PRAVILNIKO ZAJEDNIČKIM PRAVILIMA U OBLASTI ZAŠTITE U CIVILNOM VAZDUHOPLOVSTVU("Sl. glasnik RS", br. 14/2010) |
1. Ovim pravilnikom uređuju se zajednička pravila za zaštitu civilnog vazduhoplovstva od radnji nezakonitog ometanja koje ugrožavaju civilno vazduhoplovstvo.
2. Ovim pravilnikom se, uz prilagođavanje pravu Republike Srbije, preuzima Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 300/2008 od 11. marta 2008. godine o zajedničkim pravilima u oblasti zaštite u civilnom vazduhoplovstvu i o ukidanju Uredbe (EZ) br. 2320/2002.
3. Uredba (EZ) br. 300/2008 daje se u Prilogu ovog pravilnika.
Značenje pojedinih pojmova u ovom pravilniku
1. "ECAA sporazum" je Multilateralni sporazum između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja.
2. Pojam "Čikaška konvencija" koji se koristi u Prilogu ovog pravilnika označava Konvenciju o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu i Anekse uz Konvenciju, koja je potpisana u Čikagu 7. decembra 1944. godine.
3. Pojmovi "Zajednica", "propisi Zajednice", "Ugovor o osnivanju Evropske zajednice", "aerodrom u državi članici" i "država članica" koji se koriste u Prilogu ovog pravilnika tumače se saglasno tačkama 2. i 3. Aneksa II ECAA sporazuma.
4. Pojam "nadležni organ" ili "nadležni organ države članice" koji se koristi u Prilogu ovog pravilnika tumači se kao Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.
Stupanje na snagu ovog pravilnika
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 300/2008 od 11. marta 2008. godine o zajedničkim pravilima u oblasti zaštite u civilnom vazduhoplovstvu i o ukidanju Uredbe (EZ) br. 2320/2002
Član 1
1. Ovom uredbom uređuju se zajednička pravila za zaštitu civilnog vazduhoplovstva od radnji nezakonitog ometanja koje ugrožavaju civilno vazduhoplovstvo.
Ovom uredbom postavljaju se i osnovi za zajedničko tumačenje Aneksa 17. Čikaške konvencije.
2. Ciljevi ove uredbe postižu se:
a) određivanjem zajedničkih osnovnih pravila i standarda zaštite u vazduhoplovstvu;
b) uspostavljanjem mehanizama za praćenje usklađenosti.
Član 2
1. Ova uredba primenjuje se na:
a) sve aerodrome ili delove aerodroma u državama članicama koji se ne koriste isključivo u vojne svrhe;
b) sve operatere, uključujući i avio-prevozioce, koji pružaju usluge na aerodromima iz tačke a) ovog člana;
v) sve subjekte koji primenjuju standarde zaštite i deluju iz prostora koji se nalazi na aerodromu ili izvan njega i obezbeđuju robu i/ili usluge preko aerodroma ili na aerodromima iz tačke a) ovog člana.
Član 3
Pojedini izrazi koji se koriste u ovoj uredbi imaju sledeće značenje:
1) avio-prevozilac označava pravno lice ili preduzetnika koji ima operativnu dozvolu ili njen ekvivalent;
2) avio-prevozilac Zajednice označava avio-prevozioca koji ima sedište ili boravište u Zajednici;
3) zabranjeni predmeti (prohibited articles) označavaju oružje, eksploziv ili druge opasne naprave, predmete ili supstance koji mogu da se koriste za radnje nezakonitog ometanja kojima se ugrožava zaštita u civilnom vazduhoplovstvu;
4) zaštita u civilnom vazduhoplovstvu (security) označava kombinaciju mera i ljudskih i materijalnih potencijala namenjenih zaštiti civilnog vazduhoplovstva od radnji nezakonitog ometanja koje ugrožavaju zaštitu u civilnom vazduhoplovstvu;
5) zaštitna kontrola (security control) označava korišćenje sredstava kojima se sprečava unošenje zabranjenih predmeta;
6) zaštitni pregled (screening) označava korišćenje tehničkih ili drugih sredstava za prepoznavanje i/ili otkrivanje zabranjenih predmeta;
7) zaštitna provera vazduhoplova označava pregled onih delova unutrašnjosti vazduhoplova do kojih su putnici možda imali pristup, zajedno s pregledom prtljažnog prostora vazduhoplova, u svrhe otkrivanja zabranjenih predmeta i radnji nezakonitog ometanja u vazduhoplovu;
8) zaštitni pregled vazduhoplova označava pregled unutrašnjosti i dostupne spoljašnjosti vazduhoplova u svrhe otkrivanja zabranjenih predmeta i radnji nezakonitog ometanja koje ugrožavaju zaštitu vazduhoplova;
9) zaštitno-restriktivna zona aerodroma (security restricted area) označava onaj deo kontrolisane zone aerodroma u kome se, pored ograničenja pristupa, koriste i drugi standardi zaštite u vazduhoplovstvu;
10) javna zona aerodroma (landside) označava deo aerodroma i okolno zemljište i objekte ili njihove delove na koje pristup nije ograničen;
11) kontrolisana zona aerodroma (airside) označava prostor za kretanje vazduhoplova i okolno zemljište i objekte ili njihove delove na koje je pristup ograničen;
12) materijal avio-prevozioca označava materijal čije je polazište i odredište avio-prevozilac ili koji avio-prevozilac koristi;
13) kontrola pristupa (access control) označava korišćenje sredstava kojima se sprečava pristup neovlašćenih lica ili vozila ili i jednog i drugog;
14) obeležen prostor (demarcated area) označava prostor koji je posredstvom kontrole pristupa odvojen od zaštitno-restriktivnih zona aerodroma ili, ako obeleženi prostor sam čini zaštitno-restriktivnu zonu aerodroma, od drugih zaštitno-restriktivnih zona aerodroma;
15) operater označava lice, organizaciju ili privredno društvo koje obavlja ili namerava da obavlja delatnost u vazdušnom saobraćaju;
16) oficir za zaštitu tokom leta (in-flight security officer) označava lice koje je država zaposlila da putuje vazduhoplovom avio-prevozioca i izdala mu dozvolu da štiti vazduhoplov i lica u njemu od radnji nezakonitog ometanja koje ugrožavaju zaštitu vazduhoplova;
17) poznati pošiljalac (known consignor) označava pošiljaoca koji šalje robu ili poštu za svoj račun i čiji postupci u tolikoj meri ispunjavaju zajednička pravila i standarde zaštite da dopuštaju prevoz robe i pošte u bilo kom vazduhoplovu;
18) potencijalno problematičan putnik (potentially disruptive passenger) označava putnika koji se proteruje (deportuje) iz države, lice koje nije poželjno u državi ili lice kome je zakonito oduzeta sloboda;
19) pošta označava svaku pismenu pošiljku i druge predmete, izuzev pošte avio-prevozioca, koje poštanska služba predaje na prevoz ili koji su namenjeni za dostavu poštanskoj službi prema pravilima Univerzalne poštanske unije;
20) pošta avio-prevozioca označava poštu čije je polazište i odredište avio-prevozilac;
21) praćeni predati prtljag (praćeni prtljag za bagažnik) označava prtljag koji se prevozi u prtljažnom prostoru vazduhoplova, koji je za let registrovao putnik koji putuje istim letom;
22) predati prtljag (prtljag za bagažnik) označava prtljag koji je namenjen za prevoz u prtljažnom prostoru vazduhoplova;
23) provera dosijea (background check) označava zabeleženu proveru identiteta lica, uključujući njegov moguć kriminalni dosije, koja je deo procene pogodnosti lica da bez pratnje pristupi zaštitno-restriktivnoj zoni aerodroma;
24) regulisani agent označava avio-prevozioca, posrednika (agenta), špeditera ili nekog drugog subjekta koji obezbeđuje zaštitnu kontrolu robe ili pošte;
25) roba označava svaku imovinu namenjenu za prevoz vazduhoplovom, izuzev prtljaga, pošte, pošte avio-prevozioca, materijala avio-prevozioca i zaliha namenjenih potrošnji tokom leta (in-flight supplies);
26) ručni prtljag označava prtljag koji je namenjen za prevoz u putničkoj kabini vazduhoplova;
27) stalni pošiljalac (account consignor) označava pošiljaoca koji šalje robu ili poštu za svoj račun i čiji postupci u tolikoj meri ispunjavaju zajednička pravila i standarde zaštite da dopuštaju prevoz robe na vazduhoplovu koji prevozi robu, odnosno prevoz pošte u vazduhoplovu koji prevozi poštu;
28) subjekat označava lice, organizaciju ili privredno društvo koje nije operater;
29) tranzit putnika, prtljaga, robe ili pošte označava putnike, prtljag, robu ili poštu koji odlaze istim vazduhoplovom kojim su došli na aerodrom;
30) transfer putnika, prtljaga, robe ili pošte označava putnike, prtljag, robu ili poštu koji odlaze drugim vazduhoplovom od onog kojim su došli na aerodrom;
31) civilno vazduhoplovstvo označava svaki let civilnih vazduhoplova, izuzev letova državnih vazduhoplova iz člana 3. Čikaške konvencije.
1. Zajednički osnovni standardi zaštite civilnog vazduhoplovstva od radnji nezakonitog ometanja koje ugrožavaju zaštitu u civilnom vazduhoplovstvu određeni su u Aneksu ove uredbe.
Dodatni zajednički osnovni standardi koji do stupanja ove uredbe na snagu nisu bili previđeni, pridodaju se Aneksu ove uredbe, prema postupku koji je predviđen u članu 251. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice.
2. Opšte mere koje su namenjene za izmene i dopune sporednih elemenata zajedničkih osnovnih standarda (stav 1. ovog člana), njihovim dopunjavanjem, usvajaju se prema regulatornom postupku koji je podrobno predviđen u članu 19. stav 3. ove uredbe.
Opšte mere odnose se na:
a) dopuštene metode zaštitnih pregleda;
b) kategorije predmeta koje mogu da budu zabranjene;
v) kontrolu pristupa i razloge za dopuštanje pristupa u kontrolisanu zonu aerodroma i zaštitno-restriktivnu zonu aerodroma;
g) dopuštene metode za ispitivanje vozila, zaštitnu proveru vazduhoplova i zaštitni pregled vazduhoplova;
d) merila za priznavanje ekvivalentnosti standarda zaštite koji se primenjuju u trećoj državi;
đ) uslove za zaštitni pregled robe i pošte ili za oblike zaštitne kontrole kojoj oni podležu, i postupak odobravanja ili imenovanja regulisanih agenata, poznatih pošiljalaca i stalnih pošiljalaca;
e) uslove za zaštitni pregled pošte avio-prevozioca i materijala avio-prevozioca ili za oblike zaštitne kontrole kojoj oni podležu;
ž) uslove za zaštitni pregled zaliha namenjenih potrošnji tokom leta i zaliha namenjenih potrošnji na aerodromu ili za oblike zaštitne kontrole kojoj one podležu, i postupak odobravanja ili imenovanja regulisanih dobavljača ili poznatih dobavljača;
z) merila za određivanje kritičnih delova zaštitno-restriktivne zone aerodroma;
i) merila za zapošljavanje osoblja i metode osposobljavanja osoblja;
j) uslove pod kojima mogu da se primenjuju posebni postupci za zaštitu i izuzeća od zaštitne kontrole;
k) svaku opštu meru kojom se menjaju i dopunjavaju sporedni elementi zajedničkih osnovnih standarda (stav 1. ovog člana) njihovim dopunjavanjem, ako zajednički osnovni standardi nisu bili previđeni do stupanja na snagu ove uredbe.
U hitnim slučajevima Komisija može da primeni hitan postupak koji je predviđen u članu 19. stav 4. ove uredbe.
3. Podrobne mere za izvršenje zajedničkih osnovnih standarda (stav 1. ovog člana) i opštih mera (stav 2. ovog člana) usvajaju se prema regulatornom postupku koji je predviđen u članu 19. stavu 2. ove uredbe.
Podrobne mere obuhvataju:
a) zahteve za preglede i postupke za preglede;
b) listu zabranjenih predmeta;
v) zahteve za kontrolu pristupa i postupke za kontrolu pristupa;
g) zahteve za ispitivanje vozila, zaštitnu proveru vazduhoplova i zaštitni pregled vazduhoplova i postupke u kojima se to čini;
d) odluke kojima se priznaje ekvivalentnost standarda zaštite koji se primenjuju u trećoj državi;
đ) u vezi s robom i poštom, postupke za određivanje ili imenovanje regulisanih agenata, poznatih pošiljalaca i stalnih pošiljaoca i određivanje obaveza koje oni moraju da ispunjavaju;
e) zahteve za zaštitni pregled pošte avio-prevozioca i materijala avio-prevozioca i postupke u kojima se on sprovodi;
ž) u vezi sa zalihama namenjenih potrošnji tokom leta i zalihama namenjenih potrošnji na aerodromu, određivanje postupaka u kojima se odobravaju ili imenuju regulisani dobavljači i poznati dobavljači i određivanje obaveza koje oni moraju da ispunjavaju;
z) određivanje kritičnih delova zaštitno-restriktivne zone aerodroma;
i) zahteve za zapošljavanje i osposobljavanje osoblja;
j) posebne postupke za zaštitu ili izuzeće od zaštitne kontrole;
k) tehničke specifikacije opreme za zaštitu i postupke za njeno odobravanje i korišćenje;
l) zahteve za potencijalno problematične putnike i postupanje s njima.
4. Izmenama i dopunama ove uredbe Komisija, prema regulatornom postupku koji je podrobno predviđen u članu 19. stav 3. ove uredbe, određuje merila po kojima države članice mogu da odstupe od zajedničkih osnovnih standarda (stav 1. ovog člana) i da usvoje alternativne mere koje omogućavaju odgovarajući nivo zaštite na podlozi lokalne procene opasnosti. Alternativne mere moraju da se zasnivaju na razlozima koji proizlaze iz veličine vazduhoplova ili prirode, obima ili učestalosti vazdušnog prevoza ili drugih odgovarajućih delatnosti.
U hitnim slučajevima Komisija može da primeni hitan postupak koji je predviđen u članu 19. stav 4. ove uredbe.
Države članice o alternativnim merama obaveštavaju Komisiju.
5. Države članice obezbeđuju primenu zajedničkih osnovnih standarda (stav 1. ovog člana) na svojoj teritoriji. Ako država članica smatra da je nivo zaštite u vazduhoplovstvu snižen usled prestupa iz oblasti zaštite, ona preduzima primerene i hitne mere za otklanjanje prestupa i omogućavanje stalne zaštite u civilnom vazduhoplovstvu.
Uz uvažavanje odgovarajućih propisa Zajednice, svaka država članica može da utvrdi pod kojim uslovima i u kom obimu troškove nastale primenom mera zaštite koje su, radi zaštite civilnog vazduhoplovstva od radnji nezakonitog ometanja, preduzete saglasno ovoj uredbi snose država, aerodromski subjekti, avio-prevozilac, nadležni posrednici (agencije) ili korisnici. Po potrebi i saglasno propisima Zajednice, države članice i korisnici doprinose troškovima strožih mera zaštite koje su usvojene saglasno ovoj uredbi. Koliko je to izvodljivo, svi troškovi ili prenosi/transferi na osnovu troškova zaštite u direktnoj su vezi s troškovima za pružene usluge zaštite i utvrđuju se tako da se nadoknađuju samo relevantni troškovi za pružene usluge.
1. Države članice mogu da preduzmu mere strože od zajedničkih osnovnih standarda (član 4. ove uredbe), pri čemu se rukovode procenom opasnosti i propisima Zajednice. Strože mere moraju da budu odgovarajuće, nepristrasne, nediskriminativne i srazmerne opasnosti.
2. Države članice o strožim merama obaveštavaju Komisiju čim počnu da ih preduzimaju. Komisija prosleđuje ostalim državama članicama primljeno obaveštenje.
3. Država članica ne obaveštava Komisiju o merama koje su ograničene na određeni let određenog datuma.
Mere zaštite koje zahtevaju treće države
1. Ne dirajući u dvostrane sporazume u kojima je ugovarač Zajednica, država članica obaveštava Komisiju o merama koje treća država zahteva u vezi s letom sa aerodroma u državi članici do treće države ili preko nje, ako se one razlikuju od zajedničkih osnovnih standarda.
2. Na zahtev predmetne države članice ili na sopstvenu inicijativu Komisija ispituje primenu mera o kojima je obaveštena (stav 1. ovog člana) i može, prema regulatornom postupku koji je predviđen u članu 19. stav 2. ove uredbe, da pripremi odgovarajući odgovor predmetnoj trećoj državi.
3. Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne primenjuju se:
a) ako država članica preduzima mere saglasno članu 6. ove uredbe;
b) ako je zahtev treće države ograničen na određeni let određenog datuma.
Saradnja sa Međunarodnom organizacijom civilnog vazduhoplovstva
Ne dirajući u član 300. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice, Komisija može da zaključi s Međunarodnom organizacijom civilnog vazduhoplovstva (ICAO) memorandum o saglasnosti povodom provera (odita, audits), da bi se izbeglo udvajanje praćenja usklađenosti država članica sa Aneksom 17. Čikaške konvencije.
Ako u istoj državi članici dva organa ili više njih učestvuju u zaštiti u civilnom vazduhoplovstvu, država članica imenuje jedan organ (u daljem tekstu: nadležni organ) koji je nadležan za usklađivanje i praćenje primene zajedničkih osnovnih standarda.
Nacionalni program zaštite u civilnom vazduhoplovstvu
1. Svaka država članica usvaja, primenjuje i održava nacionalni program zaštite u civilnom vazduhoplovstvu.
U nacionalnom programu zaštite određuje se odgovornost za primenu zajedničkih osnovnih standarda i opisuju mere koje se radi toga zahtevaju od operatera i subjekata.
2. Na podlozi "potrebe za znanjem" nadležni organ izdaje u pismenom obliku odgovarajuće delove nacionalnog programa zaštite u civilnom vazduhoplovstvu operatorima i subjektima koji za to imaju opravdani interes.
Nacionalni program kontrole kvaliteta
1. Svaka država članica usvaja, primenjuje i održava nacionalni program kontrole kvaliteta.
Program kontrole kvaliteta, radi praćenja usklađenosti zaštite sa ovom uredbom i nacionalnim programom zaštite u civilnom vazduhoplovstvu, omogućava državi članici proveravanje kvaliteta zaštite u civilnom vazduhoplovstvu.
2. Specifikacije za nacionalni program kontrole kvaliteta usvajaju se izmenama i dopunama ove uredbe putem dodataka Aneksu ove uredbe, prema regulatornom postupku koji je podrobno predviđen u članu 19. stav 3. ove uredbe.
U hitnim slučajevima Komisija može da primeni hitan postupak koji je predviđen u članu 19. stav 4. ove uredbe.
Program omogućava brzo otkrivanje i otklanjanje nepravilnosti.
Omogućava, takođe, da svi aerodromi, operateri i subjekti koji su odgovorni za primenu standarda zaštite u vazduhoplovstvu u državi članici budu redovno praćeni od nadležnog organa, direktno ili pod njegovim nadzorom.
1. Svaki operater aerodroma usvaja, primenjuje i održava program zaštite aerodroma.
U programu se opisuju metodi i postupci koje operater aerodroma mora da primeni radi usklađivanja sa ovom uredbom i nacionalnim programom zaštite u civilnom vazduhoplovstvu države članice u kojoj se nalazi.
Program, takođe, sadrži odredbe o unutrašnjoj kontroli kvaliteta koje opisuju kako operater aerodroma prati svoju usklađenost s metodima i postupcima određenim programom.
2. Program zaštite aerodroma podnosi se nadležnom organu koji može, po potrebi, da preduzme dalje mere.
Program zaštite avio-prevozioca
1. Svaki avio-prevozilac usvaja, primenjuje i održava program zaštite avio-prevozioca.
U programu se opisuju metodi i postupci koje avio-prevozilac mora da primeni radi usklađivanja sa ovom uredbom i nacionalnim programom zaštite u civilnom vazduhoplovstvu države članice iz koje pruža usluge.
Program, takođe, sadrži odredbe o unutrašnjoj kontroli kvaliteta koje opisuju kako avio-prevozilac prati svoju usklađenost s metodima i postupcima određenim programom.
2. Na zahtev, program zaštite avio-prevozioca podnosi se nadležnom organu koji može, po potrebi, da preduzme dalje mere.
3. Avio-prevoziocu Zajednice kome nadležni organ države članice koji je izdao operativnu dozvolu ili njen ekvivalent potvrdi program zaštite, priznaje se u svim državama članicama da je ispunio zahteve iz stava 1. ovog člana. Ovim se ne dira u pravo države članice da zahteva od avio-prevozioca da primenjuje:
a) mere zaštite koje država članica preduzima prema članu 6. ove uredbe i/ili
b) lokalne postupke koji važe na aerodromu na kome avio-prevozilac obavlja prevoz.
1. Svaki subjekt koji je, u okviru nacionalnog programa zaštite u civilnom vazduhoplovstvu, dužan da primenjuje standarde zaštite u vazduhoplovstvu - usvaja, primenjuje i održava program zaštite.
U programu se opisuju metodi i postupci koje subjekt mora da primeni radi usklađivanja s nacionalnim programom zaštite u civilnom vazduhoplovstvu države u kojoj deluje.
Program, takođe, sadrži odredbe o unutrašnjoj kontroli kvaliteta koje opisuju kako subjekat prati svoju usklađenost s metodima i postupcima određenim programom.
2. Na zahtev, program zaštite subjekta podnosi se nadležnom organu koji može, po potrebi, da preduzme dalje mere.
1. U saradnji s nadležnim organom države članice Komisija sprovodi inspekcije, uključujući inspekcije aerodroma, operatera i subjekta koji primenjuju standarde zaštite u vazduhoplovstvu, kojima prati primenu ove uredbe u državama članicama i, po potrebi, izdaje preporuke za poboljšavanje zaštite u vazduhoplovstvu. U te svrhe nadležni organ pismeno obaveštava Komisiju o svim aerodromima na njegovoj teritoriji, izuzev onih koji su obuhvaćeni članom 4. stavom 4. ove uredbe.
Komisija usvaja postupak za sprovođenje inspekcije prema regulatornom postupku koji je predviđen u članu 19. stavu 2. ove uredbe.
2. Komisija ne najavljuje inspekcije aerodroma, operatera i subjekata koji primenjuju standarde zaštite u vazduhoplovstvu. Pred planiranu inspekciju, Komisija o njoj blagovremeno obaveštava državu članicu.
3. Svaki izveštaj Komisije o inspekciji prosleđuje se nadležnom organu države članice, koji u odgovoru Komisiji naznačava mere koje su preduzete za otklanjanje uočenih nepravilnosti.
Izveštaj Komisije i odgovor nadležnog organa prosleđuju se nadležnim organima ostalih država članica.
Svake godine Komisija podnosi Evropskom parlamentu, Savetu i državama članicama izveštaj u kome ih obaveštava o primeni ove uredbe i njenom uticaju na poboljšanje zaštite u vazduhoplovstvu.
Ne dirajući u ulogu odbora iz člana 19. ove uredbe, Komisija osniva Savetodavnu interesnu grupu za zaštitu u vazduhoplovstvu, koju čine predstavnici evropskih organizacija koje se bave ili koje su direktno povezane sa zaštitom u oblasti vazduhoplovstva. Uloga Savetodavne interesne grupe ogleda se u savetovanju Komisije. Odbor predviđen u članu 19. ove uredbe obaveštava članove Savetodavne interesne grupe o čitavom nadzornom postupku.
Po pravilu, Komisija objavljuje mere koje imaju uticaj na putnike. Međutim, sledeći dokumenti smatraju se kao tajni podaci Evropske unije, prema Odluci 2001/844/EZ, EZČU, Euroatom:
a) mere i postupci iz čl. 4. st. 3, čl. 4. st. 4, čl. 6. st. 1. i čl. 7. st. 1. ove uredbe, ako sadrže delikatne podatke iz oblasti zaštite;
b) izveštaji o inspekcijama Komisije i odgovori nadležnih organa (član 15. stav 3. ove uredbe).
1. Komisiji pomaže odbor.
2. Pri pozivanju na ovaj stav primenjuju se čl. 5. i 7. Odluke 1999/468/EZ, uz poštovanje njenog člana 8.
Rok iz člana 5(6) Odluke 1999/468/EZ jeste mesec dana.
3. Pri pozivanju na ovaj stav primenjuju se član 5a (1) do (4) i član 7. Odluke 1999/468/EZ, uz poštovanje njenog člana 8.
4. Pri pozivanju na ovaj stav primenjuje se član 5a (1), (2), (4) i (6) i član 7. Odluke 1999/468/EZ, uz poštovanje njenog člana 8.
Sporazumi Zajednice i trećih država
Po potrebi i saglasno propisima Zajednice, sporazumi kojima se priznaje da su standardi zaštite koji se primenjuju u trećoj državi ekvivalentni standardima Zajednice, mogu da se prenesu u sporazume o vazdušnom saobraćaju između Zajednice i trećih država, saglasno članu 300. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice, da bi se ubrzalo postizanje cilja "pregled na jednom mestu" (one-stop security) za sve letove između Evropske zajednice i trećih država.
Države članice moraju da odrede kazne za povredu ove uredbe i da usvoje sve potrebne mere kojima obezbeđuju njenu primenu. Kazne moraju da budu delotvorne, srazmerne i odvraćajuće.
Izveštaj Komisije o finansiranju
Najkasnije do 31. decembra 2008. godine Komisija objavljuje izveštaj o načelima finansiranja mera zaštite u civilnom vazduhoplovstvu.
Izveštaj Komisije obuhvata mere koje se usvajaju da bi se omogućilo da se naknade za zaštitu koriste isključivo za pokrivanje troškova zaštite i da bi se poboljšala preglednost (transparentnost) naknada. Izveštaj, takođe, određuje načela po kojima se štiti konkurencija među aerodromima i avio-prevoziocima, kao i načine na koje se obezbeđuje zaštita potrošača pri raspodeli troškova mera zaštite između poreskih obveznika i korisnika. Izveštaju Komisije, može, po potrebi, da bude priložen predlog propisa.
Ovom uredbom ukida se Uredba (EZ) br. 2320/2002.
1. Ova uredba stupa na snagu 20. dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Evropske unije".
2. Ova uredba počinje da se primenjuje onog dana koji je određen u pravilima za izvršenje usvojenim prema članu 4. st. 2. i 3, ali najkasnije 24 meseca od dana stupanja na snagu ove uredbe.
3. Uz odstupanje od stava 2. ovog člana, član 4. st. 2, 3, i 4, član 8, član 11. stav 2, član 15. stav 1. podstav 2. i čl. 17, 19. i 22. ove uredbe primenjuju se od dana stupanja na snagu ove uredbe.
ZAJEDNIČKI OSNOVNI STANDARDI ZA ZAŠTITU CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA OD RADNJI NEZAKONITOG OMETANJA (ČLAN 4)
ZAŠTITA AERODROMA
1.1. Zahtevi pri planiranju aerodroma
1. Pri projektovanju i izgradnji novih objekata ili pri promenama postojećih objekata na aerodromu u celini se poštuju zahtevi za primenu zajedničkih osnovnih standarda koji su određeni u ovom Aneksu i aktima za njegovo izvršenje.
2. Na aerodromima se uspostavljaju sledeće oblasti:
a) javni deo aerodroma;
b) kontrolisana zona aerodroma;
v) zaštitno-restriktivna zona aerodroma;
g) kritični delovi zaštitno-restriktivne zone aerodroma.
1. Pristup u kontrolisanu zonu aerodroma jeste ograničen, da bi se sprečio pristup neovlašćenim licima i vozilima u nju.
2. Pristup u zaštitno-restriktivnu zona aerodroma kontroliše se da bi se sprečio pristup neovlašćenim licima i vozilima u nju.
3. Licima i vozilima može da se dozvoli pristup u kontrolisanu zonu aerodroma i zaštitno-restriktivnu zonu aerodroma ako ispunjavaju zahtevane uslove kojima se obezbeđuje zaštita.
4. Lica, kao i članovi letačke posade, moraju uspešno da okončaju proveru dosijea, pre nego što dobiju identifikacionu kartu za članove posade ili identifikacionu kartu za aerodrom, koje im omogućavaju pristup bez pratnje do zaštitno-restriktivne zone aerodroma.
1.3. Zaštitni pregled lica, izuzev putnika, i njihovih ličnih stvari
1. Lica, izuzev putnika, zajedno s njihovim ličnim stvarima podležu zaštitnom pregledu na pristupu zaštitno-restriktivnoj zoni aerodroma, stalno i metodom slučajnog uzorka, da bi se sprečilo unošenje zabranjenih predmeta u zaštitno-restriktivnu zonu.
2. Sva lica, izuzev putnika, zajedno s njihovim ličnim stvarima podležu, na pristupu kritičnim delovima zaštitno-restriktivne zone aerodroma, zaštitnom pregledu kojim se sprečava unošenje zabranjenih predmeta u kritične delove zaštitno-restriktivne zone.
Vozila koja pristupaju zaštitno-restriktivnoj zoni aerodroma ispituju se, da bi se sprečilo unošenje zabranjenih predmeta u zaštitno-restriktivnu zonu.
1.5. Nadziranje, patroliranje i drugi oblici fizičkog nadzora
Na aerodromu i, ako je to potrebno, okolnom zemljištu koje je dostupno javnosti, koriste se nadziranje, patroliranje i drugi oblici fizičkog nadzora radi otkrivanja sumnjivog ponašanja lica ili slabih tačaka koje mogu da budu zloupotrebljene za izvršenje radnji nezakonitog ometanja, kao i radi toga da bi se lica odvratila da učine takve radnje.
OBELEŽENI PROSTOR NA AERODROMU
Vazduhoplovi koji su parkirani na obeleženom prostoru na aerodromu i prema kojima se preduzimaju alternativne mere iz člana 4. stav 4. ove uredbe, odvojeni su od vazduhoplova na koje se u celini primenjuju zajednički osnovni standardi, da bi se sprečilo ugrožavanje standarda zaštite koji se primenjuju na vazduhoplove, putnike, prtljag, robu i poštu vazduhoplova na koje se primenjuju zajednički osnovni standardi.
ZAŠTITA VAZDUHOPLOVA
1. Pre odlaska vazduhoplov podleže zaštitnoj proveri ili zaštitnom pregledu, da bi se obezbedilo da u/na vazduhoplovu nema nijednog zabranjenog predmeta. Vazduhoplovi koji su u tranzitu mogu da podležu drugim primerenim merama.
2. Svaki vazduhoplov biće zaštićen od radnji nezakonitog ometanja.
PUTNICI I RUČNI PRTLJAG
4.1. Zaštitni pregled putnika i ručnog prtljaga
1. Svi putnici koji počinju putovanje, transferni ili tranzitni putnici i njihov ručni prtljag, podležu zaštitnom pregledu, da bi se sprečilo unošenje zabranjenih predmeta u zaštitno-restriktivnu zonu aerodroma i u vazduhoplov.
2. Transferni putnici i njihov ručni prtljag mogu da se izuzmu od zaštitnog pregleda ako:
a) dolaze iz države članice, izuzev ako Komisija ili država članica iz koje dolaze ne raspolažu podacima da se ne može uzeti da je nad putnicima i njihovim ručnim prtljagom sproveden zaštitni pregled primenom zajedničkih osnovnih standarda;
b) dolaze iz treće države za koju se, prema regulatornom postupku koji je predviđen u članu 19. stav 2. ove uredbe, uzima da primenjuje standarde zaštite koji su ekvivalentni zajedničkim osnovnim standardima.
3. Tranzitni putnici i njihov ručni prtljag mogu da se izuzmu od zaštitnog pregleda ako:
a) ostaju u vazduhoplovu;
b) ne mešaju se sa odlazećim putnicima nad kojima je sproveden pregled, izuzev sa onima koji se ukrcavaju u isti vazduhoplov;
v) dolaze iz države članice, izuzev ako Komisija ili država članica iz koje dolaze ne raspolažu podacima da se ne može uzeti da je nad putnicima i njihovim ručnim prtljagom već sproveden zaštitni pregled primenom zajedničkih osnovnih standarda;
g) dolaze iz treće države za koju se, prema regulatornom postupku koji je predviđen u članu 19. stav 2. ove uredbe, uzima da primenjuje standarde zaštite koji su ekvivalentni zajedničkim osnovnim standardima.
4.2. Zaštita putnika i ručnog prtljaga
1. Putnici i njihov ručni prtljag zaštićuju se od radnji nezakonitog ometanja od tačke na kojoj je nad njima sproveden zaštitni pregled do odlaska vazduhoplova kojim putuju.
2. Odlazeći putnici nad kojima je sproveden zaštitni pregled ne smeju da se mešaju sa dolazećim putnicima, izuzev ako ovi:
a) dolaze iz države članice, izuzev ako Komisija ili država članica iz koje dolaze ne raspolažu podacima da se ne može uzeti da je nad putnicima i njihovim ručnim prtljagom već sproveden zaštitni pregled primenom zajedničkih osnovnih standarda;
b) dolaze iz treće države za koju se, prema regulatornom postupku koji je predviđen u članu 19. stav 2. ove uredbe, uzima da primenjuje standarde zaštite koji su ekvivalentni zajedničkim osnovnim standardima.
4.3. Potencijalno problematični putnici
Pre odlaska potencijalno problematični putnici podležu odgovarajućim merama zaštite.
PREDATI PRTLJAG (PRTLJAG ZA BAGAŽNIK)
5.1. Zaštitni pregled predatog prtljaga (prtljaga za bagažnik)
1. Pre utovara u vazduhoplov, sav predati prtljag podleže zaštitnom pregledu, da bi se sprečilo unošenje zabranjenih predmeta u zaštitno-restriktivnu zonu aerodroma i u vazduhoplov.
2. Transferni predati prtljag može da se izuzme od zaštitnog pregleda ako:
a) dolazi iz države članice, izuzev ako Komisija ili država članica iz koje dolazi ne raspolažu podacima da se ne može uzeti da je nad predatim prtljagom već sproveden zaštitni pregled primenom zajedničkih osnovnih standarda;
b) dolazi iz treće države za koju se, prema regulatornom postupku koji je predviđen u članu 19. stav 2. ove uredbe, uzima da primenjuje standarde zaštite koji su ekvivalentni zajedničkim osnovnim standardima.
3. Tranzitni predati prtljag može da se izuzme od zaštitnog pregleda ako ostaje u vazduhoplovu.
5.2. Zaštita predatog prtljaga (prtljaga za bagažnik)
Predati prtljag koji se prevozi vazduhoplovom zaštićuje se od radnji nezakonitog ometanja od tačke na kojoj je nad njime sproveden zaštitni pregled, ili od tačke na kojoj ga je avio-prevozilac prihvatio na staranje (accepted into the care of the air carrier) zavisno od toga šta se pre dogodilo, do odlaska vazduhoplova kojim se prevozi.
5.3. Uparivanje putnika i prtljaga
1. Svaki komad predatog prtljaga označava se kao praćeni predati prtljag (praćeni prtljag za bagažnik) ili nepraćeni predati prtljag (nepraćeni prtljag za bagažnik).
2. Nepraćeni predati prtljag se ne prevozi, izuzev ako je bio odvojen zbog razloga na koji putnik nije mogao da utiče ili podvrgnut odgovarajućoj zaštitnoj kontroli.
ROBA I POŠTA
6.1. Zaštitna kontrola robe i pošte
1. Sva roba i sva pošta podležu zaštitnoj kontroli pre utovara u vazduhoplov. Avio-prevozilac ne prihvata robu ili poštu na prevoz vazduhoplovom, ako on sam nije sproveo zaštitnu kontrolu ili ako regulisani agent, poznati pošiljalac ili stalni pošiljalac ne potvrde ovu kontrolu i ne odgovaraju za njenu pravilnost.
2. Transferna roba ili transferna pošta mogu da podležu alternativnoj zaštitnoj kontroli, koja se podrobno opisuje u aktima za izvršenje ove uredbe.
3. Tranzitna roba ili tranzitna pošta mogu da budu izuzeti od zaštitne kontrole, ako ostaju u vazduhoplovu.
1. Roba i pošta koji se prevoze vazduhoplovom zaštićuju se od radnji nezakonitog ometanja od tačke na kojoj je okončana zaštitna kontrola do odlaska vazduhoplova kojim se prevoze.
2. Roba i pošta koji posle sprovedene zaštitne kontrole nisu dovoljno zaštićeni od radnji nezakonitog ometanja, podležu zaštitnom pregledu.
POŠTA I MATERIJAL AVIO-PREVOZIOCA
Pošta i materijal avio-prevozioca podležu zaštitnoj kontroli i zaštiti do utovara u vazduhoplov, da bi se sprečilo unošenje zabranjenih predmeta u vazduhoplov.
ZALIHE NAMENJENE POTROŠNJI TOKOM LETA
Zalihe namenjene potrošnji tokom leta, uključujući hranu i piće za prevoz ili za korišćenje u vazduhoplovu, podležu zaštitnoj kontroli i potom zaštiti do utovara u vazduhoplov, da bi se sprečilo unošenje zabranjenih predmeta u vazduhoplov.
ZALIHE NAMENJENE POTROŠNJI NA AERODROMU
Zalihe koje su namenjene prodaji ili korišćenju u zaštitno-restriktivnoj zoni aerodroma, uključujući i zalihe za bescarinsku trgovinu (duty-free shops) i restorane, podležu zaštitnoj kontroli da bi se sprečilo unošenje zabranjenih predmeta u te prostore.
MERE ZAŠTITE U LETU
1. Ne dirajući u odgovarajuća pravila o zaštiti u vazduhoplovstvu:
a) neovlašćenim licima onemogućava se pristup u pilotsku kabinu dok traje let;
b) potencijalno problematični putnici u letu podležu odgovarajućim merama zaštite.
2. Da bi se sprečile radnje nezakonitog ometanja, u letu se primenjuju odgovarajuće mere zaštite kao, na primer, osposobljavanje letačke posade i kabinskog osoblja.
3. Sa izuzetkom oružja koje se prevozi u prtljažnom prostoru vazduhoplova, u vazduhoplov ne sme da se unosi oružje, ako nisu ispunjeni zahtevani uslovi za zaštitu predviđeni nacionalnim propisima i ako odgovarajuća država nije za to izdala potrebna odobrenja.
4. Odredba stava 3. primenjuje se i oficira za zaštitu tokom leta, ako nosi oružje.
ZAPOŠLJAVANJE I OSPOSOBLJAVANJE OSOBLJA
1. Lica koja sprovode ili koja su odgovorna za zaštitne preglede, kontrolu pristupa ili zaštitnu kontrolu zapošljavaju se, osposobljavaju i, po potrebi, stiču odgovarajući sertifikat o osposobljenosti, čime se obezbeđuje njihova prikladnost za zaposlenje i osposobljenost za obavljanje dodeljenih poslova.
2. Lica, izuzev putnika, koja moraju da imaju pristup u zaštitno-restriktivnu zonu aerodroma, osposobljavaju se u oblasti zaštite, posle čega im se izdaje identifikaciona kartica za aerodrom ili za člana posade.
3. Osposobljavanje lica o kojima je reč u st. 1. i 2. odvija se na početnoj i periodičnoj osnovi.
4. Instruktori koji sprovode osposobljavanje lica o kojima je reč u st. 1. i 2. moraju da imaju potrebne kvalifikacije.
ZAŠTITNA OPREMA
Oprema koja se koristi za zaštitne preglede, kontrolu pristupa i zaštitnu kontrolu mora biti usklađena sa definisanim specifikacijama i da bude u stanju da sprovodi odgovarajuću zaštitnu kontrolu.