ODLUKAO ZAŠTITI POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA I ORGANIZOVANJU POLJOČUVARSKE SLUŽBE NA PODRUČJU GRADA NIŠA("Sl. list grada Niša", br. 22/2010) |
Ovom odlukom uređuje se zaštita useva i zasada na poljoprivrednom zemljištu od poljske štete, mraza, grada i požara, zaštita poljskih puteva i kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje i utvrđuje zabrana spaljivanja organskih ostataka na poljoprivrednom zemljištu.
Pod poljoprivrednim zemljištem, u smislu ove odluke, smatraju se njive, vrtovi, voćnjaci, vinogradi, livade, pašnjaci i ribnjaci bez obzira na oblik svojine, na teritoriji Grada Niša.
Pod poljskom štetom, u smislu ove odluke, podrazumeva se šteta koja je nastala uništavanjem i oštećenjem useva, sadnica, stabala i poljoprivredne mehanizacije na poljoprivrednom zemljištu, oštećenja koja dovode do smanjenja produktivnosti, strukture i slojeva poljoprivrednog zemljišta, kao i svako drugo oštećenje na poljoprivrednom zemljištu.
Pod poljskim putevima podrazumevaju se putevi koji povezuju parcele poljoprivrednog zemljišta.
Pod kanalima za navodnjavanje i odvodnjavanje podrazumevaju se kanali koji se graniče sa parcelama i poljskim putevima.
II MERE ZAŠTITE POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA
Radi zaštite od poljske štete, na poljoprivrednom zemljištu, zabranjeno je:
1. uništavanje i oštećenje useva, sadnica i stabala,
2. ostavljati stoku bez čuvara, ili poveriti čuvanje licu koje nije u stanju njome da vlada,
3. progoniti stoku preko tuđeg poseda bez odobrenja vlasnika, odnosno korisnika,
4. činiti štetu na objektima i napravama koje se koriste za poljoprivrednu proizvodnju,
5. neovlašćeno sakupljati ostatke i brati useve i plodove na tuđem posedu,
6. oštetiti useve ili zasade na susednoj parceli prilikom vršenja poslova obrade zemljišta, ubiranja useva i plodova i zaštite bilja hemijskim sredstvima,
7. praviti pešačke prelaze i prelaziti prevoznim sredstvima preko tuđeg poseda.
Radi zaštite od poljske štete na poljoprivrednom zemljištu, i štete na poljskim putevima i kanalima zabranjeno je:
1. ispuštati i odlagati opasne i štetne materije,
2. bacati razne biljne ostatke, smeće, građevinski šut, kao i leševe uginulih životinja,
3. ostavljati ili zaoravati upotrebljene plastične mase u vidu folija, ambalaže i slično, kao i druge teško razgradive materije.
Zabranjeno je preoravati, sužavati, prekopavati, zasipati i zatrpavati poljske puteve i kanale.
Zaštita od mraza, poljoprivrednih kultura vrši se primenom pasivnih i aktivnih mera.
Izbor lokacije, pokrivača kod višegodišnjih zasada i optimalne vlage u zemljištu predstavljaju pasivne mere kod zaštite od mraza. Primena zadimljavanja, orošavanja, grejača i mašina za vetar predstavljaju aktivne mere zaštite od mraza.
Zaštita od grada, višegodišnjih zasada, vrši se primenom protivgradnih mreža.
Zaštita od požara obavlja se u skladu sa važećim zakonskim propisima.
Ispaša stoke može se vršiti samo na pašnjacima i sopstvenom zemljištu.
Sopstvenici odnosno korisnici mogu svoje obradivo zemljište da koriste za ispašu stoke u vreme kada ono nije zasejano poljoprivrednim usevima.
Na poljoprivrednom zemljištu zabranjeno je spaljivanje organskih ostataka.
Radi zaštite i očuvanja hemijskih i bioloških svojstava poljoprivrednog zemljišta od prve do pete katastarske klase i obezbeđenja pravilne upotrebe mineralnih i organskih đubriva i pesticida vlasnik, odnosno korisnik obradivog poljoprivrednog zemljišta treba da:
- sprovodi kontrolu plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta svake pete godine u akreditovanoj laboratoriji za kontrolu kvaliteta zemljišta i
- vodi godišnje evidencije o količini unetog mineralnog đubriva i pesticida.
III ORGANIZACIJA ZAŠTITE POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA
Poslove obezbeđenja organizovane zaštite od poljske štete i zaštite od spaljivanja organskih ostataka na poljoprivrednom zemljištu, i zaštite poljskih puteva i kanala u smislu ove odluke, na teritoriji Grada Niša, obavlja poljočuvarska služba.
Poslovi poljočuvarske službe su da:
- putem čuvara polja vrši neposrednu zaštitu useva i zasada na poljoprivrednom zemljištu od poljske štete i zaštitu poljskih puteva i kanala,
- putem čuvara polja spreči spaljivanje organskih ostataka na poljoprivrednom zemljištu,
- putem čuvara polja spreči čuvanje i ispašu stoke na obradivom poljoprivrednom zemljištu u koliko se ista vrši suprotno odredbama člana 3. i 4. ove odluke,
- organizuje smeštaj stoke uhvaćene u šteti i bez čuvara,
- obavesti nadležnu inspekciju i komunalno preuzeće radi uklanjanja leševa uginulih životinja,
- za svaku nedozvoljenu radnju kojom je pričinjena poljska šteta utvrdi bliže obeležje radnje, prikupi podatke o poljoprivrednom zemljištu na kojem je šteta učinjena i njegovom vlasniku, odnosno korisniku, prikupi podatke o izvršiocu i svedocima ukoliko ih ima, i o svemu tome sačini zapisnik,
- o pričinjenoj poljskoj šteti blagovremeno obaveštava poljoprivrednog inspektora i vlasnika, odnosno korisnika poljoprivrednog zemljišta kome je šteta pričinjena,
- prima zahteve oštećenih lica za procenu poljske štete i postupa po istom na način uređen ovom odlukom,
- vrši administrativno tehničke poslove za potrebe Komisije za procenu poljske štete,
- za svaku nedozvoljenu radnju kojom je pričinjena šteta na poljskom putu ili kanalu utvrdi bliže obeležje radnje, prikupi podatke o izvršiocu i svedocima ukoliko ih ima, o svemu tome sačini zapisnik i blagovremeno obaveštava nadležnu inspekciju,
- redovno, najmanje dva puta godišnje, u svakom selu na vidnom mestu ističe preporučene mere nadležnih pravnih subjekata za zaštitu od mraza, grada i požara,
- godišnji izveštaj o svom radu podnosi Skupštini Grada Niša.
Poslovi iz stava 2. ovog člana poveravaju se Javnom komunalnom preduzeću "Gorica" Niš.
Poljočuvarskom službom rukovodi rukovodilac poljočuvarske službe.
Poslove zaštite poljoprivrednog zemljišta obavljaju čuvari polja.
Čuvar polja obavlja poslove zaštite poljoprivrednog zemljišta na površini ne većoj od 5.500 hektara.
Čuvar polja ima službenu legitimaciju koja sadrži lične podatke, broj, svojstvo i područje na kojem vrši dužnost čuvara polja.
Za vreme obavljanja poslova, čuvar polja mora nositi službenu legitimaciju i jasno vidljivu oznaku na odeći o svom svojstvu.
Čuvar polja je dužan da prilikom otkrivanja štete fotografiše poljoprivredno zemljište, poljski put ili kanal na kojem je šteta učinjena i ostalo što je bitno za utvrđivanje obeležja radnje, kao i da sačuva pronađene predmete na licu mesta.
Zapisnik sa dokazima (fotografije, pronađeni predmeti), čuvar polja je dužan da dostavi rukovodiocu poljočuvarske službe u roku od 24 časa od časa sačinjavanja istog.
Ukoliko vlasnik, odnosno korisnik poljoprivrednog zemljišta utvrdi da mu je šteta pričinjena, a čuvar polja nije to uočio, može štetu prijaviti poljočuvarskoj službi najkasnije u roku od dva dana od dana saznanja za pričinjenu štetu.
Prilikom prijave poljske štete, vlasnik, odnosno korisnik poljoprivrednog zemljišta kojem je šteta pričinjena, dužan je u pisanoj prijavi dati sve podatke koji se odnose na poljoprivredno zemljište, vreme i radnju kojom je šteta pričinjena i druge okolnosti koje mogu biti od značaja za utvrđivanje visine i počinioca štete.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, čuvar polja će postupiti na način kako je to uređeno članom 9. ove odluke.
Rukovodilac poljočuvarske službe, na osnovu primljenog zapisnika sa dokazima o nedozvoljenoj radnji kojom je pričinjena šteta, dužan je odmah, a najkasnije u roku od pet dana, da obavesti i dostavi primerak zapisnika vlasniku, odnosno korisniku poljoprivrednog zemljišta kome je šteta pričinjena.
Rukovodilac poljočuvarske službe dužan je da primerak zapisnika sa dokazima o nedozvoljenoj radnji kojom je pričinjena šteta dostavi poljoprivrednoj inspekciji a ukoliko postoji potreba i drugim nadležnim inspekcijama.
Rukovodilac poljočuvarske službe, na osnovu primljenog zapisnika sa dokazima o nedozvoljenoj radnji kojom je pričinjena šteta na poljskim putevima i kanalima dužan je da primerak zapisnika odmah a najkasnije u roku od 24 časa dostavi nadležnim inspekcijama.
Čuvar polja je dužan da ukoliko zatekne stoku u poljskoj šteti bez čuvara ili čiji je vlasnik nepoznat organizuje prevoz i smeštaj stoke, sačini zapisnik i isti dostavi rukovodiocu poljočuvarske službe.
Na osnovu zapisnika iz prethodnog stava, poljočuvarska služba je dužna da na oglasnoj tabli Mesne kancelarije istakne obaveštenje kojim poziva vlasnika, odnosno držaoca stoke da u roku od 5 dana preuzme stoku, sa naznakom da će stoka u protivnom biti prodata.
Ako se vlasnik, odnosno držalac javi u određenom roku i dokaže da je stoka njegova, nakon izmirenja troškova prevoza, ishrane i čuvanja stoka mu se predaje.
Kada se vlasnik, odnosno držalac stoke ne javi u utvrđenom roku ili odbije da preuzme stoku pod uslovima iz člana 12. stav 3. ove odluke, sprovodi se postupak prodaje putem javne licitacije. Od dobijenih novčanih sredstava, namiruju se troškovi prevoza i smeštaja stoke. Preostala novčana sredstva polažu se u depozit.
Depozit se može upotrebiti za izgradnju, dogradnju, adaptaciju i održavanje objekata za smeštaj uhvaćene stoke, i tehničko opremanje poljočuvarske službe.
Članovi saveta građana, mesnih zajednica kao i referenti mesnih kancelarija su dužni da poljočuvarskoj službi na njihovoj teritoriji, pružaju sve relevantne informacije vezane za konkretne slučajeve nanošenja štete, identifikacije vlasnika useva ili počinioca.
IV POSTUPAK UTVRĐIVANJA POLJSKE ŠTETE
Na zahtev oštećenog lica vrši se procena poljske štete.
Zahtev za procenu poljske štete podnosi se poljočuvarskoj službi, a rukovodilac poljočuvarske službe prosleđuje ga Komisiji za procenu poljske štete (u daljem tekstu: Komisija).
Komisija se sastoji od četiri stalna člana različitog profila poljoprivredne struke (ratarstva, stočarstva, zaštite bilja, voćarstva i vinogradarstva) i jednog promenljivog člana, predstavnika Saveta građana ili Mesne zajednice na čijem je području pričinjena šteta, koji će učestvovati u radu Komisije, prema teritorijalnoj pripadnosti.
Komisiju imenuje Gradonačelnik na period od četiri godine.
Aktom o imenovanju članova Komisije određuje se i visina naknade za njen rad.
Komisija je dužna da u skladu sa podnetim zahtevom za procenu poljske štete izađe na mesto nastanka štete i o tome sačini zapisnik.
Vlasnik, odnosno korisnik poljoprivrednog zemljišta kome je šteta pričinjena i lice koje je odgovorno za učinjenu štetu mogu da prisustvuje radu Komisije.
Zapisnik o proceni poljske štete sadrži: dan i čas vršenja procene, osnovne podatke o identitetu oštećenog i počinioca, činjenični opis radnje (vreme, mesto i način izvršenja radnje) i stručnu procenu nastale štete iskazanu količinski i vrednosno.
Zapisnik sadrži i dokaze o načinu vršenja procene štete (fotografije, stručno obrazloženje, proračune i sl).
Komisija dostavlja zapisnik o proceni poljske štete podnosiocu zahteva i rukovodiocu poljočuvarske službe.
Vlasnici odnosno korisnici poljoprivrednog zemljišta, na kojoj je načinjena poljska šteta mogu samo putem suda ostvariti pravo na naknadu štete.
Finansijska sredstva neophodna za rad, funkcionisanje poljočuvarske službe obezbeđuju se budžetom Grada Niša.
Nadzor nad primenom odredaba ove odluke vrši Uprava za poljoprivredu i razvoj sela Grada Niša.
VII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Obavezuje se Javno komunalno preduzeće "Gorica" Niš, da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ove odluke, organizuje poljočuvarsku službu.
Poljočuvarska služba odpočinje sa radom obezbeđenjem potrebnih materijalnih i tehničkih sredstava, neophodnih za rad službe.
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Niša".