III stepen
(peta godina učenja)
Cilj i zadaci
Cilj nastave stranih jezika je da učenici utvrde i sistematizuju znanja stečena u prethodnom školovanju i da ovladaju standardnim govornim jezikom do nivoa koji će im omogućiti da se služe tim jezikom u jednostavnom sporazumevanju s ljudima iz drugih zemalja i da se preko jezika upoznaju sa načinom života i kulturom naroda čiji jezik uče, kao i sa osnovnim karakteristikama procesa proizvodnje i radnog mesta.
Zadaci nastave stranih jezika su da učenici:
- usvoje predviđene morfosintaksičke strukture i oko 750 novih reči i izraza uključujući i terminologiju vezanu za struku;
- praktično ovladaju jednostavnim govornim jezikom i steknu nova jezička znanja neophodna za rad u struci;
- neguju pravilan izgovor, usavršavaju ortografiju i utvrđuju i proširuju osnove gramatike stranog jezika;
- ovladaju stranom stručnom terminologijom u toj meri da mogu da koriste razna uputstva i druge pisane materijale na stranom jeziku uz korišćenje rečnika i drugih izvora informacija.
Komunikativne funkcije:
Govorne modele koji se upotrebljavaju pri komuniciranju u realnim životnim situacijama uvežbavati i proširivati iz razreda u razred; privlačenje pažnje, oslovljavanje poznate i nepoznate osobe; iskazivanje dopadanja i nedopadanja, slaganja i neslaganja s mišljenjem sagovornika; traženje i davanje obaveštenja; čestitanje i iskazivanje lepih želja; pozivanje u goste; prihvatanje i neprihvatanje poziva; izražavanje zadovoljstva ili nezadovoljstva; čuđenja, iznenađenja; iskazivanje fizičkih tegoba, raspoloženja, zabrinutosti.
SADRŽAJ PROGRAMA
Tematika
Iz života mladih: nova sredina i drugovi; sportska takmičenja.
Porodica i društvo: članovi porodice u kući i van nje; situacije iz svakodnevnog života.
Iz savremenog života i tekovina kulture i nauke naroda čiji se jezik uči i naših naroda: prirodne lepote i zaštita čovekove sredine; putovanje i korišćenje saobraćajnih sredstava; pojedinosti iz istorijske i kulturne prošlosti.
Školski pismeni zadaci: po 1 pismeni zadatak u svakom polugodištu.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJ PROGRAMA
I REČENICA
Obnoviti rečenične modele obuhvaćene programom za osnovnu školu.
- Red reči u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi.
- Tag questions
- Indirektni govor
a) izjave - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena)
"I live in Liverpool". He says that he lives in Liverpool.
b) molbe, zahtevi, naredbe
"Come back!" He told me to come back.
"Don't do it, please." He asked me not to do it.
v) pitanja sa promenom reda reči - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena).
- Yes/No questions
"Do you like to swim?" He asks me if I like to swim.
- "WH" questions
"Where do you live?" He asks me where I live.
II IMENIČKA GRUPA
1. Član
- Obnoviti upotrebu određenog i neodređenog člana
- Nulti član uz gradivne i apstraktne imenice
art, love, milk, bread i dr.
2. Imenice
- Množina imenica - obnoviti
- Izražavanje pripadanja i svojine - saksonski genitiv
Mary's book, boy's dog
3. Zamenički oblici
a) Zamenice
- Lične zamenice u funkciji subjekta i objekta
I Met him yesterday.
- Pokazne zamenice
This is my book and these are Peter's books.
b) Determinatori
- Pokazni determinatori
This book is Peter's.
- Prisvojni determinatori
My books are in the room.
- Neodređeni determinatori - some, any
They usually lend me some money. There isn't any butter in the fridge.
4. Pridevi
Obnoviti komparaciju prideva
5. Brojevi
Obnoviti proste i redne brojeve
6. Kvantifikatori
much, many; little, few; a lot of/lots of
I don't have much money now. He doesn't have many friends.
III GLAGOLSKA GRUPA
1. Glagoli
- Obnoviti glagolske oblike predviđene programom za osnovnu školu.
- Modalni glagoli
a) can, must - simple present/past
Can I take your book, please? I couldn't come yesterday.
I must go now. You didn't have to get up so early.
b) may
May I use your phone, please?
- Pasivne konstrukcije - simple present/past (R)6)
It is made of silk. She was taken to hospital last week.
2. Prilozi
Izvođenje priloga i njihova upotreba
3. Predlozi
Najčešći predlozi za orijentaciju u vremenu i prostoru.
_____________
6) R = receptivno
IV TVORBA REČI
Tvorba najčešćih složenica
grandfather, armchair, passer-by i dr.
V LEKSIKOLOGIJA
Najčešći idiomi i frazeologizmi
VI LEKSIKOGRAFIJA
Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJ PROGRAMA
Sadržaj programa obrađeni u osnovnoj školi integriše se s novim elementima u sistematizovane celine na višem nivou.
Postavljanje pitanja i davanje odgovora
Novi modeli
Disjunktivna pitanja
Wirst du hier bleiben oder kommst du mit?
Negativno pitanje
Hast du dieses Buch noch nicht gelesen? Doch, ich habe es gelesen.
Izrična rečenica kao pitanje
Du bleibst zu Hause? Er hat etwas gesagt?
Pitanja u neupravnom govoru
Ich frage dich, ob er kommt. Er fragte mich (warum, wo, wann, wie, wer, wohin, was, usw)
Odgovori puni ili eliptični (uvek u dijalogu)
Kazivanje radnji i stanja u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti
- radnja izražena pluskvamperfektom
Er hatte das schon Längst gesehen.
- radnje zavisne rečenice dešava se istovremeno sa radnjom glavne rečenice.
Veznici: während, solange, seit (dem)
Währed ich in Belgrad studierte, ging ich oft ins Theater.
Solange ich ihn kenne, sammelt er Briefmarken.
- radnja zavisne rečenice dešava se pre radnje glavne rečenice. Veznici: nachdem, als (pluskvamperfekt u sporednoj, preterit u glavnoj rečenici)
Nachdem er das Haus verlassen hatte, begann es zu regnen.
Sie kam zum Bahnhof, als der Zug schon abgefahren war.
- radnja zavisne rečenice dešava se posle radnje glavne rečenice
Veznici: bis, bevor, als (isto vreme u obe rečenice)
Sie blieb bei uns, bis der Regen vorbei war. Ich komme zu dir, bevor (ehe) ich ins Kino gehe.
Kazivanje zapovesti
Er soll lesen! Du kommst nicht mit! Zurück! Du wirst jetzt gehen! Rauchen verboten!
Odredbe kvaliteta i kvantiteta
Izražavanje jednakosti - nejednakosti
Er ist genau so alt wie du.
Er ist älter als ich.
Upotreba komparativa i superlativa u predikativnoj i atributivnoj funkciji.
Mein jüngerer Bruder ist acht Jahre alt. Der Monat Juli ist am heissesten. Der heissesten Monat Juli...
Sistematizacija kategorija kojih u maternjem jeziku nema ili su bitno različite.
Član
Određeni, neodređeni
Određeni član uz geografske pojmove; nazive planina, mora, jezera, reka, zemalja muškog i ženskog roda, zatim uz imena dana u nedelji, meseci u godini, godišnja doba.
Das ist ein Haus. Das Haus ist neu. Ich habe die Alpen gesehen. Die Save mündet in die Donau. Die Sowjetunion liegt im Osten. Der Balkan ist eine Halbinsel. Der Montag ist der erste Arbeitstag in der Woche. Dr Frühling ist die schönste Jahreszeit.
Bez člana
- lična imena, imena zemalja srednjeg roda, imena gradova, kontinenata; predikativno upotrebljeni nazivi poziva; gradivne imenice; uzvici i izrazi
Hans ist Student. Jugoslawien ist eine Sozialistische föderative Republik. Bonn ist die Hauptstadt der Bundesrepublik Deutschland. Kaufst du Brot? Hilfe! Feuer! Tam um Tag; weder Mensch noch Tier; zu Bett gehen; zu Wort kommen.
Infinitiv sa "zu" uz neke glagole i izraze (receptivno)
Du brauchst nicht zu kommen. Ich habe viel zu tun. Sie hat keine Zeit (Lust, kein Wunsch) tanzen zu gehen.
Orijentacija u vremenu i prostoru
Proširiti moguće odgovore na ranije obrađena pitanja u vezi s orijentacijom u vremenu i prostoru
Wann...
Heute abend, morgen früh, voriges Jahr, um acht Uhr, in Zehn Minuten, diesen Sommer, am 1. September 1976, den 1. Juni 1976
Wie lange...?
Seit wann...?
Eine Woche, einem Monat, eine zeitlang, seit gestern, seit 5 Uhr, seit zwei Wochen, seit unserer Begegnung.
Wo...?
draussen, drinnen, überal, irgendwo, anderswo, nirgendwo, nirgends
Wohin...?
dorthin, aufwärts, heimwärts, fort, bergauf, bergab, überallhin, nirgendwohin
Woher...?
Propozicije koje u sintagmi sa imenicom daju oznaku za mesto
hierher, daher, dorther; aus der Schule, bis zur Ecke, auf dem Lande, am Fenster, vor der Tür usw.
Kazivanje pretpostavki, uzroka, namere (receptivno)
Modalni glagoli u službi izražavanja pretpostavki ili namere
Er dürfte zu Hause sein. Das müsste wahr sein. Ich möchte hier bleiben.
Konjunktiv prezenta i preterita pomoćnih i modalnih glagola
- u rečenicama i frazama za izražavanje želje i mogućnosti, sumnje, nestvarnosti
So wäre es vielleicht besser.
- pluskvamperfekt u pomenutim slučajevima (receptivno)
Hätte ich ihn nie gesehen!
Tvorba reči
Složenice (imenica i pridev), prefiksiranje glagola, izvedene imenice i pridevi
Schulzimmer, Schulhof, Hochhaus; aufstehen, beantworten, einziehen, Einheit, Schönheit, Mannschaft, medizinisch, europäisch, chemisch.
Sinonimi, homonimi i antonimi, fraze i leksikolizovani spojevi reči
(receptivno)
lieb, warm, kalt, frisch, auf Scrhitt und Tritt, in Anspruch nehmen; in Bewegung setzen.
Izgovor
Odnos glasova i slova
Podela glasova. Dužina i kvalitet vokala. Diftonzi.
Akcenat reči. Melodija osnovnih tipova rečenice.
Ortografija
Interpunkcija - osnovna pravila.
Podela reči na slogove.
Pisanje velikih slova.
Leksikografija
Struktura dvojezičnih rečnika i služenje njima.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Rečenica
Odnos rečenica u složenoj rečenici: nezavisno složene i zavisno složene rečenice (na konkretnim primerima u tekstu). Upravni i neupravni govor.
Imenice
Varijante padežnih nastavaka na najfrekventnijim primerima: lokativ jednine na - y:0 береге (на берегу, о лесе/в лесу, о крае) на краю; nominativ množine na -a, -я, -ья, -e: города, учителя, деревья, граждане.
Promena imenica na -ия, -ие, -мя. Imenice pluralija tantum (receptivno). Nepromenljive imenice (receptivno). Prezimena na -ов, -ев (Петров, Тургенев i sl.). Obnavljanje osnovnih imeničkih promena.
Zamenice
Odrične zamenice: никто, ничто, никакой, ничей. Neodređene zamenice: кто-то, кто-нибудъ, некоторый, несколько. Obnavljanje obrađenih zamenica u osnovnoj školi.
Pridevi
Poređenje prideva: komparativ prideva tipa: старший, младший; prost oblik superlativa: ближайший, простейший, худший. Prisvojni pridevi na -ов, -ев, -ский. Pridevi za označavanje prostora i vremena: сегоднаяшний, здешний.
Rekcija prideva: uočavanje razlika između ruskog i maternjeg jezika na najfrekventnijim primerima (больной чем, готовый к чему, способный к чему i sl.).
Brojevi
Principi promene osnovnih brojeva: 1, 2, 3, 4; 5-20 i 30; 40, 90,100; 500-900; 1000 i njihova upotreba u najčešćim strukturama za iskazivanje količine (broja) i vremena s predlozima: s predlozima: с -до, с - по, от - до, к i dr. Iskazivanje vremena po satu u razgovornom i službenom stilu.
Glagoli
Najčešće alternacije osnove u prezentu i prostom budućem vremenu. Tvorba vida pomoću prefiksa, sufiksa, osnove. Potencijal - građenje i upotreba. Glagoli kretanja: kretanje u određenom pravcu, neodređeno kretanje i kretanje jednom u oba pravca; aktiviranje do sada obrađenih glagola kretanja (идти - ходить, ехать - ездить, бегать - бежать, плыть - плавать, лететь - летать, нести - носить, вести - водить, везти - возить).
Glagolski prilozi (receptivno).
Reakcija glagola: uočavanje razlika između ruskog i maternjeg jezika na najfrekventnijim primerima (поблагодарить кого за что, пожертвовать кем-чем, напоминать о ком-чем i sl.).
Prilozi
Prilozi i priloške odredbe za mesto, vreme, način i količinu.
Predlozi
Najfrekventniji predlozi čija se upotreba razlikuje u odnosu na maternji jezik (для s genitivom, из-за s genitivom u odredbi odvajanja od mesta i odredbi uzroka, из-под s genitivom u odredbi odvajanja od mesta, к s dativom u vremenskoj odredbi, по s dativom u atributskoj, prostornoj i uzročnoj odredbi i sl.).
Veznici
Najfrekventniji prosti i složeni veznici u nezavisno složenim i zavisno složenim rečenicama (а, и, но, или, если, пока, потому что, так как).
Rečenični modeli
Rečenične modele predviđene programom za osnovnu školu i dalje primenjivati u različitim varijacijama i kombinacijama. Pri tom težiti da se uoče sličnost i razlike u izražavanju istih odnosa u ruskom i maternjem jeziku. U ovom razredu posebnu pažnju posvetiti modelima u potvrdnom, odričnom i upitnom obliku za iskazivanje sledećih odnosa:
Subjekatsko-predikatski odnosi
Rečenice sa imenskim predikatom
a) kopule: быть, стать, являться
Его отец был врачом, а он станет инженером.
Это утверждение является спорным.
b) otsustvo kopule
Его брат токарь по металлу.
Она сегодня вецёлая.
Он сильнее всех.
Objekatski odnosi
Rečenice sa:
a) direktnim objektom
Мы купили новый учебник.
Я не получил ответа.
b) indirektnim objektom
Он их поблагодарил за помощь.
Это фотография напоминает о прошлом.
Prostorni odnosi
Rečenice s odredbom
a) izraženom prilogom
Я иду туда (вниз, наверх, внутрь, домой).
Он остался там (внизу, наверху, внутри).
b) izraženom zavisnim padežom.
Машина появилась из-за угла.
Кошка вылезла из-под дивана.
Мы долго гуляли по городу.
Vremenski odnosi
Rečenice sa odredbom
a) izražena prilogom
Я пришол раньше тебя.
b) izraženom zavisnim padežom.
Они вернулись к вечеру (к трем часам).
Я сегодня работал с пяти до семи часов.
Načinski odnosi
Rečenice sa odredbom izraženom prilogom
Он хорошо говорит по-русски.
Он пишет более красиво, чем ты.
Она поёт красивее всех.
Uzročni odnosi
Rečenice sa odredbom izraženom zavisnim padežom
Он не приехал в срок по болезни.
Atributivni odnosi
Rečenice s atributom
a) u superlativu
А. С. Пушкин является величайшим русским поэтом.
b) u zavisnom padežu
Я забыл тетрадь по русскому языку.
Ortografija
Podela reči na slogove. Pisanje velikih slova.
Leksikologija
Najčešći prefiksi i sufiksi (u usvojenoj leksici).
Leksikografija
Struktura dvojezičnih rečnika i služenje njima.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Jezička građa savladana u osnovnoj školi integriše se sa novom građom i neprestano primenjuje, proširuje i usavršava.
Pasivne konstrukcije
est + particip perfekta
La Bastille est prise en 1789.
La Tour Eiffel est construite en 1889.
- ukazati na princip tvorbe ostalih oblika pasiva
Il a été / était / élu président.
Elle sera / serait / recompensée.
Finalne rečenice sa upotrebom pour + inf.
Infinitivne rečenice - tipa
Je le vois venir.
Pitanja:
Qui est-ce qui / que
Qu'est-ce qui / que
Que;
Qui est-ce qui ira au musée? Qu'est-ce qui vous intéresse au musée? Qui est-ce que vous y avez rencontré? Qu'est-ce que vous avez vu? / Qui avez-vouz vu? A qui vas-tu téléphoner? - A mon... A quoi pensez-vous? De quoi s'agit-il?
Odgovori
C'est... qui / que, A qui / quoi; Avec qui; Pour qui i druge ranije naučene konstrukcije
Indirektna pitanja
Dis-moi é quoi te penses. Je te demande ce que tu penses. Savez-vous qui a inventé ce reméde?
Negacija
pas du tout, non plus, personne, quelqu'un, rien, quelque chose
Ce film ne me plait pas du tout!
A moi non plus!
Quelqu'un est venu? - Non, personne n'est venu.
Kazivanje pretpostavke
si + imperfekt / kondicional
Si nous étudiions, nous réussirions.
Kazivanje vremena
avant de...
quand
Avant de partir il lui a donné son adresse.
Quand l'as - tu rencontré?
Je l'ai rencontré, quand je suis rentré.
Kazivanje želje, volje, namere
Infinitivom
J'aimerais (je voudrais) voir les chefs-d'oevre du Louvre.
Il faut lutter contre la pollution de l'air et de l'eau.
Il travaille beaucoup pour gagner sa vie.
Odredbe kvaliteta i kvantiteta - značenje prideva
zavisno od mesta
un homme pauvre - le pauvre homme, un soldat brave - un rave soldat, un homme d'âge moyen - le Moyen âge i sl.
Odredbe za vreme
- dani u nedelji, prochain / dernier;
il y a /dans;
pendant / depuis;
dimanche prochain, jeudi dernier; la semaine derniére; l'année prochaine. Le lundi et le jeudi l travaille jusqu'á cinqheres. Elle est sortie il y a vingt minutes; elle revient dans une heure. Ce congrés aura lieu dans dix mois ou dans un an...
Odredbe za način
Il conduit prudemment / de maniére prudente / avec prudence. Elle parle français couramment, sans difficulté...
Izrazi za meru i količinu
une douzaine, une centaine, une livre, une foule de, un tas de, pas mal de, environ... i sl.
Combien d'élèves ont vu cette émission? Une trentaine. / Environ 30. Il y a pas mal de livres à ce sujet; j'en ai lu plusieurs...
Slaganje vremena - samo sa indikativom, i to:
Présent - présent (istovremena radnja)
Présent - Passé composé (pre)
Présent - Futur (posle);
Il me dit qu'elle part,
Il me dit qu'elle est partie.
Il me dit qu'elle partira.
Imenička grupa
Slaganje determinanata i imenica u rodu i broju; razlike u izgovoru (gde postoje) i razlikovanje nastavaka u tekstu.
les déterminants interrogatifs - exclamatifs - relatifs
Quel film avez-vous vu? Quel beau film! C'est un artiste pour qui les jeunes ont beaucoup de sympathie).
les déterminants indéfinis: quelques, plusieurs, certains, autre, tout - u različitim značenjima
tous les pays; tous les soirs, toute la journée; tout le monde...
Nastavci imenica i prideva
teur / trice
acteur - actrice
all / aux, ail / aux i neki izuzeci na - s), ou - s / X
genoux, trous
Tvorba reči
Najčešći prefiksi i sufiksi.
Glagolska grupa
Subjektiv prezenta - objasniti princip tvorbe, a primenjivati samo u datim rečeničnim modelima. (R)
Kazivanje svršene i nesvršene radnje u govoru (passé composé - imparfait) - naučeno u osnovnoj školi primenjivati i usavršavati.
Slaganje participa perfekta sa subjektom
Ortografija
Interpunkcija - osnovna pravila.
Pisanje velikog slova.
Podela reči na slogove.
Leksikologija
Derivacija: sufiksi i prefiksi.
Leksikografija
Struktura dvojezičnih rečnika.
(prvi strani jezik - V, VI i VII godina učenja)
SADRŽAJI PROGRAMA
(2 časa nedeljno, 70 godišnje)
Jezička građa savladana u osnovnoj školi integriše se sa novom građom i neprestano primenjuje, proširuje i usavršava.
Pasivne konstrukcije
a) ser + participio pasado
La casa fue construida en 1984.
b) pasiva refleja
Se venden libros aquí.
Složene rečenice sa infinitivom (sa modalnim glagolima i finalne rečenice)
Quiero viajar.
Lo hago para satisfacerte.
Pitanja sa upitnim rečima: quién, qué, cuándo, cómo, dónde, etc.
Indirektna pitanja
¿Sabes si ha llegado?
Pregúntale si ha cogido la tarjeta.
Yo te pregunto que has comprado.
Negacija
Nada, nadie, ningun(o/a), nunca, tampoco.
¿Ha venido alguien? - No, no ha venido nadie. / Nadie ha venido.
No me gusta esta película. - A mí tampoco.
Kazivanje pretpostavke
si +subjunktiv imprefekta/kondicional
Si trabajáramos, tendríamos dinero.
Kazivanje želje, volje, namere
a) subjunktivom
b) infinitivom
Me gustaría conocer a este actor. Me gustaría que tú conozcas a mi hermana mayor. Hay que luchar contra la polución del aire y del agua. Es necesario que luchemos.... ¿Qué quieren Ustedes que haga? Él trabaja mucho para ayudar a sus hijos. Él trabaja mucho para que sus hijos tengan una vida mejor.
Promena značenja prideva u zavisnosti od pozicije uz imenicu
Un hombre grande / Un gran hombre.
Kazivanje vremena i odredbe za vreme
dani u nedelji, mañana, ayer, pasado/próximo/que viene, durante, después de, antes de, cuando, hace..., dentro de...
Antes de haberse ido, me dejó su dirección nueva.
¿Cuándo lo viste? Lo vi cuando regresé del viaje.
El lunes que viene, El domingo pasado, Salió hace treinta minutos... Regresa dentro de una hora...
Poređenje
más que, menos que, el/la más, tan...como,
Este libro es el más interesante que he leído. Su última película no es tan interesante como la del año pasado.
Odredbe za način
prilozi na - mente i priloške konstrukcije.
Miguel maneja el coche cuidadosamente/con mucho cuidado.
Izrazi za meru i količinu
mucho, un poco de, una docena de, aproximadamente, más o menos...
¿Cuántos estudiantes han visto este programa? - Más o menos, treinta.
Imenička grupa
Slaganje determinativa i imenice u rodu i broju, apokopiranje prideva uz imenicu, neodređeni determinativi (alguno, ninguno, todo, qualquiera) u različitim značenjima.
Tráeme algún libro de García Márquez.
Todas las mañanas, todo el mundo...
Un muchacho qualquiera...
Morfeme tipične za muški i ženski rod imenica i prideva
muchacho/muchacha
actor/actriz
trabajador/trabajadora
generoso/generosa
kao i imenice i pridevi koji nemaju morfološku oznaku roda
violinista, cantante, interesante, verde...
Glagolska grupa
Oblici indikativa: sva glagolska vremena savladana u osnovnoj školi primenjivati i prepoznavati u tekstu/govoru.
Oblici subjunktiva: prezent i imperfekat, objasniti principe tvorbe i primenjivati samo u datim rečeničnim modelima (naredbe i finalne rečenice).
Slaganje participa sa subjektom u pasivnim konstrukcijama.
Ortografija
Interpunkcija - osnovna pravila (Sa akcentom na oblike koji ne postoje u srpskom jeziku).
Pisanje velikog slova.
Leksikografija
Služenje dvojezičnim rečnicima.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Složena rečenica
a. Zavisna rečenica u indikativu
Mientras vivíamos en Madrid, estudiaba español. ¿Crees (estás segura, piensas) que aprobaremos el examen?
sa infinitivom (sa modalnim glagolima)
Quiero viajar. Pienso viajar mañana.
Ostale vrste rečenica ne obrađivati posebno, ali treba ukazati na izražavanje uzroka (porque, por), posledice (si, para), i na smisao rečenice sa drugim češćim veznicima kad se pojave u tekstu.
b. Zavisna rečenica u subjunktivu
Upotreba subjunktiva prezenta (izražavanje futura)
Subjunktiv prošlih vremena (pretérito imperfecto, pretérito perfecto simple, pretérito perfecto compuesto, pretérito pluscuamperfecto) - oblici i upotreba (receptivno).
Izražavanje:
- bojazni: Temo que no haya llegado a tiempo.
- želje: Espero que venga. Me gustaría que estuvieran con nosotros.
- zapovesti, volje: Quiero que me digas la verdad. Es necesario que aprendan estos verbos.
Hipotetične rečenice (sve tri mogućnosti):
Si me visitas el verano que viene, te llevaré a la playa.
Si me visitaras, te llevaría a la playa.
Se me hubieras visitado el año pasado, te habría llevado a la playa.
Upravni i neupravni govor (potvrdne, odrične i upitne rečenice, imperativ).
Dime si/donde/cuando/quién/que..., Sabes si/donde/cuando/quién/que... Me puedes decir si/donde/cuando/quién/que ...
Leksikografija
Služenje dvojezičnim rečnicima.
(2 časa nedeljno, 60 časova godišnje)
Pasivne konstrukcije sa i bez agensa
Miguel fue invitado por María.
Miguel fue nombrado secretario de la Asociación.
Upotreba infinitiva u funkciji subjekta, objekta i atributa
Piesan viajar mañana.
Es necesario estudiar lenguas extranjeras.
Hacer ejercicio es muy importante para la salud.
Estar + gerundio
Estaban discutiendo cuando entró Manuela.
Voy a estar estudiando toda la tarde.
Složena rečenica
osnove upotreba glagolskih načina indikativa i subjunktiva u najčešćim tipovima složenih rečenica (relativna, vremenska, uzročna, posledična).
Bezlične konstrukcije
sa glagolima llover, nevar...
Ser + adjetivo: es necesario, es obligatorio, es importante, …
(ukazati na upotrebu subjunktiva u nekim od ovih rečenica).
Brojevi
Razlomci, matematički znakovi radnje.
Leksikografija
Struktura stručnih rečnika i njihovo korišćenje.
(prvi strani jezik - V, VI i VII godina učenja)
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Pasivne konstrukcije
Pasivna konstrukcija sa glagolom essere.
Il libro è stato letto.
Pasivna konstrukcija sa glagolom venire.
La lezione viene studiata.
Složene rečenice sa infinitivom (sa modalnim glagolima i finalne rečenice)
Devo vederlo.
Posso venire alle 7.
Pitanja sa upitnim rečima
Chi; Che cosa; Come; Dove.
Finalne rečenice
sa upotrebom per + infinito
Siamo qui per studiare la lingua italiana.
Hipotetične rečenice
Realna hipoteza (periodo ipotetico della realtà) sa passato prossimo (ili imperativo) i presente.
Negacija
Niente, per niente, mai, assolutamente, nessuno.
No, non è cevuto nessuno.
No, non ho visto niente.
No, non ho fatto mai una cosa del genere.
Indirektno upitna rečenica
Ti chiedo se tu possa venire oggi.
Maria domanda se faccia bel tempo a Roma.
Kazivanje pretpostavke
se + imperfetto
Se faceva bel tempo, andavamo in gita.
Kazivanje želje, volje, namere
a) konjunktivom
b) infinitivom
Voglio che tu torni a casa. Maria vuole che voi andiate a teatro tutti insieme.
Vorrei che tu venissi questa sera al concerto.
Mi piacerebbe conoscere questa attrice. Lui lavora molto per guadagnare per vivere. Lei studia molto per imparare bene l’italiano.
Promena značenja prideva u zavisnosti od pozicije uz imenicu
Una donna grande/ Una gran donna
Una macchina nuova/ Una nuova macchina
Kazivanje vremena i Odredbe za vreme
dani u nedelji, domani, ieri, passato, scorso, prossimo, durante, fra/tra, fa
Ci vediamo domani. Ieri sono stato a scuola tutto il giorno. Ho comprato la macchina l’anno scorso. L’anno prossimo andiamo in vacanza in Sardegna. Marco viene fra/tra cinque minuti. L’ho visto un’ora fa.
Poređenje
Komparativ uvećavanja, komparativ umanjivanja, relativni superlativ, apsolutni superlativ.
E’ il libro più interessante che io abbia mai letto. Il film di Fellini che ho visto ieri è meno interessante degli altri.
Odredbe za način
prilozi na - mente i priloške konstrukcije
Maria legge il libro pazientemente. Maria legge il libro con molta pazienza.
Izrazi za meru i količinu
molto, un po’ di, una dozzina di, un centinaio, circa, quasi…
Quante volte hai visto questo film? Circa una dozzina di volte.
Član
Oblici određenog i neodređenog člana.
Član spojen s predlozima di, a, da, in, su i con.
Partitivni član kao supletivni oblik množine neodrešenog člana (C'è un ragazzo: Ci sono dei ragazzi) i kao oblik za iskazivanje neodređene količine (Desidero del vino).
Upotreba člana uz prisvojni pridev i imenice koje iskazuju blisko srodstvo (Mia madre si chiama Maria, i miei cugini si chiamano Franco e Giorgio).
Imenica
Rod i broj imenica. Nastavci za muški i ženski rod. Izuzeci i građenje množine imenica.
Posuđenice.
Izuzeci u rodu imenice. Rod posuđenica.
Pridev
Vrste prideva.
Morfološke odlike prideva quello, bello i buono.
Nepromenljivi pridevi.
Prisvojni pridevi i pokazni pridevi.
Osnovni brojevi.
Neodređeni pridevi ogni i qualche.
Etnici: najfrekventniji nazivi pripadnika stranih nacija i žitelja značajnijih italijanskih gradova.
Zamenica
Lične zamenice u službi objekta (io, tu, lui, lei, noi, voi, loro).
Naglašene i nenaglašene lične zamenice.
Povratne zamenice.
Relativna zamenica che.
Neodređene zamenice qualcuno i ognuno.
Prisvojne zamenice i pokazne zamenice.
Upitne zamenice chi? i che? / che cosa?
Slaganje determinativa i imenice u rodu i broju, apokopiranje prideva uz imenicu, neodređeni determinativi (questo, quello, tutto, ogni, qualche, qualunque, qualsiasi…) u različitim značenjima.
Ho letto quel nuovo libro di Tabucchi.
Ho conosciuto tutte le amiche di Marco.
Un uomo qualsiasi…
Ogni giorno vado a scuola.
Ho comprato qualche rivista.
Rod i broj imenica. Nastavci za muški i ženski rod.
Izuzeci u građenju množine imenica.
Posuđenice.
Glagol
Oblici indikativa: sva glagolska vremena savladana u osnovnoj školi primenjivati i prepoznavati u tekstu/govoru.
Oblici konjunktiva: prezent i imperfekat, objasniti principe tvorbe i primenjivati samo u datim rečeničnim modelima.
Slaganje participa sa subjektom u pasivnim konstrukcijama.
Najfrekventniji glagoli i njihova rekcija (finire, cominciare, pensare, credere, dire, provare, parlare).
Ortografija
Interpunkcija - osnovna pravila (Sa akcentom na oblike koji ne postoje u srpskom jeziku).
Pisanje velikog slova.
Leksikografija
Služenje dvojezičnim rečnicima.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Složena rečenica
Eksplicitne zavisne rečenice:
finale (Lo faccio perchè voi siate felici)
causale (Sono triste perchè ho sbagliato)
concessiva (Guardo il film, benchè non mi interessi) s odgovarajućim veznicima: perchè/affinchè; sebbene/benchè/anche se; poichè/ siccome i sl.
Zavisna rečenica u konjunktivu
Konjunktiv prošlih vremena (congiuntivo passato, congiuntivo imperfetto, congiuntivo trapassato) - oblici i upotreba (receptivno).
Izražavanje:
- bojazni: Temo che oggi faccia freddo.
- želje: Spero che Maria venga.
- zapovesti, volje: E’ necessario che tu finisca questo lavoro.
Pogodbeni način (condizionale presente, condizionale passato).
Hipotetične rečenice (realne, potencijalne, irealne, mešovite):
Se fa bel tempo, andiamo in gita.
Se facesse tempo andremmo in gita.
Se avesse fatto bel tempo, saremmo andati in gita.
Se avesse fatto bel tempo stamattina, adesso saremmo in gita.
Upravni i neupravni govor (potvrdne, odrične i upitne rečenice, imperativ).
Glagol
Imperativ:
Imperativ glagola avere, essere, sapere.
Član
Upotreba člana uz prisvojni pridev, imenicu i opisni pridev (Il mio fratello maggiore).
Osnovna pravila o upotrebi člana uz vlastite imenice. (Vado a Milano. La mia Roma è cambiata molto. Torno dalla Francia mercoledi).
Imenica
Imenice bez oblika množine ili jednine.
Množina imenica na -co, -ca, -go, -ga.
Imenice s nastavkom -ista, -tore, -aio; drugi sufiksi za izvođenje imena vršioca radnje.
Imenice centinaio i migliaio i njihova množina.
Pridev
Poređenje prideva: pozitiv, komparativ, superlativ.
Sintetički (organski) oblici komparativa i superlativa (relativnog i apsolutnog) prideva piccolo, grande, buono, cattivo; razlika u značenju.
Analitičko građenje superlativa apsolutnog (elativa) pomoću priloga assai, molto, troppo. Sufiks - issimo.
Redni brojevi (1. - 10.); nastavak -esimo za građenje ostalih rednih brojeva.
Prisvojni pridevi altrui i proprio.
Nepromenljivi pridevi.
Osnovni sufiksi za alteraciju prideva.
Zamenica
Združeni oblici nenaglašenih zamenica.
Relativna zamenica cui.
Sintagma član (sa predlogom ili bez njega) + cui sa relativno - posesivno vrednošću.
Zamenica si i njeno značenje (povratno, bezlično, pasivno).
Rečca ecco i nenaglašene lične zamenice.
Rečce
Rečce ci i ne i nenaglašene zamenice lo, la, li, le.
Rečca ne s priloškom (Ne torno adesso) i zameničkom vrednošću (Marco? Ne parliamo spesso). Rečca ci sa zameničkom vrednošću (Marco? Ci ho parlato ieri).
Leksikografija
Učenik treba da se obuči da pravilno koristi rečnik, i da se upozna sa nekim osnovnim pojmovima iz oblasti leksikografije. Opis odrednice u rečniku.
(2 časa nedeljno, 60 časova godišnje)
Pasiv
Sa glagolom venire.
Sa glagolom andare.
Nelični glagolski oblici
Infinito
Infinito passato
Particip prošli (participio passato).
Particip prezenta (participio presente).
Futuro anteriore (predbuduće vreme)
Quando sarai arrivata a Firenze sarai stanca.
Passato remoto pravilnih glagola.
Složena rečenica
(ukazati na upotrebu konjunktiva u nekima od ovih rečenica)
- vremenska,
- relativna.
Bezlične konstrukcije
E’ meglio chè, è bene che, è utile che, è facile che,
(ukazati na upotrebu konjunktiva u ovim rečenicama)
Član
Upotreba člana uz prisvojni pridev i hipokoristike i uz lična imena (Il mio caro fratellino; Dov’e la Marisa?).
Posebni slučajevi upotrebe člana uz geografske pojmove: struktura In tutta Italia.
Imenica
Najfrekventnije imenice sa dvojnim oblicima za množinu (nomi sovrabbondanti).
Alternativni sufiksi -etto, -ello, -uccio, -otto.
Osnovni derivativni sufiksi i prefiksi.
Lažne alteracije.
Pridev
Alterativni sufiksi -etto, -ello, -uccio, -otto.
Sufiksi -enne i -ina za brojeve (u službi označavanja nečijih godina: quarantenne, sulla quarantina).
Morfološke odlike prideva santo, grande.
Zamenica
Relativna zamenica il quale.
Lične zamenice u službi subjekta koje su manje zastupljene u govornom jeziku (egli, esso, essa, essi, esse).
Pokazne zamenice codesto, stesso, medesimo.
Rečce
Priloška rečca ci i nenaglašena lična zamenica u službi direktnog objekta (Mi ci trovi stasera; Ce la trovi stasera = Trovi Maria al bar).
Leksikografija
Služenje dvojezičnim i jednojezičnim rečnicima, rečnicima sinonima i antonima.
IV stepen
(peta godina učenja)
Cilj i zadaci
Cilj nastave stranih jezika je sticanje, proširivanje i produbljivanje znanja i umenja u svim jezičkim aktivnostima, upoznavanje kulturnog nasleđa stvorenog na datom stranom jeziku i osposobljavanje za dalje obrazovanje i samoobrazovanje.
Zadaci nastave stranih jezika su da učenici:
- usvoje govorni jezik u okviru novih 1000 reči i izraza uključujući i terminologiju značajnu za datu struku, što u toku osam godina učenja jezika čini ukupan fond od oko 2400 reči i izraza produktivno, a receptivno i više;
- neguju pravilan izgovor i intonaciju uz obraćanje posebne pažnje na one ritmičke i prozodijske sheme koje su bitne u usmenom izražavanju;
- razumeju govor (neposredno i putem medija) i spontano se izražavaju u okviru teme iz svakodnevnog života i opštih tema struke, uz iskazivanje ličnog stava i raspoloženja;
- ovladaju tehnikom informativnog čitanja, razumeju složenije jezičke strukture u tekstu i upoznaju osobenosti jezika struke čitanjem tekstova vezanih za teme iz oblasti date struke;
- dalje savlađuju osnove ortografije radi korektnog pismenog izražavanja u okviru usvojene leksike i jezičkih;
- razvijaju razumevanje pisanog stručnog teksta, pisanje rezimea, nalaza, izveštaja i osposobljavaju se za njihovu usmenu interpretaciju; stiču nova saznanja o karakteristikama zemalja i naroda čiji jezik uče, njihovog načina života i običaja;
- osposobljavaju se za vođenje razgovora o našoj zemlji, njenim prirodnim lepotama, kulturnim i istorijskim tekovinama;
- šire svoju opštu kulturu, razvijaju međukulturnu saradnju i toleranciju i svoje intelektualne sposobnosti;
- osposobljavaju se za dalje obrazovanje i samoobrazovanje u oblasti jezika i struke korišćenjem rečnika, leksikona i druge priručne literature.
Komunikativne funkcije: obnavljanje, utvrđivanje i proširivanje onih komunikativnih jedinica sa kojima se učenik upoznao u osnovnoj školi: oslovljavanje poznate i nepoznate osobe; iskazivanje sviđanja i nesviđanja, slaganja i neslaganja sa mišljenjem sagovornika; traženje i davanje dozvole; čestitanje i iskazivanje lepih želja; pozivanje u goste; prihvatanje i neprihvatanje poziva; obaveštenje i upozorenje; predlaganje da se nešto uradi; odobravanje ili neodobravanje nečijih postupaka; prigovori, žalbe; izražavanje čuđenja, iznenađenja, uverenosti, pretpostavke ili sumnje; davanje saveta; iskazivanje simpatija, preferencije, saučešća; izražavanje fizičkih tegoba, raspoloženja.
SADRŽAJ PROGRAMA
Opšta tematika
Iz života mladih: nova sredina i drugovi; sportska takmičenja.
Porodica i društvo: spoljni izgled i osobine članova porodice; članovi porodice u kući i van nje; situacije iz svakodnevnog života i na radnom mestu; odnosi u porodici i društvu.
Iz savremenog života i tekovina kulture i nauke naroda čiji se jezik uči i naših naroda: prirodne lepote i zaštita čovekove sredine; putovanje i korišćenje saobraćajnih sredstava; iz istorijske i kulturne prošlosti; kulturne i privredne manifestacije koje su postale tradicionalne; iz života i rada poznatih ljudi; aktuelne teme od vaspitnog značaja. Stručna tematika (do 10% od ukupnog godišnjeg fonda časova). Uvod u osnovnu terminologiju vezanu za struku. (Sa uvođenjem stručne tematike počinje se u drugom polugodištu).
Školski pismeni zadaci: po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu.
Objašnjenje programa
Predloženi program prvog stranog jezika predviđen je za fond od dva časa nedeljno. Kod fonda većeg od dva časa nedeljno za stručnu terminologiju predviđa se do 15% od ukupnog godišnjeg fonda časova, a kod školskih pismenih zadataka po dva pismena zadatka u svakom polugodištu.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJ PROGRAMA
I REČENICA
Obnoviti rečenične modele obuhvaćene programom za osnovnu školu. Red reči u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi.
- Pitanja
a) "WH" questions
"Where are you going?" "How can we get there?"
b) Alternativna pitanja
"Did you take a bus or did you walk?"
v) Učtiva pitanja
"Would you open the window, please?"
g) Pitanja sa predlogom na kraju (R)
"What are you looking for?"
- Indirektni govor
a) izjave - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena)
"I'll come as soon as I can". He says that he will come as soon as he can.
b) molbe, zahtevi, naredbe
"Come back!" He told me to come back.
"Pass me the bread, please." He asked me to pass him the bread.
v) pitanja sa promenom reda reči - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena)
- Yes/No questions
"Have you seen Mary?" He wants to know if I have seen Mary.
- "WH" questions
"Where are you going?" He aks where I am going.
II IMENIČKA GRUPA
1. Član
- Obnoviti i utvrditi upotrebu određenog i neodređenog člana.
- Određeni član uz imena godišnjih doba, obroka, naziva država.
The spring of 1957 was very warm. The breakfast we had yesterday was very good. He lives in the USA.
- Neodređeni član u izrazima za vreme, količinu, meru i u uzvičnim rečenicama
50 miles an hour, 16 dinars a kilo, two pounds a yard;
What a mess!
- Nulta član uz imena sportova i igara
He plays volleyball.
2. Imenice
- Množina imenica - obnoviti
- Kongruencija imenica sa glagolom u jednini
news, information, furniture, mathematics, i dr.
The news is on at ten o'clock. Mathematics is a difficult subject.
- Zbirne imenice sa glagolom u množini
people, cattle, police i dr.
There were a lot of people in the street. The cattle are sold.
- Sinkretizam jednine i množine
sheep, deers, trout i dr.
- Drugi nominali - gerund
a) u funkciji subjekta
Swimming is my favourite sport.
b) u funkciji objekta (posle glagola like, hate, start, sopt i dr.)
She likes cooking.
3. Zamenički oblici
a) Zamenice
- Obnoviti one lične, pokazne, prisvojne, relativne i odrične zamenice predviđene programom za osnovnu školu.
- Uzajamno-povratne zamenice - each other, one another
Mary and Peter see each other almost every day. People from different countries can hardly understand one another.
- IT uz kopulativne glagole
It is raining. It is cold.
- Neodređeno ONE
I lost a friend but you gained one.
b) Determinatori
- Neodređeni determinatori - some, any
They want some paper. I don't have any bread left.
- Odrični determinator no
There are no eggs in the fridge. There's no water in the glass.
4. Pridevi
Obnoviti poređenje prideva
5. Brojevi
Decimali, razlomci; četiri računske radnje
6. Kvantifikatori
Obnoviti many/much, a lot of/lots of; few/little
III GLAGOLSKA GRUPA
1. Glagoli
- Vreme i aspekt glagola
- Obnoviti glagolske oblike predviđene programom za osnovnu školu
- The Simple present Tense za izražavanje buduće radnje
What time does your plane take off?
- The Present Perfect Tense - proširiti upotrebu priloškim odredbama lately, recently
The Present Perfect Continuous Tense (R)
She has been living in London for two years now.
- The Past Perfect Tense
When we came the train had already left.
- Modalni glagoli
a) can (be able to, be allowed to), could
Sorry, but I can't come tomorrow. Can I smoke in here?
Could I smoke in here?
b) must (have/got/to, be obliged to)
I've got to go now.
- Pasivne konstrukcije - za isticanje bezličnosti i za navođenje naučnih činjenica
The new motorway has been opened to traffic. Oxygen is found in the air.
- Dvočlani glagoli (frazalni i predloški)
apply for, shout for, bring up i dr.
2. Prilozi
Poređenje priloga
3. Predlozi
Obnavljanje
IV TVORBA REČI
Najčešći prefiksi i sufiksi za tvorbu prideva
il-, im-, ir-, un-; -able, -ful, -less, i dr.
V ORTOGRAFIJA
Osnovna pravila interpunkcije. Pisanje velikih slova.
VI LEKSIKOLOGIJA
Idiomi i frazeologizmi
VII LEKSIKOGRAFIJA
Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJ PROGRAMA
Sadržaji programa obrađeni u osnovnoj školi integrišu se s novim elementima u sistematizovane šire celine na višem nivou.
Postavljanje pitanja i davanje odgovora
Novi modeli
Disjunktivna pitanja
Wirst du hier bleiben oder kommst du mit?
Negativno pitanje
Hast du dieses Buch noch nicht gelesen? Doch, ich habe es gelesen.
Izrične rečenice kao pitanje
Du bleibst zu Hause? Er hat etwas gesagt?
Pitanja u neupravnom govoru
Ich frage dich, ob er kommt. Er fragte mich (warum, wo, wann, wie, wer, wohin, was, usw...)
Odgovori puni ili eliptični (uvek u dijalogu)
Kazivanje radnji i stanja u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti
- radnja izražena pluskvamperfektom
Er hatte das schon Längst gesehen.
- radnja zavisne rečenice dešava se istovremeno sa radnjom glavne rečenice
Veznici: während, solange, seit (dem)
Während ich in Belgrad studierte, ging ich oft ins Theater. Solange ich ihn kenne, sammelt er Briefmarken.
- radnja zavisne rečenice dešava se pre radnje glavne rečenice
Veznici - nachdem, als (pluskvamperfekt u sporednoj, preterit u glavnoj rečenici)
Nachdem er das Haus verlassen hatte, begann es zu regnen. Sie kam zum Bahnhof, als der Zug schon abgefahren war.
- radnja zavisne rečenice dešava se posle radnje glavne rečenice.
Veznici: bis, bevor, als (isto vreme u obe rečenice)
Sie blieb bei uns, bis der Regen vorbei war. Ich komme zu dir, be (ehe) ich ins Kino gehe.
Kazivanje zapovesti
Er soll lesen! Du kommst nicht mit! Zurück! Du wirst jetzt gehen! Rauchen verboten!
Odredbe kvaliteta i kvantiteta
Izražavanje jednakosti - nejednakosti
Er ist genau so alt wie du.
Er ist älter als ich.
Upotreba komparativa i superlativa u predikativnoj i atributivnoj funkciji.
Mein jügerer Bruder ist acht Jahre alt. Der Monat Juli ist am heißesten. Der heißeste Monat Juli...
Sistematizacija kategorija kojih u maternjem jeziku nema ili su bitno različite
Član
Određeni, neodređeni
Određeni član uz geografske pojmove: nazive planina, mora, jezera, reka, zemalja muškog i ženskog roda, zatim uz imena dana u nedelji, meseci u godini, godišnjih doba
Das ist ein Haus. Das Haus ist neu. Ich habe die Alpen gesehen. Die Save mündet in die Donau. Die Sowjetunion liegt im Osten. Der Balkan ist eine Halbinsel. Der Montag ist der esate Arbeitstag in der Woche. Der Frühling ist die schönste Jahreszeit.
Bez člana
- lična imena, imena zemalja srednjeg roda, imena gradova, kontinenata; predikativno upotrebljeni nazivi poziva; gradivne imenice; uzvici i izrazi
Hans ist Student. Jugoslawien ist eine Sozialistische föderative Republik. Bonn ist die Haupstadt der Bundesrepublik Deutshland. Kaufst du Brot? Hilfe! Feuer! Tag um Tag; weder Mensch noch Tier; zu Bett gehen; zu Wort kommen.
Infinitiv sa "zu" uz neke glagole i izraze (receptivno)
Du brauchst nicht zu kommen. Ich habe viel zu tun. Sie hat keine Zeit (Lust, kein Wunsch) tanzen zu gehen.
Orijentacija u vremenu i prostoru
Proširiti moguće odgovore na ranije obrađena pitanja u vezi s orijentacijom u vremenu i prostoru.
Wann...
Heute abend, morgen früh, voriges Jahr, um acht Uhr, in zehn Minuten, diesen Sommer, am 1. September 1976, den 1. juni 1976.
Wie lange...?
Seit wann...?
eine Woche, einen Monat, eine Zeitlang, seit gestern, seit 5 Uhr, seit zwei Wochen, seit unserer Begegung.
Wo...?
drau Ben, drinnen, Überal, irgendwo, anderswo, nirgendwo, nirgends.
Wohin...?
dorthin, aufwärts, heimwärts fort, bergauf, bergab, überallhin, nirgendwohin
Woher...?
Prepozicije koje u sintagmi sa imenicom daju oznake za mesto
hierher, daher, dorther; aus der Schule, bis zur Ecke, auf dem Lade, am Fenster, vor der Tür, usw.
Kazivanje pretpostavki, uzroka, namere (receptivno)
Modalni glagoli u službi izražavanja pretpostavki ili namere.
Er dürfte zu Hause sein. Das müsste wahr sein. Ich möchte hier bleiben.
Konjuktiv prezenta i pretvorite pomoćnih i modelnih glagola
- u rečenicama i frazama za izražavanje želje i mogućnosti, sumnje, nestvarnosti
So wäre es vielleicht besser.
- pluskvamperfekt u pomenutim slučajevima (receptivno)
Hätte ich ihn nie gasehen!
Tvorba reči
Složenica (imenica i pridev), prefiksiranje glagola, izvedene imenice i pridevi
Schule, Schulzimmer, Schulhof, Hochhaus; aufstehen, beantworten ainziehen, Einheit Schönheit, Mannschaft, medizinisch, europäisch, chemisch.
Sinonimi, homonimi i antonimi, fraze i leksikolizovani spojevi reči (receptivno)
lieb, warm, kalt, frisch, auf Schritt und Tritt, in Anspruch nehmen; in Bewegung setzen.
Izgovor
Odnos glasova i slova.
Podela glasova. Dubina i kvalitet vokala. Liftonzi.
Akcenat reči. Melodija osnovnih tipova rečenica.
Ortografija
Interpunkcija - osnovna pravila.
Podela reči na slogove.
Pisanje velikog slova.
Leksikografija
Struktura dvojezičnih rečnika i služenje njima.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Rečenica
Odnos rečenica u složenoj rečenici: nezavisno-složene i zavisno-složene rečenice. Upravni i neupravni govor.
Imenice
Varijante padeških nastavaka: lokativ jednine na -у: о береге/на берегу, о лесе/в лесу, о крае/на краю; nominativ množine na -a, -я, -ья, -e: города, учителя, деревья, граждане.
Imenice kojima se označavaju profesije ljudi, njihova nacionalna i teritorijalna pripadnost. Promena imenica na - ия, -ие, - мя.
Imenice pluralija tantum (receptivno).
Nepromenljive imenice (receptivno).
Prezimena na -ов, -ев (Петров, Фадеев i sl.).
Obnavljanje i sistematizacija osnovnih imeničkih promena.
Zamenice
Odrične zamenice: никто, ничто, никакой, ничей. Neodređene zamenice: кто-то, кто-нибудь, некоторый, несколько.
Obnavljanje i sistematizacija obrađenih zamenica u osnovnoj školi.
Pridevi
Poređenje prideva: komparativ prideva tipa: старший, младший; prost oblik superlativa: ближайший, простейший, худший. Prisvojni pridevi na -ов, -ев, -ский. Pridevi za označavanje prostora i vremena: сегодняшний, здешний.
Rekcija prideva: uočavanje razlika između ruskog i maternjeg jezika (больной чем, готовшй к чему, способный к чему i sl.)
Brojevi
Principi promene osnovnih brojeva: 1, 2, 3, 4; 5-20 i 30; 40, 90, 100; 500-900; 1000 i njihova upotreba u najčešćim strukturama za iskazivanje količine (broja) i vremena s predlozima: с - дo, с - пo, от - дo, к i dr. Iskazivanje vremena po satu u razgovornom i službenom stilu.
Četiri osnovne računske radnje (receptivno).
Glagoli
Najčešće alternacije osnove u prezentu i prostom budućem vremenu. Tvorba vida pomoću prefiksa, sufiksa, osnove.
Potencijal - građenje i upotreba.
Glagoli kretanja: kretanje u određenom pravcu, neodređeno kretanje i kretanje jednom u oba pravca; aktiviranje do sada obrađenih glagola kretanja /идти - ходить, ехать - ездить, бегать - бежать, плышть - плавать, лететь - летать, нести - носить, вести - водить, везти - возить; receptivno usvajanje novi glagola kretanja: гнать - гонять, ползти - ползать.
Glagolski prilozi (receptivno).
Rekcija glagola: uočavanje razlika između ruskog i mаternjeg jezika (поблагодарить кого за что, пожертвовать кем-чем, напоминать о ком-чём i sl.).
Prilozi
Prilozi i priloške odredbe za mesto, vreme, način i količinu.
Poređenje priloga.
Predlozi
Najfrekventniji predlozi čija se upotreba razlikuje u odnosu na maternji jezik (для s genitivom, из-за s genitivom u odredbi odvajanja od mesta i uzroka, из-под s genitivom u odredbi odvajanja od mesta, к s dativom u vremenskoj odredbi по s dativom u atributskoj, prostornoj i uzročnoj odredbi i sl.).
Veznici
Najfrekventniji prosti i složeni veznici u nezavisno-složenim i zavisno-složenim rečenicama (а, да, и, но, или, если, пока, потому что, так как, перед тем как i sl.).
Rečenični modeli
Rečenične modele predviđene programom za osnovnu školu i dalje primenjivati u različitim varijacijama i kombinacijama. Pri tom težiti da se uoče sličnosti i razlike u izražavanju istih odnosa u ruskom i maternjem jeziku. U ovom razredu posebnu pažnju posvetiti modelima u potvrdnom, odričnom i upitnom obliku za iskazivanje sledećih odnosa:
Subjekatsko-predikatski odnosi
Rečenice sa imenskim predikatom
a) kopule: быть, стать, являться
Его отец был врачом, а он станет инженером.
Это утверждение являеться спорным.
b) odsustvo kopule
Его брат токарь по металлу.
Она сегодня веселая.
Он сильнее всех.
Objekatski odnosi
Rečenice sa:
a) direktnim objektom
Мы купили новый учебник.
Я не получил ответа.
b) indirektnim objektom
Он их поблагодарил за помощь.
Эта фотография напоминает о прошлом.
v) zavisnom rečenicom
Брат в письме сообщает, что он летом приедет к нам.
Prostorni odnosi
Rečenice s odredbom
a) izraženom prilogom
Я иду туда (вниз, наверх, внутрь, домой).
Он остался там (внизу, наверху, внутри).
b) izraženom zavisnim padežom
Машина появилась из-за угла.
Кошка вылезла из - под дивана.
Мы долго гуляли по городу.
Vremenski odnosi
Rečenice sa odredbom
a) izraženom prilogom
Я пришёл раньше тебя.
b) izraženom zavisnim padežom.
Они вернулись к вечеру (к трем часам).
Я сегодня работал с пяти до семи часов.
Načinski odnosi
Rečenice sa odredbom izraženom prilogom
Он хорошо говорит по-русски.
Он пишет более красиво, чем ты.
Она поёт красивее всех.
Uzročni odnosi
Rečenice sa odredbom izraženom zavisnim padežom
Он не приехал в срок по болезни.
Atributivni odnosi
Rečenice s atributom
a) u superlativu
А. С. Пушкин явлаяется величайшим русским поэтом.
b) u zavisnom padežu
Я забыл тетрадь по русскому языку.
Ortografija
Interpunkcija - osnovna pravila. Podela reči na slogove. Pisanje velikih slova.
Leksikologija
Najčešći prefiksi i sufiksi.
Leksikografija
Struktura dvojezičnih rečnika i služenje njima.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Jezička građa savladana u osnovnoj školi integriše se sa novom građom i neprestano primenjuje, proširuje i usavršava.
Pasivne konstrukcije
est + particip perfekta
La Bastille est prise en 1789.
La Tour Eiffel est construite en 1889.
- ukazati na princip tvorbe ostalih oblika pasiva
Il a été (était) élu président.
Elle sera (serait) recompensée...
Finalne rečenice sa upotrebom pour + inf.
Infinitivne rečenice - tipa
Je le vois venir.
Pitanja:
Qui est-ce qui / que
Qu'est-ce qui / que
Que;
Qui est-ce qui ira au musée? Qu' est-ce qui vous intéresse au musée? Qui est-ce que vous y avez rencontré? Qu'est-ce que vous avez vu? / Qui avez-vous vu? A qui vas-tu téléphoner? - A mon... A quoi pensez-vous? De quoi s'agit-il?
Odgovori
C'est... qui /que, A qui/ quoi; Avec qui; Pour qui i druge ranije naučene konstrukcije
Indirektno pitanje
Dis-moi á quoi tu penses. Je te demande ce que tu penses. Savez-vous qui a inventé ce reméde?
Negacija
pas du tout, non plus, personne, quelqu'un rien, quelque chose
Ce film ne me plait pas du tout!
Á moi non plus.
Quelqu'un est venu? - Non, personne n'est venu.
Kazivanje pretpostavke
si + imperfekt (kondicional)
Si nous étudiions, nous réussirions.
Kazivanje vremena
avant de...
quand
Avant de partir il lui a donné son adresse.
Quand l'as - tu rencontré?
Je l'ai rencontré, quand je suis rentré.
Kazivanje želje, volje, namere
infinitivom
J'aimerais (je voudrais) voir les chefs-d' oeuvre du Louvre.
Il faut lutter contre la pollution de l'air et de l'eau.
Il travaille beaucoup pour gagner sa vie.
Odredbe kvaliteta i kvantiteta - značenje prideva zavisno od mesta
un homme pauvre - le pauvre homme; un soldat brave - un brave soldat; un homme d'âge moyen - le Moyen âge i sl.
Odredbe za vreme
- dani u nedelji, prochain / dernier;
il y a / dans;
pendant / depuis;
dimanche prochain, jeudi dernier; la semaine derniére;
l'année prochaine. Le lundi et le jeudi il travaille jusyu'a cinq heures. Elle est sortie il y a vingt minutes; elle revient dans une heure. Ce congrès aura lieu dans dix mois ou dans un an...
Odredbe za način
Il conduit prudemment (de maniére prudente) avec prudence.
Elle parle francais couramment, sans difficulté...
Izrazi za meru i količinu
une douzaine, une centaine, une livre, une foule de, un tas de, pas mal de, environ... i sl.
Combien d'éléves ont vu cette émission? Une trentaine. (Environ 30. Il y a pas mal delivres á ce sujet; j'en ai lu plusieurs...
Slaganje vremena - samo sa indikativom, i to:
Présent - présent (istovremena radnja)
Présent - Passé compose (pre)
Présent - Futur (posle);
Il me dit qu'elle part,
Il me dit qu'elle est partie.
Il me dit qu'elle partira.
Imenička grupa
Slaganje determinanata i imenica u rodu i broju; razlike u izgovoru (gde postoje) i razlikovanje nastavaka u tekstu.
les déterminants interrogatifs - exclamatifs - relatifs
Quel film avez-vous vu? Quel beau film! C'est un artiste pour qui les jeunes ont beaucoup de sympathie.
les déterminants indéfinis: quelques, plusieurs, certains, autre, tout - u različitim značenjima
tous les pays; tous les soirs, toute la journée; tout le monde...
Nastavci imenica i prideva
teur / trice
acteur - actrice
al/aux, ail /aux i neki izuzeci na -s), ou - s / X
genoux, trous
Tvorba reči
Najčešći prefiksi i sufiksi.
Glagolska grupa
Subjunktiv prezenta - objasniti princip tvorbe, a primenjivati samo u datim rečeničnim modelima. (R)
Kazivanje svršene i nesvršene radnje u govoru (passé composé - imparfait) - naučeno u osnovnoj školi primenjivati i usavršavati,
Slaganje participa perfekta sa subjektom
Ortografija
Interpunkcija - osnovna pravila.
Pisanje velikog slova.
Podela reči na slogove.
Leksikologija
Derivacija: sufiksi i prefiksi
Leksikografija
Struktura dvojezičnih rečnika
(prvi strani jezik - V, VI, VII i VIII godina učenja)
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Jezička građa savladana u osnovnoj školi integriše se sa novom građom i neprestano primenjuje, proširuje i usavršava.
Pasivne konstrukcije
a) ser + participio pasado
La casa fue construida en 1984.
b) pasiva refleja
Se venden libros aquí.
Složene rečenice sa infinitivom (sa modalnim glagolima i finalne rečenice)
Quiero viajar.
Lo hago para satisfacerte.
Pitanja sa upitnim rečima: quién, qué, cuándo, cómo, dónde, etc.
Indirektna pitanja
¿Sabes si ha llegado?
Pregúntale si ha cogido la tarjeta.
Yo te pregunto que has comprado.
Negacija
Nada, nadie, ningun(o/a), nunca, tampoco
¿Ha venido alguien? - No, no ha venido nadie. / Nadie ha venido.
No me gusta esta película. - A mí tampoco.
Kazivanje pretpostavke
si + subjunktiv imprefekta/kondicional
Si trabajáramos, tendríamos dinero.
Kazivanje želje, volje, namere
a) subjunktivom
b) infinitivom
Me gustaría conocer a este actor. Me gustaría que tú conozcas a mi hermana mayor. Hay que luchar contra la polución del aire y del agua. Es necesario que luchemos.... ¿Qué quieren Ustedes que haga? Él trabaja mucho para ayudar a sus hijos. Él trabaja mucho para que sus hijos tengan una vida mejor.
Promena značenja prideva u zavisnosti od pozicije uz imenicu
Un hombre grande / Un gran hombre.
Kazivanje vremena i odredbe za vreme
dani u nedelji, mañana, ayer, pasado/próximo/que viene, durante, después de, antes de, cuando, hace..., dentro de...
Antes de haberse ido, me dejó su dirección nueva.
¿Cuándo lo viste? Lo vi cuando regresé del viaje.
El lunes que viene, El domingo pasado, Salió hace treinta minutos... Regresa dentro de una hora...
Poređenje
más que, menos que, el/la más, tan...como,
Este libro es el más interesante que he leído. Su última película no es tan interesante como la del año pasado.
Odredbe za način
prilozi na - mente i priloške konstrukcije
Miguel maneja el coche cuidadosamente/con mucho cuidado.
Izrazi za meru i količinu
mucho, un poco de, una docena de, aproximadamente, más o menos...
¿Cuántos estudiantes han visto este programa? - Más o menos, treinta.
Imenička grupa
Slaganje determinativa i imenice u rodu i broju, apokopiranje prideva uz imenicu, neodređeni determinativi (alguno, ninguno, todo, qualquiera) u različitim značenjima
Tráeme algún libro de García Márquez.
Todas las mañanas, todo el mundo...
Un muchacho qualquiera...
Morfeme tipične za muški i ženski rod imenica i prideva
muchacho/muchacha
actor/actriz
trabajador/trabajadora
generoso/generosa
kao i imenice i pridevi koji nemaju morfološku oznaku roda
violinista, cantante, interesante, verde...
Glagolska grupa
Oblici indikativa: sva glagolska vremena savladana u osnovnoj školi primenjivati i prepoznavati u tekstu/govoru.
Oblici subjunktiva: prezent i imperfekat, objasniti principe tvorbe i primenjivati samo u datim rečeničnim modelima (naredbe i finalne rečenice).
Slaganje participa sa subjektom u pasivnim konstrukcijama.
Ortografija
Interpunkcija - osnovna pravila (Sa akcentom na oblike koji ne postoje u srpskom jeziku).
Pisanje velikog slova.
Leksikografija
Služenje dvojezičnim rečnicima.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Složena rečenica
a. Zavisna rečenica u indikativu
Mientras vivíamos en Madrid, estudiaba español. ¿Crees (estás segura, piensas) que aprobaremos el examen?
sa infinitivom (sa modalnim glagolima)
Quiero viajar. Pienso viajar mañana.
Ostale vrste rečenica ne obrađivati posebno, ali treba ukazati na izražavanje uzroka (porque, por), posledice (si, para), i na smisao rečenice sa drugim češćim veznicima kad se pojave u tekstu.
b. Zavisna rečenica u subjunktivu
Upotreba subjunktiva prezenta (izražavanje futura).
Subjunktiv prošlih vremena (pretérito imperfecto, pretérito perfecto simple, pretérito perfecto compuesto, pretérito pluscuamperfecto) - oblici i upotreba (receptivno).
Izražavanje:
- bojazni: Temo que no haya llegado a tiempo.
- želje: Espero que venga. Me gustaría que estuvieran con nosotros.
- zapovesti, volje: Quiero que me digas la verdad. Es necesario que aprendan estos verbos.
Hipotetične rečenice (sve tri mogućnosti):
Si me visitas el verano que viene, te llevaré a la playa.
Si me visitaras, te llevaría a la playa.
Se me hubieras visitado el año pasado, te habría llevado a la playa.
Upravni i neupravni govor (potvrdne, odrične i upitne rečenice, imperativ).
Dime si/donde/cuando/quién/que..., Sabes si/donde/cuando/quién/que... Me puedes decir si/donde/cuando/quién/que ...
Leksikografija
Služenje dvojezičnim rečnicima.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Pasivne konstrukcije sa i bez agensa
Miguel fue invitado por María.
Miguel fue nombrado secretario de la Asociación.
Upotreba infinitiva u funkciji subjekta, objekta i atributa
Piesan viajar mañana.
Es necesario estudiar lenguas extranjeras.
Hacer ejercicio es muy importante para la salud.
Estar + gerundio
Estaban discutiendo cuando entró Manuela.
Voy a estar estudiando toda la tarde.
Složena rečenica
osnove upotreba glagolskih načina indikativa i subjunktiva u najčešćim tipovima složenih rečenica (relativna, vremenska, uzročna, posledična).
Bezlične konstrukcije
sa glagolima llover, nevar...
Ser + adjetivo: es necesario, es obligatorio, es importante, …
(ukazati na upotrebu subjunktiva u nekim od ovih rečenica).
Brojevi
Razlomci, matematički znakovi radnje.
Leksikografija
Struktura stručnih rečnika i njihovo korišćenje.
(2 časa nedeljno, 60 časova godišnje)
Složena rečenica
Prepoznavanje odnosa glavne i zavisne rečenice u tekstu, upotreba subjunktiva u zavisnoj rečenici (sistemski pregled vremena i funkcija; pre svega receptivno); izražavanje hipotetičnosti: kondicionalne rečenice (sistemski pregled vremena i funkcija; pre svega receptivno).
Izražavanje komparativnosti
Tan(to)... como
más / menos... que
menor/mayor... que
mejor/peor... que
Superlativ (relativni i apsolutni: ukazati na razlike u značenju)
El libro más interesante que he leído...
Es un libro interesantísimo.
Imenice
sistemski pregled roda i broja.
Brojevi
čitanje razlomaka, matematičkih znakova i radnji.
Tvorba reči
složenice (najčešće kombinacije):
sacacorchos, paraguas, parabrisas, limpiaparabrisas, ...
derivacija
a) pomoću prefiksa
a-, in-, anti-, super-…
b) pomoću sufiksa
-mente, -able, -so/a, ...
Nominalizacija najčešćih gramatičkih kategorija
infinitiva
los deberes,
prideva
el lindo, la bonita...
priloga
el bien, el mal...
Leksikologija
Najčešći idiomi i frazeologizmi. Polisemija.
Leksikografija
Stručni i enciklopedijski rečnici.
(prvi strani jezik - V, VI, VII i VIII godina učenja)
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Pasivne konstrukcije
Pasivna konstrukcija sa glagolom essere.
Il libro è stato letto.
Pasivna konstrukcija sa glagolom venire.
La lezione viene studiata.
Složene rečenice sa infinitivom (sa modalnim glagolima i finalne rečenice)
Devo vederlo.
Posso venire alle 7.
Pitanja sa upitnim rečima
Chi; Che cosa; Come; Dove.
Finalne rečenice
sa upotrebom per + infinito
Siamo qui per studiare la lingua italiana.
Hipotetične rečenice
Realna hipoteza (periodo ipotetico della realta) sa passato prossimo (ili imperativo) i presente.
Negacija
Niente, per niente, mai, assolutamente, nessuno.
No, non è cevuto nessuno.
No, non ho visto niente.
No, non ho fatto mai una cosa del genere.
Indirektno upitna rečenica
Ti chiedo se tu possa venire oggi.
Maria domanda se faccia bel tempo a Roma.
Kazivanje pretpostavke
se + imperfetto
Se faceva bel tempo, andavamo in gita.
Kazivanje želje, volje, namere
a) konjunktivom
b) infinitivom
Voglio che tu torni a casa. Maria vuole che voi andiate a teatro tutti insieme.
Vorrei che tu venissi questa sera al concerto.
Mi piacerebbe conoscere questa attrice. Lui lavora molto per guadagnare per vivere. Lei studia molto per imparare bene l’italiano.
Promena značenja prideva u zavisnosti od pozicije uz imenicu
Una donna grande/ Una gran donna.
Una macchina nuova/ Una nuova macchina.
Kazivanje vremena i Odredbe za vreme
dani u nedelji, domani, ieri, passato, scorso, prossimo, durante, fra/tra, fa
Ci vediamo domani. Ieri sono stato a scuola tutto il giorno. Ho comprato la macchina l’anno scorso. L’anno prossimo andiamo in vacanza in Sardegna. Marco viene fra/tra cinque minuti. L’ho visto un’ora fa.
Poređenje
Komparativ uvećavanja, komparativ umanjivanja, relativni superlativ, apsolutni superlativ.
E’ il libro più interessante che io abbia mai letto. Il film di Fellini che ho visto ieri è meno interessante degli altri.
Odredbe za način
prilozi na - mente i priloške konstrukcije
Maria legge il libro pazientemente. Maria legge il libro con molta pazienza.
Izrazi za meru i količinu
molto, un po’ di, una dozzina di, un centinaio, circa, quasi…
Quante volte hai visto questo film? Circa una dozzina di volte.
Član
Oblici određenog i neodređenog člana.
Član spojen s predlozima di, a, da, in, su i con.
Partitivni član kao supletivni oblik množine neodrešenog člana (C'e un ragazzo: Ci sono dei ragazzi) i kao oblik za iskazivanje neodređene količine (Desidero del vino).
Upotreba člana uz prisvojni pridev i imenice koje iskazuju blisko srodstvo (Mia madre si chiama Maria, i miei cugini si chiamano Franco e Giorgio).
Imenica
Rod i broj imenica. Nastavci za muški i ženski rod. Izuzeci i građenje množine imenica.
Posuđenice.
Izuzeci u rodu imenice. Rod posuđenica.
Pridev
Vrste prideva.
Morfološke odlike prideva quello, bello i buono.
Nepromenljivi pridevi.
Prisvojni pridevi i pokazni pridevi.
Osnovni brojevi.
Neodređeni pridevi ogni i qualche.
Etnici: najfrekventniji nazivi pripadnika stranih nacija i žitelja značajnijih italijanskih gradova.
Zamenica
Lične zamenice u službi objekta (io, tu, lui, lei, noi, voi, loro).
Naglašene i nenaglašene lične zamenice.
Povratne zamenice.
Relativna zamenica che.
Neodređene zamenice qualcuno i ognuno.
Prisvojne zamenice i pokazne zamenice.
Upitne zamenice chi? i che? / che cosa?
Slaganje determinativa i imenice u rodu i broju, apokopiranje prideva uz imenicu, neodređeni determinativi (questo, quello, tutto, ogni, qualche, qualunque, qualsiasi…) u različitim značenjima.
Ho letto quel nuovo libro di Tabucchi.
Ho conosciuto tutte le amiche di Marco.
Un uomo qualsiasi…
Ogni giorno vado a scuola.
Ho comprato qualche rivista.
Rod i broj imenica. Nastavci za muški i ženski rod.
Izuzeci u građenju množine imenica.
Posuđenice.
Glagol
Oblici indikativa: sva glagolska vremena savladana u osnovnoj školi primenjivati i prepoznavati u tekstu/govoru.
Oblici konjunktiva: prezent i imperfekat, objasniti principe tvorbe i primenjivati samo u datim rečeničnim modelima.
Slaganje participa sa subjektom u pasivnim konstrukcijama.
Najfrekventniji glagoli i njihova rekcija (finire, cominciare, pensare, credere, dire, provare, parlare).
Ortografija
Interpunkcija - osnovna pravila (Sa akcentom na oblike koji ne postoje u srpskom jeziku).
Pisanje velikog slova.
Leksikografija
Služenje dvojezičnim rečnicima.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Složena rečenica
Eksplicitne zavisne rečenice:
finale (Lo faccio perchè voi siate felici)
causale (Sono triste perchè ho sbagliato)
concessiva (Guardo il film, benchè non mi interessi) s odgovarajućim veznicima: perchè/affinchè; sebbene/benchè/anche se; poichè/ siccome i sl..
Zavisna rečenica u konjunktivu
Konjunktiv prošlih vremena (congiuntivo passato, congiuntivo imperfetto, congiuntivo trapassato) - oblici i upotreba (receptivno).
Izražavanje:
- bojazni: Temo che oggi faccia freddo.
- želje: Spero che Maria venga.
- zapovesti, volje: E’ necessario che tu finisca questo lavoro.
Pogodbeni način (condizionale presente, condizionale passato).
Hipotetične rečenice (realne, potencijalne, irealne, mešovite):
Se fa bel tempo, andiamo in gita.
Se facesse tempo andremmo in gita.
Se avesse fatto bel tempo, saremmo andati in gita.
Se avesse fatto bel tempo stamattina, adesso saremmo in gita.
Upravni i neupravni govor (potvrdne, odrične i upitne rečenice, imperativ).
Glagol
Imperativ:
Imperativ glagola avere, essere, sapere.
Član
Upotreba člana uz prisvojni pridev, imenicu i opisni pridev (Il mio fratello maggiore).
Osnovna pravila o upotrebi člana uz vlastite imenice. (Vado a Milano. La mia Roma è cambiata molto. Torno dalla Francia mercoledi).
Imenica
Imenice bez oblika množine ili jednine.
Množina imenica na -co, -ca, -go, -ga.
Imenice s nastavkom -ista, -tore, -aio; drugi sufiksi za izvođenje imena vršioca radnje.
Imenice centinaio i migliaio i njihova množina.
Pridev
Poređenje prideva: pozitiv, komparativ, superlativ.
Sintetički (organski) oblici komparativa i superlativa (relativnog i apsolutnog) prideva piccolo, grande, buono, cattivo; razlika u značenju.
Analitičko građenje superlativa apsolutnog (elativa) pomoću priloga assai, molto, troppo. Sufiks - issimo.
Redni brojevi (1. - 10.); nastavak -esimo za građenje ostalih rednih brojeva.
Prisvojni pridevi altrui i proprio.
Nepromenljivi pridevi.
Osnovni sufiksi za alteraciju prideva.
Zamenica
Združeni oblici nenaglašenih zamenica.
Relativna zamenica cui.
Sintagma član (sa predlogom ili bez njega) + cui sa relativno - posesivno vrednošću.
Zamenica si i njeno značenje (povratno, bezlično, pasivno).
Rečca ecco i nenaglašene lične zamenice.
Rečce
Rečce ci i ne i nenaglašene zamenice lo, la, li, le.
Rečca ne s priloškom (Ne torno adesso) i zameničkom vrednošću (Marco? Ne parliamo spesso). Rečca ci sa zameničkom vrednošću (Marco? Ci ho parlato ieri).
Leksikografija
Učenik treba da se obuči da pravilno koristi rečnik, i da se upozna sa nekim osnovnim pojmovima iz oblasti leksikografije. Opis odrednice u rečniku.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Pasiv
Sa glagolom venire.
Sa glagolom andare.
Nelični glagolski oblici
Infinito
Infinito passato
Particip prošli (participio passato).
Particip prezenta (participio presente).
Futuro anteriore (predbuduće vreme)
Quando sarai arrivata a Firenze sarai stanca.
Passato remoto pravilnih glagola.
Složena rečenica
(ukazati na upotrebu konjunktiva u nekima od ovih rečenica)
- vremenska
- relativna
Bezlične konstrukcije
E’ meglio che, è bene che, è utile che, è facile che,
(ukazati na upotrebu konjunktiva u ovim rečenicama).
Član
Upotreba člana uz prisvojni pridev i hipokoristike i uz lična imena (Il mio caro fratellino; Dov’è la Marisa?).
Posebni slučajevi upotrebe člana uz geografske pojmove: struktura In tutta Italia.
Imenica
Najfrekventnije imenice sa dvojnim oblicima za množinu (nomi sovrabbondanti).
Alternativni sufiksi -etto, -ello, -uccio, -otto.
Osnovni derivativni sufiksi i prefiksi.
Lažne alteracije.
Pridev
Alterativni sufiksi -etto, -ello, -uccio, -otto.
Sufiksi -enne i -ina za brojeve (u službi označavanja nečijih godina: quarantenne, sulla quarantina).
Morfološke odlike prideva santo, grande.
Zamenica
Relativna zamenica il quale.
Lične zamenice u službi subjekta koje su manje zastupljene u govornom jeziku (egli, esso, essa, essi, esse).
Pokazne zamenice codesto, stesso, medesimo.
Rečce
Priloška rečca ci i nenaglašena lična zamenica u službi direktnog objekta (Mi ci trovi stasera; Ce la trovi stasera = Trovi Maria al bar).
Leksikografija
Služenje dvojezičnim i jednojezičnim rečnicima, rečnicima sinonima i antonima.
(2 časa nedeljno, 60 časova godišnje)
Pasiv
Si passivante.
Nelični glagolski oblici
Gerundio.
Gerundio passato.
Passato remoto nepravilnih glagola.
Stare + gerundio
Sto leggendo il libro.
Marco sta preparando da mangiare.
Složena rečenica
(ukazati na upotrebu konjunktiva u nekim od ovih rečenica)
- posledična,
- uzročna.
Član
Gradovi koji zahtevaju član (L’Aia); upotreba predloga ispred takvih gradova (Vado malvolentieri all’Aia). Države koje odbacuju član (Proviene da Cuba; Vado a Cipro).
Izostavljanje, upotreba člana u nabrajanjima.
Upotreba člana u poslovicama.
Imenica
Imenice sa nepravilnom množinom (tempio - templi, dio - dei i sl.).
Tvorba složenih imenica i množina takvih imenica (kombinacije imenice i prideva: cavolfiore; cassaforte, francobollo; chiaroscuro i sl.).
Pridev
Sintetički oblici komparativa i superlativa (relativnog i apsolutnog) prideva alto i basso.
Sintetičko građenje superlativa apsolutnog pomoću prefiksa arci-, stra-, iper-, ultra-.Idiomi sa vrednošću superlativa apsolutnog (ricco sfondato; stanco morto, ubriaco fradicio i sl.).
Položaj jednog ili više prideva u odnosu na imenicu.
Razlike u značenju prideva u zavisnosti od njegovog položaja uz imenicu (deskriptivna i distinktivna funkcija prideva).
Zamenica
Neodređene zamenice ili pridevi: alcuno, ciascuno, certo, altro, nessuno, parecchio.
Neodređene zamenice: nulla, niente, un tale, qualcosa.
Rečce
Priloška rečca ci i nenaglašena lična zamenica u službi direktnog objekta (Mi ci trovi stasera; Ce la trovi stasera = Trovi Maria al bar).
Leksikografija
Služenje dvojezičnim i jednojezičnim rečnicima, rečnicima sinonima i antonima, enciklopedijama, leksikonima.
III stepen
(prva godina učenja)
Cilj i zadaci
Usvajanje drugog stranog jezika obezbeđuje sticanje novih znanja i ovladavanje novim jezičkim sistemom što doprinosi proširivanju i bogaćenju opštih izražajnih mogućnosti učenika, podizanju opšteg obrazovnog i kulturnog nivoa, kao i upoznavanje kulture, običaja i načina života naroda čiji se jezik uči.
Zadaci učenja drugog stranog jezika su da učenici:
- upoznaju osnovne karakteristike sistema jezika i jezičkih struktura i usvoje oko 750 najfrekventnijih reči i izraza uključujući i terminologiju vezanu za struku;
- usvoje pravilan izgovor i intonaciju;
- osposobe se za razumevanje sagovornika i usmenog izlaganja o temama iz svakodnevnog života;
- ovladaju tehnikom glasnog čitanja i čitanja u sebi i osposobe se za razumevanje jednostavnih tekstova sa temama iz struke i svakodnevnog života;
- savladaju osnove ortografije radi korektnog pismenog izražavanja u okvirima usvojene leksike i jezičkih struktura;
- ovladaju jednostavnim govornim jezikom i steknu jezička znanja neophodna za rad u struci.
Komunikativne funkcije: privlačenje pažnje; oslovljavanje poznate i nepoznate osobe; predstavljanje sebe i trećeg lica; iskazivanje dopadanja i nedopadanja, slaganja i neslaganja s mišljenjem sagovornika; traženje i davanje dozvole; čestitanje i iskazivanje lepih želja; pozivanje u goste; prihvatanje i neprihvatanje poziva; obaveštenje i upozorenje; odobravanje ili neodobravanje nečijih postupaka; izražavanje zadovoljstva ili nezadovoljstva; izricanje zabrane ili naredbe; iskazivanje fizičkih tegoba, raspoloženja, neraspoloženja, radosti, zabrinutosti; započinjanje i završavanje pisama.
Sadržaj programa
Tematika
Teme iz oblasti školskog, porodičnog i društvenog života u zemljama čiji jezik uče i u našoj zemlji.
Iz života mladih: raspored časova; situacije u razredu; svečanosti; sportske aktivnosti; odlazak na izlet-ekskurziju; druženje.
Porodica i društvo: predstavljanje članova porodice; njihove osobine i interesovanje; dnevni poslovi članova porodice u kući i van nje; kupovina - u samoposluzi, robnoj kući; obroci i jela; odlazak u goste; praznici; saobraćajna sredstva.
Uz navedenu tematiku obraditi: dane u nedelji, mesece, godišnje doba, vreme na časovniku, vremenske prilike.
Školski pismeni zadaci: jedan pismeni zadatak u drugom polugodištu.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJ PROGRAMA
I REČENICA
1. Prosta rečenica: potvrdna, upitna, odrična.
John buys newspapers every day.
Is he coming today? When did you arrive home?
Tom wasn't at home. I don't like milk.
2. Red reči u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi.
The train arrived late this morning.
II IMENIČKA GRUPA
1. Član
- Osnovna upotreba određenog i neodređenog člana
- Određeni član uz redne brojeve i superlativ
the first, the tallest
- Nulti član uz vlastite i gradivne imenice, nazive obeda, dana u nedelji, meseca i godišnjih doba
Peter Jones, milk, lunch, Sunday, June, summer
2. Imenice
- Pravilna množina imenica
book/books, box/boxes, lady/ladies, dress/dresses, shelf/shelves
- Najčešći primeri nepravilne množine
man/men, woman/women, child/children, tooth/teeth, foot/feet
- Izražavanje pripadanja i svojine
Saksonski genitiv (boy's friend, Tom's dog)
3. Zamenički oblici
a) Zamenice
- Lične zamenice u funkciji subjekta i objekta
I meet him at school every day.
- Pokazne zamenice
This is my book and these are Peter's books.
b) Determinatori
- Pokazni determinatori
This book is Mary's.
- Prisvojni determinatori
My books are on the shelf.
- Neodređeni determinatori (some, any)
They usually lend me some money. There isn't any flour in the house.
4. Pridevi
- Najfrekventniji opisni pridevi
I've got yellow tulips in my garden.
- Sintetički komparativ i superlativ
Dick's brother is younger than Peter's.
5. Brojevi
Prosti brojevi do 100. Redni brojevi do 30.
6. Kvantifikatori
much, many; little, few; a lot of, lots of
I don't have much time now. He doesn't have many friends.
III GLAGOLSKA GRUPA
1. Glagoli
- The Simple Present Tense za izražavanje uobičajene radnje.
John always gets up early.
- The Present Continuous Tense
a) za radnju u toku
John is singing now.
b) za radnju koja će se dogoditi u skoroj budućnosti
John is leaving Belgrade tomorrow.
- The Future Simple Tense
I'll come tomorrow.
- The Simple Past Tense (pravilni glagoli, glagoli be, have)
The train arrived late. She was very ill. They had an accident.
- Imperativ - drugo lice jednine i prvo lice i drugo lice množine.
Come here! Let's go out. Don't stay long.
- Modalni glagoli
can, must - simple present
She can speak English well. She can't come today.
I must work hard. You must not keep it for ever.
2. Prilozi
Vrste priloga (za način, mesto i vreme)
He worked hard last night. The bus stops here. He is working now.
3. Predlozi
Najčešći predlozi za orijentaciju u vremenu i prostoru.
IV TVORBA REČI
Tvorba imenica sufiksima -er/-or/-ess
V LEKSIKOLOGIJA
Idiomi i frazeologizmi
VI LEKSIKOGRAFIJA
Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJ PROGRAMA
ISKAZ
PROSTA, PROŠIRENA I NEZAVISNO SLOŽENA REČENICA
Das ist (mein, sein, kein, unser) Haus. Der Krieg dauerte vier Jahre. Es regnete. Helene lernt (spielt, singt). Mein Vater ist Mechaniker. Er (sie) schreibt einen Brief. Inge zeigt ihm (uns, den Gästen) ihren Garten. Das ist kein Fahler. Niemand wird kommen. Es gibt nichts Neues. Es ist warm und wir gehen baden. Ich bin müde, aber ich komme doch mit. Er kam zu spät, denn seine Uhr ging nicht richtig.
POSTAVLJANJE PITANJA I DAVANJE POZITIVNIH I NEGATIVNIH ODGOVORA
Was ist das? Ist das ein (eine)...? Nein, das ist kein (keine)... Kommst du mit? Ja, ich komme mit. Nein, ich komme nicht mit. Brauchst du einen Bleistift? Ja, ich brauche... Nein, ich brauche keinen Bleistift. Kommt jemand? Nein, niemand kommt. Schneit es? Nein, es schneit nicht. Was machst du? Wes liest er? Wer singtdieses Lied? Wem zeigt Inge ihren Garten? Warum kam er zu spät?
IZRAŽAVANJE SADAŠNJOSTI, PROŠLOSTI I BUDUĆNOSTI
Die Gäste besichtigen unsere Stadt. Es ist kalt. Hans spielt Fußball auf dem Schulhof. Mein Freund reist morgen. Wir sehen uns heute abend. Wirst du bestimmt kommen? Sie werden das Autowerk "Crvena zastava" besichtigen. Was sagte er? Wo warst du gestern? Wir gingen jeden Tag spazieren. Er hat sein Auto verkauft. Das Kind ist eingeschlafen.
IZRAŽAVANJE ZAPOVESTI
Seid ruhig! Hört zu! Antworte auf die Frage! Mach das Fenster zu! Aufstehen! Aufgepaßt! Du bleibst hier! Er soll lesen!
IZRAŽAVANJE ŽELJE, MOLBE
Ich möchte ins Theater gehen. Möchten Sie mir helfen, bitte!
IZRAŽAVANJE KVALITETA I KVANTITETA
Das Wetter war schön. Klaras Bluse ist sehr teuer. Er ist nicht so fleißig wie sein Bruder. Der Baum ist ebenso hoch wie das Haus. Sie schenkte mir viele Bücher. Wie war das Wetter? Wieviel Geld hast du? Hungert Mark. Wie alt ist er (sie)? Er ist zehn Jahre alt.
IZRAŽAVANJE VREMENSKIH, PROSTORNIH I NAČINSKIH ODNOSA
Wie spät ist es? Wieviel Uhr ist es? Es ist acht Uhr. Es ist halb neun. Wann kommt er? Er kommt um zehn Uhr (heute, morgen, friíh). Um wieviel Uhr... Heute ist der 12. September 1990. Der wievielte ist heute? Ich war gestern im Kino. Hans wohnt in der Steinstraße 19. Wo wohnt er? Wo wohnst du? Wohin gehen wir? Wir gehen ins Theater. Dein Buch liegt dort auf dem Tisch. Sie spricht gut Deutsch. Er fährt zu schnell. Wie spricht sie Deutsch? Wie spielte eure Mannschaft?
Da bi se ostvarili postavljeni zahtevi, potrebno je da učenici savladaju sledeće gradivo:
VRSTE REČI
Imenice: usvajanje roda, broja i padeža imenica uz pomoć člana, nastavaka i determinativa. Nominativ, dativ i akuzativ jednine i množine sa odgovarajućim predlozima i bez predloga. Saksonski genitiv.
Član: Usvajanje određenog i neodređenog člana uz imenice u navednim padežima. Sažimanje člana sa predlogom im, ins, zum, ans...
Zamenice: Lične zamenice u nominativu, dativu i akuzativu. Prisvojne i pokazne zamenice kao determinativi uz imenice u navedenim padežima "jemand, niemand, etwas, nichts".
Pridevi: Pridevi u sastavu imenskog predikata, a u atributivnoj funkciji samo receptivno. Opisna komparacija sa "ebenso ... wie" i "nicht so ... wie". Osnovni i redni brojevi.
Predlozi: Predlozi sa dativom, s akuzativom i predlozi s oba ova padeža.
Glagoli: Prezent jakih, slabih i pomoćnih glagola. Modalni glagoli, složeni i refleksivni glagoli. Bezlični glagoli. Futur, preterit i perfekt najfrekventnijih glagola.
Veznici: U nezavisno složenoj rečenici: und, aber, oder, denn usw.
FONETIKA I ORTOGRAFIJA
Stalno negovanje izgovora i intonacije. Abeceda, čitanje, pisanje svih glasova sa težištem na karakteristikama nemačke ortografije: ei, eu, äu, ü, ö, ie, h - kao znak za dužinu vokala, - ch, sch, tsch, s - na početku reči i između dva vokala, sp, st, ß, z, tz - udvojeni vokali, udvojeni konsonanti. Veliko početno slovo svih imenica. Rastavljanje reči na slogove.
LEKSIKOGRAFIJA
Struktura dvojezičnih rečnika i služenje njima.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Rečenica
Prosta i proširena rečenica: izjavna, upitna i odrična. Intonacija izjavne i upitne rečenice sa upitnom rečju i bez nje. Nezavisno složene rečenice sa najčešćim veznicima. Najčešće zavisno složene rečenice (receptivno na konkretnim primerima u tekstu).
Imenice
Osnovni pojmovi o kategorijama imenica: rod, broj i padež imenica muškog roda na suglasnik (tvrd i mek), srednjeg roda, muškog roda na na -а, -я. Padeška paradigma. Nominativ u funkciji subjekta, imenskog dela predikata i vokativa. Osnovno značenje i funkcija ostalih padeža. Tipovi promena imenica (receptivno na konkretnim primerima u tekstu).
Zamenice
Promena ličnih zamenica. Upitne zamenice кто, что (cela paradigma); какой, чей. Prisvojne zamenice za sva tri lica i pokazne zamenice: этот, эта, это, эти uz imenice u nominativu.
Pridevi
Osnovni tipovi prideva i njihova promena.
Brojevi
Osnovni brojevi do 100. Desetice i stotine do 1000 (bez deklinacije). Redni brojevi - genitiv jednine i množine (u iskazivanju datuma i vremena po satu).
Glagoli
Osnovni pojmovi o kategorijama glagola: lice, vreme, vid, način. Glagolska vremena: sadašnje, prošlo, buduće (prosto i složeno). Infinitiv i njegova upotreba za građenje budućeg vremena. Zapovedni način (drugo lice jednine i množine). Povratni glagoli. Glagoli kretanja: идти-ходить, ехать-ездить, идти-ехать.
Prilozi
Upotreba najčešćih priloga za označavanje vremena, mesta i načina.
Predlozi
Najčešće upotrebljavani predlozi: в i на sa akuzativom i lokativom; у sa genitivom (posesivno značenje).
Izgovor, čitanje i pisanje
Praktično ovladati svim fonetskim jedinicama putem oponašanja nastavnikovog izgovora ili auditivnih sredstava (u okviru savladanih tema i govornih struktura), uz objašnjenje određenih fonetskih pojava.
Posebno uvežbati izgovor: ы, о, ч, щ, ш, ц, л i mekih suglasnika. Na kraju I godine učenja učenici treba:
- da znaju ruska slova i poseduju rutinsku naviku njihovog pisanja;
- da poznaju funkciju slova я, е, ё, ю; э, ы, щ, й; ь, ъ;
- da poznaju prirodu i funkciju akcenta u ruskom jeziku;
- da pravilno izgovaraju nenaglašeno o, a, e, я;
- da poznaju funkciju slova я, е, ё, ю na početku reči i posle samoglasnika;
- da poznaju prirodu izgovora mekih suglasnika i način njihovog obeležavanja pomoću я, е, ё, ю, и, ь;
- da vladaju izgovorom glagolskih završetaka -ся, -тся, -ться;
- da znaju pravilan izgovor г u nastavcima -ого, -его;
- da vladaju intonacijom potvrdne, upitne i odrične rečenice.
Ukazivati na izgovor i pisanje glasovnih grupa: ки, ги, хи; ств, вств, стх, здн, стл, лнц, рдц.
Leksikografija
Struktura dvojezičnih rečnika i služenje njima.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Iskazi, pitanja i odgovori u prostim i prostoproširenim, potvrdnim i odrečnim rečenicama - u sledećim govornim modelima:
C'est / ce n'est pas
a) determinant + nom
c'est la salle. C'est un beau restaurant.
c'est ma place. C'est notre professeur.
b) determinant + nom + de...
C'est l'hôtel de mon père. C'est un cafè - bar.
v) adjectif + adverbe
C'est bon, ce n'est pas occupè.
g) prèsentations
C'est Paul. C'est le père de Marie.
C'est Monsieur... (Madame). C'est mon frère (ma soeur).
C'est...? Qui, c'est...
Non, ce n'est pas...
Est-ce que c'est...? Qui,
Non...
Qu'est-ce que c'est?
Qui est-ce? C'est... Ce sont... Ce ne sont
pas...
Ce sont...? Est-ce que
ce sont...
Sujet + Verbe être + Attribut
a) determinant + nom
Paris est une grande ville.
Michel est un bon élève.
b) adjectif qualificatif
Notre école est moderne. Sa classe est grande.
v) nom (profession, nationalité)
Son père est réceptionnaire. Sa mère est cuisinière.
Nous sommes Yougoslaves. Ils sont FranÇais.
Pitanja: Est-ce que... i pozitivan i negativan odgovor
Es-ce que son père est garÇon au restaurant? Oui... Non... Sujet + Verbe + Complément d'objet direct - uglavnom avoir, prendre, vouloir, regarder, voir, acheter, manger, boire, lire, écrire i sa upotrebom partitivnog "de"
Je prends du thé. Je ne veux pas de café. Je mange beaucoup de pain.
Je lis un roman intéressant.
Sujet + Verbe + Complément d'objet indirect - uglavnom sa glagolima donner, montrer, parler, dire, apporter, servir, réserver, désirer, téléphoner...
Je vais téléphoner à ta chambre.
Le client désire un café.
Pitanja: A qui...?
A qui vas-tu montrer la chambre? A un client. Sujet + Verbe + Complément circonstanciel
a) de lieu:
aller, à ... venir de ... se trouver ... habiter ... sa predlozima i prilozima kao: dans, sur, devant, derrière, chez, en, à gauche, à droite, ici, loin; à (en), au - za gradove i zemlje;
b) de temps:
sa najčešćim odredbama za vreme, kao: aujourd'hui, maintenant, ce matin, demain, hier; lundi, mardi (jours de la semaine); janvier, novembre... (mois de l'année) et les saisons...
Pitanja: Quand...? A quelle heure est-il?
Il part à trois heures. Il arrive demain. Il est quatre heures.
Quel jour... Quelle date...
Aujourd'hui, c'est lundi, le...
Comment...?
Comment allez-vous?
Il y a /Il n'y a pas
Pitanja: est-ce qu'il y a, y a t-il de...?
Il y a du ... de la ... des ... un, une, beaucoup de ... assez de...; il n'y a pas de...,
Qu'est-ce qu'il y a à (dans, sur, chez, etc)
Qu'est-ce qu'il y a dans notre hôtel?
Dans ce super-marhé il y a...
Izražavanje želje, molbe, zapovesti
Viens, ici! Ecoutez attentivement!
Parler bas, s'il vous plait! Ne fumez pas dans cette salle. Veuillez me suivre, suivez-moi...
Imperatif + complément
Dites - lui de venir...
Impératif + complément d'objet (direct, indirect)
Montrez-moi votre passeport.
Il faut + infinitif
Il faut mettre la table... servir des clients...
Najčešći oblici opisnog kazivanja, bez tumačenja gram. oblika:
Je vous prie de... J'aimerais... je voudrais...
Da bi se ovi modeli koristili u govornoj komunikaciji, uvežbava se na raznim primerima sledeće gramatičko gradivo:
Groupe du nom
Les substantifs et les adjectifs qualificatifs - razlikovanje roda i broja u govoru i u pisanju.
Les pronoms: personnels atones et toniques (sujet, objet); interrogatifs (qui, que).
Les déterminants: possessifs, démonstratifs, interrogatifs (quel, numéraux; les articles / défini, indéfini, contracté)
Slaganje determinanta sa imenicom u rodu i broju uz uočavanje razlika u izgovoru i nastavaka u tekstu.
Groupe du verbe
Présent et Futur prochain, Passé récent.
Compléments: direct, indirect, circonstanciels - sa imenicama i determinantama u okvirima navedenih modela, sa zamenicama uglavnom samo u datim primerima sa imperativom (montrez-moi... Dites-moi... donnez-moi... apportez-moi)
Najčešći glagolski izrazi:
Il fait... chaud, froid, beau, mauvais; il pleut, il neige; quel temps fait-il?... avoir... chaud, froid, faim, soif.
Najčešći izrazi i fraze: (pri pozdravljanju, zahvaljivanju iz vokabulara sa radnog mesta)
Bonjour, bonsoir, au revoir, à bientôt, bon voyage, s'il vous plaĉt, je vous en prie, suivez-moi (Monsieur, Madame, Messieurs, Messieurs-Dames); comment... pardon... vous dites...
Aller... Comment allez-vous? Comment vas-tu? Tu vas bien? Très bien, merci... Ça va ... voilà la carte... voilà votre clé... je vous sers... i sl.
être présent (absent, assis, debout).
prendre un café (le petit déjeuner, le dîner, l'autobus, le train, l'avion) i sl.
Leksikografija
Struktura dvojezičnih rečnika i služenje njima.
IV stepen
(prva godina učenja)
#7) Ugostiteljsko-turistička struka (konobar: 2, 3, 3, 3; turistički tehničar: 4, 4, 4, 4).
Cilj i zadaci
Usvajanje drugog stranog jezika obezbeđuje sticanje novih znanja i ovladavanje novim jezičkim sistemom što doprinosi proširivanju i bogaćenju opštih izražajnih i intelektualnih mogućnosti učenika, podizanju opšteg obrazovnog i kulturnog nivoa, razvijanje estetskih i moralnih vrednosti i izgrađivanje svesti o potrebi saradnje i tolerancije među narodima.
Zadaci učenja drugog stranog jezika su:
- upoznavanje osnovnih karakteristika sistema jezika i jezičkih struktura i usvajanje oko 1500 najfrekventnijih reči i izraza;
- usvajanje pravilnog izgovora i intonacije;
- razumevanje sagovornika i usmenog izlaganja o temama iz svakodnevnog života;
- ovladavanje tehnikom glasnog čitanja i čitanja u sebi i razumevanje jednostavnih tekstova sa temama iz svakodnevnog života, kao i upoznavanje osobenosti jezika struke čitanjem lakših tekstova vezanih za teme iz oblasti struke;
- savladavanje osnova ortografije radi korektnog pismenog izražavanja u okvirima usvojene leksike i jezičkih struktura;
- osposobljavanje za davanje informacija o sebi, o našoj zemlji, njenim prirodnim lepotama i kulturno-istorijskim tekovinama;
- upoznavanje sa načinom života naroda čiji jezik uče i tekovinama njihove kulture i civilizacije;
- osposobljavanje za izvršavanje poslova i radnih zadataka u struci;
- ovladavanje metodama za dalji samostalan rad na bogaćenju i usavršavanju stečenog jezičkog znanja.
Komunikativne funkcije: govorne modele koji se upotrebljavaju u komunikaciji u realnim životnim situacijama u zavisnosti od konteksta i znanja jezika proširivati, obogaćivati i nijansirati iz razreda u razred; privlačenje pažnje, oslovljavanje poznate i nepoznate osobe; predstavljanje sebe i trećeg lica; iskazivanje dopadanja i nedopadanja, slaganja odnosno neslaganja s mišljenjem sagovornika; traženje i davanje dozvole; čestitanje i iskazivanje lepih želja; pozivanje u goste; prihvatanje odnosno neprihvatanje poziva; izražavanje mogućnosti i nemogućnosti da se nešto uradi; obaveštenje i upozorenje; predlaganje da se nešto uradi; odobravanje ili neodobravanje nečijih postupaka; izražavanje zadovoljstva ili nezadovoljstva; izricanje zabrane i naredbe; izražavanje čuđenja, iznenađenja, uverenosti, pretpostavke i sumnje; iskazivanje fizičkih tegoba, raspoloženja, neraspoloženja, radosti, zabrinutosti, upozorenja, davanje prednosti, saveta.
SADRŽAJI PROGRAMA
Opšta tematika
Teme iz oblasti školskog, porodičnog i društvenog života u zemljama čiji se jezik uči u našoj zemlji.
Iz života mladih: raspored časova; situacije u razredu; svečanosti; sportske aktivnosti; odlazak na izlet - ekskurziju; druženje.
Porodica i društvo: predstavljanje članova porodice, njihove osobine i interesovanja; dnevni poslovi članova u kući i van nje; kupovina - u samousluzi, robnoj kući i sl.; obroci i jela; odlazak u goste, prijem gostiju; praznici; saobraćajna sredstva; traženje i davanje informacija na ulici.
U okviru ove tematike obraditi: dane u nedelji, mesece, godišnja doba, vreme na časovniku, vremenske prilike.
Stručna tematika (do 10% od ukupnog godišnjeg fonda časova). Uvod u osnovnu terminologiju vezanu za struku - zvanje pojedinih hotelijersko-turističkih radnika; osnovni inventar hotela, restorana, agencije; osnovne informacije o obrocima; osnovne informacije o smeštaju
(Uvođenje situacija iz oblasti budućeg radnog mesta početi u drugom polugodištu.)
Školski pismeni zadaci: po 1 pismeni zadatak u svakom polugodištu.
Objašnjenje programa:
Kod fonda većeg od 2 časa nedeljno za stručnu tematiku predviđeno je do 15% od ukupnog godišnjeg fonda časova.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
I REČENICA
1. Prosta rečenica: potvrdna, upitna, odrična.
He buys newspapers every day.
Is he going to finish the work soon? When did you arrive home?
Tom wasn't at home. I don't like milk.
2. Red u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi.
The train arrived late this morning.
II IMENIČKA GRUPA
1. Član
- Osnovna upotreba određenog i neodređenog člana.
- Određeni član uz redne brojeve, superlativ, nazive reka, mora i okeana
the first, the tallest, the Thames, the Black Sea, the Pacific
- Nulti član uz vlastite i gradivne imenice, nazive obeda, dana u nedelji, meseci i godišnjih doba.
Mary Smith, milk, dinner, Monday, May, winter.
2. Imenice
- Pravilna množina imenica
book/books, box/boxes, lady/ladies, shelf/shelves
- Najčešći primeri nepravilne množine
man/men, woman/women, child/children, foot/feet, tooth/teeth
- Izražavanje pripadanja i svojine
Saksonski genitiv
Tom's dog; our neighbours' car (R)
3. Zamenički oblici
a) Zamenice
- Lične zamenice u funkciji subjekta i objekta
I meet him at school every day.
- Pokazne zamenice
This is my book and these are Peter's books.
- Upitne zamenice
What is your father? Which of the boys is your brother?
b) Determinatori
- Pokazni determinatori
This book is Mary's.
- Prisvojni determinatori
My book are on teh shelf.
- Neodređeni determinatori
some, any
They usually lend me some money. There isn't any sugar left.
4. Pridevi
- Najfrekventniji opisni pridevi
I've got a red pencil.
- Sintetički komparativ i superlativ
Dick's brother is younger than Peter's.
5. Brojevi
Prosti brojevi do 100. Redni brojevi do 30.
6. Kvantifikatori
much, many; little, few; a lot of, lots of
I don't have much time now. He doesn't have many friends.
III GLAGOLSKA GRUPA
1. Glagoli
- The Simple Present Tense za izražavanje uobičajene radnje.
I always get up early.
- The Present Continuous Tense
a) za radnju u toku
John is singing now.
b) za radnju koja će se dogoditi u skoroj budućnosti
John is leaving Belgrade tomorrow.
- The future Simple Tense
He'll come next week.
- The Simple Past Tense (pravilni glagoli i glagoli be i have)
John worked hard yesterday. I was ill last week.
- Imperativ - drugo lice jednine, prvo i drugo lice množine
- Modalni glagoli
can, must - simple present
She can speak English well. She can't come today.
You must work hard. We must not cross the street now.
- Dvočlani glagoli (frazalni i predloški)
look, out, get on, get off, remind of i dr.
2. Prilozi
Vrste priloga (za način, mesto i vreme)
He worked hard last night. The bus stops here. He is working now.
3. Predlozi
Najčešći predlozi za orijentaciju u vremenu i prostoru
IV TVORBA REČI
Tvorba imenica sufiksima -er/-or, -ess
V LEKSIKOLOGIJA
Najjednostavniji idiomi i frazeologizmi
VI LEKSIKOGRAFIJA
Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika
(Uputiti učenike na fonemsku transkripciju.)
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJ PROGRAMA
Iskaz
- Prosta, proširena i nezavisno složena rečenica
Das ist (mein, dein, sein, kein, unser) Haus. Der Krieg dauerte vier Jahre. Es regnete. Helene lernt (spielt, singt). Mein Vater ist Mechaniker. Er (sie) schreibt einen Brief. Inge zeigt ihm (uns, den Gasten) ihren Garten. Das ist kein Fehler. Niemand wird kommen. Es gibt nichts Neues. Es ist warm und wir gehen-baden. Ich bin müde, aber ich komme doch mit. Er kam zu spät, denn seine Uhr ging nicht richtig.
- Postavljanje pitanja i davanje pozitivnih i negativnih odgovora
Wer ist das? Ist das ein (eine)...? Nein, das ist kein (keine)... Kommst du mit? Ja, ich komme mit. Nein, ich komme nicht mit. Brauchst du einen Bleistift? Ja, ich brauche... Nein, ich brauche keinen B... Kommt jemand? Nein, niemand kommt. Scheint es? Nein, es scheint nicht. Was machst du? Was liest du? Wer singt dieses Lied? Wem zigt Inge ihren Garten? Warum kam er zu spät?
- Izražavanje sadašnjosti, prošlosti i budućnosti
Die Gäste besichtigen unsere Stadt. Es ist kalt. Hans spielt Fussball auf dem Schulhof. Mein Freund reist morgen. Wir sehen uns heute abend. Wirst du bestimmt kommen? Sie werden das Autorwerk "Crvena zastava" besichtigen. Was sagte er? Wo warst du gestern? Wir gingen jeden Tag spazieren. Er hat sein Auto verkauft. Das Kind ist eingeschlafen.
- Izražavanje zapovesti
Seid ruhig! Hört zu! Antworte auf die Frage! Mach das Fenster zu! Aufstehen! Aufgepasst! Du bleibst hier! Er soll lesen.
- Izražavanje želje, molbe
Ich möchte ins Theater gehen.
Möchten Sie mir helfen, bitte!
- Izražavanje kvaliteta i kvantiteta
Das Wetter war schön. Klaras Bluse ist sehr teuer. Er ist nicht so fleissig wie sein Bruder. Der Baum ist ebenso hoch wie das Haus. Sie schenkt mir viele Bücher. Wie war das Wetter? Wieviel Geld hast du? Hundert Mark. Wie alt ist er (sie)? Er ist zehn Jahre alt.
- Izražavanje vremenskih, prostornih i načinskih odnosa
Wie spät ist er? Wieviel Uhr ist es? Es ist acht Uhr. Es ist halb neun. Wann kommt er? Er kommt um zehn Uhr (heute, morgen, früh). Um wieviel Uhr...? Heute ist der 12. September 1985. Der wievielte ist heute? Ich war gestern im Kino. Hans wohnt in der Steinstrasse 19. Wo vohnt er? Wo wohnst du? Wohin gehen wir? Wir gehen ins Theater. Dein Buch liegt dort auf dem Tisch. Sie spricht gut Deutsch. Er fährt zu schnell. Wie spricht sie Deutsch? Wie spielte eure Mannschaft?
Da bi se ostvarili postavljeni zahtevi, potrebno je da učenici savladaju sledeće gradivo:
Vrste reči
Imenice: usvajanje roda, broja i padeža imenica uz pomoć člana, nastavka i determinativa. Nominativ, dativ i akuzativ jednine i množine sa odgovarajućim predlozima i bez predloga. Saksonski genitiv.
Član: Usvajanje određenog i neodređenog člana uz imenice u navedenim padežima. Sažimanje člana sa predlogom im, ina, zum
- Zamenice: Lične zamenice u nominativu, dativu i akuzativu. Prisvojne i pokazne zamenice kao determinativi uz imenice u navedenim padežima "jemand, niemand, etwas, nichts".
- Pridevi: Pridevi u sastavu imenskog predikata, a u atributivnoj funkciji samo receptivno. Opisna komparacija sa "ebenso"... Wie i "nicht so... wie". Osnovni i redni brojevi.
- Predlozi: Predlozi sa dativom, akuzativom i sa oba padeža.
- Glagoli: Prezent jakih, slabih i pomoćnih glagola. Modalni glagoli, složeni i refleksivni glagoli. Bezlični glagoli. Futur, preterit i perfekt najfrekventnijih glagola.
- Veznici: U nezavisnoj složenoj rečenici: und, aber, oder, denn, usw.
Fonetika i ortografija:
Stalno negovanje izgovora i intonacije. Abeceda, čitanje, pisanje svih glasova sa težištem na karakteristikama nemačke ortografije: ei, eu, äu, ü, ö, ie, h (kao znak za dužinu vokala) ch, sch, tsch, s (na početku reči i između dva vokala), sp, st, ß, tz - udvojeni vokali, udvojeni konsonanti. Veliko početno slovo svih imenica. Rastavljanje reči na slogove.
Leksikografija
Struktura dvojezičnih rečnika i služenje njima.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJ PROGRAMA
Rečenice
Prosta i proširena rečenica - izjavna, upitna i odrična. Intonacija izjavne i upitne rečenice sa upitnom rečju i bez nje. Nezavisno složene rečenice sa najčešćim veznicima. Najčešće zavisno složene rečenice.
Imenice
Osnovni pojmovi o kategorijama imenica: rod, broj i padež imenica muškog roda na suglasnik (tvrd i mek), srednjeg roda na -o, -e, ženskog roda -a, -я, muškog roda na -a, -я. Padeška paradigma. Nominativ u funkciji subjekta, imenskog dela predikata i vokativa. Osnovno značenje i funkcija ostalih padeža. Tipovi promene imenica.
Zamenice
Promena ličnih zamenica. Upitne zamenice: кто, что (cela paradigma); какой, чей. Prisvojne zamenice za svi tri lica i pokazne zamenice: этот, эта, это, эти uz imenice u nominativu.
Pridevi
Osnovni tipovi prideva i njihova promena. Slaganje prideva sa imenicom u rodu, broju i padežu.
Brojevi
Osnovni brojevi do 100. Desetice i stotice do 1000 (bez deklinacije) Redni brojevi - genitiv jednine i množine (u iskazivanju datuma i vremena po satu).
Glagoli
Osnovni pojmovi o kategorijama glagola: lice, vreme, vid, način. Glagolska vremena: sadašnje, prošlo, buduće (prosto i složeno). Infinitiv i njegova upotreba za građenje budućeg vremena. Zapovedni način: идти-ходить, ехать-ездить, идти-ехать.
Prilozi
Upotreba najčešćih priloga za označavanje vremena, mesta i načina.
Najčešće upotrebljavani predlozi: в i на sa akuzativom i lokativom с sa genitivom i instrumentalom; o s lokativom; у s genitivom (posesivno značenje).
Izgovor, čitanje, pisanje
Praktično ovladati svim fonetskim jedinicama putem oponašanja nastavnikovog izgovora ili auditivnih sredstava (u okviru savladanih tema i govornih struktura), uz objašnjenje određenih fonetskih pojava. Posebno uvežbati izgovor: ы, л, о, ч, ш, ж, ц i mekih suglasnika.
Na kraju I godine učenja učenici treba:
- da znaju sva ruska slova i poseduju uvežbanost njihovog pisanja;
- da poznaju funkciju slova я, е, ё, ю, э, ы, щ, й, ь,ъ;
- da poznaju funkciju akcenata u ruskom jeziku;
- da pravilno izgovaraju nenaglašeno о, а, е, я;
- da poznaju funkciju slova я, е, ё, ю na početku reči i posle samoglasnika;
- da poznaju prigodu izgovora mekih suglasnika i način njihovog obeležavanja pomoću я, е, ё, ю, и, ь;
- da vladaju izgovorom glagolskih završetaka -ся, -тся, -ться;
- da znaju pravilan izgovor г u nastavcima -oгo, -eгo;
- da vladaju intonacijom potvrdne, upitne i odrične rečenice.
Ukazivati na izgovor i pisanje glasovnih grupa: ки, ги, хи, ств, вств, стн, здн, лн.
Leksikografija
Struktura dvojezičnih rečnika i služenje njima.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJ PROGRAMA
Iskazi, pitanja i odgovori u prostim i prostoproširenim, potvrdnim i odrečnim rečenicama - u sledećim govornim modelima:
C'est / ce n'est pas
a) determinant + nom
c'est la salle. C'est un beau restaurant.
C'est ma place. C'est notre professeur.
b) determinant + nom + de...
c'est l'hôtel de mon pére. C'est un café - bar.
v) adjectif + adverbe
C'est bon, ce n'est pas occupe.
g) présentations
C'est Paul. C'est le père de Marie.
C'est Monsieur... (Madame). C'est mon frère (ma soeur).
C'est...? Qui, c'est...
Non, ce n'est pas...
Est-ce que c'est...? Qui,
Non,...
Qu'est-ce que c'est?
Qui est-ce? C'est...
Ce sont... Ce ne sont
pas...
Ce sont...? Est-ce que
ce sont...
Sujet + verbe être + attribut
a) determinant + nom
Paris est une grande ville.
Michel est un bon élève.
b) adjectif qualificatif
Notre école est moderne. Sa classe est grande.
v) nom (profession, nationalité)
Son père est réceptionnaire. Sa mère est cuisinière. Nous sommes Yugoslaves. Ils sont Français.
Pitanja: Est-ce que... i pozitivan i negativan odgovor
Es-ce que son père est garçon au restaurant? Oui... Non... Sujet + verbe + complément d'objet direct - uglavnom avoir, prendre, vouloir, regarder, voir, acheter, manger, boire, lire, écrire i sa upotrebom partitivnog "de"
Je prends du thé. Je ne veux pas de café. Je mange beaucoup de pain.
Je lis un roman intéressant.
Sujet + verbe + complement d'objet indirect - uglavnom sa glagolima donner, montrer, parler, dire, apporter, servir, réserver, désirer, téléphoner...
Je vais téléphoner à ta chambre.
Le client désire un café.
Pitanja: A qui...,?
A qui vas-tu montrer la chambre? A un client.
Sujet + verbe + complément circonstanciel
a) de lieu:
aller, à ... venir de ... se trouver ... habiter ... sa predlozima i prilozima kao: dans, sur, devant, derrière, chez, en, á gauche, á droite, ici, loin; à (en), au - za gradove i zemlje;
b) de temps:
sa najčešćim odredbama za vreme, kao: aujourd'hui, maintenant, ce matin, demain, hier; lundi, mardi (jours de la semaine); janvier, novembre... (mois de l'année) et les saisons...
Pitanja: Quand...? A quelle heure est-il?
Il part à trois heures. Il arrive demain. Il est quatre heures.
Quel jour... Quelle date...
Aujourd'hui, c'est lundi, le...
Comment...?
Comment allez-vous?
Il ya / Il n'y a pas
Pitanja: est-ce qu'il y a, y a t-il de...?
Il y a du... de la... des... un, une, beaucoup de..., assez de...; il n'y a pas de...,
Qu'est-ce qu'il y a à (dans, sur, chez, etc)
Qu'est-ce qu'il y a dans notre hôtel?
Dans ce super-marhé il y a...
Izražavanje želje, molbe, zapovesti
Viens, ici! Ecoutez attentivement!
Parler bas, s'il vous plait! Ne fumez pas dans cette salle.
Veuillez me suivre, suivez-moi...
Impératiu + complément
Dites - lui de venir...
Imperatif + complément d'objet (direct, indirect)
Montrez-moi votre passeport.
Il faut + infinitif
Il faut mettre la table... servir des clients...
Najčešći oblici opisnog kazivanja, bez tumačenja gram. oblika:
Je vous prie de... J'aimerais... je voudrais...
Da bi se ovi modeli koristili u govornoj komunikaciji, uvežbava se na raznim primerima sledeće gramatičko gradivo:
Groupe du nom
Les substantifs et les adjectifs qualificatifs - razlikovanje roda i broja u govoru i u pisanju.
Lé pronoms: personnels atones et toniques (sujet, objet); interrogatifs (qui, que).
Les déterminants: possessifs, demonstratifs, interrogatifs (quel, numeraux; les articles (défini, indéfini, contracte)
Slaganje determinanta sa imenicom u rodu i broju uz uočavanje razlika u izgovoru i nastavaka u tekstu.
Groupe du verbe
Présent et Futur prochain, Passé récent.
Compléments: direct, indirect, circonstanciels - sa imenicama i determinantama u okvirima navedenih modela, sa zamenicama uglavnom samo u datim primerima sa imperativom (montrez-moi... Dites-moi... donnez-moi... apportez-moi)
Najčešći glagolski izrazi:
Il fait... chaud, froid, beau, mauvais; il pleut, il neige; quel temps fait-il?... avoir... chaud, froid, faim, soif. Najčešći izrazi i fraze: (pri pozdravljanju, zahvaljivanju iz vokabulara sa radnog mesta)
Bonjour, bonsoir, au revoir, a bientôt, bon voyage, s'il vous plait, je vous en prie, suivez-moi (Monsieur, Madame, Messieurs, Messieurs-Dames); plaît-il...? comment?... pardon... vous dites.
Aller... Comment allez-vous? Comment vas-tu? Tu vas bien? Tres bien, merci... ça va ... voila la carte... voila votre clé... je vous sers... i sl.
être présent (absent, assis, debout).
prendre un café (le petit déjeuner, le dîner, l'autobus, le train, l'avion) i sl.
Leksikografija
Struktura dvojezičkih rečnika i služenje njima.
(prvi strani jezik - I, II, III i IV godina učenja)
(2 časa nedeljno - 70 časova godišnje)
SADRŽAJ PROGRAMA
A/ Operativni zadaci
Tokom prvog razreda učenik treba da savlada osnovne jezičke veštine na način i u obimu koji su niže navedeni:
Razumevanje govora
Učenik treba da:
- poznaje glasove italijanskog jezika, sa posebnim osvrtom na one koji se razlikuju od našeg glasovnog sistema;
- da bude u stanju da razume jednostavnu izvornu usmenu poruku (leksički i sintaksički primerenu nivou znanja koji je predviđen za prvu godinu učenja) iskazanu na standardnom italijanskom jeziku i da, pri tome, pokaže globalno razumevanje poruke;
- da razume one izraze koje nastavnik upotrebljava za vreme časa da bi dao uputstva za rad i drugo;
- da razume kratke dijaloge i monološka izlaganja iskazana prirodnim tempom od strane nastavnika, drugih učenika i preko zvučnog materijala a koje sadrže isključivo građu obrađenu tokom prvog razreda.
Usmeno izražavanje
Učenik treba da:
- pravilno izgovara glasove, posebno one koje naš jezik ne poznaje;
- prepoznaje osnovne intonacijske sheme;
- koristi ustaljene izraze učtivosti, postavlja pitanja i daje imperativne iskaze u osnovnoj komunikaciji na času;
- stupi u dijalog u okviru 4 do 5 replika, postavljanjem pitanja i odgovaranjem na njih, vodi razgovor u okvirima komunikativnih funkcija (govornih činova) i leksike obrađenih tokom prvog razreda;
- monološki, bez prethodne pripreme ali uz nastavnikov podsticaj, u 3 do 5 rečenica predstavi sebe ili drugoga, podstaknut pitanjima saopšti sadržaj narativnog teksta, ili opiše situaciju, sliku i lice, predmet itd.
Treba da bude u stanju da postigne osnovne dogovore neophodne za elementarni društveni život.
Razumevanje pisanog teksta
Učenik treba da:
- upozna i savlada tehnike čitanja u sebi i glasnog čitanja;
- upozna osnovna pravila grafije i ortografije;
- razume uputstva za izradu vežbanja u udžbeniku i priručnicima;
- razume smisao kratke pisane poruke, čestitke i razglednice;
- razume globalno i selektivno sadržaj nepoznatog teksta koji se sastoji od isključivo poznate jezičke građe.
Pisano izražavanje
Učenik treba da:
- upozna osnovna pravila grafije, ortografije i interpunkcije u okviru usmeno stečenih jezičkih znanja;
- piše kratke rečenice ili kraće tekstove do 50 reči na osnovu datog modela;
- kratko odgovori na jednostavna pitanja (ko, šta, gde) koja se tiču obrađene teme, situacije u razredu, okolini ili njega lično;
- piše reči i kratke rečenice ili tekst do 50 reči na osnovu date slike ili drugog vizuelnog podsticaja;
- piše kratku poruku, pismo, e-mail poruku, čestitku, razglednicu;
- izdvoji i napiše ključne reči iz obrađenog dijaloga ili teksta.
B/ Sadržaji programa jezika i civilizacije
Govorni činovi
Govorni činovi | Realizacija govornih činova |
Pozdraviti | Buongiorno! buonasera! ciao! |
Predstaviti se | Io mi chiamo... |
Tražiti od drugoga da se predstavi | Come ti chiami? |
Iskazati fizičke osete | Ho fame, ho sete, ho sonno... |
Obavestiti o mestu stanovanja | Abito in via Rossi 4 |
Izraziti posedovanje | La mia penna è qui |
Postići dogovor | Ti va di fare... |
Uputiti i prihvatiti poziv | Vuoi venire a casa mia? Si, volentieri |
Opisati osobu | Marco è alto, ha i capelli rossi ed è simpatico |
Orijentisati se u prostoru | Dov’è via Rossi? |
Izraziti želju | Voglio andare a casa. |
Izraziti zahvalnost | Grazie, grazie mille. |
Obavestiti o vremenu | Che tempo fa? |
Obavestiti o zdravstvenom stanju | Come stai? |
Obavestiti o svojim aktivnostima | Questo pomeriggio sono occupata. |
Obavestiti o datumu i mesecu | Quando sei nata? |
Iskazati suprotno mišljenje | A me invece non piace il calcio. |
Iskazati količinu | Ci sono due quaderni, qui. |
Izdati naređenje | Porta qua la sedia! |
Tematika
Tematski, nastava jezika i civilizacije treba da obuhvati sledeće sadržaje: porodica (odnosi u porodici), stanovanje, ishrana, opis mesta, škola, slobodno vreme, druženje, muzika, sport, merenje vremena, vremenski uslovi, praznici, običaji.
U realizaciji ovog segmenta nastave treba voditi računa da se izbegavaju stereotipi i opšta mesta; aktivnosti treba organizovati i uz pomoć izvornih materijala koji će na verodostojan način prikazati svakodnevni život i savremenu civilizaciju Italije.
Morfosintaksički i fonetski sadržaji
Fonetika i ortografija
Abeceda i ortografska pravila. Postepeno uvođenje u pravilan izgovor i intonaciju, sa posebnim osvrtom na glasove koji se razlikuju od našeg glasovnog sistema. Izgovor i pisanje glasova sa odgovarajućim grafemom, digramom i trigramom (c, g, ci, gi, ch, gh, gli, sc, qu, z, gn, s,). Pojačani izgovor samoglasnika. Položaj akcenta. Beleženje akcenta. Elizija. Krnjenje reči. Intonacija upitnih i izjavnih iskaza.
Član
Određeni i neodređeni član. Osnovna upotreba određenog i neodređenog člana.
Član spojen s predlozima di, a, da, in, su i con.
Određeni član uz glavne i redne brojeve.
Imenica
Rod imenica. Pravilna množina imenica. Množina imenica na -co, -go, -ca, -ga.
Najčešći primeri nepravilne množine: imenice koje se završavaju na konsonant (il bar, i bar), imenice koje se završavaju na naglašeni vokal (la città, le città), skraćene imenice (la foto, le foto), jednosložne imenice (il re, i re), imenice koje se završavaju na i (la tesi, le tesi).
Zamenice
Lične zamenice u službi subjekta: io, tu, lui, lei, Lei, noi, voi, loro.
Naglašene lične zamenice u službi objekta: me, te, lui, lei, Lei, noi, voi, loro.
Prisvojne zamenice (mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro).
Pokazne zamenice (questo, quello).
Upitne zamenice chi? i che?/ che cosa?
Neodređene zamenice ognuno i qualcuno.
Pridevi
Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju. Opisni pridevi buono i bello; neodređeni pridev tutto.
Pridevi na -co (bianco, simpatico), -go (largo, analogo)
Prisvojni pridevi: mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro. Upotreba člana uz prisvojne prideve.
Morfološke odlike prideva questo, quello, bello i buono.
Neodređeni pridevi ogni i qualche.
Naziv boja, morfološke osobenosti prideva viola, rosa, blu, arancione.
Brojevi: glavni brojevi, redni brojevi, Upotreba glavnih i rednih brojeva pri označavanju datuma.
Glagol
Sadašnje vreme (Indicativo Presente) triju konjugacija. Sadašnje vreme nepravilnih glagola: essere, avere, andare, dare, fare, bere, venire, stare, uscire, dire, tenere.
Sadašnje vreme modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere.
Upotreba glagola piacere.
Particip prošli i prošlo svršeno vreme Passato prossimo: prelaznih i neprelaznih glagola; nepravilnih glagola.
Buduće vreme (Futuro semplice) glagola s pravilnim i nepravilnim osnovama.
Predbuduće vreme (Futuro anteriore).
Prilozi
Vrste priloga: za način, mesto i vreme.
Priloške rečce ci i vi.
Predlozi
Prosti predlozi di, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova osnovna upotreba. Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti, dietro.
Sintaksa
Prosta rečenica: potvrdna, upitna, odrična. Tu sei italiano. No, io non sono italiano. (Tu) sei italiano?
Složena rečenica:
Adesso non lavoro più, ma ho più tempo per leggere e scrivere e giocare con i miei nipoti.
Red reči u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi. Nel libretto ci sono nomi dei professori e altre informazioni utili.
Leksikografija
Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.
Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na promišljanje o italijanskom jeziku, stranim jezicima, maternjem jeziku i jeziku uopšte kao izražajnom sredstvu. Podsticati ga na kontakt sa pisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
A/ Operativni zadaci
Operativni zadaci za drugi razred, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.
Razumevanje govora
Na kraju drugog razreda, učenik treba da:
- razume dijaloge i monološka izlaganja do deset kraćih rečenica, iskazana prirodnim tempom od strane nastavnika, drugih učenika i preko zvučnog materijala, a koji većinom sadrže jezičku građu obrađenu tokom prvog i drugog razreda.
Usmeno izražavanje
Učenik treba da:
- koristi spontano najčešće ustaljene izraze učtivosti;
- postavlja pitanja predviđena programom za drugi razred, a koja se odnose na sadržaj obrađenog dijaloga, narativnog teksta ili na jednostavnu svakodnevnu situaciju;
- daje imperativne iskaze u komunikaciji na času (davanje dozvole, izricanje zabrane); stupi u dijalog i u okviru 6 do 8 replika, postavljanjem pitanja i odgovaranjem na pitanja, vodi razgovor u okvirima komunikativnih funkcija (govornih činova) i leksike obrađenih tokom prvog i drugog razreda;
- monološki, bez prethodne pripreme, u nekoliko rečenica predstavi sebe ili drugoga, dajući pored osnovnih podataka, i obaveštenja koja se tiču sklonosti i interesovanja;
- u nekoliko kratkih rečenica saopšti sadržaj narativnog teksta, ili opiše situaciju, sliku i lice, predmet itd;
- spontano čestita rođendan, praznik, neki uspeh, Novu godinu, Božić, Uskrs.
Razumevanje pisanog teksta
Učenik treba da:
- razume, globalno i selektivno, sadržaj elektronske poruke, telefonske pisane poruke, telegrama i kratkog neformalnog pisma;
- razume, globalno i selektivno, sadržaj nepoznatog teksta koji se sastoji od isključivo poznate jezičke građe;
- razume globalno sadržaj nepoznatog teksta koji sadrži i nepoznate reči, pod uslovom da nisu u pitanju ključne reči.
Pisano izražavanje
Učenik treba da:
- dalje upoznaje osnovna pravila i karakteristične izuzetke kada je reč o ortografiji u okviru usmeno stečenih jezičkih znanja;
- piše složenije rečenice i tekstove do 80 reči na osnovu datog modela;
- odgovori na pitanja (ko, šta, gde, kako, zašto) koja se tiču obrađene teme, situacije u razredu ili njega lično;
- piše rečenice izolovano ili u kraćim celinama (do 80 reči), na osnovu date slike ili drugog vizuelnog, zvučnog ili pisanog podsticaja;
- piše jednostavne elektronske poruke, telegrame i kratka neformalna pisma;
- izdvoji najbitnije elemente iz obrađenog dijaloga ili teksta i preformuliše sadržaj uz korišćenje savladane jezičke građe (do 80 reči).
B/ Sadržaji programa jezika i civilizacije
Govorni činovi
Govorni činovi iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.
Govorni činovi | Realizacija govornih činova |
Istaći zahtev ili želju | Voglio farlo! Desidererei andarci con te. |
Ponuditi nekoga nečim | Prendine anche tu. Serviti. Non fare complimenti. |
Govoriti o svojim i tuđim ukusima | Mi piace quella gonna. Secondo lui, invece, è troppo corta. |
Iskazati osete ili strah | Sento freddo. Ho paura di prendere un raffreddore. |
Informisati se o redu vožnje | A che ora parte il treno per Milano? Quand’è il volo per Napoli? Il treno delle 2 è in ritardo? |
Iskazati svoje mišljenje | Secondo me, non è giusto. Per me va bene. |
Opisati osobu ili mesto | È un posto carino, la sera ci sono tanti giovani, si può anche ballare. |
Dati savet | Faresti meglio a pensarci due volte. Prima dovresti informarti per bene. |
Izraziti neslaganje | Io invece non ci sto. |
Iskazati zamerku nekome ili nečemu | Hai fatto male a dirglielo. Il film non è per niente interessante. |
Dogovarati se | Ci troviamo dopo la scuola al solito posto, oppure facciamo come ieri? |
Pripovedati prošle događaje | Ieri faceva brutto tempo quando mi sono alzata... |
Kupovati | Scusi, cercavo dei pantaloni bianchi. Ne avrebbe una misura più grande? |
Razgovarati o planovima za budućnost | Quest’estate andrò in Italia, ci resterò un paio di mesi. |
Opisati odnos s nekom osobom | Lei è simpatica, andiamo d’accordo, anche se qualche volta litighiamo per delle sciocchezze. |
Komunicirati telefonom | Pronto? Ciao, è la terza volta che ti chiamo, perché non rispondi al cellulare? |
Tematika
Tematski, nastava jezika i civilizacije treba da obuhvati sledeće sadržaje: porodica (zanimanja članova porodice, vođenje domaćinstva, ishrana, opis mesta, škola (problemi učenika, sistem obrazovanja lični stav učenika prema školi), slobodno vreme, druženje, muzika, sport, značajni kulturni spomenici i istorijski događaji, putovanja, snalaženje u stranoj zemlji.
Morfosintaksički i fonetski sadržaji
Fonetika i ortografija
Pravilna upotreba akcenta. Pravilna upotreba apostrofa.
Sintaksa
Zavisne rečenice: vremenska sa quando, mentre, mentre che, dopo che.
Uzročne: Vado a passeggio perché fa bel tempo.
Namerne: Siamo in Italia per imparare la lingua italiana.
Uzvične: Che vergogna!
Nezavisne složene rečenice: I due amici sono al bar e parlano di come hanno passato il fine settimana
Neupravni govor:
a) izjave: Tuo zio dice che Belgrado è una bella città.
b) molbe, zahtevi, naredbe: Ti ha chiesto di avere pazianza e di aspettare ancora dieci minuti.
c) pitanja: Roberto domanda a Paolo se Marta è italiana.
Član
Proširivanje znanja o upotrebi određenog i neodređenog člana.
Najvažnija pravila o upotrebi člana uz vlastite imenice.
Upotreba člana uz geografske pojmove.
Imenica
Množina imenica (nomi mobili) (il ragazzo, la ragazza, il professore, la professoressa, l’uomo, la donna...), imenice na - tore: - l’attore, l’attrice.
Imena životinja, voćaka i plodova.
Zamenice
Nenaglašene lične zamenice u funkciji indirektnog (mi, ti, Le gli, le, ci, vi, gli) i direktnog objekta (mi, ti, La, lo, la, ci, vi, li, le).
Mesto nenaglašenih ličnih zamenica uz glagol, uz modalne glagole, uz oblike infinitiva, participa prošlog (passato prossimo).
Združeni oblici nenaglašenih ličnih zamenica.
Povratne zamenice.
Pridevi
Poređenje prideva: pozitiv, komparativ, relativni superlativ. Analitičko građenje superlativa apsolutnog (elativa) pomoću priloga molto, troppo. Sufiks -issimo.
Troppo, molto, parecchio, tanto, poco u funkciji prideva.
Pridev bello i quello.
Brojevi do 1000 i više hiljada.
Glagol
Prošlo nesvršeno vreme (imperfetto) pravilnih i nepravilnih glagola. Upotreba imperfekta.
Pretprošlo svršeno vreme (trapassato prossimo).
Prošlo vreme pogodbenog načina (condizionale passato).
Upotreba pogodbenog načina.
Prilog
Poređenje priloga.
Načinski prilozi na - mente.
Troppo, molto, parecchio, tanto, poco u funkciji priloga (Abbiamo mangiato tanto. Hanno bevuto parecchio).
Predlozi
Proširivanje znanja o upotrebi predloga.
Leksikografija
Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.
Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na promišljanje o italijanskom jeziku, stranim jezicima, maternjem jeziku i jeziku uopšte kao izražajnom sredstvu. Podsticati ga na kontakt sa pisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
A/ Operativni zadaci
Operativni zadaci iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.
Razumevanje govora
Na kraju trećeg razreda, učenik treba da:
- razume, pored onih izraza koje nastavnik upotrebljava tokom časa da bi dao uputstva za rad, i jednostavna objašnjenja nepoznatih reči pomoću poznatog a već aktivno usvojenog vokabulara;
- razume dijaloge i monološka izlaganja od deset do četrnaest rečenica, iskazana prirodnim tempom od strane nastavnika, drugih učenika i preko zvučnog materijala, a koji sadrže isključivo jezičku građu obrađenu tokom prvog, drugog i trećeg razreda.
Usmeno izražavanje
Učenik treba da:
- koristi spontano najčešće ustaljene izraze učtivosti i one koji se tiču najčešćih situacija na času;
- postavlja pitanja predviđena programom za prvi, drugi i treći, a koja se odnose na sadržaj obrađenog dijaloga, narativnog teksta, na svakodnevnu situaciju ili na predmet njegovog interesovanja;
- daje imperativne iskaze u komunikaciji na času (davanje dozvole, izricanje zabrane, davanje saveta, sugerisanje);
- stupi u dijalog i u okviru 8 do 10 replika, postavljanjem pitanja i odgovaranjem na pitanja, vodi razgovor u okvirima komunikativnih funkcija (govornih činova) i leksike obrađenih tokom prvog, drugog i trećeg razreda;
- monološki, bez prethodne pripreme, u nekoliko rečenica predstavi sebe ili drugoga, dajući pored osnovnih podataka, i obaveštenja koja se tiču sklonosti i interesovanja;
- u nekoliko rečenica saopšti sadržaj dijaloga ili narativnog teksta, ili opiše situaciju, mesto, sliku i lice, predmet itd;
- spontano čestita rođendan, Novu godinu, Božić, Uskrs, postignut uspeh.
Razumevanje pisanog teksta
Učenik treba da:
- dalje savladava osnovna pravila grafije i ortografije uz uočavanje pravilnosti i nepravilnosti;
- razume obaveštenja i upozorenja na javnim mestima;
- razume, globalno i selektivno raznovrsne sadržaje neformalnog pisma ili elektronske poruke;
- razume, globalno i selektivno, sadržaj nepoznatog teksta koji se sastoji od pretežno poznate jezičke građe;
- razume globalno sadržaj nepoznatog teksta koji sadrži poneku nepoznatu reč, pod uslovom da nisu u pitanju ključne reči.
Pisano izražavanje
Učenik treba da:
- dalje upoznaje osnovna pravila i karakteristične izuzetke kada je reč o ortografiji u okviru usmeno stečenih jezičkih znanja i uočava pravilnosti i nepravilnosti;
- piše kratke tekstove na osnovu datog modela (do 100 reči);
- odgovori na pitanja (ko, šta, gde, kako, zašto) koja se tiču obrađene teme, situacije u njegovoj okolini ili njega lično;
- piše kraće celine (do 100 reči), na osnovu date slike ili drugog vizuelnog, zvučnog ili pisanog podsticaja;
- piše kratka neformalna pisma raznovrsnog sadržaja;
- prepriča, rezimira obrađeni dijalog ili tekst uz izdvajanje najbitnijih elemenata i preformulisanje sadržaja (do 100 reči).
B/ Sadržaji programa jezika i civilizacije
Govorni činovi
Govorni činovi iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.
Govorni činovi | Realizacija govornih činova |
Obratiti se nekome na formalan način | Permette? Avevo bisogno di un’informazione... |
Poželeti sreću | Tanti auguri! In bocca al lupo! |
Govoriti o svojim i tuđim ukusima | Mi piace quella gonna. Secondo lui, invece, è troppo corta. |
Pohvaliti nekoga | Brava! Complimenti! Sei un drago! |
Podeliti s nekim radost, ili izraziti saosećanje | Congratulazioni! Le mie condoglianze, signora. Mi dispiace per Marcello. |
Tražiti razna obaveštenja o trećoj osobi ili o nekom predmetu, mestu i sl. | Di dove è quella ragazza? Come ha fatto a trovarci? |
Dati informaciju o vremenskim okvirima neke radnje | Devi studiare fino alle tre, poi sei libero. |
Iskazati nesigurnost | Io non saprei che dire, temo di sbagliare. |
Iskazati pretpostavku | Sarebbe un amico di Luigi. Se andasse a casa, potrebbe prendere il pallone buono. |
Tražiti informacije razne vrste | Da quando l’autobus non si ferma qui? |
Iskazati učtiv zahtev | Dovrebbe seguirmi, signore. |
Dati razna uputstva i informacije (u vožnji, tokom šetnje, u učionici) | Gira a destra, va’ dritto, frena, accostati al marciapiede. |
Iskazati osnovne osobine predmeta | Avevo un libro dalle copertine rosse, di 200 pagine circa, che parla dei Maya. |
Obavestiti druge o svojim doživljajima | Mi è capitato, l’altro giorno, di incontrare Cristina mentre andavo dal droghiere. |
Tražiti od drugoga da priča o svojim doživljajima i iskustvima | Non hai finito di raccontare quello che ti è successo alla partita. |
Tematika
Tematski, nastava jezika i civilizacije treba da obuhvati sledeće sadržaje: problemi porodice i pojedinca, život u gradu, specifičnosti svakodnevnog života, društvena kretanja. mogućnosti obrazovanja, savremene tehnologije (kompjuter, mobilna telefonija i sl.), slobodno vreme, druženje, muzika, sport, putovanja, ekologija.
Morfosintaksički i fonetski sadržaji
Član
Upotreba člana uz vlastita imena: Il buon Carlo, la Magnani..., imena gradova L’antica Roma... Il Cairo, La Mecca, L’Aia...
Imenica
Neke nepravilnosti imenica muškog i ženskog roda (il poeta - i poeti, la guardia...).
Defektne imenice sa oblicima samo za jedninu ili množinu (gli occhiali, le forbici...).
Zamenice
Pregled svih oblika združenih nenaglašenih zamenica.
Nenaglašene lične zamenice, refleksivne zamenice uz oblike infinitiva, gerunda, imperativa, apsolutnog participa i rečcu ecco.
Refleksivne zamenice.
Povratne zamenice (oblici che, cui i il quale).
Pridevi
Oblici prideva santo.
Sintetički (organski) oblici komparativa i superlativa (relativnog i apsolutnog) prideva piccolo, grande, buono, cattivo. Razlika u značenju između analitičkih i sintetičkih oblika komparativa i superlativa (più grande : maggiore; più buono : migliore).
Alteracija prideva, lažna alteracija.
Glagoli
Zapovedni način (Imperativo). Odrični oblici zapovednog načina.
Glagolski prilog sadašnji, gerund (Gerundio). Upotreba gerunda.
Struktura stare + gerundio (Sto leggendo un libro interessante) Konjunktiv sadašnjeg vremena (Congiuntivo presente), prošlo vreme konjunktiva (Congiuntivo passato). Upotreba konjunktiva u zavisnim rečenicama.
Prošlo nesvršeno vreme konjunktiva (Congiuntivo imperfetto), pretprošlo svršeno vremena konjunktiva (Congiuntivo trapassato). Upotreba konjunktiva u zavisnim rečenicama.
Prilozi
Poređenje priloga bene, male, molto, poco.
Predlozi
Upotreba predloga u raznim vrstama rečenica. Predloški izrazi.
Sintaksa
Relativne rečenice: Questo è il libro che mi piace di più.
Komparativne: Hanno portato meno di quello che avevo aspettato.
Posledične: Sono talmente stanco che non riesco di stare in piedi.
Subjekatske, objekatske.
Leksikologija
Građenje imenica sufiksima - ante, - ente, - enza, - ezza, - eria... (cantante, partenza, dolcezza...).
Alteracija imenica i prideva.
Leksikografija
Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.
Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na promišljanje o italijanskom jeziku, stranim jezicima, maternjem jeziku i jeziku uopšte kao izražajnom sredstvu. Podsticati ga na kontakt sa pisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.
(2 časa nedeljno, 60 časova godišnje)
A/ Operativni zadaci
Operativni zadaci iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.
Razumevanje govora
Na kraju četvrtog razreda, učenik treba da:
- razume, pored onih izraza koje nastavnik upotrebljava tokom časa da bi dao uputstva za rad, i objašnjenja nepoznatih reči pomoću poznatog a već aktivno usvojenog vokabulara;
- razume dijaloge i monološka izlaganja, iskazane prirodnim tempom od strane nastavnika, drugih učenika i preko zvučnog materijala, a koji uglavnom sadrže prethodno obrađenu jezičku građu.
Usmeno izražavanje
Učenik treba da:
- u potpunosti savlada izgovor glasova;
- pravilno reprodukuje osnovne intonacijske sheme;
- koristi spontano ustaljene izraze učtivosti i one koji se tiču najčešćih situacija na času;
- spontano stupa u razgovor u okviru obrađene tematike i govornih činova;
- postavlja pitanja predviđena Programom, koja se odnose na sadržaj obrađenog dijaloga, narativnog teksta, na svakodnevne situacije, na događaje u prošlosti, na namere sagovornika ili na predmet njegovog interesovanja;
- stupi u razgovor telefonom;
- monološki, bez prethodne pripreme, u nekoliko rečenica, iskaže mišljenje o nizu pitanja;
- u nekoliko rečenica ispriča lični doživljaj u prošlosti, uz davanje pojedinosti o situaciji, mestu i glavnim akterima;
- ispriča sadržaj dijaloga ili narativnog teksta;
- daje imperativne iskaze u komunikaciji;
- spontano čestita rođendan, Novu godinu, Božić, Uskrs, postignut uspeh.
Razumevanje pisanog teksta
Učenik treba da:
- dalje savlada tehnike čitanja;
- dalje savladava pravila grafije i ortografije kao i najznačajnije nepravilnosti;
- razume obaveštenja i upozorenja na javnim mestima;
- razume elemente nečije biografije, odnosno curriculum vitae;
- razume, globalno i selektivno raznovrsne sadržaje neformalnog pisma ili elektronske poruke, telefonske poruke;
- razume, globalno i selektivno, sadržaj nepoznatog teksta koji se sastoji od uglavnom poznate jezičke građe;
- razume logičke odnose između rečenica i dužih celina;
- razume globalno sadržaj nepoznatog teksta koji sadrži i izvestan broj nepoznatih reči.
Pisano izražavanje
Učenik treba da:
- savlada osnovna pravila ortografije i karakteristične izuzetke;
- piše svoj curriculum vitae;
- piše kratke sastave (do 150 reči), posebno one u kojima se pripovedaju događaji u prošlosti, uz davanje pojedinosti o situaciji, mestu i glavnim akterima;
- piše kraće celine (do 150 reči), na osnovu datih elemenata, vizuelnog, zvučnog ili pisanog podsticaja i iskaže svoje mišljenje o temi;
- piše kratka neformalna pisma, elektronske poruke, telefonske poruke raznovrsnog sadržaja;
- prepriča i preformuliše sadržaj obrađenog dijaloga ili a uz izdvajanje bitnih elemenata i poštovanje logičkih odnosa izmešu delova teksta (do 150 reči).
B/ Sadržaji programa jezika i civilizacije
Govorni činovi
Govorni činovi iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.
Govorni činovi
Govorni činovi | Realizacija govornih činova |
Obratiti se grupi na formalan način | Signori, guardino questi affreschi! |
Tražiti informacije razne vrste | Scusi, da che parte è Piazza Italia? Per andare a Sperlonga che strada devo fare? |
Iskazati sud o nekome ili nečemu | Secondo me non è nel giusto. Mi sa che non va avanti in questo modo.. |
Govoriti o svojim ili tuđim iskustvima | Quella volta mi sono divertito un mondo. |
Iskazati nesigurnost u vezi s prošlim događajima | Temo che non abbiano fatto in tempo. Non sono sicuro che sia andata cosi. |
Izraziti pretpostavku u vezi s prošlim događajima | Direi che non se la siano sentita di farlo. Se ci avessero provato, ci sarebbero riusciti. |
Iskazati učtiv zahtev | Scusi, per favore dovrebbe seguirmi. |
Opisati osobe i situacije vezane za prošlost | Era molto allegro e spensierato; non so cosa gli sia successo dopo. |
Dati precizna uputstva u vezi sa raznim radnjama | Per spegnere il computer devi fare le seguenti operazioni... |
Dati informaciju o vremenskim okvirima neke radnje | Devi finirlo entro giovedi, altrimenti sono guai |
Iskazati osobine predmeta | È un oggetto tondo, pesante, liscio, freddo al contatto, si direbbe fatto di ferro o acciaio... |
Obavestiti druge o svojim doživljajima | Lo sapete che cosa mi è successo l’altro giorno, all’allenamento? |
Tražiti od drugoga da govori o svojim doživljajima i iskustvima | Non ci hai detto niente di come è andata a finire ieri sera con Loredana. |
Tematika
Tematski, nastava jezika i civilizacije treba da obuhvati sledeće sadržaje: porodica, školski sistem, sva sredstva i vidovi savremene komunikacije, stereotipi (diskutovati o uvreženim predrasudama i opštim mestima), zaštita životne sredine, zaštita životinja i društveno korisne aktivnosti.
U realizaciji nastave, aktivnosti treba organizovati uz pomoć izvornih materijala koji će na verodostojan način prikazati svakodnevni život i savremenu civilizaciju Italije.
Morfosintaksički i fonetski sadržaji
Ortografija
Imenice s etimološkim "i" (crociera, coscienza i sl.).
Deljenje reči na slogove.
Član
Pravila o izostavljanju člana. Glagoli nominare, eleggere, dichiarare.
Izostavljanje, odnosno upotreba člana u nabrajanjima.
Imenica
Osnovni derivativni sufiksi i prefiksi.
Lažne alteracije.
Imenice sa dvojnim oblicima za množinu (nomi sovrabbondanti).
Imenice sa nepravilnom množinom (tempio - templi, dio - dei i sl.).
Tvorba složenih imenica i množina takvih imenica (kombinacije imenice, glagola i priloga: lavastoviglie, lavasciuga; buttafuori; benestare i sl.).
Pridev
Položaj prideva u odnosu na imenicu.
Razlike u značenju prideva u zavisnosti od njegovog položaja u odnosu na imenicu (deskriptivna i distinktivna funkcija prideva).
Neodređeni pridevi: ogni, qualche, qualunque, qualsiasi.
Prisvojni pridev altrui.
Zamenica
Pokazne zamenice costui / costei / costoro; colui / colei / coloro.
Pokazne zamenice questi, quegli.
Neodređene zamenice chiunque i altri.
Glagol
Passato remoto pravilnih i nepravilnih glagola.
Osnovne informacije o davnoprošlom svršenom vremenu (Trapassato remoto).
Osnovna značenja i upotreba prošlih vremena.
Apsolutna upotreba:
gerunda sadašnjeg i prošlog (gerundio presente, gerundio passato)
participa prošlog (participio passato).
Particip prezenta (participio presente) s glagolskom vrednošću (La fontana ha una statua raffigurante un pesce).
Prilog
Klasifikacija priloga na osnovu morfoloških osobina (prosti, izvedeni, složeni prilozi i priloški izrazi).
Prilog dovunque.
Predlog
Razlikovanje priloga od predloga (È entrato dentro; È entrato dentro la casa).
Sintaksa
Zavisne rečenice:
limitativa (Per quello che ne sappiamo, non dovrebbe piovere).
eccettuativa (Ci vediamo stasera, a meno che...).
esclusiva (È andato via senza che abbia detto niente).
Hipotetički period.
Upotreba imperfetta umesto condizionale passato i congiuntivo trapassato u irealnim hipotezama.
Upotreba imperfetta umesto condizionale passato u službi budućnosti u prošlosti.
Slaganje participia passata u funkciji vremenske ili uzročne rečenice sa: objektom (kod prelaznih glagola: Prese le chiavi, Marco usci di corsa); subjektom (kod neprelaznih i povratnih glagola: Tornata a casa, Luisa fece una doccia).
Zavisna vremenska rečenica koja temporalno prethodi glavnoj: eksplicitne (trapassato prossimo) i implicitne varijante (infinito passato, gerundio passato, participio passato).
Kauzativno fare i nenaglašene lične zamenice (Fammi vedere. L’ho pregato di non farglielo toccare).
Izmeštanje priloške odredbe za mesto ispred predikata i upotreba rečca ci i ne (A Firenze ci vado spesso. Di amici ne ho tanti).
Pasivna struktura andare + participio passato (Questo vino va bevuto subito).
Leksikografija
Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.
Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na promišljanje o italijanskom jeziku, stranim jezicima, maternjem jeziku i jeziku uopšte kao izražajnom sredstvu. Podsticati ga na kontakt sa pisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.
PROGRAM ŠPANSKOG JEZIKA KAO STRANOG JEZIKA ZA STRUČNE ŠKOLE
(V, VI, VII i VIII godina učenja)
CILJ I ZADACI
Cilj nastave stranih jezika je sticanje, proširivanje i produbljivanje znanja i umenja u svim jezičkim aktivnostima, upoznavanje kulturnog nasleđa stvorenog na datom stranom jeziku i osposobljavanje za dalje obrazovanje i samoobrazovanje.
Zadaci nastave stranih jezika su da učenici:
- usvoje govorni jezik u okviru novih 1200 reči i izraza što u toku osam godina učenja jezika čini ukupan fond od oko 2600 reči i izraza produktivno, a receptivno i više;
- neguju pravilan izgovor i intonaciju uz obraćanje pažnje na one ritmički i prozodijske sheme koje su bitne pri usmenom izražavanju;
- razumeju govor (neposredno i putem medija) i spontano se izražavaju u okviru tema iz svakodnevnog života i osnovne tematike iz prirodnih i društvenih nauka;
- ovladaju tehnikom informativnog čitanja i razumeju složenije jezičko-stilske strukture u tekstu, kao i upoznaju osobenosti jezika čitanjem odlomaka iz poznatih književnih i naučno-popularnih dela u skladu sa interesovanjima, uzrastom i potrebama učenika;
- razvijaju sposobnosti pravilnog pisanog izražavanja, pisanja kraćih samostalnih sastava i njihove usmene interpretacije;
- stiču nova saznanja o karakteristikama zemalja i naroda čiji jezik uče, posebno onih koje su bitne za razumevanje jezika i kulture datog naroda;
- upoznaju one istorijske događaje koji su od značaja i u svetskim okvirima i naučno-tehnička dostignuća zemalja čiji jezik uče, uz izbor odgovarajućih sadržaja i u korelaciji sa drugim obrazovno-vaspitnim područjima;
- osposobe se za vođenje razgovora o našoj zemlji, njenim lepotama, kulturnim i istorijskim tekovinama;
- stiču opštu kulturu i razvijaju međukulturnu saradnju i toleranciju, moralne, radne i estetske vrednosti, maštu i kreativnost;
- osposobe se za dalje obrazovanje i samoobrazovanje korišćenjem rečnika, leksikona i druge priručne literature.
Komunikativne funkcije: obnavljanje, utvrđivanje i proširivanje onih komunikativnih funkcija sa kojima se učenik upoznao u osnovnoj školi; oslovljavanje poznate i nepoznate osobe; iskazivanje dopadanja i nedopadanja, slaganja i neslaganja s mišljenjem sagovornika; traženje i davanje dozvole; čestitanje i iskazivanje lepih želja; pozivanje u goste, prihvatanje i neprihvatanje poziva; obaveštenje i upozorenje; predlaganje da se nešto uradi; odobravanje ili neodobravanje nečijih postupaka; prigovori, žalbe, izražavanje čuđenja, iznenađenja, uverenosti, pretpostavke ili sumnje; davanje saveta; iskazivanje simpatija, preferencije, saučešća; izražavanje fizičkih tegoba, raspoloženja.
SADRŽAJI PROGRAMA
Tematika
Iz života mladih: nova sredina i drugovi; sportska takmičenja.
Porodica i društvo: spoljni izgled i osobine članova porodice; članovi porodice u kući i van nje; situacije iz svakodnevnog života i na radnom mestu; odnosi u porodici i društvu.
Iz savremenog života i tekovina kulture i nauke naroda čiji se jezik uči i naših naroda: prirodne lepote i zaštita čovekove sredine; putovanje i korišćenje saobraćajnih sredstava; iz istorijske i kulturne prošlosti; kulturne i privredne manifestacije koje su postale tradicionalne; iz života i rada poznatih ljudi; aktuelne teme od vaspitnog značaja.
Školski pismeni zadaci: po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu.
Lektira: do 15 strana tematski zanimljivog, jezički pristupačnog teksta koji odgovara interesovanjima i predznanjima učenika.
SADRŽAJI PROGRAMA
Tematika
Iz života mladih: zabava i sportski život; školovanje.
Porodica i društvo: članovi porodice u društvenom životu, sredstva javnog informisanja, proslave, praznici, vremenski uslovi i prognoza vremena.
Iz savremenog života i tekovina kulture i nauke naroda čiji se jezik uči i naših naroda: teme iz savremenog života, odabrani kulturno-istorijski spomenici, primeri ljudske solidarnosti, događaji iz života i rada poznatih stvaralaca.
Školski pismeni zadaci:
a) po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu za fond od dva časa nedeljno.
Lektira: tematski zanimljivi tekstovi različitih jezičkih stilova (odabrani književni tekstovi, naučno-popularna literatura, časopisi za mlade).
a) do 15 stranica za fond od dva časa nedeljno.
SADRŽAJI PROGRAMA
Tematika
Iz života mladih: druženje, slobodno vreme.
Porodica i društvo: život i običaji; pravila ponašanja u raznim situacijama; odnos pojedinca prema životnoj sredini.
Iz savremenog života i tekovina kulture i nauke naroda čiji se jezik uči i naših naroda i zbivanja u svetu: značajni istorijski događaji; razni vidovi umetničkog i naučnog stvaralaštva; zaštita kulturnog blaga.
Školski pismeni zadaci:
a) po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu za fond od dva časa nedeljno.
Lektira: tematski zanimljivi tekstovi različitih jezičkih stilova (odabrani književni tekstovi, naučno-popularna literatura, časopisi za mlade).
a) do 15 stranica za fond od dva časa nedeljno.
SADRŽAJI PROGRAMA
Tematika
Iz života mladih: putovanje; problemi mladih danas; izbor zanimanja i planovi za budućnost; međunarodna saradnja mladih.
Porodica i društvo: problemi savremene porodice.
Iz savremenog života i tekovina kulture i nauke naroda čiji se jezik uči i naših naroda: prirodna blaga i karakteristike privrednog razvoja; nove tehnologije i njihova primena u raznim sferama života; savremena dostignuća nauke i tehnike; međunarodne organizacije i njihov značaj za dobrobit ljudi; poznate ličnosti iz javnog i kulturnog života.
Školski pismeni zadaci:
a) po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu za fond od dva časa nedeljno.
Lektira: tematski zanimljivi tekstovi različitih jezičkih stilova primereni interesovanjima učenika ovog uzrasta.
a) do 15 stranica za fond od dva časa nedeljno.
Komunikativne funkcije: obnavljanje, utvrđivanje i proširivanje osnovnih komunikativnih jedinica sa kojima se učenik upoznao u osnovnoj školi: oslovljavanje poznate i nepoznate osobe; iskazivanje dopadanja i nedopadanja, slaganja i neslaganja sa mišljenjem sagovornika; traženje i davanje dozvole; čestitanje i iskazivanje lepih želja; pozivanje u goste, prihvatanje i neprihvatanje poziva; obaveštenje i upozorenje; predlaganje da se nešto uradi; odobravanje ili neodobravanje nečijih postupaka; prigovori, žalbe; izražavanje čuđenja, iznenađenja, uverenosti, pretpostavke ili sumnje; davanje saveta; iskazivanje simpatija, preferencije, saučešća, izražavanje fizičkih tegoba, raspoloženja.
(peta godina učenja)
(2 časa nedeljno, 74 godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Jezička građa savladana u osnovnoj školi integriše se sa novom građom i neprestano primenjuje, proširuje i usavršava.
Pasivne konstrukcije
a) ser + participio pasado
La casa fue construida en 1984.
b) pasiva refleja
Se venden libros aquí.
Složene rečenice sa infinitivom (sa modalnim glagolima i finalne rečenice)
Quiero viajar.
Lo hago para satisfacerte.
Pitanja sa upitnim rečima: quién, qué, cuándo, cómo, dónde, etc.
Indirektna pitanja
¿Sabes si ha llegado?
Pregúntale si ha cogido la tarjeta.
Yo te pregunto que has comprado.
Negacija
Nada, nadie, ningun(o/a), nunca, tampoco
¿Ha venido alguien? - No, no ha venido nadie. / Nadie ha venido.
No me gusta esta película. - A mí tampoco.
Kazivanje pretpostavke
si +subjunktiv imprefekta/kondicional
Si trabajáramos, tendríamos dinero.
Kazivanje želje, volje, namere
a) subjunktivom,
b) infinitivom.
Me gustaría conocer a este actor. Me gustaría que tú conozcas a mi hermana mayor. Hay que luchar contra la polución del aire y del agua. Es necesario que luchemos.... ¿Qué quieren Ustedes que haga? Él trabaja mucho para ayudar a sus hijos. Él trabaja mucho para que sus hijos tengan una vida mejor.
Promena značenja prideva u zavisnosti od pozicije uz imenicu
Un hombre grande / Un gran hombre.
Kazivanje vremena i odredbe za vreme
dani u nedelji, mañana, ayer, pasado/próximo/que viene, durante, después de, antes de, cuando, hace..., dentro de...
Antes de haberse ido, me dejó su dirección nueva.
¿Cuándo lo viste? Lo vi cuando regresé del viaje.
El lunes que viene, El domingo pasado, Salió hace treinta minutos... Regresa dentro de una hora...
Poređenje
más que, menos que, el/la más, tan...como.
Este libro es el más interesante que he leído. Su última película no es tan interesante como la del año pasado.
Odredbe za način
prilozi na - mente i priloške konstrukcije.
Miguel maneja el coche cuidadosamente/con mucho cuidado.
Izrazi za meru i količinu
mucho, un poco de, una docena de, aproximadamente, más o menos...
¿Cuántos estudiantes han visto este programa? - Más o menos, treinta.
Imenička grupa
Slaganje determinativa i imenice u rodu i broju, apokopiranje prideva uz imenicu, neodređeni determinativi (alguno, ninguno, todo, qualquiera) u različitim značenjima.
Tráeme algún libro de García Márquez.
Todas las mañanas, todo el mundo...
Un muchacho qualquiera...
Morfeme tipične za muški i ženski rod imenica i prideva
muchacho/muchacha
actor/actriz
trabajador/trabajadora
generoso/generosa
kao i imenice i pridevi koji nemaju morfološku oznaku roda
violinista, cantante, interesante, verde...
Glagolska grupa
Oblici indikativa: sva glagolska vremena savladana u osnovnoj školi primenjivati i prepoznavati u tekstu/govoru.
Oblici subjunktiva: prezent i imperfekat, objasniti principe tvorbe i primenjivati samo u datim rečeničnim modelima (naredbe i finalne rečenice).
Slaganje participa sa subjektom u pasivnim konstrukcijama.
Ortografija
Interpunkcija - osnovna pravila (Sa akcentom na oblike koji ne postoje u srpskom jeziku).
Pisanje velikog slova.
Leksikografija
Služenje dvojezičnim rečnicima.
(VI godina učenja)
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Složena rečenica
a. Zavisna rečenica u indikativu
Mientras vivíamos en Madrid, estudiaba español. ¿Crees (estás segura, piensas) que aprobaremos el examen?
sa infinitivom (sa modalnim glagolima)
Quiero viajar. Pienso viajar mañana.
Ostale vrste rečenica ne obrađivati posebno, ali treba ukazati na izražavanje uzroka (porque, por), posledice (si, para), i na smisao rečenice sa drugim češćim veznicima kad se pojave u tekstu.
b. Zavisna rečenica u subjunktivu
Upotreba subjunktiva prezenta (izražavanje futura).
Subjunktiv prošlih vremena (pretérito imperfecto, pretérito perfecto simple, pretérito perfecto compuesto, pretérito pluscuamperfecto) - oblici i upotreba (receptivno).
Izražavanje:
- bojazni: Temo que no haya llegado a tiempo.
- želje: Espero que venga. Me gustaría que estuvieran con nosotros.
- zapovesti, volje: Quiero que me digas la verdad. Es necesario que aprendan estos verbos.
Hipotetične rečenice (sve tri mogućnosti):
Si me visitas el verano que viene, te llevaré a la playa.
Si me visitaras, te llevaría a la playa.
Se me hubieras visitado el año pasado, te habría llevado a la playa.
Upravni i neupravni govor (potvrdne, odrične i upitne rečenice, imperativ)
Dime si/donde/cuando/quién/que..., Sabes si/donde/cuando/quién/que... Me puedes decir si/donde/cuando/quién/que ...
Leksikografija
Služenje dvojezičnim rečnicima.
(VII godina učenja)
(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Pasivne konstrukcije sa i bez agensa
Miguel fue invitado por María.
Miguel fue nombrado secretario de la Asociación.
Upotreba infinitiva u funkciji subjekta, objekta i atributa
Piesan viajar mañana.
Es necesario estudiar lenguas extranjeras.
Hacer ejercicio es muy importante para la salud.
Estar + gerundio
Estaban discutiendo cuando entró Manuela.
Voy a estar estudiando toda la tarde.
Složena rečenica
osnove upotreba glagolskih načina indikativa i subjunktiva u najčešćim tipovima složenih rečenica (relativna, vremenska, uzročna, posledična).
Bezlične konstrukcije
sa glagolima llover, nevar...
Ser + adjetivo: es necesario, es obligatorio, es importante…
(ukazati na upotrebu subjunktiva u nekima od ovih rečenica).
Brojevi
Razlomci, matematički znakovi radnje.
Leksikografija
Struktura stručnih rečnika i njihovo korišćenje.
(VIII godina učenja)
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Složena rečenica
Prepoznavanje odnosa glavne i zavisne rečenice u tekstu, upotreba subjunktiva u zavisnoj rečenici (sistemski pregled vremena i funkcija; pre svega receptivno); izražavanje hipotetičnosti: kondicionalne rečenice (sistemski pregled vremena i funkcija; pre svega receptivno).
Izražavanje komparativnosti
Tan(to)... como
más / menos... que
menor/mayor... que
mejor/peor... que
Superlativ (relativni i apsolutni: ukazati na razlike u značenju)
El libro más interesante que he leído...
Es un libro interesantísimo.
Imenice
sistemski pregled roda i broja.
Brojevi
čitanje razlomaka, matematičkih znakova i radnji.
Tvorba reči
složenice (najčešće kombinacije):
sacacorchos, paraguas, parabrisas, limpiaparabrisas, ...
derivacija
a) pomoću prefiksa
a-, in-, anti-, super-…
b) pomoću sufiksa
-mente, -able, -so/a, ...
Nominalizacija najčešćih gramatičkih kategorija
infinitiva
los deberes,
prideva
el lindo, la bonita...
priloga
el bien, el mal...
Leksikologija
Najčešći idiomi i frazeologizmi. Polisemija.
Leksikografija
Stručni i enciklopedijski rečnici.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Objašnjenje programa
Program španskog jezika kao stranog jezika namenjen je četvorogodišnjem obrazovanju i vaspitanju u stručnim školama i čini zaokruženu celinu sa programom stranih jezika za osnovnu školu, obezbeđujući tako kontinuitet učenja stranog jezika započetog u osnovnoj školi.
Strukturu programa čine:
a) zahtevi i sadržaji koji su zajednički za stručne škole,
b) zahtevi i sadržaji u fondu časova:
- školski pismeni zadaci;
- lektira - za svaki razred posebno;
- jezička građa - za svaki razred posebno;
- književnost - za svaki jezik i svaki razred posebno, u II, III i IV razredu.
Ovakav način strukturiranja sadržaja programa zahteva da svi nastavnici stranih jezika dobro prouče program u celini. Teme su date okvirno što omogućava različitu stvaralačku realizaciju. Za obradu pojedinih tema i kao povod za razgovor, pored teksta u udžbeniku, treba da posluže i drugi izvori informacija, kao i zvučni snimci odabranih nastavnih materijala na stranom jeziku (tonske i video kasete, trake i ploče), televizijske emisije, film, dijafilm i druga AV sredstva.
Neke teme se mogu obraditi i preko usmerenih govornih vežbi. Inače, tematiku programa ne treba poistovećivati sa tekstovima u udžbeniku i zato nastavnik bira one tekstove i sadržaje koji najviše doprinose realizaciji cilja i zadataka nastave stranog jezika.
Nastava stranih jezika ima humanističku orijentaciju, raznolika je i bogata u jezičkim i tematskim sadržajima. Pored sadržaja koji se odnosi na jezik, zastupljeni su, u potrebnoj meri, i sadržaji u vezi sa civilizacijom, kulturom, umetnošću, naučno-tehničkim dostignućima naroda čiji se jezik uči, kao i odlomci iz odabranih dela iz književnosti i naučno-popularne literature.
Jezički programi nadovezuju se na programe osnovnog obrazovanja i vaspitanja i imaju linearno-spiralnu strukturu. Programi se zasnivaju na sintaksičnoj progresiji, a jezički zahtevi su formulisani u kategorijama deskripitivne gramatike sa elementima komunikativnog pristupa. Neki zahtevi su označeni sa (R) što znači da se u tom razredu očekuje savladavanje samo na receptivnom nivou.
Komunikativne funkcije su u ovom programu dobile posebno mesto. Navedene su na kraju zajedničkog dela programa i predviđene su za obradu od I do IV razreda. U okviru pojedinih komunikativnih funkcija postoje mnoge funkcionalne jedinice (npr. pozdravi, forme iskazivanja slaganja ili neslaganja i sl.) koje treba proširivati i bogatiti. Važno je da učenik aktivno savlada najčešće sadržaje.
Lektira je predviđena za sva četiri razreda i u skladu je sa zahtevom za osamostaljivanjem učenika i njihovim osposobljavanjem za informativno čitanje. Budući da je cilj lektire da se učenici osposobe da razumeju tekst na stranom jeziku i da se osamostale u radu, obradu lektire ne treba izjednačavati sa intenzivnom obradom teksta iz udžbenika, niti treba tekstove predviđene za lektiru čitati na času. Ovi tekstovi su predviđeni za samostalni rad učenika kod kuće i za sumiranje tog rada na času.
Vreme koje treba posvetiti obradi lektire na času (razgovor, diskusija, analiza) je do 6 časova za fond od dva časa nedeljno.
Broj školskih pismenih zadataka određen je, zavisno od utvrđenog nedeljnog fonda časova, (po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu za fond od dva časa nedeljno). Pored ovoga, preporučuje se i provera objektivnog tipa, koja treba da obuhvati više aspekata znanja učenika (npr. razumevanje slušanjem, razumevanje čitanjem, pismeno reagovanje na usmeni podsticaj ili repliku, upotrebu funkcionalnih jedinica, primenu stečenog znanja iz gramatike i sl.).
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Efikasnost ostvarivanja svih zadataka nastave stranih jezika uslovljena je intenzivnim učešćem svakog učenika u vaspitno-obrazovnom procesu i njegovom punom motivisanju za rad. Ovo se može postići korišćenjem odgovarajućih nastavnih sredstava i formi rada (AV sredstva i najraznovrsniji materijal koji je u skladu sa programom).
Slušanje i govor predstavljaju naizmenične aktivnosti u sporazumevanju, stoga je veoma važno da i svaki učenik podjednako dobro savlada. To se postiže razgranatim sistemom vežbi, počev od pripremanja dijaloga, rezimea, spontane konverzacije, dijaloških oblika usmerenog i slobodnog razgovora, vođenja intervjua, reprodukovanja i rezimiranja bilo odslušanog ili pročitanog teksta, osposobljavanja za prenošenje i tumačenje poruka, vežbe iz primenjene gramatike radi sistematizacije usvojene gramatičke građe. Pri ovako organizovanom radu nastavnik je voditelj, organizator i koordinator.
Pored navedenih usmenih oblika rada preporučuju se i različiti oblici pismenih vežbi: diktati poznatog i nepoznatog teksta, vežbe transformacije i dopunjavanja, proširivanja i sažimanja rečenice ili teksta, osposobljavanje za pisanje beleški i njihovu interpretaciju, pisanje vođenih sastava i eseja, popunjavanje različitih formulara, pisanje pisama, molbi, biografija i sl. Osposobljavanje za služenje rečnikom i drugim izvorima informacija treba da bude stalno, kako na časovima tako i kod kuće.
Čitanje (informativno čitanje, čitanje u sebi) po svojoj važnosti ima jedno od centralnih mesta u nastavi. Pošto su učenici u osnovnoj školi savladali informativno čitanje, u gimnaziji ovo umenje treba dalje razvijati i negovati. Važno je da se učenici, prikladnim zadacima (npr. pitanja tipa "tačno/netačno", pitanja sa višestrukim izborom odgovora, unapred postavljena pitanja i sl.) upućuju da sami sebe proveravaju u kojoj su meri razumeli pročitano. Jezičko pogađanje na osnovu konteksta, pri tome, ima važnu ulogu, ali se nikako ne može zanemariti i korišćenje rečnika (dvojezičnih i jednojezičnih). Jer korišćenje rečnika ima poseban značaj za dalje obrazovanje i samoobrazovanje kao i za buduće zanimanje.
Po pravilu, veći deo raspoloživog vremena treba posvetiti uvežbavanju, transformisanju i integrisanju jezičkog materijala, a ne samo njegovoj prezentaciji. Učenik treba da bude svestan onoga što radi i zašto to radi. Učenje stranog jezika ne sme da bude samo sticanje umenja, ono ima mnogo širu obrazovnu i vaspitnu funkciju. Stalna intelektualna aktivnost zahteva od učenika pažnju, zapažanje pojedinosti, pamćenje i primenu misaonih aktivnosti, kao što su analiza, sinteza, indukcija i dedukcija.
Učenicima treba preporučiti da prate štampu, odabrane filmove i emisije na televiziji i radiju, kao svojevrstan i stalan domaći zadatak. Na času, sadržaji ovih emisija predstavljaće temu za razgovor, tumačenje leksike, pojedinih fraza i izraza, razvijanje i uvežbavanje komunikativnih govornih modela.
Nastava stranih jezika ima dodirnih tačaka sa drugim predmetima, kao što su: jezik učenika, istorija, geografija, muzička i likovna umetnost. Korelacija među njima je neophodna radi bolje efikasnosti u nastavi.
OBRAZOVNI STANDARDI OD I-IV RAZREDA
U I razredu učenik treba da:
- usvoji predviđene morfosintaksičke strukture i oko 250 reči i izraza;
- razvija usmeno izražavanje uz prihvatljiv izgovor i intonaciju i osposobi se za dvosmernu komunikaciju;
- razvija sposobnost razumevanja sagovornika (neposredno i putem medija) o temama iz svakodnevnog života i savremenih zbivanja u svetu i našoj zemlji;
- osposobi se za davanje osnovnih informacija o sebi, našoj zemlji i stečenim saznanjima u okviru obrađene tematike;
- razvija čitanje u sebi i razumevanje različitih vrsta pisanih tekstova uz pomoć rečnika;
- korektno se pismeno izražava u okviru usvojene leksike i ranije obrađene tematike.
U II razredu učenik treba da:
- usvoji predviđene morfosintaksičke strukture i oko 300 novih reči i izraza;
- učestvuje u razgovoru o aktuelnim temama u okviru predviđene i ranije obrađene tematike;
- daje usmene i pisane rezimee onih sadržaja sa kojima se upoznao neposredno, putem čitanja i preko sredstava javnog informisanja;
- dalje razvija sposobnost čitanja u sebi sa širim obimom jezičke građe od one koju je produktivno usvojio;
- prepoznaje značenje nepoznatih reči u kontekstu;
- razvija sposobnost pisanog izražavanja, piše kraće sastave u vezi sa obrađenim temama i datim tezama.
U III razredu učenik treba da:
- usvoji predviđene morfosintaksičke strukture i oko 350 novih reči i izraza;
- usavršava spontano usmeno izražavanje;
- razume usmeno izlaganje sagovornika i saopštava sopstveno mišljenje i stavove;
- popunjava formulare (telegrame, uputnice itd.);
- koristi razne izvore informacija (usmene i pisane) i da ih interpretira;
- razvija sposobnost čitanja složenijih jezičko-stilskih tekstova uz korišćenja rečnika;
- osposobi se za usmeno i pismeno prevođenje kraćih saopštenja i razgovora.
U IV razredu učenik treba da:
- usvoji predviđene morfosintaksičke strukture i oko 300 novih reči i izraza;
- osposobi se za prenošenje, prevođenje i tumačenja poruka;
- piše sastave (opis, prepričavanje, izveštavanje, molba);
- osposobi se za davanje podataka o sebi, svom školovanju i interesovanjima;
- prevodi, usmeno i pismeno kraća saopštenja i razgovore sa stranog na maternji jezik i obratno.
Radi uspešne realizacije programa treba formirati grupe do 20 učenika.
(drugi strani jezik I, II, III i IV godina učenja)
CILJ I ZADACI
Cilj nastave italijanskog jezika jeste: osposobljavanje učenika za uspešnu komunikaciju na italijanskom jeziku; sticanje i produbljivanje poznavanja italijanskog jezika u svim jezičkim veštinama i aktivnostima; upoznavanje osnovnih elemenata italijanske kulture i civilizacije.
Zadaci nastave italijanskog jezika jesu:
- osposobljavanje učenika da razume italijanski jezik i da taj jezik aktivno koristi;
- ovladavanje veštinama razumevanja, govorenja, čitanja i pisanja;
- osposobljavanje za uočavanje jezičke zakonitosti i specifičnosti prisutne u materijalu koji se koristi u nastavi;
- sticanje svesti i saznanja o osnovnim civilizacijskim specifičnostima Italije, o sličnostima i razlikama u pogledu navika i običaja, mentaliteta i institucija u odnosu na našu sredinu;
- podsticanje učenika na samostalni rad i proširivanje stečenih znanja.
(2 časa nedeljno - 74 časa godišnje)
A Operativni zadaci
Tokom prvog razreda učenik treba da savlada osnovne jezičke veštine na način i u obimu koji su niže navedeni:
Razumevanje govora
Učenik treba da:
- poznaje glasove italijanskog jezika, sa posebnim osvrtom na one koji se razlikuju od našeg glasovnog sistema;
- da bude u stanju da razume jednostavnu izvornu usmenu poruku (leksički i sintaksički primerenu nivou znanja koji je predviđen za prvu godinu učenja) iskazanu na standardnom italijanskom jeziku i da, pri tome, pokaže globalno razumevanje poruke;
- da razume one izraze koje nastavnik upotrebljava za vreme časa da bi dao uputstva za rad i drugo;
- da razume kratke dijaloge i monološka izlaganja iskazana prirodnim tempom od strane nastavnika, drugih učenika i preko zvučnog materijala a koje sadrže isključivo građu obrađenu tokom prvog razreda.
Usmeno izražavanje
Učenik treba da:
- pravilno izgovara glasove, posebno one koje naš jezik ne poznaje;
- prepoznaje osnovne intonacijske sheme;
- koristi ustaljene izraze učtivosti, postavlja pitanja i daje imperativne iskaze u osnovnoj komunikaciji na času;
- stupi u dijalog u okviru 4 do 5 replika, postavljanjem pitanja i odgovaranjem na njih, vodi razgovor u okvirima komunikativnih funkcija (govornih činova) i leksike obrađenih tokom prvog razreda;
- monološki, bez prethodne pripreme ali uz nastavnikov podsticaj, u 3 do 5 rečenica predstavi sebe ili drugoga, podstaknut pitanjima saopšti sadržaj narativnog teksta, ili opiše situaciju, sliku i lice, predmet itd;
Treba da bude u stanju da postigne osnovne dogovore neophodne za elementarni društveni život.
Razumevanje pisanog teksta
Učenik treba da:
- upozna i savlada tehnike čitanja u sebi i glasnog čitanja;
- upozna osnovna pravila grafije i ortografije;
- razume uputstva za izradu vežbanja u udžbeniku i priručnicima;
- razume smisao kratke pisane poruke, čestitke i razglednice;
- razume globalno i selektivno sadržaj nepoznatog teksta koji se sastoji od isključivo poznate jezičke građe.
Pisano izražavanje
Učenik treba da:
- upozna osnovna pravila grafije, ortografije i interpunkcije u okviru usmeno stečenih jezičkih znanja;
- piše kratke rečenice ili kraće tekstove do 50 reči na osnovu datog modela;
- kratko odgovori na jednostavna pitanja (ko, šta, gde) koja se tiču obrađene teme, situacije u razredu, okolini ili njega lično;
- piše reči i kratke rečenice ili tekst do 50 reči na osnovu date slike ili drugog vizuelnog podsticaja;
- piše kratku poruku, pismo e-mail poruku, čestitku, razglednicu;
- izdvoji i napiše ključne reči iz obrađenog dijaloga ili teksta.
B Sadržaji programa jezika i civilizacije
Govorni činovi
Govorni činovi | Realizacija govornih činova |
Pozdraviti | Buongiorno! buonasera! ciao! |
Predstaviti se | Io mi chiamo... |
Tražiti od drugoga da se predstavi | Come ti chiami? |
Iskazati fizičke osete | Ho fame, ho sete, ho sonno... |
Obavestiti o mestu stanovanja | Abito in via Rossi 4 |
Izraziti posedovanje | La mia penna è qui |
Postići dogovor | Ti va di fare... |
Uputiti i prihvatiti poziv | Vuoi venire a casa mia? Si, volentieri |
Opisati osobu | Marco è alto, ha i capelli rossi ed è simpatico |
Orijentisati se u prostoru | Dov’è via Rossi? |
Izraziti želju | Voglio andare a casa. |
Izraziti zahvalnost | Grazie, grazie mille. |
Obavestiti o vremenu | Che tempo fa? |
Obavestiti o zdravstvenom stanju | Come stai? |
Obavestiti o svojim aktivnostima | Questo pomeriggio sono occupata. |
Obavestiti o datumu i mesecu | Quando sei nata? |
Iskazati suprotno mišljenje | A me invece non piace il calcio. |
Iskazati količinu | Ci sono due quaderni, qui. |
Izdati naređenje | Porta qua la sedia! |
Tematika
Tematski, nastava jezika i civilizacije treba da obuhvati sledeće sadržaje: porodica (odnosi u porodici), stanovanje, ishrana, opis mesta, škola, slobodno vreme, druženje, muzika, sport, merenje vremena, vremenski uslovi, praznici, običaji.
U realizaciji ovog segmenta nastave treba voditi računa da se izbegavaju stereotipi i opšta mesta; aktivnosti treba organizovati i uz pomoć izvornih materijala koji će na verodostojan način prikazati svakodnevni život i savremenu civilizaciju Italije.
Morfosintaksički i fonetski sadržaji
Fonetika i ortografija
Abeceda i ortografska pravila. Postepeno uvođenje u pravilan izgovor i intonaciju, sa posebnim osvrtom na glasove koji se razlikuju od našeg glasovnog sistema. Izgovor i pisanje glasova sa odgovarajućim grafemom, digramom i trigramom (c, g, ci, gi, ch, gh, gli, sc, qu, z, gn, s). Pojačani izgovor samoglasnika. Položaj akcenta. Beleženje akcenta. Elizija. Krnjenje reči. Intonacija upitnih i izjavnih iskaza.
Član
Određeni i neodređeni član. Osnovna upotreba određenog i neodređenog člana.
Član spojen s predlozima di, a, da, in, su i con.
Određeni član uz glavne i redne brojeve.
Imenica
Rod imenica. Pravilna množina imenica. Množina imenica na -co, -go, -ca, -ga.
Najčešći primeri nepravilne množine: imenice koje se završavaju na konsonant (il bar, i bar), imenice koje se završavaju na naglašeni vokal (la città, le città), skraćene imenice (la foto, le foto), jednosložne imenice (il re, i re), imenice koje se završavaju na i (la tesi, le tesi).
Zamenice
Lične zamenice u službi subjekta: io, tu, lui, lei, Lei, noi, voi, loro.
Naglašene lične zamenice u službi objekta: me, te, lui, lei, Lei, noi, voi, loro.
Prisvojne zamenice (mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro).
Pokazne zamenice (questo, quello).
Upitne zamenice chi? i che?/ che cosa?
Neodređene zamenice ognuno i qualcuno.
Pridevi
Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju. Opisni pridevi buono i bello; neodređeni pridev tutto.
Pridevi na - co (bianco, simpatico), -go (largo, analogo).
Prisvojni pridevi: mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro. Upotreba člana uz prisvojne prideve.
Morfološke odlike prideva questo, quello, bello i buono.
Neodređeni pridevi ogni i qualche.
Naziv boja, morfološke osobenosti prideva viola, rosa, blu, arancione.
Brojevi: glavni brojevi, redni brojevi. Upotreba glavnih i rednih brojeva pri označavanju datuma.
Glagol
Sadašnje vreme (Indicativo Presente) triju konjugacija. Sadašnje vreme nepravilnih glagola: essere, avere, andare, dare, fare, bere, venire, stare, uscire, dire, tenere.
Sadašnje vreme modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere.
Upotreba glagola piacere.
Particip prošli i prošlo svršeno vreme Passato prossimo: prelaznih i neprelaznih glagola; nepravilnih glagola.
Buduće vreme (Futuro semplice) glagola s pravilnim i nepravilnim osnovama.
Predbuduće vreme (Futuro anteriore).
Prilozi
Vrste priloga: za način, mesto i vreme.
Priloške rečce ci i vi.
Predlozi
Prosti predlozi di, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova osnovna upotreba. Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti, dietro.
Sintaksa
Prosta rečenica: potvrdna, upitna, odrična. Tu sei italiano. No, io non sono italiano. (Tu) sei italiano?
Složena rečenica:
Adesso non lavoro più, ma ho più tempo per leggere e scrivere e giocare con i miei nipoti.
Red reči u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi. Nel libretto ci sono nomi dei professori e altre informazioni utili.
Leksikografija
Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.
Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na promišljanje o italijanskom jeziku, stranim jezicima, maternjem jeziku i jeziku uopšte kao izražajnom sredstvu. Podsticati ga na kontakt sa pisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
A Operativni zadaci
Operativni zadaci za drugi razred, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.
Razumevanje govora
Na kraju drugog razreda, učenik treba da:
- razume dijaloge i monološka izlaganja do deset kraćih rečenica, iskazana prirodnim tempom od strane nastavnika, drugih učenika i preko zvučnog materijala, a koji većinom sadrže jezičku građu obrađenu tokom prvog i drugog razreda.
Usmeno izražavanje
Učenik treba da:
- koristi spontano najčešće ustaljene izraze učtivosti;
- postavlja pitanja predviđena programom za drugi razred, a koja se odnose na sadržaj obrađenog dijaloga, narativnog teksta ili na jednostavnu svakodnevnu situaciju;
- daje imperativne iskaze u komunikaciji na času (davanje dozvole, izricanje zabrane); stupi u dijalog i u okviru 6 do 8 replika, postavljanjem pitanja i odgovaranjem na pitanja, vodi razgovor u okvirima komunikativnih funkcija (govornih činova) i leksike obrađenih tokom prvog i drugog razreda;
- monološki, bez prethodne pripreme, u nekoliko rečenica predstavi sebe ili drugoga, dajući pored osnovnih podataka, i obaveštenja koja se tiču sklonosti i interesovanja;
- u nekoliko kratkih rečenica saopšti sadržaj narativnog teksta, ili opiše situaciju, sliku i lice, predmet itd;
- spontano čestita rođendan, praznik, neki uspeh, Novu godinu, Božić, Uskrs.
Razumevanje pisanog teksta
Učenik treba da:
- razume, globalno i selektivno, sadržaj elektronske poruke, telefonske pisane poruke, telegrama i kratkog neformalnog pisma;
- razume, globalno i selektivno, sadržaj nepoznatog teksta koji se sastoji od isključivo poznate jezičke građe;
- razume globalno sadržaj nepoznatog teksta koji sadrži i nepoznate reči, pod uslovom da nisu u pitanju ključne reči.
Pisano izražavanje
Učenik treba da:
- dalje upoznaje osnovna pravila i karakteristične izuzetke kada je reč o ortografiji u okviru usmeno stečenih jezičkih znanja;
- piše složenije rečenice i tekstove do 80 reči na osnovu datog modela;
- odgovori na pitanja (ko, šta, gde, kako, zašto) koja se tiču obrađene teme, situacije u razredu ili njega lično;
- piše rečenice izolovano ili u kraćim celinama (do 80 reči), na osnovu date slike ili drugog vizuelnog, zvučnog ili pisanog podsticaja;
- piše jednostavne elektronske poruke, telegrame i kratka neformalna pisma;
- izdvoji najbitnije elemente iz obrađenog dijaloga ili teksta i preformuliše sadržaj uz korišćenje savladane jezičke građe (do 80 reči).
B Sadržaji programa jezika i civilizacije
Govorni činovi
Govorni činovi iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.
Govorni činovi | Realizacija govornih činova |
Istaći zahtev ili želju | Voglio farlo! Desidererei andarci con te. |
Ponuditi nekoga nečim | Prendine anche tu. Serviti. Non fare complimenti |
Govoriti o svojim i tuđim ukusima | Mi piace quella gonna. Secondo lui, invece, è troppo corta. |
Iskazati osete ili strah | Sento freddo. Ho paura di prendere un raffreddore |
Informisati se o redu vožnje | A che ora parte il treno per Milano? Quand’è il volo per Napoli? Il treno delle 2 è in ritardo? |
Iskazati svoje mišljenje | Secondo me, non è giusto. Per me va bene. |
Opisati osobu ili mesto | È un posto carino, la sera ci sono tanti giovani, si può anche ballare. |
Dati savet | Faresti meglio a pensarci due volte. Prima dovresti informarti per bene. |
Izraziti neslaganje | Io invece non ci sto. |
Iskazati zamerku nekome ili nečemu | Hai fatto male a dirglielo. Il film non è per niente interessante. |
Dogovarati se | Ci troviamo dopo la scuola al solito posto, oppure facciamo come ieri? |
Pripovedati prošle događaje | Ieri faceva brutto tempo quando mi sono alzata... |
Kupovati | Scusi, cercavo dei pantaloni bianchi. Ne avrebbe una misura più grande? |
Razgovarati o planovima za budućnost | Quest’estate andrò in Italia, ci resterò un paio di mesi. |
Opisati odnos s nekom osobom | Lei è simpatica, andiamo d’accordo, anche se qualche volta litighiamo per delle sciocchezze. |
Komunicirati telefonom | Pronto? Ciao, è la terza volta che ti chiamo, perché non rispondi al cellulare? |
Tematika
Tematski, nastava jezika i civilizacije treba da obuhvati sledeće sadržaje: porodica (zanimanja članova porodice, vođenje domaćinstva, ishrana, opis mesta, škola (problemi učenika, sistem obrazovanja lični stav učenika prema školi), slobodno vreme, druženje, muzika, sport značajni kulturni spomenici i istorijski događaji, putovanja, snalaženje u stranoj zemlji.
MORFOSINTAKSIČKI I FONETSKI SADRŽAJI
Fonetika i ortografija
Pravilna upotreba akcenta. Pravilna upotreba apostrofa.
Sintaksa
Zavisne rečenice: vremenska sa quando, mentre, mentre che, dopo che.
Uzročne: Vado a passeggio perché fa bel tempo.
Namerne: Siamo in Italia per imparare la lingua italiana.
Uzvične: Che vergogna!
Nezavisne složene rečenice: I due amici sono al bar e parlano di come hanno passato il fine settimana.
Neupravni govor:
a) izjave: Tuo zio dice che Belgrado è una bella città.
b) molbe, zahtevi, naredbe: Ti ha chiesto di avere pazianza e di aspettare ancora dieci minuti.
c) pitanja: Roberto domanda a Paolo se Marta è italiana.
Član
Proširivanje znanja o upotrebi određenog i neodređenog člana.
Najvažnija pravila o upotrebi člana uz vlastite imenice.
Upotreba člana uz geografske pojmove.
Imenica
Množina imenica (nomi mobili) (il ragazzo, la ragazza, il professore, la professoressa, l’uomo, la donna...), imenice na - tore: - l’attore, l’attrice.
Imena životinja, voćaka i plodova.
Zamenice
Nenaglašene lične zamenice u funkciji indirektnog (mi, ti, Le gli, le, ci, vi, gli) i direktnog objekta (mi, ti, La, lo, la, ci, vi, li, le).
Mesto nenaglašenih ličnih zamenica uz glagol, uz modalne glagole, uz oblike infinitiva, participa prošlog (passato prossimo).
Združeni oblici nenaglašenih ličnih zamenica.
Povratne zamenice.
Pridevi
Poređenje prideva: pozitiv, komparativ, relativni superlativ. Analitičko građenje superlativa apsolutnog (elativa) pomoću priloga molto, troppo. Sufiks -issimo.
Troppo, molto, parecchio, tanto, poco u funkciji prideva.
Pridev bello i quello.
Brojevi do 1000 i više hiljada.
Glagol
Prošlo nesvršeno vreme (imperfetto) pravilnih i nepravilnih glagola. Upotreba imperfekta.
Pretprošlo svršeno vreme (trapassato prossimo).
Prošlo vreme pogodbenog načina (condizionale passato).
Upotreba pogodbenog načina.
Prilog
Poređenje priloga.
Načinski prilozi na - mente.
Troppo, molto, parecchio, tanto, poco u funkciji priloga (Abbiamo mangiato tanto. Hanno bevuto parecchio).
Predlozi
Proširivanje znanja o upotrebi predloga.
Leksikografija
Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.
Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na promišljanje o italijanskom jeziku, stranim jezicima, maternjem jeziku i jeziku uopšte kao izražajnom sredstvu. Podsticati ga na kontakt sa pisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.
(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)
A Operativni zadaci
Operativni zadaci iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.
Razumevanje govora
Na kraju trećeg razreda, učenik treba da:
- razume, pored onih izraza koje nastavnik upotrebljava tokom časa da bi dao uputstva za rad, i jednostavna objašnjenja nepoznatih reči pomoću poznatog a već aktivno usvojenog vokabulara;
- razume dijaloge i monološka izlaganja do deset do četrnaest rečenica, iskazana prirodnim tempom od strane nastavnika, drugih učenika i preko zvučnog materijala, a koji sadrže isključivo jezičku građu obrađenu tokom prvog, drugog i trećeg razreda.
Usmeno izražavanje
Učenik treba da:
- koristi spontano najčešće ustaljene izraze učtivosti i one koji se tiču najčešćih situacija na času;
- postavlja pitanja predviđena programom za prvi, drugi i treći, a koja se odnose na sadržaj obrađenog dijaloga, narativnog teksta, na svakodnevnu situaciju ili na predmet njegovog interesovanja;
- daje imperativne iskaze u komunikaciji na času (davanje dozvole, izricanje zabrane, davanje saveta, sugerisanje);
- stupi u dijalog i u okviru 8 do 10 replika, postavljanjem pitanja i odgovaranjem na pitanja, vodi razgovor u okvirima komunikativnih funkcija (govornih činova) i leksike obrađenih tokom prvog, drugog i trećeg razreda;
- monološki, bez prethodne pripreme, u nekoliko rečenica predstavi sebe ili drugoga, dajući pored osnovnih podataka, i obaveštenja koja se tiču sklonosti i interesovanja;
- u nekoliko rečenica saopšti sadržaj dijaloga ili narativnog teksta, ili opiše situaciju, mesto, sliku i lice, predmet itd;
- spontano čestita rođendan, Novu godinu, Božić, Uskrs, postignut uspeh.
Razumevanje pisanog teksta
Učenik treba da:
- dalje savladava osnovna pravila grafije i ortografije uz uočavanje pravilnosti i nepravilnosti;
- razume obaveštenja i upozorenja na javnim mestima;
- razume, globalno i selektivno raznovrsne sadržaje neformalnog pisma ili elektronske poruke;
- razume, globalno i selektivno, sadržaj nepoznatog teksta koji se sastoji od pretežno poznate jezičke građe;
- razume globalno sadržaj nepoznatog teksta koji sadrži poneku nepoznatu reč, pod uslovom da nisu u pitanju ključne reči.
Pisano izražavanje
Učenik treba da:
- dalje upoznaje osnovna pravila i karakteristične izuzetke kada je reč o ortografiji u okviru usmeno stečenih jezičkih znanja i uočava pravilnosti i nepravilnosti;
- piše kratke tekstove na osnovu datog modela (do 100 reči);
- odgovori na pitanja (ko, šta, gde, kako, zašto) koja se tiču obrađene teme, situacije u njegovoj okolini ili njega lično;
- piše kraće celine (do 100 reči), na osnovu date slike ili drugog vizuelnog, zvučnog ili pisanog podsticaja;
- piše kratka neformalna pisma raznovrsnog sadržaja;
- prepriča, rezimira obrađeni dijalog ili tekst uz izdvajanje najbitnijih elemenata i preformulisanje sadržaja (do 100 reči).
B Sadržaji programa jezika i civilizacije
Govorni činovi
Govorni činovi iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.
Govorni činovi | Realizacija govornih činova |
Obratiti se nekome na formalan način | Permette? Avevo bisogno di un’informazione... |
Poželeti sreću | Tanti auguri! In bocca al lupo! |
Govoriti o svojim i tuđim ukusima | Mi piace quella gonna. Secondo lui, invece, è troppo corta. |
Pohvaliti nekoga | Brava! Complimenti! Sei un drago! |
Podeliti s nekim radost, ili izraziti saosećanje | Congratulazioni! Le mie condoglianze, signora. Mi dispiace per Marcello. |
Tražiti razna obaveštenja o trećoj osobi ili o nekom predmetu, mestu i sl. | Di dove è quella ragazza? Come ha fatto a trovarci? |
Dati informaciju o vremenskim okvirima neke radnje | Devi studiare fino alle tre, poi sei libero. |
Iskazati nesigurnost | Io non saprei che dire, temo di sbagliare. |
Iskazati pretpostavku | Sarebbe un amico di Luigi. Se andasse a casa, potrebbe prendere il pallone buono. |
Tražiti informacije razne vrste | Da quando l’autobus non si ferma qui? |
Iskazati učtiv zahtev | Dovrebbe seguirmi, signore. |
Dati razna uputstva i informacije (u vožnji, tokom šetnje, u učionici) | Gira a destra, va’ dritto, frena, accostati al marciapiede. |
Iskazati osnovne osobine predmeta | Avevo un libro dalle copertine rosse, di 200 pagine circa, che parla dei Maya. |
Obavestiti druge o svojim doživljajima | Mi è capitato, l’altro giorno, di incontrare Cristina mentre andavo dal droghiere. |
Tražiti od drugoga da priča o svojim doživljajima i iskustvima | Non hai finito di raccontare quello che ti è successo alla partita. |
Tematika
Tematski, nastava jezika i civilizacije treba da obuhvati sledeće sadržaje: problemi porodice i pojedinca, život u gradu, specifičnosti svakodnevnog života, društvena kretanja, mogućnosti obrazovanja, savremene tehnologije (kompjuter, mobilna telefonija i sl.), slobodno vreme, druženje, muzika, sport, putovanja, ekologija.
Morfosintaksički i fonetski sadržaji
Član
Upotreba člana uz vlastita imena: Il buon Carlo, la Magnani..., imena gradova L’antica Roma... Il Cairo, La Mecca, L’Aia...
Imenica
Neke nepravilnosti imenica muškog i ženskog roda (il poeta - i poeti, la guardia...).
Defektne imenice sa oblicima samo za jedninu ili množinu (gli occhiali, le forbici...).
Zamenice
Pregled svih oblika združenih nenaglašenih zamenica.
Nenaglašene lične zamenice, refleksivne zamenice uz oblike infinitiva, gerunda, imperativa, apsolutnog participa i rečcu ecco.
Refleksivne zamenice.
Povratne zamenice (oblici che, cui i il quale).
Pridevi
Oblici prideva santo.
Sintetički (organski) oblici komparativa i superlativa (relativnog i apsolutnog) prideva piccolo, grande, buono, cattivo. Razlika u značenju između analitičkih i sintetičkih oblika komparativa i superlativa (più grande : maggiore; più buono : migliore).
Alteracija prideva, lažna alteracija.
Glagoli
Zapovedni način (Imperativo). Odrični oblici zapovednog načina
Glagolski prilog sadašnji, gerund (Gerundio) Upotreba gerunda,
Struktura stare + gerundio (Sto leggendo un libro interessante) Konjunktiv sadašnjeg vremena (Congiuntivo presente), prošlo vreme konjunktiva (Congiuntivo passato). Upotreba konjunktiva u zavisnim rečenicama.
Prošlo nesvršeno vreme konjunktiva (Congiuntivo imperfetto), pretprošlo svršeno vremena konjunktiva (Congiuntivo trapassato). Upotreba konjunktiva u zavisnim rečenicama.
Prilozi
Poređenje priloga bene, male, molto, poco.
Predlozi
Upotreba predloga u raznim vrstama rečenica. Predloški izrazi.
Sintaksa
Relativne rečenice: Questo è il libro che mi piace di più.
Komparativne: Hanno portato meno di quello che avevo aspettato.
Posledične: Sono talmente stanco che non riesco di stare in piedi.
Subjekatske, objekatske.
Leksikologija
Građenje imenica sufiksima - ante, - ente, - enza, - ezza, - eria... (cantante, partenza, dolcezza...).
Alteracija imenica i prideva.
Leksikografija
Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.
Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na promišljanje o italijanskom jeziku, stranim jezicima, maternjem jeziku i jeziku uopšte kao izražajnom sredstvu. Podsticati ga na kontakt sa pisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
A Operativni zadaci
Operativni zadaci iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.
Razumevanje govora
Na kraju četvrtog razreda, učenik treba da:
- razume, pored onih izraza koje nastavnik upotrebljava tokom časa da bi dao uputstva za rad, i objašnjenja nepoznatih reči pomoću poznatog a već aktivno usvojenog vokabulara;
- razume dijaloge i monološka izlaganja, iskazane prirodnim tempom od strane nastavnika, drugih učenika i preko zvučnog materijala, a koji uglavnom sadrže prethodno obrađenu jezičku građu.
Usmeno izražavanje
Učenik treba da:
- u potpunosti savlada izgovor glasova;
- pravilno reprodukuje osnovne intonacijske sheme;
- koristi spontano ustaljene izraze učtivosti i one koji se tiču najčešćih situacija na času;
- spontano stupa u razgovor u okviru obrađene tematike i govornih činova;
- postavlja pitanja predviđena Programom, koja se odnose na sadržaj obrađenog dijaloga, narativnog teksta, na svakodnevne situacije, na događaje u prošlosti, na namere sagovornika ili na predmet njegovog interesovanja;
- stupi u razgovor telefonom;
- monološki, bez prethodne pripreme, u nekoliko rečenica, iskaže mišljenje o nizu pitanja;
- u nekoliko rečenica ispriča lični doživljaj u prošlosti, uz davanje pojedinosti o situaciji, mestu i glavnim akterima;
- ispriča sadržaj dijaloga ili narativnog teksta;
- daje imperativne iskaze u komunikaciji;
- spontano čestita rođendan, Novu godinu, Božić, Uskrs, postignut uspeh.
Razumevanje pisanog teksta
Učenik treba da:
- dalje savlada tehnike čitanja;
- dalje savladava pravila grafije i ortografije kao i najznačajnije nepravilnosti;
- razume obaveštenja i upozorenja na javnim mestima;
- razume elemente nečije biografije, odnosno curriculum vitae;
- razume, globalno i selektivno raznovrsne sadržaje neformalnog pisma ili elektronske poruke, telefonske poruke;
- razume, globalno i selektivno, sadržaj nepoznatog teksta koji se sastoji od uglavnom poznate jezičke građe;
- razume logičke odnose između rečenica i dužih celina;
- razume globalno sadržaj nepoznatog teksta koji sadrži i izvestan broj nepoznatih reči.
Pisano izražavanje
Učenik treba da:
- savlada osnovna pravila ortografije i karakteristične izuzetke;
- piše svoj curriculum vitae;
- piše kratke sastave (do 150 reči), posebno one u kojima se pripovedaju događaji u prošlosti, uz davanje pojedinosti o situaciji, mestu i glavnim akterima;
- piše kraće celine (do 150 reči), na osnovu datih elemenata, vizuelnog, zvučnog ili pisanog podsticaja i iskaže svoje mišljenje o temi;
- piše kratka neformalna pisma, elektronske poruke, telefonske poruke raznovrsnog sadržaja;
- prepriča i preformuliše sadržaj obrađenog dijaloga ili a uz izdvajanje bitnih elemenata i poštovanje logičkih odnosa izmešu delova teksta (do 150 reči).
B Sadržaji programa jezika i civilizacije
Govorni činovi
Govorni činovi iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.
Govorni činovi
Govorni činovi | Realizacija govornih činova |
Obratiti se grupi na formalan način | Signori, guardino questi affreschi! |
Tražiti informacije razne vrste | Scusi, da che parte è Piazza Italia? Per andare a Sperlonga che strada devo fare? |
Iskazati sud o nekome ili nečemu | Secondo me non è nel giusto. Mi sa che non va avanti in questo modo.. |
Govoriti o svojim ili tuđim iskustvima | Quella volta mi sono divertito un mondo. |
Iskazati nesigurnost u vezi s prošlim događajima | Temo che non abbiano fatto in tempo. Non sono sicuro che sia andata cosi. |
Izraziti pretpostavku u vezi s prošlim događajima | Direi che non se la siano sentita di farlo. Se ci avessero provato, ci sarebbero riusciti. |
Iskazati učtiv zahtev | Scusi, per favore dovrebbe seguirmi. |
Opisati osobe i situacije vezane za prošlost | Era molto allegro e spensierato; non so cosa gli sia successo dopo. |
Dati precizna uputstva u vezi sa raznim radnjama | Per spegnere il computer devi fare le seguenti operazioni... |
Dati informaciju o vremenskim okvirima neke radnje | Devi finirlo entro giovedi, altrimenti sono guai |
Iskazati osobine predmeta | È un oggetto tondo, pesante, liscio, freddo al contatto, si direbbe fatto di ferro o acciaio... |
Obavestiti druge o svojim doživljajima | Lo sapete che cosa mi è successo l’altro giorno, all’allenamento? |
Tražiti od drugoga da govori o svojim doživljajima i iskustvima | Non ci hai detto niente di come è andata a finire ieri sera con Loredana. |
Tematika
Tematski, nastava jezika i civilizacije treba da obuhvati sledeće sadržaje: porodica, školski sistem, sva sredstva i vidovi savremene komunikacije, stereotipi (diskutovati o uvreženim predrasudama i opštom mestima), zaštita životne sredine, zaštita životinja i društveno korisne aktivnosti.
U realizaciji nastave, aktivnosti treba organizovati uz pomoć izvornih materijala koji će na verodostojan način prikazati svakodnevni život i savremenu civilizaciju Italije.
Morfosintaksički i fonetski sadržaji
Ortografija
Imenice s etimološkim "i" (crociera, coscienza i sl.).
Deljenje reči na slogove.
Član
Pravila o izostavljanju člana. Glagoli nominare, eleggere, dichiarare.
Izostavljanje, odnosno upotreba člana u nabrajanjima.
Imenica
Osnovni derivativni sufiksi i prefiksi.
Lažne alteracije.
Imenice sa dvojnim oblicima za množinu (nomi sovrabbondanti).
Imenice sa nepravilnom množinom (tempio - templi, dio - dei i sl.).
Tvorba složenih imenica i množina takvih imenica (kombinacije imenice, glagola i priloga: lavastoviglie, lavasciuga; buttafuori; benestare i sl.).
Pridev
Položaj prideva u odnosu na imenicu.
Razlike u značenju prideva u zavisnosti od njegovog položaja u odnosu na imenicu (deskriptivna i distinktivna funkcija prideva).
Neodređeni pridevi: ogni, qualche, qualunque, qualsiasi.
Prisvojni pridev altrui.
Zamenica
Pokazne zamenice costui / costei / costoro; colui / colei / coloro.
Pokazne zamenice questi, quegli.
Neodređene zamenice chiunque i altri.
Glagol
Passato remoto pravilnih i nepravilnih glagola.
Osnovne informacije o davnoprošlom svršenom vremenu (Trapassato remoto).
Osnovna značenja i upotreba prošlih vremena.
Apsolutna upotreba:
gerunda sadašnjeg i prošlog (gerundio presente, gerundio passato)
participa prošlog (participio passato).
Particip prezenta (participio presente) s glagolskom vrednošću (La fontana ha una statua raffigurante un pesce).
Prilog
Klasifikacija priloga na osnovu morfoloških osobina (prosti, izvedeni, složeni prilozi i priloški izrazi).
Prilog dovunque.
Predlog
Razlikovanje priloga od predloga (È entrato dentro; È entrato dentro la casa).
Sintaksa
Zavisne rečenice:
limitativa (Per quello che ne sappiamo, non dovrebbe piovere).
eccettuativa (Ci vediamo stasera, a meno che...).
esclusiva (È andato via senza che abbia detto niente).
Hipotetički period.
Upotreba imperfetta umesto condizionale passato i congiuntivo trapassato u irealnim hipotezama.
Upotreba imperfetta umesto condizionale passato u službi budućnosti u prošlosti.
Slaganje participia passata u funkciji vremenske ili uzročne rečenice sa: objektom (kod prelaznih glagola: Prese le chiavi, Marco usci di corsa); subjektom (kod neprelaznih i povratnih glagola: Tornata a casa, Luisa fece una doccia).
Zavisna vremenska rečenica koja temporalno prethodi glavnoj: eksplicitne (trapassato prossimo) i implicitne varijante (infinito passato, gerundio passato, participio passato).
Kauzativno fare i nenaglašene lične zamenice (Fammi vedere. L’ho pregato di non farglielo toccare).
Izmeštanje priloške odredbe za mesto ispred predikata i upotreba rečca ci i ne (A Firenze ci vado spesso. Di amici ne ho tanti).
Pasivna struktura andare + participio passato (Questo vino va bevuto subito).
Leksikografija
Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.
Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na promišljanje o italijanskom jeziku, stranim jezicima, maternjem jeziku i jeziku uopšte kao izražajnom sredstvu. Podsticati ga na kontakt sa pisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.
(V, VI, VII i VIII godina učenja)
CILJ I ZADACI
Cilj nastave italijanskog jezika jeste sticanje, proširivanje i produbljivanje znanja i umenja u svim jezičkim aktivnostima, upoznavanje kulturnog nasleđa stvorenog na datom stranom jeziku i osposobljavanje za dalje obrazovanje i samoobrazovanje.
Zadaci nastave italijanskog jezika jesu da učenici:
- usvoje govorni jezik u okviru novih 1200 reči i izraza što u toku osam godina učenja jezika čini ukupan fond od oko 2600 reči i izraza produktivno, a receptivno i više;
- neguju pravilan izgovor i intonaciju uz obraćanje pažnje na one ritmički i prozodijske sheme koje su bitne pri usmenom izražavanju;
- razumeju govor (neposredno i putem medija) i spontano se izražavaju u okviru tema iz svakodnevnog života i osnovne tematike iz prirodnih i društvenih nauka;
- ovladaju tehnikom informativnog čitanja i razumeju složenije jezičko-stilske strukture u tekstu, kao i upoznaju osobenosti jezika čitanjem odlomaka iz poznatih književnih i naučno-popularnih dela u skladu sa interesovanjima, uzrastom i potrebama učenika;
- razvijaju sposobnosti pravilnog pisanog izražavanja, pisanja kraćih samostalnih sastava i njihove usmene interpretacije;
- stiču nova saznanja o karakteristikama zemalja i naroda čiji jezik uče, posebno onih koje su bitne za razumevanje jezika i kulture datog naroda;
- upoznaju one istorijske događaje koji su od značaja i u svetskim okvirima i naučno-tehnička dostignuća zemalja čiji jezik uče, uz izbor odgovarajućih sadržaja i u korelaciji sa drugim obrazovno-vaspitnim područjima;
- osposobe se za vođenje razgovora o našoj zemlji, njenim lepotama, kulturnim i istorijskim tekovinama;
- stiču opštu kulturu i razvijaju međukulturnu saradnju i toleranciju, moralne, radne i estetske vrednosti, maštu i kreativnost;
- osposobe se za dalje obrazovanje i samoobrazovanje korišćenjem rečnika, leksikona i druge priručne literature.
Komunikativne funkcije: obnavljanje, utvrđivanje i proširivanje onih komunikativnih funkcija sa kojima se učenik upoznao u osnovnoj školi; oslovljavanje poznate i nepoznate osobe; iskazivanje dopadanja i nedopadanja, slaganja i neslaganja s mišljenjem sagovornika; traženje i davanje dozvole; čestitanje i iskazivanje lepih želja; pozivanje u goste, prihvatanje i neprihvatanje poziva; obaveštenje i upozorenje; predlaganje da se nešto uradi; odobravanje ili neodobravanje nečijih postupaka; prigovori, žalbe, izražavanje čuđenja, iznenađenja, uverenosti, pretpostavke ili sumnje; davanje saveta; iskazivanje simpatija, preferencije, saučešća; izražavanje fizičkih tegoba, raspoloženja.
(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Pasivne konstrukcije
Pasivna konstrukcija sa glagolom essere.
Il libro è stato letto.
Pasivna konstrukcija sa glagolom venire.
La lezione viene studiata.
Složene rečenice sa infinitivom (sa modalnim glagolima i finalne rečenice)
Devo vederlo.
Posso venire alle 7.
Pitanja sa upitnim rečima
Chi; Che cosa; Come; Dove.
Finalne rečenice
sa upotrebom per + infinito.
Siamo qui per studiare la lingua italiana.
Hipotetične rečenice
Realna hipoteza (periodo ipotetico della realtà) sa passato prossimo (ili imperativo) i presente.
Negacija
Niente, per niente, mai, assolutamente, nessuno.
No, non è cevuto nessuno.
No, non ho visto niente.
No, non ho fatto mai una cosa del genere.
Indirektno upitna rečenica
Ti chiedo se tu possa venire oggi.
Maria domanda se faccia bel tempo a Roma.
Kazivanje pretpostavke
se + imperfetto.
Se faceva bel tempo, andavamo in gita.
Kazivanje želje, volje, namere
a) konjunktivom,
b) infinitivom.
Voglio che tu torni a casa. Maria vuole che voi andiate a teatro tutti insieme.
Vorrei che tu venissi questa sera al concerto.
Mi piacerebbe conoscere questa attrice. Lui lavora molto per guadagnare per vivere. Lei studia molto per imparare bene l’italiano.
Promena značenja prideva u zavisnosti od pozicije uz imenicu
Una donna grande/ Una gran donna.
Una macchina nuova/ Una nuova macchina.
Kazivanje vremena i Odredbe za vreme
dani u nedelji, domani, ieri, passato, scorso, prossimo, durante, fra/tra, fa
Ci vediamo domani. Ieri sono stato a scuola tutto il giorno. Ho comprato la macchina l’anno scorso. L’anno prossimo andiamo in vacanza in Sardegna. Marco viene fra/tra cinque minuti. L’ho visto un’ora fa.
Poređenje
Komparativ uvećavanja, komparativ umanjivanja, relativni superlativ, apsolutni superlativ.
E’ il libro più interessante che io abbia mai letto. Il film di Fellini che ho visto ieri è meno interessante degli altri.
Odredbe za način
prilozi na - mente i priloške konstrukcije
Maria legge il libro pazientemente. Maria legge il libro con molta pazienza.
Izrazi za meru i količinu
molto, un po’ di, una dozzina di, un centinaio, circa, quasi…
Quante volte hai visto questo film? Circa una dozzina di volte.
Član
Oblici određenog i neodređenog člana.
Član spojen s predlozima di, a, da, in, su i con.
Partitivni član kao supletivni oblik množine neodrešenog člana (C'è un ragazzo: Ci sono dei ragazzi) i kao oblik za iskazivanje neodređene količine (Desidero del vino).
Upotreba člana uz prisvojni pridev i imenice koje iskazuju blisko srodstvo (Mia madre si chiama Maria, i miei cugini si chiamano Franco e Giorgio).
Imenica
Rod i broj imenica. Nastavci za muški i ženski rod. Izuzeci i građenje množine imenica.
Posuđenice.
Izuzeci u rodu imenice. Rod posuđenica.
Pridev
Vrste prideva.
Morfološke odlike prideva quello, bello i buono.
Nepromenljivi pridevi.
Prisvojni pridevi i pokazni pridevi.
Osnovni brojevi.
Neodređeni pridevi ogni i qualche.
Etnici: najfrekventniji nazivi pripadnika stranih nacija i žitelja značajnijih italijanskih gradova.
Zamenica
Lične zamenice u službi objekta (io, tu, lui, lei, noi, voi, loro).
Naglašene i nenaglašene lične zamenice.
Povratne zamenice.
Relativna zamenica che.
Neodređene zamenice qualcuno i ognuno.
Prisvojne zamenice i pokazne zamenice.
Upitne zamenice chi? i che? / che cosa?
Slaganje determinativa i imenice u rodu i broju, apokopiranje prideva uz imenicu, neodređeni determinativi (questo, quello, tutto, ogni, qualche, qualunque, qualsiasi…) u različitim značenjima.
Ho letto quel nuovo libro di Tabucchi.
Ho conosciuto tutte le amiche di Marco.
Un uomo qualsiasi…
Ogni giorno vado a scuola.
Ho comprato qualche rivista.
Rod i broj imenica. Nastavci za muški i ženski rod.
Izuzeci u građenju množine imenica.
Posuđenice.
Glagol
Oblici indikativa: sva glagolska vremena savladana u osnovnoj školi primenjivati i prepoznavati u tekstu/govoru.
Oblici konjunktiva: prezent i imperfekat, objasniti principe tvorbe i primenjivati samo u datim rečeničnim modelima.
Slaganje participa sa subjektom u pasivnim konstrukcijama.
Najfrekventniji glagoli i njihova reakcija (finire, cominciare, pensare, credere, dire, provare, parlare).
Ortografija
Interpunkcija - osnovna pravila (Sa akcentom na oblike koji ne postoje u srpskom jeziku).
Pisanje velikog slova.
Leksikografija
Služenje dvojezičnim rečnicima.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Složena rečenica
Eksplicitne zavisne rečenice:
finale (Lo faccio perchè voi siate felici)
causale (Sono triste perchè ho sbagliato)
concessiva (Guardo il film, benchè non mi interessi) s odgovarajućim veznicima: perchè/affinchè; sebbene/benchè/anche se; poichè/ siccome i sl.
Zavisna rečenica u konjunktivu
Konjunktiv prošlih vremena (congiuntivo passato, congiuntivo imperfetto, congiuntivo trapassato) - oblici i upotreba (receptivno).
Izražavanje:
bojazni: Temo che oggi faccia freddo.
želje: Spero che Maria venga.
zapovesti, volje: E’ necessario che tu finisca questo lavoro.
Pogodbeni način (condizionale presente, condizionale passato).
Hipotetične rečenice (realne, potencijalne, irealne, mešovite):
Se fa bel tempo, andiamo in gita.
Se facesse tempo andremmo in gita.
Se avesse fatto bel tempo, saremmo andati in gita.
Se avesse fatto bel tempo stamattina, adesso saremmo in gita.
Upravni i neupravni govor (potvrdne, odrične i upitne rečenice, imperativ).
Glagol
Imperativ:
Imperativ glagola avere, essere, sapere.
Član
Upotreba člana uz prisvojni pridev, imenicu i opisni pridev (Il mio fratello maggiore).
Osnovna pravila o upotrebi člana uz vlastite imenice. (Vado a Milano. La mia Roma è cambiata molto. Torno dalla Francia mercoledi).
Imenica
Imenice bez oblika množine ili jednine.
Množina imenica na -co, -ca, -go, -ga.
Imenice s nastavkom -ista, -tore, -aio; drugi sufiksi za izvođenje imena vršioca radnje.
Imenice centinaio i migliaio i njihova množina.
Pridev
Poređenje prideva: pozitiv, komparativ, superlativ.
Sintetički (organski) oblici komparativa i superlativa (relativnog i apsolutnog) prideva piccolo, grande, buono, cattivo; razlika u značenju.
Analitičko građenje superlativa apsolutnog (elativa) pomoću priloga assai, molto, troppo. Sufiks - issimo.
Redni brojevi (1. - 10.); nastavak -esimo za građenje ostalih rednih brojeva.
Prisvojni pridevi altrui i proprio.
Nepromenljivi pridevi.
Osnovni sufiksi za alteraciju prideva.
Zamenica
Združeni oblici nenaglašenih zamenica.
Relativna zamenica cui.
Sintagma član (sa predlogom ili bez njega) + cui sa relativno - posesivno vrednošću.
Zamenica si i njeno značenje (povratno, bezlično, pasivno).
Rečca ecco i nenaglašene lične zamenice.
Rečce
Rečce ci i ne i nenaglašene zamenice lo, la, li, le.
Rečca ne s priloškom (Ne torno adesso) i zameničkom vrednošću (Marco? Ne parliamo spesso). Rečca ci sa zameničkom vrednošću (Marco? Ci ho parlato ieri).
Leksikografija
Učenik treba da se obuči da pravilno koristi rečnik, i da se upozna sa nekim osnovnim pojmovima iz oblasti leksikografije. Opis odrednice u rečniku.
(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Pasiv
Sa glagolom venire.
Sa glagolom andare.
Nelični glagolski oblici
Infinito.
Infinito passato.
Particip prošli (participio passato).
Particip prezenta (participio presente).
Futuro anteriore (predbuduće vreme)
Quando sarai arrivata a Firenze sarai stanca.
Passato remoto pravilnih glagola.
Složena rečenica
(ukazati na upotrebu konjunktiva u nekima od ovih rečenica)
- vremenska,
- relativna.
Bezlične konstrukcije
E’ meglio che, è bene che, è utile che, è facile che,
(ukazati na upotrebu konjunktiva u ovim rečenicama).
Član
Upotreba člana uz prisvojni pridev i hipokoristike i uz lična imena (Il mio caro fratellino; Dov’è la Marisa?).
Posebni slučajevi upotrebe člana uz geografske pojmove: struktura In tutta Italia.
Imenica
Najfrekventnije imenice sa dvojnim oblicima za množinu (nomi sovrabbondanti).
Alternativni sufiksi -etto, -ello, -uccio, -otto.
Osnovni derivativni sufiksi i prefiksi.
Lažne alteracije.
Pridev
Alterativni sufiksi -etto, -ello, -uccio, -otto.
Sufiksi -enne i -ina za brojeve (u službi označavanja nečijih godina: quarantenne, sulla quarantina).
Morfološke odlike prideva santo, grande.
Zamenica
Relativna zamenica il quale.
Lične zamenice u službi subjekta koje su manje zastupljene u govornom jeziku (egli, esso, essa, essi, esse).
Pokazne zamenice codesto, stesso, medesimo.
Rečce
Priloška rečca ci i nenaglašena lična zamenica u službi direktnog objekta (Mi ci trovi stasera; Ce la trovi stasera = Trovi Maria al bar).
Leksikografija
Služenje dvojezičnim i jednojezičnim rečnicima, rečnicima sinonima i antonima.
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
Pasiv
Si passivante.
Nelični glagolski oblici
Gerundio.
Gerundio passato.
Passato remoto nepravilnih glagola.
Stare + gerundio
Sto leggendo il libro.
Marco sta preparando da mangiare.
Složena rečenica
(ukazati na upotrebu konjunktiva u nekima od ovih rečenica)
- posledična
- uzročna
Član
Gradovi koji zahtevaju član (L’Aia); upotreba predloga ispred takvih gradova (Vado malvolentieri all’Aia). Države koje odbacuju član (Proviene da Cuba; Vado a Cipro).
Izostavljanje, upotreba člana u nabrajanjima.
Upotreba člana u poslovicama.
Imenica
Imenice sa nepravilnom množinom (tempio - templi, dio - dei i sl.).
Tvorba složenih imenica i množina takvih imenica (kombinacije imenice i prideva: cavolfiore; cassaforte, francobollo; chiaroscuro i sl.).
Pridev
Sintetički oblici komparativa i superlativa (relativnog i apsolutnog) prideva alto i basso.
Sintetičko građenje superlativa apsolutnog pomoću prefiksa arci-, stra-, iper-, ultra-. Idiomi sa vrednošću superlativa apsolutnog (ricco sfondato; stanco morto, ubriaco fradicio i sl.).
Položaj jednog ili više prideva u odnosu na imenicu.
Razlike u značenju prideva u zavisnosti od njegovog položaja uz imenicu (deskriptivna i distinktivna funkcija prideva).
Zamenica
Neodređene zamenice ili pridevi: alcuno, ciascuno, certo, altro, nessuno, parecchio.
Neodređene zamenice: nulla, niente, un tale, qualcosa.
Rečce
Priloška rečca ci i nenaglašena lična zamenica u službi direktnog objekta (Mi ci trovi stasera; Ce la trovi stasera = Trovi Maria al bar).
Leksikografija
Služenje dvojezičnim i jednojezičnim rečnicima, rečnicima sinonima i antonima, enciklopedijama, leksikonima.
(za trogodišnje stručne škole - III stepen stručne spreme)
Cilj i zadaci
Cilj nastave istorije je da učenici steknu znanja o razvoju ljudskog društva izučavanjem sadržaja iz istorije naroda i narodnosti Jugoslavije, kao i da doprinese razvoju učenikove ličnosti i njegovom stvaralaštvu.
Zadaci su:
- sticanje znanja o istorijskim pojavama i procesima iz prošlosti naroda i narodnosti Jugoslavije;
- razvijanje kritičke svesti i istorijskog mišljenja kao osnove naučnog tumačenja razvoja ljudskog društva;
- doprinos radnom, moralnom, patriotskom, estetskom vaspitanju izučavanjem sadržaja istorije;
- usvajanje sadržaja koji se odnose na: osnovnu podelu prošlosti naroda i narodnosti Jugoslavije na periode u skladu sa periodizacijom svetske istorije; osnovne istorijske pojmove vezane za istoriju naroda i narodnosti Jugoslavije u srednjem, novom veku i savremenom dobu; najbitnije karakteristike razvoja društva i države Južnih Slovena i njihovih suseda u srednjem veku, novom veku i savremenom dobu; bitne odlike razvoja nacionalnih kultura južnoslovenskih naroda;
- upoznavanje sa najvažnijim događajima, pojavama i procesima iz istorije naroda i narodnosti Jugoslavije od doseljenja Slovena na Balkan pa do savremenog doba;
- upoznavanje osobenosti društvenih pokreta i oslobodilačkih borbi naših naroda.
(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Praistorija i stari vek
Balkansko poluostrvo u praistoriji i antičkom dobu: praistorijska nalazišta i praistorijske "kulture" na Balkanu, posebno na tlu Jugoslavije; Balkanske posebno jugoslovenske teritorije u antičkom dobu i Iliri, Kelti, Tračani; Odnosi balkanskih plemena prema Grcima i Makedoncima; rimska osvajanja na Balkanu i romanizacija balkanskih plemena i naroda (2 + 1).
Srednji vek
JUŽNI SLOVENI I NJIHOVI SUSEDI U SREDNJEM VEKU
Južni Sloveni i njihovi susedi u ranom srednjem veku (ranom feudalizmu):
- Stari Sloveni i naseljavanje Balkanskog poluostrva - život u domovini, uzroci i pravci seobe, naseljavanje Balkana, odnosi sa susedima i starosedeocima, plemenski savezi, pokrštavanje; doseljavanje Bugara i Mađara; prve države Južnih Slovena - Srbija, Zeta (4+2).
Južni Sloveni i njihovi susedi u poznom srednjem veku (razvijeni feudalizam):
- Srpska država u nemanjićkom periodu - obnova države (Nemanja); Proglašenje kraljevstva (Stevan Prvovenčani) i dobijanje nezavisne crkve (Sveti Sava), uspon Srbije i širenje (Uroš I, Milutin, Stefan Dečanski), proglašenje Carstva (Zakonik); Bosna od XII do XIV v. - Bogumilstvo, jačanje države (Stjepan II i Tvrtko I), Dubrovnik - Društveno i državno uređenje; Uloga Dubrovnika u privrednom i kulturnom životu Južnih Slovena; Srpski narod na prostorima Vojne krajine, civilne Hrvatske i Slavonije; Srednjovekovna kultura Južnih Slovena - Karakter i područja srednjovekovne kulture i njene osobenosti kod J. Slovena, književnost, umetnost, kulturne veze sa susedima (9 + 4).
Južni Sloveni i njihovi susedi u borbi protiv Turaka Osmanlija:
- Slabljenje balkanskih država (Srbije, Vizantije, Bugarske i Bosne) u drugoj polovini XIV veka; Turci Osmanlije i njihova prva osvajanja, Marička bitka i boj na Kosovu, pad Bugarske, Srpska despotovina; Bosna u XV veku, pad Srbije, Bosne, Hercegovine i Crne Gore; Osmanlijske provale u Hrvatsku i Ugarsku (Krbavska i Mohačka bitka), posledice osmanlijskih osvajanja. (3 + 1)
Novi vek
JUŽNI SLOVENI I NJIHOVI SUSEDI OD KRAJA XV DO KRAJA XVIII VEKA
Južni Sloveni i njihovi susedi pod osmanlijskom vlašću od XVI do XVIII veka:
- Državno i društveno uređenje Osmanlijske carevine, socijalna, etnička i verska porobljenost naših naroda; oblici otpora pokorenih naroda turskoj vlasti - hajduci, uskoci, ustanici (ustanak Srba u Banatu); uloga Pećke patrijaršije u istoriji srpskog naroda; ratovi hrišćanskih sila protiv Osmanlija od XVI do XVIII veka i učešće srpskog i ostalih naših naroda. Seoba Srba u XVI i XVII veku. (3 + 2).
Južnoslovenski narodi pod habzburškom i mletačkom vlašću od XV do kraja XVIII veka. Državno i društveno uređenje Austrije i položaj njenih naroda. Srbi u Ugarskoj; I i II seoba Srba, položaj srpskog naroda u Vojnoj granici i županijama; autonomija Karlovačke mitropolije i njena uloga u istoriji srpskog naroda. Srbi u Dalmaciji od XVI do XVIII veka, Bosanski pašaluk od XVI do XVIII veka; Mletačka vlast u Dalmaciji i Boki kotorskoj - privredno opadanje i turske provale, buna pučana na Hvaru; Dubrovnik kao jedina slobodna južnoslovenska država - odnosi sa Turskom, privredni uspon u 16. veku, slabljenje Dubrovnika u XVII i XVIII veku. (3 + 2)
JUŽNI SLOVENI KRAJEM XVIII I U PRVOJ POLOVINI XIX VEKA
Stvaranje nacionalnih država u Srbiji i Crnoj Gori: Položaj srpskog naroda u Osmanlijskoj carevini krajem XVIII v, pokušaj reformi u Beogradskom pašaluku, dahijska uprava, buna protiv dahija i početak I srpskog ustanka; uspon ustanika 1806, rusko-srpska vojna saradnja 1806-1812, organizacija ustaničke države; slom I srpskog ustanka i njegov istorijski značaj. Drugi srpski ustanak - nastanak i razvoj srpske države - početak ustanka, sporazum Miloš - Marašlija, borba za dobijanje autonomije, hatišerifi od 1830. i 1833. Milošev apsolutizam i narodne bune, vladavina ustavobranitelja. Crna Gora - nastanak države (Petar I, Petar II Danilo) i borbe sa Osmanlijskom carevinom. (5 + 2)
Narodni preporodi kod Južnih Slovena i njihovih suseda:
Položaj Južnih Slovena u Austriji: Srbi u Južnoj Ugarskoj - vojska i prosvetna autonomija, crkvenonarodni sabori, školstvo, Matica srpska; uloga Srba u Ugarskoj u stvaranju nacionalne kulture srpskog naroda. Ilirski pokret kod Hrvata, narodni preporodi kod naroda kojima pripadaju današnje narodnosti Jugoslavije. (3 + 1)
Jugoslovenski narodi u revoluciji 1848/49. godine - Revolucija 1848. u Austriji, Hrvati u revoluciji, vojvođanski Srbi u revoluciji i odnos prema ostalim narodnostima Vojvodine; Značaj revolucije 1848/49. za naše narode. (2 + 1)
JUGOSLOVENSKI NARODI U DRUGOJ POLOVINI XIX I POČETKOM XX VEKA
Srbija 1858-1914: Druga vladavina kneževa Miloša i Mihaila, Namesništvo i ustav od 1869; oslobodilački ratovi od 1876. do 1878; privredni razvitak Srbije krajem XIX i početkom XX veka, formiranje političkih stranaka, apsolutizam i spoljna politika poslednjih Obrenovića, borba za ustavne reforme, vladavina Aleksandra Obrenovića i majski prevrat, zavođenje parlamentarizma i građanske demokratije (Petar I Karađorđević). (3 + 2)
Crna Gora u drugoj polovini XIX i početkom XX veka: oslobodilački rat 1876-1878. i dobijanje nezavisnosti i privredne i društvene promene, apsolutizam kneza Nikole; Ustav i političke borbe početkom XX veka. (1)
Balkanski ratovi: suprotnosti između balkanskih država i Balkanski savez, Prvi balkanski rat i pobede srpske i crnogorske vojske; Drugi balkanski rat; Istorijski značaj balkanskih ratova. (2 + 1)
Jugoslovenski narodi u Austrougarskoj u drugoj polovini XIX i početkom XX veka: Austrougarska posle Nagodbe, položaj potčinjenih naroda u dvojnoj Monarhiji; Srbi u Ugarskoj - položaj Srba i ostalih narodnosti, Miletićev pokret i srpske političke stranke. Položaj Srba u Hrvatskoj; Hrvatsko-srpska koalicija; srpski narod na prostorima Vojne krajine, civilne Hrvatske i Slavonije. Bosna i Hercegovina - okupacioni režim, nacionalni odnosi, agrarno pitanje, aneksija. (4 + 2)
Radnički pokret u jugoslovenskim zemljama krajem XIX i početkom XX veka. - Opšti uslovi delatnosti radničkog pokreta; prve radničke organizacije i socijalistička učenja; socijaldemokratske stranke; Socijaldemokratska stranka Srbije. (2+1)
Savremeno doba
Srbija i Crna Gora u Prvom svetskom ratu: Karakter rata i glavni frontovi oslobodilačke borbe, Srbija i Crna Gora u ratu (Cerska, Kolubarska i Mojkovačka bitka). Solunski front, naši narodi pod austrougarskom vlašću i okupacijom u toku rata. Rad na ujedinjenju Južnih Slovena, Krfska deklaracija. Raspad Austrougarske i stvaranje Kraljevine SHS. (3 + 2)
Jugoslavija od 1918. do 1941: Konstituisanje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Vidovdanski ustav; ekonomski i kulturni razvoj i problemi, nacionalno pitanje; građanske stranke, KPJ i stranačke borbe; Šestojanuarska diktatura i ustav od 1931; spoljna politika za vreme vladavine kralja Aleksandra; i namesnički režim kneza Pavla - vlada Milana Stojadinovića, stvaranje Banovine Hrvatske i vlada Cvetković-Maček; spoljna politika Namesništva. (4 + 2)
Jugoslavija u II svetskom ratu, narodnooslobodilački rat i narodna revolucija: 25. i 27. mart 1941, aprilski rat i slom Kraljevine Jugoslavije, okupacija i podela Jugoslavije, kvislinški režim - Nezavisna Država Hrvatska i njena politika genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima; priprema KPJ za oružani ustanak i ustanci u našim zemljama 1941. NOR krajem 1941 - Užička republika i stvaranje proleterskih brigada; NOR u 1942. godini - fočanski period, veliki marš, Kozara; stvaranje narodne vlasti - I zasedanje AVNOJ-a; NOR 1943 - bitka za ranjenike i borba na Sutjesci, uspon NOP-a posle kapitulacije Italije, II zasedanje AVNOJ-a, NOR u 1944. godini - desant na Drvar, oslobođenje istočne polovine Jugoslavije; završne borbe za oslobođenje Jugoslavije; karakter NOR-a i revolucije i doprinos naroda Jugoslavije u borbi protiv fašizma. (7 + 4)
Opšti pregled razvoja Jugoslavije posle II svetskog rata: Konstituisanje FNRJ i njeno međunarodno priznavanje, privredna izgradnja - petogodišnji plan; Otpor Jugoslavije SSSR-u i borba za nezavisni put razvoja, politika nesvrstanosti; Samoupravljanje i protivurečnosti njegove realizacije. Ustav od 1974, osamostaljivanje republika i zavođenje dogovorne ekonomije kao osnove dezintegracije Jugoslavije. Neravnopravni položaj SR Srbije u federaciji i separatistički pokret na Kosovu. Savremena faza društveno-ekonomske i političke krize u Jugoslaviji i pokušaji reforme na principima pluralizma svojine, pravne države i političkog pluralizma. Uspostavljanje državnosti SR Srbije i političke i društvene reforme. (5 + 3)
Godišnja sistematizacija gradiva 5 časova.
DODATNI SADRŽAJI IZ ISTORIJE NARODNOSTI ZA TROGODIŠNJE STRUČNE ŠKOLE NA NASTAVNIM JEZICIMA NARODNOSTI
1. Za škole sa nastavom na albanskom jeziku I razred (5 nastavnih jedinica)
Albanci u srednjem veku: feudalizacija, Albanci pod vizantijskom, srpskom i anžujskom vlašću; jačanje albanskih kneževina krajem XIV veka; borba protiv Osmanlija (Skenderbeg); pad Albanije pod osmanlijsku vlast. Kultura.
Albanci pod osmanlijskom vlašću od XVI do kraja XVIII veka. Otpor albanskog naroda osmanlijskoj vlasti, islamizacija; albanski pašaluci u XVIII i početkom XIX veka. Kultura.
Albanci u XIX i početkom XX veka. Razvoj nacionalnog pokreta i pokret za autonomiju; ustanci protiv osmanlijske vlasti; politički i kulturni pokret početkom XX veka; proglašenje albanske države.
Albanci posle I svetskog rata. Razvoj albanske države 1919-1945; okupacija Albanije i razvoj NOR-a. Saradnja NOR-a Albanije i Jugoslavije.
Albanci u Jugoslaviji. Položaj u građanskoj Jugoslaviji; učešće albanske narodnosti u NOR-u. Razvoj u novoj Jugoslaviji.
2. Za škole sa nastavom na mađarskom jeziku I razred (četiri nastavne jedinice)
Mađari u srednjem veku. Naseljavanje i širenje države, osobenosti feudalnog uređenja, slabljenje države u XV veku. Turska osvajanja dela Ugarske; Ugarska u sklopu Habzburške monarhije - osobenosti i položaj; borba protiv apsolutizma bečkog dvora, razvoj kapitalizma i reforme krajem XVIII i u prvoj polovini XIX veka.
Mađarska u drugoj polovini XIX i početkom XX veka. Položaj posle nagodbe od 1867. razvoj privrede i društva; odnos vladajućih krugova prema narodnostima Ugarske.
Mađarska između I i II svetskog rata. Revolucija, Hortijev režim, ulazak u savez sa fašističkim silama i učešće u II svetskom ratu, politika mađarskih fašista u anektiranim krajevima Jugoslavije i Rumunije.
3. Za škole sa slovačkim nastavnim jezikom I razred (četiri nastavne jedinice)
Slovaci u srednjem veku. Moravska država, pad pod mađarsku vlast; privredni i društveni razvoj u srednjem veku, odjek husitskog pokreta u slovačkim krajevima.
Slovaci od XVI do sredine XIX veka. Slovaci u Habzburškoj monarhiji, reformacija u slovačkim krajevima, položaj seljaka i seljački ustanci, razvoj kapitalizma i začeci narodnog preporoda.
Slovaci u drugoj polovini XIX i početkom XX veka. Nacionalni pokret, privredni razvoj, ugnjetačka politika ugarske vlade, uspon nacionalnog pokreta početkom XX veka.
Slovaci od 1919. do 1945. godine. Ujedinjenje Čeha i Slovaka, privredni razvoj, nacionalne suprotnosti i političke borbe; fašističko osvajanje Čehoslovačke i stvaranje kvislinške Slovačke države; antifašistički pokret i slovački narodni ustanak. Slovaci Jugoslavije u NOR-u.
4. Za škole sa nastavom na rumunskom jeziku I razred (četiri nastavne jedinice)
Vlaška i Moldavija u srednjem veku. Hristijanizacija, razvoj feudalnih odnosa, odnosi sa Ugarskom i susednim državama, borba sa Osmanlijama i priznanje njihove vrhovne vlasti.
Rumunske zemlje od XVI do sredine XIX veka. Autonomija Vlaške i Moldavije, fanariotski režim, habzburški režim prema Rumunima u Transilvaniji, ustanak Tudora Vladimireskusa, revolucija 1848.
Rumunija od sredine XIX veka do 1914. Ujedinjenje Vlaške i Moldavije, ekonomski razvoj, nezavisnost, seljački ustanak početkom XX veka.
5. Za škole sa nastavom na rusinskom jeziku I razred (četiri nastavne jedinice)
Prikarpatije u srednjem veku. Naseljavanje Slovena u Prikarpatiju. Prikarpatije u Kraljevini Ugarskoj do 1926.
Rusini u Habzburškoj monarhiji. Neravnopravni položaj; nastanak rusinske buržoazije i narodni preporod.
Rusini u drugoj polovini XIX i početkom XX veka. Položaj Rusina u Prikarpatiju; Rusini u Vojvodini.
Rusini od 1919. do 1945. Prikarpatije u okviru Čehoslovačke. Mađarska aneksija u II svetskom ratu. Rusini u Kraljevini Jugoslaviji. Učešće Rusina u NOR-u Jugoslavije.
6. Za škole sa nastavom na bugarskom jeziku I razred (četiri nastavne jedinice)
Bugari u srednjem veku. I i II bugarsko carstvo, osobenosti u razvoju feudalnih odnosa; slabljenje države u XIV veku; pad pod osmanlijsku vlast.
Bugari od XIV do sredine XIX veka. Osmanlijsko ropstvo i oblici otpora; politika Carigradske patrijaršije prema bugarskom narodu; narodni preporod u prvoj polovini XIX veka;
Bugari krajem XIX i početkom XX veka. Nacionalno-revolucionarni pokret; oslobođenje Bugarske i razvoj bugarske države krajem XIX i početkom XX veka; Bugarska u balkanskim ratovima i I svetskom ratu.
Bugarska od 1919. do 1945. Stranačke borbe i reakcionarni režimi; pristupanje trojnom paktu; okupatorski režim u delovima Jugoslavije i Grčke: oslobodilački pokret i ustanak 9. septembra 1944. Saradnja oslobodilačkih pokreta Jugoslavije i Bugarske.
7. Za škole na turskom nastavnom jeziku I razred (četiri nastavne jedinice)
Turci u srednjem veku. Najstarije države; primanje islama; države u Anadoliji i formiranje osmanlijske države.
Osmanlijska imperija od XIV do sredine XIX veka. Osobenosti razvoja. Slabljenje države u XVII i XVIII veku; reforme do sredine XIX veka.
Osmanlijska imperija od sredine XIX veka do 1919. Apsolutizam sultana Abdul-Hamida i nacionalni pokreti potčinjenih naroda; mladoturska revolucija i pokušaji buržoaskih reformi; Osmanlijska imperija u I svetskom ratu.
Turska od 1919. do 1945. Ataturkove reforme; privredni razvoj; spoljna politika; stav Turske prema zaraćenim stranama u II svetskom ratu.
(za četvorogodišnje stručne škole - IV stepen stručne spreme)
#8) Sem za profile pravni tehničar i birotehničar
Cilj i zadaci
Cilj nastave istorije je da učenici ovladaju znanjima i umenjima o razvoju ljudskog društva od najstarijih vremena do savremenog doba kako bi, u sklopu ostalih predmeta, doprinela svestranom razvoju njihove ličnosti i stvaralaštva.
Zadaci:
- ovladavanje znanjima o istorijskim pojavama i procesima na sadržajima o prošlosti ljudskog društva u celini i prošlosti naroda i narodnosti Jugoslavije;
- razvijanje kritičke istorijske svesti i istorijskog mišljenja učenika kao osnove naučnog tumačenja razvoja ljudskog društva;
- negovanje na istorijskim sadržajima radnog, moralnog, patriotskog i estetskog vaspitanja;
- shvatanje osnovnih karakteristika istorijskih perioda (stari, srednji i novi vek) i osnovnih karakteristika njihovog razvitka;
- shvatanje funkcije i osnovnih odlika (tipova i oblika) države;
- upoznavanje osobenosti razvitka društva i države kod južnoslovenskih naroda i njihovih suseda do sredine XIX veka;
- shvatanje karaktera i posledica strane vlasti nad jugoslovenskim narodima i njihovim susedima i bitne odlike nacionalnooslobodilačkih pokreta naših naroda;
- uočavanje uloge kulture u istorijskom razvitku i njene zavisnosti od opšteg razvoja društva:
- upoznavanje osobenosti kulturnog razvitka jugoslovenskih naroda do sredine XIX veka;
- upoznavanje osobenosti društvenog razvitka naroda na vanevropskim kontinentima u starom, srednjem i novom veku i njihov doprinos opštem razvitku čovečanstva;
- shvatanje značaja društvenih pokreta i borbi za istorijski razvoj čovečanstva;
- produbljivanje poznavanja osnovnih istorijskih pojmova;
- osposobljavanje za samostalno korišćenje udžbenika, priručnika i ostalih nastavnih sredstava;
- negovanje lepog, skladnog i logičnog izlaganja, prema normama književnog jezika;
- osposobljavanje za samostalno korišćenje podataka i izvođenje sudova i zaključaka na osnovu prikladne izvorne građe i istorijske literature, enciklopedija, leksikona itd...
Time učenici stiču znanja iz istorije, proširuju opštu kulturu, što doprinosi njihovom svestranom obrazovanju i vaspitanju.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD
Istorija kao nauka i nastavni predmet: istorija kao proces i nauka o prošlosti, izvori, istorija kod antičkih i srednjovekovnih autora, moderna istoriografija. (1)
PRAISTORIJA
Prvobitne ljudske zajednice i opšte karakteristike rodovskog društva
Osnovne odlike društveno-ekonomskih odnosa u prvobitnim ljudskim zajednicama; začeci klasnog raslojavanja. Pojava plemenskih saveza. (1 + 1)
STARI VEK
Nastanak i razvoj starih civilizacija
Društvo i države starog istoka: teritorijalni pojam "Stari istok" i geografski uslovi tog područja. Nastanak država u dolinama velikih reka (Egipat i Indija) i osobenosti društvenog i državnog uređenja (istočnjačke despotije). (2 + 1)
Društvo i države starih Grka i Rimljana: odlike antičkog ropstva; Atina i Sparta kao dva tipa grčkog "polisa". Helenizam. Rim svetska robovlasnička država (državno uređenje - republika, principat i dominat). Društveni sukobi i političke borbe u rimskom društvu. Krize Rimskog Carstva (kolonat, podela carstva). Pad Zapadnog Rimskog Carstva kao kraj starog veka. Osobenosti privrednog, društvenog i kulturnog razvoja Balkanskog poluostrva u starom veku. (3 + 1).
Religija i kulturno nasleđe starih naroda: koreni verskih shvatanja, obeležja istočnih religija, grčka religija, rimska religija, pojava hrišćanstva i njegov razvoj u Rimskom Carstvu. Pisma istočnih naroda, Grka i Rimljana. Dostignuća istočnjačke i antičke filozofije, nauke, književnosti i umetnosti. Uticaj antičke kulture na razvoj svetske kulture. (2 + 1)
SREDNJI VEK
Društvo, država i kultura sveta u srednjem veku
Velika seoba naroda: varvarski narodi Evrope i njihove države na teritoriji Zapadnog Rimskog Carstva (privreda, društvo i uticaj rimskog nasleđa). Razvoj franačke države do sredine IX veka. (1)
Nastanak feudalnih odnosa u Zapadnoj Evropi: naturalna privreda i organizacija vlastelinskog poseda (obaveze seljaka i njihov pravni položaj); alodiji i seoske opštine, položaj crkvenih poseda i benificije. Feudalna hijerarhija. (1 + 1)
Začeci robne privrede u Zapadnoj Evropi: promene na feudalnom posedu; odvajanje zanatstva od poljoprivrede i obnova i razvoj gradova. Privreda i uređenje gradova. Društvena i politička uloga srednjovekovnih gradova. (1)
Državna organizacija u Zapadnoj Evropi: osnovne odlike ranofeudalne države - kraljevski dvor i družine. Staleška monarhija kao država razvijenog feudalizma na primeru Francuske XII-XV veka. (1 + 1)
Osobenosti razvoja društva i države u Vizantiji: uticaj rimskog nasleđa, pokušaj restauracije Rimskog Carstva (Justinijan), feudalizacija, uticaj crkve, slabljenje Vizantije, odnosi prema Južnim Slovenima i ostalim narodima Balkana. (1)
Osobenosti razvitka islamskog društva i države: Islam i stvaranje arabljanske države, društveno i državno uređenje Kalifata. Odnosi sa Vizantijom i državama Zapadne Evrope. Raspad Kalifata i nove muslimanske države. (1)
Nastanak feudalnog društva i države kod Istočnih i Zapadnih Slovena: Rusija, Poljska, Češka. (1 + 1)
Religija i njen uticaj na srednjovekovni svet: Hrišćanstvo, islam i budizam kao svetske religije. Hrišćanska crkva u zapadnoj Evropi - porast privredne i idejne moći, uloga papstva, crkveni redovi, jeresi, krstaški ratovi. Crkveni raskol 1054. Organizacija Pravoslavne crkve i njena uloga. (2 + 1)
Srednjovekovna kultura: tri kulturna područja (zapadnoevropsko; istočnoevropsko i islamsko-arapsko) i njihova obeležja. Zapadnoevropska kultura - karolinška renesansa, viteška i gradska kultura, škole i univerziteti, skolastika; umetnost. Vizantijska kultura - helenističko i rimsko nasleđe, prosveta, umetnost, književnost, istoriografija, renesansa paleologa, islamsko-arapska kultura - uticaj helenističkog nasleđa, nauka i filozofija, književnost i umetnost. (2 + 1)
Južnoslovenski narodi i njihovi susedi u srednjem veku
Doseljavanje i pokrštavanje: Slovensko naseljavanje Balkana i istočnih Alpa. Naseljavanje Mađara i Bugara. Odnos prema starosedeocima i susedima. Pokrštavanje iz različitih sredina. Posledice crkvenog raskola za razvoj Južnih Slovena. (1)
Razvoj feudalnih država Južnih Slovena: rane srednjovekovne države Južnih Slovena (srpske države - Srbija, Duklja, Raška). Južnoslovenske države u poznom srednjem veku (razvijenom feudalizmu): Srbija od XII do XV veka, Bosna od XII do XV veka, Dubrovnik u srednjem veku, Slovenci pod vlašću nemačkih feudalaca, Hrvatska u državnoj zajednici sa Ugarskom, državnopravni položaj jugoslovenskih zemalja u srednjem veku. (4 + 2)
Srednjovekovna kultura Južnih Slovena i njihovih suseda: bitna obeležja srednjovekovne kulture - njena autohtonost i strani uticaji. Značajni kulturno-istorijski spomenici. (2 + 1)
Osmanlijska osvajanja na Balkanu: osmanlijsko-turska osvajanja i seobe u XIV i XV veku, Srpska despotovina. Saradnja naših naroda i suseda u borbi protiv osmanlija. Istorijske posledice osmanlijskih osvajanja. (1 + 1)
NOVI VEK
Evropa u periodu od XVI do XVIII veka
Privredni razvoj od kraja XV do kraja XVIII veka: geografska otkrića i njihov uticaj na evropsku privredu. Začeci formiranja kapitalističke privrede - manufakture, porasta trgovine i bankarstva. Feudalni karakter agrarne privrede.
Kolonijalna osvajanja evropskih zemalja. (1)
Nove pojave u kulturi i religiji Zapadne Evrope: humanizam i renesansa - novi pogled na društvo i prirodu; razvitak umetnosti i nauke. Reformacija u Nemačkoj i seljački rat, kalvinizam; osobenosti reformacije u Engleskoj i skandinavskim zemljama. Reformacija u Habzburškoj Monarhiji. Protivreformacija (katolička reakcija) u Evropi. (2 + 1)
Svet u doba industrijske revolucije i liberalnog kapitalizma
Razvoj kapitalističke privrede, društva i države od kraja XVIII do sredine XIX veka: industrijska revolucija - istorijska uslovljenost i bitna obeležja; pojava industrijske buržoazije i industrijskog proleterijata; modernizacija agrarne proizvodnje; promene u saobraćaju i trgovini; ekonomski liberalizam; borba za prevlast na svetskom tržištu. Apsolutna monarhija, prosvećeni apsolutizam. Ustavna monarhija. (2 + 1)
Buržoaske revolucije i pojava nacije: ideologija buržoaskih revolucija. Osobenosti buržoaskih revolucija u pojedinim zemljama (Nizozemska, Engleska, Severna Amerika, Francuska). Društveni značaj buržoaskih revolucija. Ekonomski, društveni i kulturni koreni nastanka nacija. (2 + 1)
Radnički pokret i socijalistička misao: položaj radničke klase do sredine XIX veka. Rana socijalistička učenja Marksovo i Engelsovo učenje i delatnost u radničkom pokretu. (1)
Obeležje kulturnog razvoja: bitne odlike razvoja nauke i kulture u XVII i XVIII veka, prirodne nauke, društvene nauke. Prosvetiteljstvo, književnost i umetnost. (1 + 1)
Južnoslovenski narodi i njihovi susedi od XVI do sredine XIX veka
Južnoslovenski narodi i njihovi susedi pod osmanlijskom vlašću i stvaranje nacionalnih država: osobenost položaja pojedinih zemalja pod vlašću osmanlija. Raspadanje osmanlijskog feudalizma. Oblici otpora i karakter oružanih ustanaka. Položaj srpskog naroda od XVI do XVIII veka. Seobe, ustanci, učešće u ratovima hrišćanskih sila, Pećka patrijaršija i njena uloga u istoriji srpskog naroda. I i II ustanak i stvaranje države u Srbiji; stvaranje države u Crnoj Gori. Preporod Makedonaca. Položaj Bosne i Hercegovine pod turskom vlašću. Odnos nacionalnih pokreta naših naroda prema nacionalnim pokretima Albanaca, Bugara i Rumuna. (5 + 2)
Južnoslovenske zemlje pod vlašću Habzburgovaca i Mlečana: ekonomsko zaostajanje, nerazvijenost gradova i politička zavisnost. Jadransko primorje pod vlašću Mlečana. Humanizam i renesansa u našim zemljama. Srpski narod na prostorima Vojne Krajine, civilne Hrvatske i Slavonije; Srbi u Dalmaciji od XVI do XVIII veka; Bosanski pašaluk od XVI do XVIII veka. Počeci kapitalističke proizvodnje. (3 + 1)
Godišnja sistematizacija 4 časa.
(za trogodišnje i četvorogodišnje srednje stručne škole)
CILJ I ZADACI
Cilj nastave geografije je sticanje novih i produbljenih znanja i objašnjenja o savremenim društveno geografskim pojavama, procesima i objektima, kao i opšta i posebna znanja o svetskoj privredi i njenim fundamentalnim vezama sa stanovništvom i prirodnom sredinom.
Nastava geografije treba da doprinese stvaranju realne i ispravne slike Srbije u svetskim razmerama po svim temama i aspektima društvene geografije. Oslanjajući se na prethodno stečena znanja i umenja učenika, društvena geografija omogućava razumevanje i savladavanje društveno geografskih specifičnosti savremenog sveta i doprinosi razvijanju učeničkih sposobnosti za naučno posmatranje, klasifikaciju, sistematizaciju, zaključivanje i uopštavanje.
Zadaci nastave geografije su višestruki. Njihovim ostvarivanjem učenici se osposobljavaju da stiču i razvijaju znanja i razumevanja, umenja i stavove prema svetskim i nacionalnim vrednostima i dostignućima. Kroz nastavu geografije učenici razvijaju znanja i razumevanja o:
- osnovnim pojmovima, pojavama i procesima iz oblasti društvene geografije njihovim uzajamnim odnosima i interaktivnim vezama sa prirodnim okruženjem;
- pozitivnim i negativnim uticajima čoveka na prirodnu sredinu na globalnom i lokalnom nivou;
- različitim oblicima ljudskih zajednica (porodica, lokalna zajednica, grad, država, Evropa, svet) i o različitim regionalnim celinama u svetu;
- međunarodnim odnosima i o globalnoj međuzavisnosti u savremenom svetu;
- osnovnim činiocima koji su povezivali i povezuju različite društvene i kulturne zajednice (proizvodnja, trgovina, migracije, saobraćaj i komunikacije, kulturna razmena i različiti vidovi političkih i privrednih integracija);
- prirodnim i društvenim karakteristikama određenog prostora koje su od značaja za upoznavanje načina života ljudi koji ga nastanjuju;
- porastu, kretanjima i teritorijalnom razmeštaju svetskog stanovništva;
- naučnim dostignućima i tehnološkom napretku i njihovom uticaju na društvene promene u svetu;
- međunarodnim organizacijama kao okviru za rešavanje ekonomskih, socijalnih, kulturnih i humanitarnih problema u savremenom svetu.
Kroz nastavu geografije učenici treba da se osposobe:
- za sticanje i primenu znanja iz geografije kroz samostalno učenje i istraživanje;
- da koriste pisane, grafičke i likovne izvore informacija, da ih analiziraju i primenjuju u procesu učenja i istraživanja (tekst, slika, dijagram, grafikon, tabela, karta, internet, anketa, statistički podaci, video i digitalni zapis...);
- da procenjuju vrednosti podataka na osnovu njihove unutrašnje i međusobne logičke koherentnosti, porekla i korisnosti (relevantnosti) za sticanje znanja i istraživanje;
- da se snalaze u institucijama koje pružaju informacije (arhivi, muzeji, biblioteke, statistički zavodi...);
- da prepoznaju činioce kontinuiteta i promena društvenih i kulturnih pojava, i da ih objasne na primerima: lokalna zajednica, država, region, kontinent, svet;
- da koriste znanja za objašnjavanje osnovnih demografskih i privrednih pojava i procesa u svetu i svom okruženju;
- da pomoću grafičkih metoda predstave osnovne pojave i procese iz društvene geografije, da ih objašnjavaju, vrše predviđanja i izvode zaključke;
- da prepoznaju pojave štetne po svoje prirodno i kulturno okruženje i da aktivno učestvuju u njihovoj zaštiti, obnovi i unapređivanju;
- da procenjuju kulturno i opšte društveno bogatstvo sveta i naše zemlje;
- da uočavaju uzročno-posledične veze i odnose između društvenih i kulturnih pojava i procesa u vremenu i prostoru.
Nastava geografije doprinosi razvijanju stavova i vrednosti o:
- geografskoj sredini, njenim elementima, njihovoj međusobnoj uslovljenosti i promenljivosti u prostoru i vremenu;
- jednakim pravima ljudi bez obzira na rasnu, nacionalnu, versku i drugu pripadnost;
- poštovanju istorije, tradicije, jezika, kulture i umetnosti svog i drugih naroda u užem i širem okruženju (etničke zajednice, Evropa, svet...);
- ekonomskoj i tržišnoj orijentaciji;
- značaju rada i razvijanju odnosa poštovanja prema različitim zanimanjima;
- međusobnom uvažavanju, saradnji, solidarnosti i toleranciji između pripadnika različitih socijalnih, etničkih i kulturnih grupa i o aktivnom doprinosu društvenoj koheziji;
- pojavama i oblicima diskriminacije i netrpeljivosti u svom užem i širem okruženju i načinima njihovog prevazilaženja i rešavanja;
- posledicama međuetničkih i međuverskih sukoba i o važnosti sporazumnog i nenasilnog rešavanja konflikata u odnosima među pojedincima, grupama, narodima, zajednicama, državama;
- pripadnosti svom narodu kao delu integralnog sveta i zajedničkom životu ljudi i naroda na ravnopravnim osnovama.
SADRŽAJI PROGRAMA
(2 časa nedeljno 70 časova godišnje)
1. UVOD (2)
- Predmet proučavanja, podela i značaj društvene geografije;
- Društvena geografija u sistemu nauka.
2. STANOVNIŠTVO, RELIGIJA, KULTURA (20)
2.1. Demografski razvoj
- Uvod u demografiju (predmet proučavanja, mesto i uloga u sistemu nauka);
- Izvori podataka o demografskim pojavama (statistika, arhivi, naučne studije i ankete);
- Poreklo ljudske vrste na Zemlji;
- Ekumena i anekumena;
- Jedinstvo ljudskog roda i uloga kopnenih mostova u širenju čovečanstva na Zemlji;
2.2. Raspored stanovništva na Zemlji
- Broj stanovnika, gustina naseljenosti i porast svetskog stanovništva;
- Demografska tranzicija i projekcije stanovništva sveta;
- Regionalni kontrasti u reprodukciji stanovništva sveta;
- Prirodno kretanje stanovništva i populaciona politika;
- Strukture stanovništva;
2.3. Kulturni razvoj
- Religija i kultura, svetske religije;
- Jezik i kultura, jezici sveta;
2.4. Stanovništvo i društveno-ekonomski razvoj
- Ekonomske strukture stanovništva;
- Tendencije u regionalnom razvoju stanovništva sveta;
- Prostorna mobilnost stanovništva kao pokazatelj razvijenosti sveta (migracije: vrste, smer i frekvencija).
3. NASELJA (8)
- Položaj, tipovi i funkcionalna klasifikacija naselja;
- Urbanizacija kao svetski proces-uzroci i posledice;
- Konurbacije i megalopolisi;
- Gradska naselja i životna sredina (promene u prirodnoj sredini i društvu).
4. POLITIČKE I EKONOMSKE KARAKTERISTIKE SAVREMENOG SVETA (40)
4.1. Politička karta sveta
- Formiranje političke karte sveta;
- Savremeni političko geografski procesi u svetu;
4.2. Globalizacija i globalni procesi
- Posleindustrijsko doba, globalno povezivanje i odnos Severa i Juga;
- Globalna međuzavisnost faktora razvoja u geografskom prostoru;
- Globalizacija svetske privrede i njene posledice;
4.3. Industrijski razvoj i životna sredina
- Nova naučno tehnološka revolucija - integracija nauke, tehnologije i proizvodnje;
- Razvoj informatike - sastavni deo procesa globalizacije;
- Industrijska i životna sredina, industrijski i tehnološki parkovi;
- Problem lokacije i strukturne promene u industriji (usitnjavanje industrijskih pogona, koncentracija i disperzija, integracija nauke i proizvodnje, modernizacija);
4.4. Svetska trgovina i regionalna tržišta
- Svetska trgovina i svetska tržišta i uloga razvijenih zemalja;
- Tržište kapitala i razvijene zemlje;
4.5. Evropska unija
- Osnivanje, razvoj i cilj Evropske unije;
- Regionalni problemi Evropske unije;
- Evropsko ujedinjenje prema modelu koncentričnih krugova;
4.6. Ostale evropske i vanevropske ekonomske i političke integracije
- Ostale privredne integracije u Evropi i u svetu;
(CEFTA, NAFTA, ASEAN, APEK, OECD, STO, ...);
- Svetsko tržište kapitala (Svetska banka i Međunarodni monetarni fond);
- Ujedinjene nacije - struktura i međunarodni značaj;
4.7. Globalizacija i ekonomski makroregioni sveta
- Evropski makroregion;
- Jugoistočna i Evropa na putu stabilizacije i ekonomske konsolidacije;
- Rusija i njeno susedstvo (ZND);
- Pacifički region - region najdinamičnijeg razvoja;
- Kina - nova ekonomska sila;
- Južna Azija (Indija) - demografski i ekonomski problemi;
- Afrika južno od Sahare (Subsaharska Afrika) - region siromaštva;
- Angloamerika - postindustrijsko društvo;
- Latinska Amerika - ekonomski potencijali i političke promene;
4.8. Multinacionalne kompanije
- Multinacionalne kompanije: razvoj, organizacija proizvodnje i
- lokacijski faktori, profit i sedišta najvećih kompanija;
- Politički uticaj multinacionalnih kompanija;
4.9. Geografija svetske privrede
- Geografija i privreda - međusobni uticaji i zavisnosti;
- Faktori proizvodnje u tržišnoj privredi;
- Načini merenja i rangiranja ekonomskog razvoja;
- Svetska privreda i međunarodna podela rada;
- Globalna finansijska tržišta;
- Industrijske zone i industrijske regije (pojam, faktori koji utiču na razvoj i razmeštaj);
- Mesto poljoprivrede u prostornoj organizaciji privrede i značaj agroindustrije;
- Globalizacija u domenu proizvodnje i razmene hrane i uloga FAO;
- Saobraćaj i njegova uloga u prostornoj organizaciji privrede;
- Turizam i turistička kretanja u svetu i položaj Srbije;
4.10. Srbija i savremeni procesi u Evropi i svetu
- Demografski razvoj Srbije i njeno mesto u Evropi i svetu;
- Društveno ekonomski razvoj Srbije i njeno mesto u Evropi i svetu.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Nastavni program za predmet geografija u srednjem stručnom obrazovanju Srbije izmenjen je u potpunosti. Nastavni program društvene geografije tematski je koncipiran i u skladu je sa savremenom ulogom geografije u srednjem stručnom obrazovanju. Godišnji fond časova nije promenjen. Nastavnicima se preporučuje orjentacioni broj časova po nastavnim temama i nastavni sadržaji koje bi trebalo obraditi. Sloboda i kreativnost nastavnika ispoljiće se kroz samostalno planiranje i određivanje tipova časova, kao i izbora nastavnih metoda, tehnika, aktivnosti, didaktičkih sredstava i pomagala. U koncipiranju nastavnih sadržaja nastavnik treba da vodi računa o:
- opštim ciljevima i zadacima srednjeg stručnog obrazovanja;
- obrazovnim, vaspitnim i funkcionalnim zadacima savremene nastave geografije, uvažavajući sistem geografije kao naučne discipline, njene principe i njenu filozofsku osnovu;
- postizanju bolje ravnoteže između uzrastnih sposobnosti učenika, njihovih potreba i interesovanja;
- uslovima u kojima se realizuje nastavni predmet;
- raspoloživim nastavnim sredstvima.
Uvođenje učenika u nastavne sadržaje društvene geografije počinje sa definisanjem predmeta proučavanja, podelom i značajem društvene geografije, kao i njenim mestom u sistemu nauka.
Sadržaji iz geografije stanovništva osmišljeni su tako da se njihovom obradom ukaže na najvažnije demogeografske probleme savremenog sveta. Težište obrade treba da bude na osnovnim karakteristikama demografskog razvoja i merama koje se preduzimaju u cilju prevazilaženja postojećih razlika u pojedinim regijama sveta kao celine. U cilju objašnjavanja određenih demografskih pojava i procesa neizbežna je upotreba geografskih karata koje predstavljaju značajno sredstvo komunikacije u svim sferama društvenog života. Kartografska pismenost je potreba savremenog čoveka i zbog toga karta mora da bude prisutna u obrazovno-vaspitnom radu nastavnika geografije na svim tipovima časova. U nastavi geografije značajno mesto pripada statističkim pokazateljima koje treba koristiti u svrhu rangiranja, izdvajanja, grafičkog predstavljanja i analize određene pojave i zato se nastavnicima preporučuje da od učenika ne zahtevaju memorisanje brojčanih podataka. Stečena znanja treba da budu primenjiva a učenici osposobljeni da sami istražuju i analiziraju određene demografske pojave i procese.
U geografiji naselja potrebno je naglasiti: uticaj faktora prirodne sredine na postanak (genezu), rasprostranjenost i izgled naselja, funkcionalnu podelu naselja, urbanizaciju kao svetski proces i njene posledice, perspektive urbanizacije, trendove i faktore rasta gradova kao i razlika između ruralnih i urbanih naselja. Takođe, od značaja je ukazati na prostornu diferenciranost i specifičnosti pojedinih delova sveta i na tendencije razvoja naselja u savremenom svetu i u Srbiji.
Sadržaji političke i ekonomske geografije deo su građanskog vaspitanja i obrazovanja koje treba da ima svaki građanin Srbije.
Podsećamo nastavnike da dubinu sadržaja ove nastavne teme prilagode razvojnim sposobnostima učenika, potrebama njihovog užeg stručnog obrazovanja i njihovim interesovanjima. Ove sadržaje treba rasteretiti faktografije i zapamćivanja suvoparnih brojčanih podataka. Kroz ovu tematsku celinu učenike treba upoznati sa savremenom političkom kartom sveta koja je posledica političko geografskih procesa koji predstavljaju kompleksne i promenljive geografske kategorije. Procesi integracije i globalizacije karakterišu savremeno doba stoga je neophodno da se ovim procesima ukaže neophodna pažnja. Preporučuje se da težište bude na organizacionim i integracijskim procesima u Evropi (Evropska unija), mestom i ulogom naše zemlje u ovim procesima. Potrebno je objasniti ulogu, značaj i vidove delovanja Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda i Ujedinjenih nacija na globalnom nivou, i ukazati na ulogu i odnose Srbije u ovim organizacijama.
Privredne karakteristike sveta treba izučavati uz uvažavanje geografskih zakonitosti i ukazati na probleme i faze razvoja privrede u svetu i u Srbiji. Učenike treba upoznati sa razvojem, razmeštajem i organizacijom proizvodnje najvećih multinacionalnih kompanija, industrijskih zona, tehnoloških parkova i industrijskih regija. Posebno treba naglasiti faktore koji su doveli do njihovog razvoja i širenja i objasniti njihov politički i ekonomski uticaj na manje razvijeni deo sveta. Poljoprivredu i njeno mesto u prostornoj organizaciji privrede treba analitički izučavati, uz uvažavanje fizičkogeografskih i društvenih faktora. Potrebno je naglasiti probleme ishrane svetskog stanovništva i potrebe za hranom i vodom rastućeg broja svetskog stanovništva. Saobraćaj i turizam kao delatnosti tercijarnog sektora imaju značajnu ulogu u prostornoj organizaciji privrede, te je potrebno ukazati na razvoj ovih delatnosti i na njihove interaktivne odnose sa primarnim i sekundarnim delatnostima. Treba pomenuti najekonomičnije vidove saobraćaja i najfrekventnije saobraćajnice koji imaju veliki značaj za povezivanje i međunarodnu razmenu u svetu kao celini i u Srbiji. Turizam kao najmlađu privrednu delatnost treba obraditi što je moguće zanimljivije za učenike, zato se predlaže da se ukaže na vidove turizma i na najrazvijenije turističke regije u svetu i u Srbiji. Kroz ove sadržaje nastavnik može da sagleda obim i kvalitet samostalnog rada svakog pojedinca, tako što će učenici uraditi kratke prezentacije interesantnih turističkih destinacija pri čemu će koristiti stečena znanja i umenja postavljena zadacima nastave geografije.
(za trogodišnje i četvorogodišnje stručne škole - III i IV stepen stručne spreme)
Cilj i zadaci
Cilj nastave predmeta muzička umetnost je da podsticanjem, stvaranjem i daljim negovanjem interesovanja, navika i potreba za slušanjem vrednih muzičkih ostvarenja razvija kod učenika ljubav prema muzičkoj umetnosti, pomogne i doprinese njihovom humanom i estetskom razvoju i podizanju nivoa muzičke i opšte kulture.
Zadaci:
- upoznavanje učenika, uz slušanje muzike, s najvrednijim delima raznih vrsta i oblika, od antičkih do savremenih, i sa delima jugoslovenskih stvaralaca iz svih razdoblja;
- upoznavanje učenika s izražajnim osobenostima osnovnih muzičko-stilskih razdoblja u istorijskom razvoju;
- stvaranje i razvijanje navika kod učenika da slušaju vredna muzička dela, prate muzički život, izgrađuju pozitivan stav prema muzičkoj umetnosti i prave sopstvene diskoteke s najvrednijim svetskim i jugoslovenskim delima i izvođačima;
- vaspitavanje učenika u duhu bratstva i jedinstva naših naroda i narodnosti i razvijanje osećanja patriotizma, humanizma i internacionalizma;
- bogaćenje i oplemenjivanje emocionalnog života učenika i razvijanja sposobnosti za procenjivanje umetničkih vrednosti kao i izgrađivanje pozitivnih osobina volje i karaktera;
- negovanje horskog i orkestarskog muziciranja u školi;
- negovanje pevanja i sviranja poznatih primera iz dela svetske i jugoslovenske muzike.
(1 čas nedeljno - 35 godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Značaj muzike u životu i društvu; značaj muzike kod starih naroda (prvobitna zajednica i stari vek) (1)
Počeci muzike. Izvori i dokumenta. Muzika i magija.
Primeri: Pesme i igre.
Muzika starih istočnih naroda. Muzika Grčke i Rima.
Razvoj muzike u srednjem veku (duhovna i svetovna muzika, pojava višeglasja) (1)
Muzički primeri: Gregorijanski koral, Vizantijsko pevanje, Staro glagoljacko pevanje; Adam de la Hale: Igra o Robinu i Marion; Rembo de Vakeras: Kalenda Maja; Kir Stefan Srbin: Ninja sili.
Razvoj muzike u XIV, XV i XVI veku (2)
Muzičko stvaralaštvo u doba renesanse u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji i slovenskim zemljama - Palestrina, O. di Laso, Galus (Franjo Bosanac, Andrija Motovunjanin)
Izbor dela za slušanje: L. Palestrina: Misa papi Marčelu (odlomak); Orlando di Laso: Madona mia cara, Eho; Jakobus Galus: Pater Noster; F. Bosanac: Ričerkar br. 23/I, Frotola "Alla Guerra"; A. Motovunjanin: Tri frotole; Pesme i igre Trubadura.
Barok u muzici (4)
Opšte karakteristike. Nastanak opere, vokalno-instrumentalna i instrumentalna muzika. Opera u XVII veku - Monteverdi, Vivaldi, Bah i Hendl.
Barokna muzika na tlu Jugoslavije - Lukačić, Jelić, Donar.
Izbor dela za slušanje: Monteverdi: Arijadnina tužbalica "Lasciate mi marire" (monodijska ili horska verzija); Vivaldi: Godišnja doba (delovi); Koreli: Lafolia; J. S. Bah: Brandenbruški koncerti (izbor), Tokata i fuga d-mol (za orgulje), Pasija po Mateju (odlomak); G. F. Hendl: Mesija (Aleluja), Muzika na vodi (odlomak), Arija iz opere "Kserkses"; Vinko Jelić: Vesperas (Arion II); Ivan Lukačić: Sacres cantiones; J. K. Dolar: Sonata a 10.
Opera u XVIII veku (1)
Ozbiljna i komična opera - Gluk, Pergolezi
Izbor dela za slušanje: Gluk: Orfej (tužbalica Orfeja); Pergolezi: Služavka gospodarica (odlomci).
Muzičko stvaralaštvo pretklasike i klasike (4)
Opšte odlike, Instrumentalna muzika - Kupren, D. Skarlati, Hajdn, Mocart, Betoven. Klasična muzika na tlu Jugoslavije - L. Sorkočević, A. Ivančić, I. M. Jarnović.
Izbor dela za slušanje: Kupren: Žeteoci; D. Skarlati: Izbor iz sonate za čembalo; J. Hajdn: Simfonija D-dur br. 104 ("Londonska"), Simfonija sa udarcem timpana; V. A. Mocart: Simfonija g-mol op. 40, Odlomci iz opere "Čarobna frula", Koncert za klavir i orkestar d-mol, Mala noćna muzika; L. V. Betoven Sonata cis-mol op. 27 br. 2 ("Mesečina"), Simfonija br. 5 i 6, Simfonija br. 9 (Oda radosti), Koncert za klavir i orkestar br. 3; L. Sorkočević: III, IV ili VII simfonija; A. Ivančić: VIII simfonija; I. M. Jarnović: Kvartet u F-duru.
Romantizam u muzici (4)
Opšte karakteristike. Solo-pesma, klavirska minijatura, programska i apsolutna muzika - Šubert, Mendelson, Šopen, Šuman, Grig, Berlioz, List, R. Štraus, Brams.
Izbor dela za slušanje: Šubert: nedovršena simfonija, Pastrmka, Vilenjak solo-pesme; Mendelson: Violinski koncert, Pesma bez reči br. 9; Šopen: Poloneza A-dur i As-dur, Mazurke (izbor), Valceri (izbor), Sonata b-mol (posmrtni marš); Grig: Per Gint, Koncert za klavir i orkestar; Berlioz: Fantastična simfonija; List: Ljubavni san br. 3 (za klavir), Rapsodija br. 2, Prelidi, simfonijska poema, La campanella; R. Štraus: Til Ojlenšpigel, Don Žuan, Igra 7 velova iz "Salome"; Brams: Mađarske igre (izbor), Koncert za violinu i orkestar.
Romantična opera, opereta, balet (2)
Italijanska opera. Nemačka opera. Francuska opera i balet. Opereta kao poseban žanr. - Rosini, Verdi (Belini, Doniceti), Veber, Vagner, Guno, Bize, Delib, Ofenbah, H. Štraus (sin), Tijardović.
Izbor dela za slušanje: Belini: Norma (kavatina); Rosini: Seviljski berberin (odlomci); Doniceti: Ljubavni napitak; Verdi: Trubadur (hor cigana), Nabuko (hor zarobljenika), Rigoleto (kvartet), Aida (Slava Egiptu); Veber: Čarobni strelac (uvertira); Vagner: Tanhojzer (uvertira), Holanđanin lutalica (hor mornara), Leongrin (svadbeni hor); Guno: Faust (Valpurgijska noć); Bize: Karmen (habanera, marš toreadora); Delib: Odlomci iz baleta "Kopelija"; Ofenbah: Hofmanove priče (arija lutke, barkarola); J. Štraus: Na lepom plavom Dunavu, itd.; J. Tijardović: Mala Florami (odlomci).
Romantizam u slovenskim zemljama (2)
Ruska nacionalna škola. Češka nacionalna škola. - Glinka, Borodin, Musorgski, Rimski-Korsakov, Čajkovski, Smetana, Dvoržak.
Izbor dela za slušanje: Primeri iz crkvene muzike; Glinka: Ruslan i Ljudmila (uvertira); Borodin: Knez Igor (Polovecke igre); Musorgski: Boris Godunov (smrt Borisa, scena krunisanja), Slike sa izložbe (izbor) Rimski-Korsakov: Šeherezada; Čajkovski: Klavirski koncert u be-molu, V i VI simfonija, Labudovo jezero (odlomci), Evgenije Onjegin (arija Lenskog), Opelo; Smetana: Prodana nevesta (odlomci); Dvoržak: Slovenske igre (izbor), Simfonija iz Novog sveta.
Muzički romantizam u Jugoslaviji (1)
Opšte karakteristike. - Lisinski, Zajc, B. Ipavec, Jenko, K. Stanković, I. Bajić, Marinković, St. Mokranjac.
Izbor dela za slušanje: V. Lisinski: odlomci iz opere "Porin"; I. Zajc: odlomci iz opere "Nikola Šubić-Zrinjski" ili uvertira iz "Primorke"; D. Jenko: uvertira "Kosovo", "Đido" (jedna od pesama); K. Stanković: varijacije na pesmu "Što se bore misli moje", Srpske narodne pesme (izbor); J. Marinković: solo-pesme (izbor); St. Mokranjac: X, XI i XII ili XV rukovet, Kozar, Njet svjat (iz Opela), Heruvimska pesma (iz Liturgije).
Opera na početku XX veka (1)
Pučini i veristi.
Izbor dela za slušanje: Pučini: Toska (molitva Toske iz II čina, arija Kavaradosija iz III čina), Boemi (završni duet iz I čina); Leonkavalo: Prolog iz "Pajaca"; Maskanji: Kavalerija rustikana (Intermeco).
Impresionizam (1)
Opšte karakteristike. - Debisi, Ravel.
Izbor dela za slušanje: Debisi: Popodne jednog fauna, Mesečina, Arabeska; Ravel: Bolero, Dafnis i Kloe (odlomci).
Muzika XX veka u svetu (2)
Stilski pravci, ekspresionizam, dodekafonija, neoklasicizam, nova uloga folklora. - Šenberg, Prokofjev, Britn, Šostakovič, Stravinski, Bartok, muz. avangarda: Lutoslavski i Penderecki.
Izbor dela za slušanje: A. Šenberg: Pjero mesečar; S. Prokofjev: Klasična simfonija, Romeo i Julija (odlomci); B. Britn: Jednostavna simfonija; D. Šostakovič: V simfonija ili Lenjingradska simfonija; I. Stravinski: Posvećenje proleća (odlomak), Petruška (ruska igra); Bartok: Koncert za orkestar (odlomak) ili muzika za žičane instrumente, udaraljke i ćelestu; Lutoslavski: Žalobna muzika; Penderecki: Pasija (odlomci).
Jugoslovenska muzika u XX veku (2)
Počeci razvoja moderne muzike - Konjović, Milojević, S. Hristić, Baranović, Osterc. Muzičko stvaralaštvo između dva rata - Gotovac, Slavenski, Tajčević.
Izbor dela za slušanje: P. Konjović: Triptihon iz "Koštane"; M. Milojević: Kompozicije za klavir i solo pesme (izbor); S. Hristić: Odlomci iz baleta "Ohridska legenda" i izbor solo-pesama; K. Baranović: Licitarsko srce (izbor); S. Osterc: Koncert za klavir in pihala ili svita za orkestar; J. Gotovac: Ero s onoga svijeta (odlomci); J. Slavenski: Voda zvira, Simfonija Orijenta (odlomci); M. Tajčević: Sedam balkanskih igara (izbor) Vospojte (iz "Četiri duhovna stiha"); I. M. Ronjgov: Roženice.
Jugoslovenska savremena muzika (4)
Bjelinski, Šulek, Ristić, Logar, Rajičić, Lj. Marić, Vučković, Vukdragović, Hercigonja, V. Mokranjac, Radić, Obradović, Bruči, B. Antoni, Bećiri.
Muzička avangarda: Kelemen, Sakač.
Izbor dela za slušanje: B. Bjelinski: II simfonija; S. Šulek: II simfonija, odlomci iz opere "Koriolan"; M. Ristić: Suita đokoza (odlomak); S. Rajičić: Treći klavirski koncert (odlomci), Na liparu, ciklus za glas i orkestar, Lisje žuti - solo-pesma; Lj. Marić: Pesme prostora (odlomci); M. Logar: Zlatna ribica, balet (odlomci), Pokondirena tikva (Uvertira, duet Feme i Ančice iz I čina); V. Vučković: Bure-vesnik (odlomak); M. Vukdragović: Vezilja slobode; N. Hercigonja: Gorski vijenac - finale; V. Mokranjac: IV simfonija (odlomak), Etide za klavir (izbor) Odjeci, Sonata za violinu i klavir (IV stav); D. Radić: Spisak - ciklus pesama (izbor), Gungulice - mešoviti hor, Ćele-kula (finale); A. Obradović: VI simfonija (odlomci), Epitaf N (odlomak); R. Bruči: Simfonija lesta, III simfonija; L. Antoni: Šiptarske igre; P. Bećiri: Sonata za klarinet (III stav); M. Kelemen: Skolion; B. Sakač: Svemirski pejsaž.
Džez i ostali žanrovi (1)
Džez, mjuzikl, zabavna muzika, rok, pop i pank muzika. Narodna izvorna muzika, građanska pesma i novokomponovana narodna pesma.
Dela za slušanje: Geršvin: Porgi i Bes (odlomci), Rapsodija u plavom; Primeri za navedene žanrove; Mjuzikl - karakteristike i primeri; Dž. Geršvin, Z. Bernštajn, A. K. Menoti.
Primenjena muzika (1)
Filmska muzika: izbor iz filmova.
Scenska muzika: F. Mendelson: "San letnje noći" (izbor); E. Grig: Solvejgina pesna iz "Per Ginta", M. Ravel: Atlantida (izbor); V. Baronjan: Muzika kao primenjena umetnost - izdanje Univerziteta umetnosti, Beograd, 1981.
Muzičko stvaralaštvo i muzički život SR Srbije u drugoj polovini XX veka (1)
Muzički život u SR Srbiji sa pokrajinama u posleratnom razdoblju. - Muzičko školstvo, muzičke ustanove, najpoznatiji ansambli i solisti.
Izbor dela za slušanje: E. Josif: Dva psalma za klavir; D. Despić: Humorističke etide; K. Babić: Horske kompozicije (izbor); P. Ozgijan: Simfonija 75; R. Maksimović: Početak bune na dahije (odlomci); Mirj. Živković: Basma; Z. Hristić: Darinkin dar; N. Petin: Čovek i breg - pesma; E. Kiralj: Tokata dijatonika; I. Kovač: Serenada bukolika; E. Rizvanoli: Muzika simfonika.
SKUPNO MUZICIRANJE
Hor - izborna nastava (40-60 učenika od I do IV razreda)
Hor - 4 časa nedeljno = 140 godišnje
Svaka obrazovno-vaspitna organizacija ima hor. Nastava horskog pevanja izvodi se u kontinuitetu od početka do kraja školske godine na probama obeleženim u rasporedu.
Program rada hora usvaja vaspitno-obrazovno veće i ono predstavlja sastavni deo godišnjeg programa rada vaspitno-obrazovne organizacije. Aktivnost nastavnika ulazi u njegov fond nastavnih časova a učenicima je deo radne obaveze. Horske probe se izvode odvojeno po glasovima i zajedno. Sadržaje horskog pevanja čine prvenstveno kompozicije koje su pisane za omladinske horove sa prigodnom tematikom za obeležavanje državnih i školskih praznika, kao i borbene i umetničke pesme srpskih i jugoslovenskih (a po slobodnom izboru dirigenta) i stranih autora.
SADRŽAJI RADA
- Odabiranje i razvrstavanje glasova,
- Vežbe disanja, dikcije i intonacije,
- Horsko raspevavanje i tehničke vežbe,
- Intonativne vežbe - rešavanje pojedinih problema iz horske partiture (intervalski, harmonski, stilski),
- Psihološko-muzička obrada pesme,
- Uvežbavanje horske deonice po glasovima i zajedno,
- Dorada jednoglasne, troglasne ili višeglasne kompozicije na zajedničkim probama,
- Ostvarivanje programa i nastupa prema godišnjem planu škole.
Orkestar - u zavisnosti od uslova vaspitno-obrazovnih organizacija može da formira orkestar ili kamerni sastav. Pod orkestrom se podrazumeva instrumentalni sastav od najmanje 10 izvođača koji sviraju bar u tri samostalne deonice. Mogu se formirati sledeće vrste orkestara: tamburaški, gudački, mešoviti, kao i orkestri harmonika, mandolina i drugih vrsta instrumenata. Prilikom izbora kompozicija treba se pridržavati sličnih zahteva kao za rad hora.
Za redovan rad orkestra treba obezbediti fond časova i uslove rada isto kao kod hora.
SADRŽAJI RADA
- Izbor instrumenata i izvođača u formiranju orkestra,
- Izbor kompozicija prema mogućnostima izvođača i sastavu orkestra,
- Tehničke i intonativne vežbe,
- Raspisivanje deonica i uvežbavanje po grupama (prstomet, intonacija, fraziranje),
- Spajanje po grupama (I-II; II-III; I-III),
- Zajedničko sviranje celog orkestra, ritmičko-intonativno i stilsko oblikovanje.
Kamerni sastavi vokalni (solo pevači, dua, tria, kvarteti ili okteti) ili instrumentalni (1-9 instrumenata), spadaju u jedan od vidova slobodnih aktivnosti.
Sadržaje za ove aktivnosti bira nastavnik u saradnji sa učenikom ili grupom učenika, iz domaće i svetske muzičke literature, vokalne ili instrumentalne, prema kvalitetu, sklonostima, sposobnostima i interesovanjima učenika, vrsti glasa i instrumentalnih sastava koji se neguju. Ova vrsta aktivnosti realizuje se u muzičkoj sekciji.
Organizovanje koncerata u školi, posete koncertima, operi, baletu (muzička omladina), vrednuje se kao dodatna nastava sa 1 časom nedeljno.
(1 koncert = 4 časa dodatne nastave).
Cilj i zadaci
Otkrivati kod učenika sve raspoložive mogućnosti za likovne aktivnosti i za razumevanje likovnih dela i oplemenjivati ih u skladu s društvenom humanističkom i stručnom orijentacijom.
Zadaci nastave likovne kulture su:
- uvođenje učenika u svet likovnih vrednosti i stvaralačkog mišljenja kroz praktične i teorijske zadatke;
- omogućavanje shvatanja umetničkog dela u kulturno-istorijskim uslovima;
- omogućavanje učenicima da stečena praktična i teoretska znanja usvoje kao sistem primenljiv u budućim zanimanjima;
- poznavanje likovnog nasleđa naše zemlje, kako bi učenici razvijali smisao, osećanja i potrebu negovanja kulturnih tekovina;
- upoznavanje likovnih zakonitosti kroz samostalna likovna ostvarenja;
- uvođenje učenika u svet opažanja i doživljavanja likovnih dela i razvijanje ličnog odnosa prema vlastitim i tuđim likovnim delima;
- omogućavanje kritičkog odnosa prema delima likovnih umetnosti, kao i prema postavkama teorije i istorije umetnosti;
- upoznavanje osnovnih odlika i razvoja umetnosti u društveno-istorijskim razdobljima kod nas i u svetu;
- omogućavanje svestranog razvoja učenikove ličnosti, njegovih, kako emocionalno-doživljenih, tako i intelektualno-kreativnih sposobnosti;
- omogućavanje razumevanja umetnosti koje doprinosi oplemenjivanju međuljudskih odnosa;
- isticanje da univerzalnost likovnog jezika utiče na ukidanje jezičkih, nacionalnih i rasnih razdvajanja;
- praćenje likovnih događaja i posete muzejima i galerijama treba da postane navika neophodna za razvoj celovite ličnosti.
(1 čas nedeljno - 35 do 39 časova godišnje prema vrsti škole)
Operativni zadaci
- prihvatanje praktičnog rada kao mogućnosti za sticanje slobode u pristupu uvek novim stvaralačkim problemima koje nameće stvarnost;
- shvatanje istorijskog i istorijsko-umetničkog konteksta dela, njegovog postojanja u vremenu i prostoru i njegove forme koja izražava društvene, ekonomske i kulturne osobenosti raznih epoha i naroda;
- shvatanje umetničkog dela kao samosvojne složene strukture i jedinstvene celine;
- razvijanje sposobnosti vizuelnog opažanja i razumevanja sveta oko sebe, kao i njegovog predstavljanja u raznim likovnim tehnikama i materijalima;
- upoznavanje problema svetlosti i senke i odnosa boja motiva u likovnim umetnostima kao i umetničkim delima;
- ugrađivanje estetskih vrednosti u praktičan rad u svakodnevnom životu i u uobličavanje svoje okoline;
- razvijanje opažanja i kritičkog odnosa prema likovnim vrednostima u svakodnevnom životu;
- razvijanje aktivnog odnosa prema kulturi svog i drugih naroda;
- korišćenje stečenih znanja kao osnove za dalje lično duhovno bogaćenje.
SADRŽAJI PROGRAMA
I Celina (9 časova) 6 + 3
1. a) Opšti pojmovi
Šta je umetnost. Umetnost u prostoru, umetnost u vremenu. Umetnost i društvo.
1. b) Samostalno likovno izražavanje
Oblik: konstrukcija i proporcija.
1. v) Umetničko nasleđe
Pojava umetničkog stvaranja. Epohe u umetnosti (praistorija, stare civilizacije, Grčka i Rim).
2. Opažanje, predstavljanje i uopštavanje
3. Mediji: crtanje, slikanje, vajanje, istorija umetnosti...
4. Sredstva: likovno-tehnička i didaktička
II Celina (9 časova) 6 + 3
1. a) Opšti pojmovi
Linija kao element umetničkog izraza. Boja kao sredstvo slikarskog oblikovanja. Perspektiva.
1. b) Umetničko nasleđe
Epohe u umetnosti (Romanika, Gotika, Vizantija, Islam i Renesansa).
1. v) Samostalno likovno izražavanje. Prostor. Perspektiva.
2. Opažanje, predstavljanje i uopštavanje.
3. Mediji. Istorija umetnosti, crtanje, slikanje, vajanje.
4. Sredstva: Likovno-tehnička i didaktičko-metodička.
III Celina (9 časova) 6 + 3
1. a) Opšti pojmovi
Svetlo i senka kao elementi slikarskog i skulptorskog oblikovanja.
1. b) Samostalno likovno izražavanje. Svetlinski odnosi. Boja.
1. v) Umetničko nasleđe
Epohe i pravci u umetnosti (Barok, Neoklasicizam, Romantizam i Realizam).
2. Opažanje i izražavanje
3. Mediji: crtanje, slikanje, vajanje, istorija umetnosti...
4. Sredstva: likovno-tehnička, likovno-izražajna i didaktičko-metodička.
IV Celina (10 časova) 6 + 4
1. a) Opšti pojmovi
Pravci i pojave u umetnosti (Impresionizam, Moderna umetnost i savremena umetnost)
1. v) Samostalno likovno izražavanje
Kompozicija (Komponovanje objekata u određenom prostoru s obzirom na namenu).
ORIJENTACIONI IZBOR LIKOVNIH DELA I SPOMENIKA KULTURE
- Sovnhendž, megalitski domeni, praistorija
- Lepenski vir, naselje, neolit
- Egipatske piramide, Giza
- Amonov hram u Luksoru, Egipat, XVII dinastija
- Kapija Boginje Ištar u Vavilonu (oko 580. god. st. ere)
- Palata u Knososu, Krit (oko 1700. god. st. ere)
- Tipične odlike stilova grčkih hramova, ilustracije
- Posejdonov hram u Pestumu (oko 450 god. pre nove ere)
- Erehtejon u Atini (420. god. st. ere)
- Pozorište Epidaurus
- Etrurska kapija s lukom, Voltera
- Hram fortune Virile i Vestin hram u Rimu
- Avgustov trijumfalni luk, Rim
- Dioklecijanova palata, Split
- Osnove starohrišćanskih i kasnijih bazilika
- Crkva Sv. Sofija u Carigradu, Vizantija (532-37)
- Crkva Gračanica, XIV vek
- Islamska džamija u Kajravanu
- Romanička katedrala Trijer na Mozelu, XI vek
- Crkva Notr Dam la Grand u Poatjeu, XII vek
- Osnove i uzdužni presek gotičkih katedrala
- Gotska katedrala Notr Dam, Pariz
- Bramante, crkva San Pietro in Montorio u Rimu
- Andrela Paladio, vila Rotonda, XVI vek
* Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o planu i programu obrazovanja i vaspitanja za zajedničke predmete u stručnim i umetničkim školama ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 5/2003) u članu 2. propisano je da se u sadržajima programa predmeta brišu časovi za tematske celine.
** Plan i program turskog jezika i književnosti, nastavni program za predmet građansko vaspitanje za sve razrede (od I do IV), programi predmeta španskog i italijanskog jezika za III i IV stepen stručne spreme, kao prvog stranog jezika, program predmeta italijanski jezik za IV stepen stručne spreme, kao drugog stranog jezika i albanski jezik i književnost za III i IV stepen stručne spreme, dati su u okviru dela Program zajedničkih predmeta pri čemu je Redakcija sledila način na koji su programi za navedene predmete dati u odgovarajućim izmenama i dopunama Pravilnika koje su objavljene u "Sl. glasniku RS - Prosvetni glasnik", br. 2/95, 5/2003, 10/2003, 24/2004, 3/2005, 11/2005, 8/2008 i 10/2009).