PRAVILNIKO KRITERIJUMIMA I NAČINU SPROVOĐENJA MERA AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA("Sl. glasnik RS", br. 7/2010) |
Pravilnikom o kriterijumima i načinu sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja bliže se uređuju kriterijumi i način sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja od strane Nacionalne službe za zapošljavanje (u daljem tekstu: Nacionalna služba), u skladu sa zakonom i Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja (u daljem tekstu: Akcioni plan).
Korisnici usluga Nacionalne službe su lica koja traže zaposlenje i poslodavci.
Osim korisnika iz stava 1. ovog člana, usluge Nacionalne službe mogu koristiti i: profesionalna i strukovna udruženja poslodavaca, udruženja građana i nevladinih organizacija, koja se bave zaštitom interesa određenih kategorija tražilaca zaposlenja (osoba sa invaliditetom, etničkih manjina, učesnika oružanih sukoba, izbeglih i raseljenih lica, žena, omladine, nezaposlenih, zaposlenih i dr.), druga udruženja od značaja za oblast zapošljavanja, agencije za zapošljavanje, organizacije koje se bave istraživanjima tržišta rada, stručnjaci za oblast zapošljavanja, obrazovne ustanove i izvođači obuka, fondovi za podsticaj zapošljavanja, državni organi i organizacije, međunarodne organizacije i institucije, saveti za zapošljavanje koje osnivaju organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, socijalni partneri i druga pravna i fizička lica.
II AKTIVNA POLITIKA ZAPOŠLJAVANJA
Aktivna politika zapošljavanja predstavlja sistem planova, programa i mera usmerenih ka povećanju zaposlenosti i smanjenju nezaposlenosti.
Planovi i programi i mere aktivne politike zapošljavanja realizuju se kroz Program rada Nacionalne službe.
Ministar nadležan za poslove zapošljavanja bliže uređuje uslove za uključivanje nezaposlenog u mere aktivne politike zapošljavanja.
Mere aktivne politike zapošljavanja, Nacionalna služba može sprovoditi i putem projektnih aktivnosti koje se realizuju u saradnji sa domaćim i međunarodnim organizacijama i institucijama.
Mere aktivne politike zapošljavanja, usmerene ka unapređenju zaposlenosti, koje sprovodi Nacionalna služba su:
1) posredovanje u zapošljavanju lica koja traže zaposlenje,
2) profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere,
3) subvencije za zapošljavanje,
4) podrška samozapošljavanju,
5) dodatno obrazovanje i obuka,
6) podsticaji za korisnike novčane naknade,
7) javni radovi,
8) druge mere usmerene ka zapošljavanju tražilaca zaposlenja.
Finansiranje aktivne politike zapošljavanja vrši se iz sredstava budžeta Republike Srbije, budžeta teritorijalne autonomije i budžeta lokalnih samouprava, sredstava poklona, donacija, legata, kredita kao i iz sredstava doprinosa za slučaj nezaposlenosti i drugih izvora.
Sredstva za mere aktivne politike zapošljavanja raspoređuju se organizacionim jedinicama Nacionalne službe - filijalama, u zavisnosti od stepena razvijenosti gradova i opština i uslova za zapošljavanje teže zapošljivih kategorija nezaposlenih lica, u skladu sa akcionim planom zapošljavanja na godišnjem nivou.
Odluku o korišćenju sredstava Nacionalne službe u skladu sa zakonom, donosi Upravni odbor usvajanjem Programa rada, a sprovođenje vrši direktor Nacionalne službe, odnosno direktor filijale.
1. Posredovanje u zapošljavanju lica koja traže zaposlenje
Pravo na posredovanje u zapošljavanju, u skladu sa zakonom i ovim pravilnikom, ostvaruje tražilac zaposlenja, koji je uveden u evidenciju Nacionalne službe, u skladu sa zakonom.
Posredovanjem u zapošljavanju, u smislu ovog pravilnika, smatraju se poslovi povezivanja tražioca zaposlenja sa poslodavcem, radi zasnivanja radnog odnosa ili drugog radnog angažovanja.
Poslovi posredovanja obuhvataju mere:
1. povezivanja ponude i tražnje na tržištu rada;
2. preliminarnu selekciju tražioca zaposlenja;
3. savetovanje usmereno na izbor odgovarajućih poslova i tehnike aktivnog traženja posla;
4. utvrđivanje individualnog plana zapošljavanja sa nezaposlenim;
5. upućivanje tražioca zaposlenja poslodavcu radi izbora za zasnivanje radnog odnosa ili drugog radnog angažovanja.
Povezivanja ponude i tražnje na tržištu rada
U postupku posredovanja u zapošljavanju nezaposleni ima prednost nad licem koje traži promenu zaposlenja i drugim licem koje traži zaposlenje.
Nacionalna služba utvrđuje individualni plan zapošljavanja nakon izvršenog grupnog informisanja i individualnog razgovora sa nezaposlenim.
Grupno informisanje vrši se u cilju informisanja nezaposlenog o stanju na tržištu rada, mogućnostima zapošljavanja, pravima i obavezama na evidenciji nezaposlenih, merama aktivne politike zapošljavanja i drugim činjenicama bitnim za povećanje zapošljivosti i zapošljavanje.
Grupno informisanje se može organizovati direktno kroz grupni rad, ili indirektno putem brošura, informatora i slično.
Grupnim informisanjem ne mora biti obuhvaćen nezaposleni koji je u poslednjih godinu dana već prisustvovao ovoj vrsti informisanja.
Informacije o stanju na tržištu rada i mogućnostima zapošljavanja su osnovne informacije dobijene analizom podataka sa evidencije nezaposlenih i podataka o stanju i kretanju na tržištu rada dobijenih na osnovu Ankete o radnoj snazi i prognozama budućih potreba poslodavaca, kojima raspolaže Nacionalna služba.
Informacije o merama aktivne politike zapošljavanja su informacije o svim merama aktivne politike zapošljavanja utvrđene Akcionim planom za tu godinu.
Individualni razgovor se obavlja sa svim nezaposlenima na evidenciji Nacionalne službe.
Nezaposlenom se na individualnom razgovoru omogućava definisanje profesionalnih ciljeva u skladu sa stanjem na tržištu rada i uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja radi zapošljavanja na poslovima koji odgovaraju potrebama, kvalifikacijama, radnom iskustvu i sposobnostima nezaposlenog.
Za potrebe poslodavca u cilju povezivanja sa tražiocem zaposlenja, Nacionalna služba može organizovati grupni razgovor, direktno uputiti tražioca zaposlenja kod poslodavca, omogućiti uvid u radne biografije tražilaca zaposlenja koji su prošli proces preliminarne selekcije, organizovati sajmove zapošljavanja i sprovesti međuregionalno i međuopštinsko posredovanje.
Kada filijala Nacionalne službe nije u mogućnosti da zadovolji iskazanu potrebu poslodavca za traženim profilom, može uspostaviti međuopštinsku, odnosno međuregionalnu saradnju.
Međuopštinsko, odnosno međuregionalno posredovanje Nacionalna služba sprovodi i prema zahtevu tražioca zaposlenja koje želi da radi van mesta prebivališta.
Preliminarna selekcija tražioca zaposlenja
Nacionalna služba na zahtev poslodavca u postupku posredovanja u zapošljavanju vrši preliminarnu selekciju.
U postupku preliminarne selekcije Nacionalna služba je u obavezi da uspostavi kontakt sa licima koja ispunjavaju zahteve poslodavca, informiše ih o uslovima za rad na određenom poslu kod poslodavca, kao i o uslovima ponude, procenjuje spremnost tražilaca zaposlenja za prihvatanje iste.
Preliminarna selekcija vrši se imajući u vidu vrstu i nivo obrazovanja, zanimanja, znanja i veštine i radno iskustvo tražilaca zaposlenja.
Savetovanje usmereno na izbor odgovarajućih poslova i tehnike aktivnog traženja posla
Savetovanje usmereno na izbor odgovarajućeg posla i tehnike aktivnog traženja posla obuhvata:
1. obuke za aktivno traženje posla,
2. usluge u klubu za traženje posla,
3. organizovanje sajmova zapošljavanja,
4. stručna pomoć poslodavcu.
Nezaposleni koji nije odmah spreman za rad, odnosno koji je privremeno sprečen za rad, nije u obavezi da preduzima aktivnosti iz stava 1. ovog člana, dok postoje razlozi zbog kojih je privremeno sprečen za rad.
Nacionalna služba organizuje obuke za aktivno traženje posla, u cilju prevencije dugoročne nezaposlenosti, za nezaposlena i druga lica sa evidencije za koja se proceni da im je potrebna podrška da ovladaju tehnikama aktivnog traženja posla - nauče da napišu radnu biografiju, pripreme za razgovor s poslodavcem i odrede profesionalni cilj.
Nezaposleni u klubu za traženje posla stiče znanja, sposobnosti i veštine za traženje posla kroz:
- individualno i grupno savetovanje o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje,
- informisanje o slobodnim poslovima,
- pomoć u traženju i nalaženju posla i
- druge aktivnosti u cilju aktivacije i motivacije nezaposlenih da aktivno traže zaposlenje.
Nacionalna služba organizuje sajmove zapošljavanja u cilju stvaranja neposrednih uslova za ostvarivanje direktnog susretanja ponude i tražnje kroz promociju nezaposlenih određenih zanimanja i kvalifikacija i zadovoljavanje iskazanih potreba poslodavaca za odgovarajućim profilima.
Nacionalna služba pruža poslodavcu stručnu pomoć u postupku utvrđivanja i sprovođenja mera za prevenciju nezaposlenosti i rešavanje viška zaposlenih, u skladu sa zakonom.
Utvrđivanje individualnog plana zapošljavanja sa nezaposlenim
Individualni plan zapošljavanja kao dokument sadrži mere koje je potrebno preduzeti radi zapošljavanja nezaposlenog i predstavlja osnov za finansiranje i primenu mera aktivne politike zapošljavanja prema nezaposlenom.
Nezaposleni ima obavezu da nakon grupnog informisanja, individualnog razgovora i procene zapošljivosti sa Nacionalnom službom utvrdi individualni plan zapošljavanja, o svim relevantnim i bitnim činjenicama od značaja za zapošljavanje i ostvarivanja prava po osnovu nezaposlenosti i da poštuje sva prava i obaveze koje po njemu ima.
Prvenstvo u izradi individualnog plana zapošljavanja imaju nezaposleni koji, prema Akcionom planu ulaze u kategoriju teže zapošljivih lica.
Nacionalna služba i nezaposleni utvrđuju individualni plan zapošljavanja najkasnije u roku od 90 dana nakon uvođenja u evidenciju nezaposlenog, osim ako se Nacionalna služba i nezaposleni ne sporazumeju drugačije.
Individualnim planom zapošljavanja nezaposleni se uključuje u mere aktivne politike zapošljavanja, na osnovu objektivnih kriterijuma koji odražavaju očekivane teškoće zapošljavanja nezaposlenog i procene zapošljivosti.
Procena zapošljivosti vrši se na osnovu primene određenih kriterijuma i ukupnog koeficijenta koji se dobije njihovom primenom.
Kriterijumi za procenu zapošljivosti su socijalni, obrazovni i stanje na tržištu rada.
Kriterijumi iz stava 3. ovog člana sagledavaju se primenom parametara utvrđenih uputstvom propisanim od strane ministarstva nadležnog za poslove zapošljavanja.
Procena zapošljivosti je u funkciji sužavanja kriterijuma za izbor odgovorajućih mera aktivne politike zapošljavanja, prema individualnim potrebama nezaposlenog i objektivnim potrebama tržišta rada.
Nezaposleni koji nemaju otežani pristup tržištu rada, odnosno koji se suočavaju sa manjim teškoćama pri zapošljavanju u odnosu na druge nezaposlene na konkretnom području, prvenstveno se uključuju u osnovne mere aktivne politike zapošljavanja u posredovanju.
Nezaposleni koji imaju otežan pristup tržištu rada, odnosno koji se suočavaju sa većim teškoćama pri zapošljavanju u odnosu na druge nezaposlene na konkretnom području, pored osnovnih mera aktivne politike zapošljavanja prioritetno se uključuju i u intezivne mere utvrđene Uputstvom propisanim od strane ministarstva nadležnog za poslove zapošljavanja.
Individualni plan zapošljavanja, kao i procena zapošljivosti podleže reviziji.
Revizija iz stava 1. ovog člana vrši se u roku od šest meseci od dana utvrđivanja individualanog plana, odnosno u roku od šest meseci od dana vršenja poslednje procene zapošljivosti, ukoliko individualni plan nije utvrđen.
Revizijom iz stava 1. ovog člana utvrđuje se koje su mere aktivne politike zapošljavanja sprovedene u međuvremenu i na koji način su, pored svih ostalih objektivnih kriterijuma, uticale na nivo zapošljivosti.
Ukoliko dođe do izmena u okolnostima u vezi sa nezaposlenim ili tržištem rada, po potrebi se procena zapošljivosti može vršiti i pre isteka roka od šest meseci od dana utvrđivanja individualnog plana zapošljavanja.
Upućivanje tražioca zaposlenja poslodavcu radi izbora za zasnivanje radnog odnosa ili drugog radnog angažovanja
Filijala Nacionalne službe, na zahtev poslodavca upućuje poslodavcu tražioca zaposlenja ili na drugi način obezbeđuje uspostavljanje neposrednog kontakta tražioca zaposlenja i poslodavca, radi izbora za zasnivanje radnog odnosa ili drugog radnog angažovanja.
Filijala Nacionalne službe, u postupku po zahtevu iz stava 1. ovog člana poziva tražioca zaposlenja koje ispunjava uslove za obavljanje poslova i obaveštava ga o mogućnostima i uslovima za zasnivanje radnog odnosa, vrši selekciju i učestvuje u organizaciji intervjua sa poslodavcem.
Filijala Nacionalne službe, u postupku iz stava 2. ovog člana, u dogovoru sa poslodavcem, određuje način izbora i broj lica tražioca zaposlenja za intervju sa poslodavcem u odnosu na broj traženih lica.
Ukoliko poslodavac traži da Nacionalna služba obavi intervjue sa tražiocima zaposlenja i predloži iste, sa poslodavcem se dogovara mesto i termin za razgovor sa odabranim tražiocem zaposlenja.
Proces obezbeđivanja lica može da traje najduže 15 dana, u zavisnosti od zahteva radnoga mesta i broja traženih izvršioca, odnosno 3 dana od dana dostavljanja zahteva za posredovanjem, ukoliko je reč o obaveštavanju lica o ponudi i rokovima za prijavljivanje, odnosno o upućivanju lica bez prethodno obavljenih intervjua i preliminarne selekcije.
Navedeni rokovi iz prethodnog stava ovog člana su obavezujući osim u slučajevima kada poslodavac zahteva drugačije.
Nacionalna služba, ako je to prethodno dogovoreno kao oblik posredovanja, ima obavezu da učestvuje na razgovoru poslodavca i tražilaca zaposlenja.
Ukoliko postoji problem u obezbeđivanju izvršilaca na osnovu podataka sa evidencije nezaposlenih, Nacionalna služba je u obavezi da obavesti poslodavca o nemogućnosti obezbeđivanja traženih izvršilaca, prema postavljenim uslovima, kao i predlozima za alternativna rešenja.
Filijala Nacionalne službe, pri izboru tražilaca zaposlenja koje upućuje poslodavcu, dužna je da na intervju sa poslodavcem pozove lica čiji profil kompetencija i profesionalnih interesovanja odgovara profilu poslova za koje se posreduje u zapošljavanju.
Nacionalna služba nastoji da obezbedi povratnu informaciju od poslodavca o realizaciji zahteva za posredovanjem u zapošljavanju, kao i o razlozima za eventualni izostanak realizacije.
Tražilac zaposlenja kome se posreduje u zapošljavanju, dužan je da se javi na intervju poslodavcu određenog dana i u vreme radi izbora za zasnivanje radnog odnosa ili druge vrste radnog angažovanja.
Tražilac zaposlenja iz stava 1. ovog člana, koji nije u mogućnosti da se javi, odnosno dođe na intervju sa poslodavcem u dogovoreno vreme, dužan je da blagovremeno, a najkasnije dan pre održavanja intervjua o razlozima nejavljanja obavesti filijalu Nacionalne službe.
Tražilac zaposlenja koji nije bio u mogućnosti da dođe na zakazani intervju, dužan je da lično obavesti filijalu Nacionalne službe, odmah po prestanku opravdanog razloga.
Opravdanim razlozima, u smislu člana 28. ovog pravilnika, smatraju se:
- zdravstvena nesposobnost tražioca zaposlenja ili članova njegove porodice, odnosno domaćinstva;
- smrtni slučaj u porodici, odnosno domaćinstvu tražioca zaposlenja;
- ako je ponuđeno zaposlenje van mesta prebivališta, a prevoz u jednom smeru traje duže od 120 minuta, ili ako poslodavac ne snosi troškove javnog prevoza, odnosno ne obezbeđuje sopstveni prevoz i
- drugi razlozi, nastali bez krivice i volje tražioca zaposlenja.
Opravdanim razlogom smatra se i ako ponuđeno zaposlenje van mesta prebivališta odbije: majka sa detetom do sedam godina života, trudnica, samohrani roditelj sa detetom do deset godina života i roditelji deteta s težim smetnjama u razvoju.
Opravdanost razloga nejavljanja tražioca zaposlenja ceni ovlašćeni zaposleni u filijali Nacionalne službe na osnovu priloženih dokaza o razlozima nejavljanja.
Nacionalna služba može organizovati grupni razgovor poslodavca sa većim brojem tražilaca zaposlenja, selektovanih u skladu sa potrebama poslodavca, radi predstavljanja ponude slobodnih poslova i uslova rada i stvaranja mogućnosti neposrednog predstavljanja tražilaca zaposlenja.
Nacionalna služba može organizovati i individualne razgovore poslodavca sa kandidatima za posao.
Grupni i individualni razgovori iz st. 1. i 2. ovoga člana mogu se organizovati u prostorijama filijale Nacionalne službe.
Nezaposleni koji ostvaruje pravo na materijalno obezbeđenje u skladu sa zakonom, ima pravo na troškove slanja prijave za zaposlenje, kao i troškova javnog prevoza radi razgovora o zapošljavanju sa poslodavcem.
2. Profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere
Profesionalnom orijentacijom i savetovanjem o planiranju karijere, nezaposlenim se pojedinačno ili grupno pruža pomoć pri izboru i promeni zanimanja i traženju zaposlenja.
Nacionalna služba, pravo iz stava 1. ovog člana obezbeđuje profesionalnim informisanjem, savetovanjem, selekcijom, klasifikacijom i drugim savetodavnim aktivnostima usmerenim ka povećanju zapošljivosti tražilaca zaposlenja.
Profesionalno informisanje ostvaruje se individualno, grupno i putem samoinformisanja u Centrima za informisanje i profesionalno savetovanje (CIPS) i kroz druge organizacione oblike i načine kojima se obezbeđuje da relevantne informacije za planiranje i upravljanje karijerom budu dostupne većem broju nezaposlenih i drugih zainteresovanih lica.
Nacionalna služba organizuje sajmove profesionalne orijentacije i/ili učešće na sajmovima obrazovanja u cilju približavanja usluge profesionalnog informisanja većem broju zainteresovanih korisnika.
Profesionalno savetovanje, u skladu sa zakonom i ovim pravilnikom je pružanje pomoći deci, mladima, nezaposlenima i zaposlenima, pri izboru ili promeni zanimanja, obrazovanja i kvalifikacija kao i pri donošenju drugih odluka u vezi sa promenom u karijeri uključujući i profesionalnu rehabilitaciju.
Nacionalna služba organizuje trening samoefikasnosti (ATP-2).
Program je namenjen licima koja su dugoročno nezaposlena i/ili pod rizikom od dugoročne nezaposlenosti u cilju prevencije socijalne isključenosti, podizanja nivoa kompetentnosti i lične efikasnosti u postupku traženja posla putem psihološke podrške.
Profesionalna selekcija realizuje se na zahtev poslodavca/filijale Nacionalne službe radi psihološke procene usklađenosti osobina ličnosti i sposobnosti lica koja traže zaposlenje sa zahtevima posla/radnog okruženja ili sa zahtevanim kriterijumima za uključivanje u programe obrazovanja i obuke.
Poslodavac, zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi filijali Nacionalne službe nadležnoj prema sedištu poslodavca.
Profesionalna klasifikacija realizuje se na zahtev poslodavca, radi provere usklađenosti psihofizičkih karakteristika zaposlenih sa zahtevima poslova, sa ciljem bolje organizacije posla i adekvatne iskorišćenosti ljudskih resursa.
Poslodavac, zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi filijali Nacionalne službe nadležnoj prema sedištu poslodavca.
III FINANSIJSKE MERE AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA
1. Subvencije za zapošljavanje
Subvencije za zapošljavanje može da ostvari poslodavac za zapošljavanje nezaposlenih i to:
1. na novootvorenim radnim mestima (u daljem tekstu: subvencije za otvaranje novih radnih mesta),
2. na upražnjenim radnim mestima,
3. u drugim slučajevima utvrđenim Akcionim planom prema stanju i kretanjima na tržištu rada.
1.1. Subvencije za otvaranje novih radnih mesta
Poslodavac može ostvariti pravo na subvenciju za otvaranje novih radnih mesta, u jednokratnom iznosu, radi zapošljavanja određenog broja nezaposlenih utvrđenih Akcionim planom.
Visina subvencije iz stava 1. ovog člana, utvrđuje se Akcionim planom i može biti različita u zavisnosti od prioriteta koji se utvrđuju Akcionim planom (razvijenost regiona, teže zapošljiv nezaposleni i sl.).
Direktor Nacionalne službe donosi odluku o raspisivanju javnog poziva za dodelu subvencije.
Subvencija za otvaranje novih radnih mesta može da se odobri na osnovu javnog poziva, podnetog zahteva sa biznis planom i druge dokumentacije koju dostavlja podnosilac zahteva u skladu sa javnim pozivom.
Podnosiocu zahteva može se odobriti subvencija ako:
1) je ekonomski sposoban;
2) je biznis plan ekonomski opravdan;
3) broj zaposlenih nije smanjen za prethodni period, definisan javnim pozivom, osim u slučaju normalne fluktuacije zaposlenih;
4) je uredno izmirivao obaveze po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za zaposlene, kao i obaveze po osnovu javnih prihoda za period definisan javnim pozivom;
5) je podnosilac zahteva, nad kojim je vođen stečajni postupak i kod koga je usvojen i u celini izvršen plan reorganizacije, uspešno poslovao najmanje 12 meseci;
6) je podnosilac zahteva, koji je kupio privredni subjekat nad kojim je okončan stečajni postupak ili likvidacija, uspešno poslovao najmanje 12 meseci od dana kupovine;
7) ima izmirene ugovorne obaveze i izmirena potraživanja prema Nacionalnoj službi za prethodni period, osim za obaveze čija je realizacija u toku u skladu sa ugovorom;
8) se zahtev za učešće u finansiranju programa ne odnosi na zapošljavanje nezaposlenog kojem je prethodni radni odnos prestao u periodu kraćem od 6 meseci, od dana podnošenja zahteva, kod istog poslodavca ili poslodavca koji je osnivač ili povezano lice sa podnosiocem zahteva i
9) ispunjava druge uslove utvrđene javnim pozivom.
Subvenciju može ostvariti i poslodavac, odnosno podnosilac zahteva koji zapošljava lica za čijim radom je prestala potreba kod drugog poslodavca, u skladu sa programom rešavanja viška zaposlenih, na koje je dato mišljenje i predlog mera od strane Nacionalne službe.
Odluku o odobravanju subvencije poslodavcu za otvaranje novih radnih mesta, kojima se stvaraju uslovi za zapošljavanje do 19 nezaposlenih donosi direktor filijale Nacionalne službe, a za zapošljavanje 20 i više nezaposlenih direktor Nacionalne službe, uz prethodnu saglasnost Upravnog odbora.
Direktor filijale Nacionalne službe i podnosilac zahteva u roku do 30 dana od dana donošenja odluke o odobravanju subvencije, zaključuju ugovor, kojim se uređuju međusobna prava i obaveze i na osnovu koga se vrši isplata subvencije.
Podnosilac zahteva dužan je da, pri zaključivanju ugovora, dostavi Nacionalnoj službi odgovarajuću dokumentaciju i sredstvo obezbeđenja u skladu sa javnim pozivom.
Sredstvo obezbeđenja iz stava 2. ovog člana, čuva se na zakonom propisani način u filijali Nacionalne službe, za vreme trajanja ugovorne obaveze.
Filijala Nacionalne službe je dužna da o deponovanim sredstvima obezbeđenja vodi odgovarajuću evidenciju.
Korisnik subvencije, dužan je da omogući Nacionalnoj službi praćenje realizacije ugovornih obaveza najmanje u periodu definisanim ugovorom.
Ako u toku trajanja ugovorne obaveze korisnik subvencije ne ispuni obaveze utvrđene ugovorom, dužan je da vrati iznos isplaćene subvencije uz pripadajuću zakonsku kamatu.
1.2. Subvencije za zapošljavanje na upražnjenim radnim mestima
Subvencije za zapošljavanje na upražnjenim radnim mestima mogu se odobriti poslodavcu za zapošljavanje nezaposlenih koji pripadaju kategoriji teže zapošljivih u skladu sa Zakonom i Akcionim planom.
Subvencija iz stava 1. ovog člana odobrava se po kriterijumima i načinu utvrđenim kao kod subvencije za otvaranje novih radnih mesta.
Mere za podsticanje i podršku samozapošljavanju usmerene su ka dodeli sredstava i nefinansijske podrške nezaposlenom kroz edukativne programe, prevashodno u prvim godinama poslovanja.
Nefinansijska podrška samozapošljavanju ostvaruje se kroz sledeće mere:
- informativne i savetodavne usluge u poslovnim centrima,
- obuke iz preduzetništva i
- mentoring i specijalističke obuke.
Finansijska podrška samozapošljavanju ostvaruje se kroz sledeće mere:
- subvenciju za samozapošljavanje i
- isplata novčane naknade u jednokratnom iznosu radi samozapošljavanja.
2.1. Informativne i savetodavne usluge u poslovnim centrima
Nezaposleni koji se izjasni da želi da koristi sredstva Nacionalne službe kroz meru subvencije za samozapošljavanje, odnosno podnese zahtev za isplatu novčane naknade u jednokratnom iznosu za samozapošljavanje, može ostvariti i pravo na pomoć pri samozapošljavanju od strane poslovnog centra filijale Nacionalne službe.
Pomoć iz stava 1. ovog člana obuhvata poslovno informisanje, savetovanje i pomoć, naročito u:
- pružanju informacija i stručne pomoći značajnih za otpočinjanje obavljanja delatnosti;
- pružanju pomoći za osnivanje samostalne delatnosti i načinu popunjavanja i dostavljanja obrazaca i dokumenata Nacionalne službe;
- motivisanju lica orijentisanih ka preduzetništvu;
- upoznavanju sa tržišno ostvarivim biznis idejama;
- pružanju saveta o načinu i postupku ostvarivanja prava i izvršavanja obaveza i pomoć o načinu popunjavanja i dostavljanja Nacionalnoj službi obrazaca i dokumenata;
- pružanju obaveštenja o zakonima, podzakonskim propisima, kolektivnim ugovorima i drugim opštim aktima, pravima, obavezama i odgovornostima poslodavaca i zaposlenih, kao i njihovih udruženja, koji se odnose na zapošljavanje i osiguranje za vreme nezaposlenosti.
Pomoć iz stava 2. ovog člana, može ostvariti i drugi nezaposleni, zaposleni koji traži promenu zaposlenja, višak zaposlenih i poslodavac.
Nezaposleni koji iskažu interesovanje za započinjanje sopstvenog posla, dužni su da pohađaju obuku iz preduzetništva u cilju podizanja nivoa informisanosti i kompetentnosti za otpočinjanje sopstvenog posla, kao i sticanja uslova za konkurisanje za subvenciju za samozapošljavanje.
Kriterijume za formiranje grupa polaznika obuka, kao i prioritete utvrđuje Nacionalna služba.
2.3. Mentoring i specijalističke obuke
Novoosnovani privredni subjekti - korisnici subvencije za samozapošljavanje mogu da učestvuju u mentoringu i specijalističkim obukama koje organizuje Nacionalna služba.
Mentoring i specijalističke obuke su usluge kojima se pruža pomoć novoosnovanim subjektima korisnicima sredstava podrške samozapošljavanja u cilju njihovog opstanka na tržištu.
2.4. Subvencija za samozapošljavanje
Pravo na subvenciju za samozapošljavanje, nezaposleni ostvaruje za osnivanje radnje, zadruge, poljoprivrednog gazdinstva ili drugog oblika preduzetništva ili udruživanjem više nezaposlenih, kao i osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos.
Visina subvencije iz stava 1. ovog člana, utvrđuje se Akcionim planom i može biti različita u zavisnosti od prioriteta koji se utvrđuju akcionim planom (razvijenost regiona, teže zapošljiv nezaposleni i sl.).
Direktor Nacionalne službe donosi odluku o raspisivanju javnog poziva za dodelu subvencije.
Odluku o odobravanju subvencije za samozapošljavanje donosi direktor filijale Nacionalne službe.
Subvencija za samozapošljavanje odobrava se na osnovu javnog poziva, podnetog zahteva sa biznis planom i druge dokumentacije koju dostavlja podnosilac zahteva.
Podnosiocu zahteva može se odobriti subvencija ako:
1) je završio instruktivnu obuku za samozapošljavanje po planu i programu obuke u organizaciji Nacionalne službe ili druge odgovarajuće organizacije, a u cilju podizanja nivoa informisanosti i kompetentnosti za otpočinjanje sopstvenog posla i
2) ispunjava druge uslove utvrđene javnim pozivom.
Direktor filijale Nacionalne službe i podnosilac zahteva, na osnovu donete odluke o odobravanju subvencije, u roku do 60 dana zaključuju ugovor, kojim se uređuju međusobna prava i obaveze i na osnovu koga se vrši isplata subvencije.
Podnosilac zahteva dužan je da pri zaključivanju ugovora dostavi Nacionalnoj službi odgovarajuću dokumentaciju i sredstvo obezbeđenja u skladu sa javnim pozivom.
Sredstvo obezbeđenja iz stava 2. ovog člana čuva se na zakonom propisani način u filijali Nacionalne službe, za vreme trajanja ugovorne obaveze.
Filijala Nacionalne službe je dužna da o deponovanim sredstvima obezbeđenja, vodi odgovarajuću evidenciju.
Korisnik subvencije dužan je da omogući Nacionalnoj službi praćenje realizacije ugovornih obaveza najmanje u periodu definisanim ugovorom.
Ako u toku trajanja ugovorne obaveze korisnik subvencije ne ispuni obaveze utvrđene ugovorom, dužan je da vrati iznos isplaćene subvencije uz pripadajuću zakonsku kamatu.
2.5. Isplata novčane naknade u jednokratnom iznosu radi samozapošljavanja
Korisniku novčane naknade, može se na njegov zahtev, isplatiti novčana naknada u jednokratnom iznosu za samozapošljavanje.
Sredstva iz stava 1. ovog člana odobravaju se na zahtev nezaposlenog koji je ostvario pravo na novčanu naknadu i kome je rešenje za ostvarivanje ovog prava postalo konačno.
Zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se nadležnoj filijali Nacionalne službe.
Direktor filijale Nacionalne službe donosi odluku o odobravanju jednokratne isplate novčane naknade.
Korisnik sredstava, kome je odlukom iz stava 1. ovog člana, odobrena isplata jednokratne novčane naknade, dužan je da najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema odluke, nadležnoj filijali Nacionalne službe dostavi:
1) rešenje nadležnog organa o upisu u registar;
2) ugovor o otvaranju računa kod banke i
3) sredstvo obezbeđenja ugovornih obaveza.
Međusobna prava i obaveze između Nacionalne službe i korisnika sredstava, uređuju se ugovorom.
Korisnik sredstava, koji bez opravdanih razloga u propisanom roku ne dostavi dokaze iz stava 2. ovog člana, smatraće se da je odustao od zahteva za jednokratnu isplatu novčane naknade.
Novčana naknada u jednokratnom iznosu za samozapošljavanje isplaćuje se za preostalo vreme isplatnog perioda i obračunava prema mesečnom iznosu utvrđenom konačnim rešenjem o priznavanju prava na novčanu naknadu.
Korisniku novčane naknade kome je pravo na novčanu naknadu priznato u trajanju do zaposlenja, odnosno do ispunjenja uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju, jednokratni iznos novčane naknade za samozapošljavanje obračunava se za preostalo vreme do ispunjenja uslova za starosnu penziju, u skladu sa zakonom, odnosno za preostalo vreme, a najduže do 24 meseca.
Korisnik sredstava, dužan je da obavlja delatnost, najmanje onoliko vremena za koje mu je jednokratno isplaćena novčana naknada.
Evidencija o korisniku sredstava iz stava 1. ovog člana, prestaje da se vodi danom osnivanja privrednog subjekta.
Korisnik sredstava, koji nije u mogućnosti da obavlja delatnost najmanje onoliko vremena za koje mu je jednokratno isplaćena novčana naknada, dužan je da vrati iznos jednokratne novčane naknade.
Korisniku sredstava iz stava 1. ovog člana, Nacionalna služba nastavlja da isplaćuje novčanu naknadu u skladu sa Zakonom, za preostalo vreme od dana izmirenja obaveze.
Korisnik novčane naknade kome je novčana naknada isplaćena u jednokratnom iznosu radi samozapošljavanja može ponovo da ostvari pravo na novčanu naknadu, ako po isteku vremena za koje mu je isplaćena novčana naknada u jednokratnom iznosu ponovo ispuni uslove za priznavanje prava na novčanu naknadu.
Korisnik novčane naknade iz stava 1. ovog člana koji ponovo ostvari pravo na novčanu naknadu ima pravo na jednokratnu isplatu novčane naknade radi samozapošljavanja do ispunjavanja uslova za ostvarivanje prava na penziju.
3. Dodatno obrazovanje i obuka
Dodatno obrazovanje i obuku organizuje Nacionalna služba na zahtev poslodavca ili za potrebe tržišta rada.
Nezaposleni i zaposleni za čijim je radom prestala potreba kod poslodavca, a kome nije moguće obezbediti odgovarajuće zaposlenje, može se uključiti u meru dodatnog obrazovanja i obuke, koja obuhvata proces teorijskog i praktičnog osposobljavanja u cilju sticanja novih znanja i veština radi zapošljavanja, odnosno stvaranja mogućnosti za zapošljavanje i samozapošljavanje.
Nacionalna služba samostalno sprovodi Godišnji program dodatnog obrazovanja i obuke za potrebe tržišta rada, kod poslodavca kao obuku na radu, ili preko specijalizovanih izvođača obuka sa kojima, po prethodno sprovedenom postupku javnih nabavki, ugovara sprovođenje pojedinačnih programa.
Program iz stava 1. ovog člana utvrđuje se Akcionim planom.
Nacionalna služba može na zahtev poslodavca da organizuje dodatno obrazovanje i obuku zaposlenih za čijim radom je prestala potreba u skladu sa zakonom i Akcionim planom.
Poslodavac iz stava 3. ovog člana je dužan da dostavi i program za rešavanje viška zaposlenih, odnosno odluku o utvrđivanju zaposlenih koji su višak, ako se sredstva odobravaju za finansiranje obuke viška zaposlenih.
Troškove dodatnog obrazovanja i obuke koje organizuje Nacionalna služba za poznatog poslodavca, snosi poslodavac.
Nacionalna služba može da učestvuje u finansiranju stvarnih troškova dodatnog obrazovanja i obuke nezaposlenih iz stava 1. ovog člana ako se traži obuka za zanimanje u kojem na evidenciji nema nezaposlenih, odnosno ima nezaposlenih koji nemaju odgovarajuća znanja i veštine za obavljanje poslova u zanimanju.
Nacionalna služba finansira troškove dodatnog obrazovanja i obuke koje organizuje za potrebe tržišta rada, a sredstva se odobravaju izvršiocu posla - obrazovnoj ili drugoj organizaciji kojoj je ugovorom poverena organizacija obuke.
Obuka za potrebe tržišta rada može biti sprovedena kod poslodavca kao obuka na radnom mestu, u učionicama i kabinetima za praksu i kombinovano.
Obuke za potrebe tržišta rada može da organizuje i sprovodi Nacionalna služba u svojim prostorijama ili kombinovano sa obukom na radnom mestu kod poslodavca, uz angažovanje kvalifikovanih instruktora.
Sredstva za finansiranje mera dodatnog obrazovanja i obuke odobravaju se na osnovu podnetog zahteva i objavljenog javnog poziva, u skladu sa Godišnjim programom dodatnog obrazovanja i obuke utvrđenim Akcionim planom.
Sredstva za finansiranje mera dodatnog obrazovanja i obuke za zaposlene za čijim je radom prestala potreba kod poslodavca odobravaju se u skladu sa Godišnjim programom dodatnog obrazovanja i obuke utvrđenim Akcionim planom.
Direktor Nacionalne službe donosi odluku o raspisivanju javnog poziva za dodelu sredstava iz stava 1. ovog člana.
Uslovi i kriterijumi za finansiranje mera dodatnog obrazovanja i obuke, osim obuka za zaposlene za čijim je radom prestala potreba kod poslodavca, bliže se uređuju javnim pozivom u skladu sa Godišnjim programom dodatnog obrazovanja i obuke.
Odluku o odobravanju sredstava za dodatno obrazovanje i obuku u koje je uključeno do 19 nezaposlenih donosi direktor filijale Nacionalne službe uz prethodnu saglasnost nadležnog sektora, a odluku u koje je uključeno preko 20 nezaposlenih donosi direktor Nacionalne službe uz prethodnu saglasnost Upravnog odbora.
Nezaposleni koji završe dodatno obrazovanje i obuku dobijaju ispravu o osposobljenosti za obavljanje poslova za koje su obučeni.
Nezaposleni je dužan da prihvati odgovarajuće dodatno obrazovanje i obuku na koju ga uputi Nacionalna služba u cilju zapošljavanja ili povećanja mogućnosti za zapošljavanje u skladu sa individualnim planom za zapošljavanje.
Međusobna prava i obaveze nezaposlenog koji je upućen na dodatno obrazovanje i obuku i Nacionalne službe uređuju se ugovorom.
Korisnik sredstava dužan je da, pri zaključivanju ugovora, dostavi Nacionalnoj službi odgovarajuće sredstvo obezbeđenja u skladu sa javnim pozivom.
Nezaposleni za vreme dodatnog obrazovanje i obuke ima pravo na besplatne udžbenike i troškove prevoza u visini utvrđenoj ugovorom zaključenim između Nacionalne službe i nezaposlenog.
Nezaposleni za vreme dodatnog obrazovanja i obuke osiguran je za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, u skladu sa zakonom.
Poslodavac koji u celosti ili delimično ne izvrši ugovornu obavezu, odnosno njegovom krivicom se prekine dodatno obrazovanje i obuka, dužan je da Nacionalnoj službi nadoknadi troškove dodatnog obrazovanja i obuke uvećane za iznos zakonom uvećane kamate.
4. Podsticaji za korisnike novčane naknade
Nezaposleni koji je korisnik novčane naknade za slučaj nezaposlenosti najmanje tri meseca od momenta priznavanja prava, a zasnuje radni odnos na neodređeno vreme, ima pravo na jednokratni podsticaj za zapošljavanje u visini od 30% od ukupnog iznosa novčane naknade, bez doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koja bi mu bila isplaćena za preostalo vreme do isteka prava na novčanu naknadu.
Korisnik novčane naknade može da ostvari pravo iz stava 1. ovog člana samo za zasnivanje jednog radnog odnosa u periodu trajanja istog prava na novčanu naknadu, ako podnese pismeni zahtev u roku od 30 dana od dana zasnivanja tog radnog odnosa.
Korisnik novčane naknade, dužan je da uz zahtev nadležnoj filijali Nacionalne službe dostavi:
1) ugovor o radu na neodređeno vreme zaključen sa poslodavcem,
2) kopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje i
3) rešenje o priznavanju prava na novčanu naknadu.
Zahtev za isplatu jednokratnog podsticaja za zapošljavanje, korisnik novčane naknade podnosi filijali Nacionalne službe u kojoj je ostvario pravo na novčanu naknadu.
Obaveze korisnika prava iz stava 1. ovog člana regulišu se ugovorom.
Korisnik novčane naknade koji je ostvario pravo na jednokratni podsticaj za zapošljavanje, a kome radni odnos prestane pre isteka vremena za koje mu je priznato pravo na novčanu naknadu, može ostvariti pravo na nastavak isplate novčane naknade za preostalo vreme u utvrđenom iznosu, pod uslovom da prethodno izvrši povraćaj sredstava ostvarenih jednokratnim podsticajem.
Korisnik novčane naknade kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje mu je priznato pravo na novčanu naknadu i ostvario pravo na nastavak isplate novčane naknade za preostalo vreme, ne može ponovo da ostvari pravo na jednokratni podsticaj za zapošljavanje u periodu trajanja istog prava.
Korisnik novčane naknade može da ostvari pravo na podsticaj za zapošljavanje samo za zasnivanje jednog radnog odnosa u periodu trajanja istog prava na novčanu naknadu.
5. Zapošljavanje na javnim radovima
Javni radovi su radovi koji se organizuju od interesa za Republiku Srbiju u cilju zapošljavanja, očuvanja i unapređenja radnih sposobnosti nezaposlenih, kao i radi ostvarivanja određenog društvenog interesa.
Javni radovi se sprovode u oblastima utvrđenim Akcionim planom na osnovu javnog konkursa.
Odluku o raspisivanju javnog konkursa donosi direktor Nacionalne službe, a odluku o odobravanju sprovođenja javnih radova donosi direktor Nacionalne službe uz prethodnu saglasnost Upravnog odbora.
Direktor filijale Nacionalne službe i podnosilac prijave, na osnovu donete odluke o odobravanju sprovođenja javnih radova, zaključuju ugovor kojim se uređuju međusobna prava i obaveza, u roku predviđenom javnim konkursom.
Podnosilac prijave dužan je da, pri zaključivanju ugovora dostavi Nacionalnoj službi odgovarajuću dokumentaciju i sredstvo obezbeđenja u skladu sa javnim konkursom.
Sredstvo obezbeđenja iz stava 2. ovog člana čuva se na zakonom propisani način u filijali Nacionalne službe, za vreme trajanja ugovorne obaveze.
Filijala Nacionalne službe je dužna da o deponovanim sredstvima obezbeđenja vodi odgovarajuću evidenciju.
Poslodavac izvođač javnog rada dužan je da namenski utroši dodeljena sredstva u skladu sa ugovorom.
Poslodavac izvođač javnog rada dužan je da omogući Nacionalnoj službi praćenje realizacije ugovornih obaveza.
Ukoliko poslodavac izvođač javnog rada ne izvrši obavezu iz ugovora zaključenog sa Nacionalom službom, dužan je da izvrši povraćaj sredstava Nacionalnoj službi uz pripadajuću zakonsku kamatu.
6. Druge mere usmerene ka zapošljavanju lica koja traže zaposlenje
Programom rada Nacionalne službe u skladu sa Akcionim planom, mogu se utvrditi druge mere za podsticanje zapošljavanja, povećanja zapošljivosti i mogućnosti za zapošljavanje određenih kategorija nezaposlenih.
Nezaposleni može pre uključivanja u mere aktivne politike zapošljavanja, odnosno u postupku posredovanja u zapošljavanju ili ostvarivanja drugog prava po osnovu nezaposlenosti, biti upućen na proveru zdravstvenih sposobnosti o trošku Nacionalne službe, ako postoji sumnja u zdravstvenu sposobnost nezaposlenog.
Podaci o ispitivanju zdravstvene sposobnosti nezaposlenog su poverljivi i dostavljaju se Nacionalnoj službi - ovlašćenom zaposlenom koji posreduje u njegovom zapošljavanju.
Nacionalna služba snosi troškove ispitivanja zdravstvene sposobnosti iz stava 1. ovog člana.
Upućivanje nezaposlenog iz stava 1. ovog člana i visina troškova za ispitivanje zdravstvene sposobnosti uređuju se ugovorom koji zaključuju Nacionalna služba i odgovarajuća zdravstvena ustanova.
Nezaposleni koga Nacionalna služba uputi radi zasnivanja radnog odnosa na poslovima za čije obavljanje su propisani posebni uslovi rada (rad na visini, pod vodom, pod zemljom i sl.), ima pravo na naknadu troškova specijalističkih zdravstvenih pregleda i troškova izdavanja uverenja o zdravstvenoj sposobnosti za rad.
Nezaposleni maloletni, koga Nacionalna služba uputi radi zasnivanja radnog odnosa ima pravo na naknadu troškova zdravstvenih pregleda i troškova izdavanja uverenja o zdravstvenoj sposobnosti za rad.
IV MERE AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA OSOBA SA INVALIDITETOM
Aktivna politika zapošljavanja osoba sa invaliditetom podrazumeva mere u cilju podsticanja zapošljavanja i samozapošljavanja osoba sa invaliditetom, kao i mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije u cilju osposobljavanja za odgovarajući posao, zapošljavanja, održanja zaposlenja, napredovanja ili promene profesionalne karijere (u daljem tekstu: mere aktivne politike zapošljavanja osoba sa invaliditetom).
Mere aktivne politike zapošljavanja osoba sa invaliditetom sprovodi Nacionalna služba u skladu sa ovim pravilnikom i Pravilnikom o uslovima, kriterijumima i standardima za sprovođenje mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije osoba sa invaliditetom.
Međusobni odnosi Nacionalne službe i korisnika prava na mere aktivne politike zapošljavanja osoba sa invaliditetom regulišu se ugovorom.
Mere aktivne politike zapošljavanja osoba sa invaliditetom sprovode se pod uslovom da je:
- osoba sa invaliditetom na evidenciji Nacionalne službe;
- izvršena procena profesionalnih mogućnosti osobe sa invaliditetom;
- utvrđen individualni plan zapošljavanja.
Osobe sa invaliditetom mogu da se zapošljavaju pod opštim uslovima, odnosno pod posebnim uslovima, u zavisnosti od procene profesionalnih mogućnosti i radne sposobnosti.
Opšti uslovi za zapošljavanje osoba sa invaliditetom podrazumevaju zapošljavanje kod poslodavca bez prilagođavanja poslova radnog mesta, ili poslova i radnog mesta.
Posebni uslovi za zapošljavanje osoba sa invaliditetom podrazumevaju zapošljavanje kod poslodavaca uz prilagođavanje poslova radnog mesta, ili poslova i radnog mesta.
Mere aktivne politike zapošljavanja osoba sa invaliditetom su:
1) refundacija troškova prilagođavanja radnog mesta;
2) subvencija zarade osoba sa invaliditetom bez radnog iskustva;
3) podrška samozapošljavanju;
4) mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije i
5) druge mere utvrđene Akcionim planom i projektima koji se realizuju u saradnji sa domaćim i međunarodnim organizacijama i institucijama.
1) Refundacija troškova prilagođavanja radnog mesta
Poslodavac koji zaposli osobu sa invaliditetom pod posebnim uslovima, kojoj je zbog vrste i težine invalidnosti potrebno prilagoditi poslove radno mesto ili poslove i radno mesto, može ostvariti pravo na refundaciju primerenih troškova.
Pod prilagođavanjem poslova podrazumeva se prilagođavanje radnog procesa i radnih zadataka.
Pod prilagođavanjem radnog mesta podrazumeva se tehničko i tehnološko opremanje radnog mesta, sredstava za rad, prostora i opreme u skladu sa mogućnostima i potrebama osoba sa invaliditetom.
Pored prilagođavanja poslova i radnog mesta, osobi sa invaliditetom može se obezbediti i stručna pomoć kod uvođenja u posao ili na radnom mestu, kroz savetovanje, osposobljavanje, usluge asistencije i podrške na radnom mestu, praćenje pri radu, razvoj ličnih metoda i ocenjivanje efikasnosti.
Bliži uslovi i merila za ostvarivanje prava iz ovog člana utvrđuju se javnim pozivom, koji se raspisuje na osnovu odluke direktora.
2) Subvencija zarade osoba sa invaliditetom bez radnog iskustva
Poslodavac koji na neodređeno vreme zaposli osobu sa invaliditetom bez radnog iskustva, ima pravo na subvenciju zarade za tu osobu u trajanju od 12 meseci, u visini minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu.
Subvencija zarade iz stava 1. ovog člana odobrava se na osnovu podnetog zahteva poslodavca.
Zahtev poslodavca iz stava 2. ovog člana podnosi se u roku od 30 dana od dana zasnivanja radnog odnosa sa osobom sa invaliditetom nadležnoj filijali Nacionalne službe prema sedištu poslodavca.
Osobe sa invaliditetom mogu ostvariti pravo na podršku samozapošljavanju pod uslovima i na način predviđen za podršku samozapošljavanju nezaposlenih.
4) Mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije
Osobe sa invaliditetom uključuju se u mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije pod opštim uslovima ili po prilagođenim programima, i to:
1) profesionalno informisanje, karijerno vođenje i savetovanje;
2) razvoj motivacije, motivacioni treninzi, stručna podrška, praćenje i procena rezultata;
3) programi radnog osposobljavanja, dokvalifikacije, prekvalifikacije, programi za sticanje i unapređenje radnih i radno socijalnih znanja, veština i sposobnosti i unapređenje radne i radno socijalne integracije;
4) predlozi i obuke za primenu adekvatnih tehničkih i tehnoloških rešenja u cilju podizanja efikasnosti osobe sa invaliditetom u učenju i radu, kao i službe podrške neophodne za uključivanje u obrazovni i radni proces;
5) edukacija i trening seminari za poslodavce, stručna lica i javnost;
6) druge mere i aktivnosti.
Mere profesionalnog informisanja i karijernog vođenja i savetovanja, kao i razvoj motivacije kroz stručnu podršku, praćenje i procenu rezultata jesu:
1) uspostavljanje kontakata sa poslodavcima;
2) grupno i individualno informisanje;
3) savetovanje;
4) selekcija i klasifikacija;
5) sajmovi zapošljavanja;
6) sajmovi profesionalne orijentacije i planiranja karijere;
7) individualni savetodavni rad;
8) druge mere.
Uspostavljanje kontakata sa poslodavcima podrazumeva povezivanje osoba sa invaliditetom i poslodavaca kroz:
1) ispitivanje potreba poslodavaca za zapošljavanjem određenih profila radnika i promocija socijalno odgovornog poslovanja;
2) informisanje o mogućnostima zadovoljenja potreba za zapošljavanjem, obilazak i neposredni kontakt sa poslodavcem;
3) organizovanje tematskih sastanaka i grupnih razgovora u vezi sa zapošljavanjem osoba sa invaliditetom.
Grupno i individualno informisanje osoba sa invaliditetom podrazumeva informisanje o: zakonima i drugim opštim aktima iz oblasti zapošljavanja, pravima, obavezama i odgovornostima nezaposlenih, zaposlenih i poslodavaca, kao i o uslugama profesionalne rehabilitacije i drugim uslugama Nacionalne službe.
Savetovanje osoba sa invaliditetom podrazumeva skup mera i aktivnosti koje stručna lica Nacionalne službe preduzimaju u saradnji sa osobom sa invaliditetom radi utvrđivanja individualnih potreba, procene zapošljivosti, odnosno profesionalnih mogućnosti i planiranja mera i aktivnosti koje treba sprovesti u cilju zapošljavanja, kao i pružanje druge vrste stručne pomoći.
Pod selekcijom i klasifikacijom podrazumeva se izbor određenog broja osoba sa invaliditetom u skladu sa zahtevima poslodavaca.
Sajmovi zapošljavanja podrazumevaju direktno susretanje ponude i tražnje u cilju promocije zapošljavanja nezaposlenih i zadovoljenja potreba poslodavaca.
Osobe sa invaliditetom se uključuju u sajmove zapošljavanja pod opštim uslovima, a mogu se organizovati i prilagođeni sajmovi zapošljavanja osoba sa invaliditetom radi promocije zapošljavanja i zadovoljenja potreba poslodavaca.
Sajmovi profesionalne orijentacije i planiranja karijere podrazumevaju prevenciju pogrešnog izbora zanimanja kroz:
1) informisanje o mreži škola, područjima rada, obrazovnim profilima i zanimanjima;
2) razvijanje sposobnosti osobe sa invaliditetom za samoprocenu ličnih potencijala;
3) informisanje osobe sa invaliditetom o uslugama u okviru profesionalne orijentacije i planiranja karijere.
Individualni savetodavni rad podrazumeva aktivnost tokom koje stručno lice Nacionalne službe u direktnom kontaktu sa osobom sa invaliditetom saznaje činjenice koje su od uticaja na zapošljavanje - obrazovanje, znanja i veštine, socijalno okruženje, radno iskustvo, profesionalni ciljevi, individualne mogućnosti, motivaciju za obavljanje konkretnih poslova, tehnička i tehnološka rešenja ili potrebom za službama podrške i druge činjenice od uticaja na podizanje nivoa zapošljivosti.
Stručna pomoć predstavlja sagledavanje i ukazivanje na mogućnosti profesionalnog razvoja osobe sa invaliditetom, mogućnosti prilagođavanja poslova i radnog mesta, primenu tehničkih i tehnoloških rešenja i/ili službe podrške potrebne za efikasno učenje i rad, prevenciju pogrešnog izbora zanimanja, kao i povećanje kompetativnosti osobe sa invaliditetom na tržištu rada.
Mere i aktivnosti razvoja motivacije i pružanja stručne podrške podrazumevaju:
1) obuka za aktivno traženje posla - ATP 1;
2) klub za traženja posla;
3) trening samoefikasnosti - ATP 2;
4) praćenje i procenu rezultata;
5) druge mere.
Obuka za aktivno traženje posla - ATP 1 podrazumeva:
1) pravilno određivanje profesionalnog cilja, znanja, veština, sposobnosti i potencijala, kao i motivaciju za profesionalni razvoj;
2) motivaciju za aktivno traženje posla, promenu zanimanja i dalje samoobrazovanje;
3) jačanje samopouzdanja i kompetentnosti u postupku traženja posla;
4) upućivanje na moguće izvore informacija o slobodnim radnim mestima i potencijalnim poslodavcima;
5) informisanje o uslugama koje pružaju nosioci profesionalne rehabilitacije;
6) pripremu radne biografije;
7) pripremu za razgovor, odnosno predstavljanje poslodavcu;
8) osposobljavanje za samoprocenu i promenu strategije u slučaju neuspeha u traženju posla.
U klubu za traženje posla sprovode se aktivnosti podizanja motivacije i to:
1) postizanje fleksibilnosti osobe sa invaliditetom u adaptaciji na neuspeh prilikom aktivnog traženja posla;
2) razmena iskustava članova kluba u traženju posla;
3) edukacija osobe sa invaliditetom za razvijanje veština koje doprinose uspešnom traženju posla;
4) edukacija osobe sa invaliditetom za razvijanje veština koje doprinose uspešnom prevazilaženju stresa, boljem upravljanju vremenom;
5) podizanje nivoa samopouzdanja za aktivno traženje posla;
6) dostupnost izvora informacija o slobodnim poslovima i poslodavcima.
Trening samoefikasnosti - ATP 2 podrazumeva:
1) prevenciju socijalne isključenosti osobe sa invaliditetom;
2) podizanje nivoa kompetentnosti i psihološko osnaživanje;
3) redukciju stresa usled gubitka posla ili prolongiranog traženja posla.
Praćenje i procena rezultata osobe sa invaliditetom podrazumeva sagledavanje profesionalne karijere, funkcionisanja u radu i učenju, motivaciju, radno iskustvo, veštine, dostignuto obrazovanje, specifična znanja i osposobljenost, motivaciju za zapošljavanje i obrazovanje, stavove i očekivanja vezano za profesionalnu karijeru, uticaj socijalnih faktora i druge činjenice od uticaja na zapošljivost osobe sa invaliditetom.
Praćenje i procena rezultata osobe sa invaliditetom vrši se redovno i nakon završetka pojedine mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije, a najmanje na svaka tri meseca revizijom procene profesionalnih mogućnosti osobe sa invaliditetom i individualnog plana zapošljavanja.
Mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije koje se odnose na predloge i obuke za primenu adekvatnih tehničkih i tehnoloških rešenja, u cilju podizanja efikasnosti osobe sa invaliditetom u učenju i radu ili službe podrške, podrazumevaju niz aktivnosti koje se preduzimaju u slučajevima:
1) kad poslodavac zapošljava osobu sa invaliditetom kojoj je potrebno prilagođavanje poslove i/ili radno mesto u smislu uklanjanja arhitektonskih, informaciono-komunikacionih ili drugih barijera i primenu savremenih tehničkih rešenja i/ili obezbediti službu podrške neophodnu za nesmetan rad osobe sa invaliditetom;
2) kad osoba sa invaliditetom koja se zapošljava pod posebnim uslovima osniva sopstveno privredno društvo, radnju ili drugi oblik organizovanja;
3) u drugim slučajevima kad postoji potreba podizanja efikasnosti osobe sa invaliditetom u učenju i radu.
Stručno lice Nacionalne službe proverava stanje kod poslodavca i daje mišljenje i preporuku o potrebi prilagođavanja poslova i/ili radnog mesta u skladu sa potrebama osobe sa invaliditetom.
Radi davanja konačnog mišljenja i preporuke iz stava 2. ovog člana stručno lice Nacionalne službe pribavlja mišljenje organizacije ili udruženja osoba sa invaliditetom te vrste invalidnosti.
Na osnovu konačnog mišljenja i procene stručnog lica Nacionalne službe mogu se, na osnovu zahteva poslodavca, odobriti i sredstva za prilagođavanje poslova i/ili radnog mesta kao mere aktivne politike zapošljavanja ili obezbediti službe podrške potrebne za nesmetan rad osobe sa invaliditetom.
Nacionalna služba, kao nosilac mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije, edukuje i pruža stručnu pomoć poslodavcima koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom, stručnim licima u preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i kod poslodavca, kao i drugim zainteresovanim licima, organima ili organizacijama koja doprinosi jednoobraznom i inkluzivnom postupanju sa osobama sa invaliditetom na principima zabrane diskriminacije, podsticanja zaposlenosti i afirmacije jednakih mogućnosti, kao i poštovanja ljudskih prava u svim aspektima društvenog života.
Zaposlena osoba sa invaliditetom, za vreme trajanja profesionalne rehabilitacije, ima pravo na odsustvo sa rada kod poslodavca i naknadu zarade u visini 100% prosečne zarade ostvarene u prethodna tri meseca pre uključivanja u mere profesionalne rehabilitacije, s tim da maksimalna zarada ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu.
Nezaposlena osoba sa invaliditetom za vreme trajanja profesionalne rehabilitacije, koja je uključena u određene mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije u skladu sa Zakonom, ima pravo na novčanu pomoć za vreme trajanja programa i to:
- troškove prevoza za sebe i pratioca, ukoliko je potreban, u visini neoporezivog iznosa, u skladu sa zakonom i
- 20% od minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu, ako se profesionalna rehabilitacija izvodi u trajanju najmanje 100 časova i ako osoba sa invaliditetom nije korisnik novčane naknade po osnovu nezaposlenosti.
Odluke donete do stupanja na snagu ovog pravilnika, primenjuju se do izvršenja obaveza koje su njima utvrđene, odnosno do ispunjenja obaveza preuzetih ugovorom.
Korisniku sredstava kome su sredstva, u smislu ovog pravilnika, odobrena za neku od mera aktivne politike zapošljavanja, ne mogu se ponovo odobriti za ista lica u istoj meri, pre isteka roka od pet godina od dana odobravanja sredstava.
Korisnik sredstava, koji nije realizovao dospele ugovorne obaveze po nekoj od mera aktivne politike zapošljavanja, ne može ostvariti pravo na učešće u finansiranju novih mera zapošljavanja, dok ne ispuni istu.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika, prestaje da važi Pravilnik o načinu i uslovima pružanja usluga i korišćenja sredstava Nacionalne službe za zapošljavanje ("Službeni glasnik RS", br. 31/08 i 29/09).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije."