UREDBA O METODOLOGIJI VREDNOVANJA ELEMENATA ZA UTVRĐIVANJE VISINE NAKNADE ZA KORIŠĆENJE ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE, ORGANIZOVANJE I REGULISANJE ŽELEZNIČKOG SAOBRAĆAJA ("Sl. glasnik RS", br. 14/2010)

Član 1

Ovom uredbom utvrđuje se Metodologija vrednovanja elemenata za utvrđivanje visine naknade za korišćenje železničke infrastrukture, organizovanje i regulisanje železničkog saobraćaja, koja je odštampana uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Član 2

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

METODOLOGIJA
VREDNOVANJA ELEMENATA ZA UTVRĐIVANJE VISINE NAKNADE ZA KORIŠĆENJE ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE, ORGANIZOVANJE I REGULISANJE ŽELEZNIČKOG SAOBRAĆAJA

 

1. PREDMET

Metodologijom vrednovanja elemenata za utvrđivanje visine naknade za korišćenje železničke infrastrukture, organizovanje i regulisanje železničkog saobraćaja (u daljem tekstu: Metodologija) utvrđuje se način vrednovanja elemenata propisanih članom 27. stav 1. Zakona o železnici ("Službeni glasnik RS", broj 18/05; u daljem tekstu: Zakon).

Za korišćenje železničke infrastrukture, organizovanje i regulisanje železničkog saobraćaja, upravljač železničke infrastrukture (u daljem tekstu: UI) pruža sledeće pakete usluga:

1) minimalni paket usluga;

2) paket za pristup prugom do službenih objekata i pružanje usluga u službenim objektima;

3) paket za dodatne usluge;

4) paket za prateće usluge.

Predmet Metodologije je vrednovanje elemenata za utvrđivanje visine naknade za minimalni paket usluga i paket za pristup prugom do službenih objekata i pružanje usluga u službenim objektima.

2. METODOLOŠKI PRISTUP

Metodologija se zasniva na principu da prevoznici snose samo opravdane troškove poslovanja UI i troškove nastale efikasnim obezbeđivanjem usluga koje korisnici zahtevaju.

Metodologija se zasniva na ekonomskom principu poznatom kao marginalni troškovi plus (MT+), koji se zasniva na marginalnim troškovima uvećanim za dodatak (engl. "mark up"). Navedeni princip omogućava pokrivanje opravdanih troškova, koji su nastali prilikom pružanja zahtevanih usluga i pogodan je za tzv. mrežne sisteme (sistemi koji zahtevaju velike kapitalne investicije kao što su telekomunikacije, energetika, prenos prirodnog gasa, drumski i ostali vidovi transporta).

Marginalni troškovi su procenjeni na osnovu varijabilnih troškova koji prema Metodologiji obuhvataju:

1) kratkoročne marginalne troškove: habanje pruge, regulisanje saobraćaja vozova i signalizaciju, potrošnju energenata i režijske troškove;

2) troškove obnove i finansijske troškove servisiranja kredita za obnovu infrastrukture.

Elementi na osnovu kojih se utvrđuje naknada su: kategorija pruga (magistralne, regionalne ili lokalne) kojima se voz kreće, korišćenje čvorova, kategorija voza (putnički ili teretni) i tip vuče (elektro ili dizel). Jedinice za obračun naknade su:

1) vozni kilometri;

2) bruto-tonski kilometri.

Naknada ima dvodelnu tarifnu strukturu. Dvodelna struktura naknade, obuhvata sledeće komponente:

1) naknadu za minimalni paket usluga;

2) naknadu za korišćenje železničkih čvorova (tranzitiranje, ulaza ili izlaza voza iz čvora i servisiranje vozova u železničkim čvorovima).

3. DEFINICIJE

Pojedini izrazi upotrebljeni u Metodologiji imaju sledeće značenje:

1) Železnička infrastruktura je pruga sa svim pripadajućim objektima, postrojenjima, uređajima i drugo, u funkciji železničkog saobraćaja, kao dobro u opštoj upotrebi u svojini Republike Srbije, koju mogu koristiti svi železnički prevoznici pod jednakim uslovima. Železnička infrastruktura obuhvata: donji i gornji stroj pruge, objekte na pruzi, stanične koloseke, telekomunikaciona, signalno-sigurnosna, elektrovučna, elektroenergetska i ostala postrojenja i uređaje na pruzi, opremu pruge, zgrade železničkih službenih mesta i ostale objekte na železničkim službenim mestima, koji su u funkciji organizovanja i regulisanja železničkog saobraćaja, sa zemljištem koje služi tim zgradama, pružni pojas i vazdušni prostor iznad pruge u visini od 12 metara, odnosno 14 metara kod dalekovoda napona preko 220 kV, računajući iznad gornje ivice šine.

2) Mreža označava celokupnu železničku infrastrukturu koju poseduje i/ili njome upravlja rukovodilac infrastrukture.

3) Deonica predstavlja prugu ili deo pruge između dve stanice sa homogenom strukturom elemenata u građevinskom smislu i u pogledu tehnike regulisanja saobraćaja, pri čemu se razlikuje od susednih deonica po kapacitetu i njegovoj iskorišćenosti, prihodima i troškovima, i kao takva predstavlja posebnu celinu kojom se upravlja u komercijalnom, tehnološkom i tehničkom smislu.

4) Železnički čvor je skup stanica, pruga ili delova pruga i rasputnica na mestu gde se sustiče više pruga, koji čine jedan sistem u pogledu funkcionisanja saobraćaja i zahteva jedinstveno upravljanje u komercijalnom, tehnološkom i tehničkom smislu.

5) Upravljač železničke infrastrukture (UI) je javno preduzeće, drugi oblik preduzeća, drugo pravno lice ili preduzetnik koji je ovlašćen za upravljanje železničkom infrastrukturom.

6) Prevoznik je javno preduzeće, drugi oblik preduzeća, drugo pravno lice ili preduzetnik registrovan za obavljanje delatnosti javnog prevoza u železničkom saobraćaju i koje garantuje vuču vozova.

7) Regulatorno telo je telo nadležno za praćenje i regulisanje železničkog tržišta i uspostavljanje fer i nediskriminatorske konkurencije i kome se učesnici železničkog tržišta mogu da žale ako veruju da su nepravedno tretirani, diskriminisani ili na neki drugi način oštećeni, a naročito u pogledu odluka koje je usvojio upravljač infrastrukture ili prevoznik. (Regulatorno telo mora biti nezavisno u pogledu svoje organizacije, odluka o finansiranju, pravne strukture i odlučivanja od bilo kog upravljača infrastrukture ili prevoznika).

8) Dodeljivanje kapaciteta (trasa) označava raspodelu kapaciteta železničke infrastrukture ili trasa za vozove koju obavlja upravljač infrastrukture.

9) Održavanje železničke infrastrukture podrazumeva identifikaciju i popravku kvarova i defekata elemenata železničke infrastrukture (održavanje, zamena i obnova) kojima se železnička infrastruktura drži u stanju koje osigurava bezbedan, nesmetan, kvalitetan i uredan železnički saobraćaj.

10) Obnova podrazumeva veće radove na mreži u cilju održanja projektovanih karakteristika mreže i predstavlja zajednički naziv za istovremeno obavljanje svih radova na rehabilitaciji i rekonstrukciji mreže.

11) Marginalni trošak je porast ukupnog troška koji nastaje sa dodatnim kretanjem voza na železničkoj infrastrukturi.

12) Varijabilni troškovi su troškovi upravljača infrastrukture koji za dati period i kapacitet infrastrukture zavise od obima saobraćaja na mreži. Uzimaju se kao aproksimacija marginalnih troškova.

13) Kratkoročni marginalni troškovi su porast ukupnog troška koji nastaje sa dodatnim kretanjem voza na železničkoj infrastrukturi posmatrano u kraćem vremenskom periodu i čine ga sledeći troškovi: troškovi radne snage, materijala, energenata (električne energije ili dizel goriva), usluge održavanja pruge i signalizacije i režijski troškovi.

14) Marginalni troškovi plus (MT+) je princip definisanja naknada kada se na marginalne troškove uvodi tzv. dodatak.

15) Dodatak (engl. "mark up" - mark ap) je komponenta naknade za korišćenje infrastrukture koji u ovoj metodologiji predstavlja procentualno povećanje varijabilnih jediničnih troškova. Ovo povećanje se uvodi samo ako je bez posledica po konkurentnost, odnosno samo ako tržište može da ga podnese.

16) Troškovi habanja pruge predstavljaju troškove koji su rezultat fizičkog trošenja elemenata pruge usled kretanja vozova.

17) Troškovi regulisanja saobraćaja vozova su troškovi koji nastaju kao posledica aktivnosti na regulisanju saobraćaja vozova i upotrebi signalizacije.

18) Fiksni trošak železničke infrastrukture su troškovi upravljača nfrastrukture koji za dati period i kapacitet infrastrukture ne zavise od obima saobraćaja na mreži.

19) Minimalni paket usluga predstavlja najmanju grupu usluga koja se koristi kod realizacije kretanja voza na železničkoj infrastrukturi i obuhvata: obradu zahteva za trasom voza, korišćenje infrastrukture na glavnom prolaznom koloseku, upravljanje kretanjem vozova uključujući signalizaciju, propise, sistem za operativno praćenje i komunikaciju i pružanje informacija o kretanju voza, obezbeđivanje svih ostalih informacija neophodnih da se primeni ili upravlja saobraćajem za koji je kapacitet dodeljen.

20) Opravdani trošak obuhvata troškove efikasne mreže i efikasnog upravljanja infrastrukturom. Efikasna mreža podrazumeva da su svi delovi mreže dobro iskorišćeni preko cele godine a efikasno upravljanje infrastrukturom podrazumeva usklađivanje kvaliteta mreže i održavanja zahtevima korisnika.

21) Operativni troškovi predstavljaju ukupne troškove koji nastaju kretanjem voza na železničkoj infrastrukturi i čine ih troškovi: materijala, radne snage, usluga održavanja pruge i signalizacije, administrativni i režijski troškovi.

4. MODEL VREDNOVANJA ELEMENATA

Model vrednovanja elemenata za određivanje naknada zasniva se na principu "marginalnih troškova plus" (MT+) i predstavljen je dvodelnom strukturom naknade.

Model naknade primenjuje se na izračunavanje naknade za određeni voz, odnosno pored izračunavanja naknade za određeni voz, on omogućava modeliranje budućih strategija poslovanja UI.

Model naknade za korišćenje infrastrukture se primarno zasniva na modelu alokacije troškova. U njemu su inkorporirani model mreže i model saobraćaja.

1) Marginalni troškovi

Marginalni troškovi plus (MT+) podrazumevaju marginalne troškove uvećane za dodatak u skladu sa Metodologijom. Oni obuhvataju: troškove habanja pruge nastale direktnim kretanjem vozova, troškove regulisanja saobraćaja vozova i signalizacije, troškove planiranja reda vožnje i administrativne troškove obrade zahteva, troškove potrošnje energenata (električne energije i dizel goriva), troškove obnove infrastrukture i finansijske troškove vezane za obnovu.

Marginalni troškovi za Metodologiju su procenjeni kao varijabilni troškovi UI za 2010. godinu.

Varijabilni troškovi za 2010. godinu, su određeni na osnovu varijabilnih troškova iz 2006. godine, aproksimirnih (uvećanih, ponderisanih) faktorom rasta obima saobraćaja i faktorom efikasnosti (povećanje obima rada i produktivnosti radne snage) definisanih u Strateškom planu JP "Železnice Srbije" 2006 - 2010. godine. Varijabilni troškovi za svaku narednu godinu utvrđivaće se na osnovu ponderisanja troškova UI iz prethodne godine. Primer: troškovi za 2011. godinu će se određivati na osnovu ponderisanih troškova utvrđenih za 2009. godinu.

Vrednost varijabilnih troškova 2006. godine, određena je na osnovu troškova iz 2006. godine, koji su aproksimirani procentima varijabilnosti za svaki trošak koji je obuhvaćen ovim modelom.

Dodatak je određen kao procenat kojim se uvećava jedinični varijabilni trošak u zavisnosti od kategorije vozova i vrste vuče. Ovi troškovi su alocirani na osnovu modela mreže i modela saobraćaja.

2) Model mreže

Model mreže železničke infrastrukture se sastoji iz dva tipa elemenata - železničkih pruga i železničkih čvorova.

Železničke pruge su kategorizovane prema Uredbi Vlade (Uredba o kategorizaciji železničkih pruga - "Službeni glasnik RS", broj 75/06) prema kojoj postoje sledeće kategorije pruga: (1) magistralne, (2) regionalne i (3) lokalne pruge. U skladu sa definicijama pojma deonice, čvora i potrebama modela, datim u Odeljku 3. Metodologije, mreža pruga je dekomponovana na 52 deonice i šest čvorova.

Spisak čvorova na mreži sa njihovim graničnim stanicama dat je u sledećoj tabeli.

Red. br.	Č V O R	Granične stanice čvora
1.	BEOGRAD	Batajnica, Resnik, Jajinci, Ovča
2.	SUBOTICA	državna granica, Naumovićevo, Palić, Šebešić, Subotica Teretna, Subotica Fabrika
3.	NOVI SAD	Petrovaradin, Sajlovo
4.	LAPOVO	Lapovo Varoš, Lapovo, Batočina
5.	NIŠ	Trupale, Crveni Krst, Ćele Kula, Međurovo
6.	PANČEVO	Pančevo Glavna, Rasputnica 2a, Pančevo Varoš, Pančevo Vojlovica

Radi utvrđivanja naknade kretanje vozova u čvorovima svrstane su dve kategorije: ulazno-izlazne i tranzitne vožnje vozova.

3) Model saobraćaja

Model saobraćaja se sastoji od modela teretnog i modela putničkog saobraćaja.

Modeli teretnog i putničkog saobraćaja su definisani da bi se odredio broj voznih i brutotonskih kilometara na svakoj deonici magistralne, regionalne i lokalne pruge, kao i broj teretnih i putničkih vozova koji prolaze i zaustavljaju se u svakom od šest čvorova.

Osnovni ulazni podaci za model teretnog saobraćaja čine statistički podaci vezani za teretni saobraćaj koji pokazuju dnevni broj teretnih vozova na svakoj pojedinačnoj pruzi i broj teretnih vozova koji prolaze ili opslužuju se u svakom od šest čvorova.

Osnovni ulazni podaci vezani za model putničkog saobraćaja čine podaci o planiranim putničkim vozovima tj. polazne i krajnje stanice svakog voza, kao i dnevni broj vozova na datim relacijama saobraćanja.

U oba modela je napravljena razlika između vozova sa elektro i dizel vučom.

5. NAČIN PRORAČUNA PREMA VRSTAMA USLUGA

Kategorije usluga koje UI (JP "Železnice Srbije" - Direkcija za infrastrukturu) pruža prevoznicima na mreži koje su definisane Odlukom Upravnog odbora JP "Železnice Srbije" o raspodeli sredstava između Direkcije za prevoz i Direkcije za infrastrukturu od 7. juna 2005. godine (u daljem tekstu: Odluka) i obuhvataju:

- Kategoriju I: Minimalni paket usluga;

- Kategoriju IIa: Pristup prugom službenim objektima;

- Kategoriju IIb: Pružanje usluga u službenim objektima;

- Kategoriju III: Pružanje dodatnih usluga u službenim objektima;

- Kategoriju IV: Pružanje pratećih usluga u službenim objektima.

U skladu sa navedenim UI JP "Železnice Srbije" (u daljem tekstu: ŽS) pruža prevoznicima na mreži usluge koje su date u Prilogu 1, koji je odštampan uz Metodologiju i čini njen sastavni deo.

1) Sadržaj pojedinih vrsta usluga

(1) Usluge u okviru minimalnog paketa usluga (kategorija I)

U okviru minimalnog paketa usluga korišćenja železničke infrastrukture UI pruža sledeće usluge:

- upravljanje zahtevima za kapacitetom;

- korišćenje infrastrukture na glavnom prolaznom koloseku;

- upravljanje kretanjem vozova uključujući signalizaciju, propise, sistem za operativno praćenje i komunikaciju i pružanje informacija o kretanju voza;

- obezbeđivanje svih ostalih informacija neophodnih da se upravlja saobraćajem za koji je kapacitet dodeljen.

Naknada za ovu grupu usluga odražava korišćenje infrastrukture i posledica je troškova prolaska vozova po prugama. Naknada se utvrđuje u funkciji kategorije pruge (magistralne, regionalne ili lokalne), kategorije vozova i tipa vuče. Jedinice za obračun naknade su:

- vozni kilometri;

- bruto-tonski kilometri.

Ova kategorija usluga se ostvaruje prilikom kretanja svakog voza i njen proračun se reguliše Metodologijom. Vrednosti pojedinih elemenata utvrđuje UI i objavljuje u Katalogu podataka o mreži za svaku godinu.

(2) Usluge pristupa prugom do službenih objekata i servisnih postrojenja (kategorija IIa)

Usluge prava pristupa prugom i/ili kolosecima do službenih objekata i servisnih postrojenja usluge kategorije IIa pruža UI i podrazumeva pristup sledećim službenim objektima i servisnim postrojenjima:

- objektima za snabdevanjem gorivom;

- putničkim stanicama, staničnim zgradama i drugim objektima;

- teretnim terminalima;

- ranžirnim stanicama;

- objektima za formiranje vozova;

- kolosecima za gariranje;

- ostalim tehničkim objektima za održavanje.

Prema Metodologiji kao i definisanom modelu mreže, paket usluga kategorije IIa predstavlja usluge korišćenja infrastrukturnih kapaciteta u čvoru kao i habanje koloseka prilikom korišćenja istih. Ove usluge pruža UI.

Način proračuna cene koštanja usluga iz ove kategorije određen je Metodologijom. Vrednost pojedinih elemenata u obrascu za određivanje cene usluge utvrđuje UI i objavljuje u Katalogu podataka o mreži za svaku godinu.

(3) Usluge u službenim objektima i servisnim postrojenjima (kategorija IIb)

Usluge u službenim objektima i servisnim postrojenjima, prema Odluci pružaju UI (Direkcija za infrastrukturu ŽS) i Prevoznik (Direkcija za prevoz ŽS).

Po osnovu vlasništva UI pruža uslugu u sledećim službenim objektima i servisnim postrojenjima:

- postrojenja i oprema za snabdevanje električnom energijom za struju vuče;

- putničke stanice.

Vrste usluga u putničkim stanicama kao i usluge korišćenja objekata i postrojenja za snabdevanje električnom energijom za struju vuče na mreži ŽS i njihove cene utvrdiće UI (Direkcija za infrastrukturu ŽS) i objaviti u Katalogu podataka o mreži.

Usluge u službenim objektima i servisnim postrojenjima paket usluga IIb prema ovoj metodologiji i definisanom modelu mreže podrazumevaju usluge servisiranja putničkih i teretnih vozova u čvorovima. Pod uslugama servisiranja u smislu ove metodologije podrazumevaju se usluge tehničko-kolske službe na pregledanju vozova, održavanju kola, vozila za železničke svrhe i mehanizacije.

Ostale usluge iz ove kategorije prema Odluci pruža Direkcija za prevoz ŽS po osnovu vlasništva nad sredstvima za manevarski rad i drugim sredstvima neophodnim za pružanje usluga u odgovarajućim službenim objektima. To su sledeće usluge:

- manevrisanja i druge usluge u objektima za snabdevanjem gorivom;

- manevrisanja i druge usluge u teretnim terminalima;

- ranžiranja i druge usluge u ranžirnim stanicama;

- formiranja vozova u ranžirnim i deoničkim stanicama;

- manevrisanja i druge usluge na kolosecima za održavanje voznih sredstava;

- manevrisanja i druge usluge u tehničkim objektima koji zahtevaju dostavu i izvlačenje železničkih kola;

- manevrisanja na kolosecima za gariranje.

Za pružene usluge Prevoznik je dužan da sa Direkcijom za prevoz ŽS zaključi poseban ugovor i plati naknadu za pruženu uslugu u skladu sa odredbama tog ugovora.

(4) Dodatne usluge (kategorija III)

Dodatne usluge koje prevoznicima pruža UI su:

- snabdevanje strujom za vuču;

- kontrola transporta opasnih tereta;

- usluge kod saobraćaja vozova sa naročitim pošiljkama;

- ostale dodatne usluge.

Postojanje, način proračuna i pružanja usluge snabdevanja strujom za vuču na mreži utvrdiće UI i objaviti u Katalogu podataka o mreži.

Kontrola transporta opasnih tereta za svaki pojedinačni prevoz se definiše između UI i Prevoznika u zavisnosti od specifikacije potrebnih usluga. Specifikaciju usluga i cene UI će objaviti u Katalogu podataka o mreži.

Usluge kod saobraćaja vozova sa naročitim pošiljkama obuhvata analizu zahteva za trasom i dodelu trase za periode kraće od onih definisanih u godišnjem redu vožnje. Za svaki pojedinačni voz UI i Prevoznik definišu obim i specifikacije potrebnih usluga. Specifikaciju usluga i cene kod prevoza naročitih pošiljaka će odrediti UI i objaviti u Katalogu podataka o mreži.

Ostale dodatne usluge, prema Odluci Prevoznicima pruža Direkcija za prevoz ŽS i uključuju sledeće:

- predgrevanje putničkih vozova;

- snabdevanje gorivom;

- manevrisanje;

- snabdevanje vodom;

- uklanjanje otpadnih materija iz sanitarnih prostorija u vozu.

Za sve dodatne usluge, potrebno je da Prevoznik sa Direkcijom za prevoz ŽS definiše obim, specifikaciju i naknadu za potrebne usluge.

(5) Prateće usluge (kategorija IV)

Prateće usluge uključuju sledeće:

- pristup telekomunikacionoj mreži;

- pružanje dodatnih informacija;

- tehnički pregled voznih sredstava.

UI pruža Prevoznicima uslugu pristupa telekomunikacionoj mreži. Prevoznik sa UI definiše obim i specifikaciju potrebnih usluga.

UI pruža sledeće informacije Prevoznicima:

- obuku i polaganje testova koje nalažu interna pravila UI;

- program obavezne obuke iz pojedinih oblasti koji nalažu interna pravila UI;

- dostavljanje grafikona reda vožnje;

- obezbeđivanje pristupa Katalogu o mreži putem interneta ili dostava papirne kopije;

- dostava izvoda iz domaće regulative od značaja za železnički transport ili drugih dokumenata.

Za sve dodatne informacije Prevoznik sa UI definiše obim i specifikaciju potrebnih usluga.

UI vrši pregled svih voznih sredstava koji saobraćaju na mreži u cilju zaštite bezbednosti saobraćaja. Obim i specifikacija ovih usluga se definišu u okviru Ugovora o korišćenju infrastrukture, kao i procedure u slučajevima kada se kao posledica tehničkog pregleda otkrije kvar na voznom sredstvu.

2) Obrasci za vrednovanje elemenata za proračun naknade

(1) Naknada za minimalni paket usluga (kategorija I)

Naknada za minimalni paket usluga (NKI) se utvrđuje prema sledećoj formuli:

ikl = (ΣVKMi - Cvi) + Ф (ΣVTKMi - Cbi)

gde je:

i - kategorija pruge (1 = magistralne, 2 = regionalne, 3 = lokalne)

(ΣVKMi - Cvi) - naknada za korišćenje infrastrukturnih kapaciteta za minimalni paket usluga u funkciji od kategorije pruge, tipa vuče i kategorije voza

VKMi - broj voznih kilometara na mreži u funkciji od kategorije pruge

Cvi - cena po jednom voznom kilometru u funkciji od kategorije pruge, tipa vuče (elektro ili dizel) i kategorije vozova (putnički ili teretni)

Ф - faktor (ponder) u zavisnosti od kategorije voza (Visina faktora je u zavisnosti uticaja kategorije voza na visinu troškova održavanja infrastrukture ili od primenjene strategije razvoja segmenta železničkog tržišta)

(ΣVTKMi - Cbi) - naknada za habanje pruge i koloseka prilikom prolaska putničkih, odnosno teretnih vozova. U funkciji je od kategorije pruge i kategorije voza

VTKMi - broj brutotonskih kilometara na mreži u funkciji od kategorije pruge

Cbi - cena po jednom brutotonskom kilometru koja zavisi od kategorije pruge i kategorije voza (putnički ili teretni)

(2) Naknada za korišćenje železničkih čvorova (kategorije usluga IIa i IIb)

Naknada za korišćenje infrastrukture kada vozovi počinju i završavaju vožnju u čvoru, odnosno tranzitiraju železničke čvorove (NKIIa) kao i za servisiranje vozova u železničkim čvorovima (NKIIb) se utvrđuje na sledeći način:

NKII = NKIIa + NKIIb

gde je:

NKIIa = (ΣVaj - Cvj) + (ΣVTKMj - Cbj)

NKIIb = (ΣVbj - Cj)

j - vrsta (kategorija) čvora (Subotica (1), Novi Sad (2), Beograd (3), Lapovo (4), Niš (5), Pančevo (6))

(ΣVaj - Cvj) - naknada za korišćenje infrastrukturnih kapaciteta u čvoru za paket usluga IIa u funkciji od kategorije čvora i kategorije vozova

Vaj - broj vozova u čvoru

Cvj - cena po jednom vozu korišćenih infrastrukturnih kapaciteta u čvoru u funkciji od kategorije voza

(ΣVTKMj - Cbj) - naknada za habanje pruge i koloseka prilikom korišćenja infrastrukturnih kapaciteta u čvoru za paket usluga IIa u funkciji od kategorije čvora i kategorije voza

VTKMj - broj brutotonskih kilometara u čvorovima

Cbj - cena po jednom brutotonskom kilometru u čvoru u funkciji od kategorije voza

(ΣVbj - Cj) - naknada za pružanje usluga "servisiranja" vozova u čvoru za paket usluga IIb u funkciji od kategorije čvora i kategorije vozova

Vbj - broj vozova kojima je pružena usluga (koji su "servisirani") u čvoru,

Cj - cena po jednom vozu "servisiranom" u čvoru u funkciji od kategorije vozova.

Prilog 1.

TABELA 1: VRSTA USLUGA PO KATEGORIJAMA I NOSIOCIMA USLUGA

 

KATEGORIJA I	KATEGORIJA II		KATEGORIJA III	KATEGORIJA IV
MINIMALNI PAKET PRISTUPA	a) PRISTUP PRUGOM I KOLOSECIMA DO SLUŽBENIH OBJEKATA I SERVISNIH POS	b) USLUGE U SLUŽBENIM OBJEKTIMA I SERVISNIM POSTROJENJIMA	DODATNE USLUGE	POMOĆNE USLUGE
- Upravljanje zahtevima za kapacitetom infrastrukture	- Pristup kolosecima sa postrojenjima za punjenje gorivom	- Upotreba opreme za snabdevanje električnom energijom, gde je to moguće	- Struja vuče	- Pristup telekomunikacionoj mreži
- Pravo da se koristi dodeljeni kapacitet	- Pristup kolosecima u putn. stanicama, staničnim zgradama i drugim objektima	- Postrojenja za punjenje gorivom	- Predgrejavanje putničkih vozova	- Davanje dodatnih informacija
- Upotreba pruga, skretnica i čvorova	- Pristup kolosecima za teretne terminale	- Putničke stanice, stanične zgrade i drugi objekti	- Snabdevanje gorivom, manevrisanje i dr. usluge koje se pružaju u objektima	- Tehnički pregled voznih sredstava
- Upravljanje kretanjem vozova i dobijanje informacije o kretanju vozova	- Pristup kolosecima u ranžirnim stanicama	- Teretni terminali	- Prilagođeni ugovor i za kontrolu prevoza opasne robe
- Ostale informacije neophodne da se obavlja saobraćaj za dodeljeni kapacitet	- Pristup objektima za formiranje vozova	- Ranžirne stanice	- Prilagođeni ugovor i za pomoć u saobraćaju vanrednih vozova*)
	- Pristup kolosečnoj grupi za gariranje	- Objekti za formiranje vozova	*) uključuje pomoć u saobraćaju vozova sa naročitim pošiljkama
	- Pristup kolosecima za održavanje i drugim tehničkim postrojenjima	- Kolosečne grupe za gariranje
		- Održavanje i druga tehnička postrojenje
- USLUGU PRUŽA DIREKCIJA ZA INFRASTRUKTURU		- USLUGU NE PRUŽA DIREKCIJA ZA INFRASTRUKTURU, VEĆ DIREKCIJA ZA PREVOZ		- U OVOM MOMENTU NIJE ODREĐENO KO BI PRUŽAO USLUGU