ZAKONO POTVRĐIVANJU NIČANSKOG SPORAZUMA O MEĐUNARODNOJ KLASIFIKACIJI ROBA I USLUGA RADI REGISTROVANJA ŽIGOVA OD 15. JUNA 1957. GODINE, REVIDIRANOG U STOKHOLMU 14. JULA 1967. GODINE I ŽENEVI 13. MAJA 1977. GODINE I IZMENJENOG 28. SEPTEMBRA 1979. GODINE("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 19/2010) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Ničanski sporazum o međunarodnoj klasifikaciji roba i usluga radi registrovanja žigova od 15. juna 1957. godine, revidiran u Stokholmu 14. jula 1967. godine i Ženevi 13. maja 1977. godine i izmenjen 28. septembra 1979. godine, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Ničanskog sporazuma o međunarodnoj klasifikaciji roba i usluga radi registrovanja žigova od 15. juna 1957. godine, revidiranog u Stokholmu 14. jula 1967. godine i Ženevi 13. maja 1977. godine i izmenjenog 28. septembra 1979. godine, u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
NIČANSKI SPORAZUM
O MEĐUNARODNOJ KLASIFIKACIJI ROBA I USLUGA RADI REGISTROVANJA ŽIGOVA OD 15. JUNA 1957. GODINE, REVIDIRAN U STOKHOLMU 14. JULA 1967. GODINE I ŽENEVI 13. MAJA 1977. GODINE I IZMENJEN I DOPUNJEN 28. SEPTEMBRA 1979. GODINE
Član 1: Osnivanje Posebne unije; Usvajanje međunarodne klasifikacije; Definicija i jezici klasifikacije
Član 2: Pravno dejstvo i upotreba klasifikacije
Član 3: Komitet eksperata
Član 4: Obaveštavanje, stupanje na snagu i objavljivanje promena
Član 5: Skupština Posebne unije
Član 6: Međunarodni biro
Član 7: Finansije
Član 8: Izmene članova 5 do 8
Član 9: Ratifikacija i pristupanje, stupanje na snagu
Član 10: Trajanje
Član 11: Revizija
Član 12: Odricanje
Član 13: Pozivanje na član 24. Pariske konvencije
Član 14: Potpis, jezici, funkcije depozitara, obaveštenja
Osnivanje Posebne unije
Usvajanje međunarodne klasifikacije
Definicija i jezici klasifikacije
(1) Države na koje se primenjuje ovaj sporazum čine Posebnu uniju i usvajaju zajedničku klasifikaciju roba i usluga radi registrovanja žigova (u daljem tekstu: "Klasifikacija").
(2) Klasifikacija se sastoji od:
(i) liste klasa zajedno sa beleškama sa objašnjenjima (zavisno od slučaja);
(ii) alfabetske liste roba i usluga (u daljem tekstu: "alfabetska lista") sa naznačenjem klase u koju spada svaka roba ili usluga.
(3) Klasifikacija obuhvata:
(i) klasifikaciju koju je objavio 1971. Međunarodni biro za intelektualnu svojinu (u daljem tekstu: "Međunarodni biro") koji je naveden u Konvenciji o osnivanju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, pri čemu se, ipak, podrazumeva da se beleške sa objašnjenjima, uz listu klasa, uključene u tu publikaciju, moraju smatrati kao privremene i kao preporuke, do trenutka kada beleške sa objašnjenjima uz liste klasa budu ustanovljene od strane Komiteta eksperata iz člana 3;
(ii) izmene i dopune koje su stupile na snagu na osnovu člana 4(1) Ničanskog sporazuma od 15. juna 1957. godine i Stokholmskog akta tog sporazuma od 14. jula 1967. godine, pre stupanja na snagu sadašnjeg akta;
(iii) sve promene koje treba učiniti u skladu sa članom 3. ovog akta, a koje stupaju na snagu u skladu sa članom 4(1) ovog akta.
(4) Klasifikacija će biti ustanovljena na engleskom i francuskom jeziku, pri čemu su oba teksta podjednako autentična.
(5) (a) Klasifikacija navedena u stavu (3)(i), zajedno sa izmenama i dopunama navedenim u stavu (3)(ii), koje su stupile na snagu pre datuma kada je ovaj Akt otvoren za potpisivanje, sadržana je u jednom autentičnom primerku, na francuskom jeziku, koji je deponovan kod generalnog direktora Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (u daljem tekstu "generalni direktor" i "Organizacija"). Ove izmene i dopune navedene u stavu (3)(ii) koje će stupiti na snagu posle datuma kada se ovaj akt otvara za potpisivanje takođe će se deponovati u jednom autentičnom primerku, na francuskom jeziku, kod generalnog direktora.
(b) Englesku verziju teksta navedenog u podstavu (a) ustanoviće Komitet eksperata iz člana 3. odmah posle stupanja na snagu ovog akta. Autentični primerak biće deponovan kod generalnog direktora.
(c) Promene navedene u stavu (3)(iii) biće deponovane u jednom autentičnom primerku, na engleskom i francuskom jeziku, kod generalnog direktora.
(6) Službene tekstove klasifikacije, na arapskom, nemačkom, italijanskom, portugalskom, ruskom, španskom i svim drugim jezicima koje može da odredi Skupština iz člana 5, ustanoviće generalni direktor, posle konsultacija sa zainteresovanim vladama ili na osnovu prevoda koje dostave ove vlade ili bilo kojim drugim putem koji ne podrazumeva finansijske obaveze za budžet Posebne unije ili Organizacije.
(7) U alfabetskoj listi se navodi, naspram oznake svake robe ili usluge, serijski broj koji je specifičan za jezik na kome se ustanovljava pomenuta lista, zajedno sa:
(i) u slučaju alfabetske liste ustanovljene na engleskom, navedenim serijskim brojem za istu tu oznaku u alfabetskoj listi uspostavljenoj na francuskom jeziku, i obrnuto;
(ii) u slučaju bilo koje alfabetske liste uspostavljene na osnovu stava (6), serijskim brojem navedenim za istu indikaciju u alfabetskoj listi uspostavljenoj na engleskom ili alfabetskoj listi uspostavljenoj na francuskom jeziku.
Pravno dejstvo i upotreba Klasifikacije
(1) Saglasno odredbama ovog Sporazuma, dejstvo Klasifikacije će biti takvo kakvo joj pridaje svaka pojedina država Posebne unije. Naročito, Klasifikacija neće obavezivati države Posebne unije bilo u pogledu procene obima zaštite pružene bilo kom datom žigu ili u pogledu priznanja uslužnih žigova.
(2) Svaka od država Posebne unije zadržava pravo da koristi Klasifikaciju bilo kao osnovni bilo kao pomoćni sistem.
(3) Nadležni zavod država Posebne unije mora da uključi u službena dokumenta i publikacije koje se odnose na registraciju žigova brojeve klasa iz Klasifikacije kojoj pripadaju robe i usluge za koje je žig registrovan.
(4) Činjenica da je neki termin uključen u alfabetsku listu ni na koji način ne utiče na bilo koja prava koja mogu da postoje pod takvim terminom.
(1) Osniva se Komitet eksperata u kome će biti zastupljena svaka država posebne Unije.
(2) (a) Generalni direktor može da pozove, i ako to zahteva Komitet eksperata mora da pozove države koje nisu članice Posebne unije a koje su članice Organizacije ili koje su strane Pariske konvencije za zaštitu industrijske svojine, da budu predstavljene kao posmatrači na sastancima Komiteta eksperata.
(b) Generalni direktor će pozvati međuvladine organizacije specijalizovane u oblasti žigova, od kojih je bar jedna država članica država Posebne unije, da budu predstavljene kao posmatrači na sastancima Komiteta eksperata.
(c) Generalni direktor može da pozove, i ako to od njega zahteva Komitet eksperata mora da pozove predstavnike drugih međuvladinih organizacija i međunarodnih nevladinih organizacija da učestvuju u diskusijama koje ih interesuju.
(3) Komitet eksperata:
(i) odlučuje o promenama Klasifikacije;
(ii) upućuje preporuke državama Posebne unije u svrhe olakšavanja upotrebe Klasifikacije i promovisanja njene jednoobrazne primene;
(iii) preduzima sve mere koje, bez nametanja finansijskih obaveza budžetu Posebne unije ili Organizacije, doprinose olakšavanju primene Klasifikacije u državama u razvoju;
(iv) ima pravo da osnuje podkomitete i radne grupe.
(4) Komitet eksperata će usvojiti sopstveni poslovnik. U njemu će se predvideti mogućnost da one međuvladine organizacije navedene u stavu (2)(b) koje mogu da daju značajan doprinos razvoju Klasifikacije mogu da učestvuju na sastancima podkomiteta i radnih grupa Komiteta eksperata.
(5) Predlozi za promene Klasifikacije mogu se dati od strane nadležnih zavoda bilo koje države Posebne unije, Međunarodnog biroa, bilo koje međuvladine organizacije zastupljene na Komitetu eksperata u skladu sa stavom 2(b) i bilo koje države ili organizacije posebno pozvane od strane Komiteta eksperata da iznese takve predloge. Predlozi će biti saopšteni Međunarodnom birou, koji će ih podneti članicama Komiteta eksperata i posmatračima najkasnije dva meseca pre zasedanja Komiteta eksperata na kome će se razmatrati pomenuti predlozi.
(6) Svaka država posebne Unije ima jedan glas.
(7) (a) Odluke Komiteta eksperata će zahtevati prostu većinu glasova država Posebne unije koje su zastupljene na sastanku i glasaju, izuzev u slučaju iz podstava (b).
(b) Odluke u vezi usvajanja izmena Klasifikacije zahtevaće većinu od četiri petine država Posebne unije koje su zastupljene na sastanku i glasaju. "Izmena" znači svako prebacivanje roba ili usluga iz jedne klase u drugu ili stvaranje bilo kakvih novih klasa.
c) Poslovnik naveden u stavu (4) predvideće da će, izuzev u specijalnim slučajevima, izmene Klasifikacije biti usvojene na kraju naznačenih perioda; dužinu svakog perioda odrediće Komitet eksperata.
(8) Uzdržani se neće smatrati glasovima.
Obaveštavanje, stupanje na snagu i objavljivanje promena
(1) Promene o kojima odlučuje Komitet eksperata i preporuke Komiteta eksperata biće saopštene nadležnim zavodima država Posebne unije od strane Međunarodnog biroa. Izmene će stupiti na snagu šest meseci posle datuma slanja obaveštenja. Svaka druga promena će stupiti na snagu na datum koji odredi Komitet eksperata u trenutku kada se usvaja promena.
(2) Međunarodni biro će promene koje su stupile na snagu uključiti u Klasifikaciju. Objava ovih promena biće štampana u periodičnim publikacijama koje može da odredi Skupština iz člana 5.
(1) (a) Posebna unija ima Skupštinu koja se sastoji od država koje su ratifikovale ili pristupile ovom aktu.
(b) Vlada svake države biće zastupljena jednim delegatom, kome mogu pomagati zamenici delegata, savetnici i eksperti.
(c) Troškove svake delegacije snosiće Vlada koja ju je imenovala.
(2) (a) U vezi sa odredbama članova 3. i 4, Skupština:
(i) se bavi svim pitanjima koja se tiču održavanja i razvoja Posebne unije i primene ovog sporazuma;
(ii) daje uputstva Međunarodnom birou u vezi priprema za konferencije za reviziju, uzimajući u obzir sve primedbe koje su iznele one države posebne Unije koje nisu ratifikovale ovaj Akt ili mu pristupile;
(iii) vrši reviziju i odobrava izveštaje i aktivnosti generalnog direktora Organizacije (u daljem tekstu naveden kao "generalni direktor") u vezi Posebne unije, i daje mu sve neophodne instrukcije u vezi sa pitanjima u okviru nadležnosti Posebne unije;
(iv) određuje program i usvaja dvogodišnji budžet Posebne unije i odobrava završni račun;
(v) usvaja finansijske propise Posebne unije;
(vi) osniva, pored Komiteta eksperata iz člana 3, takve druge komitete eksperata i radne grupe koje se mogu smatrati neophodnim da se postignu ciljevi Posebne unije;
(vii) određuje koje države koje nisu članice Posebne unije i koje međuvladine i međunarodne nevladine organizacije treba prihvatiti na sastancima u svojstvu posmatrača;
(viii) usvaja izmene članova 5. do 8;
(ix) preduzima sve druge odgovarajuće mere namenjene unapređivanju ciljeva Posebne unije;
(x) vrši sve druge funkcije u skladu sa ovim sporazumom.
(b) U pogledu pitanja koja su takođe od interesa za druge Unije kojima administrira Organizacija, Skupština će donositi odluke na osnovu saveta koje dobija od Koordinacionog Komiteta Organizacije.
(3) (a) Svaka država članica Skupštine ima jedan glas.
(b) Jedna polovina država članica Skupštine sačinjava kvorum.
(c) Bez obzira na odredbe podstava (b) ako, na bilo kom zasedanju, broj zastupljenih država iznosi manje od jedne polovine, ali je jednak ili veći od jedne trećine država članica Skupštine, Skupština može donositi odluke, ali sve takve odluke uz izuzetak odluka koje se tiču njene sopstvene procedure, stupaju na snagu samo ako se ispune uslovi dalje navedeni. Međunarodni biro će saopštiti pomenute odluke državama članicama Skupštine koje nisu zastupljene i pozvaće ih da izraze pismeno svoj glas ili uzdržanost u roku od tri meseca od datuma saopštenja. Ako, po isteku tog perioda, broj država koje su ovako izrazile svoj glas ili uzdržavanje dostigne broj država koje nedostaju za postizanje kvoruma na samom zasedanju, takva odluka će proizvesti dejstvo pod uslovom da istovremeno zahtevana većina još uvek preovladava.
(d) Izuzev slučajeva navedenih u članu 8(2), odluke Skupštine zahtevaće dvotrećinsku većinu datih glasova.
(e) Uzdržavanja se neće smatrati glasovima.
(f) Delegat može da zastupa i da glasa u ime samo jedne države.
(g) Države Posebne unije koje nisu članice Skupštine mogu prisustvovati zasedanjima Skupštine u svojstvu posmatrača.
(4) (a) Skupština će se sastajati jednom svake druge kalendarske godine na redovnom zasedanju po sazivu generalnog direktora i, ukoliko nema izuzetnih okolnosti, tokom istog perioda i na istom mestu kao i Generalna skupština Organizacije.
(b) Skupština će se sastati na vanrednom zasedanju na saziv generalnog direktora, na zahtev jedne četvrtine država članica Skupštine.
(c) Dnevni red svakog zasedanja pripremiće generalni direktor.
(5) Skupština usvaja svoj poslovnik.
(1) (a) Administrativne poslove u vezi Posebne Unije obavlja Međunarodni biro.
(b) Međunarodni biro posebno priprema sastanke i obezbeđuje sekretarijat za Skupštinu, Komitete eksperata i druge komitete eksperata i radne grupe koje može osnovati Skupština ili Komitet eksperata.
(c) Generalni direktor je glavni izvršni direktor Posebne unije i zastupa Posebnu uniju.
(2) Generalni direktor i svi zaposleni koje on odredi učestvuju, bez prava glasa, na svim zasedanjima Skupštine, Komiteta eksperata i drugih komiteta eksperata ili radnih grupa koje može osnovati Skupština ili Komiteti eksperata. Generalni direktor ili zaposleni koga je on odredio, biće po službenoj dužnosti sekretari ovih tela.
(3) (a) Međunarodni biro u skladu sa smernicama Skupštine, priprema konferencije o reviziji odredbi Sporazuma, izuzev odredbi iz članova 5. do 8.
(b) Međunarodni biro može konsultovati međuvladine i međunarodne nevladine organizacije u vezi priprema za konferencije o reviziji.
(c) Generalni direktor i lica koja je on odredio učestvuju, bez prava glasa, u diskusijama na ovim konferencijama.
(4) Međunarodni biro će izvršiti sve druge zadatke koji su mu dodeljeni.
(1) (a) Posebna unija ima budžet.
(b) Budžet Posebne unije obuhvata prihode i rashode koji pripadaju Posebnoj uniji, njen doprinos budžetu zajedničkih rashoda svih Unija, i gde se to može primeniti, iznos koji je stavljen na raspolaganje budžetu Konferencije Organizacije.
(c) Rashodi koji se ne mogu pripisati isključivo Posebnoj uniji već i jednoj ili većem broju Unija kojima administrira Organizacija, smatraju se rashodima koji su zajednički Unijama. Udeo Posebne unije u tim zajedničkim rashodima je srazmeran interesu koji Posebna unija ima u njima.
(2) Budžet posebne unije utvrđuje se tako da se vodi računa o potrebnoj koordinaciji sa budžetima drugih Unija kojima administrira Organizacija.
(3) Budžet Posebne unije finansiraće se iz sledećih izvora:
(i) doprinosi država Posebne unije;
(ii) takse i naplate za usluge koje pruža Međunarodni biro u vezi Posebne unije;
(iii) prodaja ili autorski honorari od publikacija međunarodnog biroa koje se tiču Posebne unije;
(iv) pokloni, zaveštanja i subvencije;
(v) zakupnina, kamate i drugi razni prihodi.
(4) (a) U svrhe propisivanja doprinosa pomenutih u stavu (3)(i), svaka država Posebne unije pripadaće istoj klasi kojoj pripada u Pariskoj uniji za zaštitu industrijske svojine, i plaćaće godišnje doprinose na osnovu istog broja jedinica koje su određene za tu klasu u toj uniji.
(b) Godišnji doprinos svake države Posebnoj uniji biće iznos u istoj proporciji prema ukupnom iznosu koji treba da plate budžetu Posebne unije sve države kao broj jedinica prema ukupnom broju jedinica svih država ugovornica.
(c) Doprinosi dospevaju prvog januara svake godine.
(d) Država koja ima neplaćene doprinose ne može da koristi svoje pravo da glasa u bilo kom organu Posebne unije ako je iznos duga jednak ili prelazi iznos doprinosa koji dospevaju iz članstva za pune prethodne dve godine. Međutim, svaki organ Posebne unije može da dopusti toj državi da nastavi da upražnjava svoje pravo da glasa u tom organu ako, i sve dok, je zadovoljan objašnjenjem da je zakašnjenje u plaćanju rezultat izuzetnih i neizbežnih okolnosti.
(e) Ako budžet nije usvojen pre početka novog finansijskog perioda, biće na istom nivou kao i budžet za prethodnu godinu, kao što je predviđeno finansijskim propisima.
(5) Iznos taksi i troškova za usluge koje Međunarodni biro pruža u vezi sa Posebnom unijom, ustanovljava Generalni direktor i o tome obaveštava Skupštinu.
(6) (a) Posebna unija ima fond obrtnog kapitala, koji će se konstituisati jedinstvenom uplatom od strane svake države Posebne unije. Ako taj fond postane nedovoljan, Skupština će odlučiti da ga uveća.
(b) Iznos inicijalne naplate svake države pomenutom fondu ili njeno učešće u njegovom porastu biće proporcionalan učešću te države za godinu u kojoj je fond osnovan ili kada je doneta odluka o njegovom uvećanju.
(c) Proporciju i uslove plaćanja odrediće Skupština na predlog generalnog direktora i pošto je saslušala savet Koordinacionog komiteta Organizacije.
(7) (a) U sporazumu o sedištu zaključenom sa državom u kojoj Organizacija ima sedište, biće predviđeno da u slučajevima kada je fond obrtnog kapitala nedovoljan, takva država mora davati avanse. Iznos ovih avansa i uslovi pod kojima se daje biće predmet posebnih ugovora, u svakom slučaju, između te države i Organizacije.
(b) Država iz podstava (a) i Organizacija svaka sa svoje strane, imaju pravo da otkažu obavezu da daju avanse, putem pisanog obaveštenja. Otkazivanje stupa na snagu tri godine posle isteka godine u kojoj je obaveštenje dato.
(8) Revizija računa biće izvršena od strane jedne ili više država Posebne unije ili spoljnih revizora, kao što je predviđeno u finansijskom pravilniku. NJih će naznačiti, uz njihovu saglasnost, Skupština.
(1) Predloge za izmene članova 5, 6, 7. i ovog člana, može pokrenuti svaka država članica Skupštine ili generalni direktor. Takve predloge saopštiće generalni direktor državama članicama Skupštine najmanje šest meseci pre njihovog razmatranja na Skupštini.
(2) Izmene članova na koje se odnosi stav 1. usvaja Skupština. Za usvajanje potrebna je tročetvrtinska većina glasova, dok je za izmene člana 5. i ovog stava potreba većina od četiri petine glasova.
(3) Izmene članova na koje se odnosi stav 1, stupaju na snagu mesec dana pošto generalni direktor primi pisano obaveštenje o prihvatanju koje je dato na osnovu sprovedenog odgovarajućeg postupka glasanja, od tri četvrtine država članica Skupštine u trenutku usvajanja izmene. Svaka izmena pomenutih članova ovako prihvaćena biće obavezujuća za sve države koje su članice Skupštine u trenutku kada izmena stupi na snagu, ili koje postanu njene članice nekog kasnijeg datuma. Sve izmene koje povećavaju finansijske obaveze država Posebne unije obavezuju samo one države koje su obavestile o svom prihvatanju takve izmene.
Ratifikacija i pristupanje, stupanje na snagu
(1) Svaka država Posebne unije koja je potpisala ovaj akt, može ga ratifikovati, a ako ga nije potpisala, može mu pristupiti.
(2) Svaka država koja nije članica Posebne unije a koja je strana Pariske konvencije za zaštitu industrijske svojine može pristupiti ovom aktu i tako postati država Posebne unije.
(3) Instrumenti ratifikacije i pristupanja biće deponovani kod generalnog direktora.
(4) (a) Ovaj akt stupa na snagu posle tri meseca pošto su ispunjena oba sledeća uslova:
(i) da je šest ili više država je deponovalo svoje instrumente ratifikacije ili pristupanja;
(ii) da su od pomenutih država, najmanje tri države na datum otvaranja ovog akta za potpis, države Posebne unije.
(b) Stupanje na snagu na koje se odnosi podstav (a), primenjivaće se na one države koje su, najmanje tri meseca pre pomenutog stupanja na snagu, deponovale instrumente ratifikacije ili pristupanja.
(c) U pogledu bilo koje države koja nije obuhvaćena podstavom (b), ovaj akt će stupiti na snagu tri meseca posle datuma kada je generalni direktor obavešten o ratifikaciji ili pristupanju, osim kada je neki kasniji datum naznačen u instrumentu ratifikacije ili pristupanja. U tom kasnijem slučaju, ovaj akt će stupiti na snagu za tu državu onog datuma koji je ovako naznačen.
(5) Ratifikacija ili pristupanje će automatski uključivati prihvatanje svih klauzula i pristup svim prednostima propisanih ovim aktom.
(6) Posle stupanja na snagu ovog akta, ni jedna država ne može da ratifikuje ili pristupi ranijem aktu ovog sporazuma.
Ovaj Sporazum imaće isto trajanje kao i Pariska konvencija za zaštitu industrijske svojine.
(1) Ovaj sporazum može da se revidira s vremena na vreme preko konferencije država Posebne unije.
(2) O sazivanju konferencije za reviziju odlučuje Skupština.
(3) Članovi 5. do 8. mogu se izmeniti i dopuniti ili na konferenciji o reviziji ili u postupku propisanom članom 8.
(1) Svaka država može da se odrekne ovog akta putem obaveštenja upućenog generalnom direktoru. Takvo odricanje znači takođe odricanje od ranijeg akta, ili ranijih akata, ovog sporazuma koje je država koja se odriče ovog akta ratifikovala ili mu pristupila, i proizvodi dejstvo samo u odnosu na državu koja ga je dala, dok Sporazum ostaje u punoj snazi i proizvodi pravno dejstvo za sve druge države Posebne unije.
(2) Odricanje proizvodi pravno dejstvo godinu dana posle dana kada je generalni direktor primio obaveštenje.
(3) Pravo na odricanje predviđeno ovim članom neće moći da koristi ni jedna država pre isteka roka od pet godina od datuma kada je postala država Posebne unije.
Pozivanje na član 24. Pariske konvencije
Odredbe člana 24 Stokholmskog akta iz 1967. Pariske konvencije za zaštitu industrijske svojine moraju se primeniti na ovaj Sporazum, pod uslovom da se, ako se ove odredbe izmene u budućnosti, najnovije izmene primenjuju na ovaj Sporazum u odnosu na one države Posebne unije koje su obavezane takvom izmenom.
Potpis, jezici, funkcije depozitara, obaveštenja
(1) (a) Ovaj akt biće potpisan u jednom originalnom primerku na engleskom i francuskom jeziku, uz podjednaku autentičnost oba teksta, i biće deponovan kod generalnog direktora.
(b) Službeni tekstovi ovog akta biće ustanovljeni od strane generalnog direktora, posle konsultacija sa zainteresovanim vladama i u roku od dva meseca od datuma potpisivanja ovog akta, i na druga dva jezika, ruskom i španskom, na kojima su zajedno sa jezicima navedenim u podstavu (a) potpisani autentični tekstovi Konvencije o osnivanju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu.
(c) Službeni tekstovi ovog akta biće ustanovljeni od strane generalnog direktora, posle konsultacija sa zainteresovanim vladama, na arapskom, nemačkom, italijanskom i portugalskom jeziku i na drugim jezicima koje Skupština može da odredi.
(2) Ovaj akt ostaje otvoren za potpisivanje do 31. decembra 1977.
(3) (a) Generalni direktor će proslediti dva primerka, koja je overio, potpisanih tekstova ovog akta vladama svih država Posebne unije i, na zahtev, vladi bilo koje druge države.
(b) Generalni direktor će proslediti dva primerka, koja je overio, izmena i dopuna ovog akta vladama svih država Posebne unije i, na zahtev, vladi bilo koje druge države.
(4) Generalni direktor će registrovati ovaj akt u sekretarijatu Ujedinjenih nacija.
(5) Generalni direktor će obavestiti vlade svih država strana Pariske konvencije za zaštitu industrijske svojine o:
(i) potpisima na osnovu stava (1);
(ii) deponovanju instrumenata ratifikacije ili pristupanja na osnovu člana 9(3);
(iii) datuma stupanja na snagu ovog akta na osnovu člana 9(4)(a);
(iv) prihvatanju izmena ovog akta na osnovu člana 8(3);
(v) datumu kada takve izmene i dopune stupaju na snagu;
(vi) odricanjima primljenim na osnovu člana 12.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".