PRAVILNIK
O TEHNIČKIM ZAHTEVIMA U POGLEDU KVALITETA KOJE MORAJU DA ISPUNJAVAJU POLJOPRIVREDNI PROIZVODI KOJI SE SKLADIŠTE U JAVNOM SKLADIŠTU

("Sl. glasnik RS", br. 37/2010)

 

I UVODNA ODREDBA

Član 1

Ovim pravilnikom propisuju se tehnički zahtevi u pogledu kvaliteta koje moraju da ispunjavaju poljoprivredni proizvodi koji se skladište u javnom skladištu.

Poljoprivredni proizvodi iz stava 1. ovog člana jesu: pšenica, durum pšenica, pivski ječam, stočni ječam, kukuruz, soja, suncokret i uljana repica (u daljem tekstu: zrnaste kulture).

Pod tehničkim zahtevima koje moraju da ispunjavaju zrnaste kulture, u smislu ovog pravilnika, smatraju se zahtevi u pogledu kvaliteta koje moraju da ispunjavaju te kulture (u daljem tekstu: kvalitet zrnastih kultura).

II STANDARDNI KVALITET ZRNASTIH KULTURA

Utvrđivanje standardnog kvaliteta zrnastih kultura

Član 2

Standardni kvalitet zrnastih kultura utvrđuje se na osnovu procenta vlage i sadržaja lako odvojivih primesa, u skladu sa ovim pravilnikom.

Procenat vlage

Član 3

Procenat vlage, u smislu ovog pravilnika, jeste vrednost dobijena merenjem na etaloniranom uređaju za određivanje sadržaja vlage u zrnastoj kulturi.

Sadržaj lako odvojivih primesa

Član 4

Sadržaj lako odvojivih primesa, u smislu ovog pravilnika, utvrđen je sadržajem nečistoća u zrnenoj masi, i to:

1) prašine (organska i neorganska) koja se izdvaja rešetanjem uzorka na situ sa uzdužnim otvorima širine 1mm u trajanju 30 sek;

2) šturih i lomljenih zrna koja se izdvajaju prosejavanjem uzorka u trajanju od 30 sek na situ:

(1) za pšenicu, durum pšenicu, pivski ječam i stočni ječam, sa uzdužnim otvorima širine 2 mm u pravcu otvora,

(2) za kukuruz sa kružnim otvorima prečnika 4,5 mm,

(3) za soju, sa kružnim otvorima prečnika 3 mm,

(4) za uljanu repicu sa kružnim otvorima prečnika 1 mm;

3) stranih žita koja se ručno izdvajaju na osnovu vizuelno uočenih zrna drugih zrnastih kultura iz uzorka;

4) korovskog semena koje se ručno izdvaja na osnovu vizuelno uočenih zrna semena korova iz uzorka;

5) pleve, ljuske i drugih primesa poreklom od neadekvatno odvojenog zrna od ostalih delova biljke koje se ručno izdvajaju na osnovu vizuelno uočenih delova iz uzorka;

6) mehaničkih primesa kao što su kamen, kanap, metalni predmeti i slično koji se ručno izdvajaju na osnovu vizuelno uočenih nečistoće iz uzorka.

Određivanje procenta lako odvojivih primesa vrši se na reprezentativnom uzorku količine 100 g za sve zrnaste kulture, osim za kukuruz pri čemu se koristi reprezentativni uzorak količine 200 g.

Standardni kvalitet

Član 5

Standardni kvalitet zrnastih kultura, u smislu ovog pravilnika, jeste kvalitet zrnastih kultura kod kojih je:

1) procenat vlage 13% za sve zrnaste kulture, osim za kukuruz gde je procenat vlage 14% i za suncokret 9%;

2) procenat lako odvojivih primesa do 2% za sve zrnaste kulture, osim za veštački sušeni kukuruz gde je procenat lako odvojivih primesa do 6%, od čega loma najviše 4% i neorganskih primesa najviše 0,5%.

Javno skladište, na osnovu podataka iz stava 1. ovog člana utvrđuje količinu zrnastih kultura na način propisan članom 6. ovog pravilnika.

Odstupanja od standardnog kvaliteta

Član 6

Ako zrnasta kultura sadrži veći procenat vlage i lako odvojivih primesa od vrednosti standardnog kvaliteta, količina zrnastih kultura umanjiće se za isti procenat za koji su utvrđeni procenti vlage i lako odvojivih primesa iznad procenata vlage i lako odvojivih primesa utvrđenih za standardni kvalitet.

III KVALITET ZRNASTIH KULTURA KOJE SE SKLADIŠTE U JAVNOM SKLADIŠTU

Određivanje klase kvaliteta zrnastih kultura

Član 7

Klase kvaliteta zrnastih kultura određuju se u zavisnosti od:

1) hektolitarske mase;

2) sadržaja neodvojivih primesa. Kategorije neodvojivih primesa koje se određuju kod pojedinih kultura su:

(1) proklijala zrna, steničava zrna, fuzariozna zrna i pokvarena zrna kod pšenice i durum pšenice,

(2) strana zrna (druge zrnaste kulture) i zrna suncokreta kod pivskog ječma,

(3) defektna zrna (zrna koja su usled truleži, napada plesni, samozagrevanja ili delovanjem drugih faktora neupotrebljiva za industrijsku preradu i stočnu hranu) i nagorela zrna oštećena nepravilnim veštačkim sušenjem kod veštački sušenog kukuruza. Neodvojive primese određuju se izdvajanjem kategorija neodvojivih primesa ručno pod lupom iz dva poduzorka mase 10 g i merenjem izdvojenih primesa na tehničkoj vagi. Rezultat se iskazuje na bazi srednje vrednosti dva merenja preračunate u procentne jedinice;

3) sadržaja proteina kod pšenice, durum pšenice i pivskog ječma.

1. Kvalitet pšenice

Klase kvaliteta pšenice

Član 8

Pod pšenicom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se zrnena masa pšenične vrste (Triticum vulgare).

Klase kvaliteta pšenice koja se skladišti u javnom skladištu jesu:

1) pšenica A-I klase;

2) pšenica A-II klase ;

3) pšenica A-III klase.

Pšenica A - I klase

Član 9

Pšenica A I klase mora da ispunjava sledeće uslove, i to u pogledu:

1) hektolitarske mase - najmanje 76 kg/hl;

2) sadržaja neodvojivih primesa:

(1) steničavih zrna - najviše 0,5%,

(2) pokvarena i fuzariozna zrna - najviše 1,0%;

3) sadržaja proteina - najmanje 13% na suvu materiju.

Pšenica A - II klase

Član 10

Pšenica A II klase mora da ispunjava sledeće uslove, i to u pogledu:

1) hektolitarske mase - najmanje 76 kg/hl;

2) sadržaja neodvojivih primesa:

(1) steničavih zrna - najviše 1,0%,

(2) pokvarena i fuzariozna zrna - najviše 1,0%;

3) sadržaja proteina - najmanje 11,5% na suvu materiju.

Pšenica A - III klase

Član 11

Pšenica A III klase mora da ispunjava sledeće uslove, i to u pogledu:

1) hektolitarske mase - najmanje 74 kg/hl;

2) sadržaja neodvojivih primesa:

(1) steničavih zrna - najviše 2,0%,

(2) pokvarena i fuzariozna zrna - najviše 1,5%;

3) sadržaja proteina - nije uslovljeno.

Ostali uslovi u pogledu kvaliteta pšenice

Član 12

Pšenica A-I, A-II i A-III klase, mora da ispunjava i sledeće uslove, i to u pogledu:

1) sadržaja drugih žita: raži najviše 3%, ječma najviše 1%;

2) sadržaja proklijalih zrna - najviše do 4%;

3) sadržaja neorganskih primesa - najviše 0,25% (zemlja, pesak, prašina, staklo, metal, kamen).

Ako pšenica ne ispunjava uslove u pogledu kvaliteta iz čl. 9, 10. i 11. ovog pravilnika i uslove iz stava 1. ovog člana, ne može se skladištiti u javnom skladištu.

2. Durum pšenica

Klase kvaliteta durum pšenice

Član 13

Pod durum pšenicom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se zrnena masa pšenične vrste (Triticum durum).

Klase kvaliteta durum pšenice koja se skladišti u javnom skladištu jesu:

1) durum pšenica A-I klase;

2) durum pšenica A-II klase;

3) durum pšenica A-III klase.

Durum pšenica A - I klase

Član 14

Durum pšenica A - klase mora da ispunjava sledeće uslove, i to u pogledu:

1) hektolitarske mase - najmanje 78 kg/hl;

2) sadržaja neodvojivih primesa:

(1) steničavih zrna - najviše 0,5%,

(2) pokvarena i fuzariozna zrna - najviše 1,0%;

3) sadržaja proteina - najmanje 13,5% na suvu materiju.

Durum pšenica A - II klase

Član 15

Durum pšenica A-II klase mora da ispunjava sledeće uslove, i to u pogledu:

1) hektolitarske mase - najmanje 76 kg/hl;

2) sadržaja neodvojivih primesa:

(1) steničavih zrna - najviše 1,0%,

(2) pokvarena i fuzariozna zrna - najviše 1,0%;

3) sadržaja proteina - najmanje 12,0% na suvu materiju.

Durum pšenica A - III klase

Član 16

Durum pšenica A-III klase mora da ispunjava sledeće uslove, i to u pogledu:

1) hektolitarske masa - najmanje 76 kg/hl;

2) sadržaja neodvojivih primesa:

(1) steničavih zrna - najviše 2,0%,

(2) pokvarena i fuzariozna zrna - najviše 1,5%;

3) sadržaja proteina - nije uslovljeno.

Ostali uslovi u pogledu kvaliteta durum pšenice

Član 17

Durum pšenica A-I, A-II i A-III klase, mora da ispunjava i sledeće uslove, i to u pogledu:

1) sadržaja drugih žita: pšenice najviše 5%, raži najviše 3%, ječma najviše 1%;

2) sadržaja proklijalih zrna - najviše do 4%;

3) sadržaja neorganskih primesa - najviše 0,25% (zemlja, pesak, prašina, staklo, metal, kamen).

Ako durum pšenica ne ispunjava uslove u pogledu kvaliteta iz čl. 14, 15. i 16. ovog pravilnika i uslove iz stava 1. ovog člana, ne može se skladištiti u javnom skladištu.

3. Kvalitet ječma

Klase kvaliteta ječma

Član 18

Pod ječmom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se zrnena masa ječma (Hordeum vulgare).

Klase kvaliteta pivskog ječma koji se skladišti u javnom skladištu, jesu:

1) pivski ječam A-I klase;

2) pivski ječam A-II klase.

Pivski ječam A - I klase

Član 19

Pivski ječam A-I klase mora da ispunjava sledeće uslove, i to u pogledu:

1) hektolitarske mase - najmanje 66 kg/hl;

2) sadržaja primesa i loma - najviše 2%;

3) sadržaja stranih zrna - najviše 0,5%;

4) prisustva zrna suncokreta - bez prisustva;

5) sadržaja proteina - najviše 11%.

Pivski ječam A - II klase

Član 20

Pivski ječam A-II klase mora da ispunjava sledeće uslove, i to u pogledu:

1) hektolitarske mase - najmanje 66 kg/hl;

2) sadržaja primesa i loma - najviše 3%;

3) sadržaja stranih zrna - najviše 0,5%;

4) prisustva zrna suncokreta - bez prisustva;

5) sadržaja proteina - najviše 12,5%.

Ako pivski ječam ne ispunjava uslove u pogledu kvaliteta iz člana 19. ovog pravilnika i stava 1. ovog člana, klasifikuje se kao stočni ječam.

4. Kvalitet kukuruza

Klase kvaliteta kukuruza

Član 21

Pod kukuruzom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se zrnena masa kukuruza (Zea mays).

Klase kvaliteta kukuruza koji se skladišti u javnom skladištu, jesu:

1) kukuruz A klase;

2) kukuruz B klase.

Kukuruz A klase

Član 22

Kukuruz A klase mora da ispunjava sledeće uslove, i to u pogledu:

1) hektolitarske mase - najmanje 65 kg/hl;

2) sadržaja loma - najviše 4%;

3) sadržaja primesa stranog porekla - najviše 2%, od čega neorganskih primesa najviše 0,5%;

4) sadržaja defektnih zrna - najviše 2%;

5) sadržaja nagorelih zrna - najviše 1%.

Kukuruz B klase

Član 23

Kukuruz B klase mora da ispunjava sledeće uslove, i to u pogledu:

1) hektolitarske mase - najmanje 60 kg/hl;

2) sadržaja loma - najviše 5%;

3) sadržaja primesa stranog porekla - najviše 2,5%, od čega neorganskih primesa najviše 0,5%;

4) sadržaja defektnih zrna - najviše 2,5%;

5) sadržaja nagorelih zrna - najviše 2,0%.

Ako kukuruz ne ispunjava uslove u pogledu kvaliteta iz člana 22. ovog pravilnika i uslove iz stava 1. ovog člana, ne može se skladištiti u javnom skladištu.

5. Kvalitet soje, suncokreta i uljane repice

Član 24

Za utvrđivanje kvaliteta soje, suncokreta i uljane repice koje se skladište u javnom skladištu primenjuju se zahtevi utvrđeni sledećim standardima:

1) SRPS E.B4.417:1990 - za soju;

2) SRPS E.B4.410:1990 - za suncokret;

3) SRPS E.B4.419:1990 i SRPS E.B4.421:1990 - za uljanu repicu.

IV OČUVANJE KVALITETA ZRNASTIH KULTURA KOJE SE SKLADIŠTE U JAVNOM SKLADIŠTU

Član 25

U javnom skladištu obezbeđuje se očuvanje kvaliteta i higijenske ispravnosti zrnastih kultura tako što se ne mogu primati zrnaste kulture kod kojih je utvrđeno:

1) prisustvo glavničavih zrna ili prisustvo spora glavnice;

2) strani miris (na glavnicu - ribu, plesan, naftu, hemijska sredstva i drugo);

3) prisustvo zrna oštećenih samozagrevanjem.

Član 26

U javnom skladištu skladištenje zrnastih kultura vrši se odvojeno, po klasama kvaliteta, propisanim ovim pravilnikom.

Ako se u javnom skladištu ne može obezbediti brzo utvrđivanje sadržaja proteina, pšenica i durum pšenica skladišti se i klasifikuje kao pšenica i durum pšenica A-III klase.

Član 27

Zrnaste kulture koje se stavljaju u promet moraju biti zrele, zdrave, njima svojstvenog izgleda, mirisa i ukusa, bez znakova plesni, bez prisustva skladišnih štetočina.

V ZAVRŠNA ODREDBA

Član 28

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".