Prethodni

9.2.2. Oblasti investiranja u prenosni sistem

Postojeća mreža obezbeđuje normalno napajanje potrošača i pri velikom broju radnih režima sa kvarovima u prenosnoj mreži, ali postoje problemi koji su posledica oštećenja i nedostatka investiranja u periodu 1990 - 2000. godine. Veći broj investicionih projekata je već započet u cilju rehabilitacije i unapređenja mreže, a jedan broj projekata je realizovan u prethodnom periodu, sa već uočenim značajnim pozitivnim efektima na rad sistema. Uz prenosnu mrežu, druga najvažnija oblast investiranja obuhvata računarske i telekomunikacione sisteme za upravljanje sistemom i administraciju tržišta električne energije. Pet međusobno povezanih IT sistema su nabavljeni i instalirani. NJihova ukupna vrednost iznosi oko 15 miliona EUR. Kako su u pitanju osetljivi sistemi koji zahtevaju redovno održavanje i unapređivanje, što se mora ugovoriti sa isporučiocima opreme, jasno je da se u te svrhe moraju izdvojiti značajna sredstva. Takođe, planirane su i određene investicije u telekomunikacioni sistem. Konačno, oblast preostalih značajnih investicija uključuje računare i ostalo (računovodstveni sistemi itd.). Ove investicije su planirane u funkciji broja radnika. Ove tri oblasti (prenosni sistem, IT i telekomunikacije i ostale investicije) čine osnove investicionog i razvojnog plana prenosnog sistema. U pogledu tekućih potreba, većina (oko 90%) identifikovanih kapitalnih investicija namenjena je za prenosni sistem.

9.2.2.1. Prenosni sistem

Za rehabilitaciju i proširenje prenosne mreže razvijen je sveobuhvatan i ambiciozan investicioni plan. Na slici 9.1. prikazane su planirane investicije u narednom periodu (2009 - 2012. godina), sa uvaženim izmenama i dopunama programa ostvarivanja strategije razvoja za prenosni sistem prema prioritetnim nivoima.

Slika 9.1. Planirane investicije za prenosni sistem prema prioritetnim nivoima (2009 - 2012)

Ovaj plan predviđa nastavak aktivnosti na održavanju i unapređenju postojećih i izgradnju novih kapaciteta, kao i interkonektivnih veza u cilju rasterećenja mreže i budućih regionalnih razmena. Od u programu ostvarivanja strategije identifikovanih 197 miliona EUR prioritetnih kapitalnih investicija u prenosnoj mreži, realizovani su projekti u ukupnoj vrednosti od 68 miliona EUR. Oni su realizovani najvećim delom kroz EBRD i EIB kreditne programe. Donacija, koju je obezbedio EAR, od 22 miliona evra je raspoređena na izgradnju dalekovoda od Niša do makedonske granice.

U pogledu tipa investicionih projekata, veći deo ukupnog plana odnosi se na izgradnju novih kapaciteta, praćenu rehabilitacijom i unapređenjem postojeće mreže. Analiza tipova investicija u prenosnu mrežu za početni period ostvarivanja strategije razvoja prenosne mreže prikazana je na slici 9.2.

Slika 9.2. Analiza tipova investicija u prenosnu mrežu

Veći deo investicionih projekata koncentrisan je na visokonaponski prenosni nivo (400 kV). Od ukupno planiranih kapitalnih investicija u prenosnu mrežu 67% je namenjeno za 400 kV infrastrukturu, dok je oko 12% namenjeno za 220 kV naponski nivo i 21% za 110 kV naponski nivo (koji je povezan sa realizacijom planova razvoja 110 kV po distributivnim kompanijama, odnosno priključenjem novih TS 110/x kV na prenosni sistem).

9.2.2.2. IT i telekomunikacije

Nekoliko velikih IT i telekomunikacionih investicija je planirano sa uvođenjem novih sistemskih i tržišnih aktivnosti. Te investicije čine oko 4% ukupnih investicija u okviru Investicionog i razvojnog plana.

IT investicije su fokusirane na dalje unapređenje sistema upravljanja i budućih tržišnih aktivnosti. Investicije u telekomunikacioni sistem imaju za cilj da povećaju kvalitet i pouzdanost sistemskih podataka.

IT investicije obuhvataju samo investicije u upravljački sistem (ne uključuju telekomunikacije, personalne računare, itd). Sisteme SCADA/EMS i SRAAMD (System for Remote Acquisition and Accounting of Metering Data - sistem za daljinsko prikupljanje i obradu mernih podataka) je finansirala švajcarska vlada, odnosno organizacija SECO, dok su sistem za upravljanje tržištem električne energije i sistem za alokaciju kapaciteta finansirani iz EAR donacija. SCADA sistem i SRAAMD sistem za daljinsku akviziciju i obračunsko merenje, kao i funkcije upravljanja tržištem i finansirani su iz EAR donacija.

Trenutno, upravljački sistem je potpuno oslonjen na nedovoljno pouzdan i razuđen telekomunikacioni sistem, koji je u razvoju. Investicije u telekomunikacije su neophodne za unapređenje sistema kako bi planirani IT upravljački sistem radio sa potrebnom raspoloživošću.

Na slici 9.3. prikazane su planirane investicije u narednom periodu (2009 - 2012. godina), u IT i telekomunikacije prema prioritetnim nivoima.

Slika 9.3. Planirane investicije za IT i telekomunikacije prema prioritetnim nivoima (2009 - 2012)

9.2.2.3. Ostale investicije

Planirane su i određene kapitalne investicije koje će EMS finansirati sopstvenim sredstvima i one obuhvataju rekonstrukciju i unapređenje postojećih kapaciteta, unapređenje IT sistema i rezervnu opremu.

9.2.3. Tehnički opis prioritetnih investicionih projekata

U sledećem odeljku prikazan je kratak tehnički opis identifikovanih projekata kapitalnih investicija u prenosni sistem, dok su u odeljcima 9.2.3.2 i 9.2.3.3 dati prikazi identifikovanih projekata u IT i telekomunikacije i ostale investicije. Pored opisa prioritetnih projekata, za svaki od identifikovanih projekata dat je i podatak kojoj grupi prioriteta pripada, o veličini i izvoru obezbeđenih eksternih finansijskih sredstava za njegovu realizaciju, kao i o stanju njegove realizacije. Pri tom su posebno izdvojeni projekti čija je realizacija završena, dok je za projekte identifikovane u fazi izrade izmena i dopuna programa ostvarivanja Strategije razvoja data posebna naznaka.

9.2.3.1. Prenosni sistem

Projekti koji su u Programu ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine dati kao prioritetni, a čija je realizacija završena, su:

1. Proširenje TS Sremska Mitrovica 2, kojim je uvedena 400/220 kV transformacija u postojeću TS 220/110 kV, sa ciljem da se prenosna mreža koja napaja Vojvodinu pojača još jednim 400 kV vodom, čime se napon posmatranog dela Vojvodine podiže za nekoliko kV, uz unapređenje pouzdanosti snabdevanja regiona. Posebnu korist od ove investicije predstavlja i rasterećenje 220 kV vodova koji su važni za transfer energije od RHE Bajina Bašta kada je ona u pumpnom režimu. Takođe se ovom investicijom postiže i značajno smanjenje gubitaka u prenosu.

2. Izgradnja 400 kV TS Jagodina 4, kojom je popravljena pouzdanost snabdevanja gradova Jagodina, Paraćin, Ćuprija i Ćićevac i omogućena značajna redukcija gubitaka u prenosu, zamenom prenosa preko 110 kV vodova prenosom preko 400 kV vodova. Na ovaj način je značajno rasterećena transformacija u TS Kruševac 1, ali i deo 110 kV mreže u okolini TE Morava.

3. Izgradnja TS Sombor 3 i izgradnja nadzemnog 400 kV voda Sombor 3 - Subotica, kojim je dovedeno 400 kV napajanje u severoistočni deo Vojvodine i tako smanjeni gubici u sistemu za oko 10 MW u periodu vršnog opterećenja. Ovo proširenje takođe poboljšava naponske prilike u ovoj oblasti, koje su pre toga u nekim radnim režimima bile kritične i popravlja sigurnost i pouzdanost u snabdevanju cele Bačke.

4. Izgradnja 400 kV dalekovoda TS Sremska Mitrovica 2 - TE Ugljevik, kojim je izvršeno povezivanje prenosnog sistema Srbije sa sistemom Bosne i Hercegovine, kao i

5. Dogradnja TS 220/110 kV Smederevo 3 (ugradnja drugog transformatora), kojom je popravljena sigurnost napajanja (ovo je naročito važno za velike industrijske potrošače - US Steel Serbia i Messer-Tehnogas).

Prioritetne investicije u prenosnu mrežu 400 kV, koje su identifikovane izmenama i dopunama ovog programa ili su u fazi realizacije, prikazane su u tabeli 9.4.

Tabela 9.4. Prioritetne investicije u prenosnu mrežu 400 kV

Opis projekata rekonstrukcije i rehabilitacije 400 kV objekata:

1. TS 400/220/110 kV Niš 2. Instalisana snaga transformacije 400/220/110 kV u ovoj TS je sada 400+150+2x300 MVA. Transformator 220/110 kV, snage 150 MVA, proizveden je 1971. godine i pri kraju je svog životnog veka. Pre demontaže ovog transformatora neophodno je da elektrodistribucija izgradi drugi vod za napajanje sopstvene potrošnje TS Niš 2, jer se trenutno sopstvena potrošnja napaja sa tercijara transformatora 220/110/10,5 kV. Posle njegove demontaže, zbog starosti, dva transformatora 400/110 kV od po 300 MVA u ovoj TS zadovoljila bi potrebe normalnog pogona do kraja razmatranog perioda. Međutim, pri ispadu jednog od njih drugi bi se, već u 2015. godini, preopterećivao iznad 20%, ako u HE Zavoj ne bi radila oba agregata. Imajući to u vidu, kao i činjenicu da je jedan od postojećih transformatora star 30 godina i da mu je pouzdanost rada znatno smanjena, transformator 220/110 kV se menja trećim transformatorom 400/110 kV, snage 300 MVA, u periodu do 2009. godine. Na taj način, u TS Niš 2, do kraja razmatranog perioda - 2013. godine, ostala bi tri transformatora 400/110 kV i jedan transformator 400/220 kV. Za rekonstrukciju razvodnog postrojenja 400 kV i novi transformator 400/110 kV je predviđeno 7,700,000 €. Realizacija ovog projekta je u toku.

2. TS 400/220 kV Beograd 8. Rekonstrukcija ove TS je, u toku i obuhvata promenu jednopolne šeme 400 kV, odnosno zamenu postojećeg sistema glavnih i pomoćnih sabirnica sa dva sistema glavnih sabirnica. Snaga transformacije 400/220 kV ostaje ista: 2x400 MVA. Broj dalekovodnih 400 kV polja ostaje isti, dok će na 220 kV naponskom nivou biti ugrađeno spojno polje sa diferencijalnom zaštitom sabirnica. Nakon rekonstrukcije, u normalnom pogonu, spojno polje 220 kV će biti uključeno.

3. TS 400/220/110 kV Novi Sad 3. Osim rekonstrukcije postrojenja 400 kV, 220 kV i 110 kV u TS Novi Sad 3 je ugrađen i drugi transformator 400/110 kV umesto transformatora 220/110 kV. Ugradnjom ovog transformatora "N - 1" kriterijum sigurnosti je zadovoljen bez promena uklopnog stanja u prenosnoj mreži ili angažovanja TE - TO Novi Sad. Realizacija ovog projekta je u toku.

4. Rehabilitacija postrojenja elektrana. Planom je predviđena rehabilitacija razvodnih postrojenja uz elektrane koja su imovina JP EMS. Finansijska sredstva, predviđena za ovu rehabilitaciju, u periodu 2008 - 2013. godina iznose 18,000,000 €.

Opis projekata izgradnje i dogradnje 400 kV objekata:

1. TS 400/110 kV Leskovac 2 Ova TS će se transformisati zamenom postojećeg postrojenja 220 kV postrojenjem 400 kV. Priključiće se na prenosni sistem 400 kV izgradnjom dalekovoda 400 kV Niš - Leskovac i Leskovac - Vranje. Razlog transformisanja postojeće TS 220/110 kV Leskovac 2 u TS 400(220)/110 kV instalisane snage 150+300 MVA je povećanje sigurnosti napajanja područja Leskovca. Za dogradnju razvodnog postrojenja 400 kV i novi transformator 400/110 kV biće utrošeno 6,000,000 €. Očekuje se da će do kraja 2009. godine ova dogradnja biti završena.

2. TS 400/110 kV Smederevo 3 (1x300MVA) u postojećoj TS 220/110 kV Smederevo 3. Razlog transformisanja postojeće 220/110 kV Smederevo 3 u mešovitu TS 400(220)/110 kV, je podizanje nivoa sigurnosti napajanja velikih i osetljivih industrijskih potrošača, kao što su US Steel Serbia i Messer-Tehnogas. "N-1" kriterijum sigurnosti za vreme zimskih vršnih opterećenja, za postojeću prenosnu mrežu, nije zadovoljen u slučaju ispada DV 220 kV Beograd 8 - TS Smederevo 3 kada bilo koji od agregata u TE Kostolac A nije u pogonu. Za dogradnju razvodnog postrojenja 400 kV i novi transformator 400/110 kV biće utrošeno 8,000,000 EUR. Realizacija ove dogradnje je u pripremi.

3. TS 400/110 kV Srbobran i njen priključak na vod 400 kV. Najveći deo opreme u postrojenjima 110 kV i 220 kV je nadmašio životni vek od 40 godina, ili je blizu njegovog kraja. Umesto obnavljanja ovu transformatorsku stanicu potrebno je transformisati u TS 400/110 kV i priključiti je na vod 400 kV Novi Sad 3 - Subotica 3. Za dogradnju razvodnog postrojenja 400 kV i novi transformator 400/110 kV će biti utrošeno 8,000,000 EUR. Projekat je trenutno je u fazi zamene 110 kV opreme, dok će se ugradnja 400 kV opreme izvršiti naknadno, po nabavci transformatora.

4. TS 400/220/110 kV Kraljevo 3. Kao i u slučaju TS Bajina Bašta može se sa velikom izvesnošću očekivati uvođenje 400 kV naponskog nivoa u sadašnju TS 220/110 kV Kraljevo 3 i povezivanje TS Kraljevo 3 i TS Kragujevac 2 na naponskom nivou 400 kV. TS 220/110 kV Kraljevo 3 će u prvoj etapi biti transformatorska stanica 400/220/110 kV, a predviđena vrednost investicija iznosi 6,500,000 EUR.

Opis projekata izgradnje novih 400 kV objekata:

1. TS 400/110 kV Beograd 20. Priključenjem TS 400/110 kV Beograd 20, snage 2x300 MVA, na mrežu 400 kV i uklapanjem u mrežu 110 kV, rešava se pitanje sigurnosti napajanja mreže 110 kV na području Beograda, posebno onog dela na koji su vezane TS 110/X kV u centralnom delu grada. Lokacija ove TS je u Orlovici u zoni Mirijeva. Ulaskom u pogon TS Beograd 20 biće zadovoljen "N-1" kriterijum sigurnosti za slučaj ispada transformatora 220/110 kV u TS Beograd 17 i rasterećeni transformatori 220/110 kV u TS Beograd 3. Procenjeno smanjenje gubitaka vršne snage nakon ulaska u pogon TS Beograd 20 iznosi približno 6 MW, odnosno električne energije u iznosu od približno 30 GWh na godišnjem nivou. Proračunato opterećenje za vreme zimskog vršnog opterećenja oba transformatora 400/110 kV u TS Beograd 20, u trenutku ulaska u pogon, iznosi približno 60 %. Predračunska vrednost investicija za TS Beograd 20, koja obuhvata i uklapanje ove TS u prenosnu mrežu, iznosi 27,500,000 €. Iako je izvršeno obezbeđivanje finansijskih sredstava za ovu transformatorsku stanicu, realizacija kasni zbog problema oko izbora lokacije i sporog otkupa zemljišta, koje je do sada dostiglo 80% realizacije, zašta je do sada utrošeno oko 2,000,000 EUR.

2. TS 400/110 kV Vranje 4 i dalekovodi 400 kV Leskovac - Vranje i Vranje - Štip. Izgradnja TS 400/110 kV Vranje 4 i uklapanje u mrežu 110 kV je dugoročno rešenje za sigurno i kvalitetno napajanje područja ED Vranje. Ulaskom u pogon TS 400/110 kV Vranje 4 napajanje konzumnog područja ED Vranje biće nezavisno od angažovanja vlasinskih elektrana. Osnovni uslov za izgradnju ove TS jeste izgradnja voda 400 kV Leskovac - Vranje. U ovu TS će biti investirano 17,500,000 EUR i predviđeno je da bude puštena u pogon do kraja 2011. godine.

3. DV 400 kV Kragujevac 2 - Kraljevo 3. Ovaj vod, dužine 50 km, je jedan od elemenata prenosne mreže koji je planiran da se gradi u prvoj fazi prelaska prenosne mreže naponskog nivoa 220 kV u zapadnoj Srbiji na naponski nivo 400 kV. Transformacijom 400/220 kV u TS Kraljevo 3 se povećava efikasnog i poboljšava sigurnost rada prenosne mreže 220 kV na pravcu Bajina Bašta - Obrenovac i Bajina Bašta - Niš. Planirani nivo investicija za ovaj dalekovod iznosi 10.000.000 EUR.

4. DV 400 kV Niš 2 - Leskovac 2 - Vranje 4 - Štip. Izgradnjom navedenih dalekovoda dužine 45+70+90 km respektivno (oko 40 km deonice Vranje - Skoplje je na teritoriji Srbije) stvaraju se uslovi za sigurno napajanje električnom energijom dela Srbije južno od Niša (uz izgradnju 400 kV transformacija u Leskovcu i Vranju), odnosno područja Jablaničkog i Pčinjskog okruga, koja električnom energijom snabdevaju ED Leskovac i ED Vranje. Drugi razlog za izgradnju ovog dalekovoda je pojačanje interkonektivnih veza između Srbije i Makedonije. Analize su pokazale da DV 400 kV Niš 2 - Leskovac 2 - Vranje 3 - Štip, sa stanovišta sigurnosti, ima značajnu ulogu pri tranzitima većih snaga sa severa, severozapada i severoistoka prema Grčkoj i Makedoniji, posebno u slučajevima neraspoloživosti DV 400 kV Kosovo B - Skoplje i dalekovoda između Bugarske, na jednoj strani i Grčke i Makedonije, na drugoj strani. Investicija u ovaj interkonektivni dalekovod iznosi 30.725.000 EUR i planirano je da deonica dalekovoda Niš - Leskovac bude u pogonu do kraja 2009. godine, dok se završetak radova očekuje do kraja 2010. godine.

5. DV 400 kV Srbija - Rumunija. Izgradnja ovog dalekovoda predstavlja značajan projekat koji će unaprediti rad prenosnog sistema Republike Srbije u okviru regionalnog tržišta električne energije jugoistočne Evrope. Zbog međunarodnog značaja ovog interkonektivnog dalekovoda, neophodno je usklađivanje sa rumunskim operatorom prenosnog sistema, tako da se vrše koordinisane analize mogućih rešenja. Predviđeno je da krajem januara 2009. godine bude završena studija izvodljivosti, koja bi trebalo da da predlog rešenja, sa izborom čvorišta u kojima bi dalekovod bio povezan. Nakon toga se predviđa angažovanje konsultanata za izradu idejnog projekta, kao i projekta uticaja na okolinu.

6. DV 400 kV Sombor 3 - Pečuj. Kao i dalekovod između Srbije i Rumunije, ovaj interkonektivni dalekovod predstavlja značajan objekat kojim će se unaprediti rad prenosnog sistema Republike Srbije u okviru regionalnog tržišta električne energije jugoistočne Evrope. Zbog neophodnog prethodnog usklađivanja na međunarodnim relacijama, ovaj projekat je predviđen kao projekat nižeg prioriteta.

Na slici 9.4. prikazane su planirane investicije u narednom periodu (2009 - 2012 godina), u 400 kV prenosnu mrežu, prema prioritetnim nivoima.

Slika 9.4. planirane investicije u narednom periodu (2009 - 2012 godina), u 400 kV prenosnu mrežu, prema prioritetnim nivoima

Prioritetne investicije u prenosnu mrežu 220 kV, koje su identifikovane programom ostvarivanja strategije, prikazane su u tabeli 9.5.

Tabela 9.5. Prioritetne investicije u prenosnu mrežu 220 kV

Opis projekata rekonstrukcije i rehabilitacije 220 kV objekata:

1. TS 220/110 kV Beograd 3. U TS Beograd 3 se zamenjuje postojeća stara i dotrajala oprema u 6 polja 220 kV (2 transformatorska + 3 dalekovodna + 1 spojno polje) i 12 polja 110 kV (2 transformatorska + 9 dalekovodnih + 1 spojno polje) u periodu do 2011. godine. Vrednost ove investicije iznosi 6,960,000 €. U toku je zamena 110 kV opreme, dok se razmatraju mogućnosti uvođenja 400 kV dalekovoda u ovu transformatorsku stanicu, čime bi se u potpunosti zamenila 220 kV oprema. Zbog prisutnih problema definisanja trasa 400 kV dalekovoda u užoj gradskoj zoni, ovaj projekat je i dalje označen kao projekat rehabilitacije.

2. TS 220/110 kV Beograd 5. Osim rekonstrukcije postrojenja 220 kV i 110 kV za ovu TS su predviđena i dva nova transformatora 220/110 kV. Instalisana snaga TS 220/110 kV Beograd 5 će biti povećana na 4x250 MVA. Finansijska sredstva potrebna za rekonstrukciju, za koju se planira da bude završena 2011. godine, iznose 7,500,000 €.

3. TS 220/110 kV Kruševac 1. Predviđena je rekonstrukcija postrojenja 220 kV i 110 kV, dok će instalisana snaga ostati 2x150 MVA. Zbog starosti i dotrajalosti, u svim poljima 220 kV kompletna postojeća oprema se menja novom, u periodu do 2011. godine. Realizacija ovog projekta je u toku.

4. Rekonstrukcija vodova 220 kV i zamena 220 kV opreme i transformatora u 220 kV prenosnoj mreži su identifikovani kao projekti koje je poželjno realizovati, zbog već napred navedene činjenice da je 220 kV mreža stara, sa velikim procentom vrednosti otpisane opreme, čija je posledica smanjena pouzdanost, sa povećanim brojem kvarova i ispada. Ova rekonstrukcija je predviđena za sve objekte za koje se ekonomskim analizama ili zbog postojanja tehničkih ograničenja (lokacije, problemi zaštite životne sredine) utvrdi da je prelazak na naponski nivo 400 kV neprihvatljiv.

Opis projekata dogradnje 220 kV objekata:

Uvođenje voda 220 kV TS Bajina Bašta - Obrenovac u TS 220/110 kV Valjevo 3. Ovim uvođenjem postiže se ravnomernije opterećivanje vodova 220 kV na pravcu Bajina Bašta - Valjevo - Obrenovac, kako u generatorskom, tako i u pumpnom režimu rada RHE Bajina Bašta, a u većem broju radnih režima dobijaju se i nešto manji gubici snage u prenosnoj mreži Srbije. Predviđena vrednost investicija iznosi 1.150.000 EUR.

Opis projekata izgradnje novih 220 kV objekata:

TS 220/110 kV Bistrica. Ideja o izgradnji TS 220/110 kV Bistrica bazirana je na dva osnovna razloga. Prvi je rešavanje problema "krutog" čvorišta Vardište, a drugi obezbeđivanje sigurnijeg napajanja jugozapadnog područja Srbije, koje obuhvata 8 opština (Čajetina, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Sjenica, Novi Pazar, Raška i Tutin). Predviđeni nivo investicija za TS 220/110 kV Bistrica iznosi 6,000,000 EUR. U toku je izrada studije izvodljivosti, čemu je dat visok prioritet zbog važnosti ovog čvorišta za tržište električne energije.

Na slici 9.5. prikazane su planirane investicije u narednom periodu (2009 - 2012. godina), u 220 kV prenosnu mrežu, prema prioritetnim nivoima.

Prioritetne investicije u prenosnu mrežu 110 kV, koje su identifikovane programom ostvarivanja strategije, prikazane su u tabeli 9.6.

Tabela 9.6. Prioritetne investicije u prenosnu mrežu 110 kV

U periodu od 2009. do 2012. godine biće rekonstruisane sledeće transformatorske stanice 110/h kV:

1) TS 110/35 kV Požarevac;

2) TS 110/35/10 kV Beograd 1 i

3) RP 110 kV Pančevo 1

U ovom periodu biće rekonstruisani dvostruki dalekovodi 110 kV HE Zvornik - Osečina (Loznica) - Valjevo 3, broj 106AB i Beograd 3 - Ralja - Smederevo 2 - Smederevo 1 - Smederevo 4 - TE Kostolac, broj 101AB. Osim ova dva dvostruka dalekovoda 110 kV biće rehabilitovano još 1000 km 110 kV dalekovoda. Rehabilitacijom ovih 1000 km 110 kV dalekovoda predviđena je zamena provodnika, zaštitne užadi, izolacije i spojne opreme u vrednosti od 15.000.000 EUR, od toga u periodu do 2012. godine 8.000.000 EUR. Realizacija ove rekonstrukcije kasni zbog problema sa izabranim izvođačima radova, što je dovelo do povećanja neophodnih sredstava za rekonstrukciju, iskazanog ovim programom ostvarivanja strategije.

Izgradnji DV 110 kV Niš 2 - Niš 1 je takođe dat veliki prioritet. Zbog teškoća u obezbeđenju nove trase odlučeno je da se postojeći dalekovod demontira i na istoj trasi izgradi novi dvostruki dalekovod, preseka 240 mm2, dužine približno 13 km. Nivo investicija za novi DV 110 kV Niš 2 - Niš 1 iznosi 1.965.000 EUR. Pored ovog projekta od APL projekata je u završnoj fazi realizacije i izgradnja DV 110 kV Mačvanska Mitrovica - Bogatić, u sklopu izgradnje TS 110/20 kV Mačvanska Mitrovica. Radovi na izgradnji ove transformatorske stanice su započeti i njen završetak se može očekivati 2009. godine. Takođe je izvršeno uvođenje dalekovoda u TS 110/35 kV Arilje, dok se za završetak realizacije uvođenja dalekovoda u TS Niš 8 i TS Vranje 2, koji su, kao i TS 110/20 kV Mačvanska Mitrovica i TS 110/35 kV Arilje u vlasništvu distributivnih preduzeća EPS-a, usklađuje sa izgradnjom ovih transformatorskih stanica.

U mreži 110 kV napona postoji još veliki broj identifikovanih projekata različitih prioriteta, međutim, zbog transformacije vlasničkih odnosa, za njihovu realizaciju će biti odgovorna elektrodistributivna preduzeća, te ti projekti u ovom izveštaju nisu navedeni.

Na slici 9.6. prikazane su planirane investicije u narednom periodu (2009 - 2012. godina), u 110 kV prenosnu mrežu, prema prioritetnim nivoima.

Slika 9.6. planirane investicije u narednom periodu (2009 - 2012. godina), u 110 kV prenosnu mrežu, prema prioritetnim nivoima

9.2.3.2. IT i Telekomunikacije

Puna funkcionalnost novog sistem za upravljanje (SCADA/EMS) u Nacionalnom dispečerskom centru dobiće se nakon obezbeđivanja neophodnih merenja i signala iz svih proizvodnih objekata, većine distributivnih objekata i objekata kupaca. Posebno treba istaći potrebu za realizacijom razmene podataka u realnom vremenu sa susednim prenosnim sistemima. Na kraju, sa stanovišta upravljanja na najvišem nivou, projekat koji bi trebalo da se okonča do 2010. godine je ustanovljavanje rezervnog Nacionalnog dispečerskog centra. Prema sadašnjim sagledavanjima, lokacija ovog centra će biti na TS Beograd 3.

Na nivou upravljanja prenosnim sistemom 110 kV, koje se obavlja iz regionalnih centara upravljanja, potrebno je unaprediti postojeći SCADA sistem dodavanjem novih energetskih aplikacija, s tim što je preduslov za njihov korektan rad dobijanje neophodnih podataka u realnom vremenu. Dobijanje ovih podataka bi prvenstveno trebalo da se realizuje posredstvom direktnih veza sa distributivnim centrima upravljanja.

Razvoj sistema za merenje električne energije i snage na prenosnom sistemu može se podeliti u dva dela. Prvi deo je realizovan nabavkom merne opreme kojom se obezbedilo povećanje tačnosti i pouzdanosti merenja električne energije i snage i povećanje raspoloživosti mernih podataka: novi induktivni naponski merni transformatori i strujni merni transformatori, nova visokoprecizna brojila aktivne i reaktivne energije sa mogućnošću daljinskog očitavanja, oprema za ispitivanje mernih uređaja na licu mesta i dr. Drugi deo ovog projekta realizovan je kroz nabavku i instalaciju sistema za automatsko daljinsko očitavanje podataka, obradu podataka (SRAAMD - System for Remote Acquisition and Accounting of Metering Data), koji omogućava i prikaz mernih podataka korisnicima prenosnog sistema preko Web platforme. Taj sistem se sastoji od modula za automatsko daljinsko prikupljanje podataka, modula za prikaz podataka preko Web platforme, modula za razmenu podataka sa sistemima SCADA/EMS i MMS (sistem za administraciju rada tržišta energije), modula za sinhronizaciju i distribuciju tačnog vremena, te modula za kreiranje izlaznih izveštaja. Ovaj sistem je pušten u rad 2005. godine dok je komunikaciona infrastruktura prema svim mernim mestima zaokružena 2006. godine. Za dalje unapređenje i razvoj ovog sistema u narednom periodu prioritet je prelazak na komunikaciju preko optičkih provodnika, čime će se značajno poboljšati kvalitet, količina i dostupnost mernih podataka, uz smanjenje troškova komunikacije.

Izgradnjom infrastrukture i primenom podataka obezbeđenim posredstvom EMS/SCADA i SRAAMD projekata, projekat formiranja tržišta će obezbediti: povezanost kupca i snabdevača, kao i strana odgovornih za kontrolu i obezbeđenje bilansa na tržištu energije, izravnavanje dijagrama, dnevnu kontrolu transakcija i dugoročnu prognozu potrošnje.

Prioritetne investicije u IT i telekomunikacije, koje su predviđene za realizaciju u periodu 2009 - 2012. godine, prikazane su u tabeli 9.5.

Tabela 9.5. Prioritetne investicije u IT i telekomunikacioni sistem (2009 - 2012. god.)

9.2.3.3. Ostale investicije

Ostale investicije predviđene za realizaciju u periodu do 2012. godine odnose se na uređenje nove ambulante, izradu uljnih gazdinstava, rekonstrukciju upravne zgrade, kao i rekonstrukciju i opremanje ostalih poslovnih objekata i magacinskih prostora EMS-a. Ukupna predviđena vrednost ovih investicija iznosi 2.900.000 EUR.

9.2.4. Prikaz troškova i dobiti

Većina projekata prezentovanih u planu kapitalnih investicija ima jaka tehnička obrazloženja, ali ne ukazuju uvek jasno i na ekonomsku opravdanost. Delom je to zbog činjenice da većina prioritetnih investicija predstavlja neophodne investicije u mreži (gde ekonomska optimizacija ima sporednu ulogu). Takođe, procena ekonomskih dobiti od razvoja prenosne mreže predstavlja znatno komplikovaniji problem u odnosu na, na primer, procene dobiti od promene tipa primarnih goriva za proizvodnju električne energije. Konačno, uobičajena valorizacija tehničke celishodnosti i inženjerske neophodnosti je često bila preovlađujuća u odnosu na striktna ekonomska razmatranja u javnim preduzećima u mnogim centralizovano planiranim ekonomijama, uključujući EMS. Kako je već navedeno, u nekim slučajevima dobit nije moguće egzaktno kvantifikovati ali ona nedvosmisleno postoji, npr. povećanjem sigurnosti napajanja potrošača, uvećanjem kapaciteta i na taj način smanjenje preopterećenje u određenim radnim režimima, smanjenjem troškova održavanja, unapređenje standarda rada, i dr.

Ovde je dato razmatranje investicionih troškova i prikaz procenjenih ekonomskih dobiti od svih projekata u planu.

9.2.4.1. Prognozirani troškovi projekta do 2012. godine

Planirani troškovi investicija po kategorijama prikazani su na slici 9.5.

Slika 9.5. Planirani troškovi investicija po kategorijama

9.2.4.2. Oblasti u kojima se očekuju finansijske uštede

Kompletan plan investicionih troškova i implementacije projekata definisan je i prezentovan u prethodnom poglavlju. Potencijalne ekonomske koristi uključuju sledeće:

Smanjenje gubitaka električne energije - Redukovanje gubitaka u prenosnoj mreži smanjuje količinu električne energije koju EMS mora da kupi da bi pokrio gubitke koji se javljaju u prenosnoj mreži. Iako su prognoze kretanja iznosa gubitaka predviđale da će se gubici u sistemu smanjiti sa početnih 3,06% na 2,5% prenete energije tek do 2012. godine, rezultati su pokazali da je ovo smanjenje bilo dosta brže i da je dostignuto već 2008. godine.

Sigurnost i pouzdanost napajanja - Investicije koje povećavaju ove tehničke karakteristike napajanja električnom energijom su merene u odnosu na troškove prekida isporuke električne energije i uzimaju u obzir šire efekte poremećaja prouzrokovanih u industrijskoj proizvodnji, trgovini itd.

Povećanje prenosnih kapaciteta - Povećanje prenosnih kapaciteta elemenata mreže dozvoljava veće opterećenje, kao i veću razmenu sa susednim operatorima sistema i tranzit. Investicije koje doprinose povećanju kapaciteta mogu se meriti u odnosu na koristi od takvih tokova.

Smanjeno održavanje - Investicije kojima se smanjuju potrebe održavanja mogu rezultovati smanjenjem neophodnog osoblja i troškova materijala.

9.3. UTICAJ PRENOSNOG SISTEMA NA OKOLINU

Razvoj prenosne mreže se danas obavezno sagledava i u kontekstu zaštite životne sredine. Ekološki značaj ovog problema je od podjednake važnosti kao i njegova ekonomska strana.

9.3.1. Uticaj dalekovoda

Uticaj dalekovoda ispoljava se delom preko zauzetih površina, odnosno preko sniženja vrednosti zemljišta i drugih nepokretnosti u oblasti koridora dalekovoda. Uticaj na šumske ekološke sisteme se grubo može podeliti na uticaje pri izgradnji dalekovoda i uticaje pri eksploataciji dalekovoda.

Provodnici dalekovoda predstavljaju opasnost za ptice na pojedinim lokalitetima, ili gde postoje značajna staništa krupnijih ptica, ali su istraživanja pokazala da su ovi uticaji veoma mali. Izvor buke u okolini dalekovoda je poznati fenomen "korone" (lokalni električni proboj vazduha). Jačina nastale buke zavisna je od naponskog nivoa i vremenskih uslova, a najjača buka se javlja kada pada kiša. Dalekovodi su inače uglavnom tihi tokom suvih perioda.

Za dalekovode, kao i za transformatorske stanice značajna su elektromagnetna polja industrijskih frekvencija. Pored toga, po pravilu, povećava se ugroženost električnih i elektronskih uređaja u okolini. U pogledu mogućih uticaja elektromagnetnog polja na čoveka mogu se klasifikovati dve kategorije uticaja: kratkoročni i dugoročni. U prvoj kategoriji uticaja efekti su dobro poznati i generalno se opisuju gustinom struje unutar čovečjeg tela, koja se može izračunavati primenom odgovarajućih metoda. Ovi efekti su značajni za radnike, čije je radno mesto vezano za povremenu izloženost jakim elektromagnetnim poljima, a nisu značajni za ostalo stanovništvo.

Statički elektricitet indukovan u okolini visokonaponskih objekata može da bude izvor neprijatnosti za čoveka, ali i život čoveka može da bude ugrožen dodirom ili nedozvoljenim približavanjem visokonaponskim objektima. Dugoročni efekti izlaganja elektromagnetnom polju niskog intenziteta nisu dovoljno proučeni. Pri izgradnji, održavanju i demontaži dalekovoda nastaju izvesne količine otpada, među kojima su značajniji: iskorišćeni provodnici, oštećeni izolatori, metalni delovi stubova, otpadno drvo i manje količine otpada od korišćenih materijala.

9.3.2. Uticaj transformatorskih stanica na zaštitu životne sredine

Prilikom izgradnje transformatorskih stanica, fizički se zaposeda određena površina zemljišta i pošto tehnički i ekonomski zahtevi diktiraju lociranje transformatorskih stanica u blizini velikih potrošača, to sve, po pravilu, umanjuje komercijalne vrednosti zemljišta. Klasični transformatori koriste transformatorsko ulje kao izolacioni i rashladni fluid. Energetski transformatori mogu da sadrže velike količine ulja. Iako se, pri izgradnji transformatorskih stanica, uobičajeno predviđaju i sprovode mere prevencije, kao što su izgradnja zaštitnih kada, uljne kanalizacije i uljnih separatora, nije uvek moguće sprečiti kvarove i udese. Ulje ima veliki potencijal za zagađenje, jer samo jedan litar ulja može da kontaminira oko milion litara vode. Isteklo ulje se širi po površini tla i prodire u dubinu, pa može zagaditi dublje slojeve zemlje i podzemne vode.

Pojedini delovi opreme pri radu transformatorskih stanica predstavljaju kontinuirane ili diskontinuirane izvore buke. Glavni izvor buke u transformatorskim stanicama predstavljaju transformatori, odnosno njihov sistem za hlađenje, koji u kontinuitetu proizvodi niskofrekventnu buku. Nivo buke koju transformatorska stanica emituje u okolinu, zavisi od intenziteta buke na izvoru, rasporeda objekata, blizine ograde, reljefa, flore i može u pojedinim slučajevima, da bude veći od zakonom dozvoljenih vrednosti.

Izgradnjom transformatorskih stanica menja se izgled neposrednog okruženja postrojenja. Posebno su na promenu izgleda osetljive gradske stambene sredine, zone prirodnih ili kulturnih dobara, kao što su parkovi, turistički i rekreativni centri, spomenici kulture, arheološki ostaci i sl.

Postrojenja za prenos su beznačajni direktni zagađivači vazduha. Glavni uticaj predstavlja emisija sumporheksafluorida (SF6) iz opreme punjene ovim gasom. To je sintetički bezbojan, netoksičan gas sa odličnim izolacionim svojstvima, koji se koristi kao zamena za ulje ili vazduh u pojedinim tipovima visokonaponske opreme i za detekciju curenja vode u sistemima za hlađenje kablova.

Takođe, na transformatorskim stanicama nastaju razne vrste otpada od kojih su najznačajniji: istrošeno ulje, provodnici, izolatori, rashodovana oprema i njeni delovi, baterije, plastični otpad, papir, drvo i dr. Značajne količine nastalog otpada imaju materijalnu vrednost.

9.3.3. Predlog mera za zaštitu životne sredine kod razvoja prenosne mreže

Radi sprovođenja efikasne zaštite životne sredine u različitim fazama razvoja prenosne mreže neophodno je utvrditi dokumente koji regulišu ovu problematiku i mere preventivnog i korektivnog karaktera, kao i mehanizme kontrole.

Mora se obezbediti da se pri izboru tehnologije i opreme ocenjuje i uticaj na životnu sredinu, i to i u fazi projektovanja i u fazama izvođenja i održavanja opreme i objekata. Potrebno je definisati prioritetnu listu aspekata životne sredine, kriterijuma i smernica za izbor lokacije za nove objekte, standardizaciju tehničkih rešenja (tipska tehnička rešenja zaštite za referentne objekte, kao što su: uljna kanalizacija za energetske transformatore određenih naponskih nivoa, zaštita ptica od žica dalekovoda i kriterijume za njihovu primenu), modernizaciju prezentacije projekata. U neposrednoj budućnosti efektne prezentacije će biti jedan od preduslova za brzo dobijanje potrebnih dozvola, jer će biti neophodno ubediti veliki broj zainteresovanih stranaka u pogodnost odabranog rešenja. Ova mera je usko povezana i uslovljena modernizacijom projektnih alata i procesa projektovanja.

Za unapređenje postojeće prakse održavanja objekata preporučuju se sledeće mere: propisati obavezne mere zaštite pri održavanju opreme sa SF6. Unapređenje energetske efikasnosti je jedan od osnovnih prioriteta za značajno smanjenje uticaja sistema za prenos električne energije. Takođe, upravljanje opasnim materijama mora biti unapređeno. U cilju unapređenja zaštite životne sredine i javne slike o preduzeću za prenos električne energije poželjno bi bilo inicirati sopstveni program zaštite prirode. Pri koncipiranju programa treba se konsultovati sa institucijama za zaštitu prirode. Među prihvatljivim merama, koje imaju veliki značaj za zaštitu životne sredine i veliki medijski kapacitet su: program sadnje drveća (posebno u ugroženim zonama) i finansijska podrška programima zaštite ugroženih ptičijih i životinjskih vrsta.

Ove mere vršiti sistematski i u saglasnosti sa merama zaštite životnog sveta pri projektovanju i izgradnji objekata. U cilju praćenja uticaja objekata i aktivnosti prenosnog sistema preporučuje se definisanje jedinstvenog programa merenja.

10. GRADSKE TOPLANE I INDIVIDUALNE KOTLARNICE

Pouzdan i siguran rad sistema daljinskog grejanja od izuzetne je važnosti za stabilnost funkcionisanja elektroenergetskog sistema države tokom zime, kada usled neusklađenosti proizvodnje i potrošnje energije svaka neregularnost u isporuci toplotne energije upućuje građane na upotrebu električne energije za dogrevanje stambenog prostora. U cilju unapređenja rada sistema komunalnog grejanja u narednom periodu neophodno je sprovođenje brojnih tehničkih, regulatornih i organizacionih mera koji su opisani u ovom tekstu.

10.1. STRATEŠKI I REGULTORNI OKVIR

Proizvodnja i distribucija toplotne energije, upravljanje distributivnim sistemom za toplotnu energiju i snabdevanje energijom tarifnih kupaca kao energetska delatnost regulisana je Zakonom o energetici ("Službeni glasnik RS", br. 84/04). Prema Zakonu o energetici, nadležni organi jedinica lokalne samouprave propisuju uslove snabdevanja energijom, prava i obaveze proizvođača i kupaca toplotne energije, određuju organe koji donose tarifne sisteme, izdaju licence i daju saglasnost na cene toplotne energije. Nadležni organi jedinica lokalne samouprave propisuju i druge uslove kojima se obezbeđuje redovno i sigurno snabdevanje kupaca toplotnom energijom, kao i uslove i kriterijume za sticanje statusa povlašćenog proizvođača toplotne energije (koji u procesu proizvodnje energije koriste obnovljive izvore ili otpad uz ispunjenje kriterijuma u pogledu energetske efikasnosti). Zakon uvodi i obavezu za distributere toplotne energije da uvedu merne uređaje, odnosno merno-regulacione stanice na mestima predaje energije u kojima će se meriti isporučena energija.

U cilju realizacije energetske politike definisane Zakonom, Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine definiše pet osnovnih prioriteta čija se realizacija odnosi i na sektor proizvodnje toplotne energije. Tako je, na primer, u okviru prvog prioriteta predviđena i tehnološka modernizacija i revitalizacija komunalnih sistema grejanja uz uvođenje mera zaštite životne sredine, a u okviru drugog prioriteta racionalne upotrebe energije posebno je naglašen značaj programa supstitucije električne energije za toplotne energetske usluge povećanjem broja korisnika gasa (400.000 novih korisnika), odnosno korisnika snabdevanja centralizovanog snabdevanja toplotnom energijom (180.000 novih korisnika). Pored toga značajan je i prioritet većeg korišćenja obnovljivih izvora energije koji u cilju smanjenja uvozne zavisnosti predviđa i korišćenje biomase za grejanje (4.000 kotlovskih jedinica).

10.2. POSTOJEĆA INFRASTRUKTURA

Osnovni podaci o sistemima snabdevanja toplotnom energijom, kao i struktura i potrošnja energenata dati su na osnovu ankete koja je u novembru i decembru 2008. godine sprovedena u javno-komunalnim preduzećima za proizvodnju i distribuciju toplotne energije i procenjenih podataka za individualne kotlarnice.

Centralizovano snabdevanje toplotnom energijom postoji u 50 gradova Srbije, pri čemu je ukupni instalisani toplotni kapacitet kotlova 6587 MWt. Priključena snaga potrošača je 5 799 MWt, od čega je 82 % u okviru stambenih i 18% u okviru poslovnih objekata. U tabeli 10.1 dati su osnovni podaci o centralizovanim sistemima snabdevanja toplotnom energijom u Republici Srbiji.

Tabela 10.1. Osnovni podaci o centralizovanim sistemima snabdevanja toplotnom energijom

*toe - t ekvivalentne nafte (1 TOE = 41,868 GJ = 41.868 MJ)

Bez instalacija centralnog grejanja u Republici Srbiji je oko 76% stanova, koji se greju individualnim uređajima na ugalj, drvo i električnu energiju.

U strukturi potrošnje energenata za proizvodnju toplotne energije u sistemu daljinskog grejanja najzastupljeniji je prirodni gas sa učešćem od 67%, mazut sa 19% i ugalj sa 14%. U tabeli 10.2. prikazana je potrošnja energenata u sistemu daljinskog grejanja u 2008. godini. Potrošnja energenata u individualnim kotlarnicama je predstavljena u tabeli 10.3, a ukupna potrošnja energenata za proizvodnju toplotne energije u tabeli 10.4.

Tabela 10.2. Potrošnja energenata u sistemima daljinskog grejanja u 2008. godini

Tabela 10.3. Potrošnja energenata u individualnim kotlarnicama u 2008. godini

Tabela 10.4. Ukupna potrošnja energenata za proizvodnju toplotne energije u 2008. god.

Na osnovu utvrđenih projekcija razvoja sistema daljinskog grejanja i individualnih kotlarnica u periodu do 2012. godine, očekuje se povećanje potrošnje gasovitih goriva za 6 %, zadržavanje potrošnje mazuta na sadašnjem nivou i smanjenje potrošnje uglja. Ukupna potrošnja energenata za proizvodnju toplotne energije u 2012. godini prikazana je u tabeli 10.5.

Tabela 10.5. Ukupna potrošnja energenata za proizvodnju toplotne energije u 2012. godini

Tabela 10.6. Starosna struktura distributivne mreže u gradovima Srbije

Više od 55% distributivne toplovodne mreže u Republici Srbiji je starije od 20 godina, a 18% starije od 30 godina. Značajnije aktivnosti na revitalizaciji i zameni toplovodnih sistema su počele posle 2000. godine zahvaljujućim donacijama i povoljnim kreditima međunarodne zajednice. Starosna struktura distributivne mreže u gradovima Srbije data je u tabeli 10.6., a starosna struktura toplotnih podstanica u tabeli 10.7.

Tabela 10.7. Starosna struktura toplotnih podstanica u gradovima Srbije

10.3. TEHNIČKA REGULATIVA, PROPISI I STANDARDI

U cilju poboljšanja rada sistema daljinskog grejanja, neophodno je definisati i realizovati mere koje će omogućiti uspostavljanje savremene tehničke regulative, propisa i standarda. Da bi se ove mere realizovale, neophodni su zakonodavni i institucionalni okviri. Pregled neophodnih mera dat je u tabeli 10.8.

Tabela 10.8. Pregled mera neophodnih za uspostavljanje tehničke regulative, propisa i standarda.

10.4. PROJEKTI REVITALIZACIJE, REKONSTRUKCIJE I MODERNIZACIJE SISTEMA DALJINSKOG GREJANJA

10.4.1. Toplotni izvori

Problemi koji se javljaju u radu kotlovskih postrojenja:

1) nedostatak kotlovskih kapaciteta;

2) dotrajalost kotlova, opreme i uređaja;

3) nizak stepen automatizacije;

4) nizak stepen korisnosti kotlova i kotlovskih postrojenje;

5) česti kvarovi i otkazi tokom grejne sezone;

6) nemogućnost korišćenja alternativne energije.

Na osnovu dobijenih podataka o kotlovskim jedinicama, definisani su projekti rekonstrukcije, revitalizacije i modernizacije toplotnih izvora prikazani u tabeli 10.9.

Tabela 10.9. Pregled projekata rekonstrukcije, revitalizacije i modernizacije toplotnih izvora

Ovi projekti imaju za cilj povećanje sigurnosti rada postrojenja, povećanje sigurnosti snabdevanja potrošača toplotnom energijom, smanjenje potrošnje goriva po jedinici proizvedene količine toplote i smanjenje emisije štetnih materija.

Mogući izvori finansiranja su sopstvena sredstva toplana, krediti, donacije i sredstva Republike Srbije, sa dinamikom ulaganja prema tabeli 10.10.

Tabela 10.10. Dinamika ulaganja u projekte rekonstrukcije, revitalizacije i modernizacije toplotnih izvora

10.4.2. Distributivna mreža toplotne energije

Budući da je prosečna starost toplovodne mreže u Republici Srbiji (prema podacima dobijenim iz ankete) preko 18. godina, jedan od osnovnih prioriteta je popravka i zamena dotrajale mreže. Od perioda izgradnje distributivne mreže do danas izvršen je mali broj remonta i zamena cevi i izolacije.

U cilju efikasnijeg korišćenja distributivne mreže toplotne energije neophodno je realizovati projekte prikazane u tabeli 10.11.

Tabela 10.11. Pregled projekata rehabilitacije distributivne mreže

Problemi koji se javljaju u vezi sa distributivnom mrežom:

1) zastarela i dotrajala distributivna mreža;

2) veliki gubici vode i toplote;

3) loša i oštećena termoizolacija;

4) hidraulički neuravnotežena mreža;

5) česti kvarovi i otkazi tokom grejne sezone;

6) nedostatak kapaciteta.

Cilj ovih projekata je smanjenje potrošnje goriva po jedinici proizvedene količine toplote, povećanje kvaliteta toplotnih usluga, otvaranje novih aktivnosti za domaću industriju. Izvori finansiranja su sopstevena sredstva toplana, krediti, donacije i sredstva Republike Srbije sa dinamikom ulaganja prema tabeli 10.12.

Tabela 10.12. Dinamika ulaganja u projekte rehabilitacije distributivne mreže

10.4.3. Toplotne podstanice

Jedan od osnovnih preduslova za bezbedan i efikasan rad sistema daljinskog grejanja, sigurno i pouzdano snabdevanje potrošača toplotnom energijom je da svi elementi sistema funkcionišu besprekorno.

Da bi se to ostvarilo, neophodno je u podstanicama obaviti potrebne remonte, koji bi se uglavnom odnosili na čišćenje i zamenu zaprljanih i niskoefikasnih razmenjivača toplote. Istovremeno, obavili bi se i remonti ostalih vitalnih elemenata u podstanici (pumpe, ventili, armatura, ekspanzioni sudovi i drugo).

U mnogim gradovima još uvek pored indirektnih egzistira i direktni sistem za razmenu toplote u podstanicama. Zbog evidentnih prednosti, neophodno je u što kraćem roku direktne sisteme zameniti indirektnim. Značajno mesto u programu modernizacije toplotnih podstanica je i ugradnja/kompletiranje merno-regulacione opreme.

Problemi koji se javljaju u radu podstanica:

1) zastarela i dotrajala postojeća oprema;

2) nepostojanje merača utroška toplotne energije i regulatora protoka;

3) nizak stepen automatizacije;

4) nizak stepen korisnosti i izraženi toplotni gubici.

Mere koje se preduzimaju u vezi sa radom podstanica:

1) zamena zastarele i dotrajale opreme;

2) ugradnja merača potrošnje toplote;

3) prelaz sa direktnog na indirektni sistem napajanja;

4) modernizacija podstanica - ugradnja/ kompletiranje merno-regulacione opreme;

5) centralni sistem upravljanja radom podstanica;

6) daljinski nadzor nad radom podstanica.

Projekti koje treba realizovati u cilju efikasnijeg korišćenja distributivne mreže toplotne energije dati su u tabeli 10.13.

Tabela 10.13: pregled projekata koji se odnose na rehabilitaciju toplotnih podstanica

Kao prioritetan zadatak nameće se zamena podstanica starijih od 30 godina. Kako je ukupan broj podsatnica u gradovima Srbije oko 11 500, to bi značilo da je urgentno zameniti oko 1 500 podstanica. Zastupljenost merenja u podstanicama u gradovima Srbije je vrlo niska i u većini gradova Srbije (oko 75%) ona ne prelazi 10%.

Izvori finansiranja su sopstvena sredstva toplana, krediti, donacije i sredstva Republike Srbije, sa dinamikom ulaganja prema tabeli 10.14.

Tabela 10.14. Dinamika ulaganja u projekte koji se odnose na rehabilitaciju toplotnih podstanica

10.4.4. Projekti povećanja toplotnog konzuma i projekti izgradnje novih ili zamene postojećih toplotnih izvora

U narednom periodu je predviđeno proširenje postojećih toplovodnih magistrala za priključenje novih 150.000 potrošača toplotne energije iz postojećih i novih toplotnih izvora. Na osnovu dosadašnjeg odnosa broja korisnika centralnog grejanja u domaćinstvima, biće priključeno novih 65.000 potrošača, dok će u javnoj i komunalnoj delatnosti biti priključeno oko 35.000 potrošača. Projekcija povećanja broja korisnika do 2012. godine prikazana je na slici 10.1.

Slika 10.1. Projekcija povećanja broja korisnika do 2012. godine

Da bi se ostvario trend razvoja centralizovanog snabdevanja toplotnom energijom, mora se predvideti i ulaganje u nove proizvodne kapacitete. Povećanje broja potrošača priključenih na centralizovani sistem delom se može postići revitalizacijom i modernizacijom postojećih toplotnih izvora i investicijama u nova postrojenja, a prikazano je u tabeli 10.15.

Tabela 10.15. Plan realizacije projekata povećanja toplotnog konzuma i projekti izgradnje novih ili zamene postojećih toplotnih izvora do 2012. godine

Izvori finansiranja su sopstvena sredstva toplana, krediti, donacije i sredstva Republike Srbije, sa dinamikom ulaganja prikazanom u tabeli 10.16.

Tabela 10.16. Dinamika ulaganja u projekte povećanja toplotnog konzuma i projekti izgradnje novih ili zamene postojećih toplotnih izvora

10.5. UTICAJ NA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

Procenjene vrednosti emisije materija iz gradskih toplana i individualnih kotlarnica 2008. godini date su u tabeli 10.17.

Tabela 10.17. Emisija materija iz gradskih toplana i individualnih kotlarnica u 2004. godini

Procenjene vrednosti emisija materija iz gradskih toplana i individualnih kotlarnica u 2012. godini predstavljene su u tabeli 10.18.

Tabela 10.18. Emisija materija iz gradskih toplana i individualnih kotlarnica u 2012. godini

Očekuje se smanjenje ukupne emisije štetnih materija, i to SO - 5.8%, CO2 - 3.1% i pepela - 3%. Realizacijom mera predviđenih programom ostvarivanja strategije omogućiće se smanjenje korišćenja čvrstih goriva uz istovremeno povećanje potrošnje gasovitih goriva. Projekcije potrošnje i promene potrošnje energenata do 2012. godine prikazane su na slikama 10.2. i 10.3.

Slika 10.2. Projekcija potrošnje energenata do 2012. godine

Slika 10.3. Projekcija promene potrošnje energenata i efikasnost sistema

11. INDUSTRIJSKA ENERGETIKA

11.1. PRIKAZ SEKTORA INDUSTRIJE

U sistemu industrijske energetike nalaze se toplotni izvori toplotne snage 6.300 MW instalisani u više stotina industrijskih preduzeća. Koriste se za proizvodnju toplotne energije za potrebe proizvodnih procesa i grejanje radnog prostora. U 30 industrijskih preduzeća postoje energane koje omogućuju spregnutu proizvodnju toplotne i električne energije, kapaciteta oko 250 MW. Od toga najveći broj nije u operativnom stanju. Neprekidno aktivne su samo u industriji šećera zbog potreba proizvodnog procesa.

Stanje izvora u industrijskoj energetici karakterišu izrazita tehnološka zastarelost, niska efikasnost i nezadovoljavajuće stanje u odnosu na probleme zaštite životne sredine, kao i uvozna zavisnost od tečnog i gasovitog goriva koja za industrijsku energetiku iznosi oko 80%.

Visoki troškovi energije mogu značajno umanjiti konkurentsku sposobnost naših proizvoda u odnosu na inostrane, a aktiviranje restrikcija vezanih za međunarodne standarde iz oblasti zaštite životne sredine može ozbiljno ugroziti poziciju pojedinih industrijskih preduzeća na tržištu.

Razlike u energetskom intezitetu i specifičnoj potrošnji energije u odnosu na razvijene zemlje su takve da se ne mogu prevazići metodom postepenog smanjivanja ovih pokazatelja. Neophodan je agresivan i organizovan pristup u planiranju i podsticanju aktivnosti vezanih za povećanje energetske efikasnosti. Snažna ekonomska prinuda, kao i potrebna finansijska podrška i podsticajne mere države neophodni su uslovi za brzu realizaciju ovih promena.

11.1.1. Stanje u proizvodnji i potrošnji energije po sektorima industrije

Potrošnja toplotne energije u industrijskom sektoru u 2005. godini bila je 72.054,5 TJ, dok je ukupno utrošena električna energija (kao energija raspoloživa za finalnu potrošnju) 20 725 TJ.

Ukupan utrošak finalne energije, električne i toplotne energije u industrijskom sektoru za period 2004 - 2007. godine prikazani su u tabeli 11.1.

Tabela 11.1. Ukupan utrošak finalne energije, električne i toplotne energije u industrijskom sektoru za period 2004 - 2007. godine

Podatak o potrošnji finalne energije u industriji preuzet je iz dokumenata "Energetski bilans Republike Srbije", dok je podatak o potrošnji električne energije preuzet iz dokumenata "Energetski bilans električne i toplotne energije" Republičkog zavoda za statistiku, dok je vrednost za potrošnju toplotne energije u sektoru industrije dobijena iz razlike potrošnje finalne i električne energije.

Učešće malih, srednjih i velikih preduzeća u društvenom prihodu i dohotku u korelaciji je sa potrošnjom finalne energije. U tom smislu se pretpostavlja da velika i srednja preduzeća učestvuju sa približno 80 - 85% u utrošku energije u okviru sektora prerađivačke industrije.

________________________________
1 Procena preuzeta iz dokumenta "Energetski bilans Republike Srbije za 2008. godinu"

11.1.2. Opis postojeće infrastukture toplotnih izvora u okviru industrijskih kotlarnica i energana

Ne postoje jedinstveni podaci o broju i instalisanoj snazi kotlovskih jedinica na teritoriji Srbije. U fazi izrade Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine izvršena je procena da se u sistemu industrijske energetike nalaze toplotni izvori sa oko 6.300 MW instalisani u više stotina industrijskih preduzeća, koji se koriste za proizvodnju toplotne energije za potrebe proizvodnih procesa i grejanje radnog prostora.

Za potrebe analize stanja i daljeg razvoja toplotnih izvora u sistemu industrijske energetike sprovedena je anketa u industrijskim preduzećima. Pored toga, sakupljeni su svi podaci iz referentnih lista firmi isporučilaca kotlova na teritoriji Srbije.

Tako su dobijeni podaci o 1285 kotlova instalisanih u industriji Srbije do 2006. godine. Procenjeno je da je ovim listama pokriveno 85 - 90% instalisanih kotlova na teritoriji Srbije. Smatra se da je ostalih 10 - 15% uvoz iz drugih zemalja koji nije realizovan preko navedenih kompanija. Na teritoriji AP Vojvodine sprovedeno je opsežno istraživanje stanja kotlovskih postrojenja u 2006. godini koje je pokazalo da je na teritoriji AP Vojvodina instalisano 390 kotlova sa ukupno instalisanom snagom od 2.900 MW. Od tog broja je 15 - 20% van upotrebe ili je isečeno. Ako se pretpostavi da se podaci iz ankete za AP Vojvodinu o kotlovima koji više nisu u pogonu (oko 15%) mogu upotrebiti za celu teritoriju Srbije, koristeći gore navedene vrednosti, dolazi se do procene da je broj kotlova u pogonskom stanju u Srbiji 1200 sa prosečnom instalisanom snagom 5,25 MW. Pored toga, procenjeno je da se od maksimalnog kapaciteta koristi kontinuano 1/2 do 2/3 (50 - 65%).

U tabeli 11.2. dat je prikaz broja kotlova po starosti i kapacitetima u odnosu na ukupno instalisane u industriji.

Tabela 11.2. Broj kotlova po starosti i kapacitetima u odnosu na ukupno instalisane u industriji

Raspodela u tabeli 11.2. je izvršena na osnovu procene o 1.200 instalisanih kotlovskih jedinica u industriji na teritoriji Srbije. Procena broja kotlova prema snazi i godini starosti data je na osnovu ekstrapoliranih rezultata ankete.

Rezultati obrade podataka ankete su dali sledeću sliku:

Prosečno angažovanje postrojenja je 5400 časova godišnje (prema anketi za AP Vojvodinu 4350 časova godišnje). Odnos parnih i vrelovodnih kotlova je 70% : 30%. Starosna struktura kotlova je veoma nepovoljna jer je oko 74% instalisanih kotlova starije od 20 godina, a čak 30% starije od 30 godina. Starosna struktura prema podacima isporučilaca kotlova iz liste pregleda je još nepovoljnija. Udeo kotlova starijih od 20 godina je 82%. Stepen korisnosti kotlova s obzirom na njihovu starost i stanje opreme je veoma nizak i ne odgovara savremenim zahtevima u odnosu na sigurnost, potrošnju energije i emisije zagađujućih komponenata.

Procentualna raspodela po gorivima na gasovito, tečno i čvrsto gorivo je 54,8% parnih kotlova na gas, 39,1% parnih kotlova na mazut, dok je 6,1% parnih kotlova na čvrsto gorivo. Kod vrelovodnih kotlova, ova raspodela je sledeća: 62,3% koristi gasovito gorivo, 30,6% tečno gorivo, dok 7,1% vrelovodnih kotlova u anketiranim preduzećima koriste čvrsto gorivo.

11.2. PROGRAMI I PROJEKTI MODERNIZACIJE, REVITALIZACIJE ILI REKONSTRUKCIJE POSTOJEĆIH OBJEKATA, ODNOSNO POSTROJENJA U OKVIRU INDUSTRIJSKIH ENERGETSKIH IZVORA

U sistemu industrijske energetike posebno su izraženi problemi:

1) Velika starost kotlovskih jedinica;

2) Veoma malo iskorišćenje instalisanih kapaciteta i mali broj radnih sati u toku godine;

3) Loše stanje automatike i mernih uređaja, osim kod novih kotlovskih jedinica. Praktično ne postoji vizuelizacija i akvizicija podataka. Osim kod malog broja novih kotlova, nijedna kotlovska jedinica u pogledu sigurnosne opreme ne zadovoljava standarde Evropske Zajednice;

4) Loše stanje hemijske pripreme vode u velikom broju kompanija, kako u smislu zastarelosti, tako i u smislu adekvatnosti u odnosu na kvalitet korišćene vode;

5) Loše stanje opreme za prihvatanje kondenzata i termičku pripremu napojne vode;

6) Loše stanje armature i termičke izolacije cevovoda i uređaja u kotlarnicama;

7) U velikom broju slučajeva regulacija procesa sagorevanja je neadekvatna;

8) pri prelasku sa čvrstog ili tečnog goriva na gasovito gorivo kod starih kotlovskih jedinica zadržane su visoke temperature dimnih gasova. Praktično ne postoji korišćenje otpadne toplote dimnih gasova;

9) Nema automatskog odmuljivanja i odsoljavanja, niti korišćenja otpadne toplote vode koja se iznese iz kotla odmuljivanjem i odsoljavanjem;

10) Zbog velike promene u kapacitetu i proizvodnim procesima osnovnih tehnoloških linija, veliki broj kotlova radi sa veoma niskim kapacitetom ili sa kapacitetima ispod tehničkog minimuma.

U odnosu na dosad navedeno, definisane su sledeće grupe programa i projekata modernizacije, revitalizacije ili rekonstrukcije postojećih objekata, odnosno postrojenja u okviru industrijskih energetskih izvora:

1) mera - Modernizacija sistema upravljanja i merenja obuhvata kontrolu nivoa i ostalu sigurnosnu armaturu i uređaje prema važećim standardima u EU, automatsko odmuljivanje i odsoljavanje, praćenje sadržaja kiseonika u dimnim gasovima i upravljanje procesom sagorevanja, automatsko vođenje kotlova;

2) mera - Mere investicionog održavanja obuhvataju dovođenje u najbolje pogonsko stanje gorionika, armature, izolaciju, sistem za termičku pripremu napojne vode i ostale opreme u kotlarnici;

3) mera - Hemijska priprema napojne vode obuhvata promenu zastarelih ili neadekvatnih sistema za hemijsku pripremu napojne vode;

4) mera - Iskorišćenje otpadne toplote i konverzija goriva obuhvata izmenu ložnih uređaja i prateće armature prilikom zamene goriva i ugradnju uređaja za korišćenje otpadne toplote dimnih gasova kod svih kotlova koji su prešli na prirodni gas i uređaja za korišćenje otpadne toplote vode koja se iz kotla odvodi radi odsoljavanja i odmuljivanja.

U planiranju programa i projekata pretpostavljeno je:

1) Da sve kotlove iz grupe starosti preko 30 godina treba zameniti u prve dve godine realizacije ovog programa novim kotlovskim jedinicama i da na njih ne treba da se odnose mere modernizacije, revitalizacije ili rekonstrukcije postojećih objekata, odnosno postrojenja u okviru industrijskih energetskih izvora. Ograničenje specifične potrošnje energije kroz odgovarajuće zakonske akte treba da bude jedan od uslova za realizaciju ove mere. S obzirom na malo iskorišćenje instalisanih kapaciteta, pretpostavlja se da će se zamena kotlova vršiti kotlovima manje snage (prosečno 3,5 MW po kotlu);

2) Da su sve kotlovske jedinice do 5 godina starosti opremljene adekvatnom opremom i da su u dobrom pogonskom stanju, te da se na njih ne odnose mere modernizacije, revitalizacije ili rekonstrukcije postojećih objekata, odnosno postrojenja u okviru industrijskih energetskih izvora;

3) Da će se mere investicionog održavanja primeniti na sve kotlovske jedinice starosti 6 - 30 godina i da će se ova mera sprovesti u prve dve godine realizacije ovog programa;

4) Da će se mera modernizacija sistema upravljanja i merenja sprovesti na 50% kotlova starosti 6 - 20 godina i na sve kotlove starosti 21 - 30 godine, i to u prve tri godine ovog programa (2009 - 2011. godine);

5) Da će se mera hemijska priprema napojne vode sprovesti na 10% kotlova iz grupe starosti 6 - 20 godina i na 50% grupe kotlova starosti 21 - 30 godina. Ova mera će se sprovesti u prve tri godine izvođenja ovog programa (2009 -2011. godine).

U tabeli 11.3 dat je prikaz mera i investicija prema starosti kotlova i ukupno, za sve vreme sprovođenja programa i projekata modernizacije, revitalizacije ili rekonstrukcije postojećih objekata i postrojenja. Iz tabele se vidi da je ukupni iznos investicija za ovu vrstu mera 50.250.000,00 EUR. Prikaz raspodele broja mera i investicija po godinama za svaku od mera dat je u tabelama 11.5 i 11.6. Realizacija navedenih mera uslovljena je donošenjem Zakona o racionalnoj upotrebi energije i odgovarajućih pratećih podzakonskih akata, kao i odgovarajućih finansijskih mera države.

11.3. PROGRAMI I PROJEKTI KOJI SE ODNOSE NA IZGRADNJU NOVIH ILI ZAMENU POSTOJEĆIH OBJEKATA I POSTROJENJA ILI IZVORA U OKVIRU INDUSTRIJSKIH KOTLARNICA I ENERGANA

U odnosu na navedeno stanje, definisane su sledeće mere iz okvira programa i projekata koji se odnose na izgradnju novih ili zamenu postojećih objekata i postrojenja ili izvora u okviru industrijskih kotlarnica i energana:

1) mera - Nova kotlovska jedinica obuhvata zamenu jednog ili više kotlova u postojećoj kotlarnici;

2) mera - Nova kotlarnica obuhvata ugradnju nove kotlarnice sa prosečno dve kotlovske jedinice pri zameni starih kotlova;

3) mera - Kombinovana postrojenja koja obuhvataju ugradnju postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije u industrijskim preduzećima, i to pri zameni starih ili neadekvatnih kotlovskih jedinica; predviđa se prosečno postrojenje od 2x1MWel.

U planiranju programa i projekata pretpostavljeno je:

1) Da sve kotlove iz grupe starosti preko 30 godina treba zameniti u prve dve godine realizacije ovog programa, odnosno u periodu 2009 - 2010. godine (za procenu potrebnih investicija usvojena je kotlarnica sa dve kotlovske jedinice prosečne snage svake jedinice 3,5 MW);

2) Da će 30% kotlova iz grupe starosti 21 - 30 godina biti zamenjeno novim kotlovskim jedinicama od 2010. do 2012. godine;

3) Da će se od 2010. godine postepeno uvoditi kombinovana postrojenja i da će zamena kotlovskih jedinica kombinovanim postrojenjima posle 2010. godine biti racionalna. Zato se pretpostavilo da se od 2010. do 2012. godini sledećih 30% kotlova iz grupe starosti od 21 - 30 godina menja jedinicama za kombinovanu proizvodnju prosečne snage 2x1MWel. Sledećih 40% kotlova iz ove starosne grupe biće zamenjeno kombinovanim postrojenjima posle 2012. godine ili bi ostalo kao rezerva.

Tabela 11.3. Pregled mera i procenjenih investicija prema starosti kotlova i ukupno, za sve vreme sprovođenja programa i projekata modernizacije, revitalizacije ili rekonstrukcije postojećih objekata i postrojenja

U tabeli 11.4. dat je prikaz mera i investicija prema starosti kotlova i ukupno, za sprovođenje programa i projekata za izgradnju novih ili zamenu postojećih objekata i postrojenja. Iz tabele se vidi da je ukupni iznos investicija za ovu vrstu mera 270.533.000,00 EUR, od čega je 192.000.000,00 EUR za kombinovana postrojenja.

Tabela 11.4. Pregled mera i procenjenih investicija prema starosti kotlova i ukupno, za sve vreme sprovođenja programa i projekata koji se odnose na izgradnju novih ili zamenu postojećih objekata i postrojenja

Tabela 11.5. Pregled broja intervencija na energetskim izvorima u industriji po vrstama mera

U tabeli 11.6. date su ukupne investicije po vrstama mera i godinama i vidi se da je ukupna vrednost investicija predviđena za ceo program revitalizacije, rekonstrukcije i zamene energetskih jedinica u industriji 320.783.000,00 EUR. Ovom sumom nisu obuhvaćene investicije u nova kombinovana postrojenja i zamene kotlovskih jedinica posle 2012. godine.

Raspodela ukupnih investicija po godinama do kraja 2012. godine data je na slici 11.1.

Mere 1, 3 i 4 raspoređene su u odnosu 15 : 30 : 55 na tri godine, mera 2 je raspoređena na godine 2009. i 2010. sa po 50%, mera 5. je raspoređena na godine 2011. i 2012. sa 40 i 60%, mera 6. je raspoređena na godine 2010. i 2011. sa 40 i 60%, mera 7. je predviđena na godine 2011. i 2012. sa 50 i 50%.

Napomena: sa merama 5. (zamena kotlova) i 7 (uvođenje kogeneracionih postrojenja) zamenilo bi se do 2012. godine 90% kotlova iz grupe sadašnje starosti 21− 30 godina. Preostalih oko 50 kotlova iz ove grupe zamenilo bi se u narednim godinama kombinovanim postrojenjima ili bi ostalo kao rezerva.

Tabela 11.6. Pregled ukupnih investicija po vrstama mera

Do kraja 2012. godine stanje bi bilo:

1) 1040 instalisanih kotlovskih jedinica sa instalisanom snagom 4555 MW, od toga 517 novih kotlovskih jedinica (prosečne snage 3,5 MW);

2) 2 x 160 MWel u kombinovanim postrojenjima sa ukupnom toplotnom snagom 480 MW;

3) ukupna instalisana toplotna snaga u industrijskim izvorima energije u 2012. godini bila bi 5035 MW, što je manje od trenutno instalisane snage, budući da se pretpostavlja da će iskorišćenost kapaciteta biti viša u odnosu na sadašnje stanje instalisanih kapaciteta;

4) ukupna instalisana električna snaga u novim industrijskim kombinovanim postrojenjima u 2012. godini bila bi 320 MW.

Na osnovu preciznih podataka energetske statistike, što bi trebalo da bude početni korak u primeni ovog programa, neophodno je korigovati podatke o strukturi i broju kotlovskih jedinica kod industrijskih izvora energije, kao i procene efekata i investicija za predložene tehničke mere. Uslov za sprovođenje navedenih mera jeste donošenje odgovarajućih podsticajnih mera države. Predlog ovih mera dat je u odeljku 11.6.

Slika 11.1. Raspodela ukupnih investicija za mere POS u energetskim izvorima u industriji u periodu 2007. do kraja 2012. godine

http://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2010_04/

14.4. EFEKTI PRIMENE MERA REVITALIZACIJE, REKONSTRUKCIJE I PROJEKATA ZAMENE POSTOJEĆIH OBJEKATA I POSTROJENJA ILI IZVORA U OKVIRU INDUSTRIJSKIH KOTLARNICA I ENERGANA

Efekti primene mera revitalizacije, rekonstrukcije i projekata zamene postojećih objekata i postrojenja ili izvora u okviru industrijskih kotlarnica i energana u periodu 2009 - 2012. godine procenjene su uzimajući u obzir sledeće pretpostavke:

1) privredni rast u Republici Srbiji do 2012. godine prema procenama strategije kojom se uređuje privredni razvoj Srbije 2006 - 2012. godine iznosiće 5% godišnje prema konzervativnom scenariju, a 7% godišnje prema osnovnom scenariju. Novonastala situacija s obzirom na ekonomsku krizu zahteva korekciju ovih pretpostavki. Tako je za 2009. i 2010. godinu usvojeno da nema privrednog rasta, odnosno da je stopa privrednog rasta 0%, dok je u 2011. godini ova stopa 3%, odnosno u 2012. godini 5%.

2) pretpostavlja se da će porast potrošnje energije u industriji Srbije u slučaju da se ne primenjuju mere energetske efikasnosti pratiti privredni rast, prema gore usvojenom scenariju promene privrednog rasta usled ekonomske krize;

3) ukupni efekti primene ovih mera obuhvatili bi potencijale za povećanje energetske efikasnosti koji su vezani za bolje gazdovanje i korišćenje postrojenja u okviru energetskih izvora u industriji, čiji se efekti procenjuju na 10 - 15% ukupne potrošnje energije i potencijali za povećanje energetske efikasnosti koji su vezani za rekonstrukcije, modernizacije i zamene postrojenja u okviru energetskih izvora, čiji se efekti procenjuju na oko 20% ukupne potrošnje energije u industriji. Procenjuje se da je kumulativni efekat ovih mera smanjenje potrošnje energije kod industrijskih izvora za 30 - 35%, od toga 35% do kraja 2012. godine.

Ovako oštri zahtevi proizilaze iz neophodnosti za smanjenje razlike u specifičnoj potrošnji energije između Srbije i zemalja Evropske unije, kao i iz novih zahteva u pogledu smanjenja potrošnje energije u industriji u okviru energetske politike Evropske unije.

Trebalo bi naglasiti da se ove procene odnose na potencijale vezane za energetske izvore u industriji, a ne na ukupnu mogućnost smanjenja potrošnje energije u industriji.

Veoma značajni efekti primene predviđenih mera su podizanje nivoa pogonske pouzdanosti i sigurnosti energetskih izvora u industriji do zahteva koji su propisani evropskim standardima i njihovo prilagođavanje po kapacitetu i fleksibilnosti potrebama procesa proizvodnje.

Prema poslednjoj verziji dokumenta EU koji se odnosi na energetsku efikasnost, predviđa se da se do 2020. godine, a u odnosu na 2007. godinu smanji ukupna potrošnja na nivou zemalja članica EU za 20%, pri čemu je ukupni potencijal u industriji procenjen na 25% u pogledu smanjenja potrošnje energije. Specifična potrošnja energije u industrijskom sektoru Srbije je za 70% viša u odnosu na EU zemlje, čime se ističe potreba da se na polju poboljšanja energetske efikasnosti mora učiniti značajan pomak, kako bi se ovaj jaz između Srbije i EU zemalja smanjio.

Na slici 11.2. prikazana je potrošnja toplotne energije u industriji od 2005 -2007. godine sa prognozom kretanja potrošnje toplotne energije do 2012. godine, kao i procena efekata primene mera Programa za period 2009 -2012. godine.

U tabeli 11.7. date su brojne vrednosti procena kretanja potrošnje toplotne energije i efekata primene mera Programa, kao i procena mogućih ušteda primenom predloženih mera Programa za isti period. Pri proračunu ušteda računalo se sa konstantnom cenom goriva (odnos cene goriva i kursa EUR iznosio je 0,3).

Na slici 11.3. prikazan je kumulativni efekat ekonomskih ušteda primenom mera energetske efikasnosti kod energetskih izvora u industriji.

Slika 11.2. Kretanje potrošnje toplotne energije u industriji i efekati primene mera Programa do 2012. godine

Slika 11. 3. Pregled kumulativnih efekata ekonomskih ušteda i investicija po godinama uz primenu predloženih mera

Tabela 11.7. Pregled ukupnih efekata primena mera po godinama

11.5. PODSTICAJNE MERE ENERGETSKE EFIKASNOSTI

U okviru podsticajnih mera energetske efikasnosti date su neophodne mere države bez kojih se pretpostavlja da neće doći do realizacije tehničkih mera prikazanih u poglavljima 11.2 i 11.3.

Pregled podsticajnih mera dat je u tabeli 11.8, pri čemu su u tabeli prikazani:

naziv i/ili vrsta mera, potrebna objašnjenja za razumevanje sadržaja mera, termini početka realizacije i odgovorne institucije za realizaciju ovih mera.

Napomene uz pregled podsticajnih mera za industriju - energetski izvori:

1. Ceo program mera zaokružen je u jedinstvenu celinu, tako da je priprema svih mera i početak implementacije trebalo da se završi do sredine 2009. godine, sa trajanjem programa do 2012. godine.

2. Snažna ekonomska prinuda treba da bude pokretač primene svih predloženih mera.

3. Neophodno je da Ministarstvo rudarstva i energetike koordinira pripremu i prati realizaciju plana implementacije celog programa predloženih mera.

Mere 1.4. iz tabele 11.8. (Vođenje energetske statistike) neophodno je razraditi u celini kao osnovu za praćenje svih mera, a posebno fiskalnih mera iz grupe (2). Mere iz grupe (2) prema iskustvima nekih evropskih zemalja, posebno dobre efekte daju kao dugoročne mere.

4. Efekti su računati za scenario kod kojeg je ušteda energije primenom POS mera 35% do kraja 2012. godine u odnosu na potrošnju energije koja bi se dobila ukoliko bi potrošnja energije pratila predviđeni porast privrednog razvoja Srbije .

____________
2 Za period 2005 - 2007. uzeti su statistički podaci o potrošnji toplotne energije u industriji.
3 Realni podaci o potrošnji toplotne energije u industriji na osnovu zvaničnih dokumenata "Energetski bilans Republike Srbije", Ministarstva rudarstva i energetike i dokumenata "Energetski bilans električne i toplotne energije", Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije
4 Efekti su računati za scenario kod kojeg je zadržana potrošnja energije na nivou 2008. godine
5 Efekti su računati za scenario kod kojeg je ušteda energije primenom POS mera 35% do kraja 2012. godine u odnosu na potrošnju energije koja bi se dobila ukoliko bi potrošnja energije pratila stopu rasta privrednog rasta Srbije

11.8. Tabelarni pregled podsticajnih mera energetske efikasnosti

Napomene - uz pregled podsticajnih mera za industriju - energetski izvori:

1. Ceo program mera zaokružen je u jedinstvenu celinu tako da je trebalo da se priprema svih mera i početak implementacije završi do sredine 2009. godine, sa trajanjem programa do 2012. godine.

2. Snažna ekonomska prinuda treba da bude pokretač primene svih predloženih mera.

3. Neophodno je da ministarstvo u čijem delokrugu su poslovi državne uprave koji se odnose na rudarstvo i energetiku koordinira pripremu i prati realizaciju plana implementacije celog programa predloženih mera.

4. Mere 1.4. (Vođenje energetske statistike) neophodno je razraditi u celini kao osnovu za praćenje svih mera, a posebno fiskalnih mera iz grupe (2). Mere iz grupe (2), prema iskustvima nekih evropskih zemalja, posebno dobre efekte daju kao dugoročne mere. S obzirom na situaciju u Republici Srbiji, predlaže se period od 5 godina.

12. ENERGETSKA EFIKASNOST

Saglasno Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, jedan od pet osnovnih prioriteta razvoja sektora energetike je prioritet racionalne upotrebe kvalitetnih energenata i povećanja energetske efikasnosti u proizvodnji, distribuciji i korišćenju energije kod krajnjih korisnika energetskih usluga. Ovaj prioritet je, pre svega, značajan zbog usklađivanja proizvodnje energije sa realnim potrebama sektora potrošnje energije, ali i sa aspekta smanjenja uticaja sektora energetike na životnu sredinu, povoljnog uticaja na efikasnost privrede, standard građana i smanjenje uvozne zavisnosti.

I drugi značajni strateški dokumenti Republike Srbije pridaju veliki značaj pojmu energetske efikasnosti i nužnosti sprovođenja konkretnih aktivnosti u cilju njenog povećanja. Tako racionalna upotreba energije i povećanje energetske efikasnosti danas predstavljaju ključne elemente održivog razvoja, kako je utvrđeno Nacionalnom strategijom održivog razvoja, a povećanje energetske efikasnosti prepoznato je kao jedan od prioriteta i u Nacionalnoj strategiji privrednog razvoja RS od 2006. do 2012. godine. Nacionalni program za integraciju u Evropsku Uniju Republike Srbije predviđa stvaranje uslova za primenu "acquis communautaire" o energetskoj efikasnosti.

Pošto su sektori proizvodnje, distribucije i transporta energije prikazani u prethodnim poglavljima, u ovom poglavlju će biti predstavljeni sektori potrošnje energije, ali će se navedene mere koje je potrebno sprovesti radi povećanja energetske efikasnosti odnositi i na sektor potrošnje i na sektor proizvodnje energije. Predložene mere omogućavaju realizaciju definisanih strateških ciljeva povećanja energetske efikasnosti datih u Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine.

Detaljna analiza stanja u sektorima potrošnje finalne energije je moguća ukoliko postoji kvalitetna i detaljna baza energetskih podataka, odnosno baza energetskih indikatora. U Republici Srbiji ovakve baze još nisu u potpunosti uspostavljene, pa se pri bilansiranju energetskih tokova potrošnja finalne energije u velikoj meri procenjuje. Tek po uspostavljanju ovih baza i redovne izrade energetskih indikatora moguće je:

1) detaljno sagledavanje stanja potrošnje energenata (prema strukturi i vrsti energetskih usluga) u sektorima industrija, saobraćaj i zgradarstvo,

2) ustanoviti efekte mera koje se sprovode u pogledu racionalne upotrebe energije (prema strukturi i vrsti energetskih usluga) u sektorima industrija, saobraćaj i zgradarstvo.

12.1. STANJE U SEKTORIMA POTROŠNJE ENERGIJE

Potrošnja primarne energije (PPE) po stanovniku iznosila je 2,29 toe/stanovniku u 2006. godini, što je nešto više od svetskog proseka od 1,80 toe/stanovniku i ovih vrednosti u zemljama iz okruženja i sa usporenom tranzicijom (Rumunija - 1,86 toe/stanovniku; Hrvatska 2,02 toe/stanovniku). Međutim, u poređenju sa Mađarskom, koja je tranziciju izvršila ubrzano i čija PPE iznosi 2,74 toe/stanovniku, ili razvijenim zemljama EU (Nemačka - 4,23 toe/stanovniku; Danska - 3,85 toe/stanovniku; EU-27 - 3,69 toe/stanovniku) zaostajanje je očigledno. Ipak, mora se naglasiti da je ovaj energetski indikator 2003. godine bio svega 1,79 toe/stanovniku i da je njegov porast u Srbiji najveći u odnosu na sve pomenute zemlje.

Republički zavod za statistiku Srbije ne prikazuje GDP u dolarima iz 2000. godine, te u skladu sa metodologijom Međunarodne agencije za energiju nije moguće izračunati energetski intenzitet primarne i finalne energije, tako da se on može uporediti sa ovim indikatorima u drugim zemljama. Ako se ovi indikatori izračunaju na bazi domaćeg bruto proizvoda u stalnim cenama iz 2002. godine iskazanog u dinarima, očigledno je da je u periodu od 2003 - 2008. godine došlo do pada oba ova indikatora za oko 15%, uglavnom kao rezultat povećanih privatizacionih prihoda i BDP-a, a manje kao rezultat povećanja ekonomske aktivnosti i energetske efikasnosti.

Na bazi grubih procena, energetski intenzitet u Srbiji je 2 - 3 puta veći nego u zemljama EU15 kao rezultat pada industrijskih aktivnosti tokom devedesetih godina, sporog oporavka industrije, niskih cena električne energije i neusaglašenosti cena energije i energenata koje nisu stimulativne za racionalnu upotrebu energije.

Potrošnja električne energije u Republici Srbiji po stanovniku u 2003. godini iznosila je 3.341 kWh/ stanovniku, dok je prosek potrošnje električne energije po stanovniku u 2003. godini kako sledi: svetski prosek - 2.429; EU15 - 6.867; EU25 - 6.399; Mađarska - 3.637 i Hrvatska - 3.154 i Rumunija - 2.220 kWh/ po stanovniku.

U razvijenim zemljama visoka potrošnja električne energije po stanovniku rezultat je njenog intenzivnog korišćenja u procesu proizvodnje i stvaranja novih vrednosti, a u Republici Srbiji posledica velikog korišćenja električne energije u domaćinstvima i javnim i komercijalnim delatnostima prvenstveno za potrebe grejanja. Stanje potrošnje finalne energije u periodu od 2005. do 2008. godine (bez podataka za teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija) prikazani su u tabeli 12.1. Intenzivno korišćenje električne energije u ovim sektorima je rezultat niske cene električne energije u odnosu na druge energente (potrošnja električne energije po stanovniku iznosila je 3.520, 3.378, 3.396 i 3.582 kWh/stanovniku u periodu od 2005. do 2008. godine).

Tabela 12.1. Stanje potrošnje finalne energije u periodu od 2005. do 2008. godine u Republici Srbiji (bez podataka za teritoriju Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija) po sektorima potrošnje i po energentima (Mtoe)6

* procena
** plan

____________
6Ostalo podrazumeva potrošnju u sektorima Domaćinstva, Javne i komercijalne delatnosti i Poljoprivreda.

U Tabeli 12.2 dati su neki relevantni energetski indikatori u nekoliko prethodnih godina. Potrošnja primarne energije po stanovniku pokazuje blagi porast, dok je efikasnost transformacije (FE/PE) ostala praktično nepromenjena u datom periodu. Za 2008. godinu je ovaj indikator nešto povećan, ali treba naglasiti da je sračunat na osnovu planiranih vrednosti.

Tabela 12.2. Osnovni energetski indikatori

12.1.1. Industrija

Tokom devedesetih godina prošlog veka došlo je do dramatičnog pada obima industrijskih aktivnosti u Republici Srbiji. Nakon 2002. godine usledilo je intenziviranje proizvodnje, ali ona i dalje nije na zadovoljavajućem nivou, dok niske cene električne energije destimulativno utiču na racionalno korišćenje energije u svim granama industrije.

Pouzdano utvrđivanje finalne potrošnje energije u industriji po industrijskim granama i definisanje energetskih indikatora na bazi raspoloživih podataka trenutno nije moguće. Pored nedostatka podataka o potrošnji finalne energije u industriji, ne postoje ni sistemske analize navedenog sektora u celosti, što dodatno otežava utvrđivanje finalne potrošnje energije u ovom sektoru. Kako bi se prevazišli navedeni nedostaci, u narednom periodu je neophodno sprovesti snimanje stanja kroz sistematske studije, energetske revizije i uvođenja sistema gazdovanja energijom (energetskog menadžmenta) kod velikih potrošača energije. Ovo je značajno i zbog postojanja velikih razlika u pogledu nivoa uposlenosti kapaciteta, ekonomskih prilika i poslovanja, kako između različitih grana industrije, tako i između pojedinačnih preduzeća. Samim tim njihovi udeli u finalnoj potrošnji energije u industriji su veoma neujednačeni i promenljivi.

12.1.2. Saobraćaj

Potrošnja finalne energije u sektoru saobraćaja je u 2005. godini dostigla nivo iz 1990. godine, kada je iznosila 1,82 miliona toe. U sektoru saobraćaja dominira drumski saobraćaj. Ključni problem u pogledu energetske efikasnosti, zaštite životne sredine, ali i bezbednost u saobraćaju je starost voznog parka u Republici Srbiji. Krajem 2005. godine, prosečna starost celokupnog voznog parka u drumskom saobraćaju iznosila je 15,3 godina od čega je 20 % vozila (preko 400 000) starije od 20 godina. Uz postojeći trend vrlo brzo će 2/3 voznog parka biti starije od 15 godina. Starost voznog parka u železničkom saobraćaju je iznosila 31,1 godinu krajem 2004. godine, u vodnom saobraćaju 37 godina u 2005. godini i u vazdušnom saobraćaju preko 24 godine u 2005. godini, što je za avio-saobraćaj tri puta više od evropskog proseka.

Stepen motorizacije (broj putničkih automobila na 1.000 stanovnika) je nizak u odnosu na evropski prosek. Zaostajanje za zemljama u okruženju je očigledno. Jedino je Rumunija po tom pokazatelju lošija sa 137 vozila na 1.000 stanovnika (u 2003. godini). Republika Srbija je te godine imala 178 vozila na 1.000 stanovnika, da bi se 2005. godine ovaj broj povećao na 189 vozila. Poređenja radi: Hrvatska je imala 322 (2005. godine), Bugarska 239 (2000. godine), Slovačka 236 (2000. godine), Mađarska 277 (2004. godine), Češka 374 (2004. godine) i Nemačka 549 (2004. godine) vozila na 1 000 stanovnika.

12.1.3. Zgradarstvo

Kao i u saobraćaju, i u ovom sektoru je potrošnja finalne energije u 2005. godini skoro dostigla nivo iz 1990. godine kada je iznosila 3,29 M toe. Zaostajanje u energetskoj efikasnosti u zgradarstvu u odnosu na evropske zemlje je evidentno još iz perioda ranih devedesetih godina, što se može ilustrovati poređenjem podataka o prosečnoj potrošnji finalne energije koja se koristi za toplotne usluge (priprema sanitarne tople vode i toplotne energije za grejanje). Tako, u Republici Srbiji u 2007. godini srednja godišnja specifična potrošnja toplotne energije za grejanje i pripremu tople vode u stambenim i nestambenim zgradama svedena na 1 m2 neto stambene površine iznosi 228 kWh/m2 dok prosečna potrošnja finalne energije koja se koristi za toplotne svrhe u stambenim zgradama u zemljama EU iznosi 138 kWh/m2. U Švedskoj, zemlji sa hladnijom i dužom grejnom sezonskom potrošnjom u odnosu na našu zemlju, prosečna potrošnja finalne energije u toplotne svrhe iznosi 120 kWh/m2, a u najnovijim zgradama sa najnižim zahtevima za energijom ovaj iznos ne prelazi 60 - 80 kWh/m2.

U Republici Srbiji 26 % od ukupne površine objekata snabdeva se toplotnom energijom iz sistema daljinskih grejanja i individualnih kotlarnica (14 % iz daljinskih sistema i 12 % iz lokalnih kotlarnica), 14 % koristi električnu energiju, 10 % prirodni gas i 50 % koristi čvrsta goriva u lokalnim pećima (ugalj, ogrevno drvo, biomasa iz poljoprivrede, otpad i sl.).

Utvrđeno je da bi prosečna instalisana toplotna snaga za grejanje za stambene zgrade projektovane i građene nakon 1988. godine, od kada je obavezna primena standarda JUS U.15.600 iz 1987. godine, uz striktnu primenu standarda, bila 95 W/m2. To je daleko ispod ustanovljenog republičkog proseka od 160 W/m2.

Doslednom primenom standarda za projektovanje i gradnju objekata ostvarile bi se specifične toplotne snage za sledeće tipove zgrada:

1) za višeporodične stambene zgrade, zavisno od tipa i spratnosti, maksimalna specifična instalisana toplotna snaga za grejanje - 95 W/m2 i maksimalna srednja godišnja specifična potrošnja finalne energije za grejanje - 100 kWh/m2,

2) za jednoporodične stambene zgrade maksimalna specifična instalisana toplotna snaga za grejanje - 140 W/m2 i maksimalna srednja godišnja specifična potrošnja finalne energije za grejanje - 150 kWh/m2 i

3) za nestambene zgrade, zavisno od vrste i opreme za grejanje ovih zgrada, maksimalna specifična instalisana toplotna snaga za grejanje - 115 W/m2 i maksimalna srednja godišnja specifična potrošnja finalne energije za grejanje - 120 kWh/m2.

Broj domaćinstava koja koriste električnu energiju za grejanje iznosi 15 % od ukupnog broja domaćinstava, dok se samo za grejanje utroši 24 % od ukupne potrošnje električne energije u svim domaćinstvima. Preostala električna energija u domaćinstvima, u iznosu od 10.500 GWh, koristi se za: osvetljenje 735 GWh (7%), akumulacione bojlere 2.145 GWh (23%), šporete 3.150 GWh (30%), mašine za pranje 893 GWh (8,5%) i frižidere i zamrzivače 2.625 GWh (25%) i 952 GWh (6,5%) za ostale potrebe.

12.2. PRAVNI I INSTITUCIONALNI OKVIR U REPUBLICI SRBIJI I PRAKSA EU

Zakon o energetici prepoznaje značaj energetske efikasnosti u sektorima proizvodnje i potrošnje energije u okviru definisane energetske politike. Za dobijanje energetske dozvole i licence u sektoru proizvodnje energije Zakon uvodi obavezu ispunjenja propisa i kriterijuma energetske efikasnosti. U sektoru potrošnje energije, Zakon ne nameće konkretne obaveze potrošačima, ali u cilju unapređenja stanja u ovom sektoru stvoren je novi pravni okvir za osnivanje Agencije za energetsku efikasnost.

Energetska efikasnost u sektorima proizvodnje i potrošnje energije u Republici Srbiji će biti posebno obrađena u Zakonu o racionalnoj upotrebi energije, čija je izrada u toku.

Agencija za energetsku efikasnost je, u skladu sa Zakonom o energetici reosnovana sa pravnim statusom posebne organizacije. Zadatak agencije je da sprovodi i predlaže aktivnosti u cilju povećanja energetske efikasnosti i povećanog korišćenja obnovljivih izvora energije, uključujući i pripremu tehničkih i drugih propisa koji se odnose na povećanje energetske efikasnosti. U prethodnom periodu aktivnosti Agencije su uglavnom bile usmerene ka realizaciji pojedinačnih projekata finansiranih od strane različitih investitora i donatora, a pre svega Evropske agencije za rekonstrukciju (demonstracioni projekti, edukacija i podizanje svesti), dok se u narednom periodu očekuje značajniji doprinos Agencije upravo u smislu uspostavljanja podsticajnih mera za povećanje energetske efikasnosti.

Pored Agencije za energetsku efikasnost, u Republici Srbiji je osnovano i pet regionalnih centara za energetsku efikasnost, koji su smešteni u pet univerzitetskih centara u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Kraljevu. Osnivanje regionalnih centara pomognuto je donacijama Vlade Kraljevine Norveške. Regionalni centri treba da obezbeđuju sprovođenje regionalnih programa energetske efikasnosti i primene obnovljivih izvora energije samostalno ili u saradnji sa drugim regionalnim institucijama.

Evropska unija sistemskim merama upućuje zemlje članice na stalno povećanje energetske efikasnosti. U tom smislu usvojene su brojne direktive i postavljeni konkretni ciljevi za povećanje energetske efikasnosti i smanjenja narušavanja postojeće ekološke ravnoteže na Zemlji. Odlučnost i posvećenost naše zemlje evropskim integracijama pokazuje se i nastojanjima da se naši zakoni usklade sa uputstvima EU, uspostavljajući time regulatornu podršku za ostvarenje ciljeva koje one promovišu.

EU i njene članice dodatno promovišu nužnost donošenja konkretnih planova za povećanje energetske efikasnosti u svim sektorima potrošnje energije [16], [18], [19], [21], [23], [24], [27], [28], [44], [45], [48], [52].7

U cilju povećanja energetske efikasnosti kao mere smanjenja emisija gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, EU promoviše primenu novih savremenih tehnologija i čini stalne napore za očuvanje životne sredine [29], [30], [31], [32], [38], [40], [41], [42], [43], [52].8

Ugovorom o osnivanju Energetske Zajednice, Republika Srbija obavezala se, između ostalog i da stimuliše primenu mera energetske efikasnosti, a od decembra 2009. godine potpisnice Ugovora preuzele su i obavezu primene sledećih Uputstava iz oblasti energetske efikasnosti: Uputstvo 2002/91/EZ o energetskoj efikasnosti zgrada, Uputstvo 2006/32/EZ o energetskoj efikasnosti pri krajnjoj potrošnji energije i energetskim uslugama, i Uputstvo 92/75/EZ o energetskom označavanju kućnih uređaja i druga uputstva kojim se sprovodi energetsko označavanje kućnih uređaja. Osim toga, u okviru Sekretarijata Energetske zajednice formirana je radna grupa za energetsku efikasnost, koja je sagledala mogućnost uključenja acquis communautaire o energetskoj efikasnosti u Ugovor. U skladu sa obavezama preuzetim Ugovorom o o osnivanju Energetske Zajednice neophodno je do sredine 2010. godine pripremiti i u odgovarajućoj pravnoj formi i zakonom predviđenoj proceduri usvojiti Akcioni plan za povećanje energetske efikasnosti u Republici Srbiji, sa definisanim ciljem smanjenja potrošnje energije.

_________________________

12.3. BARIJERE ZA POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI

Da bi se uspostavile mere za povećanje energetske efikasnosti najpre je neophodno identifikovati osnovne barijere za njeno povećanje, koje se mogu klasifikovati kao finansijske, socijalne i tehničke.

Ključne barijere za realizaciju mera za povećanje energetske efikasnosti su nerealni pariteti cena energenata i njihova nestabilnost, a pre svega odnos cena električne energije i goriva.

Pored finansijske, barijere imaju izraženu i socijalnu dimenziju. Naime, decenijama, a naročito tokom devedesetih gorina, energija je posmatrana kao socijalna kategorija. Ovakav trend je nastavljen, pa se znatan deo brige o socijalnom statusu stanovništva u Republici Srbiji odvija preko održavanja cena energije i energenata na veštački niskom nivou, što je destimulativno za sprovođenje mera koje za cilj imaju povećanje energetske efikasnosti.

Tehničke barijere se odnose na zaostajanje u razvoju novih tehnologija, kao i nepostojanje sistematskog pristupa njihovoj promociji i prihvatanju novih tehničko-tehnoških rešenja. Ukoliko u ovoj sferi ne dođe do pomaka, vrlo brzo će ovo biti jedan od ključnih razvojnih problema u Republici Srbiji.

12.4. MERE ZA POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI

Uspostavljanje realnog pariteta cena energenata i energetskih usluga, praćeno socijalnim programima za one kategorije korisnika energije koje je neophodno subvencionisati, je najbolji i prirodni pokretač aktivnosti na povećanju energetske efikasnosti u svim sektorima.

Praksa razvijenih zemalja je pokazala da država mora imati vodeću ulogu u sprovođenju sistematskih aktivnosti na povećanju energetske efikasnosti. Ovo je pogotovo neophodno u ekonomijama gde su cene energije i energenata pod kontrolom države. U takvim uslovima, krajnji korisnici energiju posmatraju kao nužan trošak čije smanjenje, po pravilu, nije prioritet. To čitavu oblast aktivnosti povećanja energetske efikasnosti udaljava od tržišnog razmišljanja i odvraća interes slobodnog kapitala za ulaganja u takve projekte. U momentu kada energija i energenti postanu roba koja potpuno podleže svim pravilima zakona ponude i potražnje, vodeća uloga države više neće biti neophodna. Slobodna investiciona sredstva su, zbog svoje prirode, dostupna samo za projekte čijom se realizacijom ona uvećavaju, pa tada i projekti povećanja energetske efikasnosti postaju ravnopravni za ulaganja.

Do otklanjanja pomenutih ekonomskih barijera vodeća uloga države u pogledu povećanja energetske efikasnosti ogleda se u uspostavljanju adekvatnih pravnih okvira (zakona, podzakonske regulative, propisa itd.) i podsticajnih uslova za primenu brojnih tehničkih mera koje dovode do njenog povećanja, kao i uticanjem na ponašanje krajnjih korisnika putem podizanja njihove svesti u ovoj oblasti.

Pored Vlade, u stvaranju uslova za racionalnu upotrebu energije značajnu ulogu treba da imaju i lokalne samouprave. Opštine su prema Zakonu o energetici zadužene da donose planove razvoja energetike kojima utvrđuju potrebe za energijom na svom području i pribavljaju podatke potrebne za izradu energetskog bilansa Republike Srbije. U cilju sprovođenja ovih aktivnosti, kao i racionalnog gazdovanja energijom na lokalnom nivou, treba stvoriti zakonske uslove i obavezu da opštine uspostave funkciju energetskog menadžera.

Osim toga, uspostavljanje obaveze u pogledu racionalnog gazdovanja energijom, tj. uvođenja energetskog menadžmenta, i stalna briga o povećanju energetske efikasnosti u svim sektorima potrošnje i proizvodnje energije nužan su preduslov za realizaciju sistemskih mera povećanja energetske efikasnosti u državi kao celini.

Mere za povećanje energetske efikasnosti koje je potrebno sprovesti u sektorima potrošnje prikazane su u tabeli 12.3.

Mere za povećanje energetske efikasnosti se mogu klasifikovati na sledeći način: regulatorne i podsticajne mere, i tehničke i organizacione mere, po svim sektorima potrošnje energije.

12.4.1. Regulatorne i podsticajne mere

U cilju kreiranja neophodnog pravnog okvira za povećanje energetske efikasnosti, potrebno je što pre doneti Zakon o racionalnoj upotrebi energije i prateću podzakonsku regulativu. Osnovni cilj ovog zakona je da omogući i podstakne odgovorno, racionalno i dugoročno održivo korišćenje energije, da doprinese povećanju sigurnosti snabdevanja energijom, kao i povećanju zaposlenosti i konkurentnosti i poboljšanju stanja životne sredine, preko uspostavljanja širokog tržišta usluga energetske efikasnosti, promene ponašanja i navika u odnosu na upotrebu energije, realizacije programa i projekata i primene drugih mera za unapređenje energetske efikasnosti, odnosno kroz uvođenje minimalnih standarda potrošnje energije, razvoj sveobuhvatnog sistema gazdovanja energijom (energetskog menadžmenta) i sprovođenja energetskih revizija. Zakonom o racionalnoj upotrebi energije, takođe treba stvoriti pravni osnov za uvođenje subvencija, fiskalnih i drugih olakšica i podsticaja za realizaciju projekata koji za cilj imaju povećanje energetske efikasnosti. Zakon je potrebno u što većoj meri uskladiti sa regulativom i praksom EU u pogledu energetske efikasnosti u skladu sa Nacionalnim planom evropskih integracija i Ugovorom o Energetskoj zajednici.

Za uspešnu realizaciju programa projekata i mera koji za cilj imaju povećanje energetske efikasnosti neophodno je formiranje Fonda za energetsku efikasnost, koji treba da bude osnovan izmenama i dopunama Zakona o energetici. Zakonom kojim se osniva Fond za energetsku efikasnost, pored ostalog, treba definisati: izvore prihoda fonda, prava za korišćenje fonda, upravljanje fondom, obim i način korišćenja fonda od strane svih korisničkih kategorija ili pojedinačnih korisnika i način kontrole korišćenja fonda.

Pored osnivanja Fonda za energetsku efikasnost, Ministarstvo rudarstva i energetike i Agencija za energetsku efikasnost u saradnji sa drugim resornim ministarstvima i relevantnim ustanovama, treba da radi i na kreiranju drugih podsticaja za primenu mera energetske efikasnosti kako u sektorima potrošnje tako i u sektorima proizvodnje energije, kao što su:

1) obezbeđivanje raznih poreskih i drugih olakšica za firme koje sprovode projekte u cilju unapređenja energetske efikasnosti;

2) uvođenje principa energetske efikasnosti u javne nabavke, ali i u kriterijume za dodelu sredstava drugih fondova, pa i kredita;

3) saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama u cilju realizacije povoljnih kreditnih aranžmana;

4) privlačenje interesa i izgradnja kapaciteta lokalnih banaka da kreditiraju projekte iz oblasti racionalne upotrebe energije;

5) stvaranje zakonskih uslova za posebnu vrstu finansiranja od "treće strane", odnosno za rad ESCO kompanija koje sprovode mere štednje (u firmama ili opštinama), a svoje usluge naplaćuju iz ostvarenih energetskih ušteda;

6) sprovođenje aktivnosti u cilju otvaranja mogućnosti za korišćenje Mehanizma čistog razvoja Kjoto protokola za realizaciju projekata energetske efikasnosti.

U nastavku su predstavljene regulatorne i podsticajne mere energetske efikasnosti za pojedinačne sektore potrošnje:

12.4.1.1. Sektor industrije

Paket regulatornih i podsticajnih mera za povećanje energetske efikasnosti u industriji treba da uključi i:

1) Stvaranje uslova za sprovođenje uporednih analiza proizvodnih indikatora (benchmarking) industrijskih preduzeća

2) Stvaranje regulatornih uslova za uspostavljanje standarda i procedura energetskih revizija u industriji. Ovu meru je neophodno sprovesti najpre za energetski intenzivna, a potom i ostala industrijska preduzeća, koja ih mogu realizovati i pre stupanja obaveze na snagu na dobrovoljnoj bazi uz mogućnost finansijske podrške Fonda za energetsku efikasnost. Pri tome je neophodno sertificirati kompetentnost revizora i standardizovati postupke pregleda i izveštavanja.

12.4.1.2. Sektor saobraćaja

Paket regulatornih i podsticajnih mera koji će omogućiti povećanje energetske efikasnosti u saobraćaju treba da uključi i:

1) Propisivanje minimalnih standarda energetske efikasnosti prevoznih sredstava u skladu sa propisima i standardima EU;

2) Sprovođenje promotivnih kampanja o energetski efikasnom ponašanju u saobraćaju;

3) Planiranje i uspostavljanje energetski efikasnih saobraćajnih sistema. Poboljšati: planiranje saobraćaja u gradovima, uključiti alternativne načine prevoza, poboljšati infrastrukturu javnog prevoza, uvesti energetski efikasna vozila i alternativna goriva itd.;

4) Podsticanje korišćenje vozila sa emisijama ispod 120 gCO2/km.

12.4.1.3. Sektor zgradarstva

Paket regulatornih i podsticajnih mera koji će omogućiti povećanje energetske efikasnosti u zgradarstvu treba da uključi:

1) Usvajanje i primenu regulative koja će obezbediti primenu Uputstva EU 2002/91/EC o energetskoj efikasnosti zgrada;

2) Kontinualno vođenje promotivnih kampanja za podizanje svesti građana o značaju i merama racionalne upotrebe energije i povećanja energetske efikasnosti;

3) Obavezu uvođenja sistema energetskog menadžmenta u javne objekte i objekte komercijalnih usluga kao i obavezu sprovođenja periodičnih energetskih revizija ovih objekata;

4) Uvesti i promovisati sistem korišćenja energetskih oznaka uređaja koji se koriste u domaćinstvima;

5) Usvojiti minimalne standarde energetske efikasnosti uređaja i opreme koji se mogu naći na tržištu;

6) Stvoriti regulatorne uslove za uvođenje naplate usluge grejanja po količini isporučene toplotne energije, koja bi se utvrđivala merenjem u cilju stvaranja uslova i motivacija korisnika sistema daljinskog grejanja da ulažu u mere energetske efikasnosti;

7) Redovna inspekcijska kontrola kotlova i klimatizaciono-ventilacionih sistema zgrada;

8) Uvođenje mehanizama ocene projekata na temelju analize troškova životnog veka projekta, a ne samo na temelju investicionih troškova, čime će se omogućiti transformacija tržišta prema energetski efikasnijim proizvodima i projektima;

9) Osnivanje podsticajnih fondova i uvođenje drugih podsticajnih mera za poboljšanje toplotne zaštite postojećih stambenih zgrada.

12.4.2. Tehničke i organizacione mere

Osnovna organizaciona mera koja ima za cilj racionalnu upotrebu energije podrazumeva uvođenje obaveze gazdovanja energijom (energetskog menadžmenta) za velike potrošače energije. Pod ovom merom podrazumeva se organizovan način praćenja potrošnje energije i preduzimanje mera za njeno smanjenje i povećanje energetske efikasnosti kroz imenovanje osoba zaduženih da vode računa o racionalnoj upotrebi energije (energetskih menadžera) i uvođenja sistema obavezujućeg izveštavanja o potrošnji energije i preduzetim merama. Mera se uvodi postepeno, ne zahteva posebna investiciona sredstva (realizuje se iz tekućeg održavanja), a prema iskustvima razvijenih zemalja u kojima ova praksa postoji dugi niz godina, donosi minimalne godišnje uštede u industriji, komunalnoj energetici i JKP od 3% potrošnje finalne energije u ovim sektorima, odnosno godišnju uštedu od 23,7 miliona EUR. Za realizaciju mere neophodno je usvajanje Zakona o racionalnoj upotrebi energije, a nužno je razviti i sprovesti i obuku kadrova da obavljaju poslove energetskog menadžera. Energetski menadžment je neophodno uvesti i na lokalnom nivou i u državnim institucijama.

U sektoru industrije i zgradarstva od velikog je značaja i izrada energetskih revizija koje imaju za cilj snimanje postojećeg stanja potrošnje i identifikovanje mera za unapređenje energetske efikasnosti.

12.4.3. Sektor industrije

U sektoru industrije moguće je ostvariti smanjenje potrošnje energije za 15 % u periodu do 2012. godine sprovođenjem sledećih mera.

1) Znatan potencijal se nalazi u poboljšanju procesa sagorevanja uz regularnu inspekcijsku kontrolu izvršenja ove obaveze. Ovom merom je moguće smanjiti potrošnju energije u industriji za 2 - 3%, šti iznosi 0,0809 miliona toe (0,9402 TWh) ili 28,2 miliona evra smanjenja troškova za gorivo. Za realizaciju ove mere nisu neophodna dodatna sredstva. Mogu se koristiti postojeći fondovi sredstva održavanja. Međutim, neophodno je doneti uredbu i obavezati energetske subjekte da meru sprovode redovno i da inspekcije striktno kontrolišu izvršenje ove obaveze;

2) Korišćenjem efekata koji se ostvaruju dogradnjom kondenzacionih površina na kotlovima u industriji i u toplanama koji su projektovani i građeni za mazut, a sada se u njima sagoreva prirodni gas, može se ostvariti povećanje energetske efikasnosti ovih kotlovskih jedinica za 6 - 7 %. To je dodatni potencijal i treba ga iskoristiti, jer se investicija, po pravilu, otplaćuje za manje od godinu dana ukoliko kotao radi 4 500 sati godišnje. Ova mera se može ostvariti kroz obaveze propisane Zakonom o racionalnoj upotrebi energije i delimičnim podsticajem od države, odnosno sopstvenim sredstvima preduzeća;

3) Poboljšanjem kontrole i regulisanja procesa korišćenja energije u skoro svim industrijskim grupacijama moguće je, prema iskustvima iz zemalja u kojima je ova mera realizovana, povećanje energetske efikasnosti za 5%. To bi na nivou ukupne industrije kod nas iznosilo 0,1617 miliona toe (1,8804 TWh) ili smanjenje troškova za energiju od 56,4 miliona EUR;

4) Korišćenje otpadne toplote iz energetskih postrojenja i proizvodnih procesa je potencijal za povećanje energetske efikasnosti koji može iznositi i do 20% od ukupnih toplotnih potreba proizvodnje. Tipičan je za procese sušenja, procese u hemijskoj i prehrambenoj industriji, industriji građevinskog materijala i sl. Osnovna poteškoća je u činjenici nestabilnog rada skoro cele industrije u Republici Srbiji i nepostojanja pouzdane baze za preciznije utvrđivanje ovog potencijala i njegovog mogućeg udela u smanjenju ukupne potrošnje energije u industriji;

5) Energetska integracija proizvodnog procesa, pogotovu u hemijskoj industriji, predstavlja potencijal kojim je moguće povećati energetsku efikasnost toplotnih sistema fabrike i do 5% uz relativno kratak period otplate (po pravilu kraći od godinu dana, a ne duže od tri godine). Poteškoće u preciznoj oceni ove mere su iste prirode kao i za prethodnu meru. Obe se mogu rešavati primenom budućeg Zakona o racionalnoj upotrebi energije;

6) Zamena postojećih motora. U konzumu je instalisano 4 000 MW elektromotora. NJihovom zamenom motorima više energetske efikasnosti klase EF1 i EF2 ostvaruje se efekat od smanjenja potrošnje električne energije od 188 GWh godišnje ili 7,5 miliona EUR. Investicija za realizaciju ove mere iznosi 200 miliona EUR. Mera donosi znatne energetske efekte, ali je njena realizacija ekonomski nerealna sa postojećim cenama električne energije, jer u sadašnjim uslovima rada fabrika i cenovnih pariteta krajnjim korisnicima donosi efekte tek nakon 15 godina. Realizacija ove mere je u sadašnjem trenutku realna samo uz subvencije države kao deo strateškog razvoja i intenziviranje proizvodnje motora klase EF1 i EF2.

12.4.4. Sektor saobraćaja

Mere koje je potrebno sprovesti u sektoru saobraćaja su sledeće:

1) Donošenje nacionalne strategije i specifičnih programa razvoja saobraćajnih sistema u okviru koje bi se posebna pažnja posvetila i povećanju energetske efikasnosti u sektoru saobraćaja.

2) Podmlađivanje voznog parka u svim sektorima saobraćaja sa ciljem povećanja energetske efikasnosti. Za realizaciju ove mere poželjno bi bilo uvođenje mera za stimulisanje nabavke novih automobila i destimulisanje korišćenja vozila starijih od 15 godina.

12.4.5. Sektor zgradarstva

U ovom sektoru definisane su sledeće aktivnosti koje je potrebno realizovati:

1) Prelazak sa grejanja na električnu energiju na druge vidove energije. Procena je da je smanjenje sadašnjeg opterećenja elektroenergetskog sistema za grejanje električnom energijom, koje iznosi 3.062 MW, realno moguće za 1.222 MW zamenom sistemima daljinskog i centralnog grejanja ili prirodnog gasa, što donosi godišnju uštedu u električnoj energiji od 1.500 GWh. Vrednost te energije je, po trenutnoj nabavnoj ceni električne energije na tržištu, 60 miliona evra godišnje. Ovu meru je moguće realizovati koordiniranom akcijom Ministarstva rudarstva i energetike, EPS-a i distributera toplotne energije i prirodnog gasa. Za to je potrebna planska gradnja ovih sistema na područjima gde dominira grejanje električnom energijom. Verovatno je da je za takve zone pogodniji razvoj sistema prirodnog gasa zbog jednostavnije gradnje i jeftinije instalacije. Međutim, ova mera zbog moguće visine investicije zahteva detaljne pojedinačne analize za svaki lokalitet posebno. Visina svake parcijalne investicije zavisi od velikog broja parametara za oba sistema i nije im lako dati generalnu prednost osim krajnje uopšteno;

2) Zamena sijalica u domaćinstvima i poslovnim objektima. Broj domaćinstava sa jednotarifnim brojilom iznosi 1 250.755 i sa dvotarifnim 1.691.610. Električnu energiju realno koristi 2.700.000 domaćinstava. Osim toga, na niskom naponu I i II stepena ima 300 000 drugih korisnika, što ukupno iznosi 3.000.000 korisnika. Zamenom samo po dve sijalice od po 100 W odgovarajućim fluoroscentnim od po 20 W postiže se ušteda električne energije od 701 GWh i oslobađa kapacitet izvora od 480 MW ili 28 miliona evra. Ulaganje za realizaciju ove mere (kupovina sijalica) iznosi 18 miliona evra sa periodom otplate od 8 meseci. Realizacija mere je moguća na razne načine, pa čak i poklanjanjem sijalica uz odgovarajuću medijsku promotivnu kampanju, jer je efekat izuzetno značajan za Elektroprivredu Srbije i državu. Time bi se omogućio postepen prelazak na korišćenje samo ovih visokoefikasnih sijalica;

3) Donošenje novih propisa o spoljnim projektnim temperaturama. Saglasno Zakonu o standardizaciji, potrebno je da sve opštine donesu propis sa novim spoljnim projektnim temperaturama. Cilj ove mere je: smanjenje projektne instalisane snage kućnih instalacija i izvora za grejanje zgrada, povećanje energetske efikasnosti u korišćenju grejnih postrojenja i smanjenje investicionih troškova za ova postrojenja. Povećanjem srednje projektne temperature na nivou države za 4°C ostvaruje se ušteda energije za grejanje od 10% (realizacijom ove mere bi se eliminisalo sada evidentno zagrevanje prostorija iznad prejektno datih vrednosti). Realizacija mere ne zahteva investiciona sredstva;

4) Dosledna primena SRPS U J5.600 iz 1998. godine. Doslednom primenom sada važećeg JUS.U. J5. 600 i drugih pratećih standarda o projektovanju novih stambenih zgrada i njihovoj termičkoj zaštiti moguće je smanjiti projektnu instalisanu snagu za grejanje za 30 - 40 % i ostvariti približno toliku uštedu u energiji za grejanje. Realizacija mere zahteva samo striktno izvršenje i poštovanje postojećih propisa i ostvarenje realnih cena stanova uz kontrolu energetskog kvaliteta objekta pri primopredaji zgrada i grejnih sistema u njima. Potrebno je usvojiti maksimalnu dozvoljenu vrednost finalne energije za grejanje zgrada od 100 kWh/m2 godišnje i projektanta obavezati da se toplotno fizičkim karakteristikama ta vrednost zadovolji. Podatak o godišnjoj potrošnji energije treba da bude sastavni deo dokumentacije zgrade. Određivanje potrošnje na osnovu projekta i primopredajnog zapisnika bio bi zadatak licenciranih pojedinaca;

5) Prelazak sa paušalnog na obračun za grejanje i pripremu tople vode prema merenju potrošnje toplotne energije. Saglasno Zakonu o energetici i uvođenju principa da za sve tarifne kupce cena toplotne energije treba da bude jednaka, uvesti obavezu merenja angažovane toplotne energije za grejanje i potrošnje energije za grejanje i pripremu tople vode na kućnim podstanicama, merodavnim za obračun troškova za grejanje i pripremu tople vode (TPV). Izbor načina deobe ukupno potrošene energije i troškova za višeporodične zgrade i nestambene zgrade treba da bude u obavezi korisnika zgrade. Prema iskustvima drugih zemalja gde je to učinjeno (i u delovima sistema u Beogradu i Novom Sadu) uvođenjem obračuna troškova po izmerenim vrednostima potrošnje, postiže se smanjenje potrošnje od 10%;

6) Za zamenu prozora, u svim višeporodičnim zgradama priključenim na sisteme centralnog grejanja, u 60% višeporodičnih stambenih zgrada koje sada koriste električnu energiju, u svim jednoporodičnim zgradama sa centralnim grejanjem i 40% jednoporodičnih zgrada grejanih na električnu energiju ili priključenih na prirodni gas potrebno je 936 miliona EUR za višeporodične stambene zgrade odnosno 1326 miliona EUR za jednoporodične stambene zgrade. Ukupni efekat ušteda finalne energije za grejanje realizacijom ove investicije iznosi oko 7,4 TWh godišnje (4,05 TWh za višeporodične i 3,35 TWh za jednoporodične zgrade) i kada bi se taj novac uložio sada, srednjeg period otplate bi iznosio 8,9 godina (za višeporodične 7,1 godina uz godišnje uštede 132 miliona EUR i za jednoporodične 10,8 godina uz godišnje uštede od 122,7 miliona EUR). U periodu 2007 - 2012. godine predviđena je realizacija investicija kojom bi se ostvarila ušteda od 10% ovog potencijala;

7) Za troškove poboljšanja izolacije zidova objekata iz prethodnog stava treba uložiti 341 milion EUR za višeporodične zgrade i 497,9 miliona EUR za jednoporodične zgrade. Ukupan efekat realizacije ove mere je ušteda finalne energije za grejanje od oko 3,5 TWh godišnje (1,9 TWh za višeporodične i 1,6 TWh za jednoporodične zgrade). U periodu 2007 - 2012. godine predviđena je realizacija investicija kojom bi se ostvarila ušteda od 10% ovog potencijala;

8) Donošenje propisa o obavezi graditelja novih i vlasnika postojećih zgrada da pribave sertifikat o energetskoj efikasnosti zgrade;

9) Za nove zgrade, koje će se grejati iz sistema daljinskog ili centralnog grejanja, uvesti obavezu pripreme TPV u podstanicama i kotlarnicama ovih sistema.

12.5. PRAĆENJE REALIZACIJE PROGRAMA U DELU ENERGETSKE EFIKASNOSTI

U cilju praćenja realizacije ovog programa u oblasti energetske efikasnosti potrebno je:

1) uspostaviti bazu energetskih indikatora. Pošto ne postoje pouzdani detaljni podaci o potrošnji finalne energije, neophodno je u narednom periodu sprovesti istraživanja, studije i analize koje bi omogućile prikupljanje relevantnih podataka o stanju potrošnje energije u svim sektorima potrošnje (industrija, saobraćaj, domaćinstva, javne i komercijalne delatnosti i poljoprivreda);

2) izgraditi i ojačati kapacitete Agencije za energetsku efikasnost i ministarstva nadležnog za poslove državne uprave u oblasti rudarstva i energetike;

3) obezbediti aktivno učešće drugih relevantnih institucija u realizaciji Programa.

12.6. ZAKLJUČAK

U svim sektorima finalne potrošnje energije: industriji, zgradarstvu i saobraćaju uočava se zaostajanje u pogledu energetske efikasnosti, kako u odnosu na razvijene evropske zemlje, tako i u odnosu na neke zemlje iz našeg neposrednog okruženja. Povećanje energetske efikasnosti mora da predstavlja trajan proces u svim sektorima proizvodnje i potrošnje energije, što je danas redovna praksa u celom progresivnom svetu.

Imajući u vidu da je u Republici Srbiji energija još uvek znatan instrument socijalne politike, razumno je da pariteti cena energenata i energetskih usluga nisu realni. Međutim, to deluje destimulativno za aktivnosti povećanja energetske efikasnosti. Zbog toga je u cilju ostvarenja ove ideje i radi njenog sistematskog povećanja neophodna vodeća uloga države.

Postojeći pravni okvir nije dovoljno obavezujući za sektore potrošnje, u pogledu povećanja energetske efikasnosti. Pored dalje podrške radu Agencije za energetsku efikasnost država mora u narednom periodu što pre da donese Zakon o racionalnoj upotrebi energije, kao i da osnuje Fond za energetsku efikasnost i sprovede druge regulatorne, podsticajne i organizacione mere opisane u ovom poglavlju kako bi se omogućila realizacija identifikovanih prioritetnih mera energetske efikasnosti.

U cilju praćenja realizacije Programa neophodno je utvrditi energetske indikatore za sektore potrošnje. Država, takođe, mora postepeno potpuno liberalizovati tržište energije i energenata. Time bi se stvorili uslovi zainteresovanosti slobodnog investicionog kapitala za projekte povećanja energetske efikasnosti. Do tada su državni podsticaji neophodni za realizaciju ideje povećanja energetske efikasnosti. Ovim putem bi se postepeno ostvarila i integracija celine energetike u sisteme EU.

Tabela 12.3. Mere za povećanje energetske efikasnosti u industriji, saobraćaju i zgradarstvu do 2012. godine

13. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

13.1. DEFINICIJA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE

Pod pojmom obnovljivi izvori energije (OIE), u smislu člana 3. tačka 14) Zakona o energetici, podrazumevaju se izvori energije koji se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimično, posebno energija vodotokova, vetra, neakumulirana sunčeva energija, biomasa, geotermalna energija i dr. Ovo poglavlje Programa baziraće se na primeni pomenutih obnovljivih izvora energije.

Korišćenje ovih izvora doprinosi efikasnijem korišćenju sopstvenih potencijala u proizvodnji energije, smanjenju emisija "gasova staklene bašte", smanjenju uvoza fosilnih goriva, razvoju lokalne industrije i otvaranju novih radnih mesta.

13.2. ENERGETSKI POTENCIJAL OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE U REPUBLICI SRBIJI

Tehnički iskoristiv energetski potencijal navedenih OIE u Republici Srbiji, veoma je značajan i procenjen je na preko 4,3 miliona tona ekvivalentne nafte (u daljem tekstu: toe) godišnje - od čega se oko 2,7 miliona toe godišnje nalazi u iskorišćenju biomase, 0,6 miliona toe godišnje u neiskorišćenom hidropotencijalu, 0,2 miliona toe godišnje u postojećim geotermalnim izvorima, 0,2 miliona toe godišnje u energiji vetra i 0,6 miliona toe godišnje u iskorišćenju sunčevog zračenja. Učešće pojedinih OIE u ukupnom potencijalu iznosi:

Hidroenergija i energija biomase su obnovljivi izvori energije sa najznačajnijim energetskim potencijalom, i kao takvi su posebno naglašeni u Strategiji u okviru Prioriteta selektivnog korišćenja obnovljivih izvora energije.

13.2.1. Biomasa

Ukupan energetski potencijal biomase u Republici Srbiji procenjen je na 2,7 miliona toe i čine ga ostaci u šumarstvu i drvnoj industriji (oko milion toe), i ostaci u ratarstvu, stočarstvu, voćarstvu, vinogradarstvu i primarnoj preradi voća (oko 1,7 miliona toe). Energetski potencijal biomase u stočarstvu koji je pogodan za proizvodnju biogasa je procenjen na 42.000 toe.

13.2.1.1. Biogas

Raspoložive količine tečnog stajnjaka na živinarskim i stočnim farmama srednjeg i velikog kapaciteta omogućavaju proizvodnju biogasa energetske vrednosti od 42.200 toe. Ova količina tečnog stajnjaka uz odgovarajući dodatak ostataka poljoprivredne biomase realno omogućava da instalisana snaga elektrana na biogas bude najviše do 80 MWe.

Proizvodnja biogasa iz tečnog stajnjaka ima energetski značaj, ali i ekološki značaj. Kao rezultat proizvodnje anaerobne digestije, pored biogasa se dobija tečni ostatak koji se koristi kao đubrivo. S obzirom na veliku defragmentaciju poljoprivrednih gazdinstava u Republici Srbiji, preporučuje se da se u jednom postrojenju prikuplja i tretira stajnjak prikupljen sa više farmi.

13.2.1.2. Biogoriva

U Republici Srbiji postoje uslovi za proizvodnju biogoriva - bioetanola i biodizela.

Bioetanol: Proizvodnja etanola u Republici Srbiji se danas bazira na melasi (oko 50%) i na žitaricama (oko 50%). Raspoloživa količina melase ne podmiruje tekuće proizvodne potrebe: ukupni kapaciteti u postojećim fabrikama šećera generišu oko 200.000 tona melase godišnje, od čega se iskoristi 50.000 tona, dok se ostatak od oko 150.000 tona može razmatrati za ostale potrebe i proizvodnju bioetanola. Nedostajuće količine melase za proizvodnju bioetanola bi se morale uvoziti, u uslovima velikih fluktuacija cena i raspoloživih količina na svetskom tržištu.

S obzirom na razvijenu poljoprivrednu proizvodnju i činjenicu da proizvedene količine žitarica potpuno zadovoljavaju i prevazilaze domaće potrebe za ljudskom i stočnom ishranom, potrebno je razmotriti i mogućnosti proizvodnje bioetanola od žitarica.

Za proizvodnju 100.000 tona bioetanola, potrebno je oko 330.000 tona žitarica, što predstavlja oko jedne trećine tržišnih viškova žitarica ili svega oko 2-4% ukupne proizvodnje žitarica.

U ostale alternativne sirovine pogodne za proizvodnju bioetanola, za koje postoji potencijal u našoj zemlji mogu se svrstati sirak, jerusalimska artičoka (topinambur) i krompir. Prema procenama, u Republici Srbiji postoji oko 100.000 hektara marginalne zemlje koja se može iskoristiti za gajenje sirka i jerusalimske artičoke, čime bi se moglo proizvesti oko tri miliona tona etanola godišnje.

Biodizel: U Republici Srbiji se kao sirovina za proizvodnju biodizela mogu koristiti uljarice - suncokret, soja i uljana repica, i otpadna jestiva ulja.

Ukupne površine pod uljaricama se procenjuju na 668.800 ha, od čega bi se gajenje uljarica za dobijanje biodizela moglo vršiti na 350.000 ha. Prosečna proizvodnja biodizela od uljanih biljaka koje se mogu uzgajati u Republici Srbiji prikazana je u Tabeli 13.1.

Tabela 13.1. Proizvodnja biodizela iz uljarica

U zavisnosti od vrste uljarica koje se uzgajaju, potencijalne količine biodizela koje se mogu proizvesti na raspoloživom zemljištu (350.000 ha) su prikazane u Tabeli 13.2.

Tabela 13.2. Potencijalna proizvodnja biodizela

Potrošnja jestivog ulja u Republici Srbiji iznosi oko 16 litara po glavi stanovnika, što upućuje na zaključak da bi se u Republici Srbiji godišnje moglo sakupiti oko 10.000 tona otpadnih jestivih ulja pogodnih za proizvodnju biodizela (ova pitanja uređena su Uredbom o upravljanju otpadnim uljima - "Službeni glasnik RS", broj 60/08).

13.2.2. Male hidroelektrane

Pod pojmom mala hidroelektrana, prema Zakonu o energetici, podrazumeva se hidroelektrana snage do 10 MW.

Energetski potencijal vodotokova i lokacije za izgradnju malih hidroelektrana određene su dokumentom "Katastar malih hidroelektrana na teritoriji SR Srbije van SAP" iz 1987. godine, koji su za potrebe JP Združene elektroprivrede izradili "Energoprojekt - Hidroinženjering" i Institut "Jaroslav Černi" (u daljem tekstu: Katastar MHE), kao i katastrom malih hidroelektrana u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, u kome je obrađeno 13 hidroelektrana ("Hidroinvest" DTD, 1989. godine). Izuzetno je moguće graditi ove objekte i na drugim lokacijama uz saglasnost Ministarstva rudarstva i energetike u pogledu maksimalnog iskorišćenja energetskog potencijala vodotokova i saglasnosti drugih nadležnih ministarstava i institucija. Za postojeće višenamenske akumulacije, hidroenergetske parametre za izgradnju malih hidroelektrana, koji definišu i maksimalnu snagu postrojenja, određuje JVP "Srbijavode", Beograd, odnosno za Autonomnu pokrajinu Vojvodinu JVP "Vode Vojvodine" Novi Sad.

Ukoliko na nekoj od lokacija predviđenih katastrima iz stava 2. ovog pododeljka, usled promenjenih hidro-geoloških uslova, postojanja izgrađenih građevinskih objekata ili drugih značajnijih promena koje su nastupile u uređenju i korišćenju prostora, nije moguća izgradnja male hidroelektrane ili bi očekivana snaga bila osetno manja od snage navedene u katastarskom listu, izgradnja male hidroelektrane, uz saglasnost Ministarstva rudarstva i energetike, može se odobriti na drugoj, ili više drugih lokacija istog vodotoka kojima se obezbeđuje potpuno iskorišćavanje energetskog potencijala.

Na osnovu podataka iz katastara iz stava 2. ovog pododeljka, u Tabeli 13.3. je prikazan hidropotencijal u odabranim opštinama u Republici Srbiji.

Iskorišćenjem ukupnog energetskog potencijala malih hidroelektrana moguće je proizvesti oko 4,7% od ukupne proizvodnje električne energije u Republici Srbiji (34.400 GWh/god ostvareno u 2006. godini) i oko 15% sadašnje proizvodnje električne energije u hidroelektranama (10.900 GWh/god).

Tabela 13.3. Opštine sa najvećim potencijalom za izgradnju malih hidroelektrana

Slika 13.1. Broj malih hidroelektrana prema instalisanoj snazi

Na osnovu rezultata 15 realizovanih pred-studija izvodljivosti za izgradnju malih hidroelektrana zaključeno je da je u sadašnjim tržišnim uslovima realno očekivati izgradnju malih hidroelektrana na 5 do 10% od ukupnog broja lokacija predviđenih Katastrom MHE.

U narednom periodu je potrebno nastaviti detaljnu reviziju lokacija predviđenih Katastrom MHE instalisane snage iznad 600 kW kako bi se napravila preciznija lista izvodljivih lokacija i stvorila bolja planska osnova za korišćenje ovog obnovljivog izvora.

13.2.3. Geotermalna energija

Na osnovu dosadašnjih istraživanja i merenja u Republici Srbiji su identifikovani prirodni i veštački izvori termalne vode na teritoriji preko 60 opština. Temperatura vode je najčešće u opsegu do 40°C, a samo na teritoriji šest opština je temperatura vode preko 60°C, i to u opštinama: Vranje, Šabac, Kuršumlija, Raška, Medveđa, Apatin.

Prosečni protoci vode iz postojećih izvora i bušotina u proseku iznose do 20 l/s. Na nekoliko lokaliteta protok vode prelazi 50 l/s (Bogatić, Kuršumlija, Pribojska Banja, Niška Banja), a samo na jednoj lokaciji protok vode iznosi preko 100 l/s (Banja Koviljača).

Ukupna toplotna snaga koja bi se mogla dobiti iskorišćenjem svih postojećih izvora termalne vode iznosi oko 216 MWt, sa proizvodnjom toplotne energije od oko 7650 TJ godišnje, odnosno sa mogućom zamenom oko 180.000 toe.

Korišćenje postojećih geotermalnih izvora treba usmeriti u pravcu proizvodnje toplotne energije za potrebe raznih delatnosti - banjski turizam, zagrevanje sanitarne vode ili prostorija za potrebe poljoprivredne proizvodnje i slično.

13.2.4. Energija vetra

Na osnovu postojećih i dostupnih analiza i studija realni energetski potencijal vetra u Republici Srbiji je procenjen na instalisanu snagu od oko 1300 MW. Procena energetskog potencijala je obavljena na osnovu podataka Republičkog hidrometeorološkog zavoda prikupljenih merenjem na meteorološkim stubovima visine do 10 metara, pri čemu je zaključeno da su najperspektivnije lokacije za izgradnju elektrana na vetar: planina Midžor, Suva Planina, Vršački Breg, Stara Planina, Deli Jovan, Krepoljin, Tupižnica, Juhor i Jastrebac. Za tačnu ocenu opravdanosti izgradnje elektrane na vetar na datoj lokaciji neophodno je sprovesti detaljna merenja brzine i pravca vetra.

Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije je obavila merenja parametara vetra na visini od 50 metara - u Negotinu, Velikom Gradištu i Titelu.

Tabela 13.4. Rezultati merenja brzine vetra na visini od 50 metara

U narednom periodu je potrebno nastaviti merenja vetra na visinama od 50 metara u cilju izrade atlasa vetrova i stvaranja uslova za investiranje u kapacitete za proizvodnju električne energije koji koriste energiju vetra.

13.2.5. Energija sunčevog zračenja

Prosečan intenzitet sunčevog zračenja na teritoriji Republike Srbije se kreće od 1,1 kWh/m2/dan na severu do 1,7 kWh/m2/dan na jugu - tokom januara, a od 5,9 do 6,6 kWh/m2/dan6 - tokom jula.

Na godišnjem nivou, prosečna vrednost energije globalnog zračenja za teritoriju Republike Srbije iznosi od 1200 kWh/m2/godišnje u severozapadnoj Srbiji, do 1550 kWh/m2/godišnje u jugoistočnoj Srbiji, dok u srednjem delu iznosi oko 1400 kWh/m2/godišnje. Stepen iskorišćenja zračenja zavisi od karakteristika ugrađenog prijemnika toplote, tako da se može usvojiti prosečna vrednost raspoložive korisne energije u Republici Srbiji od 700 kWh/m2 godišnje.

U Republici Srbiji prema popisu iz 2002. godine ima oko 2,5 miliona domaćinstava. Ako bi u proseku svako peto domaćinstvo ugradilo solarni prijemnik površine 4 m2, godišnje bi se proizvelo oko 1750 GWh/god toplotne energije koja bi najvećim delom zamenila potrošnju električne energije, a delom fosilna goriva koja se koriste za zagrevanje sanitarne vode, i omogućila smanjenje emisija ugljen-dioksida za 2,3 miliona tona godišnje.

U narednom periodu je potrebno sprovesti aktivnosti usmerene na promociju korišćenja solarne energije za zagrevanje sanitarne vode i prostorija, i razvoj solarnih elektrana za proizvodnju električne energije.

13.3. POSTOJEĆI STRATEŠKI OKVIRI ZA KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE U REPUBLICI SRBIJI

Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine u okviru Prioriteta selektivnog korišćenja obnovljivih izvora energije posebno je istaknuto da u Republici Srbiji postoje posebne pogodnosti i potrebe za organizovano korišćenje OIE u tzv. decentralizovanoj proizvodnji toplotne (sagorevanjem biomase i "sakupljanjem" sunčevog zračenja) i električne energije (izgradnjom malih hidroelektrana i vetrogeneratora snage do 10 MW), za zadovoljenje potreba lokalnih potrošača, kao i za isporuke viškova električne energije lokalnoj mreži u okviru elektroenergetskog sistema Republike Srbije.

Strategija kojom se uređuje održivi razvoj definiše nacionalne prioritete održivog razvoja, među kojima je i podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije u cilju zaštite i unapređenja životne sredine i racionalnog korišćenja prirodnih resursa, smanjenja zagađenja i pritisaka na životnu sredinu, korišćenja prirodnih resursa tako da ostanu raspoloživi i za buduće generacije.

13.4. MEĐUNARODNE OBAVEZE REPUBLIKE SRBIJE U POGLEDU OIE

13.4.1. Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA)

Osnovni cilj Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA - International Renewable Energy Agency) je da postane glavna pokretačka snaga u ubrzanoj tranziciji prema široko rasprostranjenom i održivom korišćenju obnovljivih energija u čitavom svetu, a njene glavne aktivnosti obuhvataju:

- pružanje konkretnih savetodavnih usluga vladama industrijalizovanih i zemalja u razvoju - vezanih za politiku korišćenja obnovljivih izvora energije;

- transfer tehnologija i savetodavnih usluga u vezi finansiranja projekata;

- izgradnja i podizanje kapaciteta u oblasti korišćenja obnovljive energije.

Republika Srbija postala je 26. januara 2009. godine članica i osnivač Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA), kao prve međunarodne (međuvladine) organizacije koja se fokusira isključivo na obnovljivu energiju i aktivno će nastaviti učešće u radu ove agencije u skladu sa Statutom Agencije i svojim interesima u oblasti aktiviranja i korišćenja obnovljivih izvora energije.

13.4.2. Ugovor o osnivanju Energetske zajednice između Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija

Republika Srbija je 2006. godine ratifikovala Ugovor o osnivanju Energetske zajednice između Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (u daljem tekstu: Ugovor o osnivanju Energetske zajednice).

Članom 20. ovog ugovora utvrđeno je da je svaka Ugovorna Strana dužna da u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu tog ugovora podnese Evropskoj komisiji plan za implementaciju Uputstva 2001/77/EC Evropskog Parlamenta i Saveta od 27. septembra 2001. godine za promociju električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije na unutrašnjem tržištu električne energije i Uputstva 2003/30/EC Evropskog Parlamenta i Saveta od 8. maja 2003. godine za promociju upotrebe biogoriva ili drugog goriva proizvedenog iz obnovljivih izvora za transport. Evropska komisija će plan svake Ugovorne Strane dostaviti Ministarskom savetu na usvajanje.

Uputstvo 2001/77/EC definiše: obnovljive izvore energije; predviđa ustanovljenje nacionalnih indikativnih ciljeva za potrošnju električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije i definisanje programa mera za njihovo dostizanje, koji se revidiraju svakih pet godina, a o čijem dostizanju su zemlje članice obavezne da izveštavaju Evropsku komisiju; obavezu izdavanja garancije o poreklu za električnu energiju proizvedenu iz OIE; obavezu država da analiziraju i unaprede postojeće pravne okvire i administrativne procedure neophodne za izgradnju i eksploataciju postrojenja koja proizvode električnu energiju iz OIE; ustanovljenje obaveze za operatere prenosnih i distributivnih sistema da preuzimaju i transportuju električnu energiju iz OIE uz mogućnost obezbeđenja prvenstva u pristupu na mrežu i u dispečiranju, kao i na jasno definisanje tehničkih uslova i tarifa za priključenje na mrežu i uslova za rehabilitaciju elektroenergetske mreže.

Uputstvo 2003/30/EC definiše biogoriva i nameće obaveze državama da: na tržište stave određenu količinu biogoriva (2% od ukupne količine goriva koje se koristi u sektoru saobraćaja do kraja 2005. godine, odnosno 5,75% do kraja 2012. godine) i oblike u kojima se ova goriva mogu koristiti; promovišu njihovu upotrebu; obaveštavaju Evropsku komisiju svake godine o preduzetim merama u cilju promocije korišćenja biogoriva u transportu, izdvojenim nacionalnim resursima u cilju proizvodnje energije iz biomase u druge svrhe, kao i o ukupno ostvarenom prometu goriva na tržištu sa procentualnim udelom biogoriva (kao čistog ili kao mešavina).

13.4.3. Novo Uputstvo Evropske unije o obnovljivoj energiji (2009/28/EC)

Septembra 2008. godine, Evropski parlament je usvojio paket propisa o klimatskim promenama koji ima za cilj da obezbedi smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte od 20%, unapređenje energetske efikasnosti od 20% i učešće obnovljive energije od 20% u ukupnoj potrošnji energije u Evropskoj uniji - do 2020. godine, posmatrano u odnosu na 1990. godinu.

Novo Uputstvo o obnovljivoj energiji 2009/28/EC postavlja obavezujuće nacionalne ciljeve koje članice Evropske unije treba da dostignu kroz promociju obnovljive energije u sektorima električne energije, grejanja i hlađenja i u sektoru transporta, kako bi se obezbedilo da do 2020. godine obnovljiva energija čini bar 20% ukupne potrošnje energije u Evropskoj uniji. Uputstvo takođe predviđa da će do 2020. godine korišćenje obnovljive energije u transportu (biogoriva, električna energija i vodonik proizveden iz obnovljivih izvora) iznositi najmanje 10% ukupne potrošnje goriva u Evropskoj uniji.

Za dostizanje obavezujućih nacionalnih ciljeva, Uputstvo omogućuje fleksibilnost u saradnji među državama članicama, i saradnji sa trećim zemljama - u skladu sa čl. 5. do 11. ovog uputstva.

Države članice su dužne da usvoje, objave i obaveste Evropsku komisiju o Nacionalnim akcionim planovima za ispunjenje ciljeva Uputstva i da obezbede da procedure za odobrenje, potvrde i dozvole budu pojednostavljene kako bi se otklonile prepreke za razvoj tržišta obnovljive energije.

Novo Uputstvo predstavlja pravni akt Evropske unije koji se po prvi put poziva na Ugovor o osnivanju Energetske zajednice, i predviđa mere za saradnju između država članica Evropske unije i Ugovornih strana zarad njihove obostrane koristi.

U preambuli novog Uputstva (paragraf 37) se navodi sledeće: "Ako, na osnovu odluke koja se donese na temelju Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, ugovorne strane budu obavezane da poštuju određene odredbe ovog Uputstva, biće primenjivani i mehanizmi saradnje između država članica predviđeni ovim uputstvom."

Ovo je potvrđeno i u tekstu Uputstva, član 9. tačka 8: "Države članice i Zajednica će ohrabriti odgovarajuća tela u okviru Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, da preduzmu, u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice, mere potrebne da bi Ugovorne strane tog Ugovora mogle primeniti odredbe o saradnji između država članica predviđene ovim uputstvom."

Stoga, kada ugovorne strane Energetske zajednice primene novo Uputstvo, moći će da učestvuju u mehanizmima saradnje koji su dostupni državama članicama Evropske unije (statistički transfer i zajednički projekti - gde je moguć fizički prenos obnovljive energije).

Uputstvo omogućava da čak i pre nego što ga Ugovorne strane primene, postoje podsticaji namenjeni državama članicama Evropske unije i ugovornim stranama Energetske zajednice za razvoj OIE.

Članovi 9. i 10. Uputstva dozvoljavaju državama članicama Evropske unije da učestvuju u zajedničkim projektima sa trećim zemljama i da uključe uvezenu obnovljivu energiju u dostizanje nacionalnih obavezujućih ciljeva.

U okviru zajedničkih projekata, ugovorne strane Energetske zajednice mogu da računaju na finansijsku, investicionu i druge vrste podrške, dok države članice Evropske unije mogu imati koristi od nižeg nivoa troškova i značajnih potencijala za razvoj obnovljive energije u zemljama članicama Energetske zajednice.

Početak primene novog Uputstva o obnovljivoj energiji u Republici Srbiji i drugim državama potpisnicama Ugovora o energetskoj zajednici odrediće se i uskladiti u okviru ove zajednice.

13.5. POSTOJEĆI PRAVNI OKVIRI

Energetska politika definisana Zakonom o energetici, između ostalog, predviđa preduzimanje mera u cilju stvaranja uslova za stimulisanje korišćenja OIE. U skladu sa tim Zakon o energetici uvodi kategorije povlašćenih proizvođača električne, odnosno toplotne energije koji između ostalog u procesu proizvodnje energije koriste OIE, a koji imaju pravo na subvencije, poreske, carinske i druge olakšice, u skladu sa zakonom i drugim propisima kojima se uređuju porezi, carine i druge dažbine, odnosno subvencije i druge mere podsticaja.

13.6. MERE PODSTICAJA I ISKUSTVA DRUGIH ZEMALJA

Pošto je proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora u najvećem broju slučajeva skuplja od proizvodnje energije iz fosilnih goriva uz primenu klasičnih tehnologija, uvedeni su tzv. sistemi podrške tj. finansijske i nefinansijske mere podsticaja za investiranje u postrojenja koja koriste OIE.

Najčešće primenjivana finansijska podsticajna mera je uvećana cena otkupa proizvedene električne energije, koja se sprovodi uglavnom primenjujući dva modela. Prvi model je zasnovan na određenoj količini električne energije iz OIE (tzv. "zelene" energije) koja će biti otkupljena tokom godine (Quota System). Drugi model se sastoji u primeni definisanih otkupnih cena za isporučenu električnu energiju proizvedenu korišćenjem OIE (Feed-in tariff). U većini evropskih zemalja se primenjuje model definisanih otkupnih cena (Feed-in tariff).

Pored finansijskih mera, države često usvajaju i dodatne mere podsticanja proizvodnje električne energije iz OIE kroz umanjenje ili oslobađanje od poreza, učešće u investicionim ulaganjima - za odabrane tehnologije, koje predstavljaju strateški pravac zemlje.

Podsticanje proizvodnje toplotne energije iz OIE se za sada uglavnom obavlja kroz finansijsku podršku investicionim ulaganjima (u početnoj fazi) i kroz oslobađanje od poreza (u razvijenijim fazama primene podsticaja).

Jedna od značajnih karakteristika podsticajnih mera za povećano korišćenje OIE je selektivno podsticanje razvoja izabranih tehnologija. Pored finansiranja istraživačko razvojnih projekata finansira se izgradnja demonstracionih projekata. Osnovni kriterijumi za selekciju obnovljivih izvora energije i tehnologija koje će se podsticati su raspoloživ energetski potencijal, mogućnosti sopstvene privrede i stepen međunarodnog razvoja tehnologija i tržišta.

13.7. POSTOJEĆA INFRASTRUKTURA U OBLASTI OIE

Broj izgrađenih objekata za eksploataciju OIE u Republici Srbiji i njihova aktuelna godišnja energetska produkcija su zanemarljivi. Kapital koji je uložen u do sada izgrađene objekte je male vrednosti i pretežno je domaćeg porekla. Veoma su mali, gledano sa nacionalnog nivoa, i finansijski rezultati ostvareni radom do sada izgrađenih objekata za korišćenje OIE.

Tehničko-tehnološke karakteristike opreme koja je locirana u do sada izgrađene objekte za eksploataciju OIE lošije su od karakteristika slične opreme koja se danas koristi u Evropskoj uniji, što negativno utiče na pouzdanost rada, sigurnost proizvodnje, energetsku efikasnost i održavanje ovih objekata.

13.8. STANJE I MOGUĆNOSTI DOMAĆE PROIZVODNJE I ISTRAŽIVANJA I TRANSFER TEHNOLOGIJA

U Republici Srbiji danas skoro da ne postoje jasno deklarisani proizvođači i serviseri opreme za eksploataciju OIE. Međutim, u oblasti korišćenja energije vodenih tokova, biomase i korišćenja energije zračenja sunca u toplotne svrhe, postoje dobre mogućnosti za aktivno uključivanje domaćih proizvođača opreme.

Stanje istraživanja u oblasti OIE je solidno utemeljeno kroz Nacionalni program energetske efikasnosti Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj.

Međutim, primena usvojenih tehnoloških znanja zaostaje, a posebno zaostaje realizacija demo-projekata usled nedostatka podsticajnih mera.

Oprema za sagorevanje biomase koja se nudi na domaćem tržištu najčešće nije namenjena za sagorevanje biomase, već visokokvalitetnih vrsta uglja, što stvara probleme prilikom eksploatacije i umanjuje efekte korišćenja biomase kao energenta.

U Republici Srbiji postoji veći broj proizvođača peći i kotlova na čvrsto gorivo (ugalj i drvo). Iako su neki od proizvođača razvili kotlove, ložišta i peći za sagorevanje određenih vrsta biomase (peleti, cepanice, oklasak kukuruza, bale slame), i dalje se u njihovom razvoju ne primenjuju najnovija svetska iskustva i standardi vezani za povećanje pouzdanosti, povećanje stepena korisnosti postrojenja, smanjenje nivoa emisija štetnih gasova i čestica, a nije razvijena ni proizvodnja prateće opreme za manipulaciju biomasom, motora i ventilatora. Domaći isporučioci opreme bi, osim parnih turbina, mogli proizvesti sve potrebne komponente za postrojenja za proizvodnju električne energije korišćenjem biomase.

Za razvoj tehnologija za proizvodnju i korišćenje biogasa - transfer tehnologije je najoptimalnija varijanta za razvoj lokalnih kompanija s obzirom na nedovoljno iskustvo sa ovim tehnologijama. Razvoj je potrebno usmeriti ka izgradnji objekata za odlaganje i proizvodnju opreme za transport i manipulaciju otpadom.

Razvoj opreme za izgradnju i proizvodnju električne energije u malim hidroelektranama je sporadičan s obzirom da je u proteklih dvadesetak godina izgradnja novih malih hidroelektrana bila minimalna. Procena je da bi se uz intenzivniju gradnju malih hidroelektrana i pružanje podrške i u Republici Srbiji mogla razviti proizvodnja malih hidro-turbina.

Pri izgradnji hidroelektrane značajan deo investicionih ulaganja se odnosi na građevinski deo (zahvat vode, dovod vode, mašinska zgrada), dok se najveći deo ostalih investicionih ulaganja odnosi na elektromašinsku opremu (turbine, generatori, regulacija i upravljanje, transformatori).

Domaća privreda je u mogućnosti da obavi građevinske radove i da isporuči deo elektro opreme (mali generatori i transformatori). Postoje i vrlo dobri uslovi za proizvodnju generatora srednjih snaga koji bi po svojim karakteristikama odgovarali malim hidroelektranama. U Republici Srbiji do sada nije postojala značajnija proizvodnja hidro-turbina, iako je bilo pokušaja osvajanja proizvodnje malih hidro-turbina (uglavnom tipa Banki). One se odlikuju jednostavnim konstrukcijama i nižim stepenom korisnosti, a izrađuju se u mašinskim radionicama manjih zanatskih radnji u nekoliko gradova u Republici Srbiji. Osim toga, u Republici Srbiji postoje i preduzeća i zanatske radnje koje se bave proizvodnjom ili izradom prototipova turbina i kompletnih mašinskih sklopova malih hidroelektrana, na osnovu projektnih rešenja timova iz naučnih institucija. Ova preduzeća bi samostalno ili uz angažovanje kapaciteta i potencijala opremljenijih mašinskih radionica naših industrijskih preduzeća mogla proizvesti i turbine snage do 3 MW.

Pomoć potencijalnim lokalnim proizvođačima opreme treba da bude organizovana kroz realizaciju razvojnih (laboratorijska ispitivanja) i demonstracionih projekata (realna mala hidroelektrana), uz saradnju sa razvojnim institucijama i kroz sinhronizovanu podršku relevantnih ministarstava (ministarstava nadležnih za poslove nauke i tehnološkog razvoja, energetike i vodoprivrede).

Osvajanjem proizvodnje određenih tipova hidro-turbina od strane domaćih firmi, omogućila bi se nabavka kompletne opreme za izgradnju malih hidroelektrana u Republici Srbiji, uz mogućnost izvoza i na tržišta susednih zemalja.

Proizvodnja stubova za vetrogeneratore je oblast u koju je moguće uključiti sektor mašinogradnje, dok bi preduzeća iz elektro-industrije, koja se bave proizvodnjom elektromotora i generatora, mogla postepeno uključiti u projekte izgradnje elektrana na vetar. Eventualna proizvodnja opreme specifične za vetro-elektrane (aero-turbine) može se očekivati samo nakon odluke nekog većeg proizvođača da preseli proizvodne pogone u Republiku Srbiju.

Na tržištu Republike Srbije mogu se nabaviti solarni paneli domaćih i inostranih proizvođača. Što se tiče proizvodnje panela za direktno pretvaranje sunčevog zračenja u električnu energiju, za sada postoji pokušaj proizvodnje u okviru projekta koji razvija Institut Mihajlo Pupin. Za dalji razvoj tržišta opreme za korišćenje solarne energije u Republici Srbiji, potrebno je usvojiti standarde i atestiranjem regulisati kvalitet proizvoda koji se mogu naći na tržištu, uz uključivanje istraživačkih institucija u dalji razvoj ove oblasti.

13.9. IDENTIFIKOVANE PREPREKE ZA POVEĆANO KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE U REPUBLICI SRBIJI

Najznačajniju prepreku za povećano korišćenje obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji predstavljaju uočeni nedostaci, i to:

- nepostojanje jasno definisane obaveze operatera prenosnog, odnosno distributivnog sistema da prioritetno priključuju proizvođače koji koriste OIE na mrežu i da obnovljivoj energiji daju prvenstvo u dispečiranju;

- nedostatak znatnog broja standarda opreme i postupaka za eksploataciju OIE;

- nedovoljan broj propisa za projektovanje, izradu, kontrolu i montažu/ugradnju uređaja koji koriste OIE;

- nedovoljan broj akreditovanih atestnih laboratorija za postrojenja koja koriste OIE;

- neekonomske cene električne energije i disparitet cena energenata.

Značajnu administrativnu prepreku prilikom izgradnje elektrana koje koriste obnovljive izvore energije predstavljaju i odredbe Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa ("Službeni glasnik RS", br. 25/00, 25/02, 107/05, 108/05 - ispravka i 123/07 - dr. zakon), a u vezi sa odredbom člana 41. stav 1. Zakona o energetici.

Po ovim zakonskim odredbama, proizvodnja električne energije je delatnost od opšteg interesa, što i u slučaju otpočinjanja proizvodnje električne energije u malim elektranama zahteva sprovođenje iste procedure, kao i za elektrane snage veće od 10 MW.

Iz navedenih zakonskih propisa proizilazi da bi male elektrane, kao najperspektivniji oblik proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije, mogle da obavljaju ovu delatnost, potrebno je da im se u svakom pojedinom slučaju aktom Vlade poveri obavljanje te delatnosti, kao delatnosti od opšteg interesa. Akt Vlade o poveravanju delatnosti od opšteg interesa potrebno je doneti čak i kada se radi o malim elektranama snage do 1 MW, za koje ne postoji obaveza pribavljanja licence kod Agencije za energetiku.

Prikaz zakonskih odredbi koje se odnose na uslove za obavljanje delatnosti proizvodnje električne energije ukazuje na složenu proceduru koju je potrebno sprovesti u svakom pojedinačnom slučaju, da bi se moglo otpočeti sa proizvodnjom električne energije u maloj elektrani koja koristi obnovljive izvore energije, i koja negativno utiče na motivaciju potencijalnih investitora, što, u odnosu na male elektrane, zahteva preispitivanje odredbi Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa i Zakona o energetici, u cilju pojednostavljivanja procedure koja prethodi otpočinjanju rada male elektrane.

Biomasa

Najznačajniju prepreku za veće korišćenje biomase predstavlja nedovoljna raspoloživost i iskustvo u korišćenju opreme, kao i nepostojanje razvijenog tržišta biomase. Pored toga, zbog povećane potražnje za peletima i briketima u Evropskoj uniji, skoro sva domaća proizvodnja se izvozi. Kako je biomasa ograničen resurs, potrebno je definisati ukupne raspoložive količine biomase za proizvodnju briketa i peleta i intenzivirati korišćenje ostataka biomase u neprerađenoj formi, što je energetski i ekonomski racionalnije u odnosu na korišćenje peleta i briketa.

Što se tiče korišćenja biomase za proizvodnju toplotne energije, imajući u vidu aktuelne cene energenata, ekonomski je opravdano koristiti biomasu kao zamenu za prirodni gas ili tečna goriva, naročito lož ulja, dok niske cene uglja još uvek ne motivišu investitore da prelaze sa uglja na biomasu.

Male hidroelektrane

Jedna od osnovnih prepreka za intenzivniju izgradnju malih hidroelektrana u Republici Srbiji je administrativne prirode jer investitori imaju obavezu da, pored energetske dozvole za izgradnju malih hidroelektrana instalisane snage iznad 1 MW, pribave i odgovarajuće tehničke uslove i dozvole od ministarstva nadležnog za poslove vodoprivrede i šumarstva, kao i od ministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja i opštinskih organa nadležnih za urbanizam.

Nepostojanje definisanih naknada i standardnih procedura, kao i standardizovanih formi ugovora o korišćenju prirodnih dobara (vode, vodnog zemljišta, šumskog zemljišta) znatno usporava i otežava proces izgradnje malih hidroelektrana.

Solarna energija

Jedan od najvažnijih faktora koji utiče na ekonomsku opravdanost ugradnje solarnih panela za proizvodnju toplotne energije je cena električne energije. U uslovima neekonomske cene električne energije ne postoji motivisanost stanovništva da ugrađuje ovu vrstu opreme i na taj način ostvaruje uštede. Pored toga, nepostojanje standarda i kontrole kvaliteta solarnih panela koji se mogu naći na tržištu mogu negativno uticati na opredeljenje potencijalnih investitora.

Geotermalna energija

Lokalne samouprave, potencijalni investitori i korisnici nemaju dovoljno iskustva sa korišćenjem geotermalne energije.

Energija vetra

Za razliku od drugih OIE, koji imaju relativno stabilnu i predvidivu proizvodnju, kod elektrana na vetar ona je nestabilna i nepredvidiva. Zbog toga je, radi bezbednog funkcionisanja elektroenergetskog sistema potrebno obezbediti postojanje rezervnog kapaciteta. Pored toga, promenljiva snaga elektrana na vetar tokom pogona iziskuje značajne napore i troškove pri balansiranju elektrosistema, a neophodno je obezbediti širenje/rekonstrukciju prenosnog sistema. Ovo su najznačajnije tehničke prepreke za brzu izgradnju velikih kapaciteta na vetar.

13.10. CILJEVI I OČEKIVANI REZULTATI PROGRAMA U OBLASTI OIE

Osnovni ciljevi Programa u oblasti OIE su:

- efikasnije korišćenje sopstvenih potencijala u proizvodnji energije;

- smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte;

- smanjenje uvoza fosilnih goriva;

- razvoj lokalne industrije;

- otvaranje novih radnih mesta.

Cilj Republike Srbije je da do kraja 2012. godine poveća učešće električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora za 2,2%, posmatrano u odnosu na ukupnu nacionalnu potrošnju električne energije u 2007. godini, kao i da zastupljenost biogoriva i drugih obnovljivih goriva na tržištu iznosi najmanje 2,2% u odnosu na ukupnu potrošnju goriva u saobraćaju računato na osnovu energetskog sadržaja.

Realizacija postavljenog cilja će se obezbediti povećanjem proizvodnje "zelene električne energije" u obimu od 739,1 miliona kilovat-časova u 2012. godini, što je dovoljno da pokrije godišnje potrebe za energijom 179 hiljada domaćinstava (sa prosečnom mesečnom potrošnjom od 350 kilovat-časova), i stavljanjem u promet više od 130 hiljada tona biogoriva na tržište u periodu do 2012. godine.

Za ostvarenje postavljenog cilja za učešće električne energije u ukupnoj potrošnji do 2012. godine planirano je privlačenje i angažovanje privatnih izvora finansiranja u izgradnji kapaciteta snage 102 MWe koji za proizvodnju električne energije koriste obnovljive izvore, čime bi se stvorili uslovi za povećanje proizvodnje "zelene električne energije" za 739,1 GWh. Detaljan pregled i dinamika ostvarenja cilja dati su u tabeli 13.5.

Tabela 13.5. Dinamika ostvarenja ciljnog učešća električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora

U posmatranom periodu će se proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora povećati za 7,4% - sa 9.974 GWh u 2007. na 10.713,1 GWh u 2012. godini.

Planirani kapaciteti obuhvataju izgradnju najmanje 45 MWe malih hidroelektrana, 45 MWe vetroelektrana, 5 MWe solarnih fotonaponskih postrojenja, 2 MWe postrojenja na biomasu i 5 MWe postrojenja koja koriste biogas, uz ukupnu vrednost investicija od oko 200 miliona evra u periodu do 2012.

Slika 13.2. Planirana proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora u Republici Srbiji, po vrstama

Privlačenje i angažovanje privatnih izvora finansiranja, kao i finansiranje podsticaja i podrške razvoju OIE, će se realizovati sprovođenjem politike podsticaja i mehanizama za podršku razvoju OIE.

Planirano povećanje učešća biogoriva u saobraćaju u Republici Srbiji je moguće obezbediti korišćenjem biodizela, s obzirom da postoje mogućnosti za proizvodnju - od sirovina do proizvodnih kapaciteta (procenjena mogućnost proizvodnje od 141.750 do 250.600 t biodizela godišnje, u zavisnosti od strukture setve).

Ostvarenje ciljnog učešća biogoriva u saobraćaju od 2,2% u 2012. godini je moguće obezbediti određivanjem minimalnog zapreminskog sadržaja metilestra masne kiseline (MEMK) u dizel gorivima odnosno obaveznim umešavanjem biodizela u dizel goriva, u količinama datim u Tabeli 13.6, pod uslovom da ukupna potrošnja naftnih derivata u saobraćaju ostane na nivou planiranom za 2009. godinu - 586,332 tona motornih benzina i 1,909,671 tona dizel goriva.

Tabela 13.6. Dinamika ostvarenja ciljnog učešća biogoriva u saobraćaju

* Prema zahtevima standarda SRPS EN 590:2005, sadržaj metilestra masne kiseline MEMK (biodizela) ograničen je maksimalno na 5% v/v.

13.11. AKCIONI PLAN ZA REALIZACIJU PROGRAMA U OBLASTI OIE

Pregled osnovnih aktivnosti čija je realizacija neophodna za postizanje postavljenih ciljeva Programa u oblasti OIE do 2012. godine, kao i njihovi nosioci i rokovi za realizaciju su prikazani u Tabeli 13.7.

Tabela 13.7. Dinamika realizacije mera i aktivnosti predviđenih Programom u oblasti OIE do 2012. i nosioci njene implementacije

13.12. STIMULISANJE KORIŠĆENJA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE I EFIKASNIH TEHNOLOGIJA ZA PROIZVODNJU ELEKTRIČNE ENERGIJE

Prema članu 6. stav 2. Zakona o energetici, Programom ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije, utvrđuju se uslovi, način i dinamika ostvarivanja Strategije razvoja energetike, energetski objekti koje je neophodno izgraditi, uzimajući u obzir prognoziranu potrošnju energije i energenata, energetsku efikasnost, mogućnost korišćenja obnovljivih izvora energije, mogućnost korišćenja efikasnih tehnologija za proizvodnju energije i energenata i stimulisanje investiranja u energetski sektor.

S tim u vezi, trebalo bi imati u vidu da je Zakonom o upravljanju otpadom ("Službeni glasnik RS", broj 36/09) propisano da se otpad može ponovo koristiti i za energetsko iskorišćenje, kao i da je istim zakonom utvrđeno ovlašćenje ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine da bliže propiše uslove i način sakupljanja, transporta, skladištenja i tretmana otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije.

Pitanje podsticajnih mera za investiranje u izgradnju energetskih objekata za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije, cena otkupa električne energije, kao i odnosa povlašćenog proizvođača i kupca električne energije, predmet je uređivanja posebnog akta Vlade.

13.13. SPROVOĐENJE I PRAĆENJE REALIZACIJE PROGRAMA U OBLASTI OIE

Nosilac aktivnosti neophodnih za realizaciju Programa u oblasti OIE su Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, uz pomoć Agencije za energetsku efikasnost. Međutim, uspešna realizacija Programa moguća je samo uz koordiniranu aktivnost više institucija i aktivno učešće i drugih relevantnih institucija u delu njihove nadležnosti.

Kao preduslov za uspešnu realizaciju Programa i politike u vezi sa OIE, neophodno je što pre ojačati sve tri navedene institucije, u pogledu broja zaposlenih i njihovog usavršavanja.

U cilju ocene postignutih rezultata, svake dve godine realizacije Programa, angažovaće se ekspertski tim da oceni realno stanje i utvrdi nivo ispunjenosti postavljenih ciljeva i u skladu sa tim aktuelizuje Program u delu OIE.

14. FOND ZA ENERGETSKU EFIKASNOST

14.1. STANJE U ENERGETICI REPUBLIKE SRBIJE

U prošlosti narušena ekonomija Srbije, sa društvenim proizvodom višestruko nižim nego u razvijenijim zemljama Centralne i Istočne Evrope, opterećena je vrlo neracionalnom potrošnjom energije. Neracionalnost potrošnje energije najbolje ilustruju nepovoljni indikatori potrošnje energije po jedinici društvenog proizvoda, po učešću troškova energije u ukupnom društvenom proizvodu, u celini i po sektorima, a posebno po grupacijama industrije. Navedeni indikatori potrošnje energije su do te mere pogoršani tokom perioda 1990 - 2000. da sve analize ukazuju da se planirani privredno-ekonomski oporavak Republike Srbije do 2012. godine može ostvariti samo pod uslovom da se indikatori potrošnje energije dovedu bar na nivo iz 1990. godine, čime bi ekonomska efektivnost utrošene energije i energetska efikasnost korišćenja energije dovele na nivo onih centralno i istočno evropskih zemalja koje su ostvarile pozitivan razvoj u proteklih 10 godina.

Činjenica da Republika Srbija samo za uvoz kvalitetnih energenata (nafte, gasa, koksa, električne energije) izdvaja godišnje preko jedne milijarde USD, i da skoro isto toliko iznose troškovi proizvodnje finalne energije iz domaćih energetskih resursa, ukazuju na potrebu hitnih intervencija, počev od regulative do tehničkih mera kojima se omogućuje smanjivanje evidentno visokih gubitaka energije, kako u sistemima za proizvodnju i distribuciju energenata, tako i u sektorima potrošnje energije. Ovo se posebno odnosi na potrebu racionalnije upotrebe i smanjivanja potrošnje električne energije ne samo zbog činjenice da je reč o najplemenitijem i najskupocenijem vidu energije već i zbog činjenice da će se u Republici Srbiji celokupna proizvodnja ovog energenta još dugo zasnivati samo na postojećim elektroenergetskim kapacitetima, za čije će održavanje i povećanje pogonske spremnosti biti potrebna značajna sredstva ne samo za unapređeno održavanje opreme putem detaljnih remontnih radova, već i za modernizaciju postrojenja ugradnjom novih uređaja za zaštitu životne sredine.

Iz navedenih činjenica proističe urgentna potreba preuzimanja svih neophodnih mera za sprovođenje konkretnih aktivnosti na programima za racionalnu upotrebu i štednju, pre svega, električne i toplotne energije u sektoru domaćinstva i javne i komercijalne delatnosti, uključujući i programe za povećanje efikasnosti u postrojenjima za proizvodnju i distribuciju energije, te povećanje efikasnosti korišćenja energije u proizvodnim tehnologijama industrije Srbije.

Osim toga, politika cena energije i pariteta cena energije i goriva još uvek nisu stimulativne za štednju energije, racionalno korišćenje energije (npr. uvođenje kogeneracije) i veće korišćenje obnovljivih izvora energije. U narednom periodu treba doneti više podzakonskih akata i drugih propisa, kao i uvesti finansijske i ekonomske mere da bi mogle da budu realizovane obaveze iz Strategije razvoja energetike i da bi bila usaglašavana dokumenta neophodna za proces očekivanog približavanja i pridruživanja Evropskoj Uniji.

Veliki gubici i neracionalna potrošnja energije, kao i rastuća uvozna zavisnost su ozbiljan razlog da Republika Srbija u svoje razvojne prioritete svrsta povećanje energetske efikasnosti i primenu lokalnih, posebno obnovljivih izvora energije. Za direktno podsticanje tako usmerenih aktivnosti u sektorima potrošnje energije neophodno je osnivanje namenskog Fonda za energetsku efikasnost, kao i donošenje posebnog Zakona za racionalnu upotrebu energije, koji treba da obezbedi pravni okvir za realizaciju navedenih aktivnosti. Svi planski dokumenti Republike Srbije (Zakon o energetici, Strategija razvoja energetike do 2015. godine, Nacionalna strategija privrednog razvoja), kao i aktivnosti nadležnih institucija (Ministarstvo rudarstva i energetike, Agencija za energetsku efikasnost) i programi koje one realizuju (Nacionalni program energetske efikasnosti koji realizuje Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj, strateški programi koje realizuje Agencija za energetsku efikasnost, na primer) identifikuju prethodne stavove kao prioritete, odnosno preduslove za dostizanje evropskih standarda u oblastima energetske efikasnosti i primene obnovljivih izvora energije.

14.2. STRATEŠKI OKVIR ZA OSNIVANJE FONDA U REPUBLICI SRBIJI

14.2.1. Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine

Među prioritetnim programima Strategije razvoja energetike su Usmereni Prioritet racionalne upotrebe energenata i efikasnog korišćenja energije i Posebni Prioritet korišćenja novih obnovljivih izvora energije i novih efikasnih energetskih tehnologija, odnosno uređaja.

Među mere koje su Strategijom predviđene za realizaciju njenih strateških ciljeva spadaju formiranje Fonda za energetsku efikasnost za Programe energetske efikasnosti i primene novih obnovljivih izvora energije, kao i utvrđivanje Modela finansijskog podsticanja za ekonomsko-efektivna ulaganja u Programe energetske efikasnosti i Projekte za primenu novih obnovljivih izvora energije.

14.2.2. Ugovor o osnivanju Energetske zajednice

Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice između Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, BJR Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene misije UN na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 SB (glava 6, član 35) predviđeno je da Zajednica usvaja Mere radi podsticanja razvoja u oblastima obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti. Ta ugovorna obaveza podrazumeva usvajanje i primenu postojećih direktiva Evropske Unije u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, koje indirektno vode ka osnivanju posebnog fonda za te namene.

14.2.3. Strategija kojom se uređuje privredni razvoj Srbije do 2012. godine

Početkom 2006. godine pripremljena je Strategija kojom se uređuje privredni razvoj Srbije do 2012. godine, u kojoj je direktno naznačena i obrazložena hitna potreba osnivanja posebnog Fonda za podsticanje povećanja energetske efikasnosti i primene obnovljivih izvora energije.

Zbog činjenice da u Republici Srbiji još uvek nema povoljnog okruženja koje bi stimulisalo preduzeća, lokalne zajednice, pojedince, pa i samu državu, za racionalno i efikasno trošenje energije, i pored usaglašene i sveobuhvatne politike energetske efikasnosti, iniciran je proces stvaranja zakonodavnog i normativnog okruženja i politike cena energije i goriva, koje bi takvo povoljno okruženje formiralo. Sve to je potrebno pomagati finansijskim i ekonomskim merama, podsticati i olakšavati sve aktivnosti i projekte koji doprinose energetskoj efikasnosti, među kojima je formiranje posebnog Fonda za energetsku efikasnost najefektivnija mera.

14.3. INSTITUCIONALNI OKVIR

14.3.1. Agencija za energetsku efikasnost

Agencija za energetsku efikasnost je osnovana Zakonom o energetici (čl. 146 - 147), sa ciljem da obavlja poslove u vezi sa pripremom predloga podsticajnih mera za povećanje energetske efikasnosti u postupku pripreme Strategije razvoja energetike, pripremom i predlaganjem programa i mera za podsticanje efikasnog i racionalnog korišćenja energije i da prati njihovo sprovođenje, kao i da priprema predloge za sprovođenje energetske efikasnosti, iskorišćavanje obnovljivih izvora energije i zaštite životne sredine, zatim priprema i predlaže tehničke i druge propise koji se odnose na povećanje energetske efikasnosti, priprema kriterijume za ocenu efikasnosti uređaja u korišćenju energije i način njihovog obeležavanja u skladu sa odgovarajućim međunarodnim propisima i standardima, pruža finansijsku i tehničku podršku u pripremi i realizaciji prioritetnih projekata energetske efikasnosti, kao i da podrži konsultantske, savetodavne i edukativne aktivnosti u promovisanju energetske efikasnosti.

14.3.2. Nacionalni program energetske efikasnosti

Nacionalni program energetske efikasnosti je donet 2001. godine, u okviru Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj i finansira se sredstvima koja su u Budžetu Republike Srbije namenjena finansiranju nauke i naučnih institucija.

Nacionalni program energetske efikasnosti, odnosno projekti koji se u okviru njega finansiraju obuhvataju: (1) racionalno korišćenje energetskih potencijala Srbije, (2) racionalno korišćenje potencijala okoline, (3) korišćenje alternativnih i obnovljivih izvora energije, (4) energetsku efikasnost u eksploataciji i transformacijama energetskih izvora u primarnu energiju, (5) energetsku efikasnost pri prenosu i distribuciji toplotne i električne energije, (6) energetsku efikasnost pri transformacijama energije u finalnu energiju kod krajnjih potrošača u industriji, domaćinstvima, poljoprivredi, komunalnim sistemima, stambenim i javnim zgradama i u saobraćaju.

14.3.3. Regionalni centri energetske efikasnosti

U Republici Srbiji je osnovano 5 regionalnih centara za energetsku efikasnost, lociranih u 5 univerzitetskih centara (Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Kraljevu). Osnivanje regionalnih centara pomognuto je donacijama vlade Kraljevine Norveške. Regionalni centri treba da obezbeđuju sprovođenje regionalnih programa energetske efikasnosti i primene obnovljivih izvora energije samostalno ili u saradnji sa drugim regionalnim institucijama, a u okviru državnog programa za racionalnu upotrebu energije, koji sprovodi Agencija za energetsku efikasnost.

14.4. OČEKIVANI REZULTATI UVOĐENJA FONDA

Fond za energetsku efikasnost osniva se radi podsticanja i sufinansiranja aktivnosti koje su definisane Programom, i imaju za cilj poboljšanje energetske efikasnosti u sektorima proizvodnje i potrošnje energije, kao i povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije u Republici. Shodno iskustvu u Evropskoj Uniji, od osnivanja i rada Fonda očekuje se poboljšanje energetske efikasnosti u privatnim, javnim, poslovnim i drugim zgradama kroz intervencije na omotaču zgrade, izmene, modernizaciju i zamenu kotlova i toplotnih podstanica sa instalacijama grejanja, sistema za pripremu sanitarne tople vode i unutrašnjeg osvetljenja, kao i poboljšanje energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije u industrijskim preduzećima i komunalnim sistemima, kao i sufinansiranje istraživačkih i razvojnih programa, projekata i studija iz oblasti energetske efikasnosti koje realizuje Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine.

Takođe se očekuje da Fond obezbedi i sufinansiranje obrazovnih programa u okviru permanentnog obrazovanja stručnjaka u oblastima energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije, obuku lokalnih samouprava za izradu energetskog bilansa i planova energetskog razvoja uz uvođenje sistema energetske statistike, kao i obuku i edukaciju menadžmenta industrijskih preduzeća i operatora za mašinama. Sredstva Fonda mogu da se daju korisnicima (pravnim i fizičkim licima) radi finansiranja projekata energetske efikasnosti i primene obnovljivih izvora energije putem zajmova, izdavanja garancija i drugih oblika jemstava, subvencija, pomoći i donacija na osnovu javnih konkursa. Fond, saglasno godišnjem i višegodišnjem programu rada, definiše finansijska sredstva za aktivnosti Agencije za energetsku efikasnost u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.

14.5. PREDLOG PRAVNOG REŠENJA I POSTUPKA ZA OSNIVANJE FONDA

Izmenama i dopunama Zakona o energetici, koje će se predložiti predviđa se osnivanje Fonda za energetsku efikasnost, radi obezbeđivanja finansijskih sredstava za podsticanje povećanja energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji. Fond bi imao svojstvo pravnog lica, a obavljao bi poslove u vezi sa finansiranjem razvoja i sprovođenja programa, projekata i drugih aktivnosti u oblasti energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije u skladu sa Strategijom i Programom. Zakonom se propisuju, i načini ostvarivanja i korišćenja prihoda Fonda. Takođe, definišu se programi rada Fonda, organi Fonda i opšti akti Fonda, kao i druga pitanja u vezi sa radom Fonda.

14.6. MOGUĆI IZVORI PRIHODA FONDA ZA ENERGETSKU EFIKASNOST

Za formiranje prihoda Fonda razlikuju se dve vrste izvora determinisanih po načinu nastanka i upotrebi za ciljeve koji u osnovi podstiču energetsku efikasnost i racionalnu upotrebu energije. Na prvom mestu po značaju i ulozi su izvorni prihodi koji bi bili generisani naknadama na potrošnju energije i energenata, čime bi se stvorila realna materijalna osnova za obezbeđivanje uslova za unapređenje energetske efikasnosti u svim sektorima potrošnje energije i stimulisanje korišćenja obnovljivih izvora energije. Drugi po značaju izvor bili bi donacije i krediti međunarodne zajednice i međunarodnih finansijskih institucija kao i fondovi Evropske Unije namenjeni u ove svrhe, koje bi Fond aranžirao i servisirao na principima privrednog računa. Obveznici plaćanja naknada namenjenih za potrebe Fonda propisuju se zakonom.

Opštim aktima Fonda utvrđuju se uslovi koje moraju ispunjavati korisnici sredstava Fonda, uslovi i način dodeljivanja sredstava Fonda, kriterijumi i merila za ocenjivanje zahteva za dodeljivanje sredstava Fonda, način praćenja namenskog korišćenja sredstava i ugovornih prava i obaveza, kao i druga pitanja od značaja za dodeljivanje i korišćenje sredstava Fonda.

14.7. POTENCIJALI MOGUĆIH FINANSIJSKIH IZVORA

14.7.1. Nove namenske naknade

Za najveći deo sredstava Fonda neophodno je uvođenje novih naknada na potrošnju energenata. To podrazumeva uvođenje naknada za sve potrošače goriva i energije (osim za potrošnju kvalitetnijeg uglja, koja ima mali značaj u ukupnoj potrošnji energije u Republici Srbiji). Obaveznici plaćanja bili bi svi potrošači električne energije, prirodnog gasa u energetske svrhe i naftnih derivata u energetske svrhe.

Pod pretpostavkom da se uvede naknada na važeće tarifne stavove u visini od 1%, u tabeli 14.1 daje se proračun naknada kao deo prihoda Fonda za period 2010 - 2012. godina. Napominje se da su procene rasta potrošnje zasnovane na "Planu rada i razvoja JP "Elektroprivreda Srbije 2006 - 2010.", pri čemu je računato sa tekućim prosečnim prodajnim cenama iz važećih tarifnih stavova i ukupnim prihodom JP EPS kao osnovicom za naknade po stopi od 1%.

Tabela 14.1. Proračun naknada od električne energije kao deo prihoda Fonda

Na identičan način urađen je proračun formiranja sredstava Fonda po osnovu naknada na potrošnju prirodnog gasa u energetskoj potrošnji u iznosu od 0,5% od cene gasa kod krajnjih potrošača. Za procenjeni rast potrošnje gasa do 2012. godine u pojedinim sektorima potrošnje (termoelektrane-toplane, gradske toplane, industrijske energane, industrija, saobraćaj i domaćinstva) rezultati proračuna naknada uz uvažavanje važećih tarifnih stavova za isporuku gasa dati su u tabeli 14.2.

Tabela 14.2. Proračun naknada od prirodnog gasa kao deo prihoda Fonda

Koristeći procenjeni rast potrošnje pojedinih vrsta tečnih derivata tokom posmatranog perioda do 2012. godine, zasnovan na predlogu energetskog bilansa za 2009. godinu i pretpostavljenom rastu potrošnje po stopi od 2% godišnje i procene rafinerijskih cena pojedinih derivata uz primenu doprinosa od 0,5% na vrednost prihoda ostvarenog prodajom tečnih derivata za formiranje dela sredstava Fonda obračunata je dinamika priliva sredstava u Fond koja je data u tabeli 14.3.

Tabela 14.3. Proračun naknada od tečnih goriva kao deo prihoda Fonda

Zbirni iznos sredstava koja bi bila prikupljena u Fondu za energetsku efikasnost po osnovu naknada računatih po pretpostavljenoj stopi od 1% za utrošenu električnu energiju i po 0,5% za energetsku potrošnju prirodnog gasa i tečnih goriva prikazan je na slici 14.1.

Slika 14.1. Dinamika ukupnog prihoda Fonda od namenskih taksi

14.7.2. Budžet Republike Srbije

Budžet Republike Srbije kao mogući izvor za formiranje sredstava Fonda ne ocenjuje se kao realna opcija za podsticanje energetske efikasnosti i primene obnovljivih izvora energije, pre svega, zbog već izvesnog visokog udela u društvenom proizvodu i otežanog kandidovanja Fonda kao novog potrošača koji bi na taj način kao budžetski potrošač izgubio svoju izvornu samostalnost.

Najznačajniji program koji se finansira direktno iz budžeta, a u vezi je sa aktivnostima povećanja energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije je Nacionalni program energetske efikasnosti koji se finansira sredstvima Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj. Sredstva Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj namenski su određena Budžetom Republike Srbije za finansiranje istraživanja i razvoja u svim oblastima, pa i u oblasti energetike. Sredstva izdvojena za finansiranje istraživanja u oblasti energetike usmerena su na razvoj energetskih tehnologija. Nacionalni program energetske efikasnosti troši preko 1 milion EUR iz budžeta i u potpunosti će ostvariti svoju ulogu ako se uz finansiranje sredstvima novog Fonda obezbede gradnje i ispitivanja pilot i demonstracionih postrojenja u prioritetnim oblastima koje bude definisao budući republički program energetske efikasnosti.

14.7.3. Donacije

U periodu posle 2000. godine donacije su bile značajan izvor sredstava za rehabilitaciju proizvodnog energetskog sektora, koji je u velikoj meri bio degradiran i praktično ugrožen dugogodišnjim izostankom redovnog održavanja. Evropska unija je donacijama pomogla osnivanje i početak rada Agencije za energetsku efikasnost Republike Srbije, kao i osnivanje i početak rada Agencije za energetiku Republike Srbije. Poslednjih godina se donacije za energetiku i druge oblasti postepeno smanjuju, prelazeći u meke i komercijalne kredite koji se dodeljuju energetskom sektoru uglavnom za ekološke sanacije postojećih i investicije u nove objekte.

Tekuće donacije za energetski sektor mogu delom biti preusmerene na Fond za energetsku efikasnost. Međutim, budući da su te donacije najčešće direktno usmerene na konkretne projekte ili u jedinice lokalne samouprave, nije realno očekivati njihovo značajnije učešće u ukupnim sredstvima koje Fond dobija iz drugih izvora.

14.7.4. Krediti

14.7.4.1. Međunarodni fondovi

Krediti se mogu uzeti kao realan izvor prihoda, bilo direktno bilo preko Fonda. Globalni fond za zaštitu životne sredine (Global Environmental Facility-GEF) je jedan od međunarodnih fondova koji se može eventualno koristiti za te svrhe. Mnogo realnije je računati na to da Republika Srbija, sa stanovišta svog sadašnjeg razvojnog statusa, privlačenje stranih investicija u energetiku može ostvariti po fleksibilnim mehanizmima Kjoto protokola.

Mehanizam čistog razvoja (Clean Development Mechanism-CDM) pruža mogućnost industrijski razvijenim zemljama da, ukoliko im je to jevtinije, izvrše finansiranje energetskih projekata u drugim zemljama kojima se redukuju emisije gasova sa efektom staklene bašte, pri čemu se takvim projektima ostvareni (i sertifikovani) ukupni iznosi redukcije emisija, srazmerno procentualnom učešću u ukupnim investicijama, pripisuju kao ispunjavanje obaveza u pogledu smanjenja emisija zemljama koje investiraju. Na taj način se obezbeđuje ne samo globalno smanjenje emisija gasova koji zagađuju životnu sredinu ili izazivaju klimatske promene, već se vrši i ekonomski podsticaj za uvođenje novih energetski efikasnijih tehnologija i za primenu obnovljivih izvora energije u zemljama koje za to nemaju sopstvenih finansijskih sredstava. Podrazumeva se da se za taj sertifikovani iznos umanjuje obaveza zemlje investitora CDM projekta.

Republika Srbija, sa stanovišta svog sadašnjeg razvojnog statusa, privlačenje stranih investicija u energetiku može ostvariti kroz Mehanizam čistog razvoja (Clean Development Mechanism-CDM), jedan od fleksibilnih mehanizama Kjoto protokola, čiji je Srbija potpisnik. Da bi se Mehanizam čistog razvoja mogao primenjivati, Vlada Republike Srbije je formirala Naimenovano nacionalno telo (Designated National Authority-DNA). Jasno je da postoji interes Republike Srbije da na ovaj način obezbedi nedostajuća finansijska sredstva, ali zahteva poseban oprez zbog mogućih negativnih posledica prenosa prava na emisije gasova sa efektom staklene bašte.

14.7.4.2. Svetska banka

Svetska banka direktno finansira relativno veliki broj projekata za povećanje energetske efikasnosti u Republici Srbiji, delom u vidu donacija, a delom putem odobravanja mekih kredita pod tzv. IDA uslovima. Zato se može pretpostaviti da će ona nastaviti da podstiče takve projekte i putem budućeg Fonda za energetsku efikasnost u slučaju da pružaju mogućnost ostvarivanja relativno visoke interne stope povraćaja reda 15% i više. Jedan od značajnijih projekata finansiran kreditom Svetske Banke pod povoljnim uslovima je sanacija, rekonstrukcija i racionalizacija sistema snabdevanja energijom za Klinički centar Srbije u vrednosti od 21 milion USD.

U toku je realizacija nastavka projekta "Energetska efikasnost u Srbiji", čija je vrednost 28 miliona USD, sa ciljem energetske revitalizacije odabranog broja javnih zgrada: škola, zdravstvenih ustanova, i ustanova socijalne zaštite u Republici Srbiji.

14.7.4.3. Evropska banka za obnovu i razvoj

Očekuje se da će ova finansijska institucija i dalje podsticati značajne projekte energetske efikasnosti, kreditiranjem pod povoljnim uslovima, bilo direktno bilo posredstvom budućeg Fonda za energetsku efikasnost.

14.7.4.4. Evropska investiciona banka

Značajnu ulogu u finansiranju projekata energetske efikasnosti i primene obnovljivih izvora energije u okviru programa rada budućeg Fonda, koji će se moći kandidovati, pre svega, kod velikih međunarodnih banaka, kao što su Svetska banka, EBRD uključujući i Evropsku investicionu banku. Krediti koje bude pod povoljnim uslovima odobravala ova banka mogu biti vrlo značajan faktor za izvore Fonda, ali uz vrlo transparentno modeliranje načina kandidovanja i njihovog servisiranja.

14.7.4.5. Strane nacionalne finansijske institucije

Za projekte energetske efikasnosti i primene obnovljivih izvora energije mogu se koristiti i strani nacionalni fondovi. Fond SAD (USAID) već finansira projekte za kombinovani gasno-parni ciklus i kogeneraciju u Republici Srbiji, Nemački KfW i SIDA iz Švedske uključeni su u podsticanje projekata daljinskog grejanja, a Vlada Kraljevine Norveške je pomogla osnivanje regionalnih centara energetske efikasnosti, te pomaže realizaciju i ovog projekta, kao i projekata za primenu obnovljivih izvora energije. Stoga je realno očekivati da će ove i druge strane nacionalne finansijske institucije nastaviti da pomažu ovakve projekte, direktno ili preko Fonda.

14.7.5. Obnovljiva sredstva

Pored finansiranja konkretnih projekata iz oblasti povećanja energetske efikasnosti na bespovratnoj osnovi, značajan udeo angažovanja budućeg Fonda zasnivao bi se i na kreditnoj osnovi, čime bi se obezbedio status njegove obnovljivosti, uz povoljne kreditne uslove, znatno niže od tržišnih. Taj mehanizam nužno je i zakonski uskladiti, imajući u vidu opšte pristupe u vezi sa kreditnim aranžmanima banaka. Gledano dinamički, realnost primene tog mehanizma može se očekivati od 2010. godine ili još kasnije.

14.8. DINAMIČKA PROJEKCIJA PRIHODA I PLASMANA SREDSTAVA FONDA

14.8.1. Struktura prihoda Fonda prema izvorima za period do 2012. godine

Potencijalni izvori prihoda budućeg Fonda za energetsku efikasnost, koje je realno moguće aktivirati u srednjoročnom periodu do 2012. godine, obuhvataju naknadu na potrošnju električne energije, prirodnog gasa i tečnih goriva prema tački 14.7.1. Ukupni prihodi Fonda prema pretpostavkama uvođenja naknada na isporučenu električnu energiju, prirodni gas i tečna goriva prikazani su na slici 14.1. Osim ovih izvora, moguće je računati sa finansiranjem Fonda iz donacija, kao i iz kredita i revolving kredita. Na osnovu tih pretpostavki u sledećem poglavlju je sačinjena dinamička projekcija prihoda Fonda do 2012. godine.

14.8.2. Dinamička projekcija prihoda Fonda do 2012. godine

Na osnovu procena o mogućim izvorima i njihovim kvantifikacijama u tabeli 14.4 dati su mogući godišnji bilansi priliva sredstava u Fond. Uvaženo je da za 2009. godinu nije realno računati sa uspostavljanjem svih potrebnih instrumentarija, a naročito zakonskih, od početka godine, tako da je usvojeno da priliv počne u 2010. godini.

Tabela 14.4. Projekcija priliva sredstava u Fond do 2012. godine

Sa ovim sredstvima moguće je razviti široku lepezu angažovanja budućeg Fonda za energetsku efikasnost na konkretnim projektima i stimulacijama. U poglavlju 14.8.3. prikazana je dinamička projekcija plasmana ukupnih sredstava Fonda.

14.8.3. Dinamička projekcija plasmana sredstava Fonda do 2012. godine

Struktura plasmana sredstava Fonda prema sektorima potrošnje energije procenjena je uzimajući u obzir njihovo procentualno učešće u potrošnji finalne energije ostvarene u 2007. godini. U toj potrošnji industrija i poljoprivreda su učestvovale sa 31,3%, domaćinstva sa 34%, javne i komercijalne delatnosti sa 13,7% i saobraćaj sa 21%. Očekivana struktura plasmana sredstava Fonda po sektorima potrošnje energije, uz pretpostavljenu strukturu plasmana od 70% za projekte energetske efikasnosti i 30% za korišćenje obnovljivih izvora energije, bila bi 23,5% za industriju i poljoprivredu, 36,5% za domaćinstva, 30% za javne i komercijalne delatnosti i 10% za saobraćaj. Procenjena struktura mogućeg plasmana sredstava Fonda predstavljena je u tabeli 14.5.

Tabela 14.5. Struktura plasmana sredstava Fonda do 2012. godine

15. ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

UVOD

Zakonom o energetici definisano je da energetska politika Republike Srbije obuhvata mere i aktivnosti koje se preduzimaju radi utvrđivanja dugoročnih ciljeva u oblasti energetike, između kojih je naglašeno i unapređenje zaštite životne sredine.

Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike do 2012. godine, kroz izradu svih definisanih odeljaka, mora biti u skladu sa važećim domaćim propisima u oblasti zaštite životne sredine i energetike, kao i važećim nacionalnim strategijama za sprovođenje Nacionalne strategije održivog razvoja i Akcionog plana za realizaciju Nacionalne strategije održivog razvoja i odgovarajućim Evropskim direktivama iz oblasti energetike i zaštite životne sredine, odgovarajućim preporukama i drugim tehničkim standardima.

Zakonom o energetici predviđeno je da se Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije usklađuje prema realnim potrebama za energijom i energentima najmanje svake druge godine.

Reviziji postojećeg odeljka "Zaštita životne sredine" se pristupilo kako bi se uzele u obzir izmene i dopune postojećih nacionalnih propisa, kao i donošenje nove zakonske regulative iz oblasti zaštite životne sredine.

U periodu od kada je program usvojen nekoliko međunarodnih ugovora iz oblasti zaštite životne sredine je ratifikovano, a posebno treba ukazati na Kjoto protokol pod Okvirnom Konvencijom Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, kao i na Ugovor o osnivanju energetske zajednice.

Jedan od takozvanih "fleksibilnih mehanizama" za realizaciju Kjoto protokola je od posebnog značaja za Republiku Srbiju, jer je njime stvorena osnova za lakši pristup čistijim i energetski efikasnijim tehnologijama, većoj primeni obnovljivih izvora energije, što pored osnovnog cilja smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), koji doprinose promeni klime, u širem kontekstu je u neposrednoj funkciji realizacije koncepta održivog razvoja, to jest jedne od njegovih osnovnih komponenti, unapređenja zaštite životne sredine, posebno u energetskom sektoru.

Ratifikacijom Ugovora o osnivanju energetske zajednice Republika Srbija je prihvatila da usaglasi svoje zakonodavstvo sa odredbama Evropske Unije (EU) u nekoliko ključnih oblasti, koje će doprineti da zaštita životne sredine u oblasti energetike bude značajno unapređena. To se, pre svega, odnosi na Uputstvo 2001/80/EC o ograničenju emisija određenih zagađivača iz velikih ložišta, Uputstvo 85/337/EEC o proceni efekata određenih javnih i privatnih radova na životnu sredinu, Uputstvo 1999/32/EC o smanjenju sadržaja sumpora u određenim tečnim gorivima i Uputstvo 74/409/EEC o očuvanju staništa divljih ptica.

Prema nedavnom izveštaju Sekretarijata Energetske zajednice, Republika Srbija je postigla najveći napredak u transponovanju direktive o proceni efekata određenih javnih i privatnih radova na životnu sredinu, kroz zakon o proceni uticaja na životnu sredinu i pratećim zakonskim dokumentima, kao i Uputstva 74/409/EES o očuvanju staništa divljih ptica, kroz Zakon o zaštiti životne sredine i Zakon o lovstvu.

Uputstvo 2001/80/ES je delimično implementirano kroz Zakon o integrisanoj kontroli i sprečavanju zagađenja, a određeni elementi i Zakonom o zaštiti vazduha.

Kada je u pitanju domaća zakonska regulativa iz oblasti zaštite životne sredine, posebno ona koja ima neposredne i posredne implikacije za sektor energetike, treba ukazati da je nadležno ministarstvo za oblast životne sredine, uložilo značajne napore da se tokom 2009. godine usvoji veći broj novih zakona, a neki od nedavno usvojenih, unaprede i upodobe sa zakonskom regulativom EU.

Usvojeni su sledeći zakonski propisi, koji su relevantni za sektor energetike:

1) Zakon o izmenama i dopunama zakona o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", broj 36/09),

2) Zakon o zaštiti vazduha ("Službeni glasnik RS", broj 36/09),

3) Zakon o izmenama i dopunama zakona o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", broj 36/09),

4) Zakon o zaštiti prirode ("Službeni glasnik RS", broj 36/09),

5) Zakon o upravljanju otpadom ("Službeni glasnik RS", broj 36/09),

6) Zakon o hemikalijama ("Službeni glasnik RS", broj 36/09),

7) Zakon o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", broj 72/09),

8) Zakon o fondu za zaštitu životne sredine ("Službeni glasnik RS", broj 72/09).

Pored pomenutih domaćih zakona, usvojena su i tri zakona kojima su ratifikovane međunarodne konvencije, čija će primena unutar našeg zakonodavnog sistema imati pozitivne efekte u odnosu na zaštitu životne sredine u celini, ali i sa stanovišta energetskog sektora:

1) Zakon o potvrđivanju konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i prava na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine ("Službeni glasnik RS", broj 38/09),

2) Zakon o potvrđivanju konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa ("Službeni glasnik RS", broj 42/09),

3) Zakon o potvrđivanju Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama ("Službeni glasnik RS", broj 42/09).

Takođe, neophodno je navesti da je tokom izveštajnog perioda iniciran, a potom i potpisan međudržavni Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, koji obuhvata tri komponente, prodaju većinskog paketa Javnog preduzeća Naftna industrija Srbije (NIS) ruskoj naftnoj kompaniji Gaspromnjeft, dovršetak izgradnje podzemnog gasnog skladišta "Banatski dvor", kao i izgradnju gasovoda, takozvani "Južni tok" , koji će prolaziti kroz Srbiju, a svojim kapacitetom će obezbediti dugoročne potrebe Republike Srbije za ovim važnim "čistim" energentom.

S obzirom da kupovina većinskog paketa NIS-a podrazumeva i značajno ulaganje u unapređenje tehnologije rafinerijskih kapaciteta, koji treba da rezultiraju postizanjem svetskih standarda u ovoj proizvodnoj tehnologiji, podizanju kvaliteta gotovih proizvoda na nivo koji se zahteva u EU, kao i da će značajna sredstva biti uložena u aktivnosti na unapređenju životne sredine u ovom industrijskom kompleksu, pomenute aktivnosti će imati direktan uticaj na kvalitativno unapređenje stanja životne sredine u ovom proizvodnom segmentu, ali i mnogo šire.

Pored toga, izgradnja gasovoda "Južni tok" obezbeđuje da se nedostajući energetski kapaciteti za proizvodnju električne i toplotne energije, grade na bazi daleko "čistijeg" energenta nego što je to sada slučaj, što takođe obezbeđuje kvalitativan pomak u pogledu unapređenja životne sredine. Konstantan priliv ovog kvalitetnog energenta će značajno doprineti da se gasifikacija industrijskog, ali i komunalnog sektora unapredi, jer će masovnom i sveobuhvatnom gasifikacijom značajne količine električne energije, koja se koristila za grejanje biti zamenjena instalacijama na gas.

Značajno je napomenuti da će realizacija pomenutih aktivnosti bitno uticati i na naše obaveze koje proističu iz ratifikacije Kjoto protokola, u neposrednoj budućnosti, kada se bude definisao novi sporazum koji će zameniti Kjoto protokol, nakon 2012. godine, a posebno kada Republika Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU, jer će u tom trenutku naše obaveze u pogledu smanjenja emisija GHG, a posebno emisija CO2, koje su nezaobilazni "proizvod" energetskog sektora, biti kvalitativno drugačije i mnogo zahtevnije, nego što je to danas.

Zbog svega navedenog, izvesno je da će doći do kvalitetnog poboljšanja životne sredine u sektoru energetike, ali se konačni efekti ne mogu sagledati dok se ne formulišu svi projekti i sve aktivnosti koje će biti rezultat pomenutog međudržavnog sporazuma.

Polazeći od gore navedenog lako je uočiti da je u periodu između pripreme ovog odeljka i njegovog ažuriranja, što je predmet ovog programa, došlo do značajnijih promena u zakonskoj regulativi u oblasti zaštite životne sredine. Međutim, uprkos toj činjenici, Akcioni plan koji prati ovaj dokument, nije doživeo značajnije kvalitativne promene, već se one, pre svega, odnose na pomeranje rokova za realizaciju aktivnosti koje su predviđene prilikom pripreme samog odeljka. Promena rokova je rezultat aktuelne ekonomsko-finansijske situacije, kao i nedavnih promena u nekim od energetskih sistema.

OPŠTI OSVRT NA STANJE ŽIVOTNE SREDINE U SEKTORU ENERGETIKE

Sektor energetike u Republici Srbiji je značajan zagađivač životne sredine. Nepovoljan uticaj na vazduh, zemljište i vodu uglavnom potiče iz elektrana koje koriste lignit kao gorivo, kao iz naftne industrije, koja, još uvek, ne raspolaže savremenom, čistom tehnologijom za preradu sirove nafte i poluproizvoda, i proizvodnju naftnih derivata kao i tehnologijom koja bi efikasno ublažila efekte zagađenja.

Sagorevanje lignita lošeg kvaliteta niske kalorične vrednosti i sa visokim sadržajem vlage, koji proizvodi velike količine pepela, prašine, sumpornih i azotnih oksida, ima značajan uticaj na kvalitet vazduha. Visok nivo emisija CO2 nastalih sagorevanjem lignita sve više zabrinjava, imajući u vidu njihov uticaj na klimatske promene, fenomen koji predstavlja najozbiljniji globalni problem zaštite životne sredine trenutno, ali i u budućnosti.

Pored toga, termoelektrane proizvode više od 5,5 miliona t. pepela godišnje, koji uzrokuje nekontrolisane sekundarne emisije, zagađenje zemljišta i vode, kao i degradaciju okolnog zemljišta.

Ispuštanje vode iz rashladnih sistema elektrana utiče na vodene ekosisteme povećanjem ambijentalne temperature vode. Trafostanice, koje i dalje koriste polihlorovane bifenile (PCB) za hlađenje ovih uređaja takođe predstavljaju opasnost po životnu sredinu.

Zakonom o energetici definisano je da energetska politika Republike Srbije obuhvata mere i aktivnosti koje se preduzimaju radi ostvarivanja dugoročnih ciljeva u oblasti energetike, između kojih je naglašeno i unapređenje zaštite životne sredine. Stoga je neophodno identifikovati mere za zaštitu životne sredine u sektoru energetike. Time bi se, unapređenjem kvaliteta životne sredine, značajno unapredio i rad postojećih energetskih postrojenja.

Unapređenje zakonodavnog i institucionalnog okvira u energetici je od posebnog značaja za unapređenje i poboljšanje stanja u životnoj sredini. U tom smislu napredak je uočljiv u pravnom okviru, razvoju programske politike i u institucionalnim promenama. Ključni elementi su usvajanje Zakona o energetici 2004. godine, zatim osnivanje Agencije za energetiku 2005. godine i Agencije za energetsku efikasnost 2002. godine, kao i usvajanje Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, "Nacionalnog akcionog plana za gasifikaciju" 2005. godine i Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period 2007 do 2012. godine, početkom 2007. godine.

Pored toga, Srbija je, takođe, napravila pomak u integraciji zaštite životne sredine u programske politike sektora energetike. Poštujući Ugovor osnivanju energetske zajednice, potpisan 2005. godine, a ratifikovan 2006. godine, Srbija je prihvatila da uskladi svoj zakonodavni okvir sa acquis communautaire EU u oblasti energetike i obnovljivih izvora energije, kao i u oblasti konkurentnosti i zakonodavstva koje se odnosi na zaštitu životne sredine.

Međutim, da bi se postigli bolji rezultati u zaštiti životne sredine u oblasti energetike neophodno je dalje poboljšanje pravnog i institucionalnog okvira, bolji monitoring emisija i potrošnje energije, kao i sistematsko prikupljanje i analiza relevantnih podataka.

Važna je uloga međunarodne saradnje u oblasti energetike jer ona pozitivno utiče na zaštitu životne sredine u sektoru energetike. U sklopu ostvarivanja strateškog državnog cilja, pridruživanja EU, Srbija razvija međunarodnu saradnju i u oblasti energetike uz preuzimanje obaveze postizanja standarda EU u istoj oblasti, što ima direktne pozitivne posledice u sferi zaštite životne sredine u energetskom sektoru.

15.1. ZAŠTITA VAZDUHA

Odredbe Zakona o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", broj 135/04), pre izvršenih izmena ovog zakona u 2009. godini, regulisale su pitanja zaštite vazduha, uključujući prostorno planiranje i izgradnju energetskih industrijskih postrojenja, finansiranje mera ublažavanja, kontrolu i kazne za nepridržavanje. Takođe, tim zakonom se zahtevala rekonstrukcija postojećih postrojenja koja predstavljaju rizik po životnu sredinu da bi se zadovoljili propisani uslovi i mere zaštite životne sredine, pri čemu nadležni organ utvrđuje izvore zagađenja i rokove za rekonstrukciju.

Na osnovu iskustva u sprovođenju pomenutog zakona i oceni potreba za poboljšanjem istog, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja (MŽSPP) je pristupilo izmenama i dopunama ovog zakona. Izmene i dopune imaju za cilj da unaprede neke segmente postojećeg zakona, a pre svega da se obezbedi uravnoteženi odnos između razvojnog interesa i potreba zaštite životne sredine.

Pored toga, MŽSPP je pripremilo Zakon o zaštiti vazduha koji je u skladu sa zakonodavstvom EU, koji je nedavno usvojen ("Službeni glasnik RS", broj 36/09). Ovim zakonom se posebno predlažu mere koje imaju za cilj poboljšanje kvaliteta vazduha, donošenje planova kvaliteta ambijentalnog vazduha i kratkoročnih akcionih planova, smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, unapređenje sistema prikupljanja podataka, njihova sistematizacija, kontrola, monitoring, podizanje javne svesti i drugo, što će zajedno sa realizacijom obaveza preuzetih kroz Ugovor o osnivanju Energetske zajednice imati pozitivno sinergetsko dejstvo, ne samo na poboljšanje kvaliteta vazduha, smanjenje emisija GHG, već i na ukupno poboljšanje stanja životne sredine u sektoru energetike.

Pored Zakona o zaštiti životne sredine, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", broj 135/04), odnosno zakoni o izmenama i dopunama pomenuta dva zakona ("Službeni glasnik RS", broj 36/09) usvojeni su i Zakon o strateškoj proceni uticaja ("Službeni glasnik RS", broj 135/04), i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja ("Službeni glasnik RS", broj 135/04). Ovi zakoni su u skladu sa propisima EU. Poseban značaj ima Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine, pošto je rok za dobijanje integrisane dozvole, tj. usaglašavanje sa važećim najboljim dostupnim tehnikama (Best Available Technique - BAT) 2015. godina. Ova dozvola je uslov daljeg rada energetskih i industrijskih postrojenja koja potpadaju pod odredbe Zakona (sve termoelektrane, hidroelektrane, rafinerije).

Od velikog značaja za zaštitu vazduha su:

1) Uputstvo o velikim ložištima 2001/80/EC i

2) Uputstvo o smanjenju udela sumpora u gorivima 1999/32/EC, čija je implementacija predviđena Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice, Aneks II, koji je Republika Srbija ratifikovala u 2006. godini. Primena prve direktive može izazvati ogromne ekonomske i tehničke uticaje na rad Javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije" (EPS) i drugih preduzeća koja su proizvođači toplotne energije, te je pre njenog usvajanja potrebna izrada detaljne analize uticaja direktive na rad elektroenergetskog sistema, kao i sistema daljinskog grejanja, tj. rada toplana i drugih energana.

Prilikom planiranja određenih aktivnosti i mera, koje se moraju preduzeti u cilju zaštite vazduha, potrebno je uzeti u obzir aktuelnu ekonomsku situaciju, stvarnu situaciju u oblasti zaštite životne sredine u Republici Srbiji, ali i iskustva novih zemalja članica EU, koje su prošle isti put tokom devedesetih godina prošlog veka. Pri tome se mora primeniti određeni opšti koncept da bi se obezbedila efikasnost respektivnih paketa akcija i mera, to jest:

1) aktivnosti i mere moraju biti optimizirane u vremenskom smislu minimiziranja troškova;

2) mora se primeniti različit pristup za pojedine tipove postrojenja, tj. mora postojati privremeni nacionalni tretman za postojeća postrojenja, a "EU pristup" za novoizgrađena i buduća postrojenja;

3) neophodno je formiranje liste prioriteta, tj. liste najvažnijih problema koje bi trebalo prioritetno rešavati;

4) korišćenje "prirodnih" društvenih sila, kao što su dobrovoljni instrumenti (npr. sistemi upravljanja životnom sredinom, koncept čiste proizvodnje, ekološka efikasnost, ekološko obeležavanje ili dobrovoljni ugovori) trebalo bi da bude široko primenjivano.

Rešenja koja za cilj imaju uvođenje novih tehnologija umesto ugradnje dodatnih uređaja na zastarelim postrojenjima moraju imati prioritet, pri čemu se moraju uzeti u obzir finansijske mogućnosti privrede.

Nacionalne granične vrednosti emisija služiće kao osnova za davanje integrisanih dozvola. Iz tog razloga, neophodno je izvršiti usklađivanje Pravilnika o graničnim vrednostima emisija i rokovima merenja i evidentiranja podataka ("Službeni glasnik RS", broj 30/97) za sve kategorije postrojenja koja su predmet Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja ("Službeni glasnik RS", broj 135/04). Posebno je potrebno razmotriti granične vrednosti emisija za postrojenja za sagorevanje čija je toplotna snaga na ulazu manja od 50 MW.

Potrebno je napomenuti da pri utvrđivanju nacionalnih graničnih vrednosti emisija treba uzeti u obzir i starost domaćih postrojenja.

Tranzicioni period mora biti iskorišćen za obnovu, rekonstrukciju i modernizaciju ili zatvaranje starih postrojenja. U cilju stimulisanja ugradnje novih i čistijih postrojenja, tj. investicija u nova postrojenja, potrebno je uvesti podsticajne ekonomske mere za postrojenja koja ispunjavaju standarde VAT, odnosno uvođenje posebnih ekonomskih mera za postrojenja koja i dalje predstavljaju značajne zagađivače.

Jasno je da bi razvoj energetike trebalo usmeravati u pravcu zaštite vazduha i smanjenja emisija zagađujućih materija putem:

1) inovacija i primene čistih tehnologija;

2) rekonstrukcije postojećih postrojenja koja emituju zagađujuće materije;

3) većeg korišćenja gasovitog goriva i smanjenja potrošnje uglja i mazuta;

4) podsticanja razvoja mreže i programa za monitoring i procenu efekata zagađivanja vazduha;

5) uključenja u međunarodne programe;

6) iskorišćenja pepela iz termoelektrana.

15.2. ZAŠTITA VODA

Pitanje vezano za ispuštanje industrijskih i komunalnih otpadnih voda je regulisano važećim zakonom o vodama. Radi ilustracije ozbiljnosti i kompleksnosti problema otpadnih voda, treba imati u vidu da je ukupna količina otpadnih voda od 6,5 miliona m3 u 2000. godini narasla na 19 miliona m3. u 2004. godini, sa ukupnim organskim opterećenjem od 7,5 miliona es (ekvivalentnih stanovnika). 75% tog zagađenja generiše 10 od ukupno 250 industrijskih objekata. Među tih 10 su i termoelektrane u Obrenovcu i Kostolcu.

U pripremi je novi Zakon o vodama, sa pratećim zakonskim aktima, kojim će u domaći pravni poredak u potpunosti biti preneseno Uputstvo 2000/60/EZ i delimično ostala relevantna iskustva vezana za vode.

Kao uzroci uticaja sektora energetike na zagađenje voda mogu se definisati:

1) neusklađenost postojećih propisa sa direktivama EU;

2) nedostatak graničnih vrednosti za emisije efluenata;

3) neodgovarajuća zaštita voda (podzemne, površinske, akumulacije i vodotokovi);

4) izuzetno niska stopa prečišćavanja otpadnih voda.

Osnovni ciljevi u oblasti upravljanja voda u okviru sektora energetike su:

1) obezbediti adekvatan tretman, ponovnu upotrebu ili odlaganje mulja sa uređaja za prečišćavanje;

2) obezbediti prečišćavanje otpadnih voda iz energetike i industrije revitalizacijom postojećih uređaja i izgradnjom novih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda iz industrija koje ispuštaju opasne materije;

3) obezbediti prečišćavanje otpadnih voda koje nastaju u procesu eksploatacije i prerade mineralnih sirovina revitalizacijom postojećih postrojenja za prečišćavanje i izgradnjom novih postrojenja na lokacijama gde se ispuštaju opasne materije;

4) smanjiti rizik od zagađenja voda koji nastaje kao posledica rudarskih aktivnosti.

15.3. ZAŠTITA ZEMLJIŠTA

Eksploatacija mineralnih sirovina, posebno na površinskim kopovima, dovodi do potpune degradacije zemljišta. Ova pojava je naročito izražena u Kolubarskom i Kostolačkom basenu gde se eksploatiše lignit koji leži ispod najkvalitetnijeg zemljišta.

Osnovni ciljevi u oblasti zaštite zemljišta su:

1) remedijacija kontaminiranog zemljišta u industrijskim kompleksima;

2) remedijacija i rekultivacija degradiranih površina izvođenjem rudarskih radova;

3) rešavanje problema odlaganja jalovine i isplake iz naftnih bušotina;

4) smanjenje uticaja na životnu sredinu prilikom odlaganja letećeg pepela promenom tehnologije deponovanja uz iskorišćenje dela letećeg pepela iz termoelektrana.

15.4. OTPAD

Strateški nacionalni dokument u oblasti upravljanja otpadom je Nacionalna strategija za upravljanje otpadom sa programom za približavanje EU, koja je usvojena 2003. godine i usaglašena sa osnovnim principima Tematske strategije EU o sprečavanju nastajanja i reciklaže otpada. Međutim, važećim propisima upravljanje otpadom je parcijalno uređeno, zavisno od vrste i svojstava, tako da nije uspostavljen sistem integralnog upravljanja otpadom u skladu sa EU zahtevima. Oblast upravljanja otpadom iz ekstraktivne industrije je u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energetike (MRE). Zakon o upravljanju otpadom, usvojen je maja 2009. godine ("Službeni glasnik RS", broj 36/09), a očekuje se da će do kraja 2009. godine biti revidirana nacionalna strategija upravljanja otpadom.

Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Poseban problem predstavlja opasan otpad koji se ne sakuplja odvojeno i odlaže se bez prethodnog tretmana. Ne postoje pouzdani podaci o količini opasnog otpada koji stvara industrija, a ni sektor energetike posebno.

Uzroci problema poreklom iz sektora energetike su:

1) veoma loša infrastruktura za tretman i odlaganje otpada;

2) nedostatak podataka o zapremini, sastavu i tokovima otpada;

3) ograničeni kapaciteti za reciklažu otpada;

4) nedostatak profesionalnih kapaciteta za upravljanje opasnim otpadom;

5) nedostatak postrojenja za skladištenje, tretman i odlaganje opasnog otpada;

6) nedostatak sistema za upravljanje posebnim tokovima otpada (baterije i akumulatori, otpadna ulja, polihlorovani bifenili - PCB, elektronski otpad, vozila na kraju veka trajanja, otpadne gume itd.).

Uticaj na životnu sredinu je višestruk:

1) zagađenje površinskih i podzemnih voda i zemljišta procednim vodama;

2) degradacija prostora nepropisnim odlaganjem otpada;

3) zagađenje zemljišta, voda i vazduha neprikladnim postupanjem sa posebnim tokovima otpada (otpadna ulja, vozila na kraju upotrebnog veka, elektronski otpad, baterije i akumulatori, azbest, fluorescentne cevi itd.).

Osnovni ciljevi upravljanja otpadom u oblasti energetike, rudarstva i industrije su:

1) podsticanje smanjenja nastajanja i iskorišćenja i reciklaže otpada, racionalno korišćenje prirodnih resursa (čistije tehnologije, razdvajanje otpada, integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja, ekonomski instrumenti, obrazovanje);

2) smanjenje rizika od nastalog otpada (zatvaranje i sanacija postojećih lokacija kontaminiranih opasnim otpadom koje predstavljaju rizik po životnu sredinu);

3) uspostavljanje katastra zagađivača i upravljanje bazom podataka;

4) prikupljanje statističkih podataka o otpadu.

15.5. HEMIKALIJE I HEMIJSKI UDESI

Maja 2009. godine usvojen je Zakon o hemikalijama ("Službeni glasnik RS", broj 36/09) koji propisuje procedure koje proističu iz uredbe EU, koja je poznata pod skraćenicom REACH (obavezujući pravni propis EU koji znači Uredba o registraciji, oceni, autorizaciji i ograničenjima pojedinih hemikalija - Registration, Evaluation, Authorisation and Restriction of Chemicals), koja je stupila na snagu 01.06.2007. godine. Cilj ove uredbe koja je implementirana kroz novi Zakon o hemikalijama je da obezbedi visoki stepen zaštite zdravlja i životnog okruženja od rizika koji mogu biti izazvani hemikalijama, promociju alternativnih metoda, slobodnu cirkulaciju supstanci na unutrašnjem tržištu, kao i unapređenje inovacije i konkurentnosti. Takođe, time se obezbeđuje da industrija preuzme odgovornost za procenu i upravljanje rizikom prouzrokovanog hemikalijama, kao i da obezbedi odgovarajuće informacije korisnicima, koje će sprečiti rizik mogućih šteta.

Udesi sa opasnim materijama u proizvodnji, korišćenju, skladištenju, transportu i odlaganju predstavljaju izvore zagađenja životne sredine i rizik po ljudsko zdravlje. Oni za posledicu mogu imati ispuštanje u životnu sredinu opasnih materija, kao što su gorivo, lubrikanti, sredstva za čišćenje, razređivači, polihlorovani bifenili itd. Industrijska i energetska postrojenja koja potencijalno izazivaju najveće rizike po životnu sredinu u situacijama kada dođe do kvara, locirana su na sledećim mestima:

1) Pančevo (Rafinerija - naftni proizvodi),

2) Novi Sad (NIS - naftna industrija),

3) Obrenovac, Kostolac, Lazarevac (termoelektrane).

Uzroci problema su:

1) nepravilno skladištenje hemikalija i opasnog otpada;

2) zastarele industrijske tehnologije;

3) nedovoljna obučenost i tehnološka disciplina;

4) slaba organizacija i sprovođenje preventivnih mera, kao i nepažnja i nepravilno rukovanje hemikalijama i opasnim otpadom.

Uticaj na životnu sredinu je:

1) kontaminacija zemljišta i voda izlivanjem ugljovodonika, razređivača, polihlorovanih bifenila i drugih hemikalija;

2) zagađenje vazduha ispuštanjem zagađujućih materija.

Akcioni plan za dostizanje postavljenih ciljeva iz oblasti zaštite životne sredine prikazan je u Prilogu 15.1.

Sprovođenje mera iz ovog akcionog plana, kao i sprovođenje postojećih zakonskih propisa uslovljava infrastrukturne radove prikazane u Prilogu 15.2.

Priloženi pregled Akcionog plana za modul zaštite životne sredine predstavlja inovirani dokument u odnosu na inicijalni. Međutim, s obzirom da je u međuvremenu usvojena Strategija održivog razvoja, kao i Akcioni plan za realizaciju strategije, koji je sveobuhvatan, obiman i detaljan, tako da gore pomenuti pregled u suštini predstavlja samo izvod iz ovog obimnog dokumenta. Zbog ekonomije prostora, korisnici ovog odeljka upućeni su na originalni dokument, koji je javnog karaktera i može se naći na dostupnim sajtovima Vlade.

Prilog 15.1. Akcioni plan za dostizanje postavljenih ciljeva u oblasti zaštite životne sredine, do 2012. godine

* Agencija za zaštitu životne sredine (Serbian Environmental Protection Agency-SEPA)
* Agencija za energetsku efikasnost (Serbian Energy Efficiency Agency-SEEA)
* Naučno istraživačka organizacija (NIO)
* Sistem upravljanja životnom sredinom (Environmental Management System-EMS)
* Ekološko upravljanje i šema revizije (Eco-Management and Audit Schene-EMAS)

Prilog 15.2. AKTIVNOSTI I MERE - Infrastrukturni zahvati u oblasti zaštite životne sredine

Za preostale radove u oblasti energetike predviđa se približno 400 miliona evra (uključujući i sanaciju deponija pepela)

Procenjeno je da će ulaganja za smanjenje emisija buke iznositi ne više od 15 miliona EUR, a za nejonizujuće zračenje ne može se precizno odrediti, ali se pretpostavlja da ne bi trebalo da pređu 5 miliona EUR.

Radi lakšeg praćenja predviđenih investicionih zahvata u sektoru energetike u prilogu je odgovarajuća tabela koja je preuzeta iz Plana akcije za sprovođenje Nacionalne strategije održivog razvoja (2009 - 2017.).

Elektroprivreda Srbije - ZAŠTITA VODA

Elektroprivreda Srbije - OTPAD

* - Investicije u oblasti otpada su sagledana bez rešavanja problema deponija pepela i šljake kao i deponija gipsa.

Naftna industrija Srbije ZAŠTITA VAZDUHA, VODA I TLA

JP Transnafta ZAŠTITA VAZDUHA, VODA I TLA

Ostatak privrede ZAŠTITA VAZDUHA, VODA I TLA