DEKLARACIJA IZ INTERLAKENA sa Konferencije na visokom nivou o budućnosti Evropskog suda za ljudska prava, sa Akcionim planom - od 19. februara 2010. godine -

Konferencija na visokom nivou u Interlakenu održana 18. i 19. februara 2010. godine na inicijativu Švajcarske kao predsedavajuće Komitetom ministara Saveta Evrope (dalje: "Konferencija"):

PP1 izražava čvrstu posvećenost Država ugovornica Konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (dalje: "Konvencija") i Evropskom sudu za ljudska prava (dalje: "Sud");

PP2 potvrđuje izuzetni doprinos Suda zaštiti ljudskih prava u Evropi;

PP3 podseća na međusobnu zavisnost između mehanizma nadzora prema Konvenciji i drugih aktivnosti Saveta Evrope u oblasti ljudskih prava, vladavine prava i demokratije;

PP4 pozdravlja stupanje na snagu Protokola broj 14 uz Konvenciju 1. juna 2010. godine;

PP5 sa zadovoljstvom konstatuje stupanje na snagu Lisabonskog sporazuma, koji predviđa pridruživanje Evropske unije Konvenciji;

PP6 naglašava supsidijarnu prirodu mehanizma nadzora utvrđenog Konvencijom i posebno osnovne uloge koju nacionalni organi, tj. vlade, sudovi i skupštine moraju da igraju u garantovanju i zaštiti ljudskih prava na nacionalnom nivou;

PP7 primećuje sa dubokom zabrinutošću da broj predstavki pred Sudom i deficit između podnetih i rešenih predstavki nastavlja da raste;

PP8 smatra da ta situacija stvara štetu delotvornosti i kredibilitetu Konvencije i njenog nadzornog mehanizma i predstavlja pretnju kvalitetu i doslednosti sudske prakse i autoriteta Suda;

PP9 je uveren da su pored već sprovedenih ili predviđenih poboljšanja dodatne mere neizbežne i hitno potrebne da bi se:

I. postigla ravnoteža između broja presuda i odluka koje je Sud doneo i broja predstavki koje se podnose;

II. Sudu omogućilo da smanji broj zaostalih predmeta i da se presude u novim predmetima donesu u razumnom roku, posebno u predmetima u vezi sa ozbiljnim povredama ljudskih prava;

III. Obezbedilo potpuno i brzo izvršenje presuda Suda i delotvornost njegovog nadzora od strane Komiteta ministara;

PP10 smatra da ova deklaracija teži da uspostavi mapu puta procesa reforme u smeru dugoročne delotvornosti sistema Konvencije;

Konferencija

(1) Još jednom potvrđuje posvećenost Država ugovornica Konvenciji i pravu na individualnu predstavku;

(2) Podseća na obavezu Država ugovornica da garantuju da su prava i slobode utvrđene Konvencijom u potpunosti obezbeđeni na nacionalnom nivou i poziva na jačanje načela supsidijarnosti;

(3) Naglašava da ovo načelo podrazumeva zajedničku odgovornost Država ugovornica i Suda;

(4) Naglašava važnost garantovanja jasnoće i doslednosti prakse Suda i posebno poziva na jedinstvenu i rigoroznu primenu kriterijuma u vezi sa dopuštenošću i nadležnošću Suda;

(5) Poziva Sud da maksimalno koristi proceduralna sredstva i izvore koja ima na raspolaganju;

(6) Naglašava potrebu za delotvornim merama radi smanjenja broja očigledno nedopuštenih predstavki, potrebu za delotvornim filtriranjem tih predstavki i potrebu da se nađu rešenja kako postupati sa predstavkama koje se ponavljaju;

(7) Naglašava da je potpuno, delotvorno i brzo izvršenje pravosnažnih presuda Suda neizbežno;

(8) Ponovo potvrđuje potrebu održavanja nezavisnosti sudija i očuvanja nepristrasnosti i kvaliteta Suda;

(9) Poziva na poboljšanje efikasnosti sistema za nadzor izvršenja presuda Suda;

(10) Naglašava potrebu da se pojednostavi postupak izmene odredbi Konvencije organizacione prirode;

(11) Usvaja sledeći Akcioni plan kao instrument obezbeđenja političkog vodiča za proces ka dugoročnoj delotvornosti sistema Konvencije;

Akcioni plan

A. Pravo na individualnu predstavku

1. Konferencija ponovo potvrđuje osnovnu važnost prava na individualnu predstavku kao polaznu tačku sistema Konvencije, koji garantuje da se navodne povrede koje nacionalni organi nisu delotvorno razmotrili mogu izneti pred Sud.

2. U vezi sa velikim brojem nedopuštenih predstavki, Konferencija poziva Komitet ministara da razmotri mere koje bi Sudu omogućile da se skoncentriše na svoju osnovnu ulogu garanta ljudskih prava i da donosi presude u osnovanim predmetima neophodnom brzinom, posebno u onima gde je navodno došlo do ozbiljnih povreda ljudskih prava.

3. U vezi sa pristupom Sudu, Konferencija poziva Komitet ministara da razmotri dodatne mere koje mogu doprineti propisnoj primeni pravde i da posebno razmotri pod kojim uslovima se mogu predvideti nova proceduralna pravila ili praksa, a da se pri tome ne ograničavaju osnovane predstavke.

B. Primena Konvencije na nacionalnom nivou

4. Konferencija podseća da je prva i prevashodna odgovornost Država ugovornica da garantuju primenu i sprovođenje Konvencije pa, prema tome, poziva Države ugovornice da se obavežu:

a) da će nastaviti da podižu, gde je prikladno u saradnji sa nacionalnim ustanovama za ljudska prava i drugim relevantnim telima, svest nacionalnih organa o standardima Konvencije i osiguraju njihovu primenu;

b) da će u potpunosti izvršavati presude Suda, obezbeđujući preduzimanje neophodnih mera kako bi se sprečile dalje slične povrede;

v) da će uzeti u obzir praksu Suda koja se razvija, takođe, i zbog razmatranja zaključaka koji se izvode iz presude kojom se utvrđuje povreda Konvencije od strane druge države, gde isti načelni problem postoji i u njihovom sopstvenom pravnom sistemu;

g) da će garantovati, ako je neophodno i uvođenjem novih pravnih lekova, bilo da će biti posebne prirode ili opšti domaći pravni lek, da će svako lice sa dokazivom tvrdnjom da su njegova prava i slobode utvrđene Konvencijom povređene, imati na raspolaganju delotvorni pravni lek pred nacionalnim organom koji treba da obezbedi naknadu gde je prikladno;

d) razmatrati mogućnost da se podrži da nacionalne sudije i, prema slučaju, drugi nezavisni pravnici visokog ranga budu u Sekretarijatu Suda;

đ) da će osigurati ocenu primene preporuka koje je usvojio Komitet ministara kako bi se Državama ugovornicama pomoglo da ispune svoje obaveze.

5. Konferencija naglašava potrebu poboljšanja i unapređenja ciljeva i koordinacije drugih postojećih mehanizama, aktivnosti i programa Saveta Evrope, uključujući i pozivanje Generalnog sekretara na član 52. Konvencije.

V. Filtriranje

6. Konferencija:

a) poziva Države ugovornice i Sud da se potencijalnim podnosiocima predstavki daju sveobuhvatne i objektivne informacije o Konvenciji i praksi Suda, posebno o postupcima za podnošenje predstavki i kriterijumima dopuštenosti. U tom smislu, Komitet ministara može razmotriti ulogu kancelarija za informisanje.

b) naglašava zainteresovanost za temeljnu analizu prakse Suda u vezi sa predstavkama koje su proglašene nedopuštenim;

v) preporučuje, u vezi sa mehanizmima filtriranja,

i. da Sud u kratkom roku uspostavi mehanizam u okviru postojećeg veća koji će verovatno obezbediti delotvorno filtriranje;

ii. da Komitet ministara razmotri uspostavljanje mehanizma filtriranja u okviru Suda koji izlazi iz okvira postupanja sudije pojedinca i postupanja predviđenog pod i).

G. Predstavke koje se ponavljaju

7. Konferencija:

a) poziva Države ugovornice da:

i. olakšaju, prema slučaju, u okviru garancija koje Sud odredi i, kako je neophodno, uz podršku Suda, usvajanje prijateljskih poravnanja i jednostranih deklaracija;

ii. sarađuju sa Komitetom ministara, posle pravosnažne pilot presude, kako bi se usvojile i sprovele opšte mere koje mogu delotvorno ispraviti strukturne probleme u osnovi predmeta koji se ponavljaju.

b) naglase potrebu da Sud izradi jasne i predvidive standarde za postupak "pilot presude" u vezi sa izborom predstavki, postupkom koji treba poštovati i postupanjem sa predmetima u kojima je donošenje odluke odloženo, i da ocene dejstva primene takvih i sličnih procedura;

v) poziva Komitet ministara da:

i. razmotri da li predmete koji se ponavljaju mogu da vode sudije nadležne za filtriranje (vidi u gornjem tekstu Poglavlje V);

ii. uvede pristup saradnje, uključujući sve relevantne delove Saveta Evrope kako bi se Državi ugovornici predstavile sve moguće opcije potrebne za ispravku strukturnog problema koji presuda otkrije.

D. Sud

8. Naglašavajući važnost očuvanja nezavisnosti sudija i nepristrasnosti i kvaliteta Suda, Konferencija poziva Države ugovornice i Savet Evrope da:

a) osiguraju, ako je neophodno poboljšanjem transparentnosti i kvaliteta procedure izbora i na nacionalnom i na evropskom nivou, potpuno poštovanje kriterijuma Konvencije za izbor sudija Suda, uključujući poznavanje međunarodnog javnog prava i nacionalnih pravnih sistema kao i znanje bar jednog službenog jezika. Osim toga, sudije Suda bi trebalo da imaju i neophodno praktično iskustvo iz oblasti prava;

b) odobre Sudu, u interesu njegovog efikasnog funkcionisanja, neophodan nivo administrativne autonomije u okviru Saveta Evrope.

9. Konferencija, potvrđujući zajedničku odgovornost Država ugovornica i Suda, poziva Sud da:

a) izbegava ponovno razmatranje činjenica ili nacionalnog prava ako su već razmatrani i za koje su nacionalni organi doneli svoje odluke, u skladu sa sudskom praksom prema kojoj on nije četvorostepeni sud;

b) primenjuje jedinstveno i rigorozno kriterijume u vezi sa dopuštenošću i nadležnošću i u potpunosti uzima u obzir svoju supsidijarnu ulogu u tumačenju i primeni Konvencije;

v) u potpunosti primenjuje novi kriterijum dopuštenosti predviđen protokolom broj 14 i da razmotri druge mogućnosti primene načela de minimis non curat praetor.

10. Kako bi se povećala njegova efikasnost, Konferencija poziva Sud da nastavi sa poboljšanjem njegove interne strukture i metoda rada i da maksimalno koristi proceduralna sredstva i izvore koja ima na raspolaganju. U tom kontekstu, ona posebno podstiče Sud da:

a) koristi mogućnost da od Komiteta ministara traži da se broj sudija o većima smanji na pet, kako je predviđeno protokolom broj 14;

b) nastavi sa svojom politikom utvrđivanja prioriteta prilikom postupanja sa predmetima i nastavi da ukazuje u svojim presudama na postojanje strukturnog problema, koji može proizvesti značajan broj predstavki koje se ponavljaju.

Đ. Nadzor nad izvršavanjem presuda

11. Konferencija naglašava hitnu potrebu da Komitet ministara:

a) pripremi sredstva koja će omogućiti efikasniji i transparentniji nadzor nad izvršavanjem presuda Suda. U vezi sa ovim, on poziva Komitet ministara da ovaj nadzor ojača tako što će se povećani prioritet i vidljivost dati ne samo predmetima u kojima su potrebne hitne pojedinačne mere, već i predmeti koji pokazuju veće strukturne probleme, pridajući posebnu pažnju potrebi da se utvrde domaći delotvorni pravni lekovi;

b) ispita svoje metode rada i pravila kako bi se isti bolje prilagodili sadašnjoj realnosti i bili delotvorniji u bavljenju raznim pitanjima koja se pojave.

Ž. Pojednostavljeni postupak za izmenu Konvencije

12. Konferencija poziva Komitet ministara da razmotri mogućnost uvođenja, na osnovu Protokola, pojednostavljenog postupka za sve buduće izmene određenih odredbi Konvencije u vezi sa organizacionim pitanjima. Ovaj pojednostavljen postupak može se uvesti, na primer, kroz:

a) Statut Suda;

b) novu odredbu u Konvenciji koja će biti slična onoj utvrđenoj članom 41(g) Statuta Saveta Evrope.

Realizacija

Radi realizacije Akcionog plana, Konferencija:

(1) Poziva Države ugovornice, Komitet ministara, Sud i Generalni sekretarijat da u potpunosti primenjuju Akcioni plan;

(2) Poziva posebno Komitet ministara i Države ugovornice da se konsultuju sa civilnim društvom o delotvornim merama za realizaciju Akcionog plana;

(3) Poziva Države ugovornice da obaveste Komitet ministara, do kraja 2011. godine, o preduzetim merama radi realizacije relevantnih delova ove Deklaracije;

(4) Poziva Komitet ministara da prati i realizuje do juna 2011. godine, prema slučaju u saradnji sa Sudom i uz davanje neophodnog opisa posla nadležnim telima, mere utvrđene u ovoj deklaraciji za koje nije potrebna izmena Konvencije;

(5) Poziva Komitet ministara da nadležnim telima izda opis posla kako bi se do juna 2012. godine pripremili predlozi mera za koje su potrebne izmene Konvencije. Taj opis posla treba da sadrži predloge mehanizma filtriranja u okviru Suda i studiju mera koje omogućavaju da se pojednostavi izmena Konvencije;

(6) Poziva Komitet ministara da oceni, u periodu od 2012. Godine do 2015. godine, u kom obimu su primena Protokola broj 14 i upotreba Akcionog plana iz Interlakena poboljšali stanje Suda. Na osnovu ove ocene, Komitet ministara treba da odluči, do kraja 2015. godine, da li postoji potreba za daljim radnjama. Do kraja 2019. godine Komitet ministara treba da odluči da li su se usvojene mere pokazale dovoljnim za obezbeđenje održivog funkcionisanja kontrolnog mehanizma Konvencije ili su potrebne dublje promene;

(7) Poziva Švajcarsku kao predsedavajuću da ovu Deklaraciju i Izveštaj sa konferencije u Interlakenu prenese Komitetu ministara;

(8) Poziva buduće Predsedništvo Komiteta ministara da prati realizaciju ove Deklaracije.