PRAVILNIKO PRIJAVLJIVANJU DOGAĐAJA KOJI SU ZNAČAJNI ZA BEZBEDNOST CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA I ISPITIVANJU UGROŽAVANJA BEZBEDNOSTI("Sl. glasnik RS", br. 16/2009, 20/2009 - ispr. i 14/2010) |
Ovim pravilnikom propisuju se događaji koji su značajni za bezbednost civilnog vazduhoplovstva u Republici Srbiji (u daljem tekstu: događaji), postupak njihovog prijavljivanja i način prikupljanja, obrade, čuvanja, zaštite, korišćenja i razmene informacija radi utvrđivanja uzroka događaja i sprečavanja nastajanja istih ili sličnih događaja.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeća značenja:
1) bezbednost (Safety) u vazduhoplovstvu jeste stanje u kome su rizik od ugrožavanja života i zdravlja ljudi i od nastanka štete pričinjene imovini smanjeni i održavani na prihvatljivom nivou, stalnim uočavanjem opasnosti i kontrolom rizika od pojave uočenih opasnosti;
2) vazduhoplovni subjekt je privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji vrši poslove ili pruža usluge u vazduhoplovstvu;
3) događaj (Occurrence) je udes, ozbiljna nezgoda i nezgoda, kao i svako oštećenje ili neispravnost vazduhoplova, njegove opreme i svakog elementa sistema vazdušne plovidbe koji se koristi ili namerava da se koristi za potrebe vazduhoplova ili u vezi s korišćenjem vazduhoplova ili u vezi s pružanjem usluga u vazdušnoj plovidbi ili u vezi s pružanjem navigacione pomoći vazduhoplovu;
4) EVROKONTROL je Evropska organizacija za bezbednost vazdušne plovidbe, koja je osnovana Međunarodnom konvencijom o saradnji u oblasti bezbednosti vazdušne plovidbe EVROKONTROL, od 13. decembra 1960. godine;
5) zaštita ličnih podataka (Disidentification) je izostavljanje u Konačnom izveštaju o događaju ličnih podataka o podnosiocu prijave i tehničkih podatka koji mogu da ukažu na njegov identitet ili identitet lica koja su učestvovala u događaju ili identitet trećih lica;
6) nezgoda (Incident) je događaj povezan sa korišćenjem vazduhoplova koji nije udes, a koji utiče ili bi mogao da utiče na bezbednost korišćenja vazduhoplova;
7) ozbiljna nezgoda (Serious Incident) je nezgoda koja obuhvata okolnosti koje pokazuju da je skoro došlo do udesa;
8) sistem upravljanja bezbednošću (Safety Management System - SMS) obuhvata organizaciju, procedure i sistem odgovornosti kojima se uspostavlja i održava prihvatljiv nivo bezbednosti u radu vazduhoplovnog subjekta;
9) udes (Accident) vazduhoplova je događaj koji je povezan s korišćenjem vazduhoplova i koji se desio od ukrcavanja lica do iskrcavanja lica iz vazduhoplova, pri čemu je nastala bilo koja od sledećih posledica:
- smrt ili teška telesna povreda lica usled boravka u vazduhoplovu, direktnog kontakta s delom vazduhoplova, uključujući i delove koji su se odvojili od vazduhoplova, ili usled direktne izloženosti izduvnom mlazu mlaznog motora, izuzev kada su smrt ili teška telesna povreda posledica prirodnih uzroka, samopovređivanja ili su ih prouzrokovala druga lica ili kad je nastupila smrt ili teška telesna povreda slepih putnika koji su se skrivali izvan delova koji su na raspolaganju putnicima i posadi;
- oštećenje vazduhoplova, otkaz njegove strukture koji negativno deluje na jačinu strukture ili karakteristike leta vazduhoplova ili zahteva veću opravku ili zamenu oštećene komponente, izuzev otkaza ili oštećenja motora (kada je oštećenje ograničeno na motor, kapotaže ili agregate) ili oštećenja elisa, krajeva krila, antena, guma, kočnica, oplate, malih udubljenja ili proboja u oplati vazduhoplova;
- vazduhoplov je nestao ili mu nije moguće prići;
10) usluge u vazdušnoj plovidbi (Air Navigation Services - ANS) sastoje se od usluga upravljanja vazdušnim saobraćajem (Air Traffic Management - ATM), usluga komunikacije, navigacije i nadzora (Commmunication, Navigation and Surveillance Services - CNS), vazduhoplovnih meteoroloških usluga (Meteorological Services - MET) i usluga vazduhoplovnog informisanja (Aeronautical Information Services - AIS);
11) usluge upravljanja vazdušnim saobraćajem (Air Traffic Management - ATM) sastoje se od usluga u vazdušnom saobraćaju (Air Traffic Services - ATS), upravljanja protokom vazdušnog saobraćaja (Air Traffic Flow Management - ATFM) i upravljanja vazdušnim prostorom (Airspace Management - ASM);
12) usluge u vazdušnom saobraćaju (Air Traffic Services - ATS) jesu usluge kontrole letenja (Air Traffic Control - ATC), usluge informisanja vazduhoplova u letu (Flight information Services - FIS), usluge uzbunjivanja (Alerting Services - ALR) i savetodavne usluge (Advisory Services).
Sistem obaveznog prijavljivanja događaja
Vazduhoplovni subjekti dužni su da:
1) utvrde svoj sistem upravljanja bezbednošću i unutar njega sistem obaveznog prijavljivanja događaja Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat);
2) pribave saglasnost Direktorata na sistem upravljanja bezbednošću, kao i na njegove izmene i dopune;
3) odrede odgovorno lice, odnosno službu koja je nadležna za prijavljivanje događaja.
Vazduhoplovni subjekti dužni su da sistem obaveznog prijavljivanja događaja primenjuju kad je događaj vezan za:
- civilni vazduhoplov ili kad ima uticaj na civilni vazduhoplov;
- pružanje usluga civilnim ili vojnim vazduhoplovima od strane civilnog pružaoca usluge kontrole letenja (Air Traffic Control - ATS);
- pružanje usluga u civilnom vazduhoplovstvu od strane vojnih službi upravljanja vazdušnim saobraćajem;
- korišćenje vojnog vazduhoplova u civilne svrhe.
Vazduhoplovni subjekti dužni su da registruju događaj, sačine izveštaj o događaju, analiziraju događaj radi utvrđivanja njegovih uzroka i da primene odgovarajuće korektivne mere za otklanjanje uzroka i sprečavanje novih događaja.
Odgovorno lice, odnosno služba koja je u vazduhoplovnom subjektu nadležna za prijavljivanje događaja dužna je da pribavi, čuva i da, na zahtev Direktorata, dostavi Direktoratu podatke koji mogu da ukažu na uzroke događaja, odnosno da omogući ovlašćenim licima za ispitivanje događaja uvid u te podatke.
Odgovorno lice, odnosno služba u vazduhoplovnom subjektu dužna je da podatke koji mogu da ukažu na uzroke događaja čuva najmanje 30 dana.
Odgovorno lice, odnosno služba koja je u vazduhoplovnom subjektu nadležna za prijavljivanje događaja dužna je da prijavi Direktoratu svaki događaj.
Događaj su dužni da prijave i:
1) vlasnik ili korisnik vazduhoplova, vođa vazduhoplova s turbo-mlaznim motorom i vođa vazduhoplova koji se koristi u javnom avio-prevozu, ako ti vazduhoplovi podležu nadzoru Direktorata;
2) lice koje obavlja poslove projektovanja, proizvodnje, održavanja ili izmena na vazduhoplovu s turbo-mlaznim motorom i vazduhoplovu koji se koristi u javnom avio-prevozu, ili bilo kog dela ili opreme vazduhoplova s turbo-mlaznim motorom, odnosno vazduhoplova koji se koristi u javnom avio-prevozu, ako ti vazduhoplovi podleže nadzoru Direktorata;
3) lice koje je nadležno da potpiše uverenje o spremnosti za upotrebu vazduhoplova s turbo-mlaznim motorom i vazduhoplova koji se koristi u javnom avio-prevozu ili njihove opreme ili dela, ako vazduhoplovi podležu nadzoru Direktorata;
4) lice koje je ovlašćeno za poslove kontrole letenja ili informisanja vazduhoplova u letu;
5) lice koje obavlja poslove koji se odnose na ugradnju, izmenu, održavanje, popravku, remont ili proveru iz vazduha ili proveru ispravnosti opreme ili uređaja za vazdušnu plovidbu, kao i lice koje radi na izmeni postupaka, procedura ili tehnologije rada u nekom pružaocu usluge u vazdušnom saobraćaju;
6) vlasnik ili korisnik aerodroma;
7) lice koje obavlja poslove opsluživanja vazduhoplova na zemlji, uključujući punjenje gorivom, servisiranje, pripremu tovarnog lista, utovar, odleđivanje i vuču na aerodromu;
8) centar za obuku vazduhoplovnog osoblja;
9) drugo lice koje u vršenju svojih poslova u vazduhoplovstvu dođe do informacije o događaju.
Spisak događaja koji se obavezno prijavljuju Direktoratu, a ne spadaju u udese i ozbiljne nezgode, dat je u Prilogu 1. ovog pravilnika.
Pored udesa i ozbiljnih nezgoda, kao i događaja koje su navedeni u Prilogu 1. ovog pravilnika, Direktoratu mogu da se prijave i drugi događaji koji imaju posredan ili neposredan uticaj na bezbednost vazduhoplovstva i događaji usled čijeg bi učestalog ponavljanja u sličnim okolnostima moglo da dođe do ugrožavanja bezbednosti vazduhoplovstva.
Događaji se prijavljuju Direktoratu odmah po saznanju za događaj, tako što se Direktoratu podnosi prijava na odgovarajućem obrascu koji je dat u Prilogu 2. ovog pravilnika.
Podnosilac prijave koji želi da zaštiti svoje lične i druge podatke koji mogu da ukažu na njegov identitet podnosi prijavu neposredno Direktoratu sa oznakom "poverljivo", lice koje je ovlašćeno za obradu prijave neposredno sarađuje s podnosiocem prijave radi sprovođenja postupka i obrade podataka, a Direktorat je dužan da sačuva tajnost identiteta podnosioca prijave, izuzev ako je on učestvovao u događaju za koji je predviđena kazna za prekršaj ili krivično delo.
Lice koje nije obavezno da prijavi događaj, ali je neposredno ili posredno učestvovalo u događaju ili ima saznanje o njemu može, na način koji je propisan ovim pravilnikom, dobrovoljno da prijavi Direktoratu svaki događaj koji po njegovom uverenju predstavlja stvarno ili potencijalno opasnu situaciju.
Podnosilac prijave i u tom slučaju ima pravo na zaštitu svojih ličnih i drugih podataka koji mogu da ukažu na njegov identitet.
Ako obrazac prijave događaja nije dostupan licu koje dobrovoljno podnosi prijavu, informacija o događaju može da bude dostavljena u pisanoj formi, odnosno prijavljena telefonom.
Po prijemu prijave o događaju, Direktorat obrađuje i analizira prijavu, prikuplja dodatne podatke o događaju i u roku od deset radnih dana od prijema prijave izrađuje Prvi izveštaj o događaju.
Prvi izveštaj o događaju izrađuje se ako događaj ne spada u udes ili ozbiljnu nezgodu, i sastoji se od opisa i procene događaja i stava o tome da li je potrebno dodatno ispitivanje događaja.
Prvi izveštaj o događaju prosleđuje se generalnom direktoru Direktorata.
Ako događaj koji je prijavljen spada u udes ili ozbiljnu nezgodu, primenjuje se poseban propis.
Generalni direktor Direktorata odlučuje, nezavisno od stava sadržanog u Prvom izveštaju o događaju, o tome da li je potrebno da se događaj detaljno ispita, u roku od sedam dana od prijema Prvog izveštaja o događaju.
Ako generalni direktor Direktorata smatra da nije potrebno da se događaj detaljno ispita, Prvi izveštaj o događaju postaje Konačan izveštaj o događaju i prosleđuje se podnosiocu prijave, vazduhoplovnom subjektu s kojim je događaj u vezi i drugim zainteresovanim vazduhoplovnim subjektima.
Ako generalni direktor Direktorata smatra da je potrebno da se događaj detaljno ispita obrazuje Komisiju za ispitivanje događaja (u daljem tekstu: Komisija) koja, posle ispitivanja događaja, izrađuje Konačan izveštaj o događaju.
Komisiju čine predsednik, zamenik predsednika, ostali članovi Komisije i sekretar Komisije.
Komisija je dužna da prikupi sve podatke o događaju, analizira događaj i izradi Konačan izveštaj o događaju, po pravilu, u roku od 30 dana od njenog obrazovanja.
Komisija počinje rad u sednici čim pribavi kompletne podatke o događaju, a članovi Komisije, po pravilu, uz poziv za sednicu dobijaju i potreban materijal, najkasnije tri dana pre dana kada je sednica zakazana.
O radu Komisije vodi se zapisnik koji potpisuju članovi Komisije.
Sednici Komisije predsedava predsednik Komisije, odnosno njegov zamenik ili član Komisije koga, ako je potrebno, odredi predsednik Komisije.
Predsednik Komisije može da angažuje i druga stručna lica koja na sednici Komisije imaju pravo učešća u raspravi.
Predsednik Komisije može da na sednicu Komisije pozove i druga lica (učesnici u događaju, svedoci i dr.).
Sekretar Komisije prikuplja neophodne podatke u vezi s događajem, analizira događaj, priprema predlog konačnog izveštaja o događaju, na sednici Komisije upoznaje članove s pojedinostima događaja i priprema Konačan izveštaj o događaju, u skladu sa zaključcima Komisije.
Zaključak Komisije je donesen kad za njega glasa većina od ukupnog broja članova Komisije.
Član Komisije ima pravo da izdvoji svoje mišljenje.
Član Komisije koji se ne složi sa zaključkom ili pojedinim delovima Konačnog izveštaja o događaju, dužan je da pismeno izloži činjenice i obrazloži razloge na kojima zasniva svoje mišljenje, što se unosi u Konačan izveštaj o događaju.
Predsednik Komisije potpisuje i svojim parafom overava svaku stranicu Konačnog izveštaja o događaju.
Konačan izveštaj o događaju sadrži:
1) podatke o mestu, datumu i vremenu događaja i učesnicima u događaju;
2) opis događaja;
3) opis postupaka učesnika u događaju;
4) okolnosti pod kojima se događaj desio;
5) predlog mera za sprečavanje sličnih događaja.
U Konačnom izveštaju o događaju primenjuje se zaštita ličnih podataka podnosioca prijave (disidentification) i izostavljaju lični i drugi podaci koji mogu da ukažu na identitet učesnika u događaju ili identitet trećih lica.
Konačan izveštaj o događaju, u originalu i sa svim prilozima, dostavlja se generalnom direktoru Direktorata.
Konačan izveštaj o događaju prosleđuje se podnosiocu prijave, vazduhoplovnom subjektu s kojim je događaj u vezi i drugim zainteresovanim vazduhoplovnim subjektima.
Ovlašćenja Direktorata koja nisu vezana za konkretnu prijavu događaja
Direktorat sistematizuje uzroke koji su doveli do ugrožavanja bezbednosti u vazduhoplovstvu, identifikuje rizike po bezbednost u vazduhoplovstvu i, ako je potrebno, preduzima mere za otklanjanje uzroka opasnosti i sprečavanje pojave novih opasnosti.
Direktorat donosi uputstvo kojim se bliže uređuje razvrstavanje događaja u vezi s pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi.
Direktorat je dužan da obrazuje i vodi bazu podataka u kojoj evidentira i čuva sve podatke koji su sadržani u prijavama događaja iz Priloga 1. ovog pravilnika, kao i podatke o udesima i ozbiljnim nezgodama.
U bazu podataka ne unose se lični podaci o podnosiocu prijave i tehnički podaci koji mogu da ukažu na njegov identitet ili identitet lica koja su učestvovala u događaju ili identitet trećih lica.
Direktorat je dužan da obrazuje i vodi bazu podataka i da čuva, obrađuje i razmenjuje podatke na način koji je propisan potvrđenim međunarodnim ugovorom.
Pristup bazi podataka imaju zaposleni u Direktoratu koji su ovlašćeni za postupanje s prijavama i izveštajima o događaju i druga lica koja na to posebno ovlasti generalni direktor Direktorata.
Radi razmene iskustava i unapređenja bezbednosti vazduhoplovstva, pristup bazi podatka dozvoljen je državama koje primenjuju Uputstvo 2003/42/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 13. juna 2003. godine o dostavljanju izveštaja u slučaju udesa i incidenata u civilnom vazduhoplovstvu.
Obaveštavanje drugih država o događaju
Po prijemu prijave o događaju, Direktorat obaveštava o događaju, kad je to neophodno, nadležni organ države u kojoj je vazduhoplov registrovan ili proizveden ili koja je izdala uverenje o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza (AOC).
Ove države Direktorat obaveštava i o Konačnom izveštaju o događaju.
Jednom godišnje Direktorat objavljuje Izveštaj o stanju bezbednosti vazdušnog saobraćaja u Republici Srbiji koji sadrži podatke o svim događajima koji su prijavljeni.
Izveštaj o stanju bezbednosti vazdušnog saobraćaja u Republici Srbiji Direktorat dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja najkasnije do 1. marta tekuće godine za prethodnu godinu, a EVROKONTROL i drugim međunarodnim organizacijama u skladu s potvrđenim međunarodnim ugovorom.
Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o ispitivanju ugrožavanja bezbednosti vazduhoplova ("Službeni list SFRJ", broj 79/87).
Stupanje na snagu ovog pravilnika
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni član Pravilnika o izmeni
Pravilnika o prijavljivanju događaja koji su značajni za bezbednost civilnog vazduhoplovstva i ispitivanju ugrožavanja bezbednosti
("Sl. glasnik RS", br. 14/2010)
Član 2
Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
SPISAK DOGAĐAJA KOJI SE OBAVEZNO PRIJAVLJUJU
Ovim prilogom utvrđuju se događaji koji ne spadaju u udese i ozbiljne nezgode, a koji se obavezno prijavljuju.
Pored događaja utvrđenih u ovom prilogu, obavezno se prijavljuju i drugi događaji koji ispunjavaju propisana merila, pod uslovom da neposredno ugrožavaju bezbednost civilnog vazduhoplovstva ili bi, ukoliko se ne otklone, mogli da ugroze bezbednost civilnog vazduhoplovstva.
Ovaj prilog ne isključuje prijavljivanje događaja, situacija ili uslova koji, ako se ponavljaju u drugim ali sličnim okolnostima ili ako se i dalje primenjuju bez korigovanja, mogu da dovedu do opasnosti po bezbednost.
1. DOGAĐAJI KOJI SE ODNOSE NA KORIŠĆENJE VAZDUHOPLOVA
(1) manevar za izbegavanje:
(a) rizika od sudara sa drugim vazduhoplovom, terenom ili drugim objektom, nastanka situacije koja nije bezbedna, kada je postupak izbegavanja neophodan,
(b) koji je neophodan da se izbegne sudar sa drugim vazduhoplovom, terenom ili objektom,
(v) drugih situacija koje nisu bezbedne;
(2) nezgode pri poletanju ili sletanju, kao i sletanje iz predostrožnosti ili prisilno sletanje; sletanje van poletno-sletne staze, izletanje sa kraja ili sa ivice poletno-sletne staze; poletanje, prekinuto poletanje, sletanje ili pokušaj sletanja na zatvorenu, zauzetu ili neispravnu poletno-sletnu stazu; neovlašćeni ulazak na poletno-sletnu stazu;
(3) nemogućnost postizanja očekivanih performansi u toku poletanja ili početnog penjanja;
(4) kritično nizak nivo goriva ili nemogućnost transfera goriva ili korišćenja ukupne količine upotrebljivog goriva;
(5) gubitak kontrole nad vazduhoplovom, uključujući delimičan ili privremeni gubitak kontrole, bez obzira na uzrok;
(6) događaj blizu ili iznad V1 koji dovodi do opasne ili potencijalno opasne situacije (npr. prekinuto poletanje, udar zadnjim delom trupa vazduhoplova kod rotacije, gubitak snage pritiska motora);
(7) produžavanje na drugi krug, što prouzrokuje opasnu ili potencijalno opasnu situaciju;
(8) nenamerno, značajno odstupanje od brzine leta, predviđenog pravca ili visine leta (više od 300 stopa), bez obzira na uzrok;
(9) snižavanje ispod visine donošenja odluke ili minimalna visina snižavanja bez uočavanja zahtevanih vizuelnih oznaka na zemlji;
(10) gubitak orijentacije u odnosu na trenutni položaj vazduhoplova ili položaj u odnosu na drugi vazduhoplov;
(11) prekid komunikacije između članova letačke posade (CRM) ili između letačke posade i drugih članova posade, kao i drugih lica (kontrola letenja, tehničko osoblje);
(12) grubo sletanje - sletanje koje zahteva pregled vazduhoplova posle sletanja;
(13) prekoračenje granice balansa goriva;
(14) nepravilno podešen kod sekundarnog nadzornog radara (SSR) ili nepravilno podešena podskala na visinomeru;
(15) nepravilno programirana oprema za navigaciju vazduhoplova ili pogrešan unos podataka pri korišćenju opreme za navigaciju, netačan proračun performansi ili korišćenje netačnih podataka;
(16) nepravilan prijem ili tumačenje radio-telefonskih poruka;
(17) neispravnost ili otkaz sistema za gorivo koji utiče na snabdevanje gorivom ili raspodelu goriva;
(18) nenameravan izlazak vazduhoplova sa asfaltirane površine;
(19) sudar vazduhoplova sa drugim vazduhoplovom, vozilom ili objektom na zemlji;
(20) nepažljivo ili nestručno korišćenje komandi;
(21) nemogućnost postizanja nameravane konfiguracije vazduhoplova u bilo kojoj fazi leta (npr. stajni trap za sletanje i vrata stajnog trapa, zakrilca, stabilizatori, pretkrilca i dr.);
(22) stvarna ili potencijalna opasnost koja je posledica simulacije uslova otkaza sistema za obuku, provere sistema ili njihovog uvežbavanja;
(23) neuobičajene (abnormalne) vibracije;
(24) aktiviranje primarnog sistema upozorenja povezanog sa manevrisanjem vazduhoplova, kao što je upozorenje na konfiguraciju, gubitak brzine (vibracije palice), signalizacija prekoračenja dozvoljenog broja obrtaja i dr, osim ako:
a) posada pouzdano utvrdi da je indikacija bila lažna, pod uslovom da lažna signalizacija nije stvorila poteškoće ili opasnost koja je rezultat reakcije posade na signalizaciju,
b) se sistemi koriste za obuku ili ispitivanje;
(25) aktiviranje sistema za upozorenje na blizinu zemlje (GPWS/TAWS) kada:
a) se vazduhoplov neposredno približi zemlji više nego što je planirano ili predviđeno,
b) se upozorenje javlja u instrumentalnim meteorološkim uslovima (IMC) ili noću i kada je izazvano velikom brzinom snižavanja (Mode 1),
v) je upozorenje posledica propusta da se aktivira sistem stajnog trapa ili zakrilaca za sletanje na odgovarajućoj tački prilikom prilaženja za sletanje (Mode 4),
g) su poteškoće ili opasnosti posledica ili mogu da budu posledica reakcije posade na upozorenje (npr. moguće smanjeno razdvajanje od ostalog saobraćaja). Upozorenje može da bude stvarno, uznemiravajuće ili lažno;
(26) zvučno ili vizuelno aktiviranje sistema za izbegavanje sudara u vazduhu (GPWS/TAWS) kada je do poteškoće ili opasnosti došlo ili moglo da dođe zbog reakcije posade na upozorenje:
(a) ACAS Ras,
(b) nezgoda nastala usled udarnog talasa mlaznog motora ili motora sa propelerom koji je doveo do značajnog oštećenja ili ozbiljne povrede.
(1) vatra, eksplozija, dim sa otrovnim ili štetnim isparenjima, iako je vatra bila ugašena;
(2) primena nestandardne procedure od strane letačke ili kabinske posade u vanrednim situacijama kada:
(a) se procedura ne primenjuje,
(b) procedura ne postoji,
(v) procedura nije kompletna ili nije odgovarajuća,
(g) procedura nije adekvatno propisana,
(d) se koristi pogrešna procedura;
(3) neodgovarajuća procedura koja se koristi u vanrednim situacijama, uključujući i situacije kada se koristi za potrebe održavanja, obuke ili ispitivanja;
(4) događaj koji dovodi do evakuacije vazduhoplova u opasnosti;
(5) nagli gubitak pritiska u kabini vazduhoplova (dekompresija);
(6) upotreba opreme ili primena propisanih procedura za vanredne situacije u cilju njenog prevazilaženja;
(7) događaj koji vodi proglašenju vanredne situacije ("May day" ili "panne");
(8) otkaz sistema ili opreme za vanredne situacije, kao i svih izlaznih vrata i osvetljenja, uključujući i situacije kada se koriste za potrebe sprovođenja obuke ili ispitivanja;
(9) događaj u kojem je član posade morao da upotrebi kiseoničku opremu.
(1) onesposobljenost člana letačke posade, uključujući slučajeve koji se dogode pre poletanja ako se smatra da bi to moglo da dovede do onesposobljenosti posle poletanja;
(2) onesposobljenost člana kabinske posade zbog koje on ne može da vrši osnovne dužnosti u vanrednim situacijama.
Događaji koji prouzrokuju ili bi mogli da prouzrokuju značajne povreda putnika ili posade, a koji se ne prijavljuju kao udes.
(1) udar groma koji može da ošteti ili uništi vazduhoplov, kao i da izazove neispravnost opreme vazduhoplova;
(2) udar grada koji može da ošteti ili uništi vazduhoplov i da izazove neispravnost opreme vazduhoplova;
(3) susret sa jakom turbulencijom usled koje je neko lice u vazduhoplovu povređeno ili je nastala potreba za proverom konstrukcije vazduhoplova posle leta;
(4) nailazak na smicanje vazdušnih struja;
(5) formiranje leda koje dovodi do teškoća u rukovanju vazduhoplovom, oštećenja vazduhoplova ili gubitka odnosno neispravnosti neke osnovne funkcije vazduhoplova.
6) Bezbednost civilnog vazduhoplovstva
(1) nezakonito ometanje vazduhoplova (uključujući pretnju bombom ili otmicu);
(2) teškoće u kontrolisanju alkoholisanog, nasilnog ili neobuzdanog putnika;
(3) otkrivanje slepog putnika.
(1) specifični događaji koje, da su izolovani, ne bi trebalo prijavljivati, ali koji zbog učestalog ponavljanja predstavljaju potencijalnu opasnost;
(2) sudar sa pticama koji dovodi do oštećenja vazduhoplova ili gubitka odnosno neispravnosti neke osnovne funkcije vazduhoplova;
(3) nailazak na vrtložnu turbulenciju;
(4) drugi događaj koji ugrožava ili koji bi mogao da ugrozi vazduhoplov, putnike i posadu u vazduhoplovu ili drugo lice.
2. DOGAĐAJI U VEZI S TEHNIČKIM DELOVIMA VAZDUHOPLOVA
Prijavljuju se samo oni strukturalni otkazi za koje tehničko osoblje proceni da su ozbiljni.
Na primer:
(1) oštećenje glavnog elementa strukture (PSE) koji nije označen kao oštećenje koje se toleriše (element sa ograničenim vekom trajanja). PSEs su oni elementi koji značajno doprinose podnošenju opterećenja u letu i na zemlji ili pritiska, a čiji otkaz može da dovede do otkaza vazduhoplova sa katastrofalnim posledicama;
(2) neispravnost ili oštećenje veće od dozvoljenog na glavnom elementu strukture (PSE) koja je označena kao oštećenje koje se toleriše;
(3) neispravnost ili oštećenje koje prelazi dozvoljenu toleranciju strukturalnog elementa, čiji otkaz može da smanji čvrstinu strukture u toj meri da zahtevana granica flatera krila ili divergencije krila ne može više da se postigne;
(4) neispravnost ili oštećenje elementa strukture usled kojeg može da dođe do odvajanja delova koji mogu da povrede putnike u vazduhoplovu;
(5) neispravnost ili oštećenje elementa strukture koji mogu da ugroze pravilan rad sistema (videti dole tačku 2) - sistemi vazduhoplova);
(6) gubitak dela strukture vazduhoplova tokom leta.
Opšti kriterijumi koji se primenjuju na sve sisteme vazduhoplova:
(1) gubitak, značajna neispravnost ili oštećenje sistema, podsistema ili kompleta opreme, kada standardne radne procedure ne mogu da se sprovedu na odgovarajući način;
(2) nemogućnost posade da kontroliše sistem, na primer:
a) nemogućnost komandovanja,
b) nekorektna ili nepotpuna reakcija sistema, uključujući ograničenje kretanja ili krutost,
v) nezaustavljanje komandi u zadnjem položaju,
g) mehaničko odvajanje ili otkaz;
(3) otkaz ili neispravnost jedne funkcije sistema (jedan sistem može da objedini nekoliko funkcija);
(4) smetnje u sistemu ili između sistema;
(5) otkaz ili neispravnost zaštitnog uređaja ili sistema za slučaj opasnosti, koji je povezan sa određenim sistemom;
(6) gubitak udvojenog sistema (dodatne zaštite);
(7) drugi događaj koji dovodi do nepredviđenog rada sistema;
(8) gubitak, značajna neispravnost ili nedostatak u glavnom sistemu, podsistemu ili kompletu opreme - za tipove vazduhoplova sa jednim glavnim sistemom, podsistemom ili kompletom opreme;
(9) gubitak, značajna neispravnost ili nedostatak u više glavnih sistema, podsistema ili kompleta opreme - za tipove vazduhoplova sa više nezavisnih glavnih sistema, podsistema ili kompleta opreme;
(10) aktiviranje osnovnog sistema za opasnost povezanog sa pratećim sistemima vazduhoplova ili opremom, osim ako je posada ustanovila da je indikacija bila lažna, pod uslovom da lažno upozorenje nije dovelo do teškoća ili opasnosti nastalih usled reakcije posade na upozorenje;
(11) curenje hidrauličnog ulja, goriva, ulja i drugih fluida koje je dovelo do rizika od požara ili moguće opasne kontaminacije strukture vazduhoplova, sistema, opreme ili opasnosti za putnike;
(12) neispravnost ili nedostatak sistema za indikaciju koja je mogla posadu da dovede u zabludu u pogledu indikacije;
(13) otkaz, neispravnost ili nedostatak sistema koji se dogodio u kritičnim fazama leta, a bitan je za njegov rad;
(14) događaj koji značajno umanjuje stvarne performanse vazduhoplova u odnosu na odobrene, a koji je doveo do opasne situacije;
(15) asimetrija komandi leta vazduhoplova (zakrilca, pretkrilca, spojleri).
3) Događaji iz tačke 2) vezani za određene sisteme vazduhoplova (koji se prijavljuju, a koji su rezultat primene opštih kriterijuma na specifične sisteme)
(1) Sistem za klimatizaciju odnosno ventilaciju:
a) prestanak hlađenja elektronske opreme,
b) gubitak pritiska u kabini vazduhoplova;
(2) Sistem za automatsko upravljanje letom:
a) otkaz sistema za automatsko upravljanje letom,
b) značajne teškoće posade da kontroliše vazduhoplov koje su povezane s radom sistema za automatsko upravljanje letom,
v) otkaz uređaja za isključivanje sistema za automatsko upravljanje letom,
g) nezadata promena načina rada sistema za automatsko upravljanje letom;
(3) Komunikcija:
a) otkaz ili oštećenje sistema za obraćanje putnicima koji je doveo do gubitka ili nedovoljne čujnosti,
b) potpuni gubitak radio-komunikacije tokom leta;
(4) Električni sistem:
a) gubitak jednog električnog sistema (AC/DC),
b) gubitak jednog ili više sistema za napajanje električnim naponom,
v) otkaz pomoćnog sistema (u vanrednim situacijama) za napajanje električnim naponom;
(5) Pilotska, putnička, teretna kabina:
a) gubitak komande na pilotskom sedištu tokom leta,
b) otkaz sistema za vanredne situacije ili opreme, uključujući signalni sistem za evakuaciju u vanrednim situacijama (izlazna vrata, osvetljenje u vanrednim situacijama),
v) otkaz sistema za utovar tereta;
(6) Sistem za zaštitu od požara:
a) aktiviranje signalizacije požara, izuzev one koja je odmah potvrđena kao lažna,
b) neprimećen otkaz ili oštećenje sistema za otkrivanje dima, odnosno za zaštitu od požara koji može da dovede do gubitka ili umanjenja funkcije tog sistema,
v) izostanak upozorenja u slučaju stvarnog požara ili dima;
(7) Komande leta vazduhoplova:
a) asimetrija zakrilaca, pretkrilaca, spojlera, itd,
b) ograničenje kretanja, krutost ili slaba, odnosno zakasnela reakcija u radu sistema osnovnih komadi leta, ili sa njima povezanih trimera i sistema za blokadu,
v) gubitak kontrole nad površinama komandi leta,
g) vibracije površina komandi leta koje uoči posada,
d) isključenje ili otkaz mehaničkih komandi za upravljanje vazduhoplovom,
đ) značajno ometanje upravljanja vazduhoplovom ili umanjenje kvaliteta leta;
(8) Sistem za gorivo:
a) neispravnost sistema za indikaciju količine goriva koja dovodi do gubitka ili netačne indikacije količine goriva u vazduhoplovu,
b) isticanje goriva koje dovodi do značajnog gubitka goriva, opasnosti od požara i značajne kontaminacije,
v) neispravnost ili oštećenje sistema za izbacivanje goriva što dovodi do nenamernog gubitka značajne količine goriva, opasnosti od požara, opasne kontaminacije opreme ili nemogućnosti izbacivanja goriva,
g) neispravnost ili oštećenje sistema za gorivo koja ima značajan uticaj na dovod goriva ili njegovu raspodelu,
d) nemogućnost prenošenja ili korišćenja ukupne količine upotrebljivog goriva;
(9) Hidraulički sistem:
a) gubitak jednog hidrauličkog sistema (samo za ETOPS),
b) otkaz sistema za izolaciju,
v) gubitak više od jednog hidrauličkog kola,
g) otkaz pomoćnog hidrauličkog sistema,
d) slučajno izvlačenje turbine pokretane strujom vazduha (RAM);
(10) Sistem za otkrivanje, odnosno zaštitu od zaleđivanja:
a) neotkriveni gubitak ili smanjenje kvaliteta rada sistema za indikaciju, odnosno zaštitu od zaleđivanja,
b) gubitak više od jednog sistema za zagrevanje senzora,
v) nemogućnost simetričnog odleđivanja krila,
g) prekomerno nagomilavanje leda koji značajno utiče na performanse ili kvalitet upravljanja vazduhoplovom,
d) značajno umanjenje vidnog polja letačke posade;
(11) Sistemi za indikaciju, upozorenje i registrovanje:
a) neispravnost ili oštećenje sistema za indikaciju otkaza, kada mogućnost pogrešne indikacije može da dovede do neodgovarajuće radnje sa osnovnim sistemima,
b) gubitak funkcije "crvenog upozorenja" u vanrednoj situaciji,
v) gubitak ili neispravnost više od jednog ekrana ili računara u pilotskoj kabini sa ekranima koji je u funkciji indikacije, odnosno upozorenja;
(12) Sistem stajnog trapa, kočnica i guma na točkovima:
a) požar na kočnicama,
b) značajan gubitak sile kočenja,
v) nesimetrično kočenje koje dovodi do značajnog odstupanja od putanje,
g) otkaz sistema za izvlačenje stajnog trapa slobodnim padom (i tokom planiranih provera),
d) nekomandovano izvlačenje, odnosno uvlačenje stajnog trapa ili vrata stajnog trapa,
đ) višestruko pucanje guma;
(13) Navigacioni sistemi (uključujući sisteme za precizno prilaženje) i sistemi podataka o letu:
a) potpuni gubitak ili višestruki otkaz opreme za navigaciju,
b) potpuni gubitak ili višestruki otkaz sistema podataka o letu,
v) značajne pogrešne indikacije,
g) značajne greške u navigaciji nastale unošenjem netačnih podataka ili zbog grešaka u bazi podataka,
d) neočekivano odstupanje u horizontalnoj ili vertikalnoj putanji koje nije izazvano greškom pilota,
đ) problemi sa zemaljskim navigacionim sredstvima koji dovode do značajnih grešaka u navigaciji, a nisu povezani sa prelaskom sa inercijalnog navigacionog režima na radio-navigacioni režim rada;
(14) Kiseonik za vazduhoplov sa kabinom pod pritiskom:
a) prestanak snabdevanja kiseonikom u pilotskoj kabini,
b) prestanak snabdevanja kiseonikom značajnog broja putnika (više od 10%), uključujući i prestanak snabdevanja kiseonikom prilikom održavanja, obuke ili ispitivanja;
(15) Sistem za odvod vazduha sa motora:
a) curenje sistema za odvod vrućeg vazduha sa motora što dovodi do aktiviranja upozorenja na požar ili strukturalnog oštećenja,
b) gubitak svih sistema za odvod vazduha sa motora,
v) otkaz sistema za otkrivanje curenja vazduha.
4) Pogonska grupa (uključujući motore, elise i sisteme rotora) i pomoćna pogonska grupa (APUs)
(1) gašenje plamena, isključenje ili neispravnost motora ili dela motora;
(2) prekoračenje dozvoljenog broja obrtaja ili nemogućnost da se kontroliše broj obrtaja rotirajuće komponente koja se obrće sa velikim brojem obrtaja (pomoćna pogonska grupa-APU, starter vazduha, uređaj za cirkulaciju vazduha, motor sa vazdušnom turbinom, elisa ili rotor);
(3) otkaz ili neispravnost dela motora ili pogonske grupe koji dovodi do:
a) odvajanja komponenti ili delova motora,
b) nekontrolisanog unutrašnjeg ili spoljašnjeg požara ili emisije vrućih gasova,
v) potiska u pravcu suprotnom od komande pilota,
g) otkaza ili nekontrolisanog rada sistema za skretanja mlaza motora,
d) nemogućnosti da se kontroliše snaga, potisak ili broj obrtaja motora,
đ) otkaza strukture nosača motora,
e) delimičnog ili potpunog gubitka većeg dela pogonske grupe,
ž) vidljivog gustog dima ili koncentracije otrovnih proizvoda dovoljnih da onesposobe posadu ili putnike,
z) nemogućnosti gašenja motora uobičajenim procedurama,
i) nemogućnosti ponovnog pokretanja ispravnog motora;
(4) nekomandovani gubitak potiska, odnosno snage, promene ili oscilacije koja je klasifikovana kao gubitak kontrole potiska, odnosno snage (LOTC):
a) za vazduhoplov s jednim motorom,
b) u slučaju kada prelazi prihvatljive vrednosti,
v) u slučaju kada ovo može da utiče na više od jednog motora, posebno u slučaju vazduhoplova sa dva motora,
g) kod višemotornih vazduhoplova sa istim ili sličnim tipom motora, kod kojih bi se događaj smatrao opasnim ili kritičnim;
(5) otkaz dela sa ograničenim vremenom upotrebe koji zahteva njegovu zamenu, pre isteka vremena upotrebe;
(6) oštećenja zajedničkog porekla koja mogu da izazovu učestalo gašenje motora tokom leta pa postoji mogućnost gašenja više od jednog motora na istom letu;
(7) nekontrolisan ili nepravilan rad ograničivača motora ili kontrolnog uređaja;
(8) prekoračenje parametara motora;
(9) oštećenje nastalo usisavanjem stranog predmeta (FOD).
(10) otkaz ili neispravnost dela elise ili pogonske grupe koji dovodi do:
a) prekoračenja dozvoljenog broja obrtaja elise,
b) stvaranja prevelikog otpora,
v) potiska u suprotnom pravcu od onog koji pilot komanduje,
g) odvajanja elise ili glavnog dela elise,
d) prekomernog debalansa,
đ) neželjenog pomeranja lopatica elise ispod uspostavljenog minimuma u letu - pozicija malog koraka elise,
e) nemogućnosti postavljanja elise u položaj najmanjeg otpora,
ž) nemogućnosti da se promeni korak elise,
z) nekomandovane promene koraka elise,
i) nekomandovane promene obrtnog momenta i brzine obrtanja,
j) odvajanje delova pod malim naponom.
(11) oštećenje reduktora glavnog rotora koji može da dovede do odvajanja sklopa rotora ili neispravnosti komande upravljanja rotorom tokom leta;
(12) oštećenje repnog rotora, prenosa i istovetnih sistema;
(13) isključenje ili otkaz pomoćne pogonske grupe (APU) kada treba da bude na raspolaganju prema operativnim zahtevima (ETOPS, MEL);
(14) nemogućnost isključenja pomoćne pogonske grupe (APU);
(15) prekoračenje broja obrtaja pomoćne pogonske grupe (APU);
(16) nemogućnost pokretanja pomoćne pogonske grupe (APU) iz operativnih razloga.
Nezgoda pri kojoj osobina ili neodgovarajuća konstrukcija vazduhoplova dovodi do greške prilikom upotrebe, što može da izazove opasne ili katastrofalne posledice.
(1) događaj pri kojem bi osobina ili neodgovarajuća konstrukcija vazduhoplova mogla da dovede do greške prilikom upotrebe, što bi moglo da izazove opasne ili katastrofalne posledice;
(2) događaj koji se obično ne prijavljuje (npr. opremanje i kabinska oprema, sistemi za vodu), u kojem su okolnosti dovele do ugrožavanja vazduhoplova njegovih putnika i posade;
(3) požar, eksplozija, dim, kao i toksična ili štetna isparenja;
(4) događaj koji može da ugrozi vazduhoplov ili utiče na bezbednost putnika i posade, kao i drugih lica ili imovine u blizini vazduhoplova ili na zemlji;
(5) otkaz ili oštećenje sistema za obraćanje putnicima, što dovodi do nemogućnosti obraćanja ili nečujnog obraćanja putnicima;
(6) gubitak komande na pilotskom sedištu u toku leta.
3. ODRŽAVANJE I POPRAVKA VAZDUHOPLOVA
(1) nepravilnost sastavljanja delova ili komponenti vazduhoplova utvrđena pregledom ili ispitivanjem;
(2) propuštanje mlaza toplog vazduha sa motora koje dovodi do oštećenja strukture;
(3) oštećenje vitalnog dela sa ograničenim rokom trajanja koji je neophodno zameniti, pre isteka predviđenog roka upotrebe;
(4) oštećenje ili smanjenje kvaliteta (lomovi, pukotine, korozija, razdvajanje veza) koje se desilo iz bilo kog razloga (flater, gubitak krutosti ili lom strukture) na:
a) osnovnoj strukturi ili glavnim strukturalnim elementima (PSE - definisano u fabričkom priručniku za popravke) koje prevazilazi dozvoljena ograničenja određena u fabričkom priručniku za popravku i zahteva popravku ili potpunu ili delimičnu zamenu elementa,
b) sekundarnoj strukturi koja je izazvala posledice i može da ugrozi vazduhoplov,
v) motoru, elisi ili sistemu rotora helikoptera;
(5) otkaz, neispravnost ili oštećenje sistema ili opreme, kao i oštećenje, odnosno pogoršanje, nastalo zbog nepostupanja u skladu sa nalogom za plovidbenost ili drugim obaveznim uputstvima izdatim od strane Direktorata:
(a) kada se prvi put otkrije na osnovu prijave organizacije koja sprovodi usklađivanje,
(b) pri svakoj proveri usaglašenosti, prekoračuje dozvoljena ograničenja navedena u uputstvu i kad objavljene procedure za popravku i uklanjanje nedostataka nisu na raspolaganju;
(6) otkaz sistema ili opreme za vanredne situacije, uključujući sva izlazna vrata i osvetljenje i nemogućnost da oni rade na zadovoljavajući način, uključujući i situacije kada se koriste za održavanje ili proveru;
(7) nepostupanje u skladu sa procedurama održavanja ili značajne greške u njihovoj primeni;
(8) proizvodi, delovi, uređaji i materijali nepoznatog ili sumnjivog porekla;
(9) neprecizni, netačni ili nepotpuni podaci o održavanju ili procedure koje mogu da dovedu do grešaka u održavanju;
(10) otkaz, neispravnost ili oštećenje zemaljske opreme koja se koristi za ispitivanje ili proveru sistema vazduhoplova i opreme, kada zahtevane procedure za rutinske preglede i provere nisu jasno identifikovale problem, što je dovelo do opasne situacije.
4. DOGAĐAJI U VEZI SA AERODROMOM
1) Aerodrom i objekti aerodroma
(1) značajno prosipanje goriva tokom punjenja vazduhoplova gorivom;
(2) punjenje neodgovarajuće količine goriva koje može da ima značajan uticaj na dolet vazduhoplova, performanse, balans ili strukturalnu čvrstoću.
2) Postupanje s putnicima, prtljagom i teretom
(1) značajna kontaminacija strukture vazduhoplova, sistema i opreme nastala od transporta prtljaga ili tereta;
(2) nepravilno ukrcavanje putnika, prtljaga ili tereta, što može da ima značajan uticaj na masu ili balans vazduhoplova;
(3) nepravilno skladištenje prtljaga ili tereta (uključujući ručni prtljag) koje može da ugrozi vazduhoplov, njegovu opremu ili putnike, kao i da ometa evakuaciju u vanrednim situacijama;
(4) nepravilno skladištenje kontejnera za teret ili ostalog teškog tereta;
(5) transport ili pokušaj transporta opasnih materija u suprotnosti sa propisanim procedurama, uključujući označavanje i pakovanje opasnih materija.
3) Zemaljsko opsluživanje vazduhoplova
(1) Otkaz, neispravnost ili nedostatak zemaljske opreme koja se koristi za ispitivanje ili proveru sistema vazduhoplova, kada je potreban rutinski pregled i kada procedura ispitivanja nije jasno identifikovala problem, što je dovelo do opasne situacije;
(2) nepridržavanje ili značajne greške u postupanju sa zahtevanim procedurama servisiranja;
(3) ukrcavanje kontaminirane ili neodgovarajuće vrste goriva ili drugih važnih tečnosti (uključujući kiseonik i pitku vodu).
5. DOGAĐAJI U VEZI SA USLUGAMA U VAZDUŠNOJ PLOVIDBI
1.1. Nezgode koje su skoro dovele do sudara
Situacije u kojima je vazduhoplov suviše blizu drugom vazduhoplovu, zemlji, vozilu, licu ili objektu:
a) narušavanje minimalnog razdvajanja,
b) neodgovarajuće razdvajanje,
v) gotovo kontrolisani let u teren (NCFIT),
g) neodobren ulazak na poletno-sletnu stazu gde je bio potreban manevar izbegavanja.
1.2. Mogućnost sudara ili bliski susret
Obuhvata specifične situacije koje mogu da prerastu u udes ili ozbiljnu nezgodu ako je drugi vazduhoplov u blizini:
a) neodobren ulazak na poletno-sletnu stazu gde nije bio potreban manevar izbegavanja,
b) izletanje vazduhoplova van poletno-sletne staze,
v) odstupanje vazduhoplova od ATC odobrenja,
g) odstupanje vazduhoplova od propisa za upravljanje vazdušnim saobraćajem:
- odstupanje od objavljenih ATM procedura,
- neovlašćeni ulazak u vazdušni prostor,
- odstupanje od propisanog načina opremanja vazduhoplova u vezi sa upravljanjem vazdušnim saobraćajem (ATM).
Obuhvataju sve situacije u kojima je bilo narušeno pružanje bezbednosti ATM usluga, ali operacije vazduhoplova nisu bile ugrožene:
(1) nemogućnost obezbeđivanja usluga upravljanja vazdušnim saobraćajem (ATM);
a) nemogućnost pružanja usluga u vazdušnom saobraćaju (ATS),
b) nemogućnost pružanja usluga upravljanja vazdušnim prostorom (ASM),
v) nemogućnost pružanja usluga upravljanja protokom vazdušnog saobraćaja (ATFM);
(2) otkaz rada opreme za komunikaciju;
(3) otkaz opreme za pozicioniranje vazduhoplova u prostoru;
(4) otkaz funkcija obrade i distribucije podataka;
(5) otkaz opreme za navigaciju vazduhoplova;
(6) bezbednost ATM sistema.
OBRASCI PRIJAVE DOGAĐAJA
Ovaj prilog sadrži sledeće obrasce prijava koji se koriste za prijavljivanje događaja u civilnom vazduhoplovstvu:
1. Prijava događaja u kontroli letenja;
2. Prijava o uznemiravanju od strane putnika;
3. Prijava potencijalne opasnosti ili uzroka smanjene bezbednosti na aerodromu;
4. Prijava događaja u kojem je došlo do povrede lica ili oštećenja imovine;
5. Prijava događaja izazvanog prisustvom opasnih materija;
6. Prijava tehničkog događaja;
7. Prijava događaja;
8. Prijava događaja u vazdušnom saobraćaju;
9. Prijava bliskog susreta na aerodromu.
2/2 |
PRIJAVA O UZNEMIRAVANJU OD STRANE PUTNIKA Passenger Disturbance Report
1/3 |
2/3 |
3/3 |
PRIJAVA POTENCIJALNE OPASNOSTI ILI UZROKA SMANJENE BEZBEDNOSTI NA AERODROMU Report of a Hazard or Unsafe Condition on Airport
1/1 |
PRIJAVA DOGAĐAJA U KOJEM JE DOŠLO DO POVREDE LICA ILI OŠTEĆENJA IMOVINE Report of an Occurrence involving Injury or Property Damage
1/3 |
2/3 |
Podaci o svedocima
3/3 |
PRIJAVA DOGAĐAJA IZAZVANOG PRISUSTVOM OPASNIH MATERIJA DANGEROUS GOODS OCCURRENCE REPORT
1/2 |
2/2
|
Technical Occurrence Report
1/3
|
2/3
|
3/3 |
Occurrence Report
1/6 |
2/6 |
|
|
Za organizaciju koja podnosi izveštaj:
5/6 |
6/6 |
PRIJAVA DOGAĐAJA U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU AIR TRAFFIC OCCURRENCE REPORT FORM
1/6
|
2/6 |
3/6 |
4/6 |
5/6 |
6/6 |
PRIJAVA BLISKOG SUSRETA NA AERODROMU Airport Near Miss Report
Procena bliskog susreta
1/1 |