PRAVILNIKO ORGANIZACIJI BUDŽETSKOG RAČUNOVODSTVA("Sl. list grada Kragujevca", br. 13/2010) |
Pravilnikom o organizaciji budžetskog računovodstva u Gradskoj upravi za finansije (u daljem tekstu: Pravilnik) uređuje se: vođenje budžetskog računovodstva, utvrđivanje odgovornih lica, računovodstvene politike, popis imovine i obaveza i usaglašavanje potraživanja i obaveza, sastavljanje i dostavljanje finansijskih izveštaja, zaključivanje i čuvanje poslovnih knjiga, računovodstvenih isprava i finansijskih izveštaja.
II VOĐENJE BUDŽETSKOG RAČUNOVODSTVA
Budžetsko računovodstvo se vodi po sistemu dvojnog računovodstva na propisanim subanalitičkim (šestocifrenim) kontima propisanim Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem ("Sl. glasnik RS", broj: 20/07, 37/07, 50/07, 63/07, 25/08, 50/08, 3/09, 26/09, 37/09, 64/09 i 110/09.)
Poslove budžetskog računovodstva obavlja Odelenje za računovodstvene poslove - dalje: Odelenje, čijim radom rukovodi načelnik odelenja.
Budžetsko računovodstvo organizuje se tako da se obezbede podaci na osnovu kojih se može obavljati: utvrđivanje prihoda-primanja, rashoda-izdataka, uvid u stanje i kretanje imovine i obaveza, utvrđivanje rezultata poslovanja, sastavljanje godišnjih i tromesečno periodičnih finansijskih izveštaja, izrada analiza i informacija o poslovanju i radu i drugih izveštaja po potrebi.
2. Osnov za vođenje budžetskog računovodstva
Vođenje budžetskog računovodstva se zasniva na primeni gotovinske osnove, po kojoj se transakcije i ostali događaji evidentiraju u trenutku kada se gotovinska sredstva prime, odnosno isplate, u skladu sa Međunarodnim standardima za javni sektor, u delu koji se odnosi na gotovinsku osnovu.
Direktan budžetski korisnik, prema važećoj zakonskoj regulativi za interno izveštavanje vodi knjigovodstvenu evidenciju - nefinansijske imovine, potraživanja i obaveza, pod uslovom da se finansijski izveštaji izrađuju po gotovinskoj osnovi radi konsolidovanog izveštaja.
Finansijski izveštaji sadrže:
1. Izveštaje na gotovinskoj osnovi,
2. Izveštaje sastavljene na osnovu usvojenih računovodstvenih politika sa obrazloženjem.
Izveštaji iz stava 1. tačka 2. ovog člana su:
1. Bilans stanja,
2. Izveštaj o izvršenju budžeta.
Poslovne knjige se vode po sistemu dvojnog knjigovodstva, hronološki, uredno i ažurno u skladu sa strukturom konta koja je propisana Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i Kontnom planu za budžetski sistem.
Direktni korisnici - bez tekućih računa, vode samo pomoćne knjige i evidencije.
Pomoćne knjige obuhvataju:
1) Pomoćnu knjigu kupaca
2) Pomoćnu knjigu dobavljača
3) Pomoćnu knjigu osnovnih sredstava
4) Pomoćnu knjigu zaliha
5) Pomoćnu knjigu plata
6) Ostale pomoćne knjige:
- knjiga blagajne benzinskih bonova
- druge pomoćne knjige po potrebi.
Pomoćne evidencije obuhvataju:
1) Pomoćnu evidenciju izvršenih isplata
2) Pomoćnu evidenciju ostvarenih priliva
3) Pomoćnu evidenciju plasmana
4) Pomoćnu evidenciju duga
5) Ostale pomoćne evidencije:
- evidencija donacija
- druge pomoćne evidencije.
Direktni korisnici vode samo pomoćne knjige i evidencije.
Poslovne knjige vode se u slobodnim listovima - u elektronskom obliku.
Obavezno je korišćenje softvera koji obezbeđuje čuvanje podataka o svim proknjiženim transakcijama i onemogućava brisanje proknjiženih poslovnih promena.
Poslovne knjige imaju karakter javnih isprava. Poslovne knjige se vode u slobodnim listovima ili u elektronskom obliku. Ako se vode u elektronskom obliku, neophodno je obezbediti softver koji obezbeđuje očuvanje podataka s proknjiženim transakcijama.
Poslovne knjige vode se za period od jedne budžetske godine, izuzev pojedinih pomoćnih knjiga koje se mogu voditi za period duži od jedne godine.
4. Računovodstvene isprave i rokovi knjiženja
Pod računovodstvenom ispravom smatra se pisani dokaz o nastaloj transakciji i drugom događaju koji sadrži sve podatke na osnovu kojih se vrši knjiženje u poslovnim knjigama.
U poslovne knjige mogu se unositi transakcije i drugi događaji samo na osnovu validnih računovodstvenih isprava (dokumenata) iz kojih se može saznati osnov nastale promene.
Računovodstvenom ispravom smatra se isprava koja se sastavlja u knjigovodstvu, na osnovu koje se vrši knjiženje u poslovnim knjigama (primera radi - računi, ugovori, odluke - rešenja o knjiženju manjkova i viškova po popisu, isprave o usaglašavanju potraživanja i obaveza, obračuni, pregledi, specifikacije i dr.).
Validnom računovodstvenom ispravom smatra se i isprava dobijena telekomunikacionim putem, u elektronskom, magnetnom ili drugom obliku u kom slučaju je pošiljalac odgovoran da podaci na ulazu u telekomunikacioni prenos budu zasnovani na računovodstvenim ispravama, kao i za čuvanje originalne isprave.
Računovodstvena isprava sastavlja se na mestu i u vreme nastanka poslovnog događaja u tri primerka, od kojih jedan primerak zadržava lice koje je ispravu sastavilo, a dva primerka se dostavljaju knjigovodstvu na knjiženje (jedan primerak za knjiženje u finansijskom knjigovodstvu, a drugi primerak za knjiženje u pomoćnim knjigama i evidencijama).
Računovodstvena isprava pre knjiženja u poslovnim knjigama mora biti potpisana od strane lica odgovornog za nastalu poslovnu promenu i drugi događaj, lica koje je ispravu sastavilo i lica koje je ispravu kontrolisalo, koja svojim potpisima na ispravi garantuju da je isprava istinita i da verno prikazuje poslovnu promenu i drugi događaj.
Računovodstvena isprava dostavlja se na knjiženje u poslovne knjige narednog dana, a najkasnije u roku od dva dana od dana nastanka poslovne promene i drugog događaja putem dostavne knjige - član 16. stav 7. Uredbe o budžetskom računovodstvu.
Primljene računovodstvene isprave iz člana 14. ovog Pravilnika knjiže se u poslovne knjige istog dana, a najkasnije narednog dana od dana dobijanja računovodstvene isprave - član 16. stav 11. Uredbe o budžetskom računovodstvu.
III UTVRĐIVANJE ODGOVORNIH LICA
Rukovodilac računovodstva - organizuje, objedinjava i usmerava rad u okviru odelenja, obavlja najsloženije poslove iz nadležnosti odelenja i odgovara za pravilno, zakonito i blagovremeno obavljanje poslova predviđenih Pravilnikom.
Za nastalu poslovnu transakciju i drugi događaj odgovoran je zaposleni koji na osnovu rešenja rukovodioca korisnika budžetskih sredstava, neposredno učestvuje u nastanku poslovne promene ili drugog događaja.
Za sastavljanje računovodstvene isprave odgovoran je zaposleni koji na osnovu rešenja rukovodioca korisnika budžetskih sredstava i neposredno učestvuje u sastavljanju isprave i dužan je da svojim potpisom na ispravi garantuje da je isprava istinita i da verno prikazuje poslovnu promenu i drugi događaj.
Za kontrolu zakonitosti i ispravnosti računovodstvene isprave za nastalu poslovnu transakciju i drugog događaja odgovoran je zaposleni koji na osnovu rešenja rukovodioca korisnika budžetskih sredstava, vrši kontrolu isprava i dužan je da svojim potpisom na ispravi garantuje da je istinita i da verno prikazuje poslovnu promenu i drugi događaj.
Utvrđene funkcije odgovornosti zaposlenih lica iz čl. 16. do 19. ovog Pravilnika ne smeju se poklapati.
Prijem računovodstvenih isprava na knjiženje vrši kontista i sprovodi knjiženje istog ili narednog dana od dobijanja računovodstvene isprave.
Lice iz stava 1. ovog člana odgovorno je za ažurno knjiženje i primenu Kontnog plana budžetskog korisnika.
Zalihe materijala, rezervnih delova, alata i sitnog inventara i robe procenjuju se po nabavnoj vrednosti, koju čine neto fakturna vrednost i zavisni troškovi nabavke.
Obračun izlaza zaliha vrši se primenom metode ponderisane prosečne cene.
Otpis - amortizacija nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava vrši se po stopama amortizacije utvrđenim Pravilnikom o nomenklaturi nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava sa stopama amortizacije primenom proporcionalne metode. ("Sl. list SRJ", broj 17/97...i 24/2000).
Knjiženje obračunatog otpisa (amortizacija) nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava vrši se na teret izvora sredstava (kapitala) osim u slučaju kada je propisom o donošenju budžeta za tekuću godinu obračun otpisa - amortizacije na drugačiji način regulisan.
Osnovna sredstva, nepokretnosti, oprema i ostala osnovna sredstva u državnoj svojini, u poslovnim knjigama se evidentiraju prema nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti po osnovu amortizacije.
V POPIS IMOVINE I OBAVEZA I USAGLAŠAVANJE POTRAŽIVANJA I OBAVEZA
Pre popisa imovine i obaveza i pripreme za izradu godišnjeg finansijskog izveštaja završnog računa obavlja se usklađivanje evidencija i stanja glavne knjige sa dnevnikom, kao i pomoćnih knjiga i evidencija sa glavnom knjigom.
Radi usklađivanja stanja imovine i obaveza u knjigovodstvenoj evidenciji sa stvarnim stanjem koje se utvrđuje popisom na kraju budžetske godine vrši se popis sa stanjem na dan 31.12. tekuće godine.
Način i rokovi vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem, sprovodi se u skladu sa Uredbom o evidenciji i popisu nepokretnosti i drugih sredstava u državnoj svojini ("Sl. glasnik RS", broj 27/96) i Pravilnikom o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem ("Sl. glasnik RS", broj 106/2006) a koji prema instrukcijama Uprave za trezor primenjuju i korisnici budžetskih sredstava.
2. Usaglašavanje potraživanja i obaveza
Usaglašavanje stanja finansijskih plasmana, potraživanja i obaveza vrši se na dan sastavljanja godišnjeg finansijskog izveštaja - završnog računa (31.12.).
Popis nenaplaćenih potraživanja poverilac je dužan da dostavi svom dužniku najkasnije 25 dana od dana sastavljanja godišnjeg finansijskog izveštaja - završnog računa (31.12.) na obrascu IOS - Izvod otvorenih stavki u dva primerka.
Po prijemu popisa neizmirenih obaveza na obrascu IOS - Izvod otvorenih stavki dužnik je obavezan da proveri svoju obavezu i o tome obavesti poverioca na overenom primerku obrasca IOS - Izvod otvorenih stavki u roku od pet dana od dana prijema ovog obrasca.
Članom 18. stav 6. Uredbe dato je ovlašćenje ministru finansija da donese propis o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem.
VI SASTAVLJANJE I DOSTAVLJANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
Korisnik budžetskih sredstava i korisnik sredstava, sastavlja tromesečno periodične finansijske izveštaje u toku godine za periode: januar-mart, januar-jun, januar-septembar i januar-decembar, a na kraju budžetske godine sa stanjem na dan 31.12. godišnji finansijski izveštaj - završni račun.
Sastavljanje tromesečno periodičnih finansijskih izveštaja i godišnjeg finansijskog izveštaja - završnog računa vrši se primenom gotovinske osnove saglasno članu 5. ovog Pravilnika.
Tromesečno periodični finansijski izveštaji i godišnji finansijski izveštaj - završni račun sastavljaju se na osnovu evidencija o primljenim sredstvima i izvršenim plaćanjima koja su usaglašena sa Upravom za trezor, kao i na osnovu drugih analitičkih evidencija koje vode.
Tromesečno periodični finansijski izveštaji i godišnji finansijski izveštaj - završni račun, sastavljaju se na osnovu propisa i na obrascima koje propisuje, u skladu sa ovlašćenjem iz Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", broj 54/09).
Tromesečno periodični finansijski izveštaji direktni korisnik dostavlja u roku od dvadeset dana od dana isteka tromesečja Odelenju trezora, a godišnji finansijski izveštaj - završni račun po jedan primerak Odelenju za trezor, najkasnije do 31.03. tekuće godine.
VII ZAKLJUČIVANJE I ČUVANJE POSLOVNIH KNJIGA, RAČUNOVODSTVENIH ISPRAVA I FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
Na kraju budžetske godine posle sprovedenih evidencija svih transakcija i drugih događaja i obračuna vrši se zaključivanje poslovnih knjiga, odnosno u toku budžetske godine u slučaju statusnih promena, prestanka poslovanja i drugim slučajevima.
Dnevnik i glavnu knjigu potpisuju rukovodilac korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava i rukovodilac računovodstva.
Poslovne knjige zaključuju se najkasnije do roka dostavljanja godišnjeg finansijskog izveštaja - završnog računa.
Poslovne knjige, računovodstvene isprave i finansijski izveštaji - završni računi čuvaju se u originalu, na računaru ili drugom obliku arhiviranja, u skladu sa zakonom u prostorijama korisnika budžetskih sredstava i u rokovima utvrđenim u članu 17. stav 4. Uredbe o budžetskom računovodstvu.
Vreme čuvanja iz stava 1. ovog člana počinje poslednjeg dana budžetske godine na koju se računovodstvena isprava odnosi.
Poslovne knjige, računovodstvene isprave i finansijski izveštaji se čuvaju:
1) 50 godina - finansijski izveštaji,
2) 10 godina - dnevnik, glavna knjiga, pomoćne knjige i evidencije,
3) 5 godina - izvorna dokumentacija i prateća dokumentacija,
4) trajno - evidencija o zaradama.
Poslovne knjige, računovodstvene isprave i finansijski izveštaji se čuvaju u prostorijama korisnika budžetskih sredstava.
Za čuvanje poslovnih knjiga, računovodstvenih isprava i finansijskih izveštaja odgovoran je zaposleni koji na osnovu rešenja rukovodioca korisnika budžetskih sredstava, obavlja poslove arhiviranja (zaposleni u pisarnici i dr. službe).
Uništavanje poslovnih knjiga i računovodstvenih isprava kojima je prošao zakonski rok čuvanja, vrši komisija koju imenuje naredbodavac, uz prisustvo predstavnika Arhive i lica koje je zaduženo za čuvanje navedene dokumentacije.
Komisija sastavlja zapisnik o uništavanju poslovnih knjiga i računovodstvenih isprava.
Rukovodilac odelenja računovodstva je odgovoran za čuvanje poslovnih knjiga računovodstvenih isprava i finansijskih izveštaja - završnih računa.
VIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Ovaj Pravilnik stupa na snagu narednog dana od objavljivanja u "Službenom listu grada Kragujevca".
Donošenjem ovog Pravilnika o organizaciji budžetskog računovodstva, prestaje da važi Pravilnik o organizaciji budžetskog računovodstva broj 110-47/05-III od 09.11.2005 godine.