ODLUKAO ZAŠTITNIKU GRAĐANA("Sl. list Grada Loznice", br. 9/2009) |
Ovom Odlukom uređuju se izbor i prestanak dužnosti, nadležnost i ovlašćenja, način postupanja zaštitnika građana i druga pitanja od značaja za rad zaštitnika građana.
Zaštitnik građana postupa i deluje na osnovu i u okviru Ustava, zakona, potvrđenih međunarodnih ugovora i opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava, kao i Statuta grada.
U svom delovanju zaštitnik građana se rukovodi principima zakonitosti, nepristrasnosti, nezavisnosti i pravičnosti.
Niko nema pravo da utiče na rad i postupanje zaštitnika građana.
Zaštitnik građana ne može biti pozvan na odgovornost ili kažnjen za izneto mišljenje ili radnje preduzete u obavljanju nadležnosti utvrđenih ovom Odlukom.
Rad zaštitnika građana je javan.
Javnost rada zaštitnika građana obezbeđuje se podnošenjem i objavljivanjem godišnjeg i posebnih izveštaja i na drugi način koji zaštitnik građana odredi.
II POSTAVLJENJE I PRESTANAK DUŽNOSTI ZAŠTITNIKA GRAĐANA
Zaštitnika građana bira i razrešava Skupština grada većinom od ukupnog broja odbornika.
Kandidata za zaštitnika građana predlaže najmanje jedna trećina odbornika.
Zaštitnik građana se bira na period od pet godina i može još jednom biti biran na taj položaj.
Za zaštitnika građana može biti birano lice koje, pored opštih uslova za sticanje biračkog prava (državljanstvo, punoletstvo, poslovna sposobnost, prebivalište na području Grada), ima najmanje pet godina profesionalnog iskustva kao dipl. pravnik, uživa moralni integritet i nije osuđivano niti se protiv njega vodi krivični postupak.
Zaštitnik građana može imati jednog ili više zamenika.
Na predlog zaštitnika građana Skupština grada odlučuje o ustanovljenju, o broju zamenika i području njihovog rada, kao i o izboru zamenika.
Zamenik zaštitnika građana bira se do isteka perioda na koji je izabran zaštitnik građana pod uslovima i u postupku predviđenom za izbor zaštitnika građana.
Prilikom davanja ovlašćenja zameniku, zaštitnik građana vodi računa da se obezbedi određena specijalizacija za obavljanje poslova, naročito u pogledu prava deteta, prava osoba sa invaliditetom i dr.
Zaštitnik građana određuje zamenika koji ga zamenjuje u slučaju odsutnosti ili sprečenosti da obavlja svoje poslove.
Zaštitnik građana i zamenik ne mogu biti članovi političke stranke i ne mogu obavljati drugu javnu funkciju, niti profesionalnu delatnost, niti drugu dužnost ili posao koji bi mogao uticati na njihovu samostalnost i nezavisnost.
Zaštitnik građana i zamenik imaju položaj funkcionera u smislu zakona kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa u vršenju javnih funkcija i na njih se u celini primenjuju odredbe tog zakona.
Danom stupanja pa dužnost zaštitniku građana, odnosno zameniku prestaju sve javne, profesionalne i druge funkcije, odnosno dužnosti ili poslovi koje je do tada obavljao ako su suprotni odredbama ove Odluke, kao i članstvo u političkim organizacijama.
Zaštitnik građana i zamenik pre stupanja na dužnost polažu zakletvu koja glasi:
"Zaklinjem se da ću svoju dužnost obavljati odgovorno, nepristrasno i nezavisno, u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisima i da ću savesno raditi na zaštiti i unapređenju ljudskih prava i sloboda."
Zaštitnik građana i zamenik polažu zakletvu pred Skupštinom.
Ako zaštitnik građana, odnosno zamenik bez opravdanog razloga ne stupi na dužnost u roku od osam dana od dana polaganja zakletve, smatra se da nije izabran što Skupština konstatuje na osnovu obaveštenja predsednika Skupštine na prvoj narednoj sednici. U tom slučaju odmah se pokreće postupak za izbor novog zaštitnika građana, odnosno njegovog zamenika.
Zaštitniku građana, odnosno njegovom zameniku prestaje dužnost:
1) istekom mandata;
2) razrešenjem;
3) smrću;
4) ostavkom;
5) gubitkom državljanstva;
6) ispunjenjem uslova za penziju u skladu sa zakonom;
7) ako trajno izgubi sposobnost za obavljanje dužnosti.
Zaštitnik građana se razrešava dužnosti pre isteka mandata ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora, ako ne obavlja poslove iz svoje nadležnosti na stručan, nepristrasan, nezavisan i savestan način ili se nalazi pa položajima (funkcijama), odnosno obavlja poslove koji su nespojivi sa položajem zaštitnika građana.
Predlog za razrešenje zaštitnika građana može podneti najmanje jedna trećina odbornika, a predlog za razrešenje zamenika zaštitnika građana može podneti i zaštitnik građana.
O razrešenju zaštitnika građana odlučuje Skupština grada većinom od ukupnog broja odbornika.
Na razrešenje zamenika zaštitnika građana shodno se primenjuju odredbe o razrešenju zaštitnika građana.
Skupština razrešava zaštitnika građana ili zamenika zaštitnika građana, na isti način i po postupku predviđenom za njegovo postavljenje.
Zaštitnik građana posebno je ovlašćen da kontroliše poštovanje prava građana, utvrđuje povrede učinjene aktima, radnjama ili nečinjenjem Gradske uprave, javnih preduzeća, ustanova, organa i organizacija koja vrše javna ovlašćenja, a čiji je osnivač Grad (u daljem tekstu: organi uprave), ako se radi o povredi propisa i opštih akata Grada.
Zaštitnik građana štiti pravo građana na lokalnu samoupravu, odnosno pravo građana da upravljaju javnim poslovima od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za njih, neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika, u skladu sa zakonom, Statutom Grada i drugim propisima i aktima.
Zaštitnik građana je ovlašćen da o pojavama nezakonitog i nepravilnog rada, Gradske uprave i javnih službi koje vrše javna ovlašćenja, a čiji je osnivač Grad, kojima se krše prava ili interesi građana upozorava ove organe i službe, upućuje im kritike, daje preporuke za rad, inicira pokretanje postupaka za otklanjanje povreda prava i o tome obaveštava javnost.
U domenu zaštite ljudskih i manjinskih prava, zaštitnik građana:
1) prati primenu međunarodnih standarda iz oblasti ljudskih prava;
2) prati ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i daje preporuke za unapređenje ostvarivanja ljudskih i manjinskih prava;
3) prikuplja informacije o primeni zakona i drugih propisa iz oblasti ljudskih prava i prava na lokalnu samoupravu;
4) sastavlja godišnji izveštaj o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava;
5) obaveštava širu javnost o kršenju ljudskih i manjinskih prava;
6) prima i ispituje predstavke koje se odnose na povredu ljudskih i manjinskih prava;
7) posreduje u mirnom rešavanju sporova vezanih za kršenje ljudskih prava;
8) inicira pokretanje odgovarajućih postupaka pred nadležnim organima u slučaju kršenja ljudskih prava;
9) organizuje i učestvuje u organizovanju stručnih sastanaka, savetovanja i kampanja informisanja javnosti o pitanjima značajnim za ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava;
10) inicira i podstiče obrazovanje o ljudskim i manjinskim pravima;
11) obavlja i druge poslove utvrđene zakonom, Statutom i odlukom Skupštine grada.
Zaštitnik građana podnosi nadležnom organu grada inicijativu za izmenu i dopunu propisa i opštih akata grada ako smatra da do povrede prava građana dolazi zbog nedostataka u tim aktima, kao i da inicira donošenje novih propisa i drugih opštih akata grada kada smatra da je to od značaja za zaštitu prava građana.
Zaštitnik građana daje mišljenje Gradskom veću i drugom ovlašćenom predlagaču na nacrt propisa ili opšteg akta grada kada se njime uređuju pitanja od značaja za zaštitu i unapređenje prava građana.
Zaštitnik građana ima pravo da prisustvuje svim sednicama Skupštine i njenih tela kao i pravo da učestvuje u skupštinskoj raspravi kada se raspravlja o pitanjima iz njegove nadležnosti.
Zaštitnik građana podnosi inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona, drugih propisa i opštih akata kojima se uređuju pitanja koja se odnose na prava građana, ukoliko smatra da isti nisu u skladu sa ustavom i zakonom.
U obavljanju svojih nadležnosti zaštitnik građana sarađuje sa zaštitnicima građana u opštinama i gradovima, kao i sa Zaštitnikom građana u Republici.
Svi organi Grada i Gradske uprave dužni su da prime zaštitnika građana na njegov zahtev odmah, a najkasnije u roku od 15 dana od dana upućivanja zahteva.
Zaštitnik građana pokreće postupak po predstavci građana ili po sopstvenoj inicijativi.
Zaštitniku građana se može obratiti svako fizičko ili pravno, domaće ili strano lice koje smatra da su mu aktom, radnjom ili nečinjenjem organa uprave povređena prava.
Zaštitniku građana se može u ime lica iz stava 2. ovog člana obratiti i njegov naslednik, staratelj ili punomoćnik.
Treće lice, nevladina organizacija, udruženje ili druga organizacija može se obratiti zaštitniku građana uz pismeno ovlašćenje lica koje smatra da su mu ljudska prava ugrožena.
Zaštitnik građana ne postupa po anonimnoj predstavci.
Ako smatra da u anonimnoj predstavci ima osnova za njegovo postupanje, zaštitnik građana pokreće postupak po sopstvenoj inicijativi.
Pre podnošenja predstavke zaštitniku građana, podnosilac predstavke je dužan da pokuša da zaštiti svoja prava u odgovarajućem pravnom postupku.
Zaštitnik građana će uputiti podnosioca predstavke na pokretanje odgovarajućeg pravnog postupka, ako je takav postupak predviđen, i neće postupati po predstavci dok prethodno ne budu iscrpljena sva pravna sredstva, u odgovarajućem pravnom postupku.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, zaštitnik građana može pokrenuti postupak i pre nego što su iscrpljena sva pravna sredstva ako bi podnosiocu predstavke bila naneta nenadoknadiva šteta ili kad zaštitnik građana oceni da je došlo do grubog kršenja načela samostalnosti i zakonitosti, stručnosti, nepristrasnosti i političke neutralnosti, delotvornosti u ostvarivanju prava stranaka i poštovanja stranaka u subjektu kontrole.
Predstavka sadrži naziv subjekta na čiji se rad odnosi, opis povreda prava, činjenice i dokaze koji potkrepljuju navode iz predstavke, podatke o tome koja su pravna sredstva iskorišćena, kao i ime i adresu podnosioca.
Predstavka se podnosi u pisanoj formi (uključujući i elektronsku komunikaciju) ili usmeno na zapisnik i za njeno podnošenje ne plaća se taksa niti bilo koja druga naknada.
Ako predstavka ne sadrži sve potrebne podatke, zaštitnik građana može zatražiti da se ona dopuni u roku koji on odredi.
Predstavka se može podneti najkasnije u roku od jedne godine od izvršene povrede prava građana, odnosno od poslednjeg postupanja ili nepostupanja subjekta kontrole u vezi sa učinjenom povredom prava građana.
Zaštitnik građana je dužan da postupi po svakoj predstavci osim:
1) ako predmet na koji se odnosi predstavka ne spada u nadležnost zaštitnika građana;
2) ako je predstavka podneta po isteku propisanog roka iz člana 21. Odluke;
3) ako je predstavka podneta pre upotrebe svih raspoloživih pravnih sredstava, a nisu ispunjeni uslovi iz člana 18. stav 3. odluke;
4) ako je pritužba anonimna, osim u slučaju iz člana 17. stav 6. Odluke;
5) ako predstavka ne sadrži potrebne podatke, a podnosilac nedostatak ne otkloni ni u naknadnom roku određenom za dopunu predstavke, niti se obrati zaštitniku građana za stručnu pomoć u otklanjanju nedostatka.
Ako zbog nekog od razloga iz stava 1. ovog člana nema osnova za postupanje zaštitnika građana, zaštitnik građana će odbaciti predstavku, o čemu je dužan da obavesti podnosioca predstavke, uz navođenje razloga za odbacivanje.
O pokretanju i završetku postupka zaštitnik građana obaveštava podnosioca predstavke, kao i subjekt kontrole protiv kojeg je podneta predstavka.
Subjekt kontrole je obavezan da odgovori na sve zahteve zaštitnika građana, kao i da mu dostavi sve tražene informacije i spise u roku koji on odredi, a koji ne može biti kraći od 15 niti duži od 30 dana.
Zaštitnik građana može, u naročito opravdanim slučajevima, da subjektu kontrole ne otkrije identitet podnosioca predstavke.
Zaštitnik građana može zatražiti dodatne podatke i informacije u novom roku ako oceni da izjašnjenje subjekta kontrole ne sadrže sve potrebne podatke.
Subjekt kontrole je dužan da zaštitniku građana, na njegov zahtev, stavi na raspolaganje sve podatke, službene spise, dokumentaciju bez obzira na stepen tajnosti, osim kada je to u suprotnosti sa zakonom te da mu omogući pristup svim prostorijama.
Ukoliko subjekt kontrole ne postupi u ostavljenom roku, mora obrazložiti razloge za nepostupanje po zahtevu zaštitnika građana.
Nepostupanje po zahtevu zaštitnika građana smatra se ometanjem njegovog rada i o tome zaštitnik građana može da obavesti neposredno višeg rukovodećeg radnika subjekta kontrole odnosno nadležni organ ili javnost.
Zaštitnik građana će obustaviti postupak po predstavci ako:
1) podnosilac predstavke ne sarađuje u postupku;
2) podnosilac predstavke povuče predstavku;
3) subjekt kontrole protiv kojeg je podneta predstavka u međuvremenu otkloni učinjenu povredu;
4) utvrdi da je nakon podnošenja predstavke pokrenut odgovarajući pravni postupak.
Zaštitnik građana može, radi utvrđivanja činjenica, kao stručnjaka ili svedoka, pozvati svako lice koje poseduje saznanja, odnosno informacije o navodima iz predstavke.
Nakon utvrđivanja svih relevantnih činjenica i okolnosti zaštitnik građana može obavestiti podnosioca predstavke da je predstavka neosnovana ili može utvrditi da su postojali nedostaci u radu subjekta kontrole.
Ako nađe da su postojali nedostaci u radu subjekta kontrole zaštitnik građana će uputiti preporuku subjektu kontrole o tome kako bi uočeni nedostatak trebalo otkloniti.
Subjekt kontrole je dužan da, najkasnije u roku od 30 dana od dana dobijanja preporuke, dostavi izveštaj o preduzetim radnjama radi otklanjanja nedostatka, odnosno da ga obavesti o razlozima zbog kojih nije postupio po preporuci.
Ukoliko subjekt kontrole ne postupi po preporuci, zaštitnik građana se može obratiti javnosti odnosno nadležnom organu, a može i da preporuči utvrđivanje odgovornosti rukovodećeg radnika subjekta kontrole.
Zaštitnik građana podnosi Skupštini redovan godišnji izveštaj o radu.
Godišnji izveštaj sadrži podatke o aktivnostima u prethodnoj godini, o uočenim nedostacima u radu subjekata kontrole, kao i predloge za poboljšanje položaja građana u odnosu na te subjekte.
Godišnji izveštaj podnosi se do 15. marta tekuće za prethodnu godinu.
Godišnji izveštaj objavljuje se u "Službenom listu grada Loznice" i na zvaničnoj internet stranici grada.
U toku godine, zaštitnik građana može da podnese i vanredne izveštaje, ako za tim postoji potreba.
Skupština grada razmatra izveštaje zaštitnika građana na prvoj narednoj sednici.
Sredstva za rad zaštitnika građana obezbeđuju se u budžetu grada.
Administrativno-tehničke i druge poslove za potrebe zaštitnika građana obavlja Gradska uprava Grada Loznice.
Zaštitnik građana i zamenik zaštitnika građana ostvaruju sva prava iz rada i po osnovu rada, u skladu sa propisima kojima su ova pitanja uređena za izabrana, imenovana i postavljena lica u Gradu.
VII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Zaštitnik građana neće postupati po slučajevima nastalim pre stupanja na snagu ove Odluke.
Ova Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Loznice".