ZAKLJUČAKO UTVRĐIVANJU NACIONALNOG AKCIONOG PLANA ZAPOŠLJAVANJA ZA 2010. GODINU("Sl. glasnik RS", br. 7/2010) |
1. Utvrđuje se Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2010. godinu, koji je sastavni deo ovog zaključka.
2. Ovaj zaključak objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
NACIONALNI AKCIONI PLAN ZAPOŠLJAVANJA ZA 2010. GODINU
Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2010. godinu (u daljem tekstu: NAPZ) predstavlja osnovni instrument sprovođenja aktivne politike zapošljavanja u 2010. godini, i ujedno je i poslednji akcioni plan kojim se sprovodi Nacionalna strategija zapošljavanja 2005-2010. godine. Njime se definišu prioriteti i ciljevi politike zapošljavanja u 2010. godini i utvrđuju programi i mere koji će se realizovati u 2010. godini, kako bi se dostigliciljevi i postiglo održivo povećanje zaposlenosti.
Pravni osnov za utvrđivanje NAPZ-a predstavlja Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Službeni glasnik RS", broj 36/09) kojim je definisano sprovođenje aktivne politike zapošljavanja i utvrđena obaveza izrade Nacionalnog akcionog plana zapošljavanja na godišnjem nivou.
NAPZ uzima u obzir svetsku ekonomsku krizu i njen negativni uticaj na ekonomiju i tržište rada Republike Srbije (u daljem tekstu: RS), ali uvažava i iskustva i rezultate postignute realizacijom NAPZ-a za 2009. godinu i Programa Vlade za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize.
Prioriteti aktivne politike zapošljavanja u 2010. godini prvenstveno su usmereni na ulaganje u ljudski kapital, podsticanje socijalne inkluzije na tržištu rada i otvaranje novih radnih mesta. U tom smislu, uvažavajući smernice i preporuke evropske politike zapošljavanja, prioriteti politike zapošljavanja u RS u 2010. godini jesu:
1. podrška otvaranju novih radnih mesta, smanjivanje uticaja ekonomske krize na postojeće poslove i podsticanje formalnog zapošljavanja u privatnom sektoru, uz značajno učešće socijalnih partnera;
2. smanjivanje nezaposlenosti mladih i promovisanje zapošljavanja mladih, posebno onih koji su pogođeni smanjenom mogućnošću za zapošljavanje;
3. decentralizacija politike zapošljavanja i podsticanje razvoja regionalne i lokalne politike zapošljavanja proaktivnim pristupom lokalnih vlasti;
4. veće ulaganje u ljudske resurse poboljšanjem obrazovanja i obuka u cilju usklađivanja ponude i potražnje na tržištu rada;
5. promovisanje socijalne inkluzije i jednakih mogućnosti na tržištu rada.
Prioriteti politike zapošljavanja u 2010. godini proizašli su iz realnih potreba i deo su strateških opredeljenja i srednjoročnih ciljeva, tako da neće biti u potpunosti realizovani u 2010. godini. Ipak, neophodno je započeti sa realizacijom aktivnosti koje se na njih odnose kako bi se u narednim godinama dostigli željeni rezultati.
U definisanje i izradu NAPZ-a uključeni su socijalni partneri kao i sve relevantne institucije i akteri, kako bi se različitim pristupima omogućilo svestrano sagledavanje i prilikom realizacije planiranih programa i mera ostvarili rezultati sa dodatnom vrednošću.1
________________
1Podršku u izradi NAPZ-a pružilo je Savezno ministarstvo rada i socijalnih pitanja SR Nemačke u okviru Tvining projekta "Politika zapošljavanja", koji finansira Evropska unija.
U Nacionalnoj strategiji zapošljavanja za period 2005-2010. godine postavljen je kao cilj godišnji rast zaposlenosti od 1,5%, i dostizanje stope zaposlenosti od 67% do 2010. godine. Ciljnu stopu zaposlenosti, koju treba dostići do 2010. godine, korigovao je NAPZ za period 2006-2008. godine na 58,5%. NAPZ za 2009. godinu imao je za cilj zadržavanje postignute stope zaposlenosti iz oktobra 2008. godine od 53,7% ali je s obzirom na usporavanje ekonomskog razvoja, pre svega uslovljenog svetskom ekonomskom krizom, došlo do smanjenja stope zaposlenosti na 50,0% (ARS, oktobar 2009. godine).
Tabela 1. Stope zaposlenosti
Stope zaposlenosti |
Ukupna stopa |
Zaposleni starosne dobi 55 - 64 |
|
Ukupno |
Žene |
||
EU Lisabonski ciljevi 2010. |
70,00% |
60,00% |
50,00% |
EU 27 u 2008. (Eurostat) |
65,9 % |
59,10% |
45,6 % |
Srbija u 2008. (ARS) |
53,70% |
44,70% |
37,90% |
Srbija u 2009. (ARS) |
50,00% |
42,70% |
35,00% |
Izvor: Republički zavod za statistiku, Anketa o radnoj snazi
Makroekonomski razvoj u 2008. godini i kretanja u 2009. godini
Nakon nekoliko godina rastuće ekonomske aktivnosti, realni rast bruto društvenog proizvoda (BDP) je izrazito usporen u nekoliko poslednjih meseci 2008. godine. Usporavanje privredne aktivnosti najviše je uticalo na pad proizvodnje u skladu sa razvijanjem globalne ekonomske krize. Sezonski prilagođena industrijska proizvodnja, od jula do decembra 2008. godine, opala je za više od 10%. Zbog značajnog pozitivnog ekonomskog razvoja u prvom kvartalu 2008. godine, realni rast BDP u proseku je 5,4% u odnosu na 2007. godinu.
Od početka 2009. godine, ekonomska situacija nastavlja da se pogoršava. Došlo je do pada domaće tražnje koji se ispoljio kroz smanjenje javne i privatne potrošnje, pada priliva stranih direktnih investicija i međunarodnih kredita, što je dalje dovelo do pada međugodišnje realne stope BDP - od 4,2% u prvom kvartalu 2009. godine i 4,0% u drugom kvartalu2. Investicione aktivnosti su osetile veliki udar finansijske i ekonomske krize. Pad investicija je vrlo značajan u privatnom i u javnom sektoru i uprkos fiskalnom podsticajnom paketu Vlade, kapitalni izdaci su smanjeni za oko 15% realno.
Inflacija je blago usporila sa skoro 12% u proseku u 2008. godini na ispod 9% u prvoj polovini 2009. godine i samim tim prešla u okvir ciljane inflacije koja je ustanovljena početkom 2009. godine. Ukupna inflacija u prvih deset meseci 2009. godine, merena potrošačkim cenama, iznosila je 6,0% (oktobar 2009. godine-decembar 2008. godine). Procesu obaranja inflacije doprineo je uglavnom regulisan sporiji rast cena, stabilan dinar i niska potražnja. Ukupna inflacija je ipak bila veća od projektovane usled neočekivano bržeg rasta cena poljoprivrednih proizvoda.
Značajno viša stopa inflacije u RS, u odnosu na glavne trgovinske partnere, poslednjih nekoliko godina, u kombinaciji sa stabilnim i čak apresirajućim nominalnim deviznim kursom, dovela je do značajne realne apresijacije kursa i pada međunarodne konkurentnosti srpske privrede. Od septembra 2008. godine do decembra 2008. godine dolazi do nominalne depresijacije dinara prema evru od oko 20% koja donosi olakšanje za srpske izvoznike. Realni kurs prema evru je od početka krize do januara 2009. godine depresirao za 16,3%. Od januara prvo lagano, pa zatim od marta brže, kreće ponovna realna apresijacija, što opet stvara pritisak na izvoz i indukuje veći uvoz.
Pad vrednosti dinara poboljšava konkurentnost izvoznika u RS, ali čini kredite u stranoj valuti znatno skupljim za dužnike. Veća opterećenja privrede smanjuju mogućnost investiranja i dovode sve više preduzeća u nelikvidnost.
Posle dužeg perioda pozitivnog kretanja realnog BDP-a, prvi put u 2009. godini stopa rasta realnog BDP-a beleži pad od 4,1%3. Međutim, postoje ohrabrujući znaci da se pad privrede u RS usporava i da će krenuti u pozitivnom smeru:
- Ekonomija RS je u boljem stanju u odnosu na prethodne godine. Strategija Vlade, usmerena na poboljšanje faktora na strani ponude, dala je dobre rezultate - restrukturiranje i privatizacija neefikasnih ekonomskih subjekata, ulaganje u nove tehnologije i infrastrukturu, povećanje produktivnosti radne snage, povećanje efikasnosti ekonomije;
- Sezonski prilagođen pad industrijske proizvodnje beleži zastoj i može se očekivati lagani oporavak do kraja godine;
- Usporavanja globalne recesije je još jedan od ohrabrujućih znakova;
- Projektovana godišnja promena BDP-a (MF - 2%, MMF - 4% i NBS - 3,6%) je pružala nedovoljnu sliku privrednih kretanja u 2009. godini. Slika je iskrivljena zbog procena kretanja BDP-a iz obrasca ekonomskog usporavanja u 2008. godini. U četvrtom kvartalu 2008. godine, nivo ekonomske aktivnosti bio je mnogo manji od godišnjeg proseka u 2008. godini. Prema novim projekcijama (MF - 3%, MMF - 3% i NBS - 2,8%) očekuje se manji pad BDP-a. Ekonomska aktivnost je u toku trećeg tromesečja iskazala blagi oporavak i BDP je imao porast prvi put nakon godinu dana (na godišnjem nivou), a rast NDV-a je ubrzan.4;
- Očekuje se da kombinacija makroekonomske i mikroekonomske politike, podržana aktivnom politikom zapošljavanja, za koju se opredelila Vlada, proizvede pozitivne rezultate.
_____________
2Republički zavod za statistiku
3Republički zavod za statistiku
4Narodna banka Srbije
U situaciji ekonomske krize makroekonomska politika i fleksibilnost usmerena na tržište proizvoda, rada i kapitala, su neophodne za vraćanje pozitivne stope rasta i to ne samo kratkoročno, već i podržavanje dugoročno uravnoteženog ekonomskog rasta i puno ostvarenje potencijala rasta. Strukturne reforme i makroekonomska politika moraju međusobno da se podržavaju. Makroekonomsko okruženje koje podstiče inovacije, investicije i strukturno prilagođavanje, čini strukturne reforme efikasnijim. U takvom okruženju one mogu biti sprovedene mnogo brže i na široj osnovi. Nasuprot tome, uspešne strukturne reforme povećavaju efikasnost makroekonomskih podsticaja na svim tržištima.
U decembru 2008. godine Narodna banka Srbija (NBS) je usvojila režim ciljane inflacije, kao zvaničnu strategiju monetarne politike, koji je počela da sprovodi od 1. januara 2009. godine. NBS i Vlada složili su se da je monetarna politika režima ciljanja inflacije najadekvatnije sredstvo za očuvanje stabilnosti cena, kao i preduslov za održiv privredni rast u dugom roku. Raspon, sa centralnom vrednosti, definiše se za svaki mesec u godini. Putanja ciljanih stopa inflacije do 2011. godine usklađena je s potrebom postizanja srednjoročne stabilnosti cena, koja, s obzirom na opredeljenje RS da u srednjem roku konvergira ka nivou cena i dohotka Evropske unije, iznosi 2-4% na godišnjem nivou. Cilj monetarne politike za 2009. godinu je da se smanji stopa inflacije sa početka godine 8-12% (sa srednjom stopom od 10%), na 6-10%, (sa srednjom stopom od 8%) do kraja godine. Centralna projekcija inflacije za kraj 2009. godine iznosi 7,5% (raspon 6-10%), dok bi u većem delu 2010. godine trebalo da se kreće ispod centralne vrednosti ciljanog raspona. Pad tražnje, stabilizacija deviznog kursa i usporavanje rasta regulisanih cena, ključni su faktori koji će uticati na stabilizaciju cena i dalje snižavanje referentne stope u narednom periodu. Prema ovoj strategiji NBS je već smanjila kamatne stope u periodu od januara do novembra 2009. godine sa 17,5% na 10%.
U cilju minimiziranja efekata finansijske krize i međunarodnog ekonomskog usporavanja na ukupnu ekonomiju RS, Vlada je reagovala blagovremeno i usvojila niz mera. Program mera ima za cilj očuvanje ekonomske konkurentnosti, podsticanje domaće tražnje i zapošljavanje. Posebne mere se odnose na direktno subvencionisanje kamatne stope na kredite za likvidnost, kamate na potrošačke kredite, sufinansiranje investicionih kredita i kredita iz međunarodnih izvora. Ukupan iznos raspoloživih sredstava koji je bio na raspolaganju privredi, kroz povoljne kredite, procenjuje se na oko 162 milijarde dinara.
Početkom 2009. godine Vlada je pokrenula:
- mere za smanjenje javne potrošnje,
- mere za podsticanje privredne aktivnosti i zaposlenosti,
- mere za modernizaciju saobraćajne infrastrukture.
U januaru 2009. godine stupio je na snagu Zakon o privremenom izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak građana određenih vrsta prihoda ("Službeni glasnik RS", broj 5/09), kojim je, između ostalog, uređeno privremeno izuzimanje od oporezivanja porezom na dohodak građana prihoda od kapitala po osnovu kamate na devizne štednje i druge depozite građana. Doneta je i odluka da se investira u rekonstrukciju i modernizaciju javne infrastrukture, posebno na Koridoru 10 i 4 i ruralne infrastrukture, kao i izgradnja socijalnih stanova. U cilju smanjenja inflacije Vlada je najavila mnogo sporiji rast regulisanih cena i zamrzavanje i privremeno smanjenje plata i drugih primanja u državnoj administraciji i javnom sektoru ("Službeni glasnik RS", broj 31/09).
U aprilu je donet paket podsticajnih mera namenjen privredi, vredan 117 milijardi dinara, kojim se stimulišu banke da odobre kredite privredi, sa upola nižom kamatnom stopom u odnosu na tržišnu, i to:
- kredite za likvidnost (4 milijarde dinara daje država, a banke plasiraju 80 milijardi dinara kredita za likvidnost);
- dodatne mere za poboljšanje likvidnosti privrede (reprogram dugova, privremena konverzija dugova u kapital, multilateralna kompenzacija i drugi instrumenti za jačanje likvidnosti);
- kredite za investicije (5 milijardi dinara daje država, a banke plasiraju 12 milijardi dinara);
- kredite privredi iz inostranih kreditnih linija (ukupno 45 milijardi dinara EIB, EBRD, KfW, Vlada Italije);
- potrošački krediti za građane (1 milijardu dinara obezbeđuje država a banke plasiraju 20 milijardi dinara);
- program zamene starih automobila za novi kragujevački "Punto";
- popust poljoprivrednicima od 2000 evra za kupovinu domaćeg traktora (IMT i IMR).
Efekti stimulativnih mera ispoljili su se u martu 2009. godine i to u usporavanju pada industrijske proizvodnje i smanjenju deficita spoljnotrgovinske razmene.
Ključne mere Vladinog programa koje se tiču zapošljavanja su:
- podrška zapošljavanju 10.000 mladih pripravnika i program javnih radova (2,6 milijardi dinara);
- krediti za početnike bez hipoteke (3 milijarde dinara);
- krediti iz Fonda za razvoj namenjen malim i srednjim preduzećima (15 milijardi dinara).
Vladin Program sadrži i investicije u saobraćajnu infrastrukturu, prvenstveno na izgradnji autoputeva i pruge na Koridoru 10, ali i drugih saobraćajnica.
Krajem aprila Vlada je izvršila rebalans budžeta Republike za 2009. godinu, kao jedan od instrumenata antirecesijskih mera, a to su prvenstveno:
- fiskalno prilagođavanje u 2009. godini (od 100 milijardi dinara većim delom na rashodnoj strani, a manjim delom na prihodnoj strani);
- neinflatorno finansiranje fiskalnog deficita u 2009. godini od 3% BDP.
Početkom maja Vlada je donela dodatne stimulativne mere za privredu koje obezbeđuju još veću podršku privredi kroz:
- dodatnih 40 milijardi dinara kredita za likvidnost (ukupni paket povoljnih kredita privredi se povećava na 180 milijardi dinara);
- skoro duplo niže kamatne stope (3% na godišnjem nivou za kredite za likvidnost sa deviznom klauzulom);
- uvođenje dinarskih kredita za likvidnost (kamatna stopa do 10,5% na godišnjem nivou, odnosno referentna kamatna stopa NBS minus 3,5%);
- duplo veće kredite za izvoznike;
- povoljne potrošačke kredite i kredite za kupovinu građevinskog materijala.
II POSLOVNO OKRUŽENJE I KRETANJE PRIVREDNE STRUKTURE
Ekonomski rast zahteva investicije, slobodnu konkurenciju i otvoreno tržište. Cilj Vlade je da kroz transparentan i investiciono "prijateljski" okvir stvori takve uslove u kojima investitor može da sagleda sve mogućnosti i rizike srednjoročnih i dugoročnih investicionih odluka. Time bi RS postala još atraktivnija za domaće i strane investitore.
U proteklom periodu RS je ostvarila izvestan napredak u stvaranju stimulativnog ambijenta za poslovanje i investiranje, jačanju preduzetništva i stvaranju konkurentnog sektora malih i srednjih preduzeća. Stvoren je povoljniji pravni i regulatorni okvir, lakši pristup finansijskim institucijama i obrazovanju preduzetnika i zaposlenih u sektoru malih i srednjih preduzeća.
Sektor malih i srednjih preduzeća, prema podacima iz završnih računa za 2008. godinu, učestvuje u stvaranju BDV sa 59,1%, u zaposlenosti sa 67,2%, u izvozu sa 45,9% nefinansijskog sektora, dok je u 2007. godini u investicijama nefinansijskog sektora to učešće iznosilo 58,7%.
Razvoj preduzetništva podsticala je i Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) i to ne samo finansijskom, već i nefinansijskom podrškom, na čemu su bili angažovani Poslovni centri kao organizacione jedinice u sastavu NSZ. Trodnevni seminari, kao vid nefinansijske podrške prvenstveno licima koja nameravaju da započnu sopstveni posao, "Put do uspešnog preduzetnika", a koji je ujedno i uslov za dobijanje sredstava za samozapošljavanje, završilo je u 2008. godini 11.187 lica, dok je do kraja oktobra 2009. godine, isti seminar završilo 11.795 lica.
Sredstva za samozapošljavanje, u cilju osnivanja privrednih društava, radnji i drugih oblika preduzetništva dobilo je u 2008. godini 3.386 nezaposlenih lica, a u 2009. godini, do kraja oktobra meseca sredstva su odobrena za 1.823 lica.
Proces privatizacije društvenih preduzeća je u završnoj fazi5. Agencija za privatizaciju u periodu od 2002. do oktobra 2009. godine, u skladu sa Zakonom o privatizaciji iz 2001. godine, putem tendera i aukcija prodala je 2.344 društvenih preduzeća (336.592 zaposlenih), od kojih je raskinuto 478 ugovora o kupoprodaji zbog nepoštovanja ugovorenih obaveza, od čega 23 tenderska i 455 aukcijskih. U skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, do kraja 2008. godine raspisani su tenderi i aukcije za preostala društvena preduzeća, a završetak njihove privatizacije predviđen je u 2009. godini. Određeni broj subjekata nalazi se u prekidu privatizacije zbog rešavanja prethodnih pitanja od čijeg razrešenja zavise dalje aktivnosti Agencije za privatizaciju (utvrđivanje udela državne svojine, uređenje imovinsko-pravnih odnosa po Uredbi o zaštiti delova imovine preduzeća čije je sedište na teritoriji bivših republika, sudski sporovi i sl.). Očekuje se prodaja oko 400 preostalih društvenih preduzeća koje Agencija priprema za privatizaciju, a ostala preduzeća za koje se ne nađe kupac, otići će u stečaj ili likvidaciju. Očekuje se da kroz stečaj i gašenje fiktivnih firmi nestane veći broj nelikvidnih preduzeća, što će doprineti oporavku privrede, ali će imati za posledicu prestanak radnog odnosa zaposlenih.
U procesu restrukturiranja republičkih javnih preduzeća ostvaren je značajan napredak, dok se zaostaje u restrukturiranju lokalnih javnih preduzeća. U vlasništvu RS su 35 javnih preduzeća, a u vlasništvu lokalnih zajednica 598.
Posebna pažnja posvetiće se privatizaciji velikih društvenih preduzeća koja se nalaze u postupku restrukturiranja. Do sada je privatizovano 35 takvih preduzeća, a očekuje se da se do kraja 2009. godine uspešno restrukturira i privatizuje još jedan broj preduzeća. Vlada će nastaviti da po posebnom programu restrukturira i privatizuje delove ili celinu preduzeća namenske (vojne) industrije i vojnodohodovnih ustanova.
U postprivatizacionom periodu Agencija za privatizaciju nadgledaće izvršavanje obaveza preuzetih ugovorom o kupovini društvenog kapitala i rešavaće sporne privatizacije. Kroz kontrolu izvršenja ugovornih obaveza, sem ostalih segmenata, prati se obezbeđenje kontinuiteta poslovanja i poštovanje radnopravnih odnosa i socijalnih programa, ukoliko su isti sastavni deo privatizacione dokumentacije.
_____________
5Ministarstvo finansija, (jun 2009), Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2010. godinu, sa projekcijama za 2011. i 2012. godinu.
Regionalni dispariteti u RS su među najvećima u Evropi. Razlike u stepenu razvijenosti (prosečna zarada, nacionalni dohodak, stepen migracija, zaposlenost i stanje na tržištu rada) teritorijalnih delova su najviši u Evropi i pokazuju trend pogoršanja iz godine u godinu. Nepovoljno je stanje u južnim u odnosu na severne delove zemlje, kao i u ruralnim u odnosu na gradska područja. Nedovoljna privredna aktivnost i nedostatak poslova u pojedinim regionima, ima za posledicu kretanje radne snage ka regionima koji imaju veću mogućnost u pogledu zapošljavanja.
Kontinuitet nepovoljnih demografskih trendova u RS nastavljen je i u 2008. godini. Na to ukazuje podatak o broju stanovnika sredinom godine (7.350.222 lica) što je za 1,9% manje u odnosu na popisnu 2002. godinu (147.779 lica manje). Promene stepena koncentracije stanovništva na regionalnom nivou ukazuju da je proces polarizacije na zone koncentracije i zone emigracije i depopulacije sve izraženiji. U periodu 2002-2008. godine više od polovine opština u RS ostvarilo je demografski pad, pri čemu 19 opština beleži pad iznad -10%. Izrazit depopulacioni trend, koji beleže nerazvijene i prigranične opštine, vodi ka potpunom demografskom pražnjenju tih područja. Posmatrano na nivou okruga najniže stope rasta stanovništva u posmatranom periodu beleže Borski (-8,3%) i Zaječarski okrug (-8,2%), nasuprot Beogradu (2,9%) i Raškom okrugu (2,5%).
Prvi ozbiljan korak u rešavanju problema regionalnih dispariteta učinjen je donošenjem Strategije regionalnog razvoja Republike Srbije za period od 2007. do 2012. godine, koju je Vlada usvojila u januaru 2007. godine a zatim i akcionog plana za realizaciju strategije. Oba dokumenta su zasnovana na iskustvima uspešnih regionalnih razvojnih politika u zemljama članicama EU. U julu 2009. godine donet je Zakon o regionalnom razvoju ("Službeni glasnik RS", broj 51/2009) i u narednom periodu očekuje se donošenje podzakonskih akata, kojima će se regulisati decentralizacija i formiranje institucija na regionalnim i lokalnim nivoima.
Podsticajni programi i mere aktivne politike zapošljavanja koje realizuje NSZ u 2009. godini usmeravani su u devastirana i nerazvijena područja. Tako su poslodavci koji posluju u najnerazvijenijim opštinama RS dobijali subvenciju za zapošljavanje nezaposlenih lica u iznosu od 160.000,00 dinara po svakom novozaposlenom licu, u nerazvijenim 130.000,00 dinara, a u ostalim opštinama 80.000,00 dinara. U AP Vojvodini iznos subvencije (100.000 dinara) je uvećavan za 30% u koliko poslodavac posluje u nerazvijenoj ili nedovoljno razvijenoj opštini. Javni radovi su takođe usmeravani u devastirana područja tako da se od ukupnog broja odobrenih projekata javnih radova na najnerazvijenije opštine odnosi 40%, nerazvijene 25%, a u ostalim opštinama realizuje se 35% odobrenih javnih radova. I ostale podsticajne mere aktivne politike zapošljavanja usmeravane su u zavisnosti od stepena razvijenosti opština tako da su filijale NSZ u nerazvijenim regionima i u opštinama sa izrazitom nezaposlenošću dobijale veće kvote i veći iznos finansijskih sredstava za pojedine programe (pripravnici, osobe sa invaliditetom i sl.).
III STANJE NA TRŽIŠTU RADA I ZAKONSKI OKVIR
U periodu 2006-2008. godine ostvarena makroekonomska stabilnost i povoljnija mikroekonomska situacija, uticale su na pojavu pozitivnih trendova na tržištu rada, ali problemi u oblasti zapošljavanja kao što su nedostatak poslova kao posledica nedovoljne privredne aktivnosti i niska zaposlenost u formalnoj ekonomiji i dalje su prisutni. Od četvrtog kvartala 2008. godine, kao posledica uticaja svetska ekonomske krize, dolazi do pogoršanja pokazatelja na tržištu rada. Tržište rada i dalje ima iste karakteristike u smislu visoke nezaposlenosti, niskog učešća zaposlenosti u privatnom sektoru, niske mobilnosti radne snage. Pored toga nezaposlenost u RS ima dugoročni, strukturni i tranzicioni karakter.
Tabela 2: Kretanje stope zaposlenosti i nezaposlenosti6
Godina |
2005. |
2006. |
2007. |
2008. |
2009. |
2009. |
Opšta stopa nezaposlenosti (15 - 64 godine) |
21,80% |
21,60% |
18,80% |
14,70% |
16,40% |
17,40% |
Opšta stopa zaposlenosti (15 - 64 godine) |
51,00% |
49,90% |
51,5 % |
53,30% |
50,80% |
50,00% |
Izvor: Republički zavod za statistiku, Anketa o radnoj snazi
Opšte karakteristike tržišta rada u periodu 2007-2009. godine su neusaglašenost ponude i potražnje radne snage, veliko učešće dugoročno nezaposlenih i veliki priliv viška zaposlenih iz preduzeća koja se restrukturiraju i privatizuju, nepovoljna starosna i kvalifikaciona struktura nezaposlenih, visoka stopa nezaposlenosti mladih, velike razlike između regionalnih tržišta rada i niska mobilnost radne snage, veliki broj nezaposlenih koji pripadaju teže zapošljivim kategorijama, kao i veliki broj angažovanih u sivoj ekonomiji.
Svetska ekonomska kriza u poslednjem kvartalu 2008. godine počela je da utiče na finansijski sektor, privredu i tržište rada RS. Neke od aktivnosti koje su planirane Nacionalnim akcionim planom za zapošljavanje sprovedene su u manjem obimu zbog posledica ekonomske krize, tako da je ta činjenica uticala na dostizanje planiranih ciljeva.
U periodu od 2006. sve do 2009. godine stopa zaposlenosti pokazuje pozitivan trend, da bi u aprilu 2009. godine pala za 2,5 procentnih poena ili za 4,73% u odnosu na oktobar 2008. godine. Broj zaposlenih lica radnog uzrasta smanjen je sa 2.646.222 lica u oktobru 2008. godine na 2.486.734 lica u aprilu 2009. godine, što je oko 159.000 lica, odnosno oko 6% u posmatranom periodu. Ovakav pad zaposlenosti je očekivan s obzirom na svetsku ekonomsku krizu koja se negativno odrazila na ukupnu tržišnu aktivnost i samim tim na tržište rada.
Najnoviji podaci ARS-a iz oktobra 2009. godine ukazuju na najavljeni oporavak srpske privrede i pozitivan uticaj mera protiv negativnih efekata svetske ekonomske krize na tržište rada Srbije. Naime, stopa zaposlenosti i dalje beleži pad od 0,8 procentnih poena u periodu april-oktobar 2009. godine, ali taj pad je značajno manji u odnosu na prethodni period (2,5 procentnih poena za period oktobar 2008-april 2009. godine). Broj zaposlenih lica radnog uzrasta smanjen je sa 2.486.734 lica u aprilu, na 2.450.643 lica u oktobru 2009. godine, što je manje za oko 36.000 lica, odnosno 1,5%. Ovaj pad broja zaposlenih je za 4,5 procentnih poena manji u odnosu na period oktobar 2008-april 2009. godine.
Kretanja na tržištu rada, koja prikazuje ARS, potvrđuju i administrativni podaci koji pokazuju stanje u formalnoj zaposlenosti (mesečno istraživanje RAD). Pad broja zaposlenih od oko 133.000 lica u periodu između septembra 2008. i marta 2009. godine nastao je zbog pada broja privatnih preduzetnika i zaposlenih kod njih. Razlog je ažuriranje evidencije i izmena pravilnika Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) krajem 2008. godine, od kog RZS preuzima podatke o broju preduzetnika. Naime, RZZO je sa evidencije brisao sve preduzetnike koji nisu uplaćivali, ili su značajno kasnili sa uplatama doprinosa za zdravstveno osiguranje. Ovakva izmena u ukupnom broju preduzetnika nužno ne znači da ta lica više ne rade, već da nisu u potpunosti u opsegu formalne ekonomije. S druge strane, neka lica su mogla da prestanu da stvarno rade znatno ranije, a da se to ispolji u podacima tek sa ažuriranjem evidencije7.
_______________
6Od početka sprovođenja Nacionalne strategije zapošljavanja 2005-2010. godine.
7Fond za razvoj ekonomske nauke (2009), Zaposlenost i zarade, Kvartalni monitor ekonomskih trendova 17, Beograd.
Uočavaju se pozitivni trendovi i u kretanju stope nezaposlenosti koja posle perioda stagnacije počinje da opada da bi pod uticajem svetske ekonomske krize ponovo počela da raste. Nagli pad u 2008. godini delimično može da se pripiše i izmeni metodologije ARS, radi usaglašavanja sa međunarodnom metodologijom. Prema ARS-u iz aprila 2009. godine stopa nezaposlenosti (15-64 godine) iznosila je 16,4% što je za 1,7 procentnih poena više u odnosu na stopu nezaposlenosti iz oktobra 2008 (14,7%). Broj nezaposlenih lica povećan je sa 457.207 koliko je bilo u oktobru 2008. godine, na 486.858 u aprilu 2009. godine, odnosno za oko 6,5%.
Stopa nezaposlenosti (15-64) u oktobru 2009. godine (17,4%) je za 1 procentni poen veća u odnosu na april 2009. godine, dok se broj nezaposlenih lica povećao za oko 30.000 lica u istom periodu (sa 486.858 u aprilu na 516.990 u oktobru 2009. godine).
Stopa participacije (15-64) je u aprilu 2009. godine iznosila 60,77% što je za 2 procentna poena manje u odnosu na oktobar 2008. godine (62,56%).
Veliki broj lica koja su prestala da rade prešla su u kategoriju neaktivnih, i to je ujedno i objašnjenje činjenice da ukupan broj nezaposlenih nije porastao srazmerno padu broja zaposlenih (oko 80% lica - koja su prestala da rade između oktobra 2008. i aprila 2009. - prešla su u neaktivne, a ne u nezaposlene)8.
Stopa participacije lica radnog uzrasta u oktobru 2009. godine iznosi 60,5% što je za 0,3 procentna poena manje u odnosu na april 2009. godine. Broj lica koja su prešla u neaktivne je oko 17.500 što je manje od 1%.
Nezaposlenost žena u RS izraženija je od nezaposlenosti muškaraca. Stopa zaposlenosti žena je beležila porast od 2006. do 2008. godine, dok je stopa nezaposlenosti u istom periodu bila u opadanju. Razlika u stopi nezaposlenosti između žena i muškaraca u RS u 2009. godini smanjena je na 3,0 procentnih poena. Iako su razlike u stopama zaposlenosti i aktivnosti i dalje veoma velike, postoji trend postepenog smanjivanja. Smanjivanje razlika u osnovnim indikatorima zapošljavanja muškaraca i žena evidentna je u periodu od 2006. do 2009. godine i ukazuje da aktivna politika zapošljavanja koju sprovodi RS i podsticanje zapošljavanja žena daje pozitivne rezultate.
Tabela 3. Osnovni indikatori tržišta rada podeljeni prema polu
ARS lica radnog uzrasta 15-64 godina |
2006. |
2007. |
2008. |
2009. |
2009. |
|||||
m |
ž |
m |
ž |
m |
ž |
m |
ž |
m |
ž |
|
Stopa zaposlenosti (%) |
59,2 |
40,6 |
60,0 |
43,0 |
62,2 |
44,7 |
58,7 |
43,3 |
57,4 |
42,7 |
Stopa nezaposlenosti (%) |
18,6 |
25,5 |
16,5 |
21,7 |
12,7 |
17,3 |
15,0 |
18,1 |
16,1 |
19,1 |
Stopa aktivnosti (%) |
72,7 |
54,5 |
71,9 |
54,9 |
71,3 |
54,1 |
69,0 |
52,8 |
68,4 |
52,8 |
Stopa neaktivnosti (%) |
27,3 |
45,5 |
28,1 |
45,1 |
28,7 |
45,9 |
31,0 |
47,2 |
31,6 |
47,2 |
Starosna struktura nezaposlenih lica, posmatrana u periodu 2007-2009. godine pokazuje da najveće učešće u strukturi nezaposlenih, prema godinama starosti, imaju nezaposlena lica od 25 do 34 godine, a zatim lica od 35 do 44 godine.
Tabela 4. Starosna struktura nezaposlenih lica prema ARS
Starosna grupa |
2007. |
2008. |
2009. |
2009. |
15-24 godina |
21,8% |
25,0% |
20,0% |
20,9% |
25-34 |
28,5% |
30,0% |
29,5% |
27,5% |
35-44 |
21,5% |
18,0% |
19,7% |
21,8% |
45-54 |
20,7% |
19,6% |
21,3% |
20,9% |
55-64 |
7,2% |
7,4% |
9,1% |
9,0% |
65 i više godina |
0,2% |
0,0% |
0,4% |
0,1% |
Nezaposlenost mladih starosne dobi 15-24 u RS je veoma izražena i znatno je iznad opšte stope nezaposlenosti. Međutim, stopa zaposlenosti mladih, kao jedan od indikatora, varira. Uočeni pozitivni trend u 2008. godini (21,2%) u odnosu na 2007. godinu (18,7%) prekinut je u 2009. godini. Deo uočenog pozitivnog kretanja može da se objasni već pomenutom promenom metodologije ARS. Naime stopa zaposlenosti mladih se smanjila za 4,4 procentnih poena i prema ARS-u u aprilu 2009. godine iznosila je 16,8%, a stopa nezaposlenosti je porasla sa 37,4%na 40,7%. Podaci iz ARS u oktobru 2009. godine pokazuju da je stopa zaposlenosti mladih porasla na 17,0% (0,2 procentna poena u odnosu na april posmatrane godine) dok je stopa nezaposlenosti porasla sa 40,7% na 42,5% (1,8 procentnih poena u odnosu na april 2009. godine).
Tabela 5. Nezaposlenost mladih starosti 15-24 godina - ARS
Stope starosne grupe 15-24 |
Oktobar |
Oktobar |
April |
Oktobar |
Stopa zaposlenosti |
18,7% |
21,2% |
16,8% |
17,0% |
Stopa nezaposlenosti 15-24 |
43,7% |
37,4% |
40,7% |
42,5% |
U ovoj starosnoj grupi je došlo do najvećeg pada zaposlenosti, sa 191.298 lica u oktobru 2008. godine na 142.684 lica u aprilu 2009. godine (razlika oko 50.000 lica odnosno oko 25%). Istovremeni pad broja zaposlenih i broja nezaposlenih u ovoj starosnoj grupi može se objasniti opštim trendovima u periodu krize kada se mladi u nedostatku mogućnosti zapošljavanja odlučuju na dalje školovanje.
Broj zaposlenih mladih se u oktobru povećao za oko 3.500 lica u odnosu na april 2009. godine (2,35%), dok se broj nezaposlenih u istom periodu povećao za oko 10.000 lica (9,39%). Stopa aktivnosti mladih u periodu april-oktobar 2009. godine povećala se za 1,2 procentna poena (sa 28,3% u aprilu na 29,5% u oktobru) i broj aktivnih mladih 15-24 se povećao za oko 13.500 lica (oko 5,34%), što objašnjava razliku u broju zaposlenih i nezaposlenih ove starosne grupe.
Tabela 6. Nezaposlenost starijih od 55 do 64 godina - ARS
Stope starosne grupe 55-64 |
Oktobar |
Oktobar |
April |
Oktobar |
Stopa zaposlenosti |
33,5% |
37,9% |
35,9% |
35,0% |
Stopa nezaposlenosti 55-64 |
10,5% |
7,6% |
9,9% |
10,5% |
Stopa zaposlenosti u starosnoj grupi 55-64 je opala za 0,9 procentnih poena u periodu april-oktobar 2009. godine. Rast zaposlenosti u 2008. godini u odnosu na 2007. godinu nije uporediv zbog promena u metodologiji ARS-a.
Rast stope nezaposlenosti u ovoj starosnoj grupi, u periodu oktobar 2008-april 2009. godine iznosio je 2,3 procentnih poena i ne može se pripisati isključivo negativnim efektima ekonomske krize, jer su u javnom sektoru, čiji je proces restrukturiranja u toku, stariji radnici natprosečno zastupljeni i oni bi posao izgubili po osnovu viška zaposlenih i bez uticaja svetske ekonomske krize.
Rast stope zaposlenosti ove starosne grupe u oktobru u odnosu na april 2009. godine je 0,1 procentni poen i predstavlja zanemarljiv rast.
Dugoročna nezaposlenost i dalje predstavlja veliki problem. Smanjenje broja nezaposlenih lica nije značajnije uticalo na prosečnu dužinu traženja posla, tako da je ona i dalje veoma izražena. Prema podacima ARS-a stopa dugoročne nezaposlenosti u aprilu 2009. godine se povećala za 0,18 procentnih poena u odnosu na oktobar 2008. godine (10,42% u oktobru 2008. i 10,60% u aprilu 2009. godine). U periodu april-oktobar 2009. godine stopa dugoročne nezaposlenosti nastavlja da raste istim trendom, sa 10,6% u aprilu na 11,41% u oktobru 2009. godine (rast od 0,82 procentna poena).
Tabela 7. Struktura nezaposlenih lica prema dužini traženja posla - ARS
Dužina traženja posla |
Oktobar 2007. |
Oktobar 2008. |
April |
Oktobar 2009. |
Do 12 meseci |
18,8% |
29,4% |
35,5% |
34,5% |
Više od 12 meseci |
81,2% |
70,6% |
64,5% |
65,5% |
Udeo dugoročno nezaposlenih lica (preko 12 meseci), u ukupnom broju nezaposlenih povećao se za 1 procentni poen u oktobru u odnosu na april 2009. godine. Od ukupnog broja nezaposlenih lica, preko 12 meseci na zaposlenje čeka 65,5% ili 338.600 lica, od čega je 47,73% ili 161.000 žena. Dugo čekanje na zaposlenje dovodi do gubitka motivacije, znanja i smanjivanja mogućnosti za zapošljavanje.
Kvalifikaciona struktura nezaposlenih lica, prema podacima ARS-a iz aprila 2009. godine, pokazuje da u ukupnoj nezaposlenosti, nezaposlena lica sa visokim i srednjim obrazovanjem učestvuju sa 78,7%, a lica bez škole i nižeg obrazovnog nivoa sa 21,3%. Među nezaposlenim licima najbrojnija su lica sa srednjim obrazovanjem kod kojih je i najviša stopa nezaposlenosti (20,0%), dok je kod lica sa visokim obrazovanjem 9,2%.
Tabela 8. Kvalifikaciona struktura nezaposlenih lica - ARS
Obrazovni nivo |
Oktobar 2007. |
Oktobar 2008. |
April |
Oktobar 2009. |
Bez škole |
0,9% |
0,3% |
0,4% |
0,1% |
Niži nivo obrazovanja |
21,3% |
19,5% |
19,4% |
21,2% |
Srednji nivo obrazovanja |
67,5% |
69,0% |
68,5% |
68,7% |
Visoki nivo obrazovanja |
10,2% |
11,2% |
11,6% |
10,0% |
Prevazilaženje postojeće situacije, pre svega nepovoljne kvalifikacione strukture nezaposlenih, zastarelih znanja i neadekvatnih sposobnosti u prvom redu podrazumeva reformu i inoviranje i sistema obrazovanja, posebno sistema srednjeg stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih, kao i uspostavljanje sistema obuka na tržištu rada.
Poseban problem na tržištu rada RS predstavlja veliki broj viška zaposlenih. Do porasta ove kategorije nezaposlenih doveli su tranzicioni procesi i s obzirom da proces privatizacije preduzeća i javnih ustanova još uvek nije završen, a očekuje se i pokretanje procesa prinudne likvidacije preduzeća, to će za posledicu imati dodatni priliv viška zaposlenih i porast nezaposlenosti.
Porastu broja ove kategorije nezaposlenih u 2009. godini pored ostalog, doprinela je i svetska ekonomska kriza, jer su poslodavci, zbog ekonomskih teškoća pribegli smanjenju broja zaposlenih. Pored toga RS se opredelila za znatno smanjenje državne administracije i zaposlenih u javnom sektoru i zato će rešavanje radnopravnog statusa viška zaposlenih ostati prioritet i u narednom periodu.
Radnopravni status i zapošljavanje ove kategorije nezaposlenih, rešavao se na različite načine i primenom različitih mera aktivne politike zapošljavanja. Ulaganje otpremnina u novo zapošljavanje ili samozapošljavanje bila je jedna od mera koja je primenjivana u proteklom periodu. Takođe je država finansijski pomogla u rešavanju viška zaposlenih u preduzećima koja su započela proces racionalizacije i restrukturiranja kao pripremu za privatizaciju. U periodu od 2002. godine do oktobra 2009. iz budžeta RS obezbeđena su sredstva za rešavanje radnopravnog statusa 201.475 viška zaposlenih.
Na osnovu procene Saveta Evrope u RS se oko 35% prihoda ostvaruje od rada na crno što ukazuje na veličinu problema sive ekonomije i neprijavljenog rada, kao i neophodnost preduzimanja određenih mera kako bi se smanjio rad na crno. Prema podacima ARS-a iz aprila 2009. godine, tržište rada u neformalnoj ekonomiji ne beleži velike promene u odnosu na oktobar 2008. godine. Stopa zaposlenosti (15-64) u neformalnoj ekonomiji u aprilu 2009. godine je zabeležila pad u odnosu na oktobar 2008. godine za oko 2 procentna poena. Pad zaposlenosti u neformalnoj ekonomiji nastavlja se i u oktobru 2009. godine i taj pad, u odnosu na april, iznosi oko 0,3 procena poena.
Rad u sivoj ekonomiji u RS povezuje se sa niskim zaradama, siromaštvom i ugroženošću. Od ukupnog broja zaposlenih koji su ispod granice siromaštva, preko 72% ih je radilo u sivoj ekonomiji9. U 2002. godini zaposlenost u sivoj ekonomiji iznosila je 30% od ukupne zaposlenosti, u 2003. godini 35% a Anketa o životnom standardu u 2007. godini potvrđuje 35%. U preduzećima koja posluju u sivoj ekonomiji najviše se zapošljavaju nekvalifikovani i nestručni radnici. Stopa rada na crno kod mladih povećala se sa 41% u 2002. godini na 50% u 2007. godini uglavnom zbog nedostatka poslova u formalnoj ekonomiji. Rad na crno koji je rasprostranjen među mladima opada sa višim starosnim dobom i sticanjem radnog iskustva, a povezan je i sa nivoom obrazovanja, pa tako manje obrazovani češće prihvataju rad na crno.
______________
8Fond za razvoj ekonomske nauke (2009), Zaposlenost i zarade, Kvartalni monitor ekonomskih trendova 17, Beograd.
9Republički zavod za statistiku, Studija o životnom standardu stanovništva Srbije 2002-2007, BGD 2008.
Pravni i institucionalni okvir
U maju 2009. godine usvojena su dva nova zakona u oblasti zapošljavanja, i to:Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Službeni glasnik RS", broj 36/09) i Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom ("Službeni glasnik RS", broj 36/09).
Novi Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti usaglašen je sa načelima i standardima politike zapošljavanja Evropske unije (EU) i konvencijama Međunarodne organizacije rada (MOR). Novi zakon obezbeđuje sadržajan i fleksibilan zakonski okvir za planiranje i sprovođenje aktivne politike zapošljavanja, naročito u adekvatnom regulisanju smisla, uloge i sadržine programa aktivne politike zapošljavanja, fleksibilno definisanim merama aktivne politike zapošljavanja, uvođenju obaveznih individualnih planova zapošljavanja (osim u ograničenom izuzetku), regulisanju nosilaca poslova zapošljavanja, definisanju akta kojim se uređuje planirani učinak Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i uspostavljanje sistema za praćenje i ocenu aktivne politike zapošljavanja.
Zatim, novi zakon uspostavlja ravnotežu između sredstava koja su namenjena za aktivne i pasivne mere i daje prednost aktivnim merama. Time se poštuje jedna od osnovnih smernica Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2005-2010. godine (koja je u skladu sa Evropskom strategijom zapošljavanja) da rad treba učiniti isplativim. Obezbeđeni su podsticajni mehanizmi za aktivnije uključivanje pokrajine, odnosno lokalne samouprave u sprovođenje aktivne politike zapošljavanja što omogućava regionalni pristup i decentralizaciju.
Takođe, ovim zakonom se uređuju i poslovi zapošljavanja u inostranstvu i evidencije u oblasti zapošljavanja, na način koji odgovara potrebama racionalnog i efikasnog poslovanja nosilaca poslova zapošljavanja.
Sa druge strane, u praksi je uočen nedostatak zakonske regulative kojom bi se regulisala oblast profesionalne rehabilitacije i zapošljavanja osoba sa invaliditetom, odnosno omogućavanja uključivanja u svet rada a time i druge društvene tokove, u skladu sa pozitivnim evropskim zakonodavstvom i intencijom Republike Srbije za harmonizacijom propisa sa propisima EU kao i konvencijama MOR-a.
Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom obezbeđuje potpuno redefinisanje odnosa između osoba sa invaliditetom kao potencijalnih zaposlenih i radnog okruženja, odnosno poslodavaca. Osnovne novine ovog zakona odnose se na: utvrđivanje statusa osobama sa invaliditetom koje tu mogućnost do sada nisu imale, sagledavanje radnih sposobnosti i mogućnosti zaposlenja svake osobe sa invaliditetom pojedinačno, definisanje profesionalne rehabilitacije, nosioce ovih poslova, mere aktivne politike zapošljavanja osoba sa invaliditetom, obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom od strane svih poslodavaca u određenom broju u odnosu na ukupan broj zaposlenih, zapošljavanje osoba sa invaliditetom pod posebnim uslovima, odnosno u preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, socijalnim preduzećima i organizacijama ili radnim centrima.
Radi implementacije navedenih zakona, u roku od 6 meseci od dana njihovog stupanja na snagu, potrebno je da se usvoje podzakonska akta, na osnovu kojih se bliže definišu postupci, standardi i kriterijumi za primenu konkretnih rešenja predviđenih propisima.
IV POLITIKA ZAPOŠLJAVANJA SRBIJE U 2010. GODINI
Tržište rada, kao deo celokupnog ekonomskog sistema, odražava sve strukturne i dinamične promene koje se događaju u društvu, ali istovremeno i utiče na njih. Rast zapošljavanja i održivo povećanje zaposlenosti posebno u privatnom sektoru, što je jedan od prioriteta za koje se opredelila Vlada u 2010. godini u velikoj meri zavisiće od uspeha države u drugim ekonomskim aktivnostima, posebno na razvoju privrede, privlačenju stranih direktnih investicija, unapređenju sistema obrazovanja i sistema socijalne zaštite, kao i napredovanja u procesima decentralizacije i regionalnog razvoja.
Poštovanje evropskih smernica za zapošljavanje predstavlja najbolji način za rešavanje problema nastalih kao posledica ekonomske krize i stoga se ponovo koriste kao polazna osnova politike zapošljavanja u Srbiji.
Uvažavajući smernice politike zapošljavanja EU, posebno smernice za rast i stvaranje poslova, kako bi se išlo u susret dostizanju Lisabonskih ciljeva, okosnica politike zapošljavanja RS, pored definisanih prioriteta za 2010. godinu, biće i privlačenje većeg broja ljudi na rad i njihovo zadržavanje na radu, povećavanje ponude radne snage i potražnje, modernizacija sistema socijalne zaštite, podsticanje prilagodljivosti radnika i preduzeća na promene, kao i povećanje ulaganja u ljudski kapital putem boljeg obrazovanja i obuka. To je u skladu sa novom inicijativom "Nove veštine za nove poslove", koja je usvojena na nivou EU.
U 2010. godini aktivna politika zapošljavanja biće usmerena na realizaciju aktivnosti koje će dati rezultate na kratak rok, ali i na one koje će u srednjoročnom periodu dovesti do uspostavljanja stabilnog i održivog trenda rasta zaposlenosti, smanjivanja regionalnih razlika, povećanja produktivnosti, sprečavanja isključenosti sa tržišta rada i socijalnu inkluziju i uključivanje u proces rada lica koja pripadaju kategorijama teže zapošljivih.
Kategorije teže zapošljivih lica koje će imati prioritet u uključivanju u mere aktivne politike zapošljavanja u 2010. godini su: dugoročno nezaposlena lica, nezaposleni bez kvalifikacija ili niskokvalifikovani, višak zaposlenih, osobe sa invaliditetom, Romi, izbegla i raseljena lica i povratnici po sporazumu o readmisiji.
Na osnovu strateških opredeljenja i definisanih prioriteta politike zapošljavanja u 2010. godini utvrđeni su sledeći ciljevi koji se postižu sprovođenjem programa i mera aktivne politike zapošljavanja, ali i drugih programa i mera:
A. Otvaranja novih radnih mesta, smanjivanje efekata ekonomske krize na postojeća radna mesta i povećanje formalne zaposlenosti
1. Podsticanje zapošljavanja i prevencija nezaposlenosti:
- Promovisanje zapošljavanja i smanjenje nezaposlenosti,
- Savetovanje i posredovanje u zapošljavanju,
- Organizovanje i sprovođenje dodatnog obrazovanja i obuka,
- Promocija otvaranja novih radnih mesta i zapošljavanja podsticanjem preduzetništva i samozapošljavanja dodelom subvencija,
- Promocija i organizovanje javnih radova,
- Unapređivanje mogućnosti za zapošljavanje viška zaposlenih.
2. Podsticanje zapošljavanja mladih:
- Obezbeđivanje sinergijskog delovanja različitih politika i uspostavljanje jedinstvene politike zapošljavanja mladih,
- Razvoj karijernog vođenja i savetovanja,
- Povećanje zapošljivosti mladih sticanjem dodatnih znanja i veština,
- Osposobljavanje i usavršavanje za samostalan rad,
- Promovisanje stručne prakse za učenike i studente,
- Podsticaji poslodavcima za zapošljavanje mladih,
- Pružanje podrške mladim preduzetnicima,
- Finansiranje mera aktivne politike preko Fonda za zapošljavanje mladih.
3. Jačanje kapaciteta institucija tržišta rada, uloge socijalnih partnera i saradnje sa zemljama u regionu:
- Unapređenje rada i modernizacija Sektora za zapošljavanje u ministarstvu i NSZ,
- Unapređivanje regionalne saradnje između zemalja Jugoistočne Evrope u oblasti politike zapošljavanja,
- Unapređenje i jačanje socijalnog dijaloga i uspostavljanje socijalnog partnerstva u rešavanju problema nezaposlenosti na svim nivoima,
- Uspostavljanje kontakta sa poslodavcima i promovisanje društveno odgovornog poslovanja,
- Koordinacija i razmena informacija i podataka između socijalnih partnera u sprovođenju politike zapošljavanja,
- Praćenje primene i efekata mera aktivne politike zapošljavanja i uvođenje praćenja i ocene efekata mera aktivne politike tržišta rada u redovnu praksu institucija.
4. Podrška smanjivanju regionalnih razlika:
- Promocija jačanja odgovornosti i nivoa nadležnosti u podršci kreiranju politike zapošljavanja na lokalnom i regionalnom nivou,
- Decentralizacija politike zapošljavanja i podrška izradi lokalnih akcionih planova zapošljavanja,
- Pružanje podrške u sprovođenju akcionog plana za realizaciju strategije regionalnog razvoja u delu koji se odnosi na tržište rada i zapošljavanje,
- Jačanje kapaciteta na lokalnom nivou za kreiranje i implementaciju programa i mera aktivne politike zapošljavanja,
- Stvaranje uslova za razmenu uspešnih strategija i instrumenata između regiona,
- Jačanje kapaciteta za upravljanje migracijama.
5. Podrška smanjivanju neformalnog rada:
- Preispitivanje visine poreza i doprinosa u skladu sa poreskom politikom,
- Jačanje mehanizama kontrole i borbe protiv sive ekonomije,
- Promovisanje i podsticanje fleksibilnih oblika rada,
- Promovisanje pristojnog rada i podsticanje preduzetnika i poslodavaca na legalan rad.
B. Unapređivanje socijalne inkluzije i jednakog pristupa tržištu rada
1. Ujednačavanje položaja žena i muškaraca na tržištu rada:
- Stvaranje sistemskih preduslova za politiku jednakih mogućnosti,
- Rodno odgovorno budžetiranje na nacionalnom nivou uz pomoć Razvojnog fonda Ujedinjenih nacija za žene (UNIFEM),
- Promocija fleksibilnih oblika rada, kojim se omogućava usklađivanje rada i porodičnog života (family friendly) i stvaranje preduslova za veće uključivanje žena,
- Podsticanje ženskog preduzetništva i samozapošljavanja,
- Podsticanje zapošljavanja žena iz kategorije teže zapošljivih lica.
2. Stvaranje uslova za socijalnu inkluziju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, Roma, izbeglih i raseljenih lica, povratnika po sporazumu o readmisiji, žrtava trgovine ljudima: i korisnika materijalnog obezbeđenja:
- Podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom i razvoj mreže inovativnih socijalnih preduzeća,
- Podsticanje zapošljavanja Roma,
- Podsticanje zapošljavanja izbeglih i raseljenih lica,
- Podsticanje zapošljavanja povratnika po sporazumu o readmisiji,
- Podsticanje zapošljavanja žrtava trgovine ljudima,
- Podsticanje zapošljavanja nezaposlenih u stanju socijalne potrebe i korisnika materijalnog obezbeđenja.
Unapređivanje sistema obrazovanja i obuka i usklađivanje sa potrebama tržišta rada:
- Promovisanje doživotnog učenja kao osnovnog uslova za održivi razvoj zasnovan na znanju,
- Jačanje kapaciteta institucija i uspostavljanja saradnje u cilju unapređenja sistema i politika obrazovanja i zapošljavanja,
- Razvoj sistema kratkih obuka - standardizacija programa obuka, akreditacija obrazovnih ustanova i sertifikacija znanja,
- Usklađivanje obrazovanja i obuka odraslih sa potrebama tržišta rada,
- Saradnja na izradi Nacionalnog okvira kvalifikacija (NOK),
- Saradnja na izradi Nacionalnog sistema klasifikacije zanimanja (NKSZ).
Prikaz utvrđenih ciljeva i mera
A. Otvaranja novih radnih mesta, smanjivanje efekata ekonomske krize na postojeća radna mesta i povećanje formalne zaposlenosti
1. Podsticanje zapošljavanja i prevencija nezaposlenosti
Podsticanje zapošljavanja i prevenciju nezaposlenosti sprovodi NSZ kroz mere aktivne politike zapošljavanja savetovanjem i posredovanjem u zapošljavanju (da bi poboljšala funkcionisanje tržišta rada), organizovanjem obuka (da bi unapredila ponudu radne snage) i dodelom subvencija (da bi povećala tražnju za radnom snagom).
U budžetu RS za 2010. godinu, planirana su veća sredstva u odnosu na prethodne godine, ali su ona još uvek znatno manja od potrebnih, zbog čega je neophodno dobro planiranje i optimalno korišćenje sredstva, kako bi se merama obuhvatio što veći broj različitih ciljnih grupa. Pored toga važno je napomenuti da je za realizaciju planiranih aktivnosti u NAPZ-u veoma važna i značajna podrška i pomoć međunarodne zajednice i donatora.
Tabela 9. Sredstva izdvojena u budžetu Republike Srbije za aktivne i pasivne mere zapošljavanja
Budžet (u milijardama dinara) |
2006. |
2007. |
2008. |
2009. |
2010. |
Aktivne mere |
1.500 |
2.384 |
3.014 |
3.500 |
3.700 |
Pasivne mere |
8.033 |
9.950 |
7.300 |
4.710 |
6.036. |
U cilju individualne podrške nezaposlenim licima, pored informisanja, aktivnosti će biti usmerene na utvrđivanje individualnih planova zapošljavanja, i to ne samo u pravcu povećanja broja već i kvaliteta i sadržaja planova.
Organizovanje i sprovođenje dodatnog obrazovanja i obuka odvijaće se po Programu dodatnog obrazovanja i obuka koji je sastavni deo NAPZ-a. Dodatno obrazovanje i obuke do sada su uglavnom bile usmerene na obrazovane mlade koji traže prvo zaposlenje, kako bi unapredili svoj položaj na tržištu rada. U 2010. godini dodatno obrazovanje i obuke biće usmerene na nisko kvalifikovane i dugoročno nezaposlene. Program zapošljavanja pripravnika "Prva šansa" za koji je vladalo izuzetno interesovanje i poslodavaca i nezaposlenih lica, sprovodiće se i u 2010. godini, a zahvaljujući podršci međunarodnih donatora, ponudiće se više programa namenjenih mladima, kako je to planirano Akcionim planom za sprovođenje politike zapošljavanja mladih 2009-2011. godine ("Službeni glasnik RS", broj 78/2009).
Nastaviće se sa dodeljivanjem subvencija za samozapošljavanje ali i poslodavcima za zapošljavanje nezaposlenih na novootvorenim radnim mestima i zapošljavanje lica iz kategorije teže zapošljivih na upražnjenim radnim mestima, uz primenu principa podsticanja regionalnog razvoja, tako da će i u 2010. godini poslodavci koji posluju u nerazvijenim i manje razvijenim regionima dobijati veći iznos subvencije za zapošljavanje nezaposlenih lica od poslodavaca koji posluju u razvijenim regionima.
Javni radovi biće usmeravani posebno u regione sa manjim mogućnostima za zapošljavanje, poštujući princip ravnomernog regionalnog razvoja, ali će se organizovati i na nivou lokalnih samouprava uz finansiranje iz lokalnih budžeta. Na javnim radovima prvenstveno će se uključivati teže zapošljiva lica, nezaposleni u stanju socijalne potrebe i korisnici materijalnog obezbeđenja.
Rešavanja problema viška zaposlenih ostaje jedan od ciljeva i u 2010. godini, s obzirom da se i dalje očekuje priliv velikog broja viška zaposlenih iz republičke i lokalne administracije, kao i iz javnih preduzeća. Obezbeđivanjem sredstava iz budžeta RS i uključivanjem u mere aktivne politike zapošljavanja, kao i kroz primenu koncepta rane intervencije, rešavaće se radnopravni status viška zaposlenih.
2. Podsticanje zapošljavanja mladih
Veliki izazov za RS predstavlja zapošljavanje mladih, čija je stopa nezaposlenosti jedna od najvećih u Evropi. Analiza nezaposlenosti mladih pokazuje da je za uspešno rešavanje ovog problema neophodno uspostavljanje širokog konsenzusa aktera na tržištu rada o efikasnim merama ciljano orijentisanim na potrebe mladih i stvaranje mogućnosti za njihovo produktivno zaposlenje. Zato je neophodno uspostaviti jedinstvenu politiku zapošljavanja mladih u smislu obezbeđivanja sinergijskog delovanja različitih subjekata za ovu oblast i konstantno raditi na stvaranju jednakih mogućnosti na obrazovanje, zapošljavanje i pristojan rad za mlade. Time će biti obezbeđen efikasan prelazak sa školovanja na rad.
Poseban problem predstavlja prelazak mladih iz škole u svet rada i NAPZ tom problemu posvećuje posebnu pažnju, u smislu pružanja konkretne podrške i praćenja indikatora zapošljavanja mladih. Podsticaće se organizovanje stručne prakse učenika i studenata završnih godina, kao način upoznavanja mladih sa svetom rada, sticanja radnog iskustva i pripreme za zapošljavanje. Posebno će se preduzimati odgovarajuće mere za one mlade koji rano napuštaju školovanje ičiji je nivo kvalifikacija nizak, sa ciljem da dodatnim obrazovanjem a naročito treninzima i obukama prevaziđu nedostatak i podignu nivo svojih kompetencija. Informisanjem, karijernim vođenjem i savetovanjem, kreiranjem mera aktivne politike zapošljavanja prema individualnim znanjima i veštinama i uključivanjem mladih u one mere aktivne politike koje će dati najbolje rezultate na tržištu rada (individualan pristup), podsticaće se zapošljavanje mladih. Unapređivanjem socijalnog dijaloga promovisaće se i unapređivati fleksibilni oblici rada i pravo mladih na pristojan rad, što će ujedno doprineti i suzbijanju sive ekonomije.
3. Jačanje kapaciteta institucija tržišta rada, uloge socijalnih partnera i saradnje sa zemljama u regionu
Modernizacija NSZ u smislu orijentacije na klijente i ojačani kapaciteti Sektora za zapošljavanje u ministarstvu, daju mogućnost za unapređen proces planiranja aktivne politike zapošljavanja, posebno proces socijalne inkluzije.
Svest o značaju uspostavljanja i jačanja socijalnog dijaloga u funkciji lokalnog ekonomskog razvoja a posebno zapošljavanja, stalno raste. Nova zakonska rešenja doprinose decentralizaciji aktivne politike zapošljavanja i povećavaju ulogu i značaj lokalnih saveta za zapošljavanje. NAPZ predviđa niz obuka za članove lokalnih saveta za zapošljavanje, kao i organizovanje okruglih stolova i seminara kojima će se podići kompetencije članova lokalnih saveta za kreiranje i sprovođenje aktivne politike zapošljavanja na lokalnom i regionalnom nivou.
Jedan od glavnih spoljnopolitičkih prioriteta RS je razvijanje koncepta regionalne saradnje zemalja jugoistočne Evrope, što zahteva aktivniji odnos zemalja regiona. Pored razmene informacija i iskustava u oblasti politika zapošljavanja i stanja na tržištima rada saradnja će se odvijati i u oblasti ekonomskog i socijalnog razvoja i jačanja ljudskog potencijala. U narednom periodu saradnja će se fokusirati na pitanja koja se odnose na rodnu jednakost, socijalnu koheziju, ulogu civilnog društva u procesu evropskih integracija jugoistočne Evrope i generisanja i identifikovanja prioritetnih projekata koji će se finansirati iz IPA programa. Procesi mobilnosti radne snage i pitanja radnih migracija takođe će biti tema dijaloga između javnih službi za zapošljavanje zemalja jugoistočne Evrope.
4. Podrška smanjivanju regionalnih razlika
NAPZ-om je planirano pružanje podrške regionalnom razvoju, posebno lokalnom i regionalnom tržištu rada i zapošljavanju. Započeće se sa procesom decentralizacije aktivne politike zapošljavanja kroz podršku lokalnim savetima u izradi lokalnih i regionalnih akcionih planova za zapošljavanje.
U 2010. godini teritorijalna autonomija odnosno lokalna samouprava, može u roku od 90 dana od usvajanja NAPZ-a podneti, preko nadležne filijale NSZ, zahtev Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja za sufinansiranje programa ili mera aktivne politike zapošljavanja. U 2010. godini sufinansiraće se programi dodatnog obrazovanja i obuke, subvencije za samozapošljavanje kao i subvencije poslodavcima za zapošljavanje na novootvorenim radnim mestima. Maksimalni iznos učešća Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja u sufinansiranju programa ili mera je do 50% ukupnog iznosa troškova, u zavisnosti od raspoloživih sredstava.
Uslov za odobravanje sufinansiranja programa ili mera aktivne politike zapošljavanja je da lokalna samouprava ima:
- formiran lokalni savet za zapošljavanje,
- donet lokalni akcioni plan zapošljavanja (LAPZ),
- obezbeđeno više od polovine potrebnih sredstava za finansiranje određenog programa ili mere,
- usklađene programe i mere sa prioritetima i ciljevima lokalnog ekonomskog razvoja i lokalnog tržišta rada.
Izuzetno, ukoliko se radi o nerazvijenoj opštini, ministar nadležan za poslove zapošljavanja može odobriti zahtev za sufinansiranje i kad je obezbeđeno manje od polovine potrebnih sredstava.
Nacionalna služba za zapošljavanje započeće realizaciju odobrenih zahteva za sufinansiranje programa i mera nakon prenosa sredstava iz budžeta RS i budžeta lokalne samouprave.
Princip podsticanja regionalnog razvoja poštovaće se i prilikom organizovanja javnih radova od interesa za RS u 2010. godini, tako da će prioritet u dodeljivanju sredstava imati projekti javnih radova koji se organizuju u nerazvijenim delovima zemlje.
Jačanju regionalnih i lokalnih tržišta rada doprinosiće i sprovođenje Strategije za upravljanje migracijama, posebno u delu koji se odnosi na zapošljavanje migranata.
5. Podrška smanjivanju neformalnog rada
Pored jačanja kapaciteta institucija koje su zadužene za praćenje sive ekonomije i intenziviranja saradnje među institucijama, radiće se i na doslednoj primeni kaznene politike, ali i na primeni preventivnih, prvenstveno podsticajnih mera za poslodavce koji legalno posluju. NSZ, pored ostalog, baviće se promovisanjem društveno odgovornog poslovanja i informisanjem poslodavaca, ali i zaposlenih, o prednostima legalnog i prijavljenog rada. Legalni rad je jedan od najboljih načina privlačenja i zadržavanja kvalitetne radne snage. U tim aktivnostima očekuje se podrška socijalnih partnera, posebno sindikata i udruženja poslodavaca. Prema istraživanju koje su sproveli sindikati u Srbiji, birokratske barijere koje stoje na putu razvoja preduzeća (zahtevi za izdavanje dozvola i poreske procedure) i slabo sprovođenje zakonskih odredbi, ključne su determinante neformalne ekonomije.
Poslodavci u savremenim uslovima poslovanja iskazuju potrebu za mnogo više fleksibilnih oblika rada, dok sindikati smatraju da postoji previše fleksibilnosti a premalo sigurnosti za zaposlene. Sve prisutnija postaje i potreba za usklađivanjem radnih i privatnih, odnosno porodičnih obaveza, prvenstveno briga o deci. Integrisani pristup zasnovan na "fleksigurnosti", odnosno uvođenje modernih oblika organizacije rada omogućio bi ne samo fleksibilnost već i sigurnost zaposlenosti. Takođe, u cilju unapređenja sistema zaštite prava zaposlenih u oblasti rada neophodno je u narednom periodu doneti zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, kao i izmene i dopune Zakona o radu.
Inicijativa za preispitivanje visina poreza i doprinosa, i ostalih troškova radne snage, posebno stope oporezivanja niskih zarada, pokrenuta je od strane sindikata sa sugestijom da sistem poreza i doprinosa mora biti podsticajan za poslodavce u smislu prijavljivanja rada i otvaranja novih radnih mesta. Ublažavanje administrativnog opterećenja i tereta oporezivanja samo je jedan od aspekata koji može uticati da nacionalni i međunarodni investitori izaberu RS za svoje poslovanje, što bi omogućilo otvaranje novih radnih mesta i pokrenulo ekonomski razvoj.
B. Unapređivanje socijalne inkluzije i jednakog pristupa tržištu rada
1. Ujednačavanje položaja žena i muškaraca na tržištu rada
Da bi se postiglo puno dejstvo mera namenjenih ekonomskom osnaživanju žena, potrebni su adekvatni kapaciteti za njihovo sprovođenje, društvena svest o njihovom značaju i pravo razumevanje njihove suštine i očekivanih rezultata. Ovo se odnosi kako na institucije koje treba da sprovode politiku jednakih mogućnosti, tako i na privatan sektor u ekonomiji, a i na razumevanje šire javnosti o doprinosu žena boljem ukupnom razvoju društva.
Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma postoji snažna korelacija između ravnopravnosti polova i BDP po stanovniku. Neiskorišćenost ženske radne snage je jedna od prepreka za brži ekonomski rast, odnosno postoji mnogo prostora da žene postanu važan resurs za razvoj ekonomije i društva u celini. Adekvatno korišćenje ženskih ljudskih resursa jedno je od ključnih razvojnih pitanja. Zato je neophodno unapređenje rodne ravnopravnosti, otklanjanje direktne i indirektne diskriminacije, podsticanje žena na veće uključivanje u tržišnu ekonomiju i uključivanje rodne perspektive u sve oblasti društvenog života.
Ravnopravnost žena i muškaraca jeste jedno od osnovnih načela u zakonodavnom sistemu RS, ali realni pokazatelji ukazuju da jednaka prava ne moraju nužno da znače i jednak položaj, te da su žene u Srbiji u nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarce. Osnaživanje uloge žena i unapređenje rodne ravnopravnosti ne predstavlja traženje posebnih privilegija, već doprinosi uspostavljanju ravnoteže među polovima i izgradnji harmoničnih odnosa.
Za uspešno stvaranje sistemskih preduslova potrebno je dodatno dopuniti zakonodavni okvir, obezbediti uključivanje aspekata rodne ravnopravnosti u razvojne politike, rodno razvrstavanje kod prikupljanja podataka i praćenja indikatora. Uvođenje rodno odgovornog budžetiranja na nacionalnom nivou Razvojnog fonda Ujedinjenih nacija za žene (UNIFEM), predstavlja suštinski doprinos politici jednakih mogućnosti, jer način raspodele sredstava i javne potrošnje ima različit učinak na muškarce i na žene. Stoga je potrebno restrukturirati i usmeriti raspodelu javnih troškova tako da se unaprede ekonomske mogućnosti žena i njihov ravnopravan pristup resursima.
Prvenstveno se mora raditi na stvaranju uslova za otvaranje novih radnih mesta i promociji fleksibilnih oblika rada pogodnih za žene u cilju usklađivanja radnih uslova i porodičnog života , kao i stimulisanju poslodavaca u smislu stvaranja uslova za zapošljavanje sa nepunim radnim vremenom i uslova za rad od kuće. Potrebno je pripremiti i posebne programe zapošljavanja namenjene marginalizovanim kategorijama žena, a posebno višestruko diskriminisanim. U odnosu na žensku populaciju, postoji značajan procenat razlike u nezaposlenosti žena iz ovih grupa (npr. u odnosu na prosek nezaposlenosti žena, žene izbeglice su za 15% više nezaposlene, raseljena lica za 32%, a Romkinje za 39%).
2. Stvaranje uslova za socijalnu inkluziju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, Roma, izbeglih i raseljenih lica, povratnika po sporazumu o readmisiji, žrtava trgovine ljudima i korisnika materijalnog obezbeđenja
Pitanje socijalne integracije osoba sa invaliditetom odnosi se na sve sfere društvenog života, uključujući i tržište rada. NAPZ predviđa programe i mere usmerene na stvaranje uslova za uključivanje na tržište rada i konkurentni nastup osoba sa invaliditetom. Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom ustanovljen je pravni okvir kao osnova za efikasnije i kvalitetnije uključivanje osoba sa invaliditetom na otvoreno tržište rada, uz primenu kvote, procenu radne sposobnosti, mogućnosti zaposlenja i utvrđivanje statusa, širenje mreže davalaca usluga mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije, jačanje kapaciteta, kompetencija i uloga preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom kao posebnog oblika zapošljavanja.
Pored jačanja kapaciteta nosilaca i davalaca usluga profesionalne rehabilitacije i zapošljavanja osoba sa invaliditetom i poslodavaca koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom, neophodna je i senzibilizacija društva o pravima, mogućnostima i značaju radnosocijalne integracije osoba sa invaliditetom.
U cilju podsticanja zapošljavanja Roma, izbeglih i raseljenih lica i povratnika po sporazumu o readmisiji NAPZ predviđa nastavak aktivnosti započetih prethodnim akcionim planom, posebno na unapređenju baze podataka, kao osnove za praćenje efekata mera aktivne politike zapošljavanja. Posebna pažnja će biti usmerena na podsticanje zapošljavanja povratnika po sporazumu o readmisiji koji su jedna od ciljnih grupa na koje je usmeren zajednički program "Podrška nacionalnim naporima za zapošljavanje mladih i upravljanje migracijama" kao i na podsticanje zapošljavanja žrtava trgovine ljudima kroz projekat "Održivi odgovor tržišta rada na potrebe za ekonomskom inkluzijom žrtava trgovine ljudima u Srbiji".
U cilju smanjenja siromaštva i inkluzije lica u stanju socijalne potrebe, kao i korisnika materijalnog obezbeđenja, podsticaće se saradnja sa centrima za socijalni rad kako bi se ova lica motivisala da socijalnu pomoć društva zamene za produktivno zapošljavanje. U tom smislu radiće se na povećavanju broja lica uključenih u mere aktivne politike zapošljavanja.
Unapređivanje sistema obrazovanja i obuka i usklađivanje sa potrebama tržišta rada
Savremena ekonomija i stalno uvođenje novih tehnologija nameće potrebu za brzim reagovanjem na promene i podsticanje inovativnosti i radnika i preduzeća, kako bi obezbedili neophodnu konkurentnost. Pojavljivanje novih poslova (green jobs) i novih oblika rada i radnih ugovora, čini da zaposlenima rad postaje složeniji, i nameće potrebu za neprekidnim usavršavanjem i doživotnim učenjem, što će se promovisati u 2010. godini.
Unapređenje kvaliteta ljudskih resursa predstavlja srednjoročni cilj politike zapošljavanja RS, za čije dostizanje treba planirati aktivnosti koje će se realizovati na duži rok. Unapređivanje konkurentnosti radne snage, kao i pitanja i zadaci koje nam nameće ovaj strateški cilj, tiču se svih relevantnih aktera politike zapošljavanja, a pre svega obrazovanja i zapošljavanja. Saradnja Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Ministarstva prosvete, ogledaće se u analizi i planiranju obrazovne politike u skladu sa potrebama tržišta rada i unapređenju kvaliteta obrazovanja i obuka naročito u delu koji se odnosi na praktičnu nastavu jer su praktična znanja i stečene veštine od velikog značaja za zapošljavanje i uključivanje u svet rada. Uspostavljanje i razvoj karijernog vođenja i savetovanja, razvoj obrazovanja odraslih i funkcionalnog osnovnog obrazovanja, standardizacija programa obrazovanja i obuka, akreditacija obrazovnih ustanova, sertifikacija znanja, veština i kompetencija nezaposlenih lica, razvoj nacionalnog okvira kvalifikacija kao i unapređenje klasifikacije zanimanja, su pitanja kojima će se zajednički baviti oba ministarstva.
V PROGRAMI I MERE AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA
Mere aktivne politike zapošljavanja koje su usmerene ka unapređenju zaposlenosti a koje se realizuju preko Nacionalne službe za zapošljavanje, jesu:
1. posredovanje u zapošljavanju lica koja traže zaposlenje (povezivanje ponude i tražnje na tržištu rada, selekcija lica koja traže zaposlenje, savetovanje usmereno na izbor odgovarajućih poslova, obuka za aktivno traženje posla, klub za traženje posla utvrđivanje individualnog plana zapošljavanja sa nezaposlenim, upućivanje lica koje traži zaposlenje poslodavcu radi izbora za zasnivanje radnog odnosa ili drugog radnog angažovanja, sajam zapošljavanja i dr.);
2. profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere (psihološko savetovanje lica pri izboru, promeni zanimanja i donošenju odluka u vezi sa karijernim razvojem, unapređenje kompetencija za aktivno traženje posla - trening samoefikasnosti, psihološka procena za potrebe selekcije za zapošljavanje, za uključivanje u programe dodatnog obrazovanja i obuka i programe preduzetništva, psihološka procena za potrebe klasifikacije, pružanje informacija o tržištu rada i mogućnostima za razvoj karijere, organizovanje sajmova profesionalne orijentacije i dr);
3. subvencije za zapošljavanje poslodavcima koji prvenstveno pripadaju privatnom sektoru i koji zapošljavaju nezaposlene na novootvorenim radnim mestima . Subvencija se isplaćuje u jednokratnom iznosu, radi zapošljavanja do 50 nezaposlenih lica koja su prijavljena na evidenciju Nacionalne službe. Izuzetno, subvencija se može odobriti za zapošljavanje preko 50 nezaposlenih lica radi ujednačavanja regionalnog razvoja, uklanjanja dispariteta na tržištu rada i većeg stepena zapošljavanja u okviru grinfild i braunfild investicije. Visina subvencije u 2010. godini, u zavisnosti od razvijenosti opštine, iznosi 160.000 dinara po korisniku u najnerazvijenijim opštinama, 130.000 dinara po korisniku u nerazvijenim i 80.000 dinara po korisniku u ostalim opštinama;
4. podrška samozapošljavanju jesu sredstva i stručna pomoć koju može da ostvari nezaposleni koji se samozapošljava. Sredstva za samozapošljavanje se odobravaju u vidu subvencije radi osnivanja radnje, zadruge, ili drugog oblika preduzetništva od strane nezaposlenog ili udruživanjem više nezaposlenih, kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos. Subvencija se u 2010. godini odobrava u jednokratnom iznosu od 160.000 dinara po korisniku. Korisniku novčane naknade može se isplatiti novčana naknada u jednokratnom iznosu radi samozapošljavanja. Stručnu pomoć u cilju podsticanja samozapošljavanja nezaposleni ostvaruje kroz informativne i savetodavne usluge u poslovnim centrima, obuke iz preduzetništva, mentoring i specijalističke obuke;
5. dodatno obrazovanje i obuka jesu aktivnosti kojima se nezaposlenom i zaposlenom za čijim je radom prestala potreba kod poslodavca, kome nije moguće obezbediti odgovarajuće zaposlenje, pruža mogućnost da kroz proces teorijskog i praktičnog osposobljavanja stekne nova znanja i veštine radi zapošljavanja, odnosno stvaranja mogućnosti za zapošljavanje i samozapošljavanje. Dodatno obrazovanje i obuka sprovodiće se prema Godišnjem programu dodatnog obrazovanja i obuke koji je utvrđen ovim akcionim planom;
6. podsticaji za korisnike novčane naknade sprovodiće se tako što će se onima koji zasnuju radni odnos na neodređeno vreme, jednokratno isplatiti 30% ukupnog iznosa novčane naknade (bez doprinosa za obavezno socijalno osiguranje) koja bi im bila isplaćena za preostalo vreme do isteka prava na novčanu naknadu;
7. javni radovi koji se organizuju u cilju zapošljavanja teže zapošljivog nezaposlenog i nezaposlenog u stanju socijalne potrebe, očuvanja i unapređenja radnih sposobnosti nezaposlenih, kao i radi ostvarivanja određenog društvenog interesa. Organizovanje javnih radova u trajanju od najviše šest meseci organizovaće se u 2010. godini u oblasti socijalnih, humanitarnih, kulturnih i drugih delatnosti; održavanja i obnavljanja javne infrastrukture i održavanja i zaštite životne sredine i prirode. Pravo učestvovanja u postupku organizovanja javnih radova imaju organi teritorijalne autonomije i organi jedinica lokalne samouprave; javne ustanove i javna preduzeća; privredna društva; preduzetnici; zadruge; društvene organizacije; udruženja građana. Udruženja građana imaju pravo učestvovanja na javnom konkursu kao podnosioci prijava, uz uslov da obezbede poslodavca izvođača javnog rada registrovanog za obavljanje delatnosti koja je predmet javnog rada. Sredstva namenjena za organizovanje javnih radova koriste se za zarade nezaposlenih lica uključenih u javne radove, za naknadu troškova za dolazak i odlazak s rada i za troškove sprovođenja javnih radova.
Sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja, predviđene NAPZ-om i Godišnjim programom dodatnog obrazovanja i obuke realizuje NSZ na osnovu Sporazuma o učinku i Programa rada za 2010. godinu.
Finansiranje aktivne politike zapošljavanja obavlja se iz sredstava budžeta Republike Srbije, budžeta teritorijalne autonomije i budžeta lokalnih samouprava, sredstava poklona, donacija, legata, kredita, kao i iz sredstava doprinosa za slučaj nezaposlenosti i drugih izvora.
Potrebna sredstva za realizaciju programa i mera aktivne politike zapošljavanja kao i finansiranje lokalnih i regionalnih akcionih planova zapošljavanja u 2010. godini obezbeđena su u budžetu RS.
Tabela 10. Predlog rasporeda sredstava za realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja u 2010. godini
Br. |
Mera aktivne politike zapošljavanja |
Sredstva |
Lica |
1. |
Aktivno traženje posla |
5.000.000 |
86.840 |
2. |
Dodatno obrazovanje i obuke |
2.095.000.000 |
20.000 |
2.1. |
Pripravnici |
1.800.000.000 |
16.000 |
2.2. |
Obuke |
295.000.000 |
4.000 |
3. |
Subvencije za zapošljavanje |
900.000.000 |
6.075 |
3.1. |
Subvencija za samozapošljavanje |
300.000.000 |
1.875 |
3.2. |
Subvencija za otvaranje novih radnih mesta |
600.000.000 |
4.200 |
4. |
Javni radovi |
700.000.000 |
5.000 |
Ukupna sredstva i obuhvat lica |
3.700.000.000 |
117.915 |
|
Sredstva namenjena za Start up kredite za početnike, kao i kredite za podsticaj i razvoj preduzeća, koje realizuje Fond za razvoj RS, takođe su obezbeđena u republičkom budžetu.
U okviru projekata koji će se sprovoditi u RS obezbeđena su dodatna sredstva za mere aktivne politike zapošljavanja kao i za jačanje institucionalnih kapaciteta zaposlenih u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja - Sektoru za zapošljavanje i Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Tabela 11. Pregled projekata čija se realizacija planira u 2010. godini
|
Projekat |
Vrednost |
Doprinos |
Donator |
1. |
Projekat za razvoj Borskog regiona (sadrži potkomponentu zapošljavanja) Početak realizacije: 2009. godina |
10.000.000 dolara za zapošljavanje |
|
Svetska banka - zajmodavac |
2. |
Zajednički program "Podrška nacionalnim naporima za zapošljavanje mladih i upravljanje migracijama" (Fond za zapošljavanje mladih) Trajanje: 2009-2011. godina |
6,1 miliona dolara |
1, 9 miliona dolara (Fond za zapošljavanje mladih) |
Španski fond za dostizanje milenijumskih ciljeva razvoja (UNDP, UNICEF, ILO, IOM) |
3. |
"Izgradnja kapaciteta, informisanje i podizanje svesti u cilju promovisanja regularnih migracija u regionu Zapadnog Balkana" Trajanje: 2008-2010. godina Sprovodi: NSZ |
1.430.000 evra |
|
EU (Program ANEAS 2006), Švajcarska federalna kancelarija za migracije, Nemačka federalna kancelarija za migracije i izbeglice, Vlada Lihtenštajna, Ministarstvo spoljnih poslova Italije |
4. |
"Održivi odgovor tržišta rada na potrebe za ekonomskom inkluzijom žrtava trgovine ljudima u Srbiji" Trajanje: 2009-2010. godina Sprovodi: IOM i NSZ |
112.804 evra |
|
Međunarodna organizacija za migracije (IOM) |
5. |
"Razvoj mreže inovativnih socijalnih preduzeća" Trajanje: 2009-2012. godina Sprovodi: NSZ u konzorcijumu |
2.426.790,31 evra (40.800,00 evra za NSZ) |
|
Evropski fond za regionalni razvoj |
6. |
"Jačanje kapaciteta za inkluzivni lokalni razvoj u Južnoj Srbiji" Trajanje: 2009-2012. godina |
Procena budžeta Programa je 5.420.000 dolara |
|
Švedska SIDA, Švajcarska SDC, Norveška, UNDP |
7. |
"Anti-krizne mere za uključivanje ugroženih kategorija mladih žena i muškaraca na tržište rada" - realizacija mera u okviru Fonda za |
570.000 dolara |
|
Fond za otvoreno društvo u Srbiji (Soroš) |
8. |
"Tehnička pomoć za jačanje kapaciteta NSZ za upravljanje podacima, prognoziranje i monitoring i evaluaciju" Trajanje: 2010-2011. godina. |
1.500.000 evra |
|
Evropska |
9. |
"Projekat za migracije PRO Programa" Trajanje: 2008-2010. godina Sprovodi: NSZ |
1.531.881 dolara (145.000 dolara za mere APZ) |
|
Vlada Švajcarske preko Švajcarske agencije za razvoj i saradnju |
10. |
"Promocija zapošljavanja mladih u Srbiji" - realizacija mera u okviru Fonda za zapošljavanje mladih u 2010. godini |
450.000 dolara |
450.000 dolara |
Vlada Italije |
11. |
"Holandsko iskustvo i dobra praksa u oblasti zapošljavanja" Trajanje: 2009-2010. godina Sprovodi:NSZ |
100.000,00 evra |
|
Holandsko |
12. |
Modernizacija sistema stručnog obrazovanja i obuka u Srbiji |
4 miliona evra |
|
EU iz IPA 2007 fondova |
13. |
Druga šansa - razvoj sistema funkcionalnog obrazovanja odraslih |
4,5 miliona evra |
3 miliona evra |
EU iz IPA 2008 fondova |
Mere aktivne politike zapošljavanja, u skladu sa utvrđenim nadležnostima, sprovodi Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Nacionalna služba za zapošljavanje, kao i drugi državni organi, institucije i socijalni partneri.
VIII TABELA CILJEVA I MERA ZA REALIZACIJU NAPZ-a
A. Otvaranja novih radnih mesta, smanjivanje efekata ekonomske krize na postojeća radna mesta i povećanje formalne zaposlenosti
1. Podsticanje zapošljavanja i prevencija nezaposlenosti |
||||
Mera |
Očekivani rezultati |
Indikator |
Nosioci aktivnosti |
Izvor finansiranja |
Promovisanje zapošljavanja i smanjenje nezaposlenosti |
Povećan iznos sredstava u budžetu RS za aktivne mere zapošljavanja. Povećan broj lica uključenih u aktivne mere na bazi individualnih planova zapošljavanja. |
Odnos između broja utvrđenih IPZ i ukupnog broja nezaposlenih na evidenciji NSZ, broja dugoročno nezaposlenih i teže zapošljivih lica. |
MERR |
Budžet RS |
Savetovanje i posredovanje u zapošljavanju |
Povećan broj lica uključenih u savetovanje i posredovanje. |
Broj i struktura lica uključenih u savetovanje i posredovanje. |
NSZ |
Budžet RS |
Organizovanje i sprovođenje dodatnog obrazovanja i obuka |
Povećan broj obuka i obuhvat lica. |
Broj i struktura lica uključenih u programe obuka za potrebe tržišta rada i na zahtev poslodavca u odnosu na ukupan broj nezaposlenih na evidenciji NSZ. |
NSZ |
Budžet RS |
Promocija otvaranja novih radnih mesta i zapošljavanja podsticanjem preduzetništva i samozapošljavanja dodelom subvencija i zapošljavanja korisnika novčane naknade |
Promocija preduzetništva i samozapošljavanja uz pomoć subvencije. |
Broj i struktura korisnika subvencije za samozapošljavanje. |
NSZ |
Budžet RS |
Promocija i organizovanje javnih radova |
Organizovanje javnih radova od interesa za RS finansiranih iz republičkog budžeta i sprovođenje javnih radova koje finansira lokalna samouprava. |
Broj organizovanih javnih radova sredstvima iz budžeta RS. |
NSZ |
Budžet RS |
Unapređivanje mogućnosti za zapošljavanje viška zaposlenih |
Realizacija koncepta "ranih intervencija" |
Broj i struktura viška zaposlenih koji je uključen u mere aktivne politike zapošljavanja. |
NSZ |
Budžet RS |
2. Podsticanje zapošljavanja mladih |
||||
Mera |
Očekivani rezultati |
Indikator |
Nosioci aktivnosti |
Izvor finansiranja |
Obezbeđivanje sinergijskog delovanja različitih politika i uspostavljanje jedinstvene politike zapošljavanja mladih |
Uspostavljena jedinstvena politika obrazovanja i zapošljavanja mladih i saradnja relevantnih institucija. Formirana odgovarajuća tela za sprovođenje politike zapošljavanja mladih |
Procenat stanovništva starosti 18-24 godine koje ima najviše niži nivo srednjeg obrazovanja i koje ne pohađa dodatno obrazovanje ili obuku. |
MERR |
Budžet RS |
Razvoj karijernog vođenja i savetovanja |
Realizovane aktivnosti na promociji sistema karijernog vođenja i savetovanja. |
Broj formiranih centara. |
MERR |
Budžet RS |
Povećanje zapošljivosti mladih sticanjem dodatnih znanja i veština |
Realizovane obuke za sticanje dodatnih znanja i veština kojima su unapređene kompetencije i povećana zapošljivost mladih, kao i povećano zapošljavanje polaznika obuka. |
Broj mladih uključen u obuke za sticanje dodatnih znanja i veština. |
NSZ |
Budžet RS |
Osposobljavanje i usavršavanje za samostalan rad |
Realizovan program pripravnika |
Broj i struktura lica uključen u program pripravnika. |
NSZ |
Budžet RS |
Podsticaji poslodavcima za zapošljavanje mladih |
Povećano zapošljavanje mladih zahvaljujući podsticanju poslodavaca, prvenstveno subvencijama za otvaranje novih radnih mesta, kao i subvencijama doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. |
Broj i struktura mladih zaposlenih uz subvenciju poslodavcu u odnosu na ukupan broj nezaposlenih mladih. |
MERR |
Budžet RS |
Pružanje podrške mladim preduzetnicima |
Povećan broj mladih preduzetnika kojima je pružena podrška |
Broj godišnje realizovanih programa kojima se unapređuje preduzetništvo i samozapošljavanje kod mladih. |
MERR |
Budžet RS |
Finansiranje mera aktivne politike zapošljavanja preko Fonda za zapošljavanje mladih |
Funkcionisanje fonda za zapošljavanje mladih u cilju finansiranja aktivnih mera tržišta rada. |
Broj i struktura mladih korisnika fonda. |
MERR |
Budžet RS |
3. Jačanje kapaciteta institucija tržišta rada, uloge socijalnih partnera i saradnje sa zemljama u regionu |
||||
Mera |
Očekivani rezultati |
Indikator |
Nosioci aktivnosti |
Izvor finansiranja |
Unapređenje rada i modernizacija |
Modernizovan javni servis za zapošljavanje i ojačani kapaciteti NSZ za upravljanje podacima, prognoziranje, rodno osetljivo praćenje i ocenu efekata označeno po polu. |
Redovna istraživanja zadovoljstva korisnika (poslodavaca i nezaposlenih). |
MERR |
Budžet RS |
Unapređivanje regionalne saradnje između zemalja Jugoistočne Evrope u oblasti politika zapošljavanja |
Unapređena regionalna saradnja između zemalja Jugoistočne Evrope. |
Broj održanih regionalnih skupova i sastanaka. |
MERR |
Budžet RS |
Unapređenje i jačanje socijalnog dijaloga i uspostavljanje socijalnog partnerstva u rešavanju problema nezaposlenosti na svim nivoima |
Socijalni partneri aktivno učestvuju u kreiranju i implementaciji politike zapošljavanja na svim nivoima i prate sprovođenje politike zapošljavanja na lokalnim tržištima rada. |
Broj organizovanih tematskih sastanaka, okruglih stolova, seminara. |
MERR |
Budžet RS |
Uspostavljanje kontakta sa poslodavcima i promovisanje društveno odgovornog poslovanja |
Unapređena svest poslodavaca o značaju društveno odgovornog poslovanja i povećanje broja poslodavaca koji posluju uvažavajući princip društveno odgovornog poslovanja. |
Broj ostvarenih kontakata NSZ sa poslodavcima. |
MERR |
Budžet RS |
Koordinacija i razmena informacija i podataka između socijalnih partnera u sprovođenju politike zapošljavanja |
Unapređen socijalni dijalog, saradnja i razmena informacija između socijalnih partnera. |
Broj organizovanih informativnih sastanaka, okruglih stolova i seminara. |
MERR |
Budžet RS |
Praćenje primene i efekata mera aktivne politike zapošljavanja i uvođenje praćenja i ocene efekata mera aktivne politike tržišta rada u redovnu praksu institucija. |
Sistem praćenja učinka aktivnih mera tržišta rada i njihovih efekata na svim nivoima redovno se sprovodi, posebno u NSZ i Sektoru za zapošljavanje.. |
Planirana i realizovana saradnja MERR i NSZ sa institucijama koje se bave istraživanjima u oblasti zapošljavanja. |
MERR |
Budžet RS |
4. Podrška smanjivanju regionalnih razlika |
||||
Mera |
Očekivani rezultati |
Indikator |
Nosioci aktivnosti |
Izvor finansiranja |
Promocija jačanja odgovornosti i nivoa nadležnosti u podršci kreiranju politike zapošljavanja na lokalnom i regionalnom nivou |
Proaktivan pristup lokalne samouprave u oblasti zapošljavanja. |
Broj održanih promotivnih sastanaka sa predstavnicima lokalnih samouprava. |
MERR |
Budžet RS |
Decentralizacija politike zapošljavanja i podrška izradi lokalnih akcionih planova zapošljavanja |
Urađeni lokalni akcioni planovi zapošljavanja u određenom broju lokalnih samouprava koje poseduju lokalne savete za zapošljavanje i izdvojena sredstva u lokalnom budžetu. |
Broj strategija lokalnog ekonomskog razvoja koje sadrže i razvoj tržišta rada i zapošljavanja. |
MERR |
Budžet RS |
Pružanje podrške u sprovođenju akcionog plana za realizaciju |
Uspostavljen mehanizam komunikacije i saradnje Sektora za zapošljavanje i NSZ sa Regionalnim agencijama za razvoj, SKGO i lokalnim savetima za zapošljavanje na podsticanju razvoja regionalnih tržišta rada |
Broj opština koje su u svom budžetu odvojile sredstva za aktivne mere i podsticanje zapošljavanja |
MERR |
Budžet RS |
Jačanje kapaciteta na lokalnom nivou za kreiranje i implementaciju programa i mera aktivne politike zapošljavanja |
Realizovane obuke namenjene članovima lokalnih saveta za zapošljavanje u cilju podizanja kapaciteta za kreiranje i implementaciju lokalne politike zapošljavanja i izradu lokalnih akcionih planova zapošljavanja. |
Broj kreiranih i realizovanih obuka za članove lokalnih saveta za zapošljavanje. |
MERR |
Budžet RS |
Stvaranje uslova za razmenu uspešnih strategija i instrumenata između regiona |
Uspostavljen mehanizam saradnje lokalnih saveta za zapošljavanje i razmena iskustava i primera dobre prakse među savetima na lokalnom i regionalnom nivou. |
Broj regionalnih konferencija, okruglih stolova i zajedničkih sastanaka članova lokalnih saveta. |
MERR |
Budžet RS |
Jačanje kapaciteta za upravljanje migracijama |
Ojačani kapaciteti institucija za upravljanje migracijama. |
Povećane interne migracije i smanjene regionalnih razlika u stopama nezaposlenosti. |
MERR |
Budžet RS |
5. Podrška smanjivanju neformalnog rada |
||||
Mera |
Očekivani rezultati |
Indikator |
Nosioci aktivnosti |
Izvor finansiranja |
Preispitivanje visine poreza i doprinosa, u skladu sa poreskom politikom |
Ublažavanje administrativnog opterećenja i tereta oporezivanja i povećanje broja investitora (posebno stranih) koji otvaraju nova radna mesta |
Smanjenje troškova rada za poslodavce (izdvajanja za poreze i doprinose). |
MF |
Budžet RS |
Jačanje mehanizama kontrole i borbe protiv sive ekonomije |
Pad učešća sive ekonomije u ukupnoj zaposlenosti kao rezultat ojačanih kapaciteta institucija i reformi sistema kontrole i inspekcije rada. |
Obim neprijavljenog rada u nacionalnoj privredi. |
MERR |
Budžet RS |
Promovisanje i podsticanje fleksibilnih oblika rada |
Unapređena zakonska regulativa u oblasti fleksibilnih oblika rada. |
Broj zaposlenih na nestandardnim oblicima rada (sa nepunim radnim vremenom i/ili na određeno vreme) kao procenat ukupnog broja zaposlenih. |
MERR |
Budžet RS |
Promovisanje pristojnog rada i podsticanje preduzetnika i poslodavaca na legalan rad |
Informisana javnost o značaju pristojnog rada. |
Broj informativnih seminara, konferencija, okruglih stolova. |
MERR |
Budžet RS |
B. Unapređivanje socijalne inkluzije i jednakog pristupa tržištu rada |
||||
1. Ujednačavanje položaja žena i muškaraca na tržištu rada |
||||
Mera |
Očekivani rezultati |
Indikator |
Nosioci aktivnosti |
Izvor finansiranja |
Stvaranje sistemskih preduslova za politiku jednakih mogućnosti |
Sprovedena analiza rodne osetljivosti zakonodavnog okvira. |
Broj sprovedenih analiza i broj izmenjenih zakonskih rešenja nakon analize. |
UNIFEM |
Budžet RS |
Rodno odgovorno budžetiranje na nacionalnom nivou uz pomoć Razvojnog fonda Ujedinjenih nacija za žene (UNIFEM) |
Sprovedena analiza budžeta u MERR, MRSP, MF, i nakon donetih zaključaka napravljen plan korektivnih akcija. |
Broj sprovedenih obuka za rodno budžetiranje. |
UNIFEM |
Budžet RS |
Promocija fleksibilnih oblika rada koje omogućavaju usklađivanje rada i porodičnog života i stvaranje preduslova za veće uključivanje žena (family friendly) |
Bolja informisanost svih aktera na tržištu rada o fleksibilnim oblicima rada. |
Zastupljenost fleksibilnih oblika rada, i ugovora o fleksibilnom radu prema ARS. |
MERR |
Budžet RS |
Podsticanje ženskog preduzetništva i samozapošljavanja |
Povećan broj obuka za preduzetništvo namenjenih ženama i veći broj žena obučenih za preduzetništvo. |
Broj obuka za preduzetništvo namenjen ženama. |
MERR |
Budžet RS |
Podsticanje zapošljavanja žena iz kategorije teže zapošljivih lica |
Kreirani i sprovedeni posebni programi za zapošljavanje teže zapošljivih žena. |
Procenat učešća žena u aktivnim merama u odnosu na udeo žena u nezaposlenosti. |
MERR |
Budžet RS |
2. Stvaranje uslova za socijalnu inkluziju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, Roma, izbeglih i raseljenih lica i povratnika po sporazumu o readmisiji, žrtava trgovine ljudima i korisnika materijalnog obezbeđenja |
||||
Mera |
Očekivani rezultati |
Indikator |
Nosioci aktivnosti |
Izvor finansiranja |
Podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom i razvoj mreže inovativnih socijalnih preduzeća |
Informisana javnost posebno poslodavci o mogućnostima i značaju zapošljavanja osoba sa invaliditetom i povećano uključivanje OSI u aktivne mere zapošljavanja. |
Broj organizovanih informativnih seminara i okruglih stolova. |
MERR |
Budžet RS |
Podsticanje zapošljavanja Roma |
Unapređena baza podataka o Romima. |
Broj održanih motivacionih treninga. |
NVO |
Budžet RS |
Podsticanje zapošljavanja |
Unapređena baza podataka o nezaposlenim izbeglim i raseljenim licima. |
Broj poslodavaca koji je dobio subvencije za zapošljavanje izbeglih i raseljenih lica. |
MERR |
Budžet RS |
Podsticanje zapošljavanja povratnika po sporazumu o readmisiji |
Formirana baza podataka o povratnicima po sporazumu o readmisiji. |
Broj i struktura povratnika obuhvaćenih merama aktivne politike zapošljavanja. |
MERR |
Budžet RS |
Podsticanje zapošljavanja žrtava trgovine ljudima |
Uspostavljen mehanizam saradnje MERR i NSZ sa institucijama nadležnim za probleme žrtava trgovine ljudima. |
Broj i struktura žrtava trgovine ljudima uključenih u mere aktivne politike zapošljavanja. |
MERR |
Budžet RS |
Podsticanje zapošljavanja nezaposlenih u stanju socijalne potrebe i korisnika materijalnog obezbeđenja. |
Povećano zapošljavanja lica u stanju socijalne potrebe i korisnika materijalnog obezbeđenja |
Broj i struktura lica u stanju socijalne potrebe i korisnika materijalnog obezbeđenja koja su se zaposlila posredovanjem NSZ |
MERR |
Budžet RS |
V. Razvoj ljudskih resursa |
||||
1. Unapređivanje sistema obrazovanja i obuka i usklađivanje sa potrebama tržišta rada |
||||
Mera |
Očekivani rezultati |
Indikator |
Nosioci aktivnosti |
Izvor finansiranja |
Promovisanje doživotnog učenja kao osnovnog uslova za održivi razvoj zasnovan na znanju |
Potpisan Memorandum o saradnji između MERR-a i MP i intenzivirana saradnja na izradi zakonodavnog okvira za doživotno učenje. |
Memorandum o saradnji između MERR-a i MP potpisan i sprovodi se. |
MERR |
Budžet RS |
Jačanje kapaciteta institucija i uspostavljanja saradnje u cilju unapređenja sistema i politika obrazovanja i zapošljavanja |
Formirana stručna tela za standardizaciju, akreditaciju i sertifikaciju. |
Broj definisanih programa u skladu sa standardima kvaliteta. |
MP |
Budžet RS |
Razvoj sistema kratkih obuka - standardizacija programa obuka, akreditacija obrazovnih ustanova i sertifikacija znanja |
Pokrenut proces standardizacije programa kratkih obuka. |
Uspostavljen pravni okvir za nacionalne kvalifikacije uključujući sistem priznavanja i sertifikacije formalnog, neformalnog i informalnog učenja i znanja. |
MP |
Budžet RS |
Usklađivanje obrazovanja i obuka odraslih sa potrebama tržišta rada |
Sprovedeno istraživanje o obrazovnim potrebama tržišta rada. |
Broj definisanih programa u skladu sa rezultatima istraživanja. |
MP |
Budžet RS |
Saradnja na izradi Nacionalnog okvira kvalifikacija (NOK) |
Određen nosilac aktivnosti razvoja NOK. |
Izgrađeni institucionalni kapaciteti i zakonski okvir NOK-a u skladu sa Evropskim okvirom kvalifikacija. |
MP |
Budžet RS |
Saradnja na izradi Nacionalnog sistema klasifikacije zanimanja (NKSZ) |
Nastavljen proces izrade NSKZ u skladu sa Ugovorom između MERR i Republičkog zavoda za statistiku |
Usvojeni u primeni Nacionalni sistem klasifikacije zanimanja |
RZZS |
Budžet RS |
IX GODIŠNJI PROGRAM DODATNOG OBRAZOVANJA I OBUKE
Godišnjim programom dodatnog obrazovanja i obuke utvrđuju se programi i mere u sprovođenju dodatnog obrazovanja i obuke, kao mere aktivne politike zapošljavanja.
Realizacija Godišnjeg programa dodatnog obrazovanja i obuka podrazumeva sprovođenje pojedinačnih programa koji će doprineti razvoju kvalifikacija nezaposlenih lica, kroz promenu zanimanja ili podizanja nivoa kompetentnosti sticanjem novih ili inoviranjem postojećih znanja i veština, što će dovesti do povećanja profesionalne i teritorijalne pokretljivosti radne snage u skladu sa iskazanim potrebama lokalnog tržišta rada i zahtevima poslodavaca i konkretnih radnih mesta.
Godišnji program dodatnog obrazovanja i obuke oslanja se na prethodno urađenu analizu i utvrđene potrebe tržišta rada u pogledu potrebnih znanja i veština. Osnov za uključivanje nezaposlenog lica u program dodatnog obrazovanja i obuke, u cilju podizanja nivoa zapošljivosti i zapošljavanja, predstavlja individualni plan zapošljavanja.
Programi dodatnog obrazovanja i obuka:
Br. |
Program |
Opis programa |
Ciljne grupe |
Troškovi/sredstva |
1. |
Pripravnici |
Osposobljavanje za samostalan rad u struci kroz zasnivanje radnog odnosa radi sticanja iskustva za polaganje pripravničkog odnosno stručnog ispita u skladu sa zakonom ili opštim aktom poslodavca uz mogućnost obavljanja prakse pre početka osposobljavanja |
Nezaposlena lica do 30 godina starosti, od III do VII stepena stručne spreme, bez radnog iskustva u struci |
Mesečna subvencija poslodavcu prema stručnoj spremi pripravnika. |
2. |
Obuke za tržište rada |
a) Sticanje dodatnih znanja i veština koje uz osnovno zanimanje povećavaju kompetentnost i konkurentnost nezaposlenog lica na tržištu rada. |
Teže zapošljiva lica i lica suficitarnih zanimanja. |
Troškovi obrazovnih usluga. |
3. |
Obuke na zahtev poslodavca |
Sticanje dodatnih znanja i veština potrebnih za obavljanje poslova u okviru istog ili novog zanimanja kod poslodavca uz obavezu zasnivanja radnog odnosa |
Lica bez zanimanja. |
Troškovi obuke obrazovnoj ustanovi ili poslodavcu. |
4. |
Prekvalifikacija i dokvalifikacija |
Sticanje nove kvalifikacije u istom ili višem stepenu stručne spreme |
Dugoročno nezaposlena lica i lica suficitarnih zanimanja. Nezaposlena lica koja su napustila školovanje. |
Troškovi prekvalifikacije ili dokvalifikacije obrazovnoj ustanovi. |
5. |
Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih |
Sticanje osnovnog obrazovanja i prve kvalifikacije za obavljanje jednostavnih poslova. |
Nezaposlena lica bez osnovnog obrazovanja (Romi, povratnici po sporazumu o readmisiji i druga lica). |
Troškovi obrazovnoj ustanovi. |
Vrstu obuke, broj lica i specifične kriterijume određuje Nacionalna služba za zapošljavanje u skladu sa prethodnim analizama i potrebama tržišta rada na lokalnom i regionalnom nivou.
Iznos subvencije i novčane pomoći nezaposlenom licu kao i visina učešća Nacionalne službe u troškovima realizacije obuka biće definisani Programom rada NSZ, u skladu sa raspoloživim sredstvima i planiranim obuhvatom nezaposlenih lica.
Programe dodatnog obrazovanja i obuka moguće je kombinovati sa uslugama i drugim programima aktivne politike zapošljavanja kojima se povećava zapošljivost i zapošljavanje nezaposlenih lica.
ARS |
Anketa o radnoj snazi |
BDP |
Bruto domaći proizvod |
BDV |
Bruto dodata vrednost |
EU |
Evropska unija |
IPA |
Instrument predpristupne pomoći |
IOM |
Međunarodna organizacija za migracije |
MERR |
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja |
MF |
Ministarstvo finansija |
MOS |
Ministarstvo omladine i sporta |
MP |
Ministarstvo prosvete |
MRSP |
Ministarstvo rada i socijalne politike |
MMF |
Međunarodni monetarni fond |
MOR/ILO |
Međunarodna organizacija rada |
NAPZ |
Nacionalni akcioni plan zapošljavanja |
NBS |
Narodna banka Srbije |
NVO |
Nevladina organizacija |
NDV |
Neto dodata vrednost |
NKSZ |
Nacionalnog sistema klasifikacije zanimanja |
NOK |
Nacionalnog okvira kvalifikacija |
NSZ |
Nacionalna služba za zapošljavanje |
SKGO |
Stalna konferencija gradova i opština |
OSI |
Osobe sa invaliditetom |
PKS |
Privredna komora Srbije |
RZS |
Republički zavod za statistiku |
RZZO |
Republički zavod za zdravstveno osiguranje |
RS |
Republika Srbija |
RAR |
Regionalna razvojna agencija |
Uprava za RR |
Uprava za rodnu ravnopravnost |
UNIFEM |
Razvojni fond Ujedinjenih nacija za žene |
UNDP |
Program Ujedinjenih nacija za razvoj |
UNICEF |
Dečiji fond Ujedinjenih nacija |