lice koje ima pravo na naknadu štete označava putnika, odnosno svako drugo lice koje je ovlašćeno da zahteva naknadu štete prouzrokovanu putniku, saglasno važećim propisima;
7) Montrealska konvencija označava Konvenciju o objedinjavanju izvesnih pravila za međunarodni prevoz vazdušnim putem, potpisanu u Montrealu 28. maja 1999. godine;
8) prtljag, ako nije drukčije određeno, označava registrovan ili neregistrovan prtljag shodno članu 17. stav 4. Montrealske konvencije;
9) SDR označava specijalno pravo vučenja (obračunska jedinica) koje određuje Međunarodni monetarni fond.
2. Ostali izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju značenje koje im pridaje Montrealska konvencija.
Pojmovi "Zajednica", "avio-prevozilac Zajednice" i "država članica" iz ovog pravilnika tumače se saglasno tač. 2. i 3. Aneksa II ECAA sporazuma.
Dodatni iznos koga, saglasno članu 22. stav 2. Montrealske konvencije, avio-prevozilac Zajednice može da zahteva ako putnik da posebnu izjavu da mu se prtljag isporuči na odredište, zasniva se na tarifi koja zavisi od dodatnih troškova prevoza i osiguranja prtljaga koji prelaze obične troškove za prtljag procenjene u visini koja je ista ili niža od granice odgovornosti. Tarifa je dostupna putniku, na njegov zahtev.
1. Avio-prevozilac Zajednice mora da neodložno, a najkasnije 15 dana po utvrđivanju identiteta fizičkog lica koje ima pravo na naknadu štete, isplati avans (predujam) koji je potreban za pokriće neposrednih ekonomskih potreba lica u srazmeri sa nastalom štetom.
2. Ne dirajući u primenu stava 1. ovog člana, avans u slučaju smrti ne sme biti manji od 16 000 SDR po putniku u protivvrednosti u evrima.
3. Isplata avansa nema dejstvo priznavanja odgovornosti i može da se uračuna u kasnija plaćanja zbog odgovornosti avio-prevozioca Zajednice. Isplaćeni avans je nepovratan, izuzev u slučaju iz člana 20. Montrealske konvencije ili ako lice koje je primilo avans nema pravo na naknadu štete.
1. Svi avio-prevozioci moraju pri prodaji usluga vazdušnog prevoza u Zajednici da obezbede da putnicima na svim prodajnim mestima, uključujući i telefonsku prodaju ili internetsku prodaju, bude dostupan kratak prikaz glavnih odredaba koje uređuju odgovornost prema putnicima i njihovom prtljagu, uključujući rokove za podnošenje tužbe za naknadu štete i mogućnost davanja posebne izjave o prtljagu. Da bi ispunili ovaj zahtev, avio-prevozioci Zajednice koriste obaveštenje sadržano u Aneksu ovog pravilnika. Ovaj kratak prikaz ili obaveštenje ne mogu da se koriste kao osnov za podnošenje zahteva za naknadu štete ili tumačenje ovog pravilnika i Montrealske konvencije.
2. Pored obaveštenja iz stava 1. ovog člana, svi avio-prevozioci koji obavljaju ili prodaju usluge vazdušnog prevoza u Zajednici moraju da svakom putniku predaju pismeno obaveštenje o:
- granici odgovornosti avio-prevozioca koja važi za određeni let u slučaju smrti ili telesne povrede, ako granica postoji,
- granici odgovornosti avio-prevozioca koja važi za određeni let u slučaju uništenja, gubitka ili oštećenja prljaga i upozorenje putniku da prtljag čija vrednost prelazi ovu granicu mora da bude prijavljen avio-prevoziocu pri registraciji prtljaga pre leta (check-in) ili da bude u potpunosti osiguran od strane putnika pre putovanja,
- granicu odgovornosti avio-prevozioca koja važi za određeni let u slučaju štete prouzrokovane kašnjenjem leta.
3. Ako celokupan prevoz obavljaju avio-prevozioci Zajednice, onda se granice odgovornosti koje su navedene u opisu obaveza obaveštavanja iz st. 1. i 2. ovog člana uvode ovim pravilnikom, izuzev ako avio-prevozilac Zajednice svojom voljom ne poveća granice odgovornosti. Ako prevoz obavljaju avio-prevozioci trećih država, st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se samo za prevoz u Zajednicu, unutar Zajednice ili iz Zajednice.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Odgovornost avio-prevozioca prema putnicima i njihovom prtljagu
Naknada štete u slučaju smrti ili telesne povrede
U pogledu odgovornost u slučaju smrti ili telesne povrede putnika ne postoje finansijska ograničenja. Avio-prevozilac ne može osporiti zahtev za naknadu štete do 100.000 SDR (približna protivvrednost u lokalnoj valuti). Preko toga iznosa, avio-prevozilac može da ospori zahtev za naknadu štete dokazujući da nije bio nepažljiv ili kriv na drugi način.
U slučaju telesne povrede ili smrti putnika, avio-prevozilac mora da u roku od 15 dana po utvrđivanju identiteta lica koje ima pravo na naknadu štete isplati licu avans koji je potreban za pokriće njegovih neposrednih ekonomskih potreba. U slučaju smrti putnika, avans ne sme biti niži od 16.000 SDR (približna vrednost u lokalnoj valuti).
U slučaju kašnjenja putnika, avio-prevozilac odgovara za štetu, izuzev ako je preduzeo sve razumne mere da izbegne štetu ili ako preduzimanje tih mera nije bilo moguće. Odgovornost za kašnjenje putnika ograničena je na 4.150 SDR (približna protivvrednost u lokalnoj valuti).
U slučaju kašnjenja prtljaga, avio-prevozilac odgovara za štetu, izuzev ako je preduzeo sve razumne mere da izbegne štetu ili ako preduzimanje tih mera nije bilo moguće. Odgovornost za kašnjenje prtljaga ograničena je na 1.000 SDR (približna protivvrednost u lokalnoj valuti).
Uništenje, gubitak ili oštećenje prtljaga
Avio-prevozilac je odgovoran za uništenje, gubitak ili oštećenje prtljaga do 1.000 SDR (približna protivvrednost u lokalnoj valuti). Kad je prtljag registrovan, avio-prevozilac je odgovoran i ako nije kriv, izuzev u slučaju nedostataka (defective) prtljaga. Kad prtljag nije registrovan, avio-prevozilac je odgovoran samo ako je kriv.
Viša granica odgovornosti za prtljag
Putnik ima pravo da postavi višu granicu odgovornosti avio-prevozioca ako najkasnije na prijavljivanju za let da posebnu izjavu i plati dodatni iznos.
Ako je prtljag oštećen, izgubljen, uništen ili ako kasni, putnik mora što pre da podnese pismenu žalbu avio-prevoziocu. U slučaju oštećenja registrovanog prtljaga putnik mora podneti žalbu u roku od sedam dana, a u slučaju kašnjenja prtljaga u roku od 21 dan, s tim što u oba slučaja rok počinje da teče od dana kad je prtljag predat putniku.
Odgovornost ugovornih i stvarnih avio-prevozilaca
Ako avio-prevozilac koji stvarno obavlja prevoz nije istovremeno i ugovorni avio-prevozilac, putnik može da podnese žalbu ili zahtev za naknadu štete protiv bilo koga od njih. Ako su u putnoj karti navedeni ime ili kod avio-prevozioca, on važi kao ugovorni avio-prevozilac.
Tužba za naknadu štete može da se podnese sudu u roku od dve godine od datuma kad je vazduhoplov sleteo ili je trebalo da sleti.
Osnovu za gore navedena pravila čini Montrealska konvencija od 28. maja 1999. godine i Pravilnik o odgovornosti avio-prevozilaca u vazdušnom prevozu prema putnicima i njihovom prtljagu koji je doneo Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.