UREDBA

O KORIŠĆENJU PODSTICAJNIH SREDSTAVA ZA PODIZANJE PROIZVODNIH ZASADA VOĆAKA, VINOVE LOZE I HMELJA ZA 2010. GODINU

("Sl. glasnik RS", br. 24/2010)

Član 1

Ovom uredbom uređuju se uslovi i način korišćenja podsticajnih sredstava za podizanje proizvodnih zasada voćaka (osim jagode) i proizvodnih zasada sa naslonom vinove loze i hmelja (u daljem tekstu: proizvodni zasadi) za 2010. godinu (u daljem tekstu: podsticajna sredstva).

Podsticajna sredstva se koriste za nadoknadu troškova kupovine sadnica voćaka, vinove loze i hmelja i za nadoknadu troškova nabavke naslona (kolje, stubovi, žica, ankeri i drugo) kod zasada vinove loze i hmelja, a kod gustih zasada vinove loze sorte Prokupac podsticajna sredstva se koriste za nadoknadu troškova kupovine sadnica i nabavku kolja.

Pravo na podsticajna sredstava, po osnovu ove uredbe, podnosilac zahteva može da ostvari jednom u toku godine na osnovu zahteva koji može da se podnese za proizvodne zasade različite po vrstama, sortama ili klonovima koji su upisani u Registar sorti voćaka, vinove loze, hmelja i podloga.

Član 2

Pravo na korišćenje podsticajnih sredstava za proizvodne zasade imaju:

1) fizička lica - nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstva;

2) preduzetnici;

3) privredna društva;

4) zemljoradničke zadruge;

5) druga pravna lica.

Lica iz stava 1. tačka 1) ovog člana koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava (u daljem tekstu: Registar) u skladu sa Pravilnikom o načinu i uslovima upisa i vođenja Registra poljoprivrednih gazdinstava, obrascima zahteva za upis i obnovu registracije i priloga, dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev, načinu čuvanja podataka, kao i o uslovima za pasivni status poljoprivrednog gazdinstva ("Službeni glasnik RS", br. 111/09 i 21/10 - u daljem tekstu: Pravilnik), imaju pravo na korišćenje podsticajnih sredstava ako imaju utvrđeno svojstvo osiguranika poljoprivrednika kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (u daljem tekstu: Fond), ako su do 30. aprila 2010. godine izmirila glavni dug po osnovu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje u visini obaveza za 2009. godinu i ako su izmirila dospele preuzete obaveze po osnovu propisa kojima se uređuju mere za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, pravo na korišćenje podsticajnih sredstava imaju fizička lica - nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava kojima je utvrđeno svojstvo osiguranika poljoprivrednika kod Fonda od 2010. godine.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, pravo na korišćenje podsticajnih sredstava imaju fizička lica - nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstva koja nemaju utvrđeno svojstvo osiguranika kod Fonda ako podsticajna sredstva koriste za proizvodne zasade površine do jedan hektar.

Lica iz stava 1. tač. 2), 3) i 4) ovog člana koja su kao poljoprivredna gazdinstva upisana u Registar u skladu sa Pravilnikom i registrovana u Registar privrednih subjekata imaju pravo na korišćenje podsticajnih sredstava ako su:

1) kao proizvođači rakije i drugih alkoholnih pića upisana u Registar proizvođača rakije i drugih alkoholnih pića u skladu sa Zakonom o rakiji i drugim alkoholnim pićima ("Službeni glasnik RS", broj 41/09) ili su kao proizvođači vina upisana u Vinarski registar u skladu sa Zakonom o vinu ("Službeni glasnik RS", broj 41/09) ili ako im je na dan 31. decembra 2009. godine i nadalje pretežna delatnost gajenje voća - za zahteve koji se odnose na proizvodne zasade voćaka, odnosno gajenje grožđa - za zahteve koji se odnose na proizvodne zasade vinove loze;

2) izmirila dospele preuzete obaveze po osnovu propisa kojima se uređuju mere za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje;

3) izmirila propisane dospele poreze i druge javne dažbine za 2009. godinu.

Lica iz stava 1. tačka 5) ovog člana koja su kao poljoprivredna gazdinstva upisana u Registar u skladu sa Pravilnikom i registrovana u drugi odgovarajući registar u skladu sa zakonom (naučnoistraživačke organizacije, škole, zadužbine, manastiri, crkve i druge organizacije) imaju pravo na korišćenje podsticajnih sredstava ako ispunjavaju uslove iz stava 5. tač. 2) i 3) ovog člana.

Lica iz stava 1. ovog člana imaju pravo na korišćenje podsticajnih sredstava za proizvodne zasade podignute u jesen 2009. godine i u proleće 2010. godine.

Izuzetno od stava 7. ovog člana, pravo na korišćenje podsticajnih sredstava za proizvodne zasade podignute u proleće 2009. godine imaju lica iz stava 1. ovog člana, koja nisu ostvarila podsticajna sredstva u skladu sa Uredbom o korišćenju podsticajnih sredstava za podizanje proizvodnih i matičnih zasada voća, vinove loze i hmelja za 2009. godinu ("Službeni glasnik RS", br. 17/09, 37/09 i 94/09) zato što su kasnila sa otplatom kredita, pa je poljoprivredno gazdinstvo zbog toga bilo u pasivnom statusu u toku 2009. godine.

Član 3

Lica iz člana 2. stav 1. ove uredbe imaju pravo na podsticajna sredstva za proizvodne zasade ako:

1) su katastarske parcele na kojima su podignuti proizvodni zasadi u vlasništvu podnosioca zahteva ili su u zakupu od strane podnosioca zahteva najmanje do kraja 2030. godine za proizvodne zasade vinove loze, odnosno najmanje do kraja 2020. godine za proizvodne zasade voćaka i hmelja;

2) nisu zaključila ugovor o zakupu sa pravnim licem kao zakupodavcem, osim ako su ugovor o zakupu zemljišta zaključila sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) za period najmanje do kraja 2020. godine i na tom zemljištu podigla proizvodne zasade voćaka i hmelja ili ako su ugovor o zakupu zaključila sa Ministarstvom za period najmanje do kraja 2030. godine i na tom zemljištu podigla proizvodne zasade vinove loze, kao i ako imaju saglasnost Ministarstva o investicionom ulaganju za podizanje višegodišnjih zasada;

3) su sa Ministarstvom pre 10. juna 2009. godine zaključila ugovor o zakupu zemljišta za period najmanje do kraja 2020. godine i na tom zemljištu podigla proizvodne zasade vinove loze i ako imaju saglasnost Ministarstva o investicionom ulaganju za podizanje višegodišnjih zasada;

4) zemljište na kome su podignuti proizvodni zasadi nije pod bilo kakvim teretom (hipoteka, plodouživanje i drugo);

5) po nekom drugom osnovu ne koriste bespovratna podsticajna sredstava za podizanje istih proizvodnih zasada;

6) je pre podizanja zasada na katastarskim parcelama izvršena osnovna hemijska analiza zemljišta sa preporukom đubrenja za odgovarajuću voćnu vrstu, vinovu lozu, odnosno hmelj i ako je dokument o izvršenoj osnovnoj hemijskoj analizi zemljišta sa preporukom izdat u periodu od 30. aprila 2008. godine do 30. aprila 2010. godine;

7) su izvršila rigolovanje (duboka obrada), odnosno podrivanje zemljišta u toku 2008, 2009. ili do kraja marta 2010. godine na katastarskim parcelama na kojima su podignuti proizvodni zasadi sa minimalnom dubinom od 0,6 m (osim na peskovitom zemljištu gde nije potrebno rigolovanje, odnosno podrivanje), odnosno sa minimalnom dubinom obrade zemljišta od 0,3 m za proizvodne zasade jagodastih vrsta voćaka.

Član 4

Podnosioci zahteva ostvaruju pravo na podsticajna sredstva za proizvodne zasade ako su podigli zasade na površini od najmanje 0,3 ha za jagodaste vrste voćaka, vinovu lozu i hmelj, odnosno najmanje 0,5 ha za jabučaste, koštičave i jezgraste vrste voćaka.

Ukupan iznos podsticajnih sredstava, po podnosiocu zahteva, utvrđuje se za sve proizvodne zasade podignute na zemljištu površine do 10 ha.

Proizvodni zasadi vinove loze moraju da budu podignuti u rejoniranim vinogradarskim geografskim proizvodnim područjima za gajenje vinove loze, a zasadi sa vinskim sortama moraju da budu namenjeni proizvodnji kvalitetnog vina sa geografskim poreklom, odnosno regionalnog vina za interspecijes hibride.

Član 5

Podsticajna sredstva za proizvodne zasade jabučastih, koštičavih i jezgrastih vrsta voćaka, vinove loze i hmelja dodeljuju se na osnovu gustine sadnje zasada, broja primljenih sadnica po hektaru i kategorije sadnica, odnosno da li se radi o standardnim i standardnim SA sadnicama (u daljem tekstu: standardne sadnice) ili sertifikovanim sadnicama, a isplaćuju se na osnovu cene sadnica iz računa do iznosa po sadnici utvrđenih u članu 6. ove uredbe.

Član 6

Za proizvodni zasad:

1) jabuke na vegetativnoj podlozi potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 1.600 do 4.500 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 50 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 150 dinara;

2) jabuke na generativnoj podlozi potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 400 do 1.000 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 50 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 150 dinara;

3) kruške na vegetativnoj podlozi bez posrednika potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 1.250 do 4.500 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 100 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 200 dinara;

4) kruške na vegetativnoj podlozi sa posrednikom potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 1.250 do 4.500 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 130 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 280 dinara;

5) kruške na generativnoj podlozi potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 800 do 1.600 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 80 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 200 dinara;

6) dunje potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 600 do 1.200 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 80 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 200 dinara;

7) mušmule potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 600 do 1.200 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 80 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 200 dinara;

8) šljive na vegetativnoj podlozi potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 1.200 do 2.500 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 80 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 240 dinara;

9) šljive na generativnoj podlozi potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 400 do 1.200 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 70 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 210 dinara;

10) breskve potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 800 do 1.600 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 100 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 220 dinara;

11) nektarine potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 800 do 1.600 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 100 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 220 dinara;

12) kajsije bez posrednika potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 400 do 800 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 80 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 200 dinara;

13) kajsije sa posrednikom potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 400 do 800 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 150 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 300 dinara;

14) trešnje na vegetativnoj podlozi potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 800 do 2.500 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 100 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 240 dinara;

15) trešnje na generativnoj podlozi potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 400 do 1.000 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 80 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 200 dinara;

16) višnje na vegetativnoj podlozi potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 800 do 2.500 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 80 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 200 dinara;

17) oblačinske višnje potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 800 do 2.500 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 50 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 100 dinara;

18) višnje na generativnoj podlozi potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 600 do 1.100 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 80 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 200 dinara;

19) oraha na generativnoj podlozi potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 90 do 160 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 1.000 dinara;

20) leske na generativnoj podlozi potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 400 do 1.250 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 700 dinara;

21) izdanačke leske na sopstvenoj podlozi potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 400 do 1.250 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 150 dinara;

22) badema potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 800 do 1.600 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 120 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 200 dinara;

23) ostalih drvenastih vrsta voćaka potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 400 do 1.000 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 80 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 200 dinara;

24) vinove loze potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 3.000 do 4.500 sadnica po hektaru za stone sorte, odnosno od 4.000 do 5.500 sadnica po hektaru za vinske sorte, s tim da se za standardnu sadnicu domaćeg i stranog porekla isplaćuje do 35 dinara, za sertifikovanu sadnicu domaćeg porekla do 100 dinara, a za sertifikovanu sadnicu stranog porekla do 120 dinara;

25) vinove loze sa sortom Prokupac sa tradicionalnim načinom gajenja potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 7.000 do 10.000 sadnica, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 35 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 120 dinara;

26) hmelja potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 5.000 do 7.000 sadnica, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 35 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 100 dinara.

Član 7

Podsticajna sredstva za proizvodne zasade jagodastih vrsta voćaka dodeljuju se na osnovu gustine sadnje zasada i kategorije sadnica, a isplaćuju po hektaru zasađene površine, u fiksnom iznosu utvrđenom u članu 8. ove uredbe.

Član 8

Za proizvodni zasad:

1) maline sa remontantnim sortama potrebno je da gustina sadnje bude od 6.500 do 8.000 sadnica po hektaru, s tim da se za zasade podignute sa standardnim sadnicama isplaćuje iznos od 80.000 din./ha, a za zasade podignute sa sertifikovanim sadnicama iznos od 250.000 din./ha;

2) maline sa jednorodnim sortama potrebno je da gustina sadnje bude od 10.000 do 18.000 sadnica po hektaru, s tim da se za zasade podignute sa standardnim sadnicama isplaćuje iznos od 70.000 din./ha, a za zasade podignute sa sertifikovanim sadnicama iznos od 240.000 din./ha;

3) kupine potrebno je da gustina sadnje bude od 2.000 do 3.500 sadnica po hektaru, s tim da se za zasade podignute sa standardnim sadnicama isplaćuje iznos od 80.000 din./ha, a za zasade podignute sa sertifikovanim sadnicama iznos od 250.000 din./ha;

4) ribizle potrebno je da gustina sadnje bude od 1.600 do 3.500 sadnica po hektaru, s tim da se za zasade podignute sa standardnim sadnicama isplaćuje iznos od 100.000 din./ha, a za zasade podignute sa sertifikovanim sadnicama iznos od 300.000 din./ha;

5) ogrozda potrebno je da gustina sadnje bude od 1.600 do 3.500 sadnica po hektaru, s tim da se za zasade podignute sa standardnim sadnicama isplaćuje iznos od 100.000 din./ha, a za zasade podignute sa sertifikovanim sadnicama iznos od 300.000 din./ha;

6) borovnice potrebno je da gustina sadnje bude od 2.000 do 3.500 sadnica po hektaru, s tim da se za zasade podignute sa standardnim sadnicama isplaćuje iznos od 800.000 din./ha;

7) brusnice potrebno je da gustina sadnje bude od 20.000 do 30.000 sadnica po hektaru, s tim da se za zasade podignute sa standardnim sadnicama isplaćuje iznos od 1.000.000 din./ha;

8) ostalih jagodastih vrsta voćaka potrebno je da gustina sadnje bude od 1.600 do 3.500 sadnica po hektaru, s tim da se za zasade podignute sa standardnim sadnicama isplaćuje iznos od 80.000 din./ha, a za zasade podignute sa sertifikovanim sadnicama iznos od 240.000 din./ha.

Član 9

Podsticajna sredstava mogu biti dodeljena samo ako gustina sadnje, odnosno broj sadnica po hektaru proizvodnog zasada nije veći od 10% niti je taj broj manji od broja sadnica određenog u čl. 6. i 8. ove uredbe.

Član 10

Podsticajna sredstva za proizvodne zasade vinove loze utvrđena u skladu sa ovom uredbom uvećavaju se zbog nadoknade troškova nabavke naslona za:

1) iznos od 450.000 dinara po hektaru, ako se radi o stonim i drugim sortama, sa gustinom sadnje od 3.000 do 4.500 sadnica po hektaru ili o vinskim sortama sa gustinom sadnje od 4.000 do 4.500 sadnica po hektaru;

2) iznos od 500.000 dinara po hektaru, ako se radi o vinskim sortama, sa gustinom sadnje od 4.501 do 5.000 sadnica po hektaru;

3) iznos od 550.000 dinara po hektaru, ako se radi o vinskim sortama, sa gustinom sadnje od 5.001 do 5.500 sadnica po hektaru;

4) iznos od 50.000 dinara po hektaru, ako se radi o sorti Prokupac, sa gustinom sadnje od 7.000 do 10.000 sadnica po hektaru.

Podsticajna sredstva za proizvodne zasade hmelja utvrđena u skladu sa ovom uredbom uvećavaju se zbog nadoknade troškova postavljanja naslona za iznos od 450.000 dinara po hektaru.

Član 11

Za zasade vinove loze sa srpskim autohtonim i regionalnim sortama: Prokupac, Vranac, Crna Tamjanika, Frankovka, Portugizer, Skadarka, Bagrina, Smederevka, Tamjanika, Kreaca, Slankamanka i Ružica, kao i za zasade sa domaćim stvorenim sortama vinove loze isplaćuje se iznos podsticajnih sredstava utvrđen u skladu sa ovom uredbom uvećan za iznos od 50.000 dinara po hektaru.

Član 12

Podnosioci zahteva imaju pravo na korišćenje podsticajnih sredstava za podizanje proizvodnih zasada ako je primljeno najmanje 90% zasađenih sadnica računajući od ukupnog broja posađenih sadnica, ako je broj sadnica po hektaru posle prvog inspekcijskog pregleda u granicama propisanim ovom uredbom, ako su sadnice zdravstveno i sortno ispravne i ako je kod zasada vinove loze u prvoj godini postavljeno kolje, a u drugoj godini postavljen ostali naslon (osim kod gustih zasada sa sortom Prokupac), a kod zasada hmelja u drugoj godini postavljen naslon.

Član 13

Zahtev za korišćenje podsticajnih sredstava podnosi se Ministarstvu na adresu: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za agrarna plaćanja, Hajduk Veljkova 4-6, 15000 Šabac, do 31. maja 2010. godine.

Zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se na Obrascu - Zahtev za korišćenje podsticajnih sredstava za podizanje proizvodnih zasada za 2010. godinu, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana, prilažu se originali ili overene fotokopije dokumenata koji moraju da budu izdati pre podnošenja zahteva i naslovljeni na podnosioca zahteva i to:

2) račun za troškove rigolovanja zemljišta koje je izvršeno u toku 2008, 2009. ili 2010. godine na katastarskim parcelama na kojima su podignuti proizvodni zasadi, izdat u skladu sa zakonom ili overena izjava da je rigolovanje izvršeno u toku 2008, 2009. ili 2010. godine u skladu sa uslovima propisanim ovom uredbom;

3) fiskalni isečak i gotovinski račun ili fiskalni isečak sa naznačenim odloženim plaćanjem i račun ili račun kojim fizičko lice - nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje se opredelilo za obavezu plaćanja poreza na dodatu vrednost u skladu sa članom 34. stav 5. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Službeni glasnik RS", br. 84/04, 86/04, 61/05 i 61/07) dokazuje da je kupilo sadnice, kao i otpremnica;

4) račun kojim lica iz člana 2. stav 1. tač. 2), 3), 4) i 5) ove uredbe dokazuju da su kupila sadnice, izdat u skladu sa zakonom, kao i otpremnica (za domaće sadnice) ili jedinstvena carinska deklaracija (za uvozne sadnice);

5) rešenje o upisu u Vinarski registar - za podnosioce zahteva koji su proizvođači vina, odnosno rešenje o upisu u Registar proizvođača rakije i drugih alkoholnih pića - za podnosioce zahteva koji su proizvođači rakije;

6) izvod iz Registra privrednih subjekata, ne stariji od šest meseci - za podnosioce zahteva čija je pretežna delatnost gajenje voća, odnosno gajenje grožđa;

7) kopija plana u razmeri 1:2.500 i izvod iz katastra nepokretnosti sa podacima o vlasništvu, teretima i ograničenjima (prepis lista nepokretnosti, ako je uspostavljen novi operat, odnosno prepis posedovnog lista, ako nije uspostavljen novi operat), odnosno izvod iz zemljišnih knjiga (gde nije uspostavljen katastar nepokretnosti), za sve katastarske parcele koje su predmet zahteva;

8) potvrda od nadležne organizacione jedinice Poreske uprave, da je lice iz člana 2. stav 1. tačka 1) ove uredbe poljoprivredni osiguranik i da je izmirilo glavni dug po osnovu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje u visini obaveza za 2009. godinu;

9) uverenje od nadležne organizacione jedinice Poreske uprave o izmirenim dospelim porezima i drugim javnim dažbinama za 2009. godinu, za lica iz člana 2. tač. 2), 3), 4) i 5) ove uredbe;

10) izjava podnosioca zahteva overena u sudu ili opštini da po nekom drugom osnovu ne koristi bespovratna podsticajna sredstva za podizanje istih proizvodnih zasada;

11) investiciona saglasnost Ministarstva za podizanje višegodišnjih zasada na zakupljenom državnom zemljištu.

Korisnici sredstava koji su podigli proizvodni zasad vinove loze i hmelja u 2011. godini pri drugoj inspekcijskoj kontroli zasada dostavljaju račune za kupljeni naslon (kolje, stubove, žicu, ankere i drugo) ili izjavu overenu u sudu ili opštini da su kolje i stubove sami napravili.

Sva dokumenta na stranom jeziku moraju da budu prevedena na srpski jezik kod ovlašćenog sudskog tumača.

Ministarstvo sprovodi postupak utvrđivanja ispunjenosti uslova za ostvarivanje prava po osnovu ove uredbe, odnosno pribavlja dokaze o ispravnosti i verodostojnosti priloženih računa i ostale dokumentacije kod nadležnih organa.

Ministarstvo posle sprovedenog postupka utvrđivanja ispunjenosti uslova i upoređivanja podataka iz zahteva, priložene dokumentacije, podataka o prijavljenim površinama pod odgovarajućim vrstama voćaka, vinovom lozom i hmeljom iz Registra, utvrđuje ispunjenost uslova propisanih ovom uredbom u saradnji sa nadležnim organima, potvrđuje istovetnost podataka i šalje zahtev sa priloženom dokumentacijom inspektorima.

Član 14

Inspektor je dužan da u toku 2010. godine izvrši prvu kontrolu proizvodnih zasada i sačini zapisnik o izvršenom pregledu proizvodnih zasada, a za proizvodne zasade vinove loze i hmelja dostavi uputstvo o podizanju naslona.

Inspektor je dužan da posle podizanja naslona kod vinove loze i hmelja u toku 2011. godine izvrši drugu kontrolu zasada, izvrši uvid u to da li je naslon postavljen u skladu sa uputstvom iz stava 1. ovog člana, preuzme račune, odnosno izjavu od lica iz člana 2. stav 1. ove uredbe da su postavljeni naslon (kolje i stubove) sami napravili i sačini zapisnik o izvršenom pregledu.

Inspektor je dužan da vrši periodičnu kontrolu proizvodnih zasada u skladu sa ugovorom iz člana 15. ove uredbe, kao i završnu kontrolu pre isteka ugovora u cilju provere ispunjavanja ugovornih obaveza i vraćanja sredstva garancije korisniku sredstava.

Zapisnike o prvoj, drugoj, periodičnim kontrolama i završnoj kontroli, inspektor dostavlja Ministarstvu.

Član 15

Lica iz člana 2. stav 1. ove uredbe (u daljem tekstu: korisnici sredstava) nakon prve inspekcijske kontrole sa Ministarstvom zaključuju ugovor kojim se, između ostalog, utvrđuje obaveza sprovođenja mera nege, održavanja i zaštite proizvodnih zasada, ograničavanja prinosa grožđa i učešća u sistemu geografskog porekla za zasade vinove loze sa vinskim sortama na period do kraja 2020. godine, kao i postavljanja naslona za zasade vinove loze i hmelja do 30. juna 2011. godine.

Član 16

Po prijemu zahteva iz člana 13. ove uredbe, zapisnika o izvršenim pregledima proizvodnih zasada iz člana 14. ove uredbe i nakon zaključivanja ugovora iz člana 15. ove uredbe, kao i davanja garancije iz člana 18. ove uredbe, Ministarstvo isplaćuje iznos podsticajnih sredstava na namenski račun korisnika sredstava.

Podsticajna sredstva za proizvodne zasade voćaka isplaćuju se u dve jednake rate tako što se prva isplaćuje posle prve inspekcijske kontrole, a druga u drugoj vegetativnoj godini.

Podsticajna sredstva za proizvodne zasade vinove loze i hmelja isplaćuju se u dve rate tako što se prva isplaćuje posle prve inspekcijske kontrole za nadoknadu troškova kupovine sadnica zajedno sa iznosom od 50.000 dinara po hektaru za zasade iz člana 11. ove uredbe, a druga posle druge inspekcijske kontrole, za nadoknadu troškova za postavljanje naslona.

Član 17

Podsticajna sredstva za proizvodne zasade isplaćuju se po redosledu podnošenja zahteva do iznosa utvrđenog posebnim aktom koji je donela Vlada.

Član 18

Korisnici sredstva koji su ostvarili pravo na podsticajna sredstva u iznosu do 2.500.000 dinara obezbeđuju garanciju za sprovođenje ugovora, davanjem blanko solo menice sa meničnom izjavom.

Korisnici sredstava koji su ostvarili pravo na podsticajna sredstva u iznosu većem od 2.500.000 dinara obezbeđuju garanciju za sprovođenje ugovora davanjem zemljišta na kome su podignuti proizvodni zasadi pod hipoteku u periodu važenja ugovora.

Ako korisnik sredstava ne može da obezbedi garanciju za sprovođenje ugovora iz stava 2. ovog člana, garanciju obezbeđuje davanjem hipoteke na drugoj nepokretnosti, avalirane menice, odnosno bankarske garancije u odnosu 1:1,1 od iznosa podsticajnih sredstava na koja je ostvario pravo i to na period od pet godina od dana zaključivanja ugovora.

Član 19

U slučaju dostavljanja, odnosno utvrđivanja netačnih podataka iz člana 13. ove uredbe, korisnik sredstava gubi status aktivnog poljoprivrednog gazdinstva i stiče status pasivnog poljoprivrednog gazdinstva u skladu sa zakonom, uz obavezu vraćanja primljenog iznosa podsticajnih sredstava za koji se obračunava zakonska zatezna kamata.

Član 20

Sprovođenje ove uredbe nadzire Ministarstvo.

Član 21

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Obrazac

Republika Srbija
MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE
Uprava za agrarna plaćanja
Hajduk Veljkova 4-6, 15000 Šabac

ZAHTEV
ZA KORIŠĆENJE PODSTICAJNIH SREDSTAVA ZA PODIZANJE PROIZVODNIH ZASADA VOĆA I VINOVE LOZE ZA 2010. GODINU

DATUM PRIJEMA: ___________________

BROJ PREDMETA: __________________
PRIMEDBE:
__________________________________

I - OPŠTI PODACI

NAZIV / IME I PREZIME PODNOSIOCA ZAHTEVA

JMBG

|_|_|_|_|_|_|_|_|_|_|_|_|_|

ADRESA, OKRUG

|_|_|_|_|_|_|_|_|

BR. TELEFONA

BROJ POLJOPRIVREDNOG
GAZDINSTVA

|_|_|_|_|_|_|_|_|_|_|_|_|

Jesenja sadnja 2009		Prolećna sadnja 2010
Prolećna sadnja 2009

II - PODACI O PROIZVODNOM ZASADU

Redni broj

VOĆNA VRSTA

VINOVA LOZA

HMELJ

(navesti)

Površina zasada/vinogradarske parcele
(površina zasada sa površinom polovine međurednog rastojanja)
(ha)

Broj sadnica na zasađenoj površini
(kom)

Razmak sadnje
(m)

Sorta(e) /
klon(ovi)

Podloga(e)

Katastarska opština gde je podignut zasad

Broj (brojevi) katastarske (katastarstarskih) parcela na kojoj (kojima) je podignut zasad - po sortama
(ukoliko je veliki broj katastarskih parcela, priložiti brojeve u prilogu)

Kategorija sadnica

Naziv regiona, rejona, vinogorja i potesa

(kod vinove loze)

Broj i datum računa
(za kupljene sadnice i za rigolovanje ako se prilaže račun)

Između redova

u redu

Naziv

Broj sadnica

III - PODACI ZA ISPLATU PODSTICAJNIH SREDSTAVA

Troškovi za podsticanje		Brojevi i datumi računa	Brojevi i datumi računa	Iznos (bez obračunatog PDV-a)
1	Troškovi rigolovanja
2	Troškovi kupovine sadnica
3	Da li će se postavljati naslon	Da Ne	4. Autohtone i stvorene sorte vin. loze	Da Ne


datum i mesto podnošenja zahteva	M.P.	ime i prezime (napisati štampanim slovima)

		potpis podnosioca zahteva

Uz zahtev se prilažu originali ili overene fotokopije dole navedenih dokumenta naslovljena na podnosioca zahteva.

Sva dokumenta moraju biti izdata pre datuma podnošenja zahteva. Sva dokumenta na stranom jeziku trebaju da budu prevedena na srpski jezik kod ovlašćenog sudskog tumača, a sve fotokopije dokumenata overene u opštini ili sudu

1) hemijska analiza zemljišta, sa katastarskih parcela na kojima su podignuti proizvodni zasadi, sa preporukom đubrenja za odgovarajuću vrstu voćaka, vinovu lozu, odnosno hmelj, s tim da se jedna analiza zemljišta može odnositi na zemljište sa svih katastarskih parcela, ako su katastarske parcele na kojima su podignuti proizvodni zasadi grupisane na istom potezu;
2) račun za troškove rigolovanja zemljišta koje je izvršeno u toku 2008, 2009. ili 2010. godine na katastarskim parcelama na kojima su podignuti proizvodni zasadi, izdat u skladu sa zakonom ili overena izjava da je rigolovanje izvršeno u toku 2008, 2009. ili 2010. godine u skladu sa uslovima propisanim ovom uredbom;
3) fiskalni isečak i gotovinski račun ili fiskalni isečak sa naznačenim odloženim plaćanjem i račun ili račun kojim fizičko lice - nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje se opredelilo za obavezu plaćanja poreza na dodatu vrednost u skladu sa članom 34. stav 5. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Službeni glasnik RS", br. 84/04, 86/04, 61/05 i 61/07) dokazuje da je kupilo sadnice, kao i otpremnica;
4) račun kojim lica iz člana 2. stav 1. tač. 2), 3), 4) i 5) ove uredbe se dokazuju da su kupila sadnice, izdat u skladu sa zakonom, kao i otpremnica (za domaće sadnice) ili jedinstvena carinska deklaracija (za uvozne sadnice);
5) rešenje o upisu u Vinarski registar, za podnosioce zahteva koji su proizvođači vina, odnosno rešenje o upisu u Registar proizvođača rakije i drugih alkoholnih pića, za podnosioce zahteva koji su proizvođači rakije;
6) izvod iz Registra privrednih subjekata, ne stariji od šest meseci - za podnosioce zahteva čija je pretežna delatnost gajenje voća, odnosno gajenje grožđa;
7) kopija plana u razmeri 1:2.500 i izvod iz katastra nepokretnosti sa podacima o vlasništvu, teretima i ograničenjima (prepis lista nepokretnosti, ako je uspostavljen novi operat, odnosno prepis posedovnog lista, ako nije uspostavljen novi operat), odnosno izvod iz zemljišnih knjiga (gde nije uspostavljen katastar nepokretnosti), za sve katastarske parcele koje su predmet zahteva;
8) potvrda od nadležne organizacione jedinice Poreske uprave, da je lice iz člana 2. stav 1. tačka 1) ove uredbe poljoprivredni osiguranik i da je izmirio glavni dug po osnovu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje u visini obaveza za 2009. godinu;
9) uverenje od nadležne organizacione jedinice Poreske uprave o izmirenim dospelim porezima i drugim javnim dažbinama za 2009. godinu, za lica iz člana 2. tač. 2), 3), 4) i 5) ove uredbe;
10) izjava podnosioca zahteva overena u sudu ili opštini da za proizvodni zasad koji je predmet ove uredbe ne koristi po nekom drugom osnovu ne koristi bezpovratna podsticajna sredstva za podizanje istih proizvodnih zasada;
11) investiciona saglasnost Ministarstva za podizanje višegodišnjih zasada na zakupljenom državnom zemljištu.

Korisnici sredstava koji su podigli proizvodni zasad vinove loze i hmelja, u 2011. godini pri drugoj inspekcijskoj kontroli zasada dostavljaju račune za kupljeni naslon (kolje, stubove, žicu, ankere i drugo) ili izjavu overenu u sudu ili opštini da su kolje i stubove sami napravili.