UGOVORO UZAJAMNOM IZDAVANJU KRIVACA IZMEĐU SRBIJE I VELIKE BRITANIJE("Srpske novine Kraljevine Srbije", br. 35/1901) |
koji glasi:
Njegovo Veličanstvo Kralj Srbije i Njeno Veličanstvo Kraljica Sjedinjene Kraljevine Velike Britanije i Irske, Carica Indije, nalazeći za dobro, radi bolje administracije pravosuđa i sprečavanja zločina u Svojim zemljama, da se ona lica, koja su optužena ili osuđena za kaznima dela niže pobrojana, a koja se nalaze u begstvu, pod izvesnim okolnostima uzajamno izdaju; rečene Visoke Ugovorne Strane naimenovale su za Svoje punomoćnike, koji će u gornjoj celji zaključiti Ugovor, i to:
Njegovo Veličanstvo Kralj Srbije, Gospodina Aleksu S. Jovanovića, Predsednika Svoga Ministarskoga Saveta, Ministra Inostranih Dela, Člana Državnoga Saveta, imaoca ordena Miloša Velikoga II stepena, Takovskoga Krsta prvoga stepena, Beloga Orla IV stepena, Svetoga Save III stepena, Osmanlije I stepena, itd. itd.
I Njeno Veličanstvo Kraljica Sjedinjene Kraljevine Velike Britanije i Irske, Carica Indije, Sera Džordža Fransisa Bonhama, baroneta Sjedinjene Kraljevine, Svoga Izvanrednoga Poslanika i Punomoćnoga Ministra kod Njegovoga Veličanstva Kralja Srbije.
Koji, pošto su pokazali svoja punomoćija i našli ih u ispravnoj i uobičajenoj formi, saglasili su se i utvrdili sledeće članke:
Visoke Ugovorne Strane obvezuju se da jedna drugoj uzajamno izdaju ona lica, koja su optužena ili osuđena za zločin ili prestup učinjen u zemlji jedne ugovornice, a koja bi se nalazila na zemljištu druge Strane, pod okolnostima i uslovima pobrojanim u ovom Ugovoru.
Zločini ili prestupi, usled kojih će se izdavanje dozvoliti, ovi su:
1. Ubistva, pokušaji ubistva ili zavereničke pripreme za izvršenje ubistva.
2. Prosto ubistvo.
3. Napad sa nanesenim telesnim povredama. Rane i teške telesne povrede, namerno učinjene.
4. Podražavanje ili preinačavanje novaca, kao i proturanje podražavanog ili preinačenog novca.
5. Hotimično pravljenje sprava, alata ili mašina, koji su udešeni ili namenjeni za podražavanje novaca.
6. Falsifikovanje, podražavanje, preinačavanje, kao i proturanje onog, što je falsifikovano, podražavano ili preinačeno.
7. Utaja ili krađa.
8. Zlonamerna povreda imanja pomoću eksplozivnih sredstava ili inače, ako se delo kazni po zvaničnoj dužnosti.
9. Izmamljivanje novca, robe, ili hartije od vrednosti, pomoću lažnih navoda i lažnih tvrđenja.
10. Primanje novaca, hartija od vrednosti, ili drugih stvari, kad krivac zna da su te stvari ukradene, utajene ili u opšte na nezakonit način dobijene.
11. Zločin protivu zakona o bankrotstvu.
12. Prevara, koju učini depozitar, bankar, agent, faktor, punomoćnik ili kurator, direktor, član ili ma kakav javni činovnik ma kakvog društva, kad postojeći zakoni ovakvu prevaru kažnjavaju kao zločin.
13. Krivokletstvo ili navođenje na krivokletstvo.
14. Silovanje.
15. Blud, ili pokušaj bluda, s devojkom ispod 14 godina starosti.
16. Krivična dela protivu čednosti.
17. Pobacivanje dece, davanje lekova, ili upotrebljavanje instrumenata, s namerom da se izvrši pobacivanje.
18. Otmica.
19. Otmica dece.
20. Napuštanje, naterivanje na prošnju, ili nezakonito zadržavanja dece.
21. Odvođenje, ili hapšenje, pomoću lažnih sredstava.
22. Nasilno prodiranje noću ili danju u kuću ili druge zatvorene zgrade.
23. Paljevina.
24. Razbojništvo.
25. Ma kakvo zlonamerno delo učinjeno u celji da izloži opasnosti lica u železničkom vozu.
26. Pretnje učinjene pismom ili inače, radi iznuđivanja novaca.
27. Razbojništvo na moru (gusarstvo) prema međunarodnom pravu.
28. Dela, kojima se prouzrokuje rušenje ili propast lađe na moru, ili pokušaj, ili dogovor da se to učini.
29. Napadi na lađi na otvorenom moru u celji da se prouzrokuje opasnost za život ili teške telesne povrede.
30. Pobuna, ili dogovor za pobunu dvaju ili više lica na lađi na otvorenom moru protivu kapetana iste.
31. Trgovina robljem.
Tako isto izdavanje će se dozvoliti u slučaju saučešća u gore označenim delima, kad je takvo saučešće kaznimo zakonima obeju Ugovornih Strana.
Svaka Ugovorna Strana može, po svome nahođenju, odbiti izdavanje Svojih sopstvenih podanika drugoj Strani.
Izdavanje neće se dozvoliti, ako je lice čije se izdavanje zahteva bilo već okrivljeno i oslobođeno, ili osuđeni ili još okrivljeno u zemljama Ugovornih Strana za krivično delo, zbog koga se izdavanje traži.
Ako je lice, čije se izdavanje zahteva, pod krivičnom istragom ili izdržava kaznu za ma kakvo drugo krivično delo u zemljama Ugovornih Strana, njegovo se izdavanje neće dozvoliti, dok ono ne bude pušteno, bilo oslobođenjem sudskim, bilo izdržavanjem kazne, ili inače.
Izdavanje neće se dozvoliti ako je, prema zakonima umoljene Države, posle izvršenog dela, ili početka krivične istrage ili osude nastupila zastarelost krivične istrage ili kazne.
Odbegli krivac neće se izdati ako je delo, zbog kojega se njegovo izdavanje traži, političko, ili ako on (krivac) dokaže da je molba za njegovo izdavanje učinjena u celji da se nad njim povede krivična istraga ili da se on kazni za delo političke prirode.
Izdano lice nikako neće se moći zadržati u zatvoru ili optužiti u zemlji, kojoj je izdavanje dozvoljeno, za ma kakav drugi zločin ili za ma kakvo drugo delo, za koje izdavanje nije traženo, osim ako je već bilo vraćeno ili je imalo mogućnosti da se vrati u zemlju koja ga je izdala.
Ova se tačka ne tiče zločina učinjenog posle izdavanja.
Izdavanje tražiće se preko diplomatskih zastupnika Visokih Ugovornih Strana.
Traženju za izdavanje okrivljenog lica treba da budu priloženi: naredba o stavljanju u pritvor, izdata od strane nadležne vlasti Države koja traži izdavanje, i dokazi koji bi, prema zakonima mesta gde se okrivljeno lice nalazi, opravdali njegovo stavljanje u pritvor u slučaju da je delo učinjeno tamo.
U slučaju da se traži izdavanje lica, koje je već osuđeno, treba traženju priložiti osudnu presudu, izdatu od strane nadležnog suda u zemlji, koja traži izdavanje.
Presuda izrečena in contumaciam, neće se smatrati kao osudna presuda ali sa tako osuđenim licem moći će se postupiti kao s okrivljenim licem.
Ako su u traženju izdavanja gornji uslovi ispunjeni, nadležne vlasti umoljene Države odmah će pritvoriti odbeglo lice.
Ako je odbeglo lice pritvoreno u britanskim teritorijama, onda će odmah biti sprovedeno nadležnom sudiji, koji će ga ispitati i voditi prethodnu istragu, kao da je dotično lice stavljeno u pritvor zbog dela učinjenog u britanskim teritorijama.
U ovoj istrazi, koju moraju voditi u smislu gornjih odredaba, britanske će vlasti primati kao vredeće dokaze one zaklete iskaze ili tvrđenja svedoka primljena u Srbiji ili prepise istih, a tako isto i naloge o pritvoru, rešenja u njima izrečena i uverenja ili sudska dokumenta, koja potvrđuju da je dotično lice osuđeno, ako su samo ova dokumenta potvrđena na sledeći način:
1. Naredbu o pritvoru treba da potpišu sudija, sudski činovnik ili sudsko-policijski činovnik srpski.
2. Za iskaze i tvrđenja ili prepise ovih treba svojim potpisom sudija, sudski činovnik ili sudsko-policijski činovnik srpski da tvrde, da su to doista originalni iskazi ili tvrđenja, odnosno verni prepisi istih prema okolnostima.
3. Uverenje, ili sudski dokumenat koji potvrđuje da postoji osuda, treba da potpišu sudija, sudski činovnik ili sudsko-policijski činovnik srpski.
4. Na svaki način ovaka naredba o pritvoru, iskaz, tvrđenje, prepis, uverenje ili sudski dokumenat, treba da budu overeni bilo zakletvom svedoka, bilo zakletvom svedoka, bilo zvaničnim pečatom srpskog Ministarstva Pravde ili Ministarstva Inostranih Dela; osim toga može i ma kakav drugi način overenja, koji je u dotično vreme zakonom dozvoljen u ovom delu britanskih pokrajina u kome se vodi istraga, biti primljen mesto gornjega.
Od strane srpske Vlade izdavanje će se vršiti na sledeći način:
Poslanik ili drugi diplomatski agent Njenoga Britanskoga Veličanstva u Srbiji poslaće Ministru Inostranih Dela, uz svaku molbu za izdavanje, autentičan i nadležno overen prepis bilo uverenja o osudi, bilo naredbe da se okrivljeno ili optuženo lice stavi u pritvor, iz kojih će se dokumenata jasno moći videti priroda zločina ili prestupa, zbog kojega je i otvorena krivična istraga protivu odbeglog krivca. Tako podnesenom sudskom dokumentu priložiće se lični opis i drugi podatci potrebni za potvrdu identičnosti lica čije se izdavanje traži.
U slučaju da dokumenti koja bude britanska Vlada podnosila za potvrdu identičnosti i podatci, koje bude srpska policija pribrala u istom cilju, ne budu smatrani za dovoljne, to će se o tome odmah izvestiti poslanik ili drugi diplomatski agenat Njenoga Britanskoga Veličanstva u Srbiji, a lice, čije se izdavanje traži, ostaće, ako je već uhapšeno, i dalje u pritvoru, dok britanska Vlada ne bude podnela nova dokazna sredstva kojima bi se potvrdila njegova identičnost, odnosno kojima bi prestale ma kakve druge teškoće, koje su nastupile u dotičnoj istrazi.
Izdavanje neće se dozvoliti, osim u slučaju da se nađe, da su dokazna sredstva dovoljna, prema zakonima umoljene Države, za stavljanje krivaca pod sud, kad bi dotični zločin bio učinjen u teritoriji rečene Države, ili za utvrđenje da je uhapšeni identičan s licem, koje je osuđeno sudovima Države, koja traži izdavanje, i da zločin, zbog kojega je osuđen, spada u kategoriju onih, za koje bi, u vreme kad je ova osuda izrečena, umoljena Država dozvolila izdavanje. U teritorijama Njenoga Britanskoga Veličanstva odbegli krivac izdavaće se tek po isteku 15 dana od dana kad je bio pritvoren u celji izdavanja.
Ako jedna ili više drugih Vlada zahtevaju lice, čije je izdavanje na osnovu ovog ugovora od jedne od Visokih Ugovornih Strana traženo, zbog drugih zločina ili kaznimih dela učinjenih na njihovom zemljištu, onda će to lice biti izdato onoj Vladi, čija je molba najranija.
Ako za dva meseca, od dana kad je lice, čije se izdavanje traži, pritvoreno, ili za duže vreme, koje bi umoljena Država odnosno nadležni Sud odredio, nisu podnesena dovoljna dokazna sredstva, koja bi izdavanje mogla opravdati, prebeglo će se lice pustiti u slobodu.
Svi predmeti uzapćeni, koji su bili za vreme njegovog stavljanja u pritvor, u pritežanju lica, čije se izdavanje zahteva, predaće se, ako je nadležna vlast umoljene Države naredila njihovu predaju, drugoj Državi u vreme samog izdavanja, ali ovo se ne tiče samo ukradenih stvari, nego i sviju predmeta, koji bi mogli da služe kao dokaz o dotičnoj krivici.
Sve troškove oko izdavanja podnosiće ona Država koja traži izdavanje.
Odredbe ovog Ugovora primenjivaće se i na kolonije i inostrane posesije Njenoga Britanskoga Veličanstva, u koliko budu postojeći zakoni rečenih kolonija i posesija ovo dozvoljavali.
Molbu za izdavanje odbeglog krivca, koji se sklonio u jednoj takvoj koloniji ili posesiji, moći će uputiti guverneru ili najvišoj vlasti takve kolonije ili posesije ma kakvo lice ovlašćeno da u toj koloniji ili posesiji, vrši dužnost konsularnog činovnika Srbije.
Takve molbe može, što je moguće više, i u koliko zakoni dotične kolonije ili posesije to dozvoljavaju, prema odredbama ovog Ugovora, izvršiti rečeni guverner ili najviša vlast, koji će međutim imati pravo ili da dozvole izdavanje ili da predadu stvar svojoj Vladi.
Njeno Britansko Veličanstvo, međutim, moći će narediti naročite propise u britanskim kolonijama i posesijama za izdavanje krivaca iz Srbije, koji bi prebegli u te kolonije ili posesije, i to što je moguće više, i u koliko zakoni njihovi to dozvoljavaju na osnovu odredaba ovog Ugovora.
Molbe za izdavanje odbeglog krivca upućene od strane kolonija ili inostranih posesija Njenoga Britanskoga Veličanstva spadaju pod odredbe gornjih članaka ovog Ugovora.
Ovaj Ugovor stupiće u silu deset dana posle njegovog obnarodovanja, a u saglasiju s formama određenim zakonima Visokih Ugovornih Strana. On će važiti sve dotle dok jedna od Ugovornih Strana ne bude dala drugoj na znanje, šest meseci u napred, svoju želju da isti prestane važiti.
Ovaj će se Ugovor ratifikovati i ratifikacije će se izmeniti čim bude moguće u Beogradu.
U potvrdu čega dotični punomoćnici potpisali su ovaj Ugovor i stavili na nj svoje pečate.
Sastavljeno u dva primerka u Beogradu, 23. novembra/6. decembra 1900.
(M. P.) Aleksa S. Jovanović s. r.
(M. P.) G. F. Bonham s. r.
Preporučujemo Predsedniku Našeg Ministarskog Saveta, Našem Ministru Inostranih Dela i Našim Ministrima: Unutrašnjih Dela i Pravde, da ovaj zakon obnaroduju i o izvršenju se njegovom staraju: vlastima pak zapovedamo, da po njemu postupaju, a svima i svakome da mu se pokoravaju.