PRAVILNIKO OSNOVNIM PRAVILIMA U OBLASTI CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA I OSNIVANJU EVROPSKE AGENCIJE ZA BEZBEDNOST VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA("Sl. glasnik RS", br. 1/2010) |
PRINCIPI
1.1. Ovim pravilnikom se, uz prilagođavanje pravu Republike Srbije, preuzima Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 216/2008 od 20. februara 2008. godine o osnovnim pravilima u oblasti civilnog vazduhoplovstva i osnivanju Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja, kojom se ukidaju Uputstvo Saveta 91/670/EEZ, Uredba (EZ) br. 1592/2002 i Uputstvo 2004/36/EZ (u daljem tekstu: Osnovna uredba) i tako uređuju osnovna pravila u oblasti civilnog vazduhoplovstva koja se odnose na osnovne uslove za projektovanje, proizvodnju, održavanje i korišćenje vazduhoplova i vazduhoplovnih proizvoda, na osoblje i organizacije koje su uključene u projektovanje, proizvodnju i održavanje vazduhoplova i vazduhoplovnih proizvoda i na osoblje i organizacije koje su uključene u letenje vazduhoplova, a sve da bi se omogućio stalan, visok i ujednačen nivo bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu.
1.2. Ovaj pravilnik ne primenjuje se na vojne, policijske i carinske vazduhoplove država članica i na njihove pilote, osoblje i organizacije iz 1.1. ovog člana.
2.1. Osnovni cilj ovog pravilnika je da uspostavi i održi visok i ujednačen nivo bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu u Evropi.
2.2. Dodatni ciljevi ovog pravilnika, u oblastima koje on obuhvata, jesu sledeći:
a) obezbeđivanje visokog i ujednačenog nivoa zaštite životne sredine;
b) olakšavanje slobodnog kretanje robe, lica i usluga;
v) promocija troškovne delotvornosti regulatornih postupaka i postupaka sertifikacije i izbegavanje dupliranja državnog i evropskog nivoa;
g) pomoć državama članicama u ispunjavanju njihovih obaveza koje proizlaze iz Čikaške konvencije, postavljanjem osnova za zajedničko tumačenje i ujednačenu primenu Čikaške konvencije i omogućavanjem da se njene odredbe uvažavaju u ovom pravilniku i u pravilima za njegovo izvršenje;
d) isticanje gledišta Zajednice o pravilima i standardima bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu, uspostavljanjem odgovarajuće saradnje s trećim državama i međunarodnim organizacijama;
đ) obezbeđivanje ujednačene primene uslova poslovanja za sve učesnike na tržištu Zajednice.
2.3. Osnovni i dodatni ciljevi ovog pravilnika postižu se:
a) pripremom i donošenjem potrebnih akata i njihovom ujednačenom primenom;
b) priznavanjem sertifikata, dozvola, odobrenja ili drugih dokumenata koji su izdati za vazduhoplove, motore i elise, lica, osoblje i organizacije prema ovom pravilniku i pravilima za njegovo izvršenje, bez postavljanja dodatnih zahteva;
v) osnivanjem nezavisne Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja (Agencija);
g) tako što nacionalne vazduhoplovne vlasti i Agencija unutar svojih odgovornosti ujednačeno primenjuju sva potrebna akta.
3.1. Ovaj pravilnik primenjuje se na vazduhoplove i na njima ugrađene vazduhoplovne proizvode:
a) koje je projektovala ili proizvela organizacija nad kojom bezbednosni nadzor obavlja Agencija ili država članica;
b) koji su registrovani u državi članici, izuzev ako je regulatorni bezbednosni nadzor nad vazduhoplovom poveren trećoj državi i ako ga ne koristi operater iz Zajednice;
v) koji su registrovani u trećoj državi i koje:
- koriste operateri vazduhoplova nad čijim letovima nadzor obavlja država članica ili
- koriste operateri vazduhoplova koji imaju sedište ili boravište u Zajednici, a za letove u Zajednicu, unutar Zajednice ili iz Zajednice;
g) koji su registrovani u trećoj državi ili u državi članici koja je poverila regulatorni bezbednosni nadzor nad vazduhoplovom trećoj državi, i koji operater iz treće države koristi za letove u Zajednicu, unutar Zajednice ili iz Zajednice.
3.2. Sa ovim pravilnikom mora da bude usklađeno osoblje koje je uključeno u letove vazduhoplova iz 3.1. b), v) ili g) ovog člana kao i letovi vazduhoplova iz 3.1. b), v) ili g) ovog člana.
3.3. Odredbe 3.1. i 3.2. ovog člana ne primenjuju se na vazduhoplove iz člana 4.1. ovog pravilnika, izuzev što se odredba 3.2. ovog člana primenjuje na vazduhoplove iz 4.1. a) alineja druga, 4.1. g) i 4.1. ž) ovog pravilnika, kad se koriste za komercijalni prevoz.
3.4. Ovim pravilnikom ne dira se u prava trećih država koja su određena međunarodnim konvencijama, posebno Čikaškom konvencijom.
Vazduhoplovi na koje se ne primenjuju čl. 3.1. i 3.2. ovog pravilnika
4.1. Odredbe člana 3.1. i 3.2. ovog pravilnika ne primenjuju se na:
a) vazduhoplove istorijskog karaktera koji:
- predstavljaju jednostavne vazduhoplove čiji je početni dizajn izrađen pre 1. januara 1955. godine, a proizvodnja prekinuta pre 1. januara 1975. godine,
- imaju jasnu istorijsku važnost, zbog učešća u važnom istorijskim događaju ili istaknutog mesta u razvoju vazduhoplovstva ili važne uloge koju su odigrali u okviru oružanih snaga države članice;
b) vazduhoplove koji su posebno projektovani ili izmenjeni za potrebe istraživanja, eksperimentalne i naučne svrhe, ako se proizvode u veoma malom broju;
v) vazduhoplove čijih je najmanje 51% izgradio amater ili nedobitno udruženje amatera za sopstvene potrebe i bez komercijalnog cilja;
g) vazduhoplove koji su bili u upotrebi u vojnim snagama, izuzev vazduhoplova čije je projektne standarde usvojila Agencija;
d) avione, helikoptere i padobrane s pogonom koji nemaju više od dva sedišta i čija maksimalna sertifikovana masa na poletanju (MTOM), koja je određena u državi članici, ne prelazi:
- 300 kg, za kopnene avione ili helikoptere jednosede,
- 450 kg, za kopnene avione ili helikoptere dvosede,
- 330 kg, za amfibije ili hidroavione/helikoptere jednosede,
- 495 kg, za amfibije ili hidroavione/helikoptere dvosede pod uslovom da, kad se koriste bilo kao hidroavioni/helikopteri ili kao kopneni avioni/helikopteri, njihova masa bude ispod njihovih MTOM ograničenja,
- 472,5 kg, za kopnene avione dvosede opremljene padobranskim sistemom za bezbedno zaustavljanje aviona koji je montiran na nosaču aviona,
- 315 kg, za kopnene avione jednosede opremljene padobranskim sistemom za bezbedno zaustavljanje aviona koji je montiran na nosaču aviona,
i avione koji imaju brzinu kočenja ili najmanju trajnu brzinu letenja u konfiguraciji za sletanje koja ne prelazi 35 čvorova od kalibrisane brzine leta (CAS);
đ) žiroplane jednosede i dvosede s maksimalnom odobrenom masom na poletanju koja ne prelazi 560 kg;
e) jedrilice, uključujući i one koje se nožno lansiraju, čija maksimalna strukturalna masa ne prelazi 80 kg u verziji jednoseda ili 100 kg u verziji dvoseda;
ž) kopije vazduhoplova koji zadovoljavaju kriterijume pod a) ili g), za koje je projekat strukture sličan originalnom vazduhoplovu;
z) bespilotne letelice čija operativna masa ne prelazi 150 kg;
i) bilo koje druge vazduhoplove čija masa kad su prazni (maximum empty mass) ne prelazi 70 kg, uključujući i gorivo.
Pojedini izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) bezbednost u vazduhoplovstvu (safety) jeste stanje u kome se rizik od ugrožavanja života i zdravlja ljudi i prouzrokovanja štete imovini održava na prihvatljivom nivou, stalnim uočavanjem opasnosti i kontrolom rizika od uočenih opasnosti (ranije "sigurnost u vazduhoplovstvu");
2) vazduhoplovni proizvod čine motori, elise, delovi i uređaji;
3) delovi i uređaji podrazumevaju svaki instrument, opremu, mehanizam, deo, spravu, pribor ili dodatak, uključujući komunikacijsku opremu, koji se upotrebljava ili je namenjen za upotrebu pri korišćenju ili nadzoru vazduhoplova u letu i koje je instaliran u vazduhoplov ili pričvršćen na vazduhoplov, što obuhvata i delove strukture vazduhoplova, delove motora ili delove elise;
4) ECAA sporazum je Multilateralni sporazum između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja;
5) zaštita u vazduhoplovstvu (security) označava skup mera i ljudskih i materijalnih potencijala kojima se vazduhoplovstvo obezbeđuje od radnji nezakonitog ometanja (ranije "bezbednost u vazduhoplovstvu");
6) komercijalni prevoz označava svako korišćenje vazduhoplova uz novčanu naknadu ili za vrednost ekvivalentnu novčanoj naknadi koje je dostupno javnosti ili, ako nije dostupno javnosti, koje se odvija na osnovu ugovora između operatera vazduhoplova i korisnika pri čemu korisnik nema nikakvu kontrolu nad operaterom vazduhoplova;
7) kvalifikovana organizacija označava organ kome Agencija ili nacionalna vazduhoplovna vlast mogu da povere poseban zadatak sertifikacije, koji se odvija pod nadzorom i odgovornošću Agencije, odnosno nacionalne vazduhoplovne vlasti;
8) lica koja se nalaze u vazduhoplovu označavaju članove posade i lica koja se prevoze u vazduhoplovu;
9) lica koja se prevoze u vazduhoplovu označavaju putnike i lica koja ne plaćaju cenu prevoza;
10) ovlašćenje (rating) označava izjavu u dozvoli koja određuje prava, posebne uslove ili ograničenja koja se na nju odnose;
11) operater označava pravno ili fizičko lice koje koristi ili namerava da koristi jedan ili više vazduhoplova;
12) operativni opseg (operativna envelopa) određuje granične vrednosti visine i brzine vazduhoplova pri kojima mogu da se bezbedno preduzimaju uobičajeni letački manevri, a nalazi se u letačkom priručniku i preuzima u operativni priručnik;
13) planirani aerodromi jesu aerodrom poletanja, odredišni aerodrom (aerodrom sletanja) i alternativni aerodromi;
14) sertifikat označava odobrenje, dozvolu ili neki drugi dokument koji se izdaje kao rezultat sertifikacije;
15) sertifikacija označava sve oblike priznavanja da su vazduhoplov, vazduhoplovni proizvod, lice ili organizacija usklađeni s važećim uslovima, uključujući pravila za izvršenje ovog pravilnika, i izdavanje odgovarajućeg sertifikata kojim se usklađenost potvrđuje;
16) složeni motorni vazduhoplov jeste avion čija maksimalna sertifikovana masa na poletanju prelazi 5.700 kg ili čiji sertifikovan broj sedišta za smeštaj lica koja se prevoze prelazi 19 ili koji je sertifikovan za let s najmanje dopuštenom posadom koja se sastoji od najmanje dva pilota ili koji je opremljen s jednim ili više turbomlaznih ili više turboelisnih motora; helikopter čija maksimalna sertifikovana masa na poletanju prelazi 3.175 kg ili čiji sertifikovan broj sedišta za smeštaj lica koja se prevoze prelazi devet ili koji je sertifikovan za let s najmanje dopuštenom posadom koja se sastoji od najmanje dva pilota; vazduhoplov s nagibnim rotorom;
17) stalni nadzor označava poslove kojima se proverava da li se uslovi pod kojima je sertifikat izdat trajno ispunjavaju tokom važenja sertifikata, kao i preduzimanje zaštitnih mera;
18) Čikaška konvencija predstavlja Konvenciju o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu i Anekse uz Konvenciju, koja je potpisana u Čikagu, 7. decembra 1944. godine;
19) školski uređaj za simuliranje leta označava bilo koji tip uređaja kojim se na zemlji simuliraju uslovi leta; on uključuje simulatore leta, uređaje za osposobljavanje za letenje, uređaje za obuku za letenje i navigaciju i osnovne uređaje za osposobljavanje za instrumentalno letenje.
6.1. Pojmovi "Zajednica", "propisi Zajednice", "Ugovor o osnivanju Evropske zajednice", "aerodrom u državi članici" "aerodrom Zajednice" i "država članica" iz ovog pravilnika tumače se saglasno tačkama 2. i 3. Aneksa II ECAA sporazuma.
6.2. Pojam "nacionalna vazduhoplovna vlast" i "vazduhoplovna vlast države članice" iz ovog pravilnika tumači se kao Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.
1. Sertifikat o tipu, o plovidbenosti i organizacije
7.1. Vazduhoplovi iz člana 3.1. a), b) i v) ovog pravilnika moraju da budu usklađeni sa osnovnim uslovima za plovidbenost (čl. 11-15. ovog pravilnika).
7.2. Usklađenost vazduhoplova iz člana 3.1. b) ovog pravilnika i na njima ugrađenih vazduhoplovnih proizvoda sa osnovnim uslovima za plovidbenost utvrđuje se prema sledećim zahtevima:
a) vazduhoplov, motor i elisa moraju da imaju sertifikat o tipu. Sertifikatu o tipu, odobrenje za promenu sertifikata o tipu i dodatni sertifikat o tipu izdaje se kad podnosilac zahteva dokaže da su vazduhoplov, motor ili elisa usklađeni sa osnovama za sertifikaciju tipa (član 57. ovog pravilnika) kojima se obezbeđuje usklađenost sa osnovnim uslovima za plovidbenost (čl. 11-15. ovog pravilnika) i kad nemaju osobine ili karakteristike koje ih čine nesigurnim za let. Sertifikatom o tipu vazduhoplova, motora i elise obuhvaćeni su i delovi i uređaji na njima;
b) za delove i uređaje mogu da se izdaju posebni sertifikati, kad se dokaže da su usklađeni s detaljnim specifikacijama plovidbenosti kojima se obezbeđuje usklađenost sa osnovnim uslovima za plovidbenost (čl. 11-15. ovog pravilnika);
v) za svaki vazduhoplov izdaje se pojedinačni sertifikat o plovidbenosti, kad se dokaže da je vazduhoplov usklađen sa projektom tipa koji je odobren u njegovom sertifikatu o tipu i kad s tim povezana dokumentacija, pregledi i testiranja pokažu da je vazduhoplov u stanju da bezbedno leti. Pojedinačni sertifikat o plovidbenosti važi dok se ne suspenduje ili ne stavi van snage i dok se vazduhoplov održava prema uputstvima za kontinuiranu plovidbenost vazduhoplova (član 14. ovog pravilnika) i saglasno merama koje budu usvojene za izvršenje ovog pravilnika u oblasti plovidbenosti (član 10. ovog pravilnika);
g) organizacije za održavanje vazduhoplova i vazduhoplovnih proizvoda moraju da dokažu da su osposobljene i da imaju sredstva za ispunjavanje obaveza povezanih s njihovim pravima. Ako drukčije nije dogovoreno, osposobljenost i sredstva priznaju se izdavanjem odobrenja. Prava koja su data organizaciji i njihov domašaj određuju se u uslovima odobrenja;
d) organizacije za projektovanje i proizvodnju vazduhoplova i vazduhoplovnih proizvoda moraju da dokažu da su osposobljene i da imaju sredstva za ispunjavanje obaveza povezanih s njihovim pravima. Ako drukčije nije dogovoreno, osposobljenost i sredstva priznaju se izdavanjem odobrenja. Prava koja su data organizaciji i njihov domašaj određuju se u uslovima odobrenja;
Pored toga:
đ) od osoblja koje je odgovorno za puštanje vazduhoplova i vazduhoplovnog proizvoda u upotrebu posle radova održavanja može da se zahteva odgovarajući sertifikat (sertifikat osoblja);
e) sposobnost organizacija koje sprovode obuku za održavanje da ispunjavaju obaveze povezane s njihovim pravima za izdavanje sertifikata iz 7.2. đ) ovog člana može da se prizna izdavanjem odobrenja.
7.3. Vazduhoplovi iz člana 3.1. a) ovog pravilnika i na njima ugrađeni vazduhoplovni proizvodi moraju da budu usklađeni sa 7.2. a), b) i d) ovog člana.
Ograničeni sertifikat o plovidbenosti
8.1. Ograničeni sertifikat o plovidbenosti izdaje se za vazduhoplov kome nije izdat sertifikat o tipu saglasno članu 7.2. a) ovog pravilnika, ako se dokaže da je vazduhoplov usklađen s posebnim specifikacijama plovidbenosti i da uprkos odstupanja od osnovnih uslova za plovidbenost (čl. 11-15. ovog pravilnika) može bezbedno da se koristi. Vazduhoplovi koji ispunjavaju uslove za izdavanje ograničenih sertifikata o plovidbenosti i ograničenja pri njihovom korišćenju određuju se saglasno merama za izvršenje ovog pravilnika u oblasti plovidbenosti (član 10. ovog pravilnika).
8.2. Kad broj vazduhoplova koji ispunjavaju uslove za izdavanje ograničenog sertifikata o plovidbenosti to opravdava, može da se izda ograničeni sertifikat o tipu i utvrdi odgovarajuća osnova za sertifikaciju tipa.
8.3. Za vazduhoplov može da se izda dozvola za let (Permit to fly), ako je vazduhoplov sposoban da bezbedno obavi osnovni let. Dozvola za let sadrži odgovarajuća ograničenja kojima se štiti bezbednost trećih lica.
Organizacije (uključujući i preduzetnike) za projektovanje, proizvodnju ili održavanje vazduhoplova ili vazduhoplovnog proizvoda i sprovođenje obuke za održavanje
9.1. Organizaciji za projektovanje, proizvodnju ili održavanje vazduhoplova i vazduhoplovnog proizvoda izdaje se odgovarajuće odobrenje ako ima:
a) sredstva koja su potrebna za njenu delatnost, a pre svega odgovarajuće prostorije, opremu, alat i materijal;
b) odgovarajuće osoblje;
v) dokumentaciju u kojoj se opisuje delatnost, određuju procedure po kojoj se obavlja delatnost i navode odgovornosti za obavljanje delatnosti;
g) pristup odgovarajućim podacima i arhivu;
d) sistem upravljanja koji joj omogućava da stalno bude usklađena s postupcima kojima se ostvaruju osnovni uslovi za plovidbenost, koji se održava i stalno stremi poboljšanju;
đ) po potrebi, zaključene ugovore s drugim organizacijama, kojima se omogućava da njena delatnost stalno bude usklađena s postupcima kojima se ostvaruju osnovni uslovi za plovidbenost;
e) program prijavljivanja događaja i/ili program obrade svakog događaja, kojim se stalno poboljšava bezbednost proizvoda, i koji se koristi u sistemu upravljanja (tačka d) ovog stava) i u primeni ugovora koji se, po potrebi, zaključuje s drugim organizacijama (tačka đ) ovog stava).
9.2. Organizaciji koja sprovodi obuku za održavanje odobrenje se izdaje ako ispunjava uslove iz 9.1. ovog člana, s tim što nije obavezna da uspostavi program prijavljivanja i/ili program obrade događaja (9.1. e) ovog člana), niti da, po potrebi, zaključuje ugovore s drugim organizacijama (9.1. đ) ovog člana).
2. Mere za izvršenje ovog pravilnika u oblasti plovidbenosti
10.1. Mere koje su namenjene za izmene i dopune sporednih elemenata članova 7. i 8. ovog pravilnika (koji odgovaraju članu 5. Osnovne uredbe) njihovim dopunjavanjem, usvajaju se prema regulatornom postupku koji je podrobno predviđen u članu 102.4. ovog pravilnika. Njima se posebno određuju:
a) uslovi za određivanje osnova za sertifikaciju tipa koji se primenjuju na vazduhoplove, motore i elise i obaveštavanje podnosilaca zahteva o njima;
b) uslovi za određivanje detaljnih specifikacija plovidbenosti koji se primenjuju na delove i uređaje i obaveštavanje podnosilaca zahteva o njima;
v) uslovi za određivanje posebnih specifikacija plovidbenosti koji se primenjuju na vazduhoplove, motore i elise koji ispunjavaju uslove za izdavanje ograničenog sertifikata o plovidbenosti i obaveštavanje podnosilaca zahteva o njima;
g) uslovi za izdavanje i prosleđivanje obaveznih informacija potrebnih za obezbeđivanje kontinuirane plovidbenost vazduhoplova, motora i elise;
d) uslovi za izdavanje, održavanje, promenu, suspenziju ili stavljanje van snage sertifikata o tipu, ograničenog sertifikata o tipu, odobrenja za promenu sertifikata o tipu, pojedinačnog sertifikata o plovidbenosti, ograničenog sertifikata o plovidbenosti, dozvole za let i sertifikata za vazduhoplove i vazduhoplovne proizvode, što uključuje:
- uslove za određivanje vremena na koje se izdaju sertifikati kad je njihovo trajanje ograničeno i uslove za produženje njihovog važenja (obnavljanje),
- ograničenja koja se primenjuju kod izdavanja dozvole za let. Ograničenja se posebno odnose na svrhu leta, vazdušni prostor u kome se leti, osposobljenost letačke posade i na lica koja se prevoze vazduhoplovom,
- vazduhoplove koji ispunjavaju uslove za izdavanje ograničenih sertifikata o plovidbenosti i s tim povezana ograničenja,
- minimalni program obuke osoblja odgovornog za puštanje vazduhoplova i vazduhoplovnog proizvoda u upotrebu posle radova održavanja, da bi se omogućila usklađenost s članom 7.2. đ) ovog pravilnika,
- minimalni program obuke pilota i prikladnost simulatora povezanih s tim programom, da bi se omogućila usklađenost s čl. 17-20. ovog pravilnika,
- Glavna lista minimalne ispravnosti opreme vazduhoplova kako je primereno, i dodatne specifikacije plovidbenosti za određeni tip leta, da bi se omogućila usklađenost s čl. 35. i 36. ovog pravilnika;
đ) uslovi za izdavanje, održavanje, promenu, suspenziju ili stavljanje van snage odobrenja organizacija za projektovanje, proizvodnju ili održavanje vazduhoplova i vazduhoplovnog proizvoda i organizacija koje sprovode obuku za održavanje, kao i uslovi pod kojima se ta odobrenja ne zahtevaju;
e) uslovi za izdavanje, održavanje, promenu, suspenziju ili stavljanje van snage sertifikata osoblja odgovornog za puštanje vazduhoplova i vazduhoplovnog proizvoda u upotrebu posle radova održavanja;
ž) odgovornosti imalaca sertifikata;
z) način na koji se za vazduhoplove iz člana 7.1. ovog pravilnika, koji nisu obuhvaćeni s čl. 7.2. i 8. ovog pravilnika, dokazuje usklađenost sa osnovnim uslovima za plovidbenost;
i) način na koji se za vazduhoplove iz člana 3.1. v) ovog pravilnika dokazuje usklađenost sa osnovnim uslovima za plovidbenost.
10.2. Pri usvajanju mera iz 10.1. ovog člana Komisija se posebno stara da mere:
a) odražavaju najnovija dostignuća i najbolju praksu u oblasti plovidbenosti;
b) uvažavaju svetska vazduhoplovna praktična iskustva i naučni i tehnički razvoj;
v) omogućavaju trenutnu reakciju na utvrđene uzroke nesreća i ozbiljnih nezgoda;
g) za vazduhoplove iz člana 3.1. v) ovog pravilnika ne uvedu zahteve koji su nespojivi sa obavezama država članica prema Međunarodnoj organizaciji civilnog vazduhoplovstva (ICAO).
3. Osnovni uslovi za plovidbenost
Integritet strukture vazduhoplova
11.1. Integritet vazduhoplova, motora i elise obezbeđuje se za sve uslove leta koji se očekuju tokom operativnog veka vazduhoplova. Usklađenost sa zahtevima dokazuje se procenama ili analizama kojima, po potrebi, mogu da se pridodaju testovi.
11.2. Struktura i materijali: Integritet strukture vazduhoplova obezbeđuje se saglasno operativnom opsegu vazduhoplova (operativnoj envelopi) i dovoljno iznad njega, uključujući pogonski sistem, i održava tokom operativnog veka vazduhoplova.
11.3. Svi delovi vazduhoplova čiji kvar može da umanji integritet strukture moraju da se, bez štetnih deformacija ili kvara, usklade sa sledećim elementima (ovo obuhvata sve delove koji imaju značajnu masu i sredstva za njihovo učvršćivanje):
a) moraju da se uvaže sve kombinacije opterećenja koje se razumno očekuju u okviru ili dovoljno iznad okvira mase, težišta, operativnih opsega i operativnog veka vazduhoplova. Ovo uključuje i opterećenja usled udara vetra, manevara, dovođenja kabine vazduhoplova pod pritisak (presurizacija kabine), pomeranja pokretnih površina vazduhoplova i upotrebe upravljačkih sistema i pogonskog sistema vazduhoplova, kako u letu, tako i na zemlji;
b) moraju da se uvaže opterećenja i mogući kvarovi koji su izazvani prinudnim sletanjem na zemlju ili na vodu;
v) moraju da se uvaže dinamička dejstva pri reakciji strukture na sva opterećenja iz tačke a) ovog stava.
11.4. Vazduhoplov ne sme da ima aeroelastičnu nestabilnost i prekomerne vibracije.
11.5. Proizvodni postupci i materijali koji se koriste za proizvodnju vazduhoplova moraju da rezultiraju poznatim i ponovljivim karakteristikama strukture vazduhoplova, pri čemu se uzima u obzir svaka promena u materijalu koja je vezana za operativnu sredinu vazduhoplova.
11.6. Dejstva cikličnog opterećenja, pogoršanja uzrokovana operativnom sredinom i korišćenjem i slučajni i pojedinačni izvori oštećenja ne smeju da umanje integritet strukture vazduhoplova ispod prihvatljivog nivoa preostale čvrstine. Za ove slučajeve objavljuju se potrebna uputstva za obezbeđivanje kontinuirane plovidbenosti vazduhoplova.
Integritet pogonskog sistema vazduhoplova
12.1. Integritet pogonskog sistema vazduhoplova (tj. motora i elise ako ona postoji) obezbeđuje se prema operativom opsegu pogonskog sistema i dovoljno iznad njega i održava tokom operativnog veka pogonskog sistema.
12.2. Pogonski sistem vazduhoplova mora da, u okviru navedenih granica, proizvodi zahtevani potisak ili snagu u svim uslovima leta vazduhoplova, pri čemu se uzimaju u obzir dejstva i uslovi operativne sredine.
12.3. Proizvodni postupci i materijali koji se koriste pri proizvodnji pogonskog sistema vazduhoplova moraju da rezultiraju poznatim i ponovljivim strukturnim ponašanjem, pri čemu se uvažavaju sve promene u materijalu koje su vezane za operativnu sredinu.
12.4. Dejstva cikličnog opterećenja pogonskog sistema vazduhoplova, pogoršanje uzrokovana operativnom sredinom i mogući kvar dela ne smeju da umanje integritet pogonskog sistema ispod prihvatljivog nivoa. Za ove slučajeve objavljuju se potrebna uputstva za obezbeđivanje kontinuirane plovidbenosti vazduhoplova.
12.5. Moraju da se objave sva potrebna uputstva, obaveštenja i zahtevi koji omogućavaju bezbedno i ispravno povezivanje između pogonskog sistema i vazduhoplova.
Sistemi, oprema i uređaji vazduhoplova
13.1. Vazduhoplov ne sme da ima projektne karakteristike ili detalje koji su se primenom u praksi pokazali kao opasni.
13.2. Vazduhoplov, uključujući sisteme, opremu i uređaje koji se zahtevaju za sertifikat o tipu ili operativnim procedurama vazduhoplova, moraju da rade kako je to određeno, pod svim predvidivim operativnim uslovima i saglasno operativnom opsegu i dovoljno iznad njega. Pri tome, uvažava se operativna sredina sistema, opreme ili uređaja vazduhoplova. Ostali sistemi, oprema i uređaji koji se ne zahtevaju za sertifikat o tipu ili operativnim procedurama ne smeju, nezavisno od toga da li su ispravni ili ne, da umanje bezbednost leta ili da ugroze ispravan rad bilo kojeg drugog sistema, opreme ili uređaja vazduhoplova. Korišćenje sistema, oprema i uređaja vazduhoplova ne sme da iziskuje posebne sposobnosti ili snagu ljudi.
13.3. Sistemi, oprema i uređaji vazduhoplova, posmatrani odvojeno i u međusobnoj vezi, moraju biti projektovani tako da bilo koji potpuni otkaz (sistema, opreme, uređaja) ne proizađe iz pojedinačnog kvara (sistema, opreme, uređaja) za koji ne može da se pokaže da je izuzetno malo verovatan. Između verovatnoće pojedinačnog kvara i ozbiljnosti njegovih dejstava na vazduhoplov i lica koja se nalaze u vazduhoplovu mora da postoji obrnuti odnos. S obzirom na veličinu i raznolikost konfiguracija vazduhoplova, može da se dogodi da navedeni kriterijum pojedinačnog kvara ne bude delimično ispunjen za neke delove i neke sisteme helikoptera i malih aviona.
13.4. Podaci koji su potrebni za bezbedno obavljanje leta i podaci koji utiču da obavljanje leta ne bude bezbedno dostavljaju se posadi i osoblju koje održava vazduhoplov, na jasan, nedvosmislen i primeren način. Sistemi, oprema i komande vazduhoplova, kao i oznake i obaveštenja, moraju da budu tako projektovani i postavljeni da umanje mogućnost grešaka koje mogu da izazovu opasnost.
13.5. Pri projektovanju potrebne su mere predostrožnosti kako bi se što više umanjile opravdano moguće pretnje vazduhoplovu i licima koja se nalaze u vazduhoplovu i izvan njega, uključujući zaštitu od mogućih velikih kvarova ili otkaza nekog uređaja vazduhoplova.
Kontinuirana plovidbenost vazduhoplova
14.1. Moraju da se izrade uputstva za kontinuiranu plovidbenost da bi se omogućilo da se standard plovidbenosti za sertifikaciju tipa vazduhoplova održava tokom operativnog veka vazduhoplova.
14.2. Obezbeđuju se sredstva koja omogućavaju inspekcijski pregled, podešavanje, podmazivanje, uklanjanje ili zamenu delova i uređaja vazduhoplova kad je to potrebno za postizanje kontinuirane plovidbenost vazduhoplova.
14.3. Uputstva za kontinuiranu plovidbenost vazduhoplova moraju da budu u formi jednog priručnika ili više njih, zavisno od brojnosti podataka. Priručnici moraju da obuhvate uputstva za održavanje i popravke vazduhoplova, podatke o servisiranju, postupke za otkrivanje kvarova i inspekcijske preglede, u obliku koji je pogodan za praktičnu upotrebu priručnika.
14.4. Uputstva za kontinuiranu plovidbenost vazduhoplova sadrže ograničenja plovidbenosti, kojima se određuje vreme za obaveznu zamenu, razmak vremena između inspekcijskih pregleda i postupci u kojima se sprovode inspekcijski pregledi.
Aspekti plovidbenosti pri korišćenju vazduhoplova i radu motora i elise
15.1. Ovim članom navode se pitanja koji moraju da se razmotre da bi se postigao zadovoljavajući nivo bezbednosti lica koja se nalaze u vazduhoplovu ili na zemlji za vreme korišćenja vazduhoplova.
15.2. Određuju se vrste letova koji su odobreni vazduhoplovu i ograničenja i podaci koji su neophodni za bezbedan let, uključujući i ograničenja koja proizlaze iz operativne sredine i performansi vazduhoplova.
15.3. Upravljanje vazduhoplovom mora da bude bezbedno. Vazduhoplov mora da bude sposoban za bezbedne manevre pod svim operativnim uslovima koji su određeni, pa i kad se javi otkaz jednog pogonskog sistema vazduhoplova ili više njih. Pri tome se uzimaju u obzir izdržljivost pilota, unutrašnjost letačke kabine, radno opterećenje pilota i druge ljudske mogućnosti, kao i faza i trajanje leta.
15.4. Prelaz iz jedne u drugu fazu leta mora da bude jednostavan i da ne zahteva posebne sposobnosti ili oprez pilota ili posebnu izdržljivost ili posebno radno opterećenje pilota u svim mogućim operativnim uslovima.
15.5. Vazduhoplov mora da pokaže takvu stabilnost da se pred pilota ne postave prekomerni zahtevi, uzimajući u obzir fazu i trajanje leta.
15.6. Utvrđuju se procedure za korišćenje vazduhoplova u uobičajenim situacijama, u slučaju kvara i u vanrednim situacijama.
15.7. Vazduhoplov mora da ima, zavisno od njegovog tipa, alarme i druge znakove upozorenja kojima se sprečava prekoračenje operativnog opsega vazduhoplova.
15.8. Performanse vazduhoplova i njegovih sistema omogućavaju da se vazduhoplov bezbedno vrati iz ekstremnih stanja u koja može doći.
15.9. Podaci o operativnim ograničenjima i drugi podaci koji su neophodni za bezbedno korišćenje vazduhoplova dostupni su članovima posade.
15.10. Korišćenje vazduhoplova i rad motora i elise štite se od opasnosti izazvanih različitim spoljnim ili unutrašnjim uslovima, uključujući i uslove operativne sredine.
15.11. Nijedna situacija koja nije bezbedna ne sme da nastane usled izloženosti pojavama kao što su, pre svega, loši meteorološki uslovi, munje, udari ptica, visoko frekventna polja radijacije, ozon itd., koje razumno mogu da se očekuju tokom leta vazduhoplova i rada motora i elise.
15.12. Kabina vazduhoplova mora da licima koja se prevoze pruži odgovarajuće uslove za prevoz i primerenu zaštitu od očekivanih opasnosti do kojih može doći u toku leta ili koje su posledica opasnih situacija, uključujući požar, dim, otrovne gasove i brzo opadanje pritiska kabine vazduhoplova. Licima koja se nalaze u vazduhoplovu obezbeđuje se razumna mogućnost da izbegnu ozbiljne povrede ili da brzo napuste vazduhoplov, kako bi se sačuvali od dejstva sila usporavanja vazduhoplova kod prinudnog sletanja na zemlju ili na vodu. Vazduhoplov mora da ima jasna i nedvosmislena obaveštenja i znake kojima se licima koja se nalaze u vazduhoplovu daju uputstva o pravilnom ponašanju u slučaju prinudnog sletanja, kao i o obaveštenja i znake o mestima na kojima se nalazi bezbednosna oprema i o načinu njene pravilne upotrebe. Neophodna bezbednosna oprema mora da bude lako dostupna.
15.13. Odeljci za posadu moraju da budu opremljeni svim sredstvima koja olakšavaju let, uključujući i sredstva koja omogućavaju zapažanje situacije u kojoj se nalazi vazduhoplov i upravljanje bilo kojom uobičajenom ili vanrednom situacijom. Okruženje u odeljku za posadu ne sme da ugrozi mogućnost posade da obavlja dužnosti i tako mora da bude projektovano da se izbegne međusobno ometanje članova posade i pogrešna upotreba komandi.
III OSNOVNI USLOVI ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE
16.1. Vazduhoplovi i vazduhoplovni proizvodi moraju da budu usklađeni sa zahtevima za zaštitu sredine koji su sadržani u Amandmanu 9. Izdanje I i Amandmanu 6. Izdanje II Aneksa 16. Čikaške konvencije, koji se primenjuju od 24. novembra 2005. godine, izuzev Dodataka na Aneks 16.
16.2. Mere koje su namenjene za izmene i dopune sporednih elemenata zahteva iz 16.1. ovog člana (koji odgovara članu 6. Osnovne uredbe) kojima se oni usklađuju sa izmenama i dopunama Čikaške konvencije i njenih Aneksa koje stupe na snagu posle donošenja Osnovne uredbe i primenjuju u državama članicama, ako ne proširuju obim ovog pravilnika, usvajaju se prema regulatornom postupku koji je podrobno predviđen u članu 102.5. ovog pravilnika.
16.3. Mere koje su namenjene za izmene i dopune sporednih elemenata zahteva iz 16.1. ovog člana njihovim dopunjavanjem, usvajaju se prema regulatornom postupku koji je podrobno predviđen u članu 102.5. ovog pravilnika pri čemu, po potrebi, može da se koristi sadržina aneksa koji su navedeni u 16.1. ovog člana.
1. Dozvola i lekarsko uverenje, odobrenja i sertifikati
Piloti koji su uključeni u let vazduhoplova iz člana 3.1. b) i v) ovog pravilnika, školski uređaji za simuliranje leta i lica i organizacije koje su uključene u obuku, procenu teorijskog znanja i praktičnih sposobnosti i zdravstvene preglede ovih pilota moraju da budu usklađeni sa odgovarajućim osnovnim uslovima za izdavanje dozvola pilota (čl. 21-34. ovog pravilnika).
18.1. Izuzev za vreme obuke, lice može da obavlja dužnosti pilota ako ima dozvolu i lekarsko uverenje koji odgovaraju letovima koje obavlja.
Dozvola se izdaje licu koje zadovolji pravila koja se donose da bi se obezbedila usklađenost sa odgovarajućim osnovnim uslovima za izdavanje dozvola pilota u pogledu teorijskog znanja, praktičnih sposobnosti, poznavanja znanja jezika i iskustva (čl. 21-34. ovog pravilnika).
Licu se izdaje lekarsko uverenje ako zadovolji pravila koja se donose da bi se obezbedila usklađenost sa medicinskim kriterijumima (član 33. ovog pravilnika). Lekarska uverenja izdaje lekar za vazduhoplovno osoblje ili vazduhoplovno-medicinski centar.
Izuzetno, rekreativnom pilotu (leisure pilot), lekarsko uverenje može da izda lekar opšte prakse koji detaljno poznaje zdravstvenu prošlost rekreativnog pilota - ako je to dopušteno nacionalnim propisima - i prema podrobnim pravilima za izvršenje ovog pravilnika koja se usvajaju prema postupku koji je predviđen u članu 102.3. ovog pravilnika; ova pravila moraju da obezbede održavanje potrebnog nivoa bezbednosti.
U dozvoli i lekarskom uverenju pilota navode se prava koja pilot ima i domet dozvole i lekarskog uverenja.
Uslovi iz podstava 2. i 3. ovog člana mogu da se ispune priznavanjem dozvola i lekarskih uverenja koje je izdala treća država ili koji su izdati u ime treće države, ako je pilot uključen u let vazduhoplova iz člana 3.1. v) ovog pravilnika.
19.1. Sposobnost organizacija za obuku pilota i vazduhoplovno-medicinskih centara da ispunjavaju obaveze povezane s njihovim pravom da izdaju dozvole i lekarska uverenja priznaje se izdavanjem odobrenja.
Odobrenje se izdaje ako organizacija, odnosno vazduhoplovno-medicinski centar zadovolje pravila koja se donose da bi se obezbedila usklađenost s članom 32, odnosno članom 34. ovog pravilnika.
U odobrenju se navode prava imaoca sertifikata.
19.2. Za školski uređaj za simuliranje leta koji se koristi u obuci pilota izdaje se sertifikat. Sertifikat se izdaje kad se dokaže da uređaj zadovolja pravila koja se donose da bi se obezbedila usklađenost s članom 26. ovog pravilnika.
19.3. Odgovarajuće sertifikate moraju da imaju instruktori leta i instruktori na simulatoru leta, ispitivači koji procenjuju praktične sposobnosti pilota i lekari za vazduhoplovno osoblje. Ovi sertifikati izdaju se kad se dokaže da su zadovoljena pravila koja se donose da bi se obezbedila usklađenost sa odgovarajućim osnovnim uslovima za izdavanje dozvola pilota (član 29. za instruktore, odnosno član 30. za ispitivače odnosno član 34. ovog pravilnika za lekare za vazduhoplovno osoblje).
U sertifikatu se navode prava imaoca sertifikata.
2. Mere za izvršenje ovog pravilnika u oblasti dozvola pilota
20.1. Mere koje su namenjene za izmene i dopune sporednih elemenata članova 17, 18. i 19. ovog pravilnika (koji odgovaraju članu 7. Osnovne uredbe) njihovim dopunjavanjem, usvajaju se prema regulatornom postupku koji je podrobno predviđen u članu 102.4. ovog pravilnika. Njima se posebno određuju:
a) različita ovlašćenja koja se unose u dozvole i lekarska uverenja pilota, koja odgovaraju različitim vrstama dužnosti pilota u vazduhoplovu;
b) uslovi za izdavanje, održavanje, promenu, ograničavanje, suspenziju ili stavljanje van snage dozvola, ovlašćenja iz dozvola, lekarskih uverenja, odobrenja i sertifikata iz čl. 18. i 19. ovog pravilnika, kao i uslovi pod kojima se ne zahteva izdavanje ovih sertifikata i odobrenja;
v) prava i obaveze imalaca dozvola, ovlašćenja iz dozvola, lekarskih uverenja, odobrenja i sertifikata iz čl. 18. i 19. ovog pravilnika;
g) uslovi pod kojima se postojeće nacionalne dozvole pilota i nacionalne dozvole inženjera letača pretvaraju u dozvole pilota i uslove pod kojima se nacionalna lekarska uverenja pretvaraju u opštepriznata lekarska uverenja;
d) uslovi pod kojima se priznaju dozvole koje je izdala treća država, pri čemu se ne dira u dvostrane sporazume zaključene prema članu 49. ovog pravilnika;
đ) način na koji piloti koji su uključeni u let vazduhoplova iz čl. 4.1. a) alineja druga, 4.1. g) i 4.1. ž) ovog pravilnika, kad se ovi vazduhoplovi koriste za komercijalni prevoz, ispunjavaju odgovarajuće osnovne uslove za izdavanje dozvola pilota (čl. 21-34. ovog pravilnika).
20.2. Pri usvajanju mera iz 20.1. ovog člana, Komisija se posebno stara da one odraze najviši stepen razvoja, uključujući najbolju praksu, i naučna i tehnička dostignuća u oblasti stručne obuke pilota.
Pored toga, mere uključuju i odredbe potrebne za izdavanje svih vrsta dozvola i ovlašćenja pilotima koje zahteva Čikaška konvencija, kao i dozvola rekreativnom pilotu za nekomercijalne letove vazduhoplova čija maksimalna sertifikovan masa na poletanju ne prelazi 2.000 kg i koji ne spada u složeni motorni vazduhoplov.
3. Osnovni uslovi za izdavanje dozvola pilota
Opšta odredba
Lice koje pristupa obuci za pilota mora da ima obrazovnu, fizičku i mentalnu zrelost pogodnu za sticanje, održavanje i pokazivanje odgovarajućeg teorijskog znanja i praktičnih sposobnosti.
Teorijsko znanje
22.1. Pilot mora da stekne i održava teorijsko znanje koje je primereno njegovim dužnostima u vazduhoplovu i srazmerno opasnostima koji proizlaze iz njegovih dužnosti. Teorijsko znanje najmanje mora da obuhvata:
a) vazduhoplovno pravo;
b) opšte znanje o vazduhoplovima;
v) tehnička znanja u vezi s kategorijom vazduhoplova;
g) planiranje i obavljanje leta;
d) delovanje i ograničenja ljudi;
đ) meteorologiju;
e) navigaciju;
ž) operativne procedure, uključujući upravljanje resursima (resource management);
z) principe letenja;
i) komunikacije;
j) sposobnosti koje nisu tehničke prirode, što uključuje otkrivanje pretnji i grešaka i upravljanje njima.
22.2. Sticanje i održavanje teorijskog znanja dokazuje se neprekidnim procenama tokom obuke, a kad je potrebno - i ispitivanjima.
22.3. Stečeno teorijsko znanje mora da se održava na odgovarajućem nivou. Ono se dokazuje redovnim procenjivanjem, ispitivanjem, testiranjem i proverama. Učestalost ispitivanja, testiranja i provera mora da bude srazmerna opasnostima koje proizlaze iz dužnosti pilota u vazduhoplovu.
Praktične sposobnosti.
Sticanje praktičnih sposobnosti
23.1. Pilot mora da stekne i održava praktične sposobnosti primerene njegovim dužnostima u vazduhoplovu. Praktične sposobnosti su srazmerne opasnostima koje proizlaze iz dužnosti pilota i, ako je to primenjivo, aktivnostima u vazduhoplovu koje obuhvataju:
a) aktivnosti pre i tokom leta, uključujući određivanje performansi vazduhoplova, određivanje mase i položaja težišta vazduhoplova, pregled i servisiranje vazduhoplova, planiranje potrebne količine goriva za let, procenu meteoroloških uslova, planiranje rute, poznavanje ograničenja koja proizlaze iz sistema upravljanja vazdušnim prostorom i poznavanje raspoloživosti poletno-sletnih staza;
b) poznavanje operacija i saobraćaja na aerodromu;
v) mere opreza i procedure za izbegavanje sudara;
g) proveru vazduhoplova spoljašnjim vizuelnim pregledom;
d) manevre u letu, uključujući i manevre u kritičnim situacijama i s njima združene upset manevre ako su tehnički izvodljivi;
đ) uobičajena poletanja i sletanja i poletanja i sletanja s bočnim vetrom;
e) vođenje vazduhoplova samo po pravilima za instrumentalno letenje, ako je primereno dužnostima pilota u vazduhoplovu;
ž) operativne procedure, uključujući timske veštine i upravljanje resursima (resource management), zavisno od vrste leta i od toga da li je letačka posada jednočlana ili višečlana;
z) navigaciju i primenu procedura za instrumentalno i za vizuelno letenje uz primenu vizuelnog pristupa ili navigacionih pomagala;
i) vanredne procedure i procedure u vanrednim situacijama, uključujući i simulirane kvarove opreme u vazduhoplovu;
j) poznavanje zahteva pružalaca usluga u vazdušnom saobraćaju i procedura komunikacije s njima;
k) posebne aspekte tipa i klase vazduhoplova;
l) sposobnosti koje nisu tehničke prirode, što uključuje otkrivanje i savladavanje pretnji i grešaka, uz korišćenje odgovarajućeg metoda procene i povezanosti s tehničkim znanjem i sposobnostima pilota.
23.2. Dodatna praktična obuka može da se zahteva za smanjenje opasnosti koje proizlaze iz posebnih dužnosti pilota u vazduhoplovu.
Dokazivanje i održavanje stečenih praktičnih sposobnosti
24.1. Pilot mora da dokaže da je sposoban da primenjuje procedure i manevre na onom nivou koji je primeren njegovim dužnostima u vazduhoplovu, putem:
a) upravljanja vazduhoplovom unutar njegovih ograničenja;
b) izvođenja manevara s lakoćom i preciznošću;
v) izvođenja pravilnih zaključaka i "airmanship-a";
g) primene vazduhoplovnog znanja;
d) održavanja kontrole nad vazduhoplovom u svakom trenutku, tako da sa uspehom budu okončane preduzete procedure ili manevri;
đ) sposobnosti koje nisu tehničke prirode, što uključuje otkrivanje i savladavanje pretnji i grešaka, uz korišćenje odgovarajućeg metoda procene i povezanosti s tehničkim znanjem i sposobnostima pilota.
24.2. Stečene praktične sposobnosti moraju da se održavaju na odgovarajućem nivou. Dokazuju se redovnim procenjivanjem, ispitivanjem, testiranjem i proverama. Učestalost ispitivanja, testiranja i provera mora da bude srazmerna opasnostima koje proizlaze iz dužnosti pilota u vazduhoplovu.
Poznavanje jezika
25.1. Pilot mora da dokaže poznavanje jezika koje je primereno njegovim dužnostima u vazduhoplovu, što uključuje:
a) sposobnost razumevanja dokumenata koji sadrže podatke o vremenu;
b) korišćenje vazduhoplovnih rutnih, uzletnih i sletnih karata i s njima povezanih dodatnih dokumenta vazduhoplovnog obaveštavanja;
v) sposobnost komunikacije s drugim letačkim posadama i pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi u svim fazama leta, uključujući i pripremu leta.
Školski uređaj za simuliranje leta
Kad se školski uređaj za simuliranje leta (FSTD) koristi za obuku ili za dokazivanje da su stečene i održane praktične sposobnosti, za njega mora da se utvrdi odgovarajući nivo delotvornosti u oblastima koje su važne za izvršenje odgovarajućeg zadatka. Vazduhoplovu posebno moraju da odgovaraju simulacije konfiguracije, performansi i karakteristika sistema vazduhoplova.
Kursevi
27.1. Obuka se sprovodi u okviru kursa.
27.2. Kurs se sastoji od teorijske obuke i od praktične obuke (što uključuje i školski uređaj za simuliranje leta).
27.3. Za svaku vrstu kursa sačinjava se poseban nastavni program.
Teorijska obuka. Instruktor za teoriju
28.1. Teorijsku obuku može da sprovodi odgovarajuće stručan instruktor. On mora:
- da ima odgovarajuće znanje u oblasti za koju obučava;
- da je osposobljen da koristi potrebne nastavne metode.
Obuka u letu i na simulatoru leta. Instruktor leta i instruktor na simulatoru leta
29.1. Obuku u letu i obuku na simulatoru leta može da sprovodi samo odgovarajuće stručan instruktor (instruktor leta i instruktor na simulatoru leta) koji je:
- stekao potrebno teorijsko znanje i iskustvo za obuku koju sprovodi i koji redovno pohađa kurseve na kojima osvežava poznavanje aktuelnih standarda obuke;
- osposobljen da koristi potrebne metode obuke;
- uvežbao metode obuke na onim procedurama i manevrima letenja kojima su metode obuke namenjene;
- osposobljen da obučava u oblastima za koje obučava, uključujući procedure pre leta, posle leta i procedure na zemlji.
29.2. Instruktor leta ovlašćen je da deluje kao vođa vazduhoplova u vazduhoplovu za koji sprovodi obuku, izuzev kod obuke za novi tip vazduhoplova.
Ispitivači
30.1. Praktične sposobnosti lica koje se obučava za pilota može da procenjuje samo ispitivač:
- koji ispunjava uslove za instruktora leta ili instruktora na simulatoru leta;
- koji je osposobljen da oceni uspešnost lica koje se obučava za pilota i da sprovede potrebne testove i provere letenja.
Iskustvo
Član letačke posade, instruktor ili ispitivač moraju da poseduju i održavaju potrebno iskustvo, izuzev kad se pravilima za izvršenje ovog pravilnika predvidi da se sposobnost dokazuje prema članu 24. ovog pravilnika.
B) Organizacije za obuku pilota
Uslovi koje treba da ispune organizacije za obuku pilota
32.1. Organizacija za obuku pilota mora da ima:
a) sredstva koja su potrebna za njenu delatnost, a pre svega odgovarajuće prostorije, opremu, nastavna sredstva i materijal;
b) odgovarajuće osoblje;
v) dokumentaciju u kojoj se opisuje delatnost, određuju procedure po kojoj se obavlja delatnost i navode odgovornosti za obavljanje delatnosti;
g) uveden sistem upravljanja bezbednošću i standardima obuke, koji se održava i koji stalno stremi poboljšanju;
d) pristup odgovarajućim podacima i arhivu;
đ) po potrebi, zaključene ugovore s drugim organizacijama, kojima se omogućava da stalno ispunjava uslove za obavljanje njene delatnosti.
Medicinski kriterijumi
33.1. Zdravstvena sposobnost pilota podrazumeva fizičko i mentalno zdravlje i znači da pilot nema oboljenje ili invaliditet koji može da ga učini nesposobnim da upravlja vazduhoplovom ili da u svakom trenutku izvrši zadatke koji mu budu dodeljeni ili da ispravno opaža svoju okolinu.
33.2. Pilot mora periodično da dokaže da je zdravstveno sposoban da na zadovoljavajući način obavlja njegove dužnosti u vazduhoplovu. Zdravstvena sposobnost dokazuje se procenom koja se zasniva na najboljoj praksi u vazduhoplovnoj medicini, pri čemu se uzimaju u obzir dužnosti koje pilot obavlja u vazduhoplovu i fizičko i mentalno opadanje njegovih zdravstvenih sposobnosti zbog starenja.
33.3. Kad zdravstvena sposobnost pilota ne može u potpunosti da se dokaže, mogu da se preduzmu mere ublažavanja koje pružaju potrebnu bezbednost letenja.
Lekari za vazduhoplovno osoblje i vazduhoplovno-medicinski centri
34.1. Lekar za vazduhoplovno osoblje mora da je:
a) osposobljen za rad u medicini i da ima licencu za rad u medicini;
b) prošao obuku iz vazduhoplovne medicine i redovno pohađa kurseve vazduhoplovne medicine na kojima osvežava znanje iz vazduhoplovne medicine, da bi mogao da održava standarde medicinske procene;
v) stekao praktično znanje i iskustvo o uslovima u kojima piloti obavljaju njihove dužnosti.
34.2. Vazduhoplovno-medicinski centar mora da ima:
a) sredstva koja su potrebna za njegovu delatnost, pre svega odgovarajuće prostorije, opremu, alat i materijal;
b) odgovarajuće osoblje;
v) dokumentaciju u kojoj se opisuje delatnost, određuju procedure po kojoj se obavlja delatnost i navode odgovornosti za obavljanje delatnosti;
g) uveden sistem upravljanja bezbednošću i standardima medicinske procene, koji se održava i koji stalno stremi poboljšanju;
d) pristup odgovarajućim podacima i arhivu;
đ) po potrebi, zaključene ugovore s drugim organizacijama, kojima se omogućava da stalno ispunjava uslove za obavljanje njegove delatnosti.
V LETENJE VAZDUHOPLOVA (Air operations)
1. Sertifikat i izjava (deklaracija)
35.1. Letenje vazduhoplova iz člana 3.1. b) i v) ovog pravilnika mora biti usklađeno sa osnovnim uslovima za letenje vazduhoplova (čl. 37-45. ovog pravilnika).
35.2. Ako u pravilima za izvršenje ovog pravilnika nije drukčije određeno, operater vazduhoplova može da koristi vazduhoplov za komercijalni prevoz ako dokaže da je osposobljen i da ima sredstva za ispunjavanje obaveza povezanih s njegovim pravima. Osposobljenost i sredstva priznaju se sertifikatom, u kome se navode ovlašćenja operatera i vrste letova koje može da obavlja.
35.3. Ako u pravilima za izvršenje ovog pravilnika nije drukčije određeno, operater vazduhoplova koji se ne bavi komercijalnim prevozom, a koristi složeni motorni vazduhoplov, daje izjavu (deklaraciju) o osposobljenosti i sredstvima za ispunjavanje obaveza povezanih sa korišćenjem vazduhoplova.
35.4. Kabinsko osoblje koje je uključeno u letenje vazduhoplova iz člana 3.1. b) i v) ovog pravilnika mora da bude usklađeno sa osnovnim uslovima za letenje vazduhoplova (čl. 37-45. ovog pravilnika). Kabinsko osoblje koje je uključeno u komercijalni prevoz mora da ima odgovarajuću potvrdu, kako je za početak naznačeno u tački (d) podoodeljka O Aneksa III OPS 1 1005 kao što je navedeno u Uredbi Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 1899/2006 od 12. decembra 2006. godine kojom se menja i dopunjava Uredba Saveta (EEZ) br. 3922/91; shodno odluci države članice, ovu potvrdu mogu da izdaju odobreni operateri ili odobrene organizacije za stručnu obuku.
2. Mere za izvršenje ovog pravilnika u oblasti letenja vazduhoplova
36.1. Mere koje su namenjene za izmene i dopune sporednih elemenata člana 35. ovog pravilnika (koji odgovara članu 8. Osnovne uredbe) njegovim dopunjavanjem, usvajaju se prema regulatornom postupku koji je podrobno predviđen u članu 102.4. ovog pravilnika. Njima se posebno određuju:
a) uslovi za korišćenje vazduhoplova prema osnovnim uslovima za letenje vazduhoplova (čl. 37-45. ovog pravilnika);
b) uslovi za izdavanje, održavanje, promenu, ograničavanje, suspenziju ili stavljanje van snage sertifikata koji se izdaju operaterima koji koriste vazduhoplov za komercijalni prevoz i uslovi pod kojima se sertifikat zamenjuje izjavom (deklaracijom) operatera o osposobljenosti i sredstvima za ispunjavanje obaveza povezanih sa korišćenjem vazduhoplova;
v) prava i obaveze imalaca sertifikata;
g) uslovi pod kojima operater vazduhoplova koji se ne bavi komercijalnim prevozom, a koristi složeni motorni vazduhoplov, daje izjavu (deklaraciju) o osposobljenosti i sredstvima za ispunjavanje obaveza povezanih sa korišćenjem vazduhoplova, postupak u kome on to čini i nadzor nad njime, kao i uslovi pod kojima se izjava (deklaracija) zamenjuje dokazivanjem operatera da je osposobljen i da ima sredstva za ispunjavanje obaveza povezanih s njegovim pravima koja su mu priznata izdavanjem sertifikata;
d) uslovi za izdavanje, održavanje, promenu, ograničavanje, suspenziju ili stavljanje van snage potvrde koja se izdaje kabinskom osoblju koje je uključeno u komercijalni prevoz;
đ) uslovi pod kojima se letovi zabranjuju, ograničavaju ili podležu određenim uslovima u interesu bezbednosti, prema članu 59.1. ovog pravilnika;
e) način na koji vazduhoplovi iz čl. 4.1. a) alineja druga, 4.1. g) i 4.1. ž) ovog pravilnika, kad se koriste za komercijalni prevoz, ispunjavaju odgovarajuće osnovne uslove za letenje vazduhoplova (čl. 37-45. ovog pravilnika).
36.2. Mere iz 36.1:
- odražavaju najnovija dostignuća i najbolju praksu u oblasti vazdušnih operacija,
- određuju različite vrste letova i omogućavaju dokazivanje da su uslovi koji su ispunjeni i usklađenost koja je postignuta primereni složenosti leta i s njim povezanih opasnosti,
- uvažavaju svetska vazduhoplovna praktična iskustva i naučni i tehnički razvoj,
- za komercijalni prevoz, ne dirajući u svetska vazduhoplovna praktična iskustva i naučni i tehnički razvoj, za početak se razvijaju na osnovu zajedničkih tehničkih zahteva i upravnih postupaka navedenih u Aneksu III Uredbe (EEZ) br. 3922/91,
- zasnivaju se na proceni opasnosti i primerene su obimu i domašaju leta,
- omogućavaju trenutnu reakciju na utvrđene uzroke nesreća i ozbiljnih nezgoda,
- za vazduhoplove iz člana 3.1. v) ovog pravilnika ne obuhvataju zahteve koji su nespojivi sa obavezama država članica prema ICAO.
3. Osnovni uslovi za letenje vazduhoplova
37.1. Let ne može da se obavi ako posada i, ako je potrebno, i drugo operativno osoblje koje učestvuje u pripremi i izvršenju leta ne poznaje propise i procedure koji su u vezi sa obavljanjem njihovih dužnosti, a koji se odnose na planirane oblasti leta, planirane aerodrome i sredstva vazduhoplovne navigacije koja su neophodna za planirani let.
37.2. Priprema i izvršenje leta se obavlja prema procedurama navedenim u letačkom priručniku ili, ako se tako zahteva, u operativnom priručniku. Da bi se to omogućilo, operater vazduhoplova mora da predvidi liste provere (checklist) koje koriste članovi posade za sve faze leta, za uobičajene situacije, za neuobičajene situacije i za vanredne situacije. Procedure moraju biti određene za svaku razumno predvidljivu vanrednu situaciju.
37.3. Pre svakog leta određuju se uloga i dužnosti svakog člana posade. Vođa vazduhoplova odgovoran je za obavljanje leta i bezbednost vazduhoplova, posade, lica koja se prevoze i tereta koji se nalazi u vazduhoplovu.
37.4. Predmeti i supstance koji mogu štetno da utiču na zdravlje, bezbednost, imovinu ili životnu sredinu (opasan teret, oružje, municija itd.) ne smeju da se unose u vazduhoplov, izuzev ako se primene posebne bezbednosne procedure kojima se smanjuje opasnost od njihovog štetnog uticaja.
37.5. Svi podaci, dokumenti, evidencije i obaveštenja koji su potrebni za evidentiranje poštovanja uslova iz člana 41.3. ovog pravilnika moraju da se čuvaju za svaki let i da budu na raspolaganju u periodu čije trajanje zavisi od vrste leta.
38.1. Let ne sme da počne ako svim raspoloživim sredstvima nije utvrđeno da je:
a) vazduhoplov opremljen odgovarajućim uređajima koji su neophodni za bezbedan let i sigurno upravljanje vazduhoplovom, uključujući komunikacione uređaje i navigaciona sredstva, pri čemu se uzima u obzir dokumentacija pružalaca usluga vazduhoplovnog informisanja;
b) posada upoznata, a lica koja se prevoze vazduhoplovom obaveštena, o mestu na kome se nalazi oprema za vanredne situacije i o načinu rukovanja njome. Procedure u vanrednim situacijama i obaveštenja o upotrebi opreme za vanredne situacije koja se nalazi u kabini vazduhoplova moraju da budu dostupni posadi i licima koja se prevoze.
38.2. Vođa vazduhoplova dužan je da pre početka leta proveri:
a) da li je vazduhoplov kontinuirano plovidben (član 42. ovog pravilnika);
b) da li je vazduhoplov propisno registrovan i da li se uverenje o registraciji nalazi u vazduhoplovu;
v) da li su instrumenti i oprema koji su neophodni za let (član 41. ovog pravilnika) ugrađeni u vazduhoplov i ispravni, izuzev kad Lista minimalne ispravnosti opreme vazduhoplova (MEL) ili drugi odgovarajući dokument dopušta korišćenje vazduhoplova sa određenom opremom koja nije ispravna;
g) da li su masa vazduhoplova i položaj težišta vazduhoplova takvi da let može da se obavi u okviru ograničenja navedenih u dokumentima o plovidbenosti;
d) da li je teret pravilno utovaren u vazduhoplov i zaštićen;
đ) da li se operativna ograničenja vazduhoplova(član 40. ovog pravilnika) nalaze u granicama koje su propisane za ceo let.
38.3. Letačka posada mora da se upozna sa podacima o meteorološkim uslovima na planiranim aerodromima i na ruti, kao i sa podacima o opasnim meteorološkim pojavama.
38.4. Kad let treba da se obavi u uslovima u kojima je moguće zaleđivanje vazduhoplova, vazduhoplov mora da bude sertifikovan za takav let i da bude opremljen i pripremljen za bezbedan let u uslovima zaleđivanja.
38.5. Kad let treba da se obavi po pravilima za vizuelno letenje (VFR), meteorološki uslovi na ruti moraju da ispunjavaju uslove koji su propisani za vizuelno letenje. Kad let treba da se obavi po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), moraju da se odrede odredišni aerodrom i alternativni aerodrom na koji vazduhoplov može da sleti, uz uvažavanje predviđenih meteoroloških uslova, raspoloživosti usluga u vazdušnoj plovidbi, dostupnosti opreme i uređaja koji se koriste na zemlji i procedura za instrumentalno letenje koje je odredila država odredišnog ili alternativnog aerodroma.
38.6. Količina goriva i maziva u vazduhoplovu mora da bude dovoljna za bezbedan let i zavisi od meteoroloških uslova na planiranim aerodromima i na ruti, od faktora koji mogu da utiču na performanse vazduhoplova i od kašnjenja koja se očekuju u toku leta. Za svaki let planira se određena količina rezervnog goriva. Operater vazduhoplova je dužan da predvidi procedure za upravljanje gorivom (in-flight fuel management) u toku leta.
39.1. U pogledu leta vazduhoplova moraju da se ispune sledeći uslovi:
a) ako je to bitno zbog tipa vazduhoplova, tokom poletanja i sletanja i uvek kad vođa vazduhoplova smatra da to nalaže interes bezbednosti, svaki član posade mora da sedi na svom mestu i da bude vezan pojasom za vezivanje, zavisno od tipa vazduhoplova;
b) ako je to bitno zbog tipa vazduhoplova, članovi letačke posade koji se nalaze u letačkoj kabini moraju da budu i ostanu na svojim mestima, vezani pojasom za vezivanje, izuzev kad napuštanje njihovog mesta nalažu fiziološke ili operativne potrebe u toku leta.
39.2. Ako je to bitno zbog tipa vazduhoplova, vođa vazduhoplova dužan je da obezbedi da lica koja se prevoze sede na svojim mestima i da budu vezana pojasom za vezivanje, pre poletanja i sletanja, dok se vazduhoplov kreće po platformi i uvek kad smatra da to nalaže interes bezbednosti.
39.3. Vazduhoplov mora da u toku leta bude na propisan način razdvojen od drugih vazduhoplova i da u svim fazama leta nadvisi sve prepreke.
39.4. Let ne sme da se nastavi ako poznati uslovi nisu i dalje najmanje jednaki uslovima koji su postojali pri pripremi leta (član 38. ovog pravilnika). Kad vazduhoplov leti po pravilima za instrumentalno letenje, a vidljivost na aerodromu nije u granicama propisanih vrednosti, prilaz aerodromu ne sme da se nastavi ispod propisane visine, ni u nepropisnom položaju.
39.5. Ako nastupi vanredna situacija, vođa vazduhoplova dužan je da obezbedi da sva lica koja se prevoze dobiju uputstva o procedurama koje treba poštovati u konkretnoj situaciji.
39.6. Vođa vazduhoplova dužan je da preduzme sve mere kojima se ublažavaju posledice koje po bezbednost leta može da ima neprimereno ponašanje lica koja se prevoze u vazduhoplovu.
39.7. Vazduhoplov ne sme da se kreće po manevarskim površinama aerodroma, niti njegov rotor sme da na njima bude stavljen u pogon ako lice koje upravlja vazduhoplovom nije osposobljeno za takvo kretanje.
39.8. Po potrebi, u toku leta primenjuju se procedure za upravljanje gorivom u toku leta.
Performanse vazduhoplova i operativna ograničenja
40.1. Vazduhoplov se koristi samo saglasno dokumentima o plovidbenosti i svim povezanim operativnim procedurama i ograničenjima koja su navedena u odobrenom letačkom priručniku ili drugoj odgovarajućoj dokumentaciji.
Letački priručnik ili druga odgovarajuća dokumentacija moraju da bude redovno ažurirani i na raspolaganju posadi.
40.2. Vazduhoplov mora da se koristi saglasno valjanoj dokumentaciji o zaštiti životne sredine.
40.3. Let ne sme da počne, niti da se nastavi, ako pri planiranoj operativnoj masi i uz uvažavanje svih okolnosti koje bitno utiču na nivo performansi vazduhoplova, planirane performanse ne dopuštaju da se let obavi u planiranim oblastima, na planiranim rastojanjima i uz bezbedno nadvisivanje prepreka. Faktori performansi koji bitno utiču na poletanje, letenje, prilaz i sletanje su posebno:
a) operativne procedure;
b) pritisak i nadmorska visina planiranih aerodroma;
v) temperatura;
g) vetar;
d) dužina, širina, nagib i stanje poletno-sletne staze.
40.4. Ovi faktori moraju da se uzmu u obzir direktno, kao operativni parametri ili indirektno, u smislu odstupanja ili margina koje mogu da se predvide u planiranju podataka o performansama, zavisno od tipa vazduhoplova.
Instrumenti i oprema vazduhoplova i podaci koji su neophodni za let
41.1. Vazduhoplov mora biti opremljen navigacionom, komunikacionom i ostalom opremom koja je neophodna za planirani let, zavisno od propisa u vazdušnom saobraćaju i od pravila letenja u svakoj fazi leta.
41.2. Kad je to potrebno, vazduhoplov mora da bude opremljen neophodnom bezbednosnom i medicinskom opremom, opremom za evakuaciju i opremom za preživljavanje, pri čemu se uzimaju u obzir opasnosti koje mogu da se pojave u oblasti u kojoj se obavlja let, na rutama na kojima se leti, kao i visina i trajanje leta.
41.3. Podaci koji su neophodni za obavljanje leta moraju da budu ažurni i određuju se zavisno od važećih propisa u vazdušnom saobraćaju, od pravila letenja, od visine leta i od oblasti u kojoj se obavlja let, a dokumenta u kojima su oni sadržani moraju da se nalaze u vazduhoplovu i budu dostupna posadi.
Provera kontinuirane plovidbenosti vazduhoplova
42.1. Vazduhoplov ne može da se koristi ako:
a) nije u plovidbenom stanju;
b) oprema vazduhoplova koja je neophodna za let i oprema koja se koristi u vanrednim situacijama nije spremna za upotrebu;
v) sertifikat o plovidbenosti vazduhoplova nije važeći;
g) nije održavan prema programu održavanja vazduhoplova.
42.2. Pre svakog leta ili serije uzastopnih letova obavlja se pretpoletni pregled vazduhoplova, kojim se utvrđuje da li je vazduhoplov spreman za planirani let (Fit to fly).
42.3. U programu održavanja vazduhoplova moraju da budu navedeni konkretni radovi održavanja i rokovi u kojima se oni preduzimaju, a posebno radovi koji su označeni kao obavezni u uputstvima za kontinuiranu plovidbenost.
42.4. Vazduhoplov može da se koristi ako ima uverenje o spremnosti za upotrebu koje je, posle radova održavanja, potpisalo lice koje ima odgovarajući sertifikat i koga je na potpisivanje ovlastila organizacija za održavanje vazduhoplova. U uverenju o spremnosti za upotrebu vazduhoplova navode se osnovni podaci o radovima održavanja koji su obavljeni.
42.5. Zapisi kojima se potvrđuje plovidbenost vazduhoplova čuvaju se dok se ne zamene novim koji su po obimu i podrobnosti iste vrednosti, ali ne manje od 24 meseca ako je reč o detaljnim zapisima o održavanju vazduhoplova. Zapisi o plovidbenosti vazduhoplova koji je uzet u zakup čuvaju se najmanje dok traje zakup.
42.6. Izmene i popravke na vazduhoplovu moraju da budu usklađene sa osnovnim uslovima za plovidbenost (čl. 11- 15. ovog pravilnika). Podaci o izmenama i popravkama vazduhoplova obavezno se čuvaju.
Obezbeđivanje kontinuirane plovidbenosti i održavanja vazduhoplova
43.1. Obavljanje poslova koji su propisani u čl. 42.1, 42.4. i 42.5. ovog pravilnika nadzire organizacija za obezbeđivanje kontinuirane plovidbenosti.
43.2. Pored uslova iz člana 9.1. ovog pravilnika, organizacija za obezbeđivanje kontinuirane plovidbenosti mora da:
a) bude osposobljena da održava vazduhoplove ili vazduhoplovne proizvode operatera vazduhoplova čiji je deo, ako operater vazduhoplova o tome nije zaključio ugovor sa organizacijom za održavanje vazduhoplova ili vazduhoplovnog proizvoda;
b) ima priručnik za njeno osoblje, koji sadrži opis njenih procedura za obezbeđivanje kontinuirane plovidbenosti uključujući, ako postoji ugovor, i opis prava i obaveza koji proizlaze iz ugovora koji je operater vazduhoplova zaključio sa organizacijom koja održava vazduhoplov ili vazduhoplovni proizvod.
44.1. Broj i sastav članova posade vazduhoplova određuje se zavisno od:
a) sertifikovanih ograničenja vazduhoplova uključujući, po potrebi, pokazivanje odgovarajućih procedura u vanrednoj situaciji povezanoj sa evakuacijom vazduhoplova;
b) konfiguracije vazduhoplova;
v) vrste i trajanje leta.
44.2. Član kabinske posade mora da:
a) bude obučen i redovno proveravan, da bi se dostigla i održala potrebna spremnost za obavljanje dodeljenih bezbednosnih zaduženja;
b) periodično se podvrgava ispitivanju zdravstvene sposobnosti za sigurno obavljanje njegovih bezbednosnih zaduženja. Usklađenost se dokazuje procenjivanjem koje je zasnovano na najboljoj praksi vazduhoplovne medicine.
44.3. Vođa vazduhoplova ovlašćen je da izdaje naređenja i preduzima mere potrebne da se omogući bezbedan let i bezbednost vazduhoplova, lica koja se nalaze u vazduhoplovu i imovine.
44.4. Ako nastupi vanredna situacija u kojoj je ugrožena bezbednost leta, vazduhoplova ili lica koja se nalaze u vazduhoplovu, vođa vazduhoplova dužan je da preduzme mere koje nalaže interes bezbednosti. Ako se tim merama povređuju propisi države u kojoj se vazduhoplov nalazi, vođa vazduhoplova dužan je da o tome odmah obavesti nadležni organ te države.
44.5. Zabranjeno je namerno izazivanje vanrednih situacija u letu kojim se prevoze lica i teret.
44.6. Član posade vazduhoplova ne sme da obavlja dužnost ako je toliko obuzet umorom (usled nespavanja, broja preletenih sektora, noćnog rada ili promene vremenskih zona) da svojim postupcima i odlukama može da dovede u opasnost bezbednost leta ili ako nije spreman da pravilno obavlja dužnost. Vreme odmora određuje se tako da članu posade omogući odmor za naredni let.
44.7. Član posade vazduhoplova ne sme da obavlja dužnost ako je pod uticajem alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci ili ako usled povrede, medicinske terapije, bolesti ili drugog sličnog uzroka nije spreman da pravilno obavlja dužnost.
Dodatni uslovi za letenje vazduhoplova u komercijalne svrhe i za letenje složenog motornog vazduhoplova
45.1. Operater vazduhoplova koji leti vazduhoplovom u komercijalne svrhe ili koji leti složenim motornim vazduhoplovom mora da ima:
a) potrebna sredstva, neposredno ili posredno a na osnovu ugovora, pre svega vazduhoplov, objekte i opremu;
b) rukovodeću strukturu i osposobljeno i obučeno osoblje i da primenjuje i održava programe obuke i provere obučenosti članova posade vazduhoplova i drugog odgovarajućeg osoblja;
v) dokumentaciju u kojoj se opisuje delatnost, određuju procedure po kojima se obavlja delatnost i navode odgovornosti za obavljanje delatnosti;
g) pristup odgovarajućim podacima proizvođača vazduhoplova i arhivu;
d) sistem upravljanja koji omogućava da stalno bude usmeren na ostvarivanje uslova za obavljanje delatnosti, koji se održava i stalno stremi poboljšanju;
đ) ustanovljen i održavan program bezbednosti i prevencije udesa, koji uključuje program izveštavanja o događajima, koji se koriste u sistemu upravljanja operaterom vazduhoplova, i da bi se stalno poboljšavala bezbednosti leta;
e) Listu minimalne ispravnosti opreme vazduhoplova ili drugi odgovarajući dokument.
45.2. Lista minimalne ispravnosti opreme vazduhoplova ili drugi odgovarajući dokument sadrži uslove pod kojima vazduhoplov može da se koristi kad određena oprema nije ispravna na početku leta. Ona mora da bude sačinjena za svaki pojedinačni vazduhoplov i da uvaži operativne uslove i uslove održavanja operatera. Lista minimalne ispravnosti opreme vazduhoplova sačinjava se na osnovu Glavne liste minimalne ispravnosti opreme vazduhoplova (MMEL) ako ona postoji, s tim što rokovi za otklanjanje neispravnosti opreme koji su navedeni u Listi minimalne ispravnosti opreme vazduhoplova ne mogu biti duži od rokova koji su navedeni u Glavnoj listi minimalne ispravnosti opreme vazduhoplova.
45.3. Letenje vazduhoplovom u komercijalne svrhe i letenje složenim motornim vazduhoplovom odvija se prema operativnom priručniku operatera. Operativni priručnik sadrži potrebna uputstva, obaveštenja i procedure koje se odnose na sve vazduhoplove koji se koriste, i na dužnosti operativnog osoblja. Sva ograničenja trajanja leta, trajanja letačke dužnosti i trajanje odmora članova posade obavezno se navode u operativnom priručniku. Operativni priručnik i njegove izmene ili dopune moraju biti usklađene sa odobrenim letačkim priručnikom.
45.4. Operater vazduhoplova određuje procedure po kojima se preduzimaju mere kojim se ublažavaju posledice koje po bezbednost leta može imati neprimereno ponašanje lica koja se prevoze u vazduhoplovu.
45.5. Operater vazduhoplova mora da odredi program zaštite (security), koji zavisi od tipa vazduhoplova i vrste leta, i kojim se uređuje:
a) zaštita letačke kabine;
b) lista pretraživanja vazduhoplova;
v) program obuke;
g) zaštita elektronskih i kompjuterskih sistema, da bi se sprečile namerne smetnje i kvar sistema;
d) prijavljivanje radnji nezakonitog ometanja.
45.6. Ako mere zaštite mogu da ugroze bezbednost leta, procenjuje se opasnost i razvijaju odgovarajući postupci u kojima se opasnost po bezbednost leta umanjuje, za šta može da se koristi i posebna oprema.
45.7. Operater vazduhoplova određuje jednog člana letačke posade za vođu vazduhoplova.
45.8. Za sprečavanje umora članova posade koristi se sistem rasporeda osoblja. Za let ili seriju letova određuju se trajanje leta, trajanje letačke dužnosti, dužnosti članova letačke posade i prilagođeno trajanje odmora. Ograničenja koja se ovim rasporedom osoblja određuju moraju da uvaže sve okolnosti koje doprinose umoru, kao što su, pre svega, broj sektora, broj vremenskih zona, nespavanje, poremećaj u periodima najniže aktivnosti organizma, noćni rad, pozicioniranje, ukupno radno vreme u određenom periodu, podelu dužnosti između članova posade i proširenje posade.
VI VAZDUHOPLOVI KOJE OPERATER IZ TREĆE DRŽAVE KORISTI ZA LETOVE U ZAJEDNICU, UNUTAR ZAJEDNICE ILI IZ ZAJEDNICE
46.1. Vazduhoplovi iz člana 3.1. g) ovog pravilnika, njihova posada i njihovi letovi moraju da budu usklađeni sa standardima ICAO. U odsustvu standarda ICAO, vazduhoplovi iz člana 3.1. g) ovog pravilnika i njihovi letovi moraju da budu usklađeni sa osnovnim uslovima za plovidbenost (čl. 11-15. ovog pravilnika), osnovnim uslovima za izdavanje dozvola pilota (čl. 21-34. ovog pravilnika) i sa osnovnim uslovima za letenje vazduhoplova (čl. 37-45. ovog pravilnika), ako to usklađivanje nije suprotno pravima trećih država koja proizlaze iz međunarodnih ugovora.
46.2. Operateri koji koriste vazduhoplov iz člana 3.1. g) ovog pravilnika za komercijalni prevoz moraju da dokažu da su osposobljeni i da imaju sredstva za ispunjavanje uslova iz 46.1. ovog člana.
Ovi uslovi mogu da se ispune priznavanjem sertifikata koje je izdala treća država ili koji su izdati u ime treće države.
Osposobljenost i sredstva ovim operaterima priznaju se izdavanjem ovlašćenja, u kome se navode sadržina i domašaj prava imaoca ovlašćenja.
46.3. Od operatera vazduhoplova koja se ne bavi komercijalnim prevozom, a koristi složeni motorni vazduhoplov iz člana 3.1. g) ovog pravilnika, može da se zahteva izjava (deklaracija) o osposobljenosti i sredstvima za ispunjavanje obaveza povezanih s korišćenjem vazduhoplova.
46.4. Mere koje su namenjene za izmene i dopune sporednih elemenata ovog člana (koji odgovara članu 9. Osnovne uredbe) njegovim dopunjavanjem, usvajaju se prema regulatornom postupku koji je podrobno predviđen u članu 102.4. ovog pravilnika. Njima se posebno određuju:
a) način na koji za vazduhoplove iz člana 3.1. g) ovog pravilnika, ili posadu, koji nemaju standardne ICAO sertifikate plovidbenosti ili dozvole, može da se izda ovlašćenje za let u Zajednicu, unutar Zajednice ili iz Zajednice;
b) uslovi za korišćenje vazduhoplova prema 46.1. ovog člana;
v) uslovi za izdavanje, održavanje, promenu, ograničavanje, suspendovanje ili stavljanje van snage ovlašćenja operatera iz 46.2. ovog člana, uz uvažavanje sertifikata koji je izdala država registracije ili država operatera vazduhoplova, pri čemu se ne dira u primenu Uredbe (EZ) br. 2111/2005 i propisa koji su doneseni za njeno izvršenje;
g) prava i obaveze imalaca ovlašćenja;
d) uslovi pod kojima operater vazduhoplova koji se ne bavi komercijalnim prevozom, a koristi složeni motorni vazduhoplov, daje izjavu (deklaraciju) o osposobljenosti i sredstvima za ispunjavanje obaveza povezanih sa korišćenjem vazduhoplova, postupak u kome on to čini i nadzor nad njime;
đ) uslovi pod kojima se letovi zabranjuju, ograničavaju ili podležu određenim uslovima u interesu bezbednosti, prema članu 59.1. ovog pravilnika.
46.5. Pri usvajanju mera iz 46.4. ovog člana, Komisija se posebno stara:
a) da se na odgovarajući način koriste standardi i smernice (guidance material) ICAO;
b) da nijedan uslov ne prelazi granice onog što se zahteva od vazduhoplova iz člana 3.1. b) ovog pravilnika i njihovih operatera;
v) da se, kad je to primereno, preduzimaju mere koje su usvojene prema čl. 10.1. i 36.1. ovog pravilnika;
g) da postupak sticanja ovlašćenja bude jednostavan, srazmeran, isplativ i delotvoran i da omogućava dokazivanje da su uslovi koji su ispunjeni i usklađenost koja je postignuta primereni složenosti leta i s njim povezanih opasnosti. Pri ovome posebno se uvažavaju:
- rezultati revizijskog programa opšteg pregleda standarda bezbednosti ICAO (Universal Safety Oversight Audit Programme),
- podaci do kojih se dođe pregledom na platformi i iz izveštaja sačinjenog sačinjenog posle bezbednosnog pregleda stranog vazduhoplova na platformi (SAFA),
- druge priznate podatke vezane za bezbednost konkretnog operatera.
47.1. Države članice, Komisija i Agencija sarađuju kako bi omogućili da vazduhoplovi, motori, elise, lica i organizacije na koje se primenjuje ovaj pravilnik budu usklađeni s njime i pravilima za njegovo izvršenje.
47.2. U te svrhe države članice, pored nadzora sertifikata koje su izdale, sprovode istraživanja, preglede vazduhoplova na platformi i preduzimaju druge mere potrebne da se spreči dalja povreda propisa, uključujući i prizemljenje vazduhoplova, a Agencija sprovodi istraživanja prema čl. 61.2. i 92. ovog pravilnika.
47.3. Da bi se nacionalnoj vazduhoplovnoj vlasti omogućilo preduzimanje primerenih mera prinude, Komisija i Agencija razmenjuju podatke o utvrđenim povredama propisa.
47.4. Mere koje su namenjene za izmene i dopune sporednih elemenata ovog člana (koji odgovara članu 10. Osnovne uredbe) njegovim dopunjavanjem, usvajaju se prema regulatornom postupku koji je podrobno predviđen u članu 102.4. ovog pravilnika. Njima se posebno određuju:
a) uslovi za prikupljanje, razmenu i širenje podataka;
b) uslovi za sprovođenje pregleda vazduhoplova na platformi, uključujući sistematske preglede;
v) uslovi za prizemljenje vazduhoplova koji ne ispunjava uslove iz ovog pravilnika ili pravila za njegovo izvršenje.
48.1. Države članice priznaju, bez dodatnih tehničkih zahteva i procena, sertifikate koji su izdati prema ovom pravilniku. Ako je prvobitno priznanje dato za određenu namenu ili namene, svako kasnije priznavanje obuhvata samo istu namenu ili namene.
48.2. Na sopstvenu inicijativu ili na zahtev države članice ili Agencije, Komisija može da pokrene postupak koji je predviđen u članu 102.7. ovog pravilnika kako bi odlučila da li je sertifikat koji je izdat prema ovom pravilniku delotvorno usklađen sa ovim pravilnikom i pravilima za njegovo izvršenje.
U slučaju neusklađenosti ili nedelotvorne usklađenosti, Komisija od izdavaoca sertifikata zahteva da preduzme odgovarajuće korektivne i zaštitne mere, kao što su ograničavanje ili suspenzija sertifikata. Pored toga, odredba 48.1. ovog člana prestaje da se primenjuje na sertifikat, od datuma kad Komisija obavesti države članice o svojoj odluci.
48.3. Kad Komisija pribavi potrebne dokaze da je izdavalac sertifikata preduzeo odgovarajuće korektivne mere da bi rešio neusklađenost ili nedelotvornu usklađenost i da zaštitne mere više nisu potrebne, ona odlučuje da se odredba 48.1. ovog člana ponovno primenjuje na sertifikat, od datuma kad Komisija obavesti države članice o svojoj odluci.
48.4. Dok se ne usvoje mere iz čl. 10.1, 20.1. i 46.4. ovog pravilnika, ne dirajući u primenu člana 106.4. ovog pravilnika, sertifikat koji ne može da se izda prema ovom pravilniku može da se izda prema nacionalnim propisima.
48.5. Dok se ne usvoje mere iz člana 36.1. ovog pravilnika, ne dirajući u primenu člana 106.4. ovog pravilnika, sertifikat koji ne može da se izda prema ovom pravilniku može da se izda prema nacionalnim propisima ili, ako je to primenjivo, prema odgovarajućim uslovima iz Uredbe (EEZ) br. 3922/91.
48.6. Ovim članom ne dira se u primenu Uredbe (EZ) br. 2111/2005 i pravila za njeno izvršenje.
IX PRIZNAVANJE SERTIFIKATA TREĆE DRŽAVE
49.1. Odstupajući od ovog pravilnika i pravila za njegovo izvršenje, Agencija ili vazduhoplovna vlast države članice mogu da izdaju sertifikate na podlozi sertifikata koje je izdala vazduhoplovna vlast treće države, kao što je to predviđeno sporazumima o priznavanju sertifikata zaključenim između Zajednice i treće države.
49.2 a) Ako ne postoji sporazum koji je Zajednica zaključila, država članica ili Agencija mogu da izdaju sertifikate na podlozi sertifikacije koju je sprovela vazduhoplovna vlast treće države, na osnovu sporazuma koji je država članica zaključila s trećom državom pre stupanja na snagu odgovarajućih odredaba ovog pravilnika, o čemu se obaveštavaju Komisija i ostale države članice. Agencija može da izdaje ove sertifikate u ime bilo koje države članice, na osnovu sporazuma koji je jedna od država članica zaključila s trećom državom.
b) Ako Komisija smatra da sporazum između države članice i treće države ne omogućava nivo bezbednosti koji je jednak onom koji je određen ovim pravilnikom i pravilima za njegovo izvršenje i/ili da stvara diskriminaciju među državama članicama koja nije posledica nužnih bezbednosnih mera ili da je protivan politici Zajednice prema trećoj državi - ona može prema postupku koji je predviđen u članu 102.2. ovog pravilnika da zahteva od države članice da promeni, suspenduje ili otkaže sporazum, saglasno članu 307. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice.
v) Ako država članica zaključi sporazum sa trećom državom, pa kasnije s njom sporazum zaključi Zajednica, država članica preduzima potrebne mere da posle stupanja na snagu kasnijeg sporazuma što pre otkaže svoj sporazum u onim oblastima koje uređuje kasniji sporazum.
50.1. Agencija ili nacionalna vazduhoplovna vlast mogu da povere poseban zadatak sertifikacije samo kvalifikovanoj organizaciji koja je usklađena sa sledećim kriterijumima:
a) organizacija, njen direktor i njeno osoblje koje je odgovorno za sprovođenje provere ne smeju ni direktno, ni kao zastupnici da učestvuju u projektovanju, proizvodnji, stavljanju na tržište ili održavanju vazduhoplova, vazduhoplovnih proizvoda, sastavnih delova ili sistema, niti smeju da učestvuju u njihovom korišćenju, servisiranju ili upotrebi. Ovim nije isključena mogućnost razmene tehničkih podataka između uključenih organizacija i kvalifikovane organizacije;
b) organizacija i njeno osoblje koje je odgovorno za poslove sertifikacije moraju da obavljaju svoja zaduženja s najvećim mogućim profesionalnim integritetom i najvećom mogućom tehničkom stručnošću, i da budu oslobođeni od bilo kakvih pritisaka i podsticaja, posebno finansijskih, koji bi mogli da utiču na njihove zaključke i rezultate ispitivanja, a posebno od pritisaka i podsticaja koji potiču od lica ili grupa lica na koje utiču rezultati sertifikacije;
v) organizacija mora da raspolaže osobljem i sredstvima koji su potrebni za pravilno obavljanje tehničkih i upravnih poslova povezanih s postupkom sertifikacije i da ima pristup opremi koja je potrebna za vanredne provere;
g) osoblje koje je odgovorno za ispitivanje mora da ima:
- dobro tehničko i stručno obrazovanje,
- zadovoljavajuće poznavanje zahteva vezanih za poslove sertifikacije koje obavlja i odgovarajuće iskustvo u tim poslovima,
- sposobnosti koje su potrebne za izradu izjava, evidencija i izveštaja kojima se dokazuje da su ispitivanja sprovedena;
d) mora da se zajemči nepristrasnost osoblja odgovornog za ispitivanje; njegovo nagrađivanje ne sme da zavisi od broja sprovedenih ispitivanja, niti od rezultata ispitivanja;
đ) organizacija mora da zaključi osiguranje od odgovornosti, izuzev ako je odgovornost na sebe preuzela država članica prema nacionalnim propisima;
e) osoblje organizacije mora da čuva poslovnu tajnu o svim podacima koje je prikupilo tokom obavljanja njegovih zaduženja u okviru ovog pravilnika.
51.1. Ovaj pravilnik i pravila za njegovo izvršenje ne sprečavaju državu članicu da trenutno reaguje na bezbednosni problem koji je u vezi s vazduhoplovom, motorom, elisom, licem i organizacijom na koje se primenjuje ovaj pravilnik.
Država članica odmah obaveštava Agenciju, Komisiju i ostale države članice o preduzetim merama i razlozima zbog kojih su one preduzete.
51.2. Po prijemu obaveštenja:
a) Agencija ocenjuje da li bezbednosni problem može da se reši u okviru njenih ovlašćenja iz 55.1. g) ovog pravilnika i, ako može - donosi odgovarajuću odluku u roku od mesec dana od prijema obaveštenja;
b) Ako Agencija oceni da bezbednosni problem ne može da se reši u okviru njenih ovlašćenja iz 55.1. g) ovog pravilnika ona, u roku od mesec dana od prijema obaveštenja izdaje, prema članu 55.1. b) ovog pravilnika, preporuku o tome da li ovaj pravilnik i pravila za njegovo izvršenje treba da se izmene ili dopune i da li mere o kojima ju je obavestila država članica treba da budu stavljene van snage ili nastavljene.
51.3. Mere koje su namenjene za izmene i dopune sporednih elemenata ovog pravilnika, a koje se odnose na to da li nedovoljan nivo bezbednosti ili manjkavosti ovog pravilnika ili pravila za njegovo izvršenje iziskuju njihove izmene i dopune, i da li mere preduzete prema 51.1. ovog člana mogu biti nastavljene, usvajaju se prema regulatornom postupku koji je podrobno predviđen u članu 102.6. ovog pravilnika. Ako se ustanovi da mere mogu da budu nastavljene, preduzimaju ih na odgovarajući način sve države članice, a na mere se primenjuje član 48. ovog pravilnika. Ako se ustanovi da mere nisu opravdane, država članica ih stavlja van snage.
51.4. Država članica može u slučaju nepredviđenih hitnih operativnih okolnosti ili operativnih potreba s ograničenim trajanjem, da odobri izuzeće (exemption) od osnovnih uslova predviđenih ovim pravilnikom i pravilima za njegovo izvršenje, ako izuzeće negativno ne utiče na nivo bezbednosti. Država članica o odobrenom izuzeću odmah obaveštava Agenciju, Komisiju i ostale države članice, onda kad izuzeća počnu da se ponavljaju ili da se odobravaju na vreme duže od dva meseca.
51.5. Agencija ocenjuje da li je izuzeće o kome ju je obavestila država članica manje ograničavajuće od primenjivih pravila Zajednice i u roku od mesec dana od prijema obaveštenja izdaje, prema članu 55.1. b) ovog pravilnika, preporuku o tome da li je izuzeće saglasno opštim bezbednosnim ciljevima ovog pravilnika ili drugim propisima Zajednice.
Ako izuzeće nije saglasno opštim bezbednosnim ciljevima ovog pravilnika ili nekom propisu Zajednice, Komisija, prema postupku koji je predviđen u članu 102.7. ovog pravilnika, donosi odluku da se izuzeće ne odobri, posle čega država članica izuzeće stavlja van snage.
51.6. Kad na drugi način može da se postigne isti nivo bezbednosti koji se postiže primenom pravila za izvršenje ovog pravilnika, država članica može, ali bez diskriminacije na osnovu državljanstva, da odobri odstupanje (derogating) od pravila za izvršenje ovog pravilnika.
Ona obaveštava Agenciju i Komisiju o nameri da odobri odstupanje i navodi razloge koji obrazlažu potrebu za time i uslove koji obezbeđuju postizanje istog nivoa bezbednosti.
51.7. U roku od dva meseca od prijema obaveštenja o nameri države članice da odobri odstupanje, Agencija izdaje, prema članu 55.1. b) ovog pravilnika, preporuku o tome da li su ispunjeni uslovi da se odstupanje odobri.
Mere koje su namenjene za izmene i dopune sporednih elemenata ovog pravilnika njegovim dopunjavanjem, a koje je odnose na to da li nameravano odstupanje može da se odobri, usvajaju se u regulatornom postupku koji je podrobno predviđen u članu 102.6. ovog pravilnika, u roku od mesec dana od prijema preporuke Agencije. Komisija u tom slučaju obaveštava o svojoj odluci sve države članice koje takođe stiču pravo da preduzimaju predmetnu meru. Na nju se primenjuje član 52. ovog pravilnika.
52.1. Komisija, Agencija i nacionalne vazduhoplovne vlasti razmenjuju sve podatke koje su im na raspolaganju u vezi s primenom ovog pravilnika i pravila za njegovo izvršenje. Pravo na pristup podacima imaju subjekti kojima je povereno istraživanje udesa i nezgoda ili analiza događaja u civilnom vazduhoplovstvu.
52.2. Ne dirajući u pravo javnosti na pristup dokumentima Komisije kao što je to predviđeno u Uredbi (EZ) br. 1049/2001 Komisija, prema postupku koji je predviđen u članu 102.3. ovog pravilnika, usvaja na sopstvenu inicijativu mere za slanje podataka iz 52.1. ovog člana zainteresovanim stranama. Ove mere, koje mogu da budu opšte ili pojedinačne, zasnivaju se na potrebi:
a) da se licima i organizacijama omoguće podaci koji su im potrebni za poboljšanje bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu;
b) da se širenje podataka ograniči samo na ono što je nužno potrebno za njihovu upotrebu od korisnika, da bi se omogućila odgovarajuća poverljivost podataka.
52.3. Nacionalne vazduhoplovne vlasti preduzimaju, saglasno nacionalnim propisima, mere koje su potrebne da se omogući poverljivost podataka koje prime prema 52.1. ovog člana.
52.4. Da bi se javnost obavestila o opštem stanju bezbednosti, Agencija jednom godišnje objavljuje analizu bezbednosti. Od dana kad stupe na snagu mere iz člana 47.4. ovog pravilnika, analiza bezbednosti mora da sadrži analizu svih podatka koji su primljeni saglasno članu 47. ovog pravilnika. Analiza mora da bude jednostavna i lako razumljiva i u njoj mora da se navede da li postoje povećane opasnosti po bezbednost. U analizi se ne otkrivaju izvori podataka.
53.1. Kad fizično lice dobrovoljno dostavi podatke iz člana 52.1. ovog pravilnika Komisiji ili Agenciji, izvor podataka ne sme da se otkrije. Izvor podataka koji se dostavljaju nacionalnim vazduhoplovnim vlastima štiti se saglasno nacionalnim propisima.
53.2. Ne dirajući u propise krivičnog i drugih kaznenih prava, države članice suzdržavaju se od pokretanja postupka povodom neplaniranih i nenamernih povreda propisa za koje su saznali samo zato što su o povredama obavešteni prema ovom pravilniku i pravilima za njegovo izvršenje.
Ovo ne važi za svesni nehat.
53.3. Ne dirajući u propise krivičnog i drugih kaznenih prava, države članice saglasno postupcima iz nacionalnih propisa i prakse, obezbeđuju da zaposleni koji dostave podatke na podlozi ovog pravilnika i pravila za njegovo izvršenje ne postanu žrtve diskriminacije svojih poslodavaca.
Ovo ne važi za svesni nehat.
53.4. Ovim članom se ne dira u nacionalne propise o dostupnosti podataka pravosudnim organima.
EVROPSKA AGENCIJA ZA BEZBEDNOST VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA
54.1. Za izvršenje ovog pravilnika osniva se Evropska agencija za bezbednost vazdušnog saobraćaja.
54.2. Da bi omogućilo pravilno delovanje i razvoj bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu Agencija:
a) izvršava sve zadatke i daje mišljenja u oblastima koje obuhvata ovaj pravilnik;
b) pomaže Komisiji tako što priprema mere koje se usvajaju za izvršenje ovog pravilnika. Ako one sadrže tehnička pravila koja se pre svega odnose na konstrukciju, projekat i operativne aspekte, Komisija ne može da izmeni njihovu sadržinu bez prethodne saradnje sa Agencijom. Agencija pruža Komisiji potrebnu tehničku, naučnu i upravnu pomoć za izvršavanje njenih zadataka;
v) preduzima potrebne mere u granicama ovlašćenja koja su joj data ovim pravilnikom i propisima Zajednice;
g) sprovodi inspekcijske preglede i istraživanja koja su potrebna za izvršavanje njenih zadataka;
d) u oblastima iz svoje nadležnosti, u ime država članica, izvršava funkcije i zadatke koje proizlaze iz međunarodnih ugovora, posebno Čikaške konvencije.
55.1. Agencija po potrebi:
a) upućuje Komisiji svoja mišljenja;
b) upućuje Komisiji preporuke za primenu odredaba o fleksibilnosti (član 51. ovog pravilnika);
v) izdaje sertifikacione zahteve (certification specifications), uključujući pravila o plovidbenosti (kodove plovidbenosti, airworthiness codes), prihvatljive načine usaglašavanja (acceptable means of compliance), i smernice (guidance material) za primenu ovog pravilnika i pravila za njegovo izvršenje;
g) donosi pojedinačne odluke za primenu čl. 57, 58, 59, 60, 91. i 92. ovog pravilnika;
d) izdaje izveštaje o inspekcijama standardizacije koji se sprovode prema čl. 61.1. i 91. ovog pravilnika.
Mišljenja, sertifikacioni zahtevi i smernice
56.1. Agencija izrađuje nacrte osnovnih načela (basic principles), primenjivosti (applicability) i bitnih zahteva (uslova, essential requirement), da bi pomogla Komisiji da pripremi predloge ovih akata i da ih predloži Evropskom parlamentu i Savetu. Agencija izrađuje za Komisiju i nacrte pravila za izvršenje ovog pravilnika. Sve ove nacrte Agencija upućuje Komisiji u obliku mišljenja.
56.2. Saglasno članu 89. ovog pravilnika i pravilima za njegovo izvršenje koja donosi Komisija, Agencija razvija sledeće dokumente koji se koriste u postupku sertifikacije:
a) sertifikacione zahteve (certification specifications), uključujući pravila o plovidbenosti (kodove plovidbenosti) i prihvatljive načine usaglašavanja;
b) smernice.
Ovi dokumenti odražavaju najviši stepen razvoja i najbolju praksu u oblastima koje obuhvataju i osavremenjuju se uvažavanjem svetskih vazduhoplovnih praktičnih iskustava i naučnog i tehničkog razvoja.
Sertifikacija plovidbenosti i uticaja na životnu sredinu
57.1. U pogledu vazduhoplova i vazduhoplovnih proizvoda iz člana 3.1. a) i b) ovog pravilnika Agencija, po potrebi, i saglasno Čikaškoj konvenciji i njenim aneksima izvršava, u ime država članica, funkcije i zadatke države projekta, proizvodnje ili registracije koji se odnose na odobrenje projekta. Stoga ona posebno:
a) određuje i saopštava osnove za sertifikaciju tipa za svaki vazduhoplov, motor i elisu za koje se zahteva sertifikat o tipu ili njegova promena. Osnove za sertifikaciju tipa sastoje se od odgovarajućeg pravila o plovidbenosti (kod plovidbenosti, airworthiness code), odredaba s potvrđenim jednako vrednim nivoom bezbednosti i od posebnih detaljnih tehničkih specifikacija koje su potrebne kad svojstva projekta određenog vazduhoplova, motora ili elise ili njihovo korišćenje u praksi pokažu da bilo koja odredba pravila o plovidbenosti (koda plovidbenosti) nije dovoljna ili pogodna da omogući usaglašenost sa osnovnim uslovima;
b) određuje i saopštava posebne specifikacije plovidbenosti za svaki vazduhoplov, motor i elisu za koje se zahteva ograničeni sertifikat o plovidbenosti;
v) određuje i saopštava detaljne specifikacije plovidbenosti za svaki deo ili uređaj za koji se zahteva poseban sertifikat;
g) određuje i saopštava odgovarajuće uslove u pogledu zaštite životne sredine za vazduhoplov, motor i elisu za koje se prema članu 16. ovog pravilnika zahteva sertifikacija uticaja na životnu sredinu;
d) sama ili putem nacionalnih vazduhoplovnih vlasti ili kvalifikovanih organizacija, sprovodi istraživanja povezana sa sertifikacijom vazduhoplova i vazduhoplovnih proizvoda;
đ) izdaje odgovarajuće sertifikate o tipu i s njima povezane promene;
e) izdaje posebne sertifikate za delove i uređaje;
ž) izdaje odgovarajuće sertifikate uticaja na životnu sredinu;
z) menja, suspenduje ili stavlja van snage odgovarajući sertifikat onda kad više nisu ispunjeni uslovi pod kojima je sertifikat izdat ili kad imalac sertifikata ne ispunjava obaveze sadržane u ovom pravilniku ili pravilima za njegovo izvršenje;
i) garantuje funkcije kontinuirane plovidbenosti vazduhoplova i vazduhoplovnih proizvoda koje nadzire, bez nepotrebnog odlaganja reaguje na bezbednosni problem i izdaje i širi obavezne korisne informacije;
j) za vazduhoplov za koji treba da se izda dozvola za let određuje postupke i standarde plovidbenosti da bi se omogućilo usklađivanje s članom 8.3. ovog pravilnika;
k) izdaje dozvolu za let vazduhoplova radi sertifikacije pod nadzorom Agencije, u dogovoru sa državom članicom u kojoj je vazduhoplov registrovan ili u kojoj vazduhoplov treba da bude registrovan.
57.2. U pogledu organizacija, Agencija:
a) sama ili putem nacionalnih vazduhoplovnih vlasti ili kvalifikovanih organizacija sprovodi inspekcijske preglede i provere (odite) organizacija koje sertifikuje;
b) izdaje i produžava važenje (obnavlja) odobrenja:
- organizacijama za projektovanje,
- organizacijama za proizvodnju koje se nalaze u državi članici, ako to država članica zatraži,
- organizacijama za proizvodnju i održavanje koje se nalaze izvan država članica;
v) menja, suspenduje ili stavlja van snage odgovarajuće odobrenje onda kad više nisu ispunjeni uslovi pod kojima je odobrenje izdato ili kad imalac odobrenja ne ispunjava obaveze sadržane u ovom pravilniku ili pravilima za njegovo izvršenje.
58.1. U pogledu osoblja, lica i organizacija iz člana 17. ovog pravilnika Agencija:
a) sama ili putem nacionalnih vazduhoplovnih vlasti ili kvalifikovanih organizacija sprovodi istraživanja i provere (odite) organizacija koje sertifikuje i, po potrebi, njihovog osoblja;
b) izdaje i produžava važenje (obnavlja) odobrenje organizacijama za obuku pilota i vazduhoplovno-medicinskim centrima koji se nalaze izvan država članica i, po potrebi, njihovom osoblju;
v) menja, ograničava, suspenduje ili stavlja van snage odgovarajući sertifikat onda kad više nisu ispunjeni uslovi pod kojima je sertifikat izdat ili kad imalac sertifikata ne ispunjava obaveze sadržane u ovom pravilniku ili pravilima za njegovo izvršenje.
58.2. U pogledu školskih uređaja za simulaciju leta iz člana 17. ovog pravilnika Agencija:
a) sama ili putem nacionalnih vazduhoplovnih vlasti ili kvalifikovanih organizacija, sprovodi tehničku inspekciju uređaja koje sertifikuje;
b) izdaje i produžava važenje (obnavlja) sertifikat za:
- školske uređaje za simulaciju leta koji se koriste u organizacijama koje je sertifikovala Agencija,
- školske uređaje za simulaciju leta koji se nalaze u državi članici, ako to država članica zatraži.
- školske uređaje za simulaciju leta koji se nalaze izvan država članica;
v) menja, ograničava, suspenduje ili stavlja van snage odgovarajući sertifikat onda kad više nisu ispunjeni uslovi pod kojima je sertifikat izdat ili kad imalac sertifikata ne ispunjava obaveze sadržane u ovom pravilniku ili pravilima za njegovo izvršenje.
Sertifikacija leta vazduhoplova (Air operation certification)
59.1. Agencija bez nepotrebnog odlaganja reaguje na problem bezbednosti letenja vazduhoplova, tako što određuje korektivne mere i širi s njima povezana obaveštenja, uključujući i države članice.
59.2. U pogledu ograničenja trajanja leta:
a) Agencija izdaje odgovarajuće sertifikacione zahteve kojima se omogućava usklađenost sa osnovnim uslovima i, po potrebi, sa njima povezanim pravilima za izvršenje. Za početak, pravila za izvršenje uključuju sve bitne odredbe Podela Q Aneksa III Uredbe (EEZ) br. 3922/91, uz uvažavanje najnovijih naučnih i tehničkih dostignuća;
b) država članica može da odobri pojedinačne specifikacione sheme trajanja leta koje odstupaju od sertifikacionih zahteva iz tačke a) ovog stava, ali je dužna da pre odobrenja bez odlaganja o svojoj nameri obavesti Agenciju, Komisiju i ostale države članice;
v) Agencija ocenjuje pojedinačnu shemu sa stanovišta naučne i medicinske procene, u roku od mesec dana od prijema obaveštenja o nameri države članice. Posle toga, država članica može da izda odobrenje sa sadržinom kao u obaveštenju, izuzev ako Agencija razmotri shemu s državom članicom i predloži joj da se ona izmeni. Ako se država članica složi s predlogom da se shema izmeni, ona shodno tome izdaje odobrenje;
g) u slučaju nepredviđenih hitnih operativnih okolnosti ili operativnih potreba s ograničenim trajanjem koje se ne ponavljaju, odstupanje od sertifikacionih zahteva može da se primeni privremeno, dok Agencija ne da svoje mišljenje;
d) država članica koja se ne složi sa zaključcima Agencije o pojedinačnoj shemi predaje predmet Komisiji da ona, prema postupku koji je predviđen u članu 102.3. ovog pravilnika, odluči da li je shema saglasna bezbednosnim ciljevima ovog pravilnika;
đ) sadržina pojedinačnih shema koje je Agencija prihvatila ili o kojima je Komisija donela pozitivnu odluku prema tački d) ovog stava - objavljuje se.
60.1. U pogledu operatera vazduhoplova iz člana 3.1. g) ovog pravilnika koji se koriste za komercijalni prevoz Agencija:
a) sama ili putem nacionalnih vazduhoplovnih vlasti ili kvalifikovanih organizacija sprovodi istraživanja i provere (odite);
b) izdaje i produžava važenje (obnavlja) ovlašćenja iz člana 46.2. ovog pravilnika, izuzev ako država članica izvršava funkcije i zadatke države operatera u pogledu operatera;
v) menja, ograničava, suspenduje ili stavlja van snage odgovarajuće ovlašćenje onda kad više nisu ispunjeni uslovi pod kojima je ovlašćenje izdato ili kad imalac ovlašćenja ne ispunjava obaveze sadržane u ovom pravilniku ili pravilima za njegovo izvršenje.
60.2. U pogledu operatera vazduhoplova iz člana 3.1. g) ovog pravilnika koji vazduhoplov ne koriste za komercijalni prevoz Agencija:
a) prima izjave (deklaracije) o osposobljenosti i sredstvima za ispunjavanje obaveza povezanih sa korišćenjem vazduhoplova (član 46.3. ovog pravilnika);
b) sama ili putem nacionalnih vazduhoplovnih vlasti ili kvalifikovanih organizacija sprovodi nadzor nad operaterima od kojih primi izjavu (deklaraciju).
60.3. U pogledu vazduhoplova iz člana 3.1. g) ovog pravilnika Agencija izdaje ovlašćenja prema članu 46.4. a) ovog pravilnika.
61.1. Agencija sprovodi standardizacijske inspekcije u oblastima koje obuhvata ovaj pravilnik, kako bi nadzirala da li vazduhoplovne vlasti primenjuju ovaj pravilnik i pravila za njegovo izvršenje, i o tome izveštava Komisiju.
61.2. Agencija sprovodi istraživanja organizacija (privrednih društava itd.) i time nadzire primenu ovog pravilnika i pravila za njegovo izvršenje.
61.3. Agencija ocenjuje uticaj primene ovog pravilnika i pravila za njegovo izvršenje na postizanje ciljeva ovog pravilnika (član 2. ovog pravilnika).
61.4. Komisija se savetuje sa Agencijom o primeni odredaba o fleksibilnosti (član 51. ovog pravilnika), a Agencija daje Komisiji preporuke o tome.
61.5. Metodi rada Agencije u izvršavanju njenih zadataka iz 61.1, 61.3. i 61.4. ovog člana moraju da ispunjavaju zahteve koji se određuju prema postupku koji je predviđen u članu 102.2. ovog pravilnika, uz uvažavanje načela sadržanih u čl. 89. i 90. ovog pravilnika.
Novčane kazne i periodična kaznena plaćanja
62.1. Ne dirajući u primenu čl. 57. i 92. ovog pravilnika, Komisija može, na zahtev Agencije, da:
a) izrekne novčane kazne licima i preduzećima kojima je izdala sertifikat, ako oni namerno ili nemarno povrede ovaj pravilnik ili pravila za njegovo izvršenje;
b) izrekne periodična kaznena plaćanja licima i preduzećima kojima je izdala sertifikat, koja se računaju od datuma označenog u odluci, kako bi se oni primorali da primenjuju ovaj pravilnik ili pravila za njegovo izvršenje.
62.2. Novčane kazne i periodična kaznena plaćanja moraju da deluju odvraćajuće i da budu srazmerne ozbiljnosti slučaja i ekonomskoj snazi imaoca certifikata, uz uvažavanje težine ugrožavanja bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu. Visina novčane kazne ne sme da premaši 4% godišnjeg prihoda ili prometa imaoca sertifikata. Visina periodičnog kaznenog plaćanja ne sme da premaši 2,5% prosečnog dnevnog prihoda ili prometa imaoca sertifikata.
62.3. Komisija usvaja, prema postupku koji je predviđen u članu 102.3. ovog pravilnika, detaljna pravila za primenu ovog člana. Pri tome, ona posebno određuje:
a) podrobne kriterijume za određivanje visine novčane kazne i periodičnog kaznenog plaćanja;
b) istražne postupke, povezane mere i izveštaje, pravila postupka u kome se donose odluke, uključujući pravo na obranu, pristup dokumentaciji, pravno zastupanje, poverljivost, kao i privremene odredbe o visini i ubiranju novčanih kazni i periodičnih kaznenih plaćanja.
62.4. Sud Evropskih zajednica jeste neograničeno nadležan da preispituje odluke kojima je Komisija izrekla novčane kazne i periodična kaznena plaćanja. On može da poništi, sniži ili poveća izrečenu novčanu kaznu i periodično kazneno plaćanje.
62.5. Odluke donesene prema 62.1. ovog člana ne spadaju u oblast krivičnog i drugih kaznenih prava.
63.1. Agencija može da razvija i finansira ispitivanje koje je striktno u vezi s poboljšanjem izvršavanja njenih zadataka, ne dovodeći u pitanje propise Zajednice.
63.2. Agencija usklađuje svoje delovanje u oblasti ispitivanja i razvoja s delovanjem Komisije i država članica, da bi se omogućio međusobni sklad strategija i akcija.
63.3. Rezultati ispitivanja koje je Agencija finansirala se objavljuju, izuzev ako ih Agencija ne svrsta u poverljive.
64.1. Agencija pomaže Zajednici i državama članicama u održavanju odnosa s trećim državama, prema propisima Zajednice. Ona posebno pomaže pri usklađivanju pravila i međusobnom priznavanju odobrenja kojima se potvrđuje zadovoljavajuća primena pravila.
64.2. Agencija može da sarađuje sa nacionalnim vazduhoplovnim vlastima trećih država i međunarodnim organizacijama nadležnim u oblastima koje su obuhvaćene ovim pravilnikom, na osnovu radnih sporazuma (tehničke saradnje) koje zaključuje s njima, prema odgovarajućim odredbama Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. Zaključenje radnih sporazuma podleže prethodnom odobrenju Komisije.
64.3. Agencija pomaže državama članicama da ispunjavaju međunarodne obaveze, posebno one iz Čikaške konvencije.
II UNUTRAŠNJE UREĐENJE AGENCIJE
Pravni status, smeštaj, lokalne kancelarije
65.1. Agencija je organ Zajednice i ima status pravnog lica.
65.2. Agencija uživa u svim državama članicama najširu pravnu i poslovnu sposobnost koje nacionalni propisi priznaju pravnom licu. Ona može, pored ostalog, da pribavlja pokretnu i nepokretnu imovinu, da s njom raspolaže i da bude stranka u postupku pred sudom.
65.3. Agencija može da osnuje svoje lokalne kancelarije u državama članicama, uz njihovu saglasnost.
65.4. Agenciju predstavlja izvršni direktor.
66.1. Na osoblje Agencije primenjuju se kadrovski propisi o rukovodiocima u Evropskim zajednicama, Uslovi za zapošljavanje drugih službenika, kao i pravila koja su zajednički donele institucije Evropskih zajednica radi primene kadrovskih propisa i uslova zapošljavanja, pri čemu se ne dira u primenu člana 76. ovog pravilnika na članove odbora za žalbe.
66.2. Agencija ima prema svom osoblju ovlašćenja koja po kadrovskim propisima i uslovima za zapošljavanje ima organ za imenovanje. Ovim se ne dira u primenu člana 79. ovog pravilnika.
66.3. Osoblje Agencije sastoji se od strogo ograničenog broja rukovodilaca koje Komisija ili države članice postavljaju ili premeštaju s drugih dužnosti na rukovodeće dužnosti u Agenciji. Ostalo osoblje čine zaposleni koje Agenciji zapošljava za potrebe izvršavanja njenih zadataka.
Na Agenciju se primenjuje Protokol o povlasticama i imunitetu Evropskih zajednica, koji je aneks ugovora o osnivanju Evropske zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju.
68.1. Ugovornu odgovornost Agencije uređuju pravo koje se primenjuje na zaključeni ugovor.
68.2. Sud Evropskih zajednica nadležan je da odlučuje na podlozi arbitražne klauzule u ugovoru koji je zaključila Agencija.
68.3. Agencija nadoknađuje štetu koju su prouzrokovale njene službe ili njeni zaposleni u obavljanju njihovih dužnosti, prema opštim načelima prava država članica (vanugovorna odgovornost).
68.4. Sporove o naknadi štete iz 68.3. ovog člana rešava Sud Evropskih zajednica.
68.5. Lična odgovornost zaposlenih u Agenciji prema Agenciji rešava se primenom kadrovskih propisa i uslova za zapošljavanje.
69.1. Ne dirajući u odluke koje su donesene na podlozi člana 290. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice, na svim službenim jezicima Zajednice sačinjavaju se sledeći dokumenti Agencije:
a) analiza bezbednosti (član 52.4. ovog pravilnika);
b) mišljenja koja Agencija upućuje Komisiji (član 56.1. ovog pravilnika);
v) opšti godišnji izveštaj o radu i program rada (član 70.2. b) i v) ovog pravilnika).
69.2. Usluge prevođenja Agenciji pruža Prevodilački centar za organe Evropske unije.
70.1. Agencija ima upravni odbor.
70.2. Upravi odbor:
a) imenuje izvršnog direktora i druge direktore, koje predlaže izvršni direktor (član 76. ovog pravilnika);
b) usvaja opšti godišnji izveštaj o radu Agencije i upućuje ga Evropskom parlamentu, Savetu, Komisiji, Računskom sudu i državama članicama najkasnije do 15. juna; delujući u ime Agencije, upravni odbor upućuje jednom godišnje Evropskom parlamentu i Savetu (u daljem tekstu: budžetski organ) sve podatke koji su bitni za rezultat postupka procenjivanja, posebno podatke koje se odnose na dejstva ili posledice zadataka koji su Agenciji dodati, izmenjeni ili ukinuti u odnosu na prethodnu godinu;
v) svake godine do 30. septembra, pošto pribavi mišljenje Komisije, usvaja program rada Agencije za narednu godinu (godišnji program rada) i upućuje ga Evropskom parlamentu, Savetu, Komisiji i državama članicama; program rada usvaja se bez zadiranja u godišnji budžetski postupak Zajednice i program donošenja propisa Zajednice iz odgovarajućih oblasti bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu; programu rada prilaže se mišljenje Komisije;
g) u dogovoru s Komisijom, usvaja smernice za poveravanje zadataka sertifikacije nacionalnim vazduhoplovnim vlastima i kvalifikovanim organizacijama;
d) određuje postupke u kojima izvršni direktor donosi odluke, prema čl. 89. i 90. ovog pravilnika;
đ) izvršava svoje funkcije u vezi s budžetom Agencije, prema čl. 96, 97. i 100. ovog pravilnika;
e) imenuje članove odbora za žalbe (član 78. ovog pravilnika);
ž) izvršava disciplinsku vlast nad izvršnim direktorom i drugim direktorima u dogovoru s izvršnim direktorom;
z) daje mišljenje o uređenju taksi i naknada, kao što je to predviđeno u članu 101.2. ovog pravilnika;
i) donosi poslovnik o radu upravnog odbora;
j) odlučuje o jezičkom uređenju Agencije;
k) dopunjava, po potrebi, spisak dokumenata Agencije koji se objavljuju na svim službenim jezicima Zajednice (član 69.1. ovog pravilnika);
l) određuje unutrašnje uređenje Agencije i kadrovsku politiku Agencije.
70.3. Upravni odbor može da savetuje izvršnog direktora o onom što je tesno povezano sa strateškim razvojem bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu, uključujući i ispitivanja (član 63. ovog pravilnika).
70.4. Upravni odbor osniva svoje savetodavno telo zainteresovanih strana s kojim se savetuje pre nego što donese odluke u pitanjima iz 70.2. v), d), đ) i z) ovog člana. Upravni odbor može da se posavetuje sa savetodavnim telom i o drugim pitanjima iz 70.2. ovog člana i o pitanjima iz 70.3. ovog člana. Mišljenje savetodavnog tela ne obavezuje upravni odbor.
70.5. Upravni odbor može da osnuje radna tela, da mu pomažu u izvešavanju njegovih funkcija, uključujući pripremu odluka i nadziranje izvršavanja odluka.
71.1. Upravni odbor sastoji se od jednog predstavnika svake države članice i jednog predstavnika Komisije. Članovi se imenuju na podlozi priznatog iskustva i posvećenosti civilnom vazduhoplovstvu, rukovodećih sposobnosti i znanja potrebnih za postizanje ciljeva ovog pravilnika. O tome se u potpunosti obaveštava nadležni odbor Evropskog parlamenta.
Svaka država članica imenuje člana upravnog odbora i njegovog zamenika, koji zamenjuje člana kad je odsutan, a Komisija imenuje svog predstavnika i njegovog zamenika. Mandat člana upravnog odbora traje pet godina i može da se obnovi.
71.2. Kad je to primereno, o učestvovanju predstavnika trećih država Evrope i o uslovima za njihovo učestvovanje odlučuje se sporazumima iz člana 103. ovog pravilnika.
71.3. Savetodavno telo iz člana 70.4. ovog pravilnika imenuje četiri svoja člana da kao posmatrači učestvuju u radu upravnog odbora. Pri tome oni što je više moguće zastupaju različita gledišta unutar savetodavnog tela. Njihov mandat traje 30 meseci i može da se obnovi samo jednom.
Predsedavanje upravnim odborom
72.1. Upravni odbor bira među svojim članovima predsednika i potpredsednika. Potpredsednik po službenoj dužnosti zamenjuje predsednika kad je sprečen da obavlja dužnosti.
72.2. Mandat predsednika i potpredsednika prestaje s prestankom članstva u upravnom odboru. Shodno tome, mandat predsednika i potpredsednika traje tri godine i može da se obnovi samo jednom.
73.1. Sednicu upravnog odbora saziva predsednik upravnog odbora.
73.2. Izvršni direktor učestvuje u radu sednice upravnog odbora.
73.3. Upravni odbor održava najmanje dve redovne sednice godišnje. Pored toga, sednica upravnog odbora održava se i na zahtev predsednika ili najmanje trećine članova.
73.4. Upravni odbor može da na sednicu pozove svako lice čije mišljenje može biti korisno, da učestvuje u radu sednice kao posmatrač.
73.5. Članovima upravnog odbora mogu, saglasno poslovniku o radu upravnog odbora, da pomažu savetnici ili stručnjaci.
73.6. Upravni odbor ima sekretarijat koji obezbeđuje Agencija.
74.1. Ne dirajući u primenu člana 76.1. ovog pravilnika, upravni odbor donosi odluke dvotrećinskom većinom glasova članova. Na zahtev člana upravnog odbora, odluka o jezičkom uređenju Agencije (član 70.2. j) ovog pravilnika) donosi se jednoglasno.
74.2. Svaki član upravnog odbora ima jedan glas. U odsustvu člana, umesto njega ima pravo da glasa njegov zamenik. Posmatrači i izvršni direktor nemaju prava glasa.
74.3. Poslovnikom o radu upravnog odbora detaljnije se uređuju postupci glasanja, posebno uslovi pod kojima član može delovati u ime drugog člana i, po potrebi, svi zahtevi u vezi s kvorumom.
Funkcije i ovlašćenja izvršnog direktora
75.1. Agencijom upravlja izvršni direktor, koji je nezavisan u obavljanju svojih dužnosti. On ne traži i ne prima nikakva uputstva od bilo koje vlade ili drugog organa. Ovim se ne dira u ovlašćenja Komisije i upravnog odbora.
75.2. Evropski parlament ili Savet mogu da pozovu izvršnog direktora da im podnese izveštaj o njegovom radu.
75.3. Izvršni direktor ima sledeće funkcije i ovlašćenja:
a) odobrava mere koje preduzima Agencija (član 55. ovog pravilnika), u granicama određenim ovim pravilnikom i pravilima za njegovo izvršenje i drugim važećim pravilima;
b) odlučuje o inspekcijskim pregledima i istraživanjima kao što je to predviđeno u čl. 91. i 92. ovog pravilnika;
v) poverava zadatke sertifikacije nacionalnim vazduhoplovnim vlastima i kvalifikovanim organizacijama, saglasno smernicama upravnog odbora;
g) obavlja sve međunarodne funkcije i ostvaruje tehničku saradnju s trećim državama (član 64. ovog pravilnika);
d) preduzima sve potrebne mere, uključujući donošenje internih upravnih uputstva i objavljivanje saopštenja, da bi omogućio da rad Agencije bude saglasan ovom pravilniku;
đ) priprema nacrt opšteg godišnjeg izveštaja o radu Agencije i predlaže ga upravnom odboru;
e) primenjuje ovlašćenja prema osoblju Agencije (član 66.2. ovog pravilnika);
ž) priprema nacrt izveštaja o procenama prihoda i rashoda Agencije, prema članu 96. ovog pravilnika i izvršava budžet Agencije, prema članu 97. ovog pravilnika;
z) prenosi svoja ovlašćenja na druge članove osoblja Agencije prema postupku koji je predviđen u članu 102.2. ovog pravilnika;
i) donosi odluke o osnivanju lokalnih kancelarija u državama članicama (član 65.3. ovog pravilnika), uz saglasnost upravnog odbora;
j) priprema godišnji program rada Agencije i izvršava usvojeni godišnji program rada;
k) odgovara na zahteve za pomoć koji pristignu od Komisije.
Imenovanje visokih rukovodilaca
76.1. Izvršni direktor imenuje se na podlozi zasluga i dokumentovane stručnosti i iskustva važnih za civilno vazduhoplovstvo. Imenuje i razrešava ga upravni odbor, na predlog Komisije, tročetvrtinskom većinom glasova članova. Pre imenovanja upravni odbor može da zatraži od odabranog kandidata da pred nadležnim odborima Evropskog parlamenta da izjavu i odgovori na pitanja njihovih članova.
76.2. Izvršnom direktoru može da pomaže jedan ili više direktora. Ako je izvršni direktor odsutan ili sprečen, zamenjuje ga jedan od direktora.
76.3. Direktori se imenuju na podlozi stručnosti važne za civilno vazduhoplovstvo. Imenuje ih i razrešava, upravni odbor na predlog izvršnog direktora.
76.4. Mandat izvršnog direktora i drugih direktora traje pet godina. Mandat direktora može da se obnovi, dok mandat izvršnog direktora može da se obnovi samo jednom.
77.1. U Agenciji se osniva jedan ili više odbora za žalbe.
77.2. Odbor za žalbe odlučuje o žalbama na odluke iz člana 81. ovog pravilnika.
77.3. Odbor za žalbe zaseda po potrebi. Delujući prema postupku koji je predviđen u članu 102.3. ovog pravilnika, Komisija određuje broj odbora za žalbe i dodeljuje im poslove.
78.1. Odbor za žalbe ima tri člana: predsednika i dva člana.
78.2. Predsednik i ostali članovi odbora za žalbe imaju svoje zamenike koji ih zastupaju kad su odsutni.
78.3. Predsednika i ostale članove odbora za žalbe i njihove zamenike imenuje upravni odbor, s liste stručnih kandidata koju sačinjava Komisija.
78.4. Kad odbor za žalbe smatra da priroda žalbe to zahteva, može da pozove najviše dva dodatna člana s liste stručnih kandidata.
78.5. Osposobljenost potrebnu da se postane član odbora za žalbe, ovlašćenja pojedinih članova u pripremnoj fazi donošenja odluka i uslove za glasanje određuje Komisija, prema postupku koji je predviđen u članu 102.3. ovog pravilnika.
79.1. Mandat člana odbora za žalbe, uključujući i zamenike članova, traje pet godina. Ovaj mandat može da se obnovi.
79.2. Članovi odbora za žalbe su nezavisni. Pri donošenju odluka nisu vezani nikakvim uputstvima.
79.3. Članovi odbora za žalbe ne smeju da obavljaju druge dužnosti u Agenciji. Oni mogu da rade skraćeno radno vreme.
79.4. Član odbora za žalbe ne može tokom mandata biti udaljen s dužnosti niti s liste stručnih kandidata, izuzev kad za to postoje ozbiljni razlozi i kad Komisija, pošto pribavi mišljenje upravnog odbora, donese odluku o udaljenju.
80.1. Član odbora za žalbe ne može da učestvuje u žalbenom postupku u kome ima neki lični interes ili ako je kao zastupnik stranke prethodno učestvovao u postupku ili ako je učestvovao u donošenju odluke koja je predmet žalbe.
80.2. Ako usled nekog razloga iz 80.1. ovog člana ili nekog drugog razloga član odbora za žalbe smatra da ne treba da učestvuje u žalbenom postupku, on o tome obaveštava odbor za žalbe.
80.3. Stranka u žalbenom postupku može da izjaviti prigovor na člana odbora iz razloga iz 80.1. ovog člana ili ako smatra da je član odbora pristrastan. Prigovor nije dopušten ako stranka u žalbenom postupku, uprkos znanja za razlog za prigovor, nije preduzela procesne radnje. Prigovor ne može da se izjavi zbog državljanstva člana odbora za žalbe.
80.4. O merama koje se preduzimaju u slučajevima iz 80.2 i 80.3. ovog člana odbor za žalbe odlučuje bez učešća dotičnog člana, koga zamenjuje njegov zamenik.
81.1. Žalba može da se izjavi na odluke koje Agencija donese prema čl. 57, 58, 59, 60, 92. i 101. ovog pravilnika.
81.2. Žalba izjavljena prema 81.1. ovog člana ne odlaže izvršenje odluke. Ipak, Agencija može, ako okolnosti to dopuštaju, da odloži izvršenje odluke.
81.3. Žalba na odluku kojom se ne obustavlja postupak prema jednoj od stranaka može da se izjavi samo u žalbi na konačnu odluku, izuzev kad je dopuštena posebna žalba na odluku.
Svako pravno i fizičko lice može da izjavi žalbu na odluku koja je na njega naslovljena ili na odluku koja ima direktan i individualan uticaj na njega mada je naslovljena na drugog. Stranka u postupku može biti stranka u žalbenom postupku.
Žalba, zajedno sa obrazloženjem žalbe, izjavljuje se u pismenom obliku Agenciji, u roku od dva meseca od kad je lice obavešteno o merama ili, ako takvog obaveštenja nema - u roku od dva meseca od dana kad je lice saznalo za mere.
84.1. Izvršni direktor može da izmeni odluku ako smatra da je žalba prihvatljiva i osnovana. On ne može da izmeni odluku ako je u žalbenom postupku podnosilac žalbe suprotstavljen drugoj stranci.
84.2. Ako odluka ne bude izmenjena u roku od mesec dana od prijema obrazložene žalbe, Agencija odmah odlučuje o tome da li će odložiti izvršenje odluke (član 81.2. rečenica druga ovog pravilnika), i žalbu dostavlja odboru za žalbe.
85.1. Ako je žalba dopuštena, odbor za žalbe ispituje da li je osnovana.
85.2. Postupak u kome odbor za žalbe ispituje da li je žalba osnovana je hitan. Odbor za žalbe poziva stranke u žalbenom postupku, uvek kad je to potrebno, da u određenom roku dostave primedbe na njegove izjave ili na izjave drugih stranaka u žalbenom postupku. Stranke u žalbenom postupku imaju pravo da daju usmene izjave.
Odbor za žalbe može da primeni bilo koje ovlašćenje iz nadležnosti Agencije ili da slučaj prenese nadležnom telu Agencije koje je onda vezano odlukom odbora za žalbe.
Tužba pred Sudom Evropskih zajednica
87.1. Sudu Evropskih zajednica može da se izjavi tužba kojom se zahteva stavljanje van snage akta Agencije koji je pravno obavezujući za treću stranu, za nepostupanje, ili za štetu koje je Agencija prouzrokovala u svom radu.
87.2. Tužba za poništenje odluke koju Agencija donese prema čl. 57, 58, 59, 60, 92. i 101. ovog pravilnika može da se izjavi Sudu Evropskih zajednica tek kad se iscrpe svi postupci po žalbi unutar Agencije.
87.3. Agencija je dužna da preduzme sve mere potrebne za izvršenje presude Suda Evropskih zajednica.
Države članice i institucije Zajednice mogu da na odluku Agencije izjave direktnu žalbu Sudu Evropskih zajednica.
Postupci za izdavanje mišljenja, specifikacionih zahteva i smernica
89.1. Upravni odbor uspostavlja pregledne (transparentne) postupke za izdavanje mišljenja (član 55.1. a) ovog pravilnika) i specifikacionih zahteva i smernica (član 55.1. v) ovog pravilnika).
Ovi postupci:
a) zasnivaju se na stručnom znanju i iskustvu kojima raspolažu vazduhoplovne vlasti država članica;
b) po potrebi, uključuju odgovarajuće stručnjake zainteresovanih strana;
v) omogućavaju da Agencija objavljuje dokumente i da se savetuje sa zainteresovanim stranama, saglasno vremenskom planu i postupu koji uključuje obavezu Agencije da daje pismene odgovore u postupku savetovanja.
89.2. Kad Agencija izrađuje mišljenja, specifikacione zahteve i smernice (član 56. ovog pravilnika) koje treba da primenjuju države članice, ona se savetuje s državama članicama. U te svrhe Agencija može da osnuje radnu grupu u koju svaka država članica ima pravo da imenuje svog stručnjaka.
89.3. Mere iz čl. 55.1. a) i 55.1. v) ovog pravilnika i postupci uspostavljeni prema 89.1. ovog člana objavljuju se u službenoj publikaciji Agencije.
89.4. Agencija je obavezna da uspostavi posebne postupke u kojima preduzima hitne mere kojima reaguje na bezbednosni problem i obaveštava zainteresovane strane o merama koje one moraju da preduzmu.
Postupci donošenja pojedinačnih odluka
90.1. Upravni odbor uspostavlja pregledne (transparentne) postupke u kojima se donose pojedinačne odluke iz člana 55.1. g) ovog pravilnika.
Ovi postupci:
a) omogućavaju saslušanje pravnog ili fizičkog lica na koga odluka treba da bude naslovljena i svake druge stranke na koju odluka direktno i individualno treba da utiče;
b) predviđaju obaveštavanje pravnog ili fizičkog lica o odluci i objavljivanje odluke;
v) predviđaju da pravno ili fizičko lice na koje je odluka naslovljena i svaka druga stranka u postupku budu obavešteni o pravnom leku koji im stoji na raspolaganju prema ovom pravilniku;
g) garantuju da odluka bude obrazložena.
90.2. Upravni odbor uspostavlja postupke u kojima se podrobno određuju uslovi za obaveštavanje o odlukama, vodeći računa o žalbenom postupku.
90.3. Agencija je obavezna da uspostavi posebne postupke u kojima preduzima hitne mere kojima reaguje na bezbednosni problem i obaveštava zainteresovane strane o merama koje one moraju da preduzmu.
Inspekcijski pregledi država članica
91.1. Ne dirajući u izvršna ovlašćenja Komisije prema Ugovoru o osnivanju Evropske zajednice, Agencija pomaže Komisiji u nadzoru nad primenom ovog pravilnika i pravilima za njegovo izvršenje, tako što sprovodi standardizacijske inspekcije u vazduhoplovnim vlastima država članica kao što je to predviđeno u članu 61.1. ovog pravilnika. Saglasno propisima države članice, ovlašćeno osoblje Agencije i ovlašćeno osoblje koje je odredila druga nacionalna vazduhoplovna vlast koja učestvuje u standardizacijskoj inspekciji, ima pravo da:
a) pregleda odgovarajuće evidencije, podatke, postupke i svaki drugi materijal koji je značajan za postizanje nivoa bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu predviđenog ovim pravilnikom;
b) dobije kopije ili izvode iz takvih evidencija, podataka, postupaka i drugih materijala;
v) traži usmeno objašnjenje na licu mesta;
g) uđe u bilo koju odgovarajuću prostoriju, na zemljište ili u prevozno sredstvo.
91.2. Osoblje Agencije koje ovlašćeno da sprovodi inspekciju iz 91.1. ovog člana (ovlašćeno osoblje Agencije) može da primenjuje svoja ovlašćenja kad predoči pismena ovlašćenja u kojima su navedeni predmet i cilj inspekcije i datum kad inspekcija počinje. Pre početka inspekcije Agencija blagovremeno obaveštava državu članicu o inspekciji i o identitetu ovlašćenog osoblja Agencije.
91.3. Država članica obavezna je da se podvrgne inspekciji i da obezbedi da se inspekciji podvrgnu i odgovarajuća lica, organi i organizacije.
91.4. Kad inspekcija koja se sprovodi prema ovom članu obuhvata i inspekciju organizacija (privrednih društava itd.) primenjuje se član 92. ovog pravilnika. Ako se organizacija protivi inspekciji, država članica obavezna je da pomogne ovlašćenom osoblju Agencije.
91.5. Izveštaji koji budu sačinjeni prema ovom članu stavljaju se na raspolaganje na službenom jeziku ili jezicima države članice u kojoj je inspekcija sprovedena.
92.1. Pri primeni čl. 17, 18, 19. i 20. ovog pravilnika, čl. 57, 58, 59. 60. i 61.2. ovog pravilnika Agencija ili sama sprovodi sva potrebna istraživanja u organizacijama (privrednim društvima itd.) ili istraživanja poverava nacionalnim vazduhoplovnim vlastima ili kvalifikovanim organizacijama. Ova istraživanja se sprovode saglasno propisima država članica u kojima se preduzimaju. Osoblje koje je ovlašćeno da sprovede istraživanje ima pravo da:
a) pregleda odgovarajuće evidencije, podatke, postupke i svaki drugi materijal koji je značajan za izvršavanje zadataka Agencije;
b) dobije kopije ili izvode iz takvih evidencija, podataka, postupaka i drugih materijala;
v) traži usmeno objašnjenje na licu mesta;
g) uđe u bilo koju odgovarajuću prostoriju, na zemljište ili u prevozno sredstvo;
d) sprovede inspekcijski pregled vazduhoplova u saradnji s državom članicom.
92.2. Osoblje koje je ovlašćeno da sprovode istraživanje iz 92.1. ovog člana može da primenjuje svoja ovlašćenja kad predoči pismena ovlašćenja u kojima su navedeni predmet i cilj istraživanja.
92.3. Pre početka istraživanja Agencija blagovremeno obaveštava državu članicu na čijem području istraživanje treba da se sprovede o samom istraživanju i o identitetu ovlašćenog osoblja. Ovom ovlašćenom osoblju, na zahtev Agencije, mora da pomaže ovlašćeno osoblje države članice.
Godišnji program rada Agencije
Cilj godišnjeg programa rada Agencije jeste da se obezbedi i promoviše trajno poboljšanje bezbednosti civilnog vazduhoplovstva u Evropi i omogući usklađenost sa funkcijama, ovlašćenjima i zadacima Agencije koji su određeni ovim pravilnikom. U godišnjem programu rada jasno se naznačavaju ovlašćenja i zadaci koji su Agenciji dodati, izmenjeni ili ukinuti u odnosu na prethodnu godinu.
Prikaz godišnjeg programa rada Agencije zasniva se na metodologiji koju koristi Komisija u okviru upravljanja po delatnostima.
Opšti godišnji izveštaj o radu Agencije
Opšti godišnji izveštaj o radu Agencije opisuje način na koji je Agencija izvršila svoj godišnji program rada. U njemu se jasno naznačavaju ovlašćenja i zadaci koji su Agenciji dodati, izmenjeni ili ukinuti u odnosu na prethodnu godinu.
Izveštaj prikazuje delovanje Agencije i vrednuje njene rezultate sa stanovišta postavljenih ciljeva i vremenskog plana, opasnosti povezanih s tim delovanjem, upotrebe resursa i opšteg poslovanja Agencije.
Preglednost (transparentnost) i komunikacija
95.1. Na dokumente Agencije primenjuje se Uredba (EZ) br. 1049/2001.
95.2. Agencija može da podstakne komunikaciju i da na sopstvenu inicijativu objavi izveštaje u oblastima iz njene nadležnosti. Agencija posebno omogućava da javnost i svaka zainteresovana strana, pored službene publikacije Agencije (član 89.3. ovog pravilnika), budu brzo, objektivno, pouzdano i na lako razumljiv način obavešteni o radu Agencije.
95.3. Svako pravno i fizičko lice može pismeno da se obrati Agenciji na svakom jeziku iz člana 314. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. Pravno i fizičko lice ima pravo da mu Agencija odgovori na istom jeziku na kome joj se obratilo.
95.4. Obaveštenja koja Agencija prikupi saglasno ovom pravilniku podležu Uredbi Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 45/2001 od 18. decembra 2000. godine o zaštiti pojedinaca pri obradi ličnih podataka u institucijama i organima Zajednice i o slobodnom protoku takvih podataka.
96.1. Prihodi Agencije se sastoje od:
a) doprinosa Zajednice;
b) doprinosa svake treće države Evrope s kojom je Agencija zaključila sporazum iz člana 103. ovog pravilnika;
v) taksi koje plaćaju podnosioci zahteva ili imaoci sertifikata, ovlašćenja i odobrenja koje izdaje Agencija;
g) naknada za publikacije, obuku i druge usluge koje pruža Agencija;
d) dobrovoljnih finansijskih doprinosa država članica, trećih država ili drugih subjekata, ako ne ugrožavaju nezavisnost i nepristrasnost rada Agencije.
96.2. Rashodi Agencije uključuju kadrovske i upravne troškove i troškove poslovanje i infrastrukture.
96.3. Prihodi i rashodi moraju da budu uravnoteženi.
96.4. Regulatorni budžet i takse koje se propisuju i ubiraju za delatnost sertifikacije odvojeno se prikazuju u budžetu Agencije.
96.5. Svake godine upravni odbor na podlozi nacrta izveštaja o procenama prihoda i rashoda Agencije sačinjava izveštaj o procenama prihoda i rashoda Agencije za narednu budžetsku godinu.
96.6. Izveštaj o procenama, koji uključuje nacrt plana uspostavljanja Agencije zajedno s privremenim programom rada, upravni odbor upućuje najkasnije do 31. marta Komisiji i državama s kojima je Zajednica zaključila sporazume iz člana 103. ovog pravilnika.
96.7. Komisija upućuje budžetskom organu izveštaj o procenama, zajedno s preliminarnim nacrtom opšteg budžeta Evropske unije.
96.8. Na podlozi izveštaja o procenama, Komisija unosi u preliminarni nacrt opšteg budžeta Evropske unije procene koje smatra potrebnim za plan uspostavljanja Agencije i iznos subvencija iz opšteg budžeta i upućuje ga budžetskom organu, prema članu 272. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice.
96.9. Budžetski organ odobrava budžetska sredstva za subvencionisanje Agencije. Budžetski organ usvaja plan uspostavljanja Agencije.
96.10. Budžet usvaja upravni odbor. On postaje konačan posle usvajanja opšteg budžeta Evropske unije i, po potrebi, usklađuju se s njime.
96.11. Upravni odbor je dužan da što pre obavesti budžetski organ o nameri da sprovede projekat koji može da ima značajne finansijske posledice po finansiranje budžeta, što se posebno odnosi na sve projekte povezane sa imovinom, kao što su zakup ili kupovina zgrada. O tome se obaveštava i Komisija. Kad jedno odeljenje budžetskog organa obavesti upravni odbor o svojoj nameri da izda mišljenje o projektu, ono upućuje svoje mišljenje upravnom odboru u roku od šest nedelja od dana prijema obaveštenja o projektu.
97.1. Budžet Agencije izvršava izvršni direktor.
97.2. Najkasnije do 1. marta posle svake budžetske godine računovođa Agencije upućuje privremeni završni račun računovođi Komisije, zajedno sa izveštajem o izvršenju budžeta i o finansijskom poslovanju za budžetsku godinu. Računovođa Komisije konsoliduje privremene završne račune institucija i decentralizovanih organa prema članu 128. Uredbe Saveta (EZ, Euratom) br. 1605/2002 od 25. juna 2002. godine o finansijskoj uredbi koja se primenjuje na opšti budžet Evropskih zajednica.
97.3. Najkasnije do 31. marta posle svake budžetske godine, računovođa Komisije upućuje Računskom sudu privremeni završni račun, zajedno sa izveštajem o izvršenju budžeta i o finansijskom poslovanju za budžetsku godinu. Izveštaj o izvršenju budžeta i o finansijskom poslovanju za budžetsku godinu upućuje se i Evropskom parlamentu i Savetu.
97.4. Pošto primi primedbe Računskog suda na privremeni završni račun Agencije prema članu 129. Uredbe Saveta (EZ, Euratom) br. 1605/2002, izvršni direktor priprema završni račun Agencije na sopstvenu odgovornost i upućuje ga upravnom odboru na mišljenje.
97.5. Upravni odbor daje mišljenje o završnom računu Agencije.
97.6. Izvršni direktor, najkasnije do 1. jula posle svake budžetske godine, upućuje završni račun Evropskom parlamentu, Savetu, Komisiji i Računskom sudu, zajedno s mišljenjem upravnog odbora.
97.7. Završni račun Agencije se objavljuje.
97.8. Izvršni direktor upućuje Računskom sudu odgovor na njegove primedbe najkasnije do 30. septembra. Ovaj odgovor on upućuje i upravnom odboru.
97.9. Izvršni direktor upućuje Evropskom parlamentu, na njegov zahtev, svako obaveštenje koje je potrebno da se nesmetano primeni postupak razrešenja budžetske godine, kao što je to predviđeno u članu 146. stav 3. Uredbe Saveta (EZ, Euratom) br. 1605/2002.
97.10. Evropski parlament, na preporuku Saveta, delujući kvalifikovanom većinom, pre 30. avgusta godine N + 2, daje razrešenje izvršnom direktoru u pogledu izvršenja budžeta za godinu N.
98.1. Na suzbijanje prevara, korupcije i drugih nezakonitih radnji neograničeno se primenjuje Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 1073/1999 od 25. maja 1999. godine o istragama koje vodi Evropska kancelarija za sprečavanje prevara (OLAF).
98.2. Agencija pristupa Međuinstitucionalnom sporazumu koji je 25. maja 1999. godine zaključen između Evropskog parlamenta, Saveta Evropske unije i Komisije Evropskih zajednica o unutrašnjim istragama koje vodi Evropska kancelarija za sprečavanje prevara i bez odlaganja usvaja odgovarajuće propise koji se primenjuju na osoblje Agencije.
98.3. Odluke o finansiranju i izvršni sporazumi i instrumenti koji iz njih proizlaze izričito navode da Računski sud i OLAF mogu, ako je potrebno, proveravati na licu mesta primaoce sredstava Agencije i posrednike koji su odgovorni za njihovo dodeljivanje.
99.1. Upravni odbor naručuje nezavisnu eksternu procenu izvršavanja ovog pravilnika, u roku od tri godine od dana kad Agencija preuzme svoje zadatke i potom na svakih pet godina.
99.2. Pri procenjivanju ispituje se koliko Agencija uspešno izvršava svoje zadatke i vrednuje uticaj ovog pravilnika, Agencije i njenih metoda rada na uspostavljanje visokog nivoa bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu. Pri procenjivanju se uvažavaju stavovi interesnih grupa na evropskom i nacionalnom nivou.
99.3. Upravni odbor dobija rezultate procenjivanja i izdaje Komisiji preporuke o eventualnim promenama ovog pravilnika ili promenama u Agenciji ili u njenim metodima rada, a Komisija ove preporuke, svoje mišljenje i odgovarajuće predloge upućuje Evropskom parlamentu i Savetu. Ako je potrebno, uključuje se akcioni plan s vremenskim planom. Rezultati procenjivanja i preporuke se objavljuju.
Finansijska pravila koja se primenjuju na Agenciju usvaja upravni odbor, posle savetovanja s Komisijom. Pri tome ne sme da se odstupi od Uredbe Komisije (EZ, Euratom) br. 2343/2002 od 19. novembra 2002. godine o okvirnoj finansijskoj uredbi za organe iz člana 185. Uredbe Saveta (EZ, Euratom) br. 1605/2002 o finansijskoj uredbi koja se primenjuje na opšti budžet Evropskih zajednica, izuzev ako se odstupanje izričito ne zahteva za rad Agencije, a Komisija je na to dala prethodnu saglasnost.
101.1. Mere koje su namenjene za izmene i dopune sporednih elemenata ovog pravilnika u pogledu taksi i naknada njegovim dopunjavanjem, usvajaju se prema regulatornom postupku koji je podrobno predviđen u članu 102.4. ovog pravilnika.
101. 2. Komisija se savetuje sa upravnim odborom o predlogu mera iz 101.1. ovog člana.
101.3. Mere iz 101.1. ovog člana posebno uređuju za šta se sve plaćaju takse i naknade prema članu 96.1. v) i g) ovog pravilnika, visinu taksi i naknada i način na koji se one plaćaju.
101.4. Takse i naknade naplaćuju se za:
a) izdavanje i produženje važenja (obnavljanje) sertifikata i s tim povezanog stalnog nadzora;
b) pružanje usluga; prikazuju se stvarni troškovi svake pojedinačne usluge;
v) obradu žalbi.
Sve takse i naknade izražavaju se i plaćaju u evrima.
101.5. Visina taksa i naknada određuje se tako da prihodi od njih načelno budu dovoljni za pokrivanje svih troškova pruženih usluga. Ove takse i naknade, uključujući i one prikupljene u 2007. godini, predstavljaju namenski prihod Agencije.
OSTALE ODREDBE
102.1. Komisiji pomaže odbor.
102.2. Kod pozivanja na ovaj stav, primenjuju se čl. 3. i 7. Odluke 1999/468/EZ, uzimajući u obzir njen član 8.
102.3. Kod pozivanja na ovaj stav, primenjuju se čl. 5. i 7. Odluke 1999/468/EZ, uzimajući u obzir njen član 8.
Rok iz člana 5 (6) Odluke 1999/468/EZ jeste mesec dana.
102.4. Kod pozivanja na ovaj stav, primenjuju se član 5a (1) do (4) i član 7. Odluke 1999/468/EZ, uzimajući u obzir njen član 8.
102.5. Kod pozivanja na ovaj stav, primenjuju se član 5a (1) do (4) i 5(b) i član 7. Odluke 1999/468/EZ, uzimajući u obzir njen član 8.
Rokovi iz člana 5a(3)(c), 4(b) i 4(e) Odluke 1999/468/EZ jesu 20 dana.
102.6. Kod pozivanja na ovaj stav, primenjuju se član 5a(1),(2),(4), (5)(b) i (6) i član 7. Odluke 1999/468/EZ, uzimajući u obzir njen član 8.
102.7. Kod pozivanja na ovaj stav, primenjuje se član 6. Odluke 1999/468/EZ.
Pre donošenja svoje odluke, Komisija se savetuje sa odborom iz 102.1. ovog člana.
Rok iz člana 6(b) Odluke 1999/468/EZ jeste tri meseca.
Kad država članica uputi Savetu odluku Komisije, Savet može kvalifikovanom većinom, u roku od tri meseca, da donese drukčiju odluku.
Agencija je otvorena za učešće trećih država Evrope koje su potpisnice Čikaške konvencije i koje su zaključile sporazume sa Evropskom zajednicom, pri čemu su usvojile i primenjuju propise Zajednice u oblastima koje su obuhvaćene ovim pravilnikom i pravilima za njegovo izvršenje.
Shodno odgovarajućim odredbama ovih sporazuma razvijaju se rešenja kojima se, pored ostalog, određuju priroda, obim i podrobna pravila za učešće trećih država Evrope u radu Agencije, uključujući odredbe o finansijskim doprinosima i osoblju.
104.1. Agencija od 28. septembra 2003. preuzima zadatke sertifikacije prema članu 57. ovog pravilnika. Do tog datuma države članice nastavljaju da sprovode važeće propise.
104.2. Tokom dodatnog prelaznog vremena od 42 meseca od datuma iz 104.1. ovog člana, države članice mogu da nastave da izdaju sertifikate i odobrenja odstupajući od odredaba čl. 7, 8 i 10. ovog pravilnika, člana 16. ovog pravilnika, člana 49. ovog pravilnika i člana 57. ovog pravilnika, koji odgovaraju čl. 5, 6, 12. i 20. Osnovne uredbe - pod uslovima koje odredi Komisija u merama usvojenim za izvršenje navedenih odredaba Osnovne uredbe (5, 6, 12. i 20). Kada u tom slučaju države članice izdaju sertifikate na osnovu sertifikata izdatih u trećim državama, mere koje usvaja Komisija moraju da uvažavaju načela iz člana 49.2. b) i v) ovog pravilnika.
Države članice moraju da odrede kazne za povredu ovog pravilnika i pravila za njegovo izvršenje.
Ove kazne moraju biti da budu odvraćajuće, delotvorne i srazmerne.
106.1. Ovim pravilnikom (Osnovnom uredbom) ukida se Uredba (EZ) br. 1592/2002, ne dovodeći u pitanje odredbe drugog podstava ovog člana.
Upućivanja na ukinutu uredbu tumače se kao upućivanja na Osnovnu uredbu u skladu s korelacijskom tabelom iz Aneksa VI Osnovne uredbe.
106.2. Ovim pravilnikom (Osnovnom uredbom) ukida se Uputstvo Saveta 91/670/EEZ od datuma stupanja na snagu mera iz člana 20. ovog pravilnika, koji odgovara članu 7. stav 6. Osnovne uredbe.
106.3. Aneks III Uredbe (EEZ) br. 3922/91 briše se s danom stupanja na snagu odgovarajućih mera iz člana 36.1. ovog pravilnika, koji odgovara članu 8. stav 5. Osnovne uredbe.
106.4. Odredbe člana 48. ovog pravilnika, koje odgovaraju članu 11. Osnovne uredbe, primenjuju se na vazduhoplove i vazduhoplovne proizvode, lica i organizacije čija je sertifikacija obavljena ili priznata prema aktima navedenim u 106.1, 106.2. i 106.3. ovog člana.
106.5. Ovim pravilnikom (Osnovnom uredbom) ukida se Uputstvo Evropskog parlamenta i Saveta 2004/36/EZ od datuma stupanja na snagu mera iz člana 47.4. ovog pravilnika, koji odgovara članu 10. stav 5. Osnovne uredbe, pri čemu se ne dovode u pitanje pravila za izvršenje iz člana 8. stava 2. Uputstva.
Stupanje ovog pravilnika na snagu
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Odredbe čl. 7, 8. i 10. ovog pravilnika, člana 16. ovog pravilnika, čl. 17, 18, 19. i 20. ovog pravilnika, čl. 35. i 36. ovog pravilnika, člana 46. ovog pravilnika i člana 47. ovog pravilnika, koje odgovaraju čl. 5, 6, 7, 8, 9. i 10. Osnovne uredbe, primenjuju se od datuma navedenih u odgovarajućim pravilima donesenim za izvršenje navedenih odredaba Osnovne uredbe, ali ne kasnije od 8. aprila 2012. godine.