ZAKONO POTVRĐIVANJU MEĐUNARODNE KONVENCIJE O ZAŠTITI NOVIH BILJNIH SORTI("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 19/2010) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Međunarodna konvencija o zaštiti novih biljnih sorti, doneta u Parizu 2. decembra 1961. godine, izmenjena u Ženevi 10. novembra 1972. godine, 23. oktobra 1978. godine i 19. marta 1991. godine, u originalu na engleskom, francuskom i nemačkom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Međunarodne konvencije o zaštiti novih biljnih sorti u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
MEĐUNARODNA KONVENCIJA O ZAŠTITI NOVIH BILJNIH SORTI
doneta u Parizu 2. decembra 1961. godine i izmenjena
u Ženevi 10. novembra 1972, 23. oktobra 1978.
i 19. marta 1991.
DEFINICIJE
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovoj Povelji imaju sledeće značenje:
(i) "ova Konvencija" jeste ova (1991.) Povelja Međunarodne konvencije o zaštiti novih biljnih sorti;
(ii) "Povelja iz 1961/1972." jeste Međunarodna konvencija o zaštiti novih biljnih sorti od 2. decembra 1961. izmenjena i dopunjena Dopunskom poveljom od 10. novembra 1972;
(iii) "Povelja iz 1978." jeste Povelja od 23. oktobra 1978. Međunarodne konvencije o zaštiti novih biljnih sorti;
(iv) "oplemenjivač" jeste:
- lice koje je stvorilo, ili otkrilo i razvilo sortu,
- lice koje je poslodavac napred navedenog lica ili po čijem ovlašćenju je napred navedeno lice obavilo navedene poslove u slučaju kada je to predviđeno zakonima date ugovorne strane, ili
- pravni sledbenik prvog ili drugog navedenog lica;
(v) "pravo oplemenjivača" jeste pravo oplemenjivača predviđeno ovom Konvencijom;
(vi) "sorta" jeste skup biljaka unutar jedinstvene botaničke klasifikacije najniže poznate kategorije, koji se, bez obzira na to da li su u potpunosti ispunjeni uslovi za dodeljivanje prava oplemenjivača, može:
- definisati na osnovu izražavanja osobina koje su posledica uticaja datog genotipa ili kombinacije genotipova,
- razlikovati od drugog skupa biljaka po izražavanju barem jedne od datih osobina,
- smatrati jedinicom u odnosu na mogućnosti sorte za razmnožavanje bez promena.
(vii) "ugovorna strana" jeste država ili međuvladina organizacija koja je pristupila ovoj Konvenciji;
(viii) "teritorija" u odnosu na ugovorne strane u slučaju kada je ugovorna strana država jeste teritorija te države, a u slučaju kada je ugovorna strana međuvladina organizacija jeste teritorija na kojoj se primenjuje osnivački sporazum date međuvladine organizacije;
(ix) "nadležni organ" jeste organ predviđen u članu 30.(1)(ii);
(x) "Unija" jeste Unija za zaštitu novih biljnih sorti osnovana Poveljom iz 1961. a zatim navedena u Povelji iz 1972. Povelji iz 1978. i u ovoj Konvenciji;
(xi) "članica Unije" jeste država potpisnica Povelje iz 1961/1972. ili Povelje iz 1978. ili ugovorna strana.
OPŠTE OBAVEZE UGOVORNIH STRANA
Osnovne obaveze ugovornih strana
Svaka ugovorna strana će dodeljivati i štititi prava oplemenjivača.
(1) [Države koje su već članice Unije] Svaka ugovorna strana koja je preuzela obaveze na osnovu Povelje iz 1961/1972. ili Povelje iz 1978. će primenjivati odredbe ove Konvencije:
(i) počev od datuma kada je preuzela obaveze predviđene ovom Konvencijom na sve rodove i vrste na koje se na napred navedeni dan primenjuju odredbe Povelje iz 1961/1972. ili Povelje iz 1978. i
(ii) najkasnije po isteku perioda od pet godina počev od napred navedenog datuma na sve rodove i vrste.
(2) [Nove članice Unije] Svaka ugovorna strana koja nije preuzela obaveze na osnovu Povelje iz 1961/1972. ili Povelje iz 1978. će primenjivati odredbe ove Konvencije:
(i) počev od datuma pristupanja ovoj konvenciji na najmanje 15 rodova i vrsta, i
(ii) najkasnije po isteku perioda od deset godina počev od napred navedenog datuma na sve rodove i vrste.
(1) [Tretman] Ne narušavajući prava predviđena ovom Konvencijom, državljani ugovorne strane, kao i fizička lica koja imaju prebivalište i pravna lica koja imaju sedište na teritoriji ugovorne strane imaju, u pogledu dodeljivanja i zaštite prava oplemenjivača, na teritoriji druge ugovorne strane isti tretman kakav je predviđen ili kakav bi mogao naknadno biti predviđen zakonima date ugovorne strane za svoje državljane, pod uslovom da navedeni državljani, fizička ili pravna lica ispunjavaju uslove i formalnosti predviđene za državljane date ugovorne strane.
(2) [Državljani] U skladu sa prethodnim stavom izraz "državljani", u slučaju kada je država ugovorna strana, označava lica koja su državljani te države, a u slučaju kada je međuvladina organizacija ugovorna strana označava lica koja su državljani država članica takve organizacije.
USLOVI ZA DODELJIVANJE PRAVA OPLEMENJIVAČA
(1) [Uslovi koje je potrebno ispuniti] Pravo oplemenjivača se dodeljuje ako je sorta:
(i) nova,
(ii) različita,
(iii) uniformna, i
(iv) stabilna.
(2) [Drugi uslovi] Za dodeljivanje prava oplemenjivača nije potrebno ispunjavanje bilo kakvih dopunskih ili različitih uslova, ako je takva sorta označena odgovarajućim imenom u skladu sa članom 20. ako podnosilac zahteva za zaštitu ispunjava uslove predviđene zakonom ugovorne strane čijem nadležnom organu je podneo zahtev za zaštitu i ako je podnosilac zahteva platio predviđenu naknadu.
(1) [Uslovi] Sorta se smatra novom ako na dan podnošenja zahteva za zaštitu prava oplemenjivača reprodukcioni ili ubrani materijal te sorte nije prodat ili na drugi način otuđen od strane oplemenjivača ili uz njegovu saglasnost radi korišćenja date sorte:
(i) na teritoriji ugovorne strane kojoj je podnet zahtev za zaštitu tokom perioda dužeg od jedne godine pre navedenog datuma, i
(ii) na teritoriji izvan teritorije ugovorne strane kojoj je podnet zahtev za zaštitu tokom perioda dužeg od četiri godine pre podnošenja zahteva, a u slučaju drvenastih vrsta i vinove loze, tokom perioda dužeg od šest godina pre navedenog datuma.
(2) [Nedavno stvorene sorte] Kada ugovorna strana primenjuje odredbe ove Konvencije na biljni rod ili vrstu na koju ranije nije primenjivala odredbe ove Konvencije ili neke ranije Povelje, može se smatrati da neka nedavno stvorena sorta koja postoji na dan takvog proširivanja zaštite ispunjava uslov da je nova, u skladu sa stavom (1), čak i kada je ona prodata ili na neki drugi način otuđivana saglasno odredbama iz tog stava pre datuma navedenih u istom stavu.
(3) ["Teritorija" u nekim slučajevima] U skladu sa stavom (1) sve ugovorne strane koje su članice jedne i iste međuvladine organizacije mogu delovati zajednički, ukoliko propisi te organizacije to nalažu, da usklade propise na teritorijama država članica te organizacije sa propisima na svojim teritorijama, i ukoliko se odluče na takav postupak, dužne su da o tome obaveste Generalnog sekretara.
Sorta se smatra različitom ako se jasno razlikuje od bilo koje druge sorte čije je postojanje opšte poznato u vreme podnošenja zahteva. Podnošenje zahteva za zaštitu prava oplemenjivača ili za upis neke sorte u zvanični registar sorti u bilo kojoj državi čini takvu sortu opšte poznatom počev od dana podnošenja zahteva, pod uslovom da je na osnovu takvog zahteva dodeljeno pravo oplemenjivača, odnosno odobren upis takve sorte u zvanični registar sorti.
Sorta se smatra uniformnom ako je dovoljno ujednačena u bitnim osobinama, s obzirom na odstupanja koja se mogu očekivati zbog osobenosti njenog umnožavanja.
Sorta se smatra stabilnom ako njene bitne osobine ostaju nepromenjene i posle ponovljenog umnožavanja ili, u slučaju pojedinačnog ciklusa umnožavanja, posle svakog takvog ciklusa.
ZAHTEV ZA ZAŠTITU PRAVA OPLEMENJIVAČA
(1) [Mesto podnošenja prvog zahteva] Oplemenjivač može odabrati ugovornu stranu čijem nadležnom organu će podneti prvi zahtev za zaštitu prava oplemenjivača.
(2) [Vreme podnošenja narednih zahteva] Oplemenjivač može podneti zahtev za zaštitu prava oplemenjivača nadležnim organima drugih ugovornih strana bez čekanja da mu to pravo bude dodeljeno od strane nadležnog organa ugovorne strane kojoj je podnet prvi zahtev za zaštitu.
(3) [Nezavisnost zaštite] Nijedna ugovorna strana neće odbiti da dodeli pravo oplemenjivača niti ograničiti njegovo trajanje uz obrazloženje da nije podnet zahtev za zaštitu iste sorte, da je takav zahtev odbijen ili da je period zaštite istekao u bilo kojoj drugoj državi članici ili međuvladinoj organizaciji.
(1) [Pravo; trajanje] Oplemenjivač koji je uredno podneo zahtev za zaštitu sorte u jednoj ugovornoj strani ("prvi zahtev") pri podnošenju zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača za istu sortu nadležnom organu neke druge ugovorne strane ("naredni zahtev") ima pravo prioriteta u periodu od 12 meseci. Ovaj period se računa od dana podnošenja prvog zahteva. Sam dan podnošenja zahteva se ne računa u napred navedeni period.
(2) [Pozivanje na pravo] Radi korišćenja prava prioriteta oplemenjivač se, prilikom podnošenja narednog zahteva, poziva na prioritet prvog zahteva. Nadležni organ kome je podnet naredni zahtev može zahtevati od oplemenjivača da, u roku koji ne može biti kraći od tri meseca od dana podnošenja narednog zahteva, dostavi kopiju dokumentacije koja čini prvi zahtev, overenu od strane nadležnog organa kome je taj zahtev podnet, kao i uzorke ili druge dokaze da je sorta, koja je predmet oba zahteva, ista.
(3) [Dokumentacija i materijal] Oplemenjivač je dužan da u roku od dve godine po isteku perioda prioriteta, ili u slučaju kada je zahtev odbijen ili povučen, u odgovarajućem vremenskom roku nakon odbijanja ili povlačenja istog, nadležnom organu ugovorne strane kojoj je podnet naredni zahtev dostavi sve informacije, dokumentaciju ili materijal potreban za ispitivanje sorte prema članu 12, u skladu sa zakonodavstvom te ugovorne strane.
(4) [Događaji tokom perioda prioriteta] Događaji tokom perioda prioriteta iz stava (1), kao što je podnošenje drugog zahteva ili objavljivanje ili korišćenje sorte koja je predmet prvog zahteva, ne predstavljaju osnovu za odbijanje narednog zahteva. Treća lica ne mogu sticati pravo na osnovu takvih događaja.
Pre odluke o dodeljivanju prava oplemenjivača potrebno je utvrditi da li su ispunjeni uslovi predviđeni u članovima od 5. do 9. U postupku razmatranja zahteva nadležni organ može ispitivati sorte u oglednom polju ili vršiti druga neophodna ispitivanja, organizovati ispitivanje sorte u oglednom polju ili organizovati druga neophodna ispitivanja, ili koristiti rezultate već obavljenih ispitivanja u oglednom polju ili drugih ispitivanja. Nadležni organ može zahtevati od oplemenjivača da za potrebe ispitivanja dostavi sve neophodne informacije, dokumentaciju ili materijal.
Svaka ugovorna strana je dužna da obezbedi mere za zaštitu interesa oplemenjivača tokom perioda od podnošenja ili objavljivanja zahteva za zaštitu prava oplemenjivača do dodeljivanja tog prava. Takvim merama se omogućava nosiocu prava oplemenjivača sticanje prava na pravičnu naknadu od strane bilo kog lica koje je tokom napred navedenog perioda obavljalo aktivnosti za koje je, po dodeljivanju prava oplemenjivača, potrebno ovlašćenje oplemenjivača u skladu sa članom 14. Ugovorna strana može predvideti da se takve mere primenjuju samo na lica koja je oplemenjivač obavestio o podnošenju zahteva za zaštitu prava oplemenjivača.
PRAVA OPLEMENJIVAČA
(1) [Aktivnosti koje se odnose na reprodukcioni materijal] (a) U skladu sa članovima 15. i 16. reprodukcioni materijal zaštićene sorte može se koristiti samo na osnovu ovlašćenja oplemenjivača, i to za aktivnosti koje se odnose na:
(i) proizvodnju ili reprodukciju (umnožavanje),
(ii) kondicioniranje za reprodukciju zaštićene sorte,
(iii) ponudu na prodaju,
(iv) prodaju ili drugi vid plasmana na tržištu,
(v) izvoz,
(vi) uvoz,
(vii) skladištenje za bilo koju namenu navedenu u tački (i) do (vi);
(b) Oplemenjivač može dati ovlašćenje pod određenim uslovima i uz određena ograničenja.
(2) [Aktivnosti koje se odnose na ubrani materijal] U skladu sa članovima 15. i 16. aktivnosti predviđene u tačkama (i) do (vii) stava (1)(a) koje se odnose na ubrani materijal, uključujući cele biljke i delove biljaka, koji je dobijen putem neovlašćenog korišćenja reprodukcionog materijala zaštićene sorte, mogu se vršiti samo na osnovu ovlašćenja oplemenjivača, osim ako je oplemenjivač imao razumne mogućnosti da koristi svoje pravo u odnosu na taj reprodukcioni materijal.
(3) [Aktivnosti koje se odnose na određene proizvode] Svaka ugovorna strana može predvideti da, u skladu sa članovima 15. i 16. aktivnosti navedene u tačkama (i) do (vii) stava (1)(a) koje se odnose na proizvode koji su dobijeni direktno od ubranog materijala zaštićene sorte iz stava (2) neovlašćenim korišćenjem ubranog materijala, mogu se vršiti samo na osnovu ovlašćenja oplemenjivača, osim ako je oplemenjivač imao razumne mogućnosti da koristi svoje pravo u odnosu na taj ubrani materijal.
(4) [Moguće dopunske aktivnosti] Svaka ugovorna strana može predvideti da je, u skladu sa članovima 15. i 16. za druge aktivnosti osim onih navedenih u tačkama (i) do (vii) stava (1)(a) takođe neophodno ovlašćenje oplemenjivača.
(5) [U osnovi izvedene i neke druge sorte] (a) Odredbe iz stava (1) do (4) odnose se i na:
(i) sorte koje su u osnovi izvedene od zaštićene sorte, pri čemu zaštićena sorta u osnovi nije izvedena sorta;
(ii) sorte koje se ne mogu jasno razlikovati od zaštićene sorte u skladu sa članom 7. i
(iii) sorte čija proizvodnja zahteva ponovnu upotrebu zaštićene sorte.
(b) U smislu podstava (a)(i) sorta se smatra u osnovi izvedenom iz neke druge sorte ("inicijalne sorte") ako:
(i) je pretežno izvedena iz inicijalne sorte ili iz sorte koja je i sama pretežno izvedena iz inicijalne sorte, sve dok zadržava osnovne karakteristike koje proizilaze iz genotipa ili iz kombinacije genotipova inicijalne sorte;
(ii) se jasno razlikuje od inicijalne sorte; i
(iii) je slična inicijalnoj sorti u ispoljavanju osnovnih osobina koje su posledica izražavanja genotipa ili kombinacije genotipova inicijalne sorte, izuzev razlika koje proizilaze iz samog čina izvođenja.
(c) U osnovi izvedene sorte mogu biti dobijene, na primer, selekcijom prirodnih ili indukovanih mutanata, ili somaklonalne varijante, selekcijom individualne jedinke od biljaka inicijalne sorte, povratnim ukrštanjem ili transformacijom nastalom genetičkim inženjeringom.
Izuzeci od prava oplemenjivača
(1) [Obavezni izuzeci] Pravo oplemenjivača ne obuhvata:
(i) aktivnosti koje se preduzimaju za ličnu upotrebu i u nekomercijalne svrhe;
(ii) aktivnosti koje se preduzimaju u eksperimentalne svrhe; i
(iii) aktivnosti koje se preduzimaju u svrhe oplemenjivanja drugih sorti, i izuzev gde se primenjuju odredbe člana 14(5), aktivnosti koje se preduzimaju u skladu sa članom 14(1) do (4) u odnosu na pomenute druge sorte.
(2) [Opcioni izuzeci] Suprotno odredbama člana 14, svaka ugovorna strana može ograničiti pravo oplemenjivača, u okviru razumnih granica i uz očuvanje zakonskih interesa oplemenjivača, kako bi omogućila poljoprivrednim proizvođačima da u svrhu umnožavanja na sopstvenim imanjima koriste ubrani materijal zaštićene sorte ili sorte predviđene u članu 14(5)(a)(i) ili (ii) koji su dobili setvom na sopstvenim imanjima.
Iscrpljivanje prava oplemenjivača
(1) [Iscrpljivanje prava oplemenjivača] Pravo oplemenjivača ne obuhvata aktivnosti koje se odnose na materijal zaštićene sorte, ili sorte iz člana 14(5), koji je prodat ili na neki drugi način otuđen od strane oplemenjivača ili uz njegovu saglasnost na teritoriji date ugovorne strane, ili na materijal dobijen od napred navedenog materijala, osim ako te aktivnosti uključuju:
(i) dalju reprodukciju te sorte; ili
(ii) izvoz materijala te sorte, koji omogućuje reprodukciju sorte, u državu koja ne štiti sorte biljnog roda ili vrste kojoj ta sorta pripada, osim ako se materijal ne izvozi u svrhu konačne upotrebe
(2) [Značenje izraza "materijal"] "Materijal" iz stava (1) u odnosu na sortu označava:
(i) svaku vrstu reprodukcionog materijala;
(ii) ubrani materijal, uključujući cele biljke i delove biljaka; i
(iii) svaki proizvod dobijen direktno od ubranog materijala.
(3) ["Teritorija" u nekim slučajevima] U skladu sa stavom (1) sve ugovorne strane koje su članice jedne i iste međuvladine organizacije mogu delovati zajednički, ukoliko propisi te organizacije to nalažu, da usklade propise na teritorijama država članica te organizacije sa propisima na svojim teritorijama, i ukoliko se odluče na takav postupak, dužne su da o tome obaveste Generalnog sekretara.
Ograničenja korišćenja prava oplemenjivača
(1) [Javni interes] Osim kada je izričito predviđeno ovom Konvencijom, nijedna ugovorna strana ne može ograničiti slobodno korišćenje prava oplemenjivača iz drugih razloga osim zbog javnog interesa.
(2) [Pravična naknada] Kada takvo ograničenje podrazumeva ovlašćenje trećeg lica da preduzima aktivnosti za koje je potrebno ovlašćenje oplemenjivača, ugovorna strana je dužna da preduzme sve mere neophodne da se osigura da oplemenjivač dobije pravičnu naknadu.
Mere kojima se uređuje trgovina
Pravo oplemenjivača je nezavisno od bilo koje mere koju ugovorna strana preduzme radi uređivanja proizvodnje, sertifikovanja i stavljanja u promet materijala sorti na svojoj teritoriji, odnosno uvoza i izvoza takvog materijala. U svakom slučaju takve mere ne utiču na primenu odredbi ove Konvencije.
(1) [Period zaštite] Pravo oplemenjivača se dodeljuje na određeni period.
(2) [Minimalni period zaštite] Navedeni period ne može biti kraći od 20 godina računajući od dana dodeljivanja prava oplemenjivača. Za drvenaste vrste i vinovu lozu taj period ne može biti kraći od 25 godina računajući od navedenog dana.
IME SORTE
(1) [Označavanje sorte imenom; upotreba imena] (a) Sorta se označava imenom koje je njena svojstvena oznaka.
(b) Svaka ugovorna strana dužna je, u skladu sa stavom (4), da obezbedi da bilo kakvo pravo vezano za označavanje registrovano kao ime sorte ne ugrozi slobodno korišćenje imena sorte, čak i nakon isteka prava oplemenjivača.
(2) [Odlike imena] Ime sorte mora da omogući identifikaciju sorte. Ne može se sastojati samo od brojeva osim u slučaju kada takav način označavanja sorte predstavlja uobičajenu praksu. Ime sorte mora biti takvo da ne dovodi u zabunu ili prouzrokuje nedoumice u pogledu osobina, vrednosti ili identiteta sorte, odnosno identiteta oplemenjivača. Posebno, ime sorte mora biti različito od svakog imena koje, na teritoriji drugih ugovornih strana, nosi neka druga sorta koja pripada istoj ili bliskoj biljnoj vrsti.
(3) [Registrovanje imena sorte] Ime sorte oplemenjivač predlaže nadležnom organu. Ako se utvrdi da ime nije u skladu sa stavom (2), nadležni organ će odbiti da ga registruje i zahtevati od oplemenjivača da predloži drugo ime u propisanom vremenskom roku. Nadležni organ će registrovati predloženo ime sorte istovremeno sa dodeljivanjem prava oplemenjivača.
(4) [Prethodna prava trećih lica] Ne sme se uticati na prethodna prava trećih lica. Ako je, po osnovu prethodnog prava, korišćenje imena sorte zabranjeno licu koje je obavezno da ga koristi u skladu sa stavom (7), nadležni organ će zahtevati od oplemenjivača da predloži drugo ime za sortu.
(5) [Isto ime na teritoriji svih ugovornih strana] Sorta se pod istim imenom mora prijaviti svim ugovornim stranama. Nadležni organ svake ugovorne strane registruje ime sorte kako je predloženo, osim ako ne smatra da je takvo ime nepodesno za upotrebu na njenoj teritoriji. U takvom slučaju, nadležni organ će zahtevati od oplemenjivača da predloži drugo ime za sortu.
(6) [Razmena informacija između nadležnih organa ugovornih strana] Nadležni organ ugovorne strane će obezbediti da nadležni organi svih drugih ugovornih strana budu obavešteni o pitanjima vezanim za ime sorte, a posebno o predlogu, registraciji i ukidanju imena sorte. Svaki nadležni organ može svoje primedbe na registrovano ime sorte, ukoliko ih ima, dostaviti nadležnom organu koji je objavio to ime.
(7) [Obaveza korišćenja imena sorte] Lice koje na teritoriji neke ugovorne strane nudi na prodaju ili stavlja u promet reprodukcioni materijal sorte zaštićene na toj teritoriji dužno je da koristi ime te sorte, čak i nakon isteka prava oplemenjivača za navedenu sortu, osim kada, u skladu sa stavom (4), prethodna prava onemogućuju korišćenje tog imena.
(8) [Oznake koje se koriste uz ime sorte] Kada se neka sorta nudi na prodaju ili stavlja u promet dozvoljeno je, uz registrovano ime sorte koristiti i zaštitni znak, trgovački naziv ili drugu sličnu oznaku, pod uslovom da ime sorte ostaje lako prepoznatljivo.
PONIŠTAVANJE I UKIDANJE PRAVA OPLEMENJIVAČA
Poništavanje prava oplemenjivača
(1) [Razlozi za poništavanje] Svaka ugovorna strana će oglasiti ništavom odluku o dodeljivanju prava oplemenjivača ako utvrdi:
(i) da uslovi predviđeni u članovima 6. ili 7. nisu bili ispunjeni u vreme dodeljivanja prava oplemenjivača,
(ii) da je odluka o dodeljivanju prava oplemenjivača bila zasnovana na informacijama i dokumentaciji koji su dostavljeni od strane oplemenjivača, a uslovi predviđeni u članovima 8. ili 9. nisu bili ispunjeni u vreme dodeljivanja prava oplemenjivača, ili
(iii) da je pravo oplemenjivača dodeljeno licu koje na to nije imalo pravo, osim ako je preneto na lice koje na to ima pravo.
(2) [Isključenje drugih razloga] Pravo oplemenjivača se ne može oglasiti ništavim iz drugih razloga osim onih navedenih u stavu (1).
(1) [Razlozi za ukidanje] (a) Svaka ugovorna strana može ukinuti odluku o dodeljivanju prava oplemenjivača ako utvrdi da uslovi predviđeni u članovima 8. ili 9. nisu više ispunjeni.
(b) Svaka ugovorna strana može ukinuti svoju odluku o dodeljivanju prava oplemenjivača, ako u propisanom vremenskom roku, nakon što je zatraženo:
(i) oplemenjivač ne dostavi nadležnom organu informacije, dokumenta ili materijal koji se smatraju neophodnim za potvrđivanje održavanja sorte;
(ii) oplemenjivač ne plaća naknadu za održavanje sopstvenog prava; ili
(iii) oplemenjivač ne predloži drugo podesno ime za sortu, ako je ime sorte ukinuto posle dodeljivanja prava oplemenjivača.
(2) [Isključenje drugih razloga] Pravo oplemenjivača se ne može ukinuti iz drugih razloga osim onih navedenih u stavu (1).
UNIJA
Ugovorne strane su članice Unije.
(1) [Pravno lice] Unija je pravno lice.
(2) [Pravna sposobnost] Na teritoriji svake ugovorne strane, u skladu sa zakonima koji se primenjuju na navedenoj teritoriji, Unija ima pravnu sposobnost koja je neophodna za ostvarivanje ciljeva Unije i za vršenje njenih funkcija.
(3) [Sedište] Sedište Unije i njenih stalnih organa je Ženeva.
(4) [Sporazum o sedištu] Unija ima sporazum o sedištu sa Švajcarskom Konfederacijom.
Stalni organi Unije su Savet i Kancelarija Unije.
(1) [Sastav] Savet čine predstavnici država članica Unije. Svaka država članica Unije imenuje jednog predstavnika u Savetu i jednog zamenika. Predstavnici ili zamenici mogu imati svoje pomoćnike ili savetnike.
(2) [Službenici] Savet bira jednog predsednika i prvog potpredsednika iz redova svojih članova. Savet takođe može birati druge potpredsednike. Prvi potpredsednik preuzima mesto predsednika ukoliko on nije sposoban da obavlja svoje dužnosti. Predsednik ostaje na funkciji tokom perioda od tri godine.
(3) [Sednice] Savet se sastaje na poziv predsednika. Redovne sednice Saveta se održavaju jednom godišnje. Osim toga, predsednik može sazvati sednicu Saveta po sopstvenoj odluci. On može sazvati sednicu u roku od tri meseca na zahtev jedne trećine članica Unije.
(4) [Posmatrači] Države koje nisu članice Unije mogu biti pozvane da prisustvuju sednicama Saveta u svojstvu posmatrača. Drugi posmatrači i eksperti takođe mogu biti pozvani da prisustvuju sednicama Saveta.
(5) [Zadaci] Zadaci Saveta su da:
(i) razmatra odgovarajuće mere za zaštitu interesa i pospešivanje razvoja Unije;
(ii) usvaja poslovnike;
(iii) imenuje generalnog sekretara i, ukoliko smatra za potrebno, zamenika generalnog sekretara Saveta i utvrđuje uslove za njihovo imenovanje;
(iv) razmatra godišnji izveštaj o aktivnostima Unije i utvrđuje program njenog rada u narednom periodu;
(v) daje generalnom sekretaru sve neophodne smernice za obavljanje poslova Unije;
(vi) donosi administrativne i finansijske propise Unije;
(vii) razmatra i usvaja budžet Unije i utvrđuje doprinos svake članice Unije;
(viii) razmatra i usvaja račune koje podnosi generalni sekretar;
(ix) utvrđuje datum i mesto održavanja konferencija predviđenih u članu 38. i preduzima mere neophodne za njihovu pripremu; i
(x) uopšteno, donosi sve odluke neophodne za obezbeđivanje efikasnog funkcionisanja Unije.
(6) [Glasanje] (a) Svaka članica Unije koja je država ima jedan glas u Savetu.
(b) Svaka ugovorna strana koja je međuvladina organizacija može, u pitanjima iz svoje nadležnosti, koristiti pravo glasa svojih država članica koje su članice Unije. Takva međuvladina organizacija ne može da koristi pravo glasa svojih država članica ukoliko to pravo koriste same države članice i obrnuto.
(7) [Većine] Za donošenje odluka Saveta potrebna je prosta većina glasova, osim u slučaju odluka Saveta saglasno stavovima 5.(ii), (vi) i (vii) i saglasno članovima 28.(3), 29.(5)(b) i 38.(1) za čije donošenje je potrebna tročetvrtinska većina. Uzdržani se ne smatraju glasovima.
(1) [Zadaci i rukovođenje Kancelarijom] Kancelarija Unije obavlja sve dužnosti i zadatke koji su joj povereni od strane Saveta. NJom rukovodi generalni sekretar.
(2) [Dužnosti generalnog sekretara] Generalni sekretar odgovara Savetu; on je odgovoran za sprovođenje odluka Saveta. On podnosi predlog budžeta Unije Savetu na usvajanje i odgovoran je za njegovo sprovođenje. On podnosi Savetu izveštaje o svom rukovođenju, kao i o aktivnostima i finansijskoj situaciji Unije.
(3) [Osoblje] Saglasno odredbama iz člana 26.(5)(iii), uslovi za imenovanje i zapošljavanje osoblja neophodnog za efikasno obavljanje poslova kancelarije Unije se utvrđuju administrativnim i finansijskim propisima.
(1) [Jezici koji se koriste u Kancelariji] Engleski, francuski, nemački i španski su zvanični jezici koje kancelarija Unije koristi pri obavljanju svojih dužnosti.
(2) [Jezici koji se koriste na nekim sastancima] Sastanci Saveta i revizionih konferencija se održavaju na četiri jezika.
(3) [Drugi jezici] Savet može doneti odluku o korišćenju drugih jezika.
(1) [Prihod] Troškovi Unije se pokrivaju iz sredstava:
(i) od godišnjih doprinosa država članica Unije;
(ii) primljenih uplata za učinjene usluge;
(iii) raznih prihoda.
(2) [Jedinice doprinosa] (a) Udeo svake države članice Unije u ukupnom iznosu godišnjih doprinosa se utvrđuje s obzirom na ukupne troškove koje je potrebno pokriti sredstvima od doprinosa država članica Unije i prema broju jedinica doprinosa primenljivih u skladu sa stavom (3). Navedeni udeo se izračunava u skladu sa stavom (4).
(b) Broj jedinica doprinosa se izražava u vidu celih brojeva ili razlomaka, s tim što nijedan udeo ne može biti manji od jedne petine.
(3) [Doprinosi; udeo svake članice] (a) Broj jedinica doprinosa koji se primenjuje na članice Unije koje su potpisnice Povelje iz 1961/1972. ili Povelje iz 1978. će na dan preuzimanja obaveza saglasno ovoj Konvenciji biti isti kao broj koji se na njih primenjivao neposredno pre navedenog datuma.
(b) Svaka druga država članica Unije će pri pristupanju Uniji, u izjavi upućenoj generalnom sekretaru, naznačiti broj jedinica doprinosa koji se na nju primenjuje.
(c) Država članica može u bilo koje vreme naznačiti u izjavi upućenoj generalnom sekretaru broj jedinica doprinosa različit od broja koji se na nju može primenjivati u skladu sa podstavom (a) ili (b). Takva izjava, ukoliko se dostavi tokom prvih šest meseci tekuće kalendarske godine, stupa na snagu od početka naredne kalendarske godine; u protivnom, takva izjava stupa na snagu od početka druge kalendarske godine koja sledi godini u kojoj je izjava dostavljena.
(4) [Doprinosi: izračunavanje udela] (a) Za svaki budžetski period iznos koji odgovara jedinici doprinosa se izračunava deljenjem ukupnog iznosa troškova koje je tokom datog perioda potrebno pokriti iz sredstava od doprinosa država članica Unije sa ukupnim brojem jedinica koje se primenjuju za te države članice Unije.
(b) Iznos doprinosa svake države članice Unije se dobija množenjem iznosa jedne jedinice doprinosa sa brojem jedinica doprinosa koje se primenjuju na datu državu članicu Unije.
(5) [Neizmireni doprinosi] (a) Država članica Unije koja kasni sa plaćanjem svojih doprinosa, u skladu sa podstavom (b) ne može koristiti svoje pravo glasa u Savetu ukoliko je iznos njenih zaostalih plaćanja jednak ili veći od iznosa njenog doprinosa za celu prethodnu godinu. Privremeno ukidanje prava glasa ne oslobađa tu državu članicu Unije od obaveza predviđenih ovom Konvencijom i ne lišava je bilo kog drugog prava koje iz nje proističe.
(b) Savet može dozvoliti napred navedenoj državi članici da nastavi da koristi svoje pravo glasa ukoliko Savet utvrdi da je kašnjenje u plaćanju rezultat izuzetnih i neizbežnih okolnosti.
(6) [Revizija računa] Reviziju računa Unije vrši jedna država članica Unije kako je to predviđeno u administrativnim i finansijskim propisima. Tu državu članicu Unije, uz njenu saglasnost, određuje Savet.
(7) [Doprinosi međuvladinih organizacija] Ugovorna strana koja je međuvladina organizacija nije obavezna da plaća doprinose. Ukoliko ipak odluči da plaća doprinose, primenjuju se odredbe iz stavova (1) do (4).
SPROVOĐENJE KONVENCIJE; DRUGI SPORAZUMI
(1) [Mere za sprovođenje] Svaka Ugovorna strana dužna je da usvoji sve mere neophodne za sprovođenje ove Konvencije, a posebno:
(i) da predvidi odgovarajuće pravne lekove za efikasno sprovođenje prava oplemenjivača
(ii) da održava nadležni organ kome je poveren zadatak dodeljivanja prava oplemenjivača ili da poveri taj zadatak nadležnom organu druge ugovorne strane;
(iii) da obezbedi obaveštavanje javnosti putem redovnog objavljivanja informacija o:
- zahtevima za zaštitu prava oplemenjivača, i
- predloženim i odobrenim imenima sorti.
(2) [Usaglašenost zakona] Podrazumeva se da, po deponovanju svojih instrumenata ratifikacije, prihvatanja, usvajanja ili pristupanja, zavisno od slučaja, svaka država ili međuvladina organizacija mora biti u poziciji da obezbedi sprovođenje odredbi ove Konvencije u skladu sa sopstvenom zakonskom regulativom.
Odnosi između ugovornih strana i država potpisnica ranijih Povelja
(1) [Odnosi između država potpisnica ove Konvencije] U odnosima između država potpisnica ove Konvencije ili bilo koje druge ranije Povelje, primenjuju se samo odredbe ove Konvencije.
(2) [Mogući odnosi sa državama koje nisu potpisnice ove Konvencije] Svaka država članica koja nije potpisnica ove Konvencije može da izjavi, u obaveštenju upućenom Generalnom sekretaru, da će u svojim odnosima sa svakom članicom Unije, koja je potpisnica samo ove Konvencije, primenjivati odredbe iz poslednje Povelje koju je potpisala. Po isteku roka od mesec dana, računajući od datuma takvog obaveštenja i sve dok Država članica Unije koja je dala takvu izjavu ne postane potpisnica ove Konvencije, ta članica Unije će primenjivati odredbe iz poslednje Povelje koju je potpisala, na svoje odnose sa svakom od članica Unije koje su potpisnice samo ove Konvencije. Članice Unije potpisnice samo ove Konvencije će primenjivati odredbe ove Konvencije u odnosu na članice Unije potpisnice ranijih Povelja.
Članice Unije zadržavaju pravo da između sebe sklapaju posebne sporazume o zaštiti sorti, pod uslovom da takvi sporazumi nisu u suprotnosti sa odredbama ove Konvencije.
ZAVRŠNE ODREDBE
Konvencija je otvorena za potpisivanje svim državama članicama Unije na dan njenog usvajanja. Ona ostaje otvorena za potpisivanje do 31. marta 1992.
Ratifikacija, prihvatanje ili usvajanje; pristupanje
(1) [Države i neke međuvladine organizacije] (a) Svaka Država članica može, kako je to predviđeno u ovom članu, pristupiti ovoj Konvenciji.
(b) Svaka međuvladina organizacija može, kako je to predviđeno u ovom članu, pristupiti ovoj Konvenciji ako:
(i) ima nadležnosti u pitanjima koja su regulisana ovom Konvencijom;
(ii) ima sopstvenu zakonsku regulativu kojom je predviđeno dodeljivanje i zaštita prava oplemenjivača, a koja je obavezujuća za sve njene države članice; i
(iii) je ovlašćena, saglasno svom internom pravilniku, da pristupi ovoj Konvenciji.
(2) [Instrumenti pristupanja] Država koja je potpisala ovu Konvenciju postaje članica ove Konvencije na osnovu deponovanja nekog instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili usvajanja ove Konvencije. Država koja nije potpisala ovu Konvenciju i svaka takva međuvladina organizacija postaje članica ove Konvencije polaganjem nekog instrumenta pristupanja ovoj Konvenciji. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja, usvajanja ili pristupanja se deponuju kod Generalnog sekretara.
(3) [Mišljenje Saveta] Svaka Država koja nije članica Unije ili svaka takva međuvladina organizacija će, pre deponovanja instrumenata pristupanja, zatražiti od Saveta mišljenje o usaglašenosti svog zakonodavstva sa odredbama ove Konvencije. Ukoliko je odluka koja sadrži mišljenje Saveta pozitivna, instrument pristupanja se može deponovati.
(1) [Princip] Saglasno odredbama iz stava (2) nije dozvoljeno bilo kakvo zadržavanje prava vezano za ovu Konvenciju.
(2) [Moguća izuzeća] (a) Bez obzira na odredbe iz člana 3(1), Država koja je, u vreme pristupanja ovoj Konvenciji, bila potpisnica Povelje iz 1978. i koja, kada je reč o sortama sa vegetativnim razmnožavanjem, obezbeđuje zaštitu na osnovu zaštite prava na industrijsku svojinu, a ne prava oplemenjivača, će imati pravo da nastavi sa takvom praksom i da ne primenjuje ovu Konvenciju na takve sorte.
(b) Država koja koristi napred navedeno pravo dužna je da o tome obavesti Generalnog sekretara u vreme deponovanja svog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, usvajanja ili pristupanja, zavisno od slučaja. Ta država može u bilo koje vreme povući napred navedeno obaveštenje.
Obaveštenja o zakonskoj regulativi i zaštićenim rodovima i vrstama; Informacije koje je potrebno objaviti
(1) [Prvo obaveštenje] Pri deponovanju svog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, usvajanja, ili pristupanja ovoj Konvenciji, zavisno od slučaja, svaka država ili međuvladina organizacija je obavezna da Generalnog sekretara obavesti o:
(i) svom zakonodavstvu kojim se uređuju prava oplemenjivača; i
(ii) listi biljnih rodova i vrsta na koje će se, na dan pristupanja ovoj Konvenciji, primenjivati odredbe ove Konvencije.
(2) [Obaveštenje o promenama] Svaka Ugovorna strana će odmah obavestiti Generalnog sekretara o:
(i) svakoj promeni u svom zakonodavstvu kojim se uređuju prava oplemenjivača; i
(ii) svakom proširivanju primene ove Konvencije na druge biljne rodove i vrste.
(3) [Objavljivanje informacija] Generalni sekretar će na osnovu obaveštenja primljenih od Ugovornih strana objaviti informacije o:
(i) zakonodavstvu kojim se uređuju prava oplemenjivača i svim izmenama tog zakonodavstva; i
(ii) listi biljnih rodova i vrsta predviđenoj u stavu (1)(ii), kao i o svim proširenjima iste predviđenim u stavu (2)(ii).
Stupanje na snagu; Zatvaranje ranijih Povelja
(1) [Prvo stupanje na snagu] Ova Konvencija stupa na snagu mesec dana nakon što pet država deponuje svoje instrumente ratifikacije, prihvatanja, usvajanja ili pristupanja, zavisno od slučaja, pod uslovom da su najmanje tri od napred navedenih instrumenata deponovana od strane država potpisnica Povelja iz 1961/1972 ili Povelje iz 1978.
(2) [Naredno stupanje na snagu] Svaka Država na koju se ne odnose odredbe iz stava (1) ili svaka međuvladina organizacija će postati članica ove Konvencije u roku od mesec dana računajući od dana kada je deponovala svoje instrumente ratifikacije, prihvatanja, usvajanja ili pristupanja, zavisno od slučaja.
(3) [Zatvaranje Povelje iz 1978] Nijedan instrument pristupanja Povelji iz 1978. ne može da bude deponovan nakon stupanja na snagu ove Konvencije u skladu sa stavom (1), međutim svaka država, koja se, shodno ustanovljenoj praksi Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, smatra zemljom u razvoju, može deponovati takav instrument do 31. decembra 1995. godine, a sve ostale države mogu da ga deponuju do 31. decembra 1993. godine, čak iako ova Konvencija stupi na snagu pre tog datuma.
(1) [Konferencija] Izmene i dopune Konvencije se mogu izvršiti putem konferencije članica Unije. Savet donosi odluke o sazivanju takve konferencije.
(2) [Kvorum i većina] Rad konferencije je punovažan samo ako su na njoj prisutni predstavnici najmanje polovine Država članica Unije. Za usvajanje bilo kakvih izmena i dopuna potrebna je tročetvrtinska većina glasova Država članica prisutnih na konferenciji.
(1) [Obaveštenja] Svaka Ugovorna strana može otkazati ovu Konvenciju obaveštenjem upućenom Generalnom sekretaru. Generalni sekretar ima obavezu da o prijemu takvog obaveštenja odmah obavesti sve članice Unije.
(2) [Ranije Povelje] Obaveštenje o otkazivanju ove Konvencije istovremeno predstavlja obaveštenje o otkazivanju svih drugih ranijih Povelja kojima je Ugovorna strana koja otkazuje ovu Konvenciju pristupila.
(3) [Dan stupanja na snagu] Otkazivanje stupa na snagu na kraju kalendarske godine koja sledi godini u kojoj je Generalni sekretar primio obaveštenje.
(4) [Stečena prava] Otkazivanje neće imati uticaja na bilo koje pravo stečeno za određenu sortu na osnovu ove Konvencije ili bilo koje druge Povelje potpisane pre datuma stupanja na snagu otkazivanja.
Ova Konvencija neće ograničiti postojeća prava oplemenjivača stečena u skladu sa zakonima Ugovornih strana, ili po osnovu neke ranije Povelje ili po osnovu bilo kakvog drugog sporazuma sklopljenog između članica Unije.
Originalni i zvanični tekstovi Konvencije
(1) [Original] Ova Konvencija se potpisuje u jednom originalnom primerku na engleskom, francuskom i nemačkom jeziku, pri čemu u slučaju nesaglasnosti sa prevodima na druge jezike, prednost ima verzija na francuskom jeziku. Original se deponuje kod Generalnog sekretara.
(2) [Zvanični tekstovi] Na osnovu konsultacija sa vladama zainteresovanih zemalja Generalni sekretar utvrđuje zvanične tekstove ove Konvencije na arapskom, holandskom, italijanskom, japanskom i španskom jeziku, kao i na ostalim jezicima koje Savet odredi.
(1) [Dostava kopija] Generalni sekretar je obavezan da dostavi overene kopije ove Konvencije svim državama i međuvladinim organizacijama koje su bile zastupljene na Diplomatskoj konferenciji koja je usvojila ovu Konvenciju, a na zahtev, takođe i svim drugim državama i međuvladinim organizacijama.
(2) [Registracija] Generalni sekretar će registrovati ovu Konvenciju pri Sekretarijatu Ujedinjenih nacija.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".