STRATEGIJA
KARIJERNOG VOĐENJA I SAVETOVANJA U REPUBLICI SRBIJI

("Sl. glasnik RS", br. 16/2010)

 

1. UVOD

Strategija karijernog vođenja i savetovanja u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Strategija) uspostavlja sistem karijernog vođenja i savetovanja u Republici Srbiji. Preporuke koje sadrži ovaj dokument su zasnovane na već započetim aktivnostima modernizacije i usavršavanja stručnog obrazovanja i obuke, obrazovanja odraslih i reformskih procesa u oblasti zapošljavanja. Ova strategija je direktno proizašla iz Nacionalne strategije zapošljavanja Srbije, Strategije razvoja stručnog obrazovanja u Republici Srbiji, Strategije obrazovanja odraslih i Nacionalne strategije za mlade i Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije za mlade za period 2009-2014. godine, koje je usvojila Vlada Republike Srbije.

Strategija polazi i od reformskih ciljeva definisanih u strateškim dokumentima koje je donela Vlada: Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji, Strategija za smanjenje siromaštva, Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2005-2010, Nacionalni plan akcije za decu, Nacionalna strategija privrednog razvoja Republike Srbije od 2006. do 2012. godine, Strategija razvoja konkurentnih i inovativnih malih i srednjih preduzeća za period od 2008. do 2013. godine, Nacionalna strategija o starenju, Strategija regionalnog razvoja Srbije za period od 2007. do 2012. godine, Nacionalna strategija održivog razvoja i Akcioni plan za sprovođenje politike zapošljavanja mladih za period od 2009. do 2011. godine. U izradi Strategije uvaženi su svi programski i strateški dokumenti koji su bili osnova za reformske procese u oblasti srednjeg stručnog obrazovanja u Republici Srbiji počevši od 2001. godine, kao i rezultati velikih međunarodnih projekata u ovoj oblasti koje je realizovalo i sprovodilo Ministarstvo prosvete u periodu od 2001. do 2007. godine. Takođe, uvaženi su i rezultati projekata realizovanih u oblasti zapošljavanja, a kao rezultat realizacije ciljeva iz Nacionalne strategije zapošljavanja.

Uvažavajući ciljeve iz strateških i reformskih dokumenata Ministarstva omladine i sporta, Ministarstva prosvete i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, kao i drugih ključnih nosilaca društvenog i privrednog razvoja, ova strategija predstavlja početni korak u strateškoj i programskoj konceptualizaciji razvoja ljudskih resursa u Republici Srbiji.

2. SAVREMENI EKONOMSKI KONTEKST OBRAZOVANJA I ZAPOŠLJAVANJA

Današnji svet se, prema mišljenju analitičara, nalazi u procesu tranzicije iz industrijske ere u informacionu i komunikacionu eru, često označavanom kao društvo zasnovano na znanju. Takvo novo društvo zahteva različite vrste učenja koje vode ka zapošljavanju. Za pojedinca, učenje za zapošljavanje znači razvoj sposobnosti da pronađe, sačuva i promeni posao ili da generiše samozapošljavanje. Takve veštine omogućavaju vertikalnu i horizontalnu mobilnost radnika na tržištu rada i njihovu adaptivnost na promene u tehnologijama i u novim formama organizacije rada. Sa aspekta potreba radnika, učenje za zapošljavanje znači ostvarivanje principa celoživotnog učenja i individualno postizanje kompetencija koje jačaju mobilnost i sigurnost posla. Za preduzeća i poslodavce veštine zapošljavanja znače da su njihovi radnici sposobni da odgovore na promenjene zahteve radnih mesta i jačaju kompeticiju preduzeća i njihov razvoj. Za državu, ovaj koncept znači kreiranje radne snage koja ima adaptivne sposobnosti što je u skladu sa zahtevima tržišta rada. Međutim, učenje ipak ne znači automatsko ostvarivanje zapošljavanja, jer će zapošljavanje mnogo više zavisiti od sposobnosti pojedinaca da prenose ključne kompetencije sa jednog posla na drugi.1

Promene u ukupnom ekonomskom okruženju, potrebe privrede i tokovi razvoja novih tehnologija traže adekvatno obrazovane i osposobljene pojedince i naciju u celini. Ovo je zahtev sa kojim se susreće svaka država i društvo, bez obzira da li se radi o tranzicionoj ekonomiji ili ne. Kada je reč o Republici Srbiji i njenom razvoju, rekonstrukcija i transformacija ukupnog obrazovanja predstavlja jednu od pretpostavki ukupnog društveno-ekonomskog razvoja Republike Srbije. Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2005-2010, pored ostalog, zasniva se i na polazištu da stanovništvo koje raspolaže socijalnim kompetencijama neophodnim za uspešnu participaciju u društvu, i obrazovana i adaptibilna radna snaga, spremna da se u obavljanju posla prilagodi novim tehnologijama i da se u traganju za poslom kreće kroz regione, privredne grane i delatnosti, pretpostavka su, ali i uslov za društveno-ekonomsku transformaciju Republike Srbije, njenu integraciju u EU i adekvatan odgovor na izazove tehnološkog razvoja i globalne ekonomije.

Globalizacija i "nova ekonomija" mogu da donesu više standarde života, bolje usluge i više izbora, ali i traže inoviranje zastarelih znanja i veština koje pojedinci imaju, odnosno koje su stekli tokom obrazovanja ili u procesu prethodnog rada. Shodno tome svaki učesnik u procesu obrazovanja, ali i u procesu rada, postavlja pitanje - šta traži 21. vek sem bazičnih veština čitanja, pisanja i kompjuterske pismenosti? Odgovor bi bio da se, pre svega, traži od pojedinca da zna kako da koristi znanja i veštine u kontekstu modernog života. Uspešna ekonomija traži od pojedinaca da se brzo i lako prilagođavaju promenljivim potrebama sveta oko njih, ali i da znaju i mogu da upravljaju tim promenama. I kratko, današnja ekonomija vrednuje i traži široka znanja i veštine, fleksibilnost, multidisciplinarna osposobljavanja, timski rad, rešavanje problema i projektni rad.

Prema analizama na tržištu rada poslodavci i lideri žele zaposlene koji će kontinuirano osavremenjavati i dalje usavršavati svoje veštine i koji će efektivno komunicirati i raditi samostalno. Odnosno, novoj privredi potrebni su pojedinci koji poseduju široki rang veština visokog nivoa i sposobnosti, kao što su kritičko mišljenje, rešavanje problema, timski rad i veštine donošenja odluka, jer je svet u kome živi današnji čovek sofisticiran i višeznačan. Ljudi treba da imaju veštine visokog nivoa da bi delovali, odgovarali, učili dalje i reagovali na različite promene. Uspešnost svake profesije i svakog pojedinca u velikoj meri će zavisiti od njegove sposobnosti da misli, čini, adaptira se i komunicira kreativno. U tim uslovima posebno mesto zauzima tehnologija, jer će u budućnosti ona nastaviti da bude glavna snaga na radnim mestima, u zajednici i u pojedinačnim životima. Za sve pojedince neophodno je da razumeju kako da koriste multimedijalne alate i savremene tehnologije. Ovi alati omogućavaju ljudima da efektivno i kvalitetno koriste svoje vreme na radu i u ostalim svakodnevnim aktivnostima i to za set poslova kao što su: elektronsko poslovanje, multimedijalni programi, prezentovanje, priprema i procesiranje baza podataka za istraživanja, umrežavanje i komunikacija sa drugima. S obzirom na takve procene analitičara i teoretičara postavlja se i pitanje kako obrazovne ustanove da razviju ili još bolje usavrše odgovarajuće veštine i znanja kod učenika i studenata.

Problem zapošljavanja, zaposlenosti i nezaposlenosti je jedan od ključnih pitanja razvoja svakog društva i države. Praktično, u tom segmentu se susreću obrazovanje i tržište rada najdirektnije i najvidljivije. Svakako da obrazovanje ne može, niti je to njegova uloga, da rešava pitanje zaposlenosti, odnosno nezaposlenosti, ali u veoma velikoj meri utiče na procese zapošljavanja i samu politiku zaposlenosti. Za zemlje u tranziciji pitanje zapošljavanja dobija mnogo dramatičnije obrise i konotaciju. Međutim, isto toliko je važno i razmatranje tržišta rada koje, posebno u tranzicionim društvima, ima svoja ograničenja, kompleksnost i otežavajuće karakteristike. Prema najnovijim podacima iz Ankete o radnoj snazi iz oktobra 2009. godine, stopa nezaposlenosti mladih od 15 do 24 godine je 42,5%. To se može videti i u sledećoj tabeli:

Stope zaposlenosti i nezaposlenosti po starosnim grupama2

stope prema starosnim grupama

2004.

2005.

2006.

2007.

stope prema starosnim grupama

2008.

2009.

15-64

 

 

 

 

15-64

 

 

stopa zaposlenosti

53,4%

51,0%

49,9%

51,5%

stopa zaposlenosti

53,3%

50,0%

stopa nezaposlenosti

19,5%

21,8%

21,6%

18,8%

stopa nezaposlenosti

14,7%

17,4%

15-24

 

 

 

 

15-24

 

 

stopa zaposlenosti

19,2%

18,7%

19,5%

18,7%

stopa zaposlenosti

21,2%

17,0%

stopa nezaposlenosti

48,1%

47,7%

47,8%

43,7%

stopa nezaposlenosti

37,4%

42,5%

25-34

 

 

 

 

25-34

 

 

stopa zaposlenosti

64,2%

59,0%

59,4%

62,6%

stopa zaposlenosti

63,4%

60,6%

stopa nezaposlenosti

22,9%

28,4%

26,1%

23,1%

stopa nezaposlenosti

19,4%

21,9%

35-54

 

 

 

 

35-44

 

 

stopa zaposlenosti

70,1%

68,6%

66,8%

69,9%

stopa zaposlenosti

76,4%

73,6%

stopa nezaposlenosti

14,4%

16,3%

16,8%

14,6%

stopa nezaposlenosti

10,5%

14,5%

55-64

 

 

 

 

45-54

 

 

stopa zaposlenosti

37,3%

35,4%

32,6%

33,5%

stopa zaposlenosti

67,0%

64,3%

stopa nezaposlenosti

9,2%

10,3%

9,5%

10,5%

stopa nezaposlenosti

10,4%

13,1%

 

55-64

 

 

stopa zaposlenosti

37,9%

35,0%

stopa nezaposlenosti

7,6%

10,0%

U tom kontekstu oblast karijernog vođenja i savetovanja dobija poseban značaj i funkciju. Pošto u Republici Srbiji ne postoji nacionalna strategija za karijerno vođenje i savetovanje, potrebno je da se ključni faktori u društvu koji se bave ljudskim potencijalom zemlje povežu jednim dokumentom i akcionim planom u kontekstu doživotnog obrazovanja. Upravo je karijerno vođenje i savetovanje jedan od osnovnih instrumenata razvoja ljudskih resursa kojim se postižu kako obrazovni ciljevi (poboljšanje efikasnosti obrazovnog sistema), tako i ciljevi ekonomskog razvoja i ciljevi socijalne jednakosti i uključenosti.

Karijerno vođenje i savetovanje doprinosi:

- ostvarivanju elementarnog prava na rad;

- efikasnijem investiranju u obrazovanje i osposobljavanje;

- većoj efikasnosti na tržištu rada, što se ogleda u većoj zaposlenosti i mobilnosti radne snage;

- razvoju ljudskog kapitala i radne snage;

- društvenoj inkluziji svakog pojedinca;

- društvenoj jednakosti svakog pojedinca;

- aktivnom građanstvu.

________________
1 Strategija razvoja stručnog obrazovanja u Republici Srbiji ("Službeni glasnik RS", broj 1/07).
2 Izvor: Republički zavod za statistiku, Anketa o radnoj snazi

3. KARIJERNO VOĐENJE I SAVETOVANJE U REPUBLICI SRBIJI

Potreba za izradom Strategije proističe iz činjenice da je u postojećem obrazovnom sistemu, u kome su tek počete reforme, ova važna funkcija, koja treba da obezbedi prelazak iz školovanja na tržište rada, potpuno marginalizovana, a njen značaj neshvaćen.

Evropska i vanevropska praksa ukazuju na neophodnost postojanja jake mreže savetovališta za karijerno vođenje i savetovanje namenjenih kako mladima koji su u procesu školovanja, tako i odraslima (koncept doživotnog učenja). Primeri dobre prakse pokazuju da su najefikasnija usklađena delovanja i saradnja ovih savetovališta kada su u okrilju obrazovnog sistema, u institucijama tržišta rada, lokalnim kancelarijama za mlade i u neprofitnom sektoru čime se obezbeđuje njihova jednaka dostupnost svim kategorijama stanovništva: mladima, nezaposlenima i zaposlenima koji imaju potrebe za informacijama i ovom vrstom ekspertske podrške.

Za Republiku Srbiju je neosporno da je karijerno vođenje i savetovanje novina, jer se ono u svojoj biti ne uklapa u tradicionalni sistem odnosa između obrazovanja i tržišta rada. Ovo je naročito izraženo danas kada se sve više govori o novom konceptu koji podrazumeva karijeru kao promenljivu kategoriju, koja se brzo i lako menja zbog promena u interesovanjima, sposobnostima i vrednostima zaposlenog, tako i zbog promena u radnom okruženju.

Promenljiva karijera se od tradicionalne razlikuje u nekoliko elemenata:

1) cilj karijere nije samo unapređenje i povećanje zarade, već psihološki uspeh, tj. osećanje zadovoljstva zbog mogućnosti ostvarenja životnih ciljeva pojedinaca, kako privatno, tako i profesionalno;

2) očekivanja koja poslodavci i zaposleni imaju jedni od drugih su više partnerska, jer se njihovi ciljevi u većoj meri poklapaju. Sigurnost posla je dinamička, a ne statička kategorija, u kojoj zaposleni i poslodavac koriste mogućnosti za stalno profesionalno usavršavanje i unapređenje uslova rada;

3) mobilnost unutar organizacije je ne samo vertikalna nego i lateralna;

4) odgovornost za karijeru zaposlenog ne snosi samo poslodavac, već i sam zaposlen;

5) karijera postaje fleksibilnija i promenljivija, a u zavisnosti je od spremnosti, sposobnosti, znanja i veština svakog zaposlenog pojedinca;

6) razvoj zaposlenih dobija drugačije karakteristike oslanjajući se ne samo na obrazovne programe, već i na radna iskustva pojedinaca.

U okviru takvog shvatanja karijere i sam proces karijernog vođenja i savetovanja predstavlja:

- sistemsku inovaciju - jer se kroz ovaj proces škola približava socijalnim partnerima i okreće obrazovanju zasnovanom na ishodima;

- institucionalnu inovaciju - jer bitno može da utiče na organizaciju i položaj obrazovne ustanove u lokalnoj sredini, ali i da promeni način upravljanja obrazovnom institucijom, i to kroz nove oblike rada i finansiranja;

- kurikularnu inovaciju - uvođenjem kroz određene predmetne sadržaje ili uvođenje samog predmeta koji se odnosi na karijerno vođenje;

- invdividualnu inovaciju - kao inovacija jednog ili grupe nastavnika u srednjoj stručnoj školi i karijernog vođenja i savetovanja jednog broja učenika.

Osnovna novina koju donosi sistem karijernog vođenja i savetovanja je, pre svega, veća orijentacija obrazovanja na poslove koje treba da obavljaju učenici i studenti kada se zaposle. To direktno utiče na razvoj obrazovanja zasnovanog na ishodima kao osnovnoj komponenti vrednovanja na tržištu rada i u privredi. Ovo ukazuje na velike promene kako unutar samog sistema, tako i unutar pojedinih njegovih delova.

Novine i promene u sistemu obrazovanja su upravo pitanja napretka čitavog ovog sistema, ali i društva u celini, kao i uključivanja mlade generacije u privredne tokove. Karijerno vođenje i savetovanje je samo jedan od aspekata povezivanja škola, odnosno visokoškolskih ustanova sa svetom rada. Ono analitički pristupa kompletnom procesu obrazovanja kod nas. Zato njegovo uvođenje predstavlja ogroman korak ka modernizaciji i reformi čitavog sistema obrazovanja i njegovog uvođenja u ekonomske tokove društva.

Razvoj sistema karijernog vođenja i savetovanja utiče na sve činioce, aktere i nosioce sistema obrazovanja (formalnog i neformalnog) i doprinosi razvoju i reformisanju ukupnog sistema obrazovanja.

Upravljanje karijernim vođenjem i savetovanjem je jedna od važnih komponenti u ukupnom regionalnom razvoju. Ulaganje u karijeru je ne samo individualna obaveza već i investiranje u lokalnu zajednicu, regionalni razvoj i ukupni državni ekonomski napredak.

Razvoj karijernog vođenja i savetovanja u celini obuhvata nekoliko bazičnih elemenata koji čine njegovu osnovu, i to:

- uključivanje karijernog savetovanja kao sveobuhvatni obrazovni cilj na svakom nivou obrazovanja;

- obezbeđivanje dostupnosti karijernih informacija kako mladima tako i odraslima;

- povezivanje i bliska saradnja između sistema karijernog vođenja i savetovanja za odrasle i karijernog sistema za mlade;

- obezbeđivanje visokog kvaliteta pojedinačnih servisa za karijerno savetovanje uvođenjem jedinstvenih standarda servisa;

- obezbeđivanje stalnog usavršavanja metoda karijernog savetovanja i vođenja i informacionih materijala za pojedince;

- stvaranje sistema usavršavanja pedagoga, psihologa i savetnika za karijerno vođenje i savetovanje u školama, karijernim centrima i servisima;

- podizanje društvene svesti o važnosti stalnog individualnog planiranja karijere što bi pomoglo zapošljivost svakog pojedinca u uslovima stalnih promena na tržištu rada.

3.1. Dosadašnje aktivnosti u oblasti karijernog vođenja i savetovanja u Republici Srbiji

Nacionalna služba za zapošljavanje (u daljem tekstu: NSZ) ima višedecenijsku tradiciju karijernog vođenja i savetovanja i planira i koordiniše rad u 30 filijala u Republici Srbiji. Na sajtu NSZ dostupne su informacije o planiranju karijere. U Republici Srbiji se od 2005. godine organizuju sajmovi profesionalne orijentacije na kojima se obavlja neposredna komunikacija između izlagača - obrazovnih institucija, učenika, roditelja i svih koji su zainteresovani za informacije o mogućnostima izbora odgovarajuće škole. Organizuju se takođe radionice za aktivno traženje posla, učešće u klubovima za traženje posla, treninzi samoefikasnosti za teže zapošljive osobe, dugoročno nezaposlene, povratnike na tržište rada, viškove zaposlenih. Korisnici usluga su prevashodno nezaposleni i pojedinci koji traže promenu zaposlenja, ali i učenici i studenti. Usluge koje se pružaju u NSZ su informisanje, savetovanje, selekcije za zapošljavanje, selekcije za dodatno obrazovanje i obuku, kao i klasifikacija zaposlenih. U Beogradu od 2007. godine radi Centar za informisanje i profesionalno savetovanje (CIPS).

U sistemu obrazovanja postoji profesionalna orijentacija koja se ostvaruje na nivou osnovnih i srednjih škola. Profesionalnu orijentaciju realizuju psiholozi i pedagozi, u okviru prosvetno-pedagoških službi koje su organizovane u osnovnim i srednjim školama, i predmetni profesori. Njihove aktivnosti obuhvataju široki spektar aktivnosti u kojima savetovanje, informisanje i vođenje čini jedan deo. Program i aktivnosti pedagoško-psihološke službe je u nadležnosti Ministarstva prosvete.

Tokom 2005. godine pojavile su se prve aktivnosti u oblasti karijernog vođenja i savetovanja i to u srednjem stručnom obrazovanju koje je realizovala Beogradska otvorena škola u okviru tri posebna programa. Rezultat tih aktivnosti bio je i pripremljen "Model karijernog vođenja i savetovanja u srednjim stručnim školama", kao i otvaranje karijernih centara u srednjim stručnim školama. U okviru Inovativnog fonda Programa reforme srednjeg stručnog obrazovanja Mašinska škola u Beogradu otvorila je i poseban Karijerni centar namenjen svojim učenicima. Zahvaljujući ovim projektnim inicijativama sve je više stručnih saradnika iz osnovnih i srednjih škola koji se organizovano bave profesionalnim informisanjem i karijernim vođenjem i savetovanjem.

Pored ovih aktivnosti, tokom poslednje dve godine, došlo je i do otvaranja prvih centara za vođenje karijere na nivou univerziteta ili visokoškolskih ustanova. Univerzitetski centar za razvoj karijere i savetovanje studenata na Beogradskom univerzitetu, osnovan je 2006. godine, kao prvi centar za razvoj karijere na univerzitetima čiji je osnivač Republika Srbija, a tokom 2007. godine osnovani su slični centri na univerzitetima čiji je osnivač Republika Srbija u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. Karijerni centri osnovani su i na privatnim visokoškolskim ustanovama tokom 2006. i 2007. godine i to na Univerzitetu Singidunum i Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju u Beogradu.

Pomenute inicijative i aktivnosti na srednjoškolskom nivou uglavnom obuhvataju informisanje učenika, dok na visokoškolskom nivou, pored informisanja studenata i mladih diplomaca, karijerni centri obavljaju savetovanje i vođenje, zatim edukaciju i aktivnosti radi razvoja praktičnih veština kod studenata i povezivanja sa poslovnim svetom (posete poslodavcima, radionice i predavanja, programi prakse, predstavljanja profesionalaca iz različitih oblasti rada i sl.).

4. ZAKONSKI OKVIR ZA KARIJERNO VOĐENJE I SAVETOVANJE

Zakonom o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05 i 54/09) predviđeno je ostvarivanje prava na obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje, kao i obezbeđivanje adekvatnih uslova za rad. Karijerno vođenje i savetovanje ima značajnu ulogu u sprovođenju tog zakona.

Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Službeni glasnik RS", broj 36/09) precizira ulogu i aktivnosti profesionalne orijentacije i savetovanja o izboru zanimanja kroz poslove zapošljavanja, mere aktivne politike zapošljavanja, kao i konkretne usluge koje se pružaju korisnicima.

Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja za 2009. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 17/09) utvrđeni su prioriteti aktivne politike zapošljavanja u Republici Srbiji.

Zakonom o srednjoj školi ("Službeni glasnik RS", br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96, 23/02, 25/02, 62/03, 64/03, 101/05 i 72/09) omogućene su polazne pretpostavke za sveobuhvatni sistem karijernog vođenja i savetovanja.

Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik RS", broj 72/09) propisano je da se razvojem i vođenjem karijere bavi Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih.

Akcionim planom za sprovođenje Nacionalne strategije za mlade za period od 2009. do 2014. godine ("Službeni glasnik RS", broj 7/09) planirane su aktivnosti koje bi trebalo da dovedu do sistemskih rešenja i uspostavljanja sistema karijernog vođenja i savetovanja (razvoj centara za karijerno vođenje i savetovanje i profesionalno informisanje, razvoj njihovih tehničkih i kadrovskih kapaciteta za pružanje pomoći mladima da aktivno i efikasno upravljaju svojom karijerom, razvoj standarda rada i ispitivanje potreba).

5. POJAM, DEFINISANJE I AKTIVNOSTI KARIJERNOG VOĐENJA I SAVETOVANJA

5.1. Pojam i definicija

Pojam karijernog vođenja je u širokoj upotrebi od početka sedamdesetih godina, mada se tek u poslednje vreme insistira na sveobuhvatnom pristupu praćenja karijere tokom čitavog života. Profesionalna orijentacija i karijerno vođenje predstavljaju organizovan sistem društvene i stručne delatnosti na pružanju kontinuirane pomoći pojedincu tokom njegovog celokupnog karijernog razvoja, u slobodnom izboru usmerenja i opredeljenja, u obrazovanju i profesionalnoj aktivnosti, sa ciljem postizanja profesionalnog identiteta, u skladu sa ličnim osobinama i potrebama tržišta rada za pojedinim zanimanjima.

Profesionalna orijentacija jeste pojam koji je u upotrebi od dvadesetih godina prošlog veka, kada su i kod nas osnivana prva savetovališta. Sedamdesetih godina prošlog veka paralelno sa njim počinje da se javlja i koristi i termin karijerno vođenje i savetovanje. U široj, laičkoj, javnosti pojam profesionalna orijentacija je usko shvatan kao "pomoć pojedincu da donese odluke o izboru profesije i pravca obrazovanja". U svojoj originalnoj stručnoj postavci ovaj pojam pokriva celoživotni ciklus pojedinca i sve vrste stručnih podrški i aktivnosti koje su potrebne da bi donosio pravilno utemeljene odluke o svojoj karijeri i aktivnostima koje doprinose njegovom ličnom razvoju i društvu u kome živi i stvara. U zemljama u kojima je profesionalna orijentacija razvijena koristi se i termin obrazovno i profesionalno vođenje i savetovanje za "organizovanu aktivnost koja pomaže pojedincu da shvati svoje sposobnosti i osposobljava ga da planira adekvatne korake u cilju razvoja bitnih veština koje treba da dovedu do ličnih, obrazovnih, ekonomskih i socijalnih napredaka kako njega samog, tako i porodice, društva i naroda" (Deklaracija o obrazovnom i profesionalnom vođenju, Međunarodno udruženje za obrazovno i profesionalno vođenje, Pariz, 2001. godina). Ista deklaracija naglašava da je reč o kontinuiranom procesu, a ne jednokratnoj intervenciji, čiji je cilj da se izbegnu ili skrate periodi nezaposlenosti, stvore jednake mogućnosti za sve i doprinese širem i održivom ekonomskom razvoju.

Profesionalna orijentacija je, u zemljama u kojima je dobro institucionalno utemeljena, shvaćena kao sistematska društvena i stručna podrška razvoju ljudskih resursa, usklađena sa razvojnom politikom i planovima države.

Pojam karijernog vođenja i savetovanja prevazilazi početni izbor škole i profesije i obuhvata uklapanje profesionalnih i privatnih uloga pojedinca, posla i slobodnog vremena i mentalnog zdravlja. On direktnije upućuje na ciljeve ove sistemske aktivnosti i naglašava ne samo korist za pojedinca, već i njegovu snažnu socijalnu komponentu.

Karijerno vođenje u svetu prepoznato je kao:

- osposobljavanje pojedinaca da planiraju svoje obrazovanje, obuku i rad;

- pružanje pomoći obrazovnim institucijama da kvalitetno motivišu pojedince u preuzimanju odgovornosti za vlastito obrazovanje i rad;

- pružanje pomoći preduzećima i organizacijama da motivišu svoje zaposlene za dalje obrazovanje, fleksibilni profesionalni razvoj, upravljanje karijerom, obučavanje i pronalaženje adekvatnog radnog mesta, kao i profesionalnu promociju;

- doprinos razvoju lokalne, regionalne i nacionalne ekonomije kroz razvoj radne snage.

Rezolucija o doživotnom učenju Saveta ministara EU iz 2004. godine definiše karijerno vođenje kao niz aktivnosti koje osposobljavaju pojedince bilo kog uzrasta, u bilo kom trenutku njihovih života, da identifikuju sopstvene sposobnosti, kompetencije i interese, da donesu odluke koje se tiču njihovog obrazovanja, osposobljavanja i profesije i da upravljaju tokovima svojih života u oblasti učenja, rada i drugih oblasti u kojima mogu da steknu i primene sposobnosti i kompetencije.

5.2. Aktivnosti karijernog vođenja i savetovanja

Definicija karijernog vođenja i savetovanja uključuje izradu i dostupnost zainteresovanima, u svakom trenutku, informacija o tržištu rada, obrazovnim mogućnostima, kao i o mogućnostima zapošljavanja. Takođe, uključuje pretpostavku da pojedinci mogu dobiti stručnu pomoć u definisanju oblasti u kojima mogu da iskažu svoje aspiracije, interese, kompetencije, lične osobine, kvalifikacije i sposobnosti i da ih dovedu u vezu sa dostupnim osposobljavanjem i mogućnostima zapošljavanja. U skladu sa ovakvom definicijom karijernog vođenja i savetovanja aktivnosti karijernog vođenja i savetovanja u Republici Srbiji mogu se svrstati u šest kategorija:

1) karijerno informisanje su sve informacije neophodne za planiranje, postizanje i održavanje zaposlenosti i volontiranja. Uključuje i informacije o zanimanjima, veštinama, karijernim putevima (putevima u realizaciji karijere), trendovima i stanju na tržištu rada, obrazovnim programima i mogućnostima, obrazovnim institucijama (svih vrsta - formalne, neformalne), vladinim i nevladinim programima i uslugama, perspektivama poslova. Ove informacije smatraju se kamenom temeljcem karijernog vođenja;

2) obrazovanje za karijeru stiče se u obrazovnim ustanovama, a sprovode ga profesori, pedagozi i psiholozi (karijerni savetnici). Ovo obrazovanje pomaže pojedincima da razumeju svoje motive, vrednosti i način kako mogu doprineti društvu u kome žive. Obezbeđuje im znanje o tržištu rada, veštine koje ih osposobljavaju da vrše izbore u sferi obrazovanja, rada i života, a takođe ih osposobljava da planiraju karijeru i pripreme se za rad. Odnosno, obrazovanje za karijeru promoviše razumevanje sveta rada kroz školske programe i to u različitim oblicima i formama. Aktivnosti koje obuhvataju karijerno informisanje i karijerno savetovanje mogu biti integrisane u predmetne i nastavne oblasti u školi ili se mogu realizovati kao posebne grupne aktivnosti za učenike. Za razliku od karijernog savetovanja, obrazovanje za karijeru promoviše razumevanje sveta rada kroz školske nastavne programe. To se može realizovati u različitim formama u okviru nastavnog procesa. To mogu biti oblici karijernog informisanja i karijernog savetovanja koje nastavnici direktno integrišu u predmetne oblasti, ili sticanje određenih veština potrebnih za zapošljavanje koje se organizuje kao poseban segment obrazovnog rada, koji je takođe uključen u školski kurikulum. Posebne veštine za zapošljavanje mogu da obuhvate sticanje veština upravljanja karijerom, prelaz iz škole u oblast rada, itd. Ovakvim školskim aktivnostima podržavaju se ciljevi karijernog vođenja i savetovanja;

3) karijerno savetovanje (kao užestručna aktivnost) pomaže pojedincima da razumeju vlastite ciljeve i aspiracije, sopstveni identitet, donose odluke utemeljene na informacijama, posvete se aktivnostima i upravljaju promenama u svojoj karijeri bilo da su planirane ili neplanirane. Sami oblici karijernog savetovanja često su direktno uslovljeni samom potrebom za zapošljavanje, kao i brojem i vrstama barijera koje moraju da se savladaju da bi se našlo pravo zaposlenje ili razvila karijera. Najčešće se razlikuju tri nivoa aktivnosti u upravljanju karijerom, koji su početno karijerno planiranje, učenje bazirano na procesu rada i aktivnosti povezivanja. Početno karijerno planiranje obuhvata početnu procenu interesovanja i kompetencija, učešće u istraživanju karijere i radnog iskustva, razvoj početnog CV3 ili profesionalnog rezimea i razvoj početnog plana zapošljavanja. Učenje bazirano na radu obuhvata osposobljavanje direktno u okviru samog posla i priznato radno iskustvo, zatim široku oblast treninga za razne oblasti rada, mentorski rad na samom poslu. Aktivnosti povezivanja obuhvataju akcije kojima se podstiču poslodavci i sindikati da učestvuju u aktivnostima karijernog savetovanja, upoznavanje učenika i studenata sa mogućnostima i uslovima rada, pomoć u povezivanju učenja u školi i učenja u samom procesu rada, povezivanje učenika, studenata, roditelja, poslodavaca i službi za zapošljavanje, pružanje pomoći diplomiranim učenicima i studentima da pronađu odgovarajući posao ili dodatni trening u samom procesu rada, praćenje napretka pojedinca;

4) savetovanje pri zapošljavanju pomaže pojedincima da razjasne neposredne ciljeve zapošljavanja, razumeju i pristupe osposobljavanju za posao i sticanju potrebnih veština i kompetencija i da nauče veštine neophodne za traženje posla i zadržavanje zaposlenja;

5) upućivanje na posao (posredovanje u zapošljavanju) jeste organizovanje ili upućivanje pojedinaca na slobodna radna mesta. Može biti organizovano kroz javne institucije ili privatnu inicijativu. Neke srednje škole i fakulteti organizuju ovakve aktivnosti za svoje studente (sajmovi zapošljavanja);

6) karijerno vođenje i savetovanje zaposlenih jeste pružanje pomoći i podrške zaposlenima kako bi mogli da napreduju u karijeri, sačuvaju radno mesto i kreću se kroz tržište rada. To jeste i pružanje podrške poslodavcima u procesu stručnog obrazovanja zaposlenih kada je to potreba procesa i organizacije rada.

________________
3 CV - lat. Curriculum Vitae, biografija.

6. CILJ I PRINCIPI KARIJERNOG VOĐENJA I SAVETOVANJA

6.1. Cilj karijernog vođenja i savetovanja

U studijama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj karijerno vođenje utvrđeno je kao strateška društvena aktivnost koja nije samo pomoć pojedincu da dostigne svoje aspiracije i realizuje svoje potencijale, već je važno i za postizanje glavnih ciljeva u sferi obrazovanja, tržišta rada i socijalne jednakosti. Prema istom izvoru, efektivni sistem karijernog vođenja mora se posmatrati kao temelj implementacije nacionalne politike celoživotnog učenja i realizacije aktivne politike zapošljavanja (Rezolucija o celoživotnom učenju Saveta ministara obrazovanja i omladine, 2004.). Prema skorašnjim istraživanjima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, Svetske banke, Evropskog centra za razvoj stručnog osposobljavanja i Evropske fondacije za osposobljavanje, karijerno vođenje i savetovanje potvrđuje i promoviše svoju ulogu u postizanju tri glavna društvena cilja:

1) cilj doživotnog učenja - boreći se protiv ranog napuštanja škole mladih i posebno mladih iz osetljivih društvenih grupa definisanih u Nacionalnoj strategiji za mlade i obezbeđujući adekvatnu bazu znanja i veština potrebnih za suočavanje sa izazovima stvaranja društva zasnovanog na znanju u kontekstu ekonomske globalizacije i promovišući adekvatno povezivanje između obrazovanja, osposobljavanja i sveta rada;

2) cilj tržišta rada - smanjujući jaz između ponude i potražnje, aktivno se baveći problemom nezaposlenosti i popravljajući kvalitet radne snage, njene kompetitivnosti i mobilnosti u oblasti rada;

3) cilj socijalne jednakosti i inkluzije - promovišući reintegraciju mladih i odraslih iz osetljivih društvenih grupa u obrazovanje, osposobljavanje i zapošljavanje, obuhvatanjem isključenih grupa opštim programima osposobljavanja i uslugama službi za zapošljavanje.

Karijerno vođenje i savetovanje jeste usluga kojom se pojedincu pomaže da proceni svoje sposobnosti, interesovanja i vrednosti, da dobije informacije o mogućnostima dodatnog obrazovanja i zaposlenja, pozicionira sebe na tržištu rada - kako u odnosu na zahteve samog tržišta, tako i u odnosu na sopstvene sposobnosti, interesovanja i iskustvo. Rad sa pojedincem ne završava se pronalaženjem adekvatnog zaposlenja, već se on ili ona prati i dalje radi stalnog profesionalnog i ličnog razvoja, a u skladu sa kretanjima na tržištu rada.

Vaspitno-obrazovni cilj karijernog vođenja i savetovanja je formiranje zrele i odgovorne ličnosti, sposobne da donosi dobro promišljene i odgovorne odluke o vlastitoj profesionalnoj budućnosti i da ih sprovodi u delo. Ovaj cilj je komplementaran i kompatibilan sa opštim ciljevima obrazovanja, koji se razvijaju od predškolskog pa sve do potpunog profesionalnog angažmana. Karijerno vođenje zasnovano na doživotnom učenju bazira se na stalnom razvojnom segmentu pojedinca, koji se vremenom pretvara u menadžera svoje karijere. Aktivan pristup i individualizacija karijernog razvoja podrazumeva uključivanje u programe koji daju priliku pojedincima da se profesionalno razvijaju i afirmišu.

Polazeći od takvog shvatanja, cilj karijernog vođenja i savetovanja u Republici Srbiji treba da obezbedi svakom pojedincu:

- lični razvoj kako bi mogao da razume sebe i da utiče na sopstvene odluke i inicijative u oblasti školovanja i profesionalnog razvoja;

- da istraži mogućnosti za učenje i zapošljavanje, odnosno za rad;

- da planira i upravlja promenama u oblasti svog učenja i rada, odnosno da upravlja svojom karijerom.

6.2. Principi karijernog vođenja i savetovanja

Razvoj karijernog vođenja i savetovanja u Republici Srbiji počiva na primeni sledećih principa:

- jednake mogućnosti za sve - promocija i obezbeđivanje jednakih mogućnosti za sve kategorije korisnika i prevazilaženje mogućih barijera (koje nastaju kao rezultat predrasuda, stereotipa i diskriminacije) u postizanju ličnog postignuća kod pojedinaca, dok posebnu pažnju treba posvetiti mladim talentima i mladima iz osetljivih društvenih grupa;

- dostupnost - promocija i obezbeđivanje dostupnosti uslugama karijernog vođenja i savetovanja za sve kategorije korisnika na načine koji su za njih prihvatljivi i odgovarajući;

- sloboda izbora profesije i zanimanja svakom pojedincu;

- poverenje i tajnost - poštovanje i uvažavanje privatnosti svakog pojedinca;

- objektivnost - nepristrastan pristup u radu sa svim korisnicima;

- vidljivost i fleksibilnost - proces karijernog vođenja i savetovanja treba da bude otvoren, vidljiv i fleksibilan i da odgovara pojedincima;

- odgovornost - sistem karijernog vođenja i savetovanja treba da uvažava potrebe svojih korisnika i da prepoznaje njihova prava i odgovornosti;

- inovativnost u načinima i oblicima rada centara i servisa kako bi se odgovorilo na raznovrsne potrebe korisnika u oblasti karijernog vođenja i savetovanja;

- stalno obezbeđen adekvatan pristup informacijama u oblasti obrazovanja, zapošljavanja, tržišta rada;

- aktivno povezivanje i uključivanje socijalnih partnera - karijerno vođenje i savetovanje se oslanja na osnovne principe socijalnog partnerstva i još jače povezuje svaku obrazovnu ustanovu sa širom društvenom zajednicom.

Aktivno povezivanje i uključivanje socijalnih partnera obuhvata povezivanje sa lokalnom zajednicom (upravljanje, investiciona politika, dodatni oblici rada, finansiranje, planiranje i dr.), sa lokalnim i regionalnim tržištem rada, sa preduzećima i privrednim društvima, sa profesionalnim asocijacijama, sa preduzetnicima i njihovim asocijacijama i sa institucijama i oblicima neformalnog obrazovanja.

7. SISTEM KARIJERNOG VOĐENJA I SAVETOVANJA

7.1. Organizacija sistema karijernog vođenja i savetovanja

Sistem karijernog vođenja i savetovanja jeste jedinstveni sistem koji se ostvaruje u sferama obrazovanja i zapošljavanja i počiva na zajedničkim standardima.

U sferi obrazovanja, sistem karijernog vođenja i savetovanja ostvaruje se u osnovnim i srednjim školama, visokoškolskim ustanovama i drugim ustanovama koje se bave obrazovanjem po vanškolskim propisima.

Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja utvrđuju se osnovni elementi za uspostavljanje karijernog vođenja i savetovanja u osnovnom i srednjem obrazovanju. Kada je reč o srednjem stručnom obrazovanju Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih ima zakonom utvrđene nadležnosti u okviru ove oblasti.

Odlukama univerziteta i organa fakulteta osnivaju se univerzitetski i visokoškolski karijerni centri. U okviru univerziteta čiji je osnivač Republika Srbija normativnim aktima bliže se definiše i uređuje rad karijernih centara na univerzitetima koji i koordinišu rad svih drugih centara na fakultetima u sastavu tih univerziteta.

Bez obzira na to u kojoj oblasti se obrazuje i radi karijerni centar (obrazovanje ili zapošljavanje), njegov rad se temelji na zajedničkim standardima. Standardi se definišu i utvrđuju posebnim Nacionalnim programom karijernog vođenja i savetovanja.

Radi ukupne koordinacije i razvoja sistema karijernog vođenja i savetovanja potrebno je raditi na stvaranju uslova da se obrazuje nacionalni resursni centar za karijerno vođenje i savetovanje koji bi koordinirao i brinuo o razvoju ukupnog sistema karijernog vođenja i predstavljao stalnu vezu između sfere obrazovanja i zapošljavanja u oblasti karijernog vođenja i savetovanja. U isto vreme, taj centar predstavljao bi sponu između karijernih centara, tržišta rada, poslodavaca i ministarstava odgovornih za funkcionisanje karijernog vođenja i savetovanja.

Navedeni centar bi pratio ispunjenost standarda i koordinirao bi sve programe karijenog vođenja i savetovanja koji se realizuju u školama, fakultetima, univerzitetima i visokoškolskim ustanovama, filijalama NSZ, drugim institucijama i kompanijama. Taj centar bi pratio i pedagošku, psihološku i stručnu adekvatnost programa po kojima rade svi karijerni centri, servisi i službe u oblasti obrazovanja.

Aktivnosti i rezultate rada nacionalnog resursnog centra razmatrala bi i pratila nadležna ministarstva, Nacionalni prosvetni savet, Savet za stručno obrazovanje i obuku i Nacionalni savet za visoko obrazovanje. U programiranju i realizaciji sistema karijernog vođenja i savetovanja resursni centar na nacionalnom nivou direktno bi sarađivao sa Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Privrednom komorom Srbije, reprezentativnim udruženjem poslodavaca za teritoriju Republike Srbije, Unijom poslodavaca, lokalnim samoupravama itd.

7.2. Organizacioni oblici karijernog vođenja i savetovanja

Karijerno vođenje i savetovanje ostvaruje se u obrazovnim institucijama (škole, visokoškolske ustanove), karijernim centrima i servisima, i udruženjima.

Organizacioni oblici u oblasti obrazovanja i zapošljavanja mogu biti:

- karijerni centri u okviru osnovnih ili srednjih škola;

- karijerni centri u visokoškolskim ustanovama;

- karijerni centri na nivou univerziteta;

- karijerni centri ili službe u okviru ustanova i udruženja koja se bave neformalnim obrazovanjem;

- karijerni centri ili službe u okviru ustanova i institucija koje se bave osposobljavanjem i obukama u okviru neformalnog obrazovanja;

- karijerni centri za obrazovanje odraslih u okviru centara za obrazovanje odraslih i regionalnih centara za obrazovanje i obuku odraslih;

- različiti zajednički centri za karijerno vođenje i savetovanje mladih i odraslih u obrazovnim ustanovama na nivou lokalne zajednice;

- karijerni centri u okviru kancelarija za mlade;

- različiti tipovi servisa za karijerno vođenje i savetovanje odraslih - zaposlenih i nezaposlenih lica u okviru privrednih društava;

- centri za informisanje i profesionalno savetovanje u okviru filijala Nacionalne službe za zapošljavanje.

Jedan od organizacionih oblika karijernog vođenja i savetovanja biće Centar za karijerno vođenje i savetovanje mladih talenata koji će pružati usluge karijernog savetovanja i vođenja studentima koji su dobili stipendije Fonda za mlade talente Republike Srbije.

7.3. Korisnici i usluge karijernog vođenja i savetovanja

7.3.1. Korisnici usluga karijernog vođenja i savetovanja

Glavni korisnici usluga karijernog vođenja i savetovanja jesu učenici, studenti, nezaposleni, zaposleni i poslodavci.

Na putu do poslodavca, u sferi obrazovanja, glavni korisnici su učenici i studenti. Posebna pažnja mora se posvetiti pripadnicima osetljivih grupa kako mladih tako i starijih od 45 godina.

U oblasti zapošljavanja (u službama i agencijama za zapošljavanje) tražioci zaposlenja, dakle nezaposleni i lica koja traže promenu posla, trebalo bi da se na kvalitetan način, u najkraćem roku, pripreme za uključivanje u svet rada - direktnim zapošljavanjem ili kroz programe dodatnog obrazovanja i obuke. Neophodna je usaglašenost između sfere obrazovanja i zapošljavanja kako bi se poslodavcima obezbedili kompetentni radnici.

Krajnji korisnici usluga karijernog vođenja i savetovanja jesu poslodavci. Poželjno je da put do poslodavaca bude što kraći i da se nakon sticanja odgovarajućeg obrazovanja pravi ljudi zaposle na pravom mestu.

7.3.2. Usluge karijernog vođenja i savetovanja

Usluge karijernog vođenja i savetovanja jesu informisanje, psihološka procena radnih potencijala, savetovanje, selekcija i klasifikacija.

Informisanje. Cilj informisanja jeste prevencija pogrešnog izbora pravca obrazovanja ili izbora zanimanja. Realno planiranje karijere utiče na smanjenje nezaposlenosti. Informacije se odnose na mrežu obrazovnih ustanova, dužinu školovanja, obrazovne profile, nastavne planove i programe, aktuelne informacije o svetu rada - zanimanjima, mogućnostima i perspektivama zapošljavanja i razvoja karijere. Obavlja se neposredno i posredno putem različitih medija (razgovori, radionice, brošure, priručnici, internet, prezentacije, sredstva javnog informisanja, sajmovi obrazovanja, profesionalne orijentacije, zapošljavanja itd.);

Psihološka procena radnih potencijala. Proces psihološke procene obavlja se uz pomoć mernih instrumenata - testova i upitnika. Podaci dobijeni na ovaj način mogu biti dragoceni prilikom savetovanja, selekcije ili klasifikacije. Psihološka procena radnih potencijala sem navedenog obuhvata i razgovor (eksplorativno dijagnostički intervju) radi definisanja cilja i rešavanja nedoumice, odnosno problema u vezi sa karijerom;

Savetovanje. Cilj jeste osnaživanje pojedinca i motivisanje za donošenje utemeljenih odluka prilikom planiranja karijere (izbor odgovarajućeg zanimanja, radnog mesta, škole, fakulteta, dodatnog obrazovanja i obuke). Prilikom psihološkog savetovanja pojedincu se predočavaju načini donošenja odluke sagledavanjem realnih mogućnosti u odnosu na sposobnosti, osobine ličnosti, interesovanja itd. Savetovanja se mogu kombinovati sa treninzima radi efikasnijeg prihvatanja aktivne uloge u planiranju karijere;

Selekcija. Cilj jeste ispitivanje i procenjivanje kandidata za zapošljavanje ili za uključivanje u programe obrazovanja i obuka. Psihološka procena kandidata odnosi se na njihove sposobnosti, osobine ličnosti, motivaciju i ostale aspekte bitne za kvalitetno obavljanje posla, usvajanje znanja i veština. Procena se obavlja na osnovu opisa poslova i radnog okruženja, odnosno programa obrazovanja i obuke. Eliminatornog je karaktera, što znači da se predlažu samo kandidati koji zadovoljavaju postavljene kriterijume selekcije;

Klasifikacija. Cilj klasifikacije jeste unapređenje kvaliteta rada poslodavca. Nije eliminatornog karaktera, jer se ispitanici koji su već zaposleni kod poslodavca, nakon psihološke procene radnih potencijala, raspoređuju na odgovarajuće poslove u skladu sa njihovim sposobnostima, osobinama ličnosti i ostalim aspektima bitnim za kvalitetno obavljanje posla.

8. PROGRAMSKI MODELI I ORGANIZACIJA KARIJERNOG VOĐENJA I SAVETOVANJA

8.1. Nacionalni program karijernog vođenja i savetovanja

Prema analizama, tržište rada postaje sve složenije i dinamičnije, a poslodavci sve više žele zaposlene koji će kontinuirano osavremenjavati i usavršavati svoje veštine i znanje i koji će moći da se kreću tokom čitavog svog života kroz obrazovanje, osposobljavanje i zapošljavanje. Karijerno vođenje i savetovanje postaje jedan od instrumenata i alata u tom procesu. Da bi sistem karijernog vođenja i savetovanja bio jednako dostupan za sve pojedince i jednako kvalitetan, predlaže se da se donese Nacionalni program karijernog vođenja i savetovanja kao okvirni program koji definiše osnovne principe i standarde za sve kategorije karijernog vođenja i savetovanja.

Nacionalni program karijernog vođenja i savetovanja obuhvatao bi tri ključna elementa - informisanje, savetovanje i vođenje, i uspostavljao bi bazične standarde za sledeće aktivnosti karijernog vođenja: karijerno informisanje; obrazovanje za karijeru; karijerno savetovanje; savetovanje pri zapošljavanju; upućivanje na posao; karijerno vođenje i savetovanje zaposlenih.

Nacionalni program karijernog vođenja i savetovanja obuhvatao bi četiri sastavna programa - za decu i učenike uzrasta do 14 godina; za mlade uzrasta od 15 do 18 godina; za mlade uzrasta od 19 do 30 godina i za lica starija od 30 godina.

Svaki od ovih programa sadrži standarde na osnovu kojih se uspostavlja i realizuje program karijernog vođenja i savetovanja za određenu kategoriju učesnika. Standardi svakog od programa treba da obuhvate ishode za svaki uzrasni nivo, i to u okviru četiri sledeća elementa:

- lični razvoj pojedinca;

- istraživanja mogućnosti koje pojedinac ima za učenje i zapošljavanje;

- planiranje i upravljanje vlastitom karijerom;

- istraživanja potreba poslodavaca i mogućnosti za obuku i stručno usavršavanje zaposlenih za potrebe poslodavca kod kojeg su u radnom odnosu ili povećanja mogućnosti za zapošljavanje kod drugih poslodavaca.

8.2. Program karijernog vođenja i savetovanja za decu i učenike uzrasta do 14 godina

Program karijernog vođenja i savetovanja za decu i učenike uzrasta do 14 godina obuhvatao bi njihovo inicijalno informisanje o profesiji i karijeri. Pravovremeno informisanje o zanimanjima i svetu rada može početi veoma rano, već na predškolskom uzrastu. Taj period je posebno zanimljiv i osetljiv zbog karakteristika razvojnih faza (radoznalost, idealizovanje i dr.).

Zbog emocionalne i fiziološke nezrelosti veoma retko se interesovanja iz perioda detinjstva realizuju u zrelosti. Evidentno je da se u nekim oblastima kao što su umetnost i sport, profesionalna interesovanja dece mogu prepoznati, a onda sa pažnjom pratiti i podržavati.

Informisanje dece na predškolskom uzrastu se može obavljati na različite načine, a najprijemčiviji su oni koji pokreću pažnju, podstiču ih na aktivno učešće - posete, oponašanje, igranje uloga, video igrice, crtanje itd.

Pored porodice osnovna škola je prva institucija koja informiše učenike o svetu rada i njihovoj mogućoj profesionalnoj karijeri. Program karijernog informisanja na ovom uzrasnom nivou jeste deo obrazovnog programa i realizuje se kao posebna školska aktivnost ili kao deo nastavnog programa osnovne škole. Karijerno informisanje mogu da realizuju pedagozi, psiholozi ili nastavnici.

Standardi programa karijernog vođenja i savetovanja za decu i učenike uzrasta do 14 godina odnose se na nekoliko oblasti.

a) Lični razvoj učenika:

- razumevanje sebe i uticaj na sopstveni razvoj (realna procena sopstvenih postignuća, kvaliteta, stavova i sposobnosti);

- prepoznavanje stereotipnih slika o profesijama, ljudima i oblastima rada i stvaranje pozitivnog odnosa prema svim poslovima i oblastima rada;

- izgradnja pozitivne slike o sebi i samopoštovanja;

- razvijanje sposobnosti za donošenje realističke odluke o obrazovno-karijernom putu.

b) Istraživanja mogućnosti za učenje i zapošljavanje:

- korišćenje odgovarajućih termina i organizovanje informacija o svetu rada;

- prepoznavanje da je rad više nego plaćeno zaposlenje;

- korišćenje stečenih informacija o karijeri, a u skladu sa potrebama učenika.

v) Planiranje i upravljanje vlastitom karijerom - razvijanje realističnog stava o karijernim mogućnostima nakon završetka osnovne škole.

8.3. Program karijernog vođenja i savetovanja za mlade uzrasta od 15 do 18 godina

Program karijernog vođenja i savetovanja za mlade uzrasta od 15 do 18 godina obuhvatao bi informisanje, savetovanje, vođenje i donošenje odluka o profesiji kod učenika. Cilj programa jeste da pomogne mladim ljudima da razumeju i interpretiraju informacije o svetu rada i budućoj karijeri, da mogu da razjasne nedoumice koje imaju u pogledu profesija ili poslova, da razumeju svoje sposobnosti i definišu svoje stavove u pogledu ponuđenih ili željenih izbora. Karijerno savetovanje i vođenje treba da pruži podršku mladima da bolje razumeju sebe i svoje potrebe, da prevaziđu moguće barijere u pogledu učenja, napredovanja u budućim profesijama.

Program karijernog vođenja i savetovanja namenjen mladim talentima i mladima iz osetljivih društvenih grupa treba da u okviru osnovnih standarda uvaži specifičnosti koje važe za ove grupacije mladih.

Standardi programa karijernog vođenja i savetovanja za učenike uzrasta od 15 do 18 godina odnose se na sledeće oblasti:

a) Lični razvoj pojedinca:

- razumevanje sopstvenog razvoja, postignuća i sposobnosti u odnosu na potencijalne obrazovne i profesionalne izbore i mogućnosti;

- uspostavljanje i analiziranje ličnih ciljeva i planova u oblasti karijere;

- razumevanje obrazovnih i profesionalnih izbora i donošenje odluka u skladu sa tim.

b) Istraživanja mogućnosti za učenje i zapošljavanje - identifikovanje, izbor i korišćenje brojnih informacija o profesijama, karijeri, daljem učenju i obrazovanju i objektivno razlikovanje i formiranje sopstvenog stava o tome.

v) Planiranje i upravljanje vlastitom karijerom:

- osposobljavanje za korišćenje adekvatnih tehnika za donošenje odluka o daljem učenju i profesionalnoj karijeri;

- razumevanje i osposobljavanje za procedure prijavljivanja, konkurisanja kako za svet rada tako i za dalje obrazovanje;

- razumevanje zahteva poslodavaca u pogledu znanja, veština i sposobnosti zaposlenih.

8.4. Program karijernog vođenja i savetovanja za mlade uzrasta od 19 do 30 godina

Program karijernog vođenja i savetovanja za mlade uzrasta od 19 do 30 godina obuhvatao bi informisanje, savetovanje, vođenje i donošenje odluka o karijeri.

Na ovom uzrastu program karijernog vođenja i savetovanja treba da obezbedi mladim ljudima da donesu realne odluke o svojim budućim planovima, izborima i profesionalnim putevima. Program treba da obezbedi visoko kvalitetno informisanje, savetovanje i vođenje mladim ljudima kako bi prevazišli potencijalne barijere koje mogu da ugroze njihov napredak, profesionalni razvoj i buduću karijeru. Mladi ljudi treba da budu pripremljeni i osposobljeni da preuzmu odgovornost za svoje planove, akcije, izbore i razvoj.

Program karijernog vođenja i savetovanja namenjen mladim talentima i mladima iz osetljivih društvenih grupa treba da u okviru osnovnih standarda uvaži specifičnosti koje važe za ove grupacije mladih.

Standardi programa karijernog vođenja i savetovanja za mlade uzrasta od 19 do 30 godina odnose se na nekoliko oblasti.

a) Lični razvoj pojedinca:

- korišćenje različitih tehnika procena sopstvenih kratkoročnih i dugoročnih ciljeva u profesionalnom razvoju i daljem obrazovanju;

- preuzimanje akcija koje znače dalje osposobljavanja i sticanja znanja i veština potrebnih za dalji lični i profesionalni razvoj;

- identifikovanje prednosti i slabosti potencijalnih profesionalnih mogućnosti i ponuda.

b) Istraživanja mogućnosti za učenje i zapošljavanje:

- identifikovanje prednosti i slabosti budućih profesionalnih planova i potencijalnih implikacija na lični profesionalni razvoj;

- uspostavljanje kritičkog odnosa prema različitim informacionim izvorima u oblasti karijere;

- prikupljanje relevantnih informacija, a u skladu sa ličnim potrebama pojedinca;

- osposobljavanje za diferenciranje različitih poslovnih ruta koje se mogu ponuditi pojedincu.

v) Planiranje i upravljanje vlastitom karijerom:

- osposobljavanje za preuzimanje odgovornosti pojedinca za sopstvenu karijeru i profesionalni razvoj;

- osposobljavanje za razmatranje potencijalnih implikacija koje izazivaju promene u učenju ili poslu i planiranje finansijskih opcija.

8.5. Program karijernog vođenja i savetovanja za lica starija od 30 godina

U svakoj fazi karijernog razvoja može se doneti odluka koja omogućava da se svaki pojedinac privatno i profesionalno realizuje, a samim tim bude i društveno korisno biće. Ovo je veoma značajno zbog trenda produženja životnog veka i aktivnog starenja. Tržište rada je dinamično, promene treba prihvatiti kao neminovnost. Sa pozicije pojedinca, te promene mogu se posmatrati kao izazov, a ne kao opasnost. Poslodavci, prilikom unapređenja kvaliteta rada, pored investiranja u opremu i uslove rada, znatna sredstva ulažu u edukaciju zaposlenih.

Za uspešno karijerno vođenje i savetovanje lica starijih od 30 godina neophodno je uključiti sledeće komponente: identifikovanje prethodnog iskustva, interesovanja i veština za obavljanje odgovarajućih poslova. Takođe, veoma je značajno pojasniti sistem vrednosti kako bi se identifikovali potencijali i eventualne slabosti pojedinca imajući u vidu informacije o potrebama na tržištu rada. Planiranje obuke i treninga radi osvežavanja starih i sticanja novih, primenljivih znanja i veština od velikog su značaja za razvoj karijere i u tesnoj su vezi sa konceptom doživotnog učenja.

Program karijernog vođenja i savetovanja za lica starija od 30 godina obuhvatao bi identifikaciju iskustva, identifikaciju interesa, identifikaciju veština, identifikaciju životnog stila, informacije o obrazovanju i osposobljavanju, planiranje profesije i planiranje celoživotnog učenja.

Standardi programa karijernog vođenja i savetovanja za lica starija od 30 godina odnose se na:

- identifikacija iskustva - evaluacija prethodnog iskustva u odnosu na potencijalno korišćenje u profesionalnom izboru, što znači da se u poređenju sa iskustvom pojedinca razmatraju njegova interesovanja, zahtevi posla i drugi preduslovi koje postavlja određeni posao;

- identifikacija interesa - omogućava široko i stimulativno istraživanje karijernih mogućnosti za odrasle;

- identifikacija veština - obuhvata veštine koje je pojedinac stekao radeći, baveći se volonterskim radom i društvenim i dobrovoljnim aktivnostima, u okviru svojih hobija. Identifikacija veština pojedinca omogućava brže i bolje razumevanje zahteva određenog posla i istovremeno omogućava realniju procenu budućih ciljeva samog pojedinca;

- identifikacija životnog stila - znači i obezbeđuje da pojedinac bude osposobljen da diferencira i definiše svoje vrednosti i potrebe;

- informacije o obrazovanju i osposobljavanju - obezbeđuju i pomažu pojedincu da lakše i bolje donese odluke o svom daljem obrazovanju ili osposobljavanju;

- planiranje profesije - omogućava pružanje pomoći pojedincu da uspešno i efikasno koristi informacije o profesiji;

- planiranje doživotnog obrazovanja - osposobljavanje pojedinca da kontinuirano razvija planirane strategije kako bi odgovorio na tehnološke promene, uspostavio realan stav prema "informacionoj eksploziji", usavršio svoje veštine i smanjio potencijalne mogućnosti za potencijalna ograničenja i teškoće.

9. PRUŽANJE USLUGA KARIJERNOG VOĐENJA NA LOKALNOM NIVOU

Jedan od načina da se olakša pristup uslugama karijernog vođenja i savetovanja je približavanja usluga korisnicima na nivo, odnosno mesto gde se oni obrazuju, žive i rade. Približavanje usluga korisnicima jedan je od preduslova za njihov poboljšan kvalitet i efikasnost, stvaranjem mreže pružaoca usluga i uzimajući u obzir karakteristike svake lokalne zajednice. To se obezbeđuje realizacijom nekoliko različitih procesa, kojima je zajedničko da deo usluga karijernog vođenja i savetovanja obavljaju kancelarije za mlade na lokalnom nivou, organizacije, službe i agencije koje se bave zapošljavanjem i posredovanjem u zapošljavanju i dr.

Koordinacioni mehanizmi koji će olakšati pristup uslugama karijernog vođenja i savetovanja trebalo bi da postoje na svim nivoima. Korisnici ne moraju razlikovati različite službe i organizacije koje te usluge pružaju. Za korisnike te usluge moraju biti transparentne i jasne. U razvoju karijernog vođenja i savetovanja na lokalnom nivou veliku ulogu treba da imaju kancelarije za mlade.

10. SISTEM FINANSIRANJA KARIJERNOG VOĐENJA I SAVETOVANJA

Imajući u vidu značaj sistema karijernog vođenja i savetovanja za stvaranje potrebnog humanog kapitala dugoročno neophodnog za realizaciju niza nacionalnih strategija i činjenicu da je ono pozicionirano u četiri nacionalno relevantna resora - za omladinu, za obrazovanje, za rad i za zapošljavanje potrebno je u budžetu Republike Srbije obezbediti sredstva da bi se realizovali strateški ciljevi utvrđeni ovom strategijom.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a u okviru postojećeg budžetskog finansiranja aktivnih mera politike zapošljavanja, potrebno je izdvojiti veća sredstva za potrebe finansiranja sistema karijernog vođenja i savetovanja s ciljem uspostavljanja centara za informisanje i profesionalno savetovanje u okviru svake filijale za zapošljavanje.

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu obezbeđena su sredstva za aktivnosti čija je realizacija planirana u 2010. godini u iznosu od 11.000.000,00 dinara, a iz ostalih izvora (fondovi Evropske unije, donatorska sredstva i dr.) 7.000.000,00 dinara. Navedena sredstva raspoređena su u okviru razdela Ministarstva omladine i sporta, Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Ministarstva prosvete.

Za sredstva neophodna za sprovođenje aktivnosti koje će se izvršavati u 2011, 2012, 2013. i 2014. godini u visini od 29.560.000,00 dinara biće aplicirano kroz predloge finansijskih planova Ministarstva omladine i sporta, Ministarstva prosvete i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.

Iznosi sredstava za finansiranje aktivnosti iskazani su u Akcionom planu za sprovođenje Strategije karijernog vođenja i savetovanja u Republici Srbiji po ministarstvima i organizacijama koje učestvuju u sprovođenju ove strategije, posebno za 2010. godinu, a posebno za ostale godine primene ove strategije.

Pored sredstava u budžetu Republike Srbije, institucije i učesnici u sistemu karijernog vođenja i savetovanja mogu za razvoj sistema karijernog vođenja i savetovanja aplicirati za sredstva iz budžeta JLS, iz raznih fondova Republike Srbije, za sredstva privrednih subjekata, pomoći i donatorskih programa kod međunarodnih institucija, kao i dodatna sredstva iz donacija Evropske unije ili pojedinih zemalja koje imaju programe finansiranja razvoja infrastrukture za zemlje koje su u statusu pretkandidata ili kandidata za prijem u Evropsku uniju.

Osnivanje resursnog centra na nacionalnom nivou previđeno je krajem 2014. godine, čime će se stvoriti uslovi za utvrđivanje standarda neophodnih uslova za rad i standarda usluga karijernog vođenja i savetovanja na teritoriji države. U periodu od 2010. do 2012. godine formiraće se međuresorni inicijalni tim za osnivanje tog centra. Izvršiće se analiza i procena mogućnosti i dostupnosti finansiranja, kao i mogućnosti za transformisanje jednog od postojećih centara za karijerno vođenje i savetovanje u nacionalni resursni centar. Podizaće se kapaciteti tog centra s ciljem njegove transformacije (obuka zaposlenih, uspostavljanje informatičke baze itd.). Finansiranje rada resursnog centra na nacionalnom nivou vršiće se iz sredstava dobijenih od projekata i donacija.

11. SPROVOĐENJE STRATEGIJE

Sistem karijernog vođenja i savetovanja u osnovnom i stručnom obrazovanju u Republici Srbiji biće postepeno razvijan, a njegov osnovni zadatak jeste da pruži pomoć učenicima i polaznicima da rade, odnosno nastave dalje obrazovanje. Sistem savetovanja treba da obezbedi učenicima i polaznicima orijentaciju o ekonomskom razvoju i potrebama tržišta rada, demografskim promenama u strukturi stanovništva i uticajima na potrebe, implementaciji koncepta doživotnog učenja koji je u funkciji permanentnog razvoja ljudskih resursa i praćenja razvojnih ekonomskih potreba.

Akcioni plan za sprovođenje Strategije karijernog vođenja i savetovanja u Republici Srbiji za period od 2010. do 2014. godine (u daljem tekstu: Akcioni plan) definiše aktivnosti koje treba da obezbede ostvarenje osnovnog cilja Strategije - a to je uspostavljanje i razvoj sistema karijernog vođenja i savetovanja. Za realizaciju ovog cilja predviđeno je ostvarivanje četiri posebna specifična cilja koja treba da omoguće postizanje željenih rezultata. Četiri specifična cilja u realizaciji Strategije obuhvataju:

a) uspostavljanje sistema karijernog vođenja i savetovanja;

b) razvoj sistema karijernog vođenja i savetovanja u obrazovanju;

v) razvoj sistema karijernog vođenja i savetovanja u zapošljavanju;

g) kontinuirano promovisanje karijernog vođenja i savetovanja.

Predložene aktivnosti u sve četiri oblasti obuhvataju ključne elemente uspostavljanja i razvoja sistema karijernog vođenja i savetovanja, kao i sve nosioce tog razvoja.

12. AKCIONI PLAN

Akcioni plan za sprovođenje Strategije odštampan je uz ovu strategiju i čini njen sastavni deo.

Ova strategija sadrži:

1) Pojmovnik, Prilog 1

2) Značenje skraćenica, Prilog 2,

koji su odštampani uz nju i čine njen sastavni deo.

13. ZAVRŠNI DEO

Ovu strategiju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

 

AKCIONI PLAN

Opšti cilj:

1. Uspostavljanje i razvoj sistema karijernog vođenja i savetovanja

Specifični cilj:
1.1. Uspostavljanje sistema karijernog vođenja i savetovanja

Indikator

Uspostavljen održiv sistem karijernog vođenja i savetovanja

Aktivnosti

Rokovi

Očekivani rezultat

Indikator

Nosioci i učesnici aktivnosti

Finansijska sredstva u 2010. godini

Projekcija finansijskih sredstava za period 2011-2014. godina

Ukupno 2010-2014. godina

Iz budžeta

Ostali izvori

Iz budžeta

Ostali izvori

Ukupno

1.1.1.
Realizovanje pilot projekta "Formiranje i pokretanje rada Centra za karijerno vođenje i savetovanje za studente koji su dobili stipendiju Fonda za mlade talente Republike Srbije"

2010. godina

Realizovan pilot projekat i formiran Centar za karijerno vođenje i savetovanje studenata koji su dobili stipendije Fonda za mlade talente Republike Srbije

Doneto Rešenje o finansiranju pilot projekta kojim se formira Centar za karijerno vođenje i savetovanje studenata koji su dobili stipendije Fonda za mlade talente Republike Srbije

- MOS;
- NSZ;
- udruženja (Beogradska otvorena škola).

3.000.000,00
(MOS)

1.750.000,00
(MOS)

0,00

0,00

4.750.000,00

1.1.2.
Uspostavljanje protokola o saradnji ključnih aktera u razvoju sistema karijernog vođenja i savetovanja

2010-2011. godina

Uspostavljeni protokoli o saradnji ključnih aktera u razvoju sistema karijernog vođenja i savetovanja

Stepen primene aktivnosti definisanih protokolima

- MOS;
- MP;
- MERR;
- MRSP;
- NSZ;
- PKS;
- JLS;
- univerzitetski i drugi karijerni centri;
- udruženja.

50.000,00
(MOS)

100.000,00
(MOS)

50.000,00
(MOS)

100.000,00
(MOS)

300.000,00

1.1.3.
Stvaranje uslova za formiranje i rad Centra za karijerno vođenje i savetovanje studenata koji su dobili stipendiju Fonda za mlade talente Republike Srbije i razvijanje modela praćenja karijernog vođenja i savetovanja studenata koji su dobili stipendiju Fonda za mlade talente Republike Srbije

2010. i dalje

Formiran Centar za karijerno vođenje i savetovanje studenata koji su dobili stipendiju Fonda za mlade talente Republike Srbije

- Doneta odluka o formiranju Centra, a na osnovu rezultata pilot projekta;
- Broj korisnika usluga centra.

- Vlada;
- MOS;
- MP;
- MERR;
- NSZ;
- PKS;
- udruženja.

1.000.000,00
(MOS)

0,00

3.000.000,00
(MOS)

4.000.000,00
(MOS)

8.000.000,00

1.1.4.
Uključivanje karijernog informisanja u info-punktove u LKM

2010. i dalje

Mladi informisani o mogućnostima razvoja karijere, obavljanja prakse i zapošljavanja

- Broj LKM koje imaju info-punktove;
- Broj korisnika usluga centara na godišnjem nivou.

- MOS;
- MP;
- NSZ;
- JLS;
- PSSO;
- univerziteti;
- udruženja.

500.000,00 (MOS)
100.000,00
(MERR, NSZ)
100.000,00
(MP)

510.000,00 (MOS)

1.500.000,00
(MOS)
400.000,00
(MERR, NSZ)
400.000,00
(MP)

4.490,000,00
(MOS)

8.000.000,00

1.1.5.
Podizanje kapaciteta i stručnih resursa za rad centara za karijerno vođenje i savetovanje i unapređivanje rada postojećih centara i identifikacija tehnički najpodesnijeg centra koji bi mogao biti transformisan u nacionalni resursni centar

2010. i dalje

Rad karijernih centara je kvalitetniji i poboljšan

- Broj treninga za osoblje u karijernim centrima;
- Obezbeđena nova oprema i poboljšani uslovi za rad.

- MOS;
- MERR;
- MP;
- NSZ;
- SSO;
- NSVO;
- JLS;
- univerziteti;
- visokoškolske ustanove;
- udruženja.

0,00

800.000,00
(MOS)
200.000,00
(MP)

0,00

700.000,00 (MEER, NSZ)
650.000,00
(MOS)
650.000,00
(MP)

3.000.000,00

1.1.6.
Stvaranje uslova za formiranje inicijalnog tima za osnivanje nacionalnog resursnog centra za karijerno savetovanje i vođenje (identifikacija tehnički najpodesnijeg centra koji bi mogao biti transformisan u taj centar)

2010-2012. godina

Formiran inicijalni tim

Doneta odluka o formiranju inicijalnog tima

- Vlada;
- MOS;
- MP;
- MERR;
- NSZ;
- SSO;
- univerzitetski i drugi karijerni centri;
- udruženja.

50.000,00
(MOS)

100.000,00
(MOS)

50.000,00
(MOS)

100.000,00
(MOS)

300.000,00

1.1.7.
Stvaranje uslova za formiranje i rad nacionalnog resursnog centra za karijerno vođenje i savetovanje i uspostavljanje informatičke baze

2013. i dalje

Formiran nacionalni resursni centar za karijerno vođenje i savetovanje do 2014. godine

- Doneta odluka o formiranju centra;
- Definisana aplikacija za bazu podataka.

- Vlada;
- MOS;
- MERR;
- MP;
- NSZ;
- univerzitetski i drugi karijerni centri;
- udruženja.

0,00

0,00

1.400.000,00
(MEER, NSZ)
1.300.000,00
(MOS)
1.300.000,00
(MP)

1.400.000,00
(MEER, NSZ)
1.300.000,00
(MOS)
1.300.000,00
(MP)

8.000.000,00

1.1.8.
Izrada Nacionalnog Programa za karijerno vođenje i savetovanje u skladu sa Strategijom

2013. godina

- Usvojen Nacionalni program za karijerno vođenje i savetovanje;
- Usvojeni standardi karijernog vođenja i savetovanja.

Doneta odluka o usvojenom Programu

- Vlada;
- MOS;
- MERR;
- MP.

0,00

0,00

150.000,00
(MOS)
150.000,00
(MERR, NSZ)

350.000,00
(MP)
350.000,00
(MEER, NSZ)

1.000.000,00

1.1.9.
Primena Programa karijernog vođenja i savetovanja u skladu sa Strategijom

2014. i dalje

Primenjeni Standardi karijernog vođenja i savetovanja

Broj pruženih standardizovanih usluga

- MERR;
- NSZ;
- MP;
- MOS;
- SSO;
- JLS;
- univerzitetski i drugi karijerni centri;
- udruženja.

0,00

0,00

200.000,00
(MOS)
200.000,00
(MEER, NSZ)
100.000,00
(MP)

0,00

500.000,00

PROJEKCIJA POTREBNIH SREDSTAVA ZA IMPLEMENTACIJU AKCIONOG PLANA ZA PRVI SPECIFIČAN CILJ

4.800.000,00

3.460.000,00

10.200.000,00

15.390.000,00

33.850.000,00

 

Specifični cilj:
1.2. Razvoj sistema karijernog vođenja i savetovanja u obrazovanju

Indikator

Razvijen sistem karijernog vođenja i savetovanja u obrazovanju

Aktivnosti

Rokovi

Očekivani rezultat

Indikator

Nosioci i učesnici aktivnosti

Finansijska sredstva u 2010. godini

Projekcija finansijskih sredstava za period 2011-2014. godina

Ukupno 2010-2014. godina

Iz budžeta

Ostali izvori

Iz budžeta

Ostali izvori

Ukupno

1.2.1.
Ispitati potrebe mladih za profesionalnim informisanjem, karijernim vođenjem i savetovanjem

2010. godina

Urađen izveštaj o potrebama mladih za informisanjem, karijernim vođenjem i savetovanjem

Odnos broja iskazanih potreba i pruženih usluga informisanja, karijernog vođenja i savetovanja

- MP;
- MOS;
- MERR;
- NSZ;
- naučno-istraživačke organizacije;
- udruženja.

1.500.000,00
(MOS)
1.000.000,00
(MP)

0,00

0,00

0,00

2.500.000,00

1.2.2.
Otvaranje oglednih centara za karijerno vođenje i savetovanje u osnovnim, srednjim i visokoškolskim ustanovama u kojima ne postoje ovakvi centri

2010-2011. i dalje

Otvoreni ogledni centri za karijerno vođenje i savetovanje u osnovnim, srednjim i visokoškolskim ustanovama (ogled)

Broj otvorenih oglednih centara

- MP;
- MOS;
- SSO;
- PSO;
- PKS;
- udruženja.

100.000,00
(MP)

0,00

2.900.000,00
(MP)

1.500.000,00
(MP)

4.500.000,00

1.2.3.
Stručno usavršavanje i osposobljavanje nastavnika, pedagoga i psihologa iz osnovnih i srednjih škola za karijerno vođenje i savetovanje

2010. i dalje

Nastavnici, psiholozi i pedagozi osposobljeni za karijerno vođenje i savetovanje

Broj održanih obuka i broj polaznika

- MP;
- ZUOV;
- NSZ;
- univerzitetski i drugi karijerni centri;
- udruženja.

0,00

500.000,00
(MP)

0,00

3.500.000,00
(MP)

4.000.000,00

1.2.4.
Stručno usavršavanje i osposobljavanje nastavnog osoblja za karijerno vođenje i savetovanje na univerzitetima i visokoškolskim ustanovama

2010. i dalje

- Osposobljen kadar za pružanje usluga karijernog vođenja i savetovanja na nivou fakulteta;
- Uspešna disperzija informacija na nivou fakulteta.

Broj održanih obuka i broj polaznika

- MP;
- NSZ;
- univerziteti i visokoškolske ustanove;
- udruženja.

0,00

0,00

0,00

1.000.000,00
(MP)

1.000.000,00

1.2.5.
Obučavanje srednjoškolaca i studenata za aktivno i efikasno upravljanje svojom karijerom

2010-2014. i dalje

Realizovane obuke za srednjoškolce i studente za aktivno i efikasno upravljanje svojom karijerom

Broj sprovedenih obuka i broj polaznika obuke

- MP;
- MOS;
- ZUOV;
- PKS;
- centri za razvoj karijere;
- udruženja.

200.000,00
(MP)

0,00

800.000,00
(MP)

2.500.000,00
(MP)

3.500.000,00

1.2.6.
Osnaživanje postojećih univerzitetskih centara za razvoj karijere na univerzitetima

2010. i dalje

Unapređen kvalitet usluga, razvoj novih programa informisanja i edukacije

- Broj novih programa;
- Broj novih članova tima;
- Broj kurseva i obuka kojima prisustvuju zaposleni u karijernim centrima.

- MP;
- MOS;
- NZS;
- PKS;
- univerziteti;
- udruženja.

0,00

0,00

0,00

2.000.000,00
(MP)

2.000.000,00

1.2.7.
Praćenje i evaluacija rada oglednih i postojećih centara za karijerno vođenje i savetovanje

2011. i dalje

Ostvarenost standarda programa za karijerno vođenje i savetovanje

Broj realizovanih aktivnosti iz Programa

- MP;
- MOS;
- MERR;
- NSZ;
- ZVKVO;
- SSO;
- udruženja.

0,00

40.000,00
(MP)

2.960.000,00
(MP)

0,00

3.000.000,00

PROJEKCIJA POTREBNIH SREDSTAVA ZA IMPLEMENTACIJU AKCIONOG PLANA ZA DRUGI SPECIFIČAN CILJ

2.800.000,00

540.000,00

6.660.000,00

10.500.000,00

20.500.000,00

 

Specifični cilj:
1.3. Razvoj sistema karijernog vođenja i savetovanja u zapošljavanju

Indikator

- Broj otvorenih novih centara za karijerno vođenje i savetovanje;
- Unapređen kvalitet usluga (broj realizovanih obuka za zaposlene na poslovima karijernog vođenja i savetovanja i broj polaznika obuka).

Aktivnosti

Rokovi

Očekivani rezultat

Indikator

Nosioci i učesnici aktivnosti

Finansijska sredstva u 2010. godini

Projekcija finansijskih sredstava za period 2011-2014. godina

Ukupno 2010-2014. godina

Iz budžeta

Ostali izvori

Iz budžeta

Ostali izvori

Ukupno

1.3.1.
Razvoj postojećih i otvaranje novih centara za informisanje i profesionalno savetovanje za sve korisnike usluga NSZ

2010. i dalje

- Otvoreni novi centri;
- Unapređena mreža postojećih i novih centara.

- Broj novootvorenih centara;
- Broj kategorija korisnika;
- Broj pruženih usluga.

- NSZ;
- MERR.

500.000,00
(MERR, NSZ)

0,00

3.000.000,00
(MERR, NSZ)

1.500.000,00
(MERR, NSZ)

5.000.000,00

1.3.2.
Razvoj kompetencija zaposlenih u centrima za pružanje usluga korisnicima koji pripadaju osetljivim ciljnim grupama

2010-2011. i dalje

Unapređen kvalitet rada savetnika za karijerno vođenje i savetovanje

- Broj uspešno završenih obuka;
- Broj polaznika.

- NSZ;
- MERR;
- MP;
- MRSP;
- udruženja.

0,00

1.000.000,00
(MERR, NSZ)

0,00

4.000.000,00
(MERR, NSZ)

5.000.000,00

1.3.3.
Definisanje i sprovođenje mera za uključivanje nezaposlenih lica u proces dodatnog obrazovanja i obuke u cilju zapošljavanja

2010. i dalje

Definisane i sprovođene mere za rad sa nezaposlenim licima radi uključivanja u proces dodatnog obrazovanja i obuke u cilju zapošljavanja

- Broj lica uključenih u mere dodatnog obrazovanja i obuke;
- Broj zaposlenih nakon završene obuke.

- NSZ;
- MERR;
- MOS;
- MRSP;
- PKS;
- udruženja.

500.000,00
(MERR, NSZ)

1.000.000,00 (MERR, NSZ)

2.000.000,00
(MERR, NSZ)

1.500.000,0
(MERR, NSZ)

5.000.000,00

1.3.4.
Praćenje savremene metodologije u karijernom vođenju i njihova implementacija u sistemu NSZ

2010-2012. i dalje

Primena savremenih metoda rada u oblasti karijernog vođenja i savetovanja

- Broj pruženih usluga u skladu sa savremenim metodama rada;
- Broj korisnika.

- NSZ;
- MERR.

0,00

0,00

0,00

2.000.000,00
(MERR, NSZ)

2.000.000,00

1.3.5.
Formiranje i rad mobilnih centara namenjenih ruralnim oblastima koje su udaljene od centara NSZ

2011. i dalje

Formirane mobilne jedinice

Broj mobilnih jedinica

- NSZ;
- MERR;
- MPŠV;
- regionalni centri za ruralni razvoj.

0,00

0,00

3.000.000,00
(MERR, NSZ)

1.000.000,00
(MERR, NSZ)

4.000.000,00

PROJEKCIJA POTREBNIH SREDSTAVA ZA IMPLEMENTACIJU AKCIONOG PLANA ZA TREĆI SPECIFIČAN CILJ

1.000.000,00

2.000.000,00

8.000.000,00

10.000.000,00

21.000.000,00

 

Specifični cilj:
1.4. Kontinuirano promovisanje karijernog vođenja i savetovanja

Indikator

- Broj korisnika koji traži i koristi usluge karijernog vođenja i savetovanja;
- Broj informativno-promotivnih događaja;
- Broj publikovanih materijala o karijernom vođenju i savetovanju mladih.

Aktivnosti

Rokovi

Očekivani rezultat

Indikator

Nosioci i učesnici aktivnosti

Finansijska sredstva u 2010. godini

Projekcija finansijskih sredstava za period 2011-2014. godina

Ukupno
2010-2014. godina

Iz budžeta

Ostali izvori

Iz budžeta

Ostali izvori

Ukupno

1.4.1.
Inoviranje i osavremenjavanje sajtova za karijerno vođenje i savetovanje

2009-2011. i dalje

Veća dostupnost informacija o mogućnostima daljeg obrazovanja i profesionalnog razvoja

- Broj korisnika sajta;
- Ocena korisnika sajta.

- NSZ;
- MP;
- MERR;
- MOS;
- PKS;
- JLS;
- univerzitetski i drugi karijerni centri;
- udruženja.

100.000,00
(MERR, NSZ)
100.000,00
(MP)
100.000,00
(MOS)

0,00

400.000,00
(MEER, NSZ)
300.000,00
(MP)

0,00

1.000.000,00

1.4.2.
Uzajamno promovisanje i podrška sajtova univerzitetskih i drugih karijernih centara sa sajtovima MP, MERR, MOS, NSZ, PKS, udruženja

2010. i dalje

- Bolja informisanost o karijernom vođenju i savetovanju na svim nivoima;
- Bolja povezanost svih učesnika sistema karijernog vođenja i savetovanja.

- Povećan broj poseta sajtovima;
- Povećan broj učesnika i prijavljenih u okviru različitih programa.

- MP;
- MOS;
- MERR;
- NSZ;
- univerziteti u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu;
- visokoškolske ustanove;
- udruženja.

200.000,00
(MOS)
50.000,00
(MERR, NSZ)
50.000,00
(MP)

0,00

0,00

900.000,00
(MEER, NSZ)
850.000,00
(MOS)
850.000,00
(MP)

2.900.000,00

1.4.3.
Inicirati i pokrenuti medijske kampanje u cilju podizanja svesti mladih o važnosti stalnog individualnog planiranja karijere (televizijska i radio gostovanja, spotovi...)

2010. i dalje

Povećan broj mladih koji su upoznati sa konceptom karijernog vođenja i savetovanja

- Broj televizijskih i radio gostovanja;
- Broj emitovanih spotova.

- MOS;
- MERR;
- MP;
- PKS;
- NSZ;
- univerzitetski i drugi karijerni centri;
- udruženja.

700.000,00
(MOS)
100.000,00
(MERR, NSZ)
100.000,00
(MP)

0,00

800.000,00
(MEER, NSZ)
800.000,00
(MOS)
400.000,00
(MP)

700.000,00
(MEER, NSZ)
650.000,00
(MOS)
650.000,00
(MP)

4.900,000,00

1.4.4.
Organizacija Međunarodne konferencije o karijernom vođenju i savetovanju

2010. godina

Podizanje značaja karijernog vođenja i savetovanja u Srbiji

- Broj učesnika iz zemlje i inostranstva;
- Broj prispelih radova.

- MOS;
- MP;
- MERR;
- NSZ;
- PKS;
- univerzitetski i drugi karijerni centri;
- udruženja.

0,00

1.000.000,00 (MOS)

0,00

0,00

1.000.000,00

1.4.5.
Podržati kreiranje brošura, priručnika, internet i drugih prezentacija i informativnih materijala o uslugama karijernog vođenja i savetovanja i distribuirati kroz mrežu centara i kancelarija za mlade

2010-2011. i dalje

Kreirane i distribuirane brošure, prezentacije, informativni materijali

Broj publikovanih brošura, prezentacija i informativnih materijala

- MOS;
- MP;
- MERR;
- NSZ;
- univerzitetski i drugi karijerni centri;
- udruženja.

800.000,00
(MOS)
100.000,00
(MEER, NSZ)
100.000,00
(MP)

0,00

700.000,00
(MEER, NSZ)
650.000,00
(MOS)
650.000,00
(MP)

1.000.000,00
(MEER, NSZ)
1.000.000,00
(MOS)
1.000.000,00
(MP)

6.000.000,00

PROJEKCIJA POTREBNIH SREDSTAVA ZA IMPLEMENTACIJU AKCIONOG PLANA ZA ČETVRTI SPECIFIČAN CILJ

2.500.000,00

1.000.000,00

4.700.000,00

7.600.000,00

15.800.000,00

PROJEKCIJE UKUPNO POTREBNIH SREDSTAVA ZA IMPLEMENTACIJU AKCIONOG PLANA PO IZVORU FINANSIRANJA

11.100.000,00

7.000.000,00

29.560.000,00

43.490.000,00

91.150.000,00

 

Prilog 1

POJMOVNIK

Akreditacija - proces provere da li neka institucija ili program zadovoljavaju unapred definisane opšte standarde kvaliteta. Proveru obavlja ovlašćena i nezavisna komisija ili agencija.

Aktivne mere na tržištu rada - sve aktivne mere i programi na koje nezaposleno lice prijavljeno na evidenciju NSZ prema zakonu ima pravo, a koje su usmerene ka unapređenju zaposlenosti, odnosno ostvarenju punog, produktivnog i slobodno izabranog zaposlenja.

Veština - umeće uspešnog obavljanja neke aktivnosti.

Doživotno učenje - proces učenja koji se odvija tokom celog života osobe radi ličnog razvoja, sticanja novih kompetencija, efikasnijeg prilagođavanja novim životnim okolnostima, novim tehnologijama, saznanjima i dostignućima ljudskog društva. Uključuje sve oblike učenja, a ne samo formalno učenje u obrazovnim institucijama.

Društveno odgovorno poslovanje - savremeni koncept upravljanja privrednim društvom koji ima za cilj uspostavljanje kvalitetnijeg životnog standarda zaposlenih, potrošača i ostalih učesnika lokalne zajednice bez narušavanja profitabilnosti privrednog društva.

Evropski okvir kvalifikacija - Predstavlja jedan od glavnih stubova evropskog prostora obrazovanja. Podrazumeva da je svaka kvalifikacija opisana uz pomoć ishoda učenja, izražena preko kompetencija, nivoa, profila, opterećenja i bodova. Pomaže razumevanju i međusobnom upoređivanju nacionalnih okvira kvalifikacija.

Inicijalno obrazovanje - obuhvata sve programe obrazovanja koji se dešavaju pre ulaska u svet rada, odnosno prvog zapošljavanja.

Karijerno vođenje - niz aktivnosti koje osposobljavaju pojedince bilo kog uzrasta, u bilo kom trenutku njihovog života, da identifikuju sopstvene sposobnosti, kompetencije i interese, da donesu odluke koje se tiču njihovog obrazovanja, osposobljavanja i profesije i da upravljaju tokovima svojih života u oblasti učenja, rada i drugih oblasti u kojima mogu da steknu i primene sposobnosti i kompetencije (Rezolucija o doživotnom učenju Saveta ministara EU, maj 2004).

Karijerno vođenje i savetovanje - organizovan sistem društvene i stručne delatnosti na pružanju kontinuirane pomoći pojedincu tokom njegovog celokupnog karijernog razvoja, u slobodnom izboru usmerenja i opredeljenja, u obrazovanju i profesionalnoj aktivnosti, sa ciljem postizanja profesionalnog kvaliteta, u skladu sa ličnim osobinama i potrebama tržišta rada za pojedinim zanimanjima.

Kvalifikacija - zvanična potvrda stečenih kompetencija, na osnovu uspešnog završenog programa. Potvrdu izdaje za to nadležna i ovlašćena institucija.

Kompetencija - funkcionalno integrisana znanja i veštine koje mogu da se upotrebe u novim situacijama i različitim kontekstima. Kompetencije uključuju različite sposobnosti praktične primene znanja, kognitivnih i manualnih veština, stavove i vrednosti i dimenziju motivacije.

Kontinuirano obrazovanje i obuka - odnosi se na programe i procese obrazovanja koji se realizuju posle obaveznog obrazovanja, odnosno za neke kategorije posle inicijalnog obrazovanja i obuke ili posle ulaska u svet rada u cilju unapređivanja stečenih ili razvoja kompetencija, sticanja novih kompetencija, daljeg ličnog i profesionalnog razvoja.

Nacionalni okvir kvalifikacija - jedinstven opis glavnih kvalifikacija u sistemu obrazovanja zemlje. Pod pojmom glavna kvalifikacija, podrazumeva se opšta kvalifikacija na datom nivou bez obzira na oblast za koju je kvalifikacija stečena. Okvir kvalifikacija omogućava jednostavno upoređivanje različitih kvalifikacija koje postoje u sistemu, horizontalnu i vertikalnu prohodnost kroz obrazovni sistem, prepoznavanje stečenih znanja i veština i transparentnost sistema obrazovanja kako za pojedince, tako i za poslodavce, predstavnike tržišta rada i ustanove obrazovnog sistema.

Neformalno obrazovanje - programi i aktivnosti obrazovanja i učenja izvan školskog sistema. Reč je o organizovanim, planiranim i sistematizovanim programima koji se ne završavaju sa društvenom verifikacijom stečenih znanja i postignuća u smislu procena naučenog, ocena i diploma.

Obrazovni ishodi - jasni i merljivi pokazatelji rezultata učenja koje je učenik ostvario, a koji pokazuju šta učenik zna i šta može da uradi nakon nekog perioda učenja.

Obrazovni standardi - jasno određuju šta učenik mora da zna, razume i ume da uradi na kraju određenog ciklusa učenja u procesu obrazovanja.

Održivi razvoj - skladan odnos ekologije i privrede, kako bi se prirodno bogatstvo naše planete sačuvalo za buduće naraštaje; težnja da se stvori bolji svet balansirajući socijalne, ekonomske i faktore zaštite životne sredine.

Opšte kompetencije - znanja, veštine i sposobnosti koje bi pojedinac trebalo da poseduje na određenom nivou obrazovanja, bez obzira na struku ili naučnu oblast kojom se bavi.

Osetljive društvene grupe - obuhvataju sve kategorije stanovništva koje su osujećene ili onemogućene da ostvaruju svoja prava.

Osobe sa invaliditetom - osobe sa urođenom ili stečenom fizičkom, senzornom, intelektualnom ili emocionalnom onesposobljenošću koje usled društvenih ili drugih prepreka nemaju mogućnosti ili imaju smanjene mogućnosti da se uključe u aktivnosti društva na istom nivou sa drugima, bez obzira na to da li mogu da ostvaruju pomenute aktivnosti uz upotrebu tehničkih pomagala ili uz službe podrške.

Pasivne mere na tržištu rada - oblik finansijske i druge pomoći nezaposlenom licu koje je prijavljeno na evidenciju NSZ, a koje je prema zakonu steklo pravo na pomoć.

Stopa zaposlenosti - udeo zaposlenih lica starosti od 15 do 64 godine u ukupnom stanovništvu iste starosne dobi.

Stopa nezaposlenosti - udeo nezaposlenih lica starosti od 15 do 64 godine u aktivnom stanovništvu iste starosne dobi.

Umenje - sposobnosti efikasnog korišćenja znanja u kontekstu.

Formalno obrazovanje - obrazovanje koje se dešava u školskom sistemu od osnovne škole do postdiplomskih studija na univerzitetu, na osnovu odobrenih programa obrazovanja koji vode do diplome (sertifikata), odnosno nacionalnih priznanja o stečenim kvalifikacijama, kompetencijama i nivoima obrazovanja i koje se finansira iz javnih fondova.

Centar za informisanje i profesionalno savetovanje (CIPS) - uslužni servis koji nezaposlenima, zaposlenima koji imaju potrebu za promenom posla, učenicima i studentima, pomaže pri planiranju karijere putem informisanja o zanimanjima, mogućnostima zapošljavanja i uključivanja u programe dodatnog obrazovanja i obuke, kao i savetovanja za izbor i promenu zanimanja. U CIPS-u se takođe i poslodavcima pruža mogućnost informisanja o izboru kvalitetnih kadrova za radnu praksu ili zaposlenje, kao i dobijanja saveta za odabir kadrova.

 

Prilog 2

ZNAČENJE SKRAĆENICA

 

EU

Evropska unija

ZVKVO

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja

ZUOV

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja

JLS

Jedinica lokalne samouprave

LKM

Lokalne kancelarije za mlade

MERR

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja

MOS

Ministarstvo omladine i sporta

MP

Ministarstvo prosvete

MRSP

Ministarstvo rada i socijalne politike

MPŠV   

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

NAPZ

Nacionalni akcioni plan zapošljavanja

NPS

Nacionalni prosvetni savet

NSVO

Nacionalni savet za visoko obrazovanje

NSZ

Nacionalna služba za zapošljavanje

PKS

Privredna komora Srbije

PSO

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje

PSSO

Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu

RZS

Republički zavod za statistiku Republike Srbije

SSO

Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih