Prethodni
OPERATIVNI SISTEMI
1. OSTVARIVANJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE
RAZRED | NASTAVA | PRAKSA | UKUPNO |
Teorijska nastava | Vežbe | Praktična nastava | Nastava u bloku |
II | | 185 | | | | 185 |
Napomena: u tabeli je prikazan godišnji fond časova za svaki oblik rada
2. CILJEVI PREDMETA:
- Sticanje osnovnih znanja o funkciji operativnog sistema
- Osposobljavanje za instaliranje i konfigurisanje operativnog sistema, instaliranje dodatnih softvera i hardverskih uređaja, otkrivanje i otklanjanje grešaka u operativnom sistemu i fizičko povezivanje računara
3. NAZIV I TRAJANJE MODULA PREDMETA
NAZIV MODULA | Trajanje modula (časovi) |
Instaliranje operativnog sistema na radnoj stanici | 60 |
Konfigurisanje operativnog sistema na radnoj stanici | 88 |
Povezivanje radnih stanica | 37 |
4. CILJEVI, ISHODI, PREPORUČENI SADRŽAJI I NAČINI OCENJIVANJA MODULA
Naziv modula: | Instaliranje operativnog sistema na radnoj stanici |
Trajanje modula: | 60 časova |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Usvajanje znanja o funkciji operativnog sistema • Osposobljavanje za instaliranje operativnog sistema | • razlikuje pojmove hardver, softver, firmver; • objasni ulogu bios-a i vrši podešavanje parametara u cmos; • navede delove sistemskog softvera i objasni njihove funkcije; • objasni strukturu operativnog sistema; • objasni pojam procesa, stanja procesa i veze između njih; • vrši pripremu za instaliranje operativnog sistema; • instalira operativni sistem. | • Istorijat razvoja operativnih sistema • Pojam hardvera, firmvera i softvera • BIOS matične ploče, dodatnih kartica i BIOS koji se učitava-drajveri • Vrste operativnih sistema • Sistemski softver (linkeri, loaderi, editori) • Osnovni moduli (slojevi) operativnih sistema • Pojam procesa, stanja i veza između njih • Načini izvršavanja procesa • Fajl sistemi: FAT, NTFS • Osnovne naredbe komandnog moda • Minimalni hardverski zahtevi i informacije potrebne za instaliranje operativnog sistema (HCL lista instaliranja, izbor particije diska, disk manager) • Datoteke koje učestvuju u podizanju sistema • Deljenje diska na particije i njihovo formatiranje • Instaliranje operativnog sistema na novi računar • Nadogradnja postojećeg operativnog sistema (upgrade) • Ažuriranje instaliranog operativnog sistema (update) • Instaliranje više operativnih sistema na jednom računaru • Automatizovanje instaliranja operativnog sistema | Modul se realizuje kroz: 60 časova laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji *Specifičnosti u realizaciji modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove znanja • Testove praktičnih veština |
Naziv modula: | Konfigurisanje operativnog sistema na radnoj stanici |
Trajanje modula: | 88 časova |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Osposobljavanje za konfigurisanje operativnog sistema • Osposobljavanje za instaliranje dodatnih softvera i hardverskih uređaja • Osposobljavanje za otkrivanje i otklanjanje grešaka u operativnom sistemu | • koristi kontrolni panel za podešavanje računara i njegove okoline; • instalira i uklanja dodatni softver; • instalira novi hardver; • koristi tehnike za razmenu podataka između dokumenata; • razlikuje načine kompresije podataka (arj, zip, rar); • vrši optimizaciju i održavanje operativnog sistema; • koristi metode i alate za oporavak sistema; • instalira i koristi antivirusne programe; • koristi alate za administriranje i dijagnostiku; • koristi alate za otkrivanje i otklanjanje problema u oc. | • Prilagođavanje operativnog sistema potrebama korisnika • Korisnici i korisničke grupe (kreiranje, svojstva, menjanje, uklanjanje) • Instaliranje i uklanjanje aplikativnog i delova sistemskog softvera • Korišćenje programa za automatsko instaliranje • Instaliranje Plug and play uređaja • Instaliranje Non Plug and play uređaja • Drivers (instaliranje, update, roll back) • Podešavanje grafičkih kartica i podrška više monitora • Instaliranje perifernih uređaja • Razmena podataka između dokumenata (clipboard, clipbook, OLE) • Komprimovanje diska • Komprimovanje podataka • Skeniranje diska, Disc cleanup, disc defragmenter • Korišćenje recovery console • Oporavak sistema (System restore) • Safe mode, step by step • Upoznavanje registry base • Uređivanje registry pomoću registry editor-a • Vrste napada na operativni sistem • Antivirusni programi • Alati za administriranje i dijagnostiku (task manager i event view) • Traženje pomoći kod grešaka na operativnom sistemu (Help and support center, Remote assistance) | Modul se realizuje kroz: 88 časova laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji *Specifičnosti u realizaciji modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove znanja • Testove praktičnih veština |
Naziv modula: | Povezivanje radnih stanica |
Trajanje modula: | 37 časova |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Osposobljavanje za fizičko povezivanje računara | • navede načine fizičkog povezivanja dva računara; • fizički poveže dva računara korišćenjem različitih standarda za povezivanje; • podesi parametre veze; • instalira hardver i softver neophodan za uspostavljanje faks veze; • uspostavi terminalsku vezu s uređajem; • šalje poruke drugim korisnicima; • pristupa udaljenom računaru. | • Standardi za povezivanje (paralelni, serijski, USB, FireWire, Ethernet) • Povezivanje dva računara • Uspostavljanje veze i podešavanje parametara konekcije • Povezivanje udaljenih računara • Instaliranje i upotreba Fax-a • Rad sa Hyper Terminalom • Programi NetMeeting, Messenger • Remote Desktop Conection | Modul se realizuje kroz: 37 časova laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji *Specifičnosti u realizaciji modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove praktičnih veština |
5. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- Lisa Donald i James Chellis: MCSE Windows XP Professional, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2003.
- Grupa autora: Microsoft Windows XP Professional MCSE za ispit 70-270, CET, Beograd, 2003.
- William Stallings: Operativni sistemi: Principi unutrašnje organizacije i dizajna, CET, Beograd, 2007.
- Borislav Đorđević, Dragan Pleskonjić, Nemanja Maček: Operativni sistemi: teorija, praksa i rešeni zadaci, Mikro knjiga, Beograd, 2005.
- Alan Simpson, Brian Underdahl: Windows XP Biblija, Mikro knjiga, Beograd, 2002.
6. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
- Računarski softver
- Mrežni operativni sistemi
MREŽNI OPERATIVNI SISTEMI
1. OSTVARIVANJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE
RAZRED | NASTAVA | PRAKSA | UKUPNO |
Teorijska nastava | Vežbe | Praktična nastava | Nastava u bloku |
III | 74 | 111 | | | | 185 |
Napomena: u tabeli je prikazan godišnji fond časova za svaki oblik rada
2. CILJEVI PREDMETA:
- Sticanje znanja o mrežnim operativnim sistemima, protokolima i mrežnim servisima
- Osposobljavanje za instaliranja mrežnog operativnog sistema, konfigurisanja servera za mrežni rad i podešavanje servisa na serveru
3. NAZIV I TRAJANJE MODULA PREDMETA
NAZIV MODULA | Trajanje modula (časovi) |
Instalacija operativnog sistema na serveru | 60 |
OSI model | 52 |
TCP/IP model | 73 |
4. CILJEVI, ISHODI, PREPORUČENI SADRŽAJI I NAČINI OCENJIVANJA MODULA
Naziv modula: | Instalacija operativnog sistema na serveru |
Trajanje modula: | 60 časova |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Usvajanje osnovnih znanja o mrežnom operativnom sistemu i načinima instaliranja • Osposobljavanje za instaliranje mrežnog operativnog sistema | • navede osnovne komponente mrežnog operativnog sistema; • razlikuje multitasking i multiuser način rada operativnog sistema; • vrši izbor odgovarajućeg hardvera za instalaciju mrežnog operativnog sistema; • instalira Windows mrežni operativni sistem na serveru; • prati ispravke i dopune mrežnog operativnog sistema; • usaglašava hardverske zahteve za instaliranje ispravki i dopuna mrežnog operativnog sistema; • instalira ispravke i dopune mrežnog operativnog sistema; • instalira servis za daljinsku instalaciju (RIS); • kreira sliku operativnog sistema (image) i smešta na RIS server; • instalira operativni sistem uz pomoć servisa za daljinsku instalaciju; • da navede specifičnosti sistemskog softvera otvorenog koda (open sourse rešenja); • pronalazi lokacije na Internetu za preuzimanje sistemskog softvera otvorenog koda; • navede verzije sistemskog softvera iz porodice Linux; • vrši izbor odgovarajućeg hardvera za instalaciju operativnog sistema; • instalira Linux operativni sistem; • koristi osnovne komande Linux operativnog sistema iz /bin i /sbin direktorijuma; • koristi editor teksta; • prijavljuje se na operativni sistem sa lokalnog i udaljenog računara. | • Specifičnosti mrežnog operativnog sistema • Hardverski zahtevi za instaliranje mrežnog operativnog sistema • Vrste i namene servera • Načini instaliranja mrežnog operativnog sistema • Instaliranje operativnog sistema na novom disku servera • Nadogradnja operativnog sistema na novu verziju • Ažuriranje postojećeg operativnog sistema • Instaliranje servisa za daljinsku instalaciju • Kreiranje slike operativnog sistema (image) i smeštanje na RIS server • Instaliranje operativnog sistema uz pomoć servisa za daljinsku instalaciju • Karakteristike sistemskog softvera otvorenog koda (open sourse rešenja) • Različite verzije Linux operativnog sistema • Izvori informacija i prikupljanje dokumentacije i programa otvorenog koda • Minimalni hardverski zahtevi za instaliranje Linux operativnog sistema • Priprema i izbor načina instalacije Linux operativnog sistema • Podela diska i izbor šeme particionisanja • Instaliranje Linux operativnog sistema • Postinstalacioni postupci konfigurisanja (miš, tastatura, grafička kartica, zvučna kartica, modem ...) • Linux fajl sistem • Osnovne komande iz /bin i /sbin direktorijuma • Tekstualni editor (vi editor) • Prijava za rad i odjava na tekstualnoj konzoli • Prijava za rad i odjava sa udaljenog računara | Modul se realizuje kroz: 10 časova teorijske nastave 50 časova laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava • laboratorijske vežbe Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji *Specifičnosti u realizaciji modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove znanja • Praćenje praktičnog rada • Usmeno izlaganje |
Naziv modula: | OSI model |
Trajanje modula: | 52 časa |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Usvajanje znanja o osi i tcp/ip referentnom modelu i njihovim protokolima • Osposobljavanje za konfigurisanje raznih protokola • Osposobljavanje za korišćenje naredbi operativnog sistema za testiranje rada mreže | • objašnjava razloge uvođenja standardizacije i postupak donošenja standarda; • navodi i opisuje osnovne funkcije svakog nivoa osi modela i tcp/ip referentnog modela; • navodi i objašnjava ulogu glavnih protokola iz skupa tcp/ip; • objasni funkciju ipv4 protokola; • razlikuje mac i ip adrese; • objasni pojam ip adrese i prikaže strukturu ip adrese za klase a, b, c, d, e; • objasni ulogu maske podmreža; • konfiguriše parametre raznih protokola; • razlikuje javnu i privatnu adresu; • objasni način pravljenja adresa podmreža; • navede razlike protokola ipv4 i ipv6; • konfiguriše različite adrese mreža i odgovarajućih radnih stanica uz pomoć maske podmreža; • objasni ulogu tcp, udp i arp protokola; • koristi tcp/ip servise; • koristi alatke tcp/ip protokola za razrešavanje problema. | • Standardi u mreži • Proces donošenja standarda • Uvod u slojevitu strukturu (slojevi, interfejsi, protokoli) • Ukalupljivanje (enkapsulacija) • OSI referentni model (namena slojeva) • TCP/IP referentni model (zaduženja slojeva i protokoli slojeva) • Skup protokola TCP/IP • IPv4 protokol • Adresiranje na Internetu • Adresiranje podmreža • Maske podmreža • IPv6 protokol • Dodeljivanje više različitih IP adresa jednoj mrežnoj kartici • TCP protokol • UDP protokol • ARP protokol • BOOT protokol • TCP/IP servisi i aplikacije: Telnet, FTP, Finger • Rešavanje problema sa protokolom TCP/IP • Arp, hostname, ipconfig, nbtstat, netdiag, netstat, nslookup, pathping, ping, route, tracer | Modul se realizuje kroz: 28 časa teorijske nastave 24 časova laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe • teorijska nastava Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji *Specifičnosti u realizaciji modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove praktičnih veština • Testove znanja |
Naziv modula: | TCP/IP model |
Trajanje modula: | 73 časa |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Osposobljavanje za korišćenje i konfigurisanje različitih mrežnih servisa | • objasni način rada DHCP servisa; • podešava dodelu opsega adresa klijentima; • sprečava sukobljenost adresa pomoću rada DHCP servisa: • konfiguriše radnu stanicu za upotrebu WINS-a; • bira odgovarajući servis za razrešavanje imena; • razlikuje DNS i NetBIOS imena; • navodi prednosti korišćenja DNS servisa; • objasni prednosti formiranja domena i šume domena; • postavlja naziv domena; • objasni svrhu korišćenja aktivnog direktorijuma; • navede i objasni atribute i objekte aktivnog direktorijuma; • kreira, pronalazi i razmešta objekte u aktivnom direktorijumu; • povezuje radne stanice sa različitim operativnim sistemima; • navede ulogu VPN protokola; • konfiguriše korisnike za rad u VPN. | • Protokol za dinamičko konfigurisanje adresa (DHCP) • Konfigurisanje DHCP (konfigurisanje klijenta za automatsko dobijanje IP adrese, konfigurisanje klijenta da koristi statičku IP adresu, korišćenje alternativne konfiguracije) • WINS • datoteke LMHOST, HOST • DNS servis • Pojam domena i šume domena • Aktivni direktorijum • Rad sa objektima aktivnog direktorijuma • Integrisanje DNS sa aktivnim direktorijumom • Integrisanje DNS sa WINS-om • Rešavanje problema kod DNS servisa (Nslookup) • Pregled Novell mreže • IPX/SPX protokol • UNIX mreže • Kombinovane mreže • VPN | Modul se realizuje kroz: 36 časova teorijske nastave 37 časova laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe • teorijsku nastavu Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji *Specifičnosti u realizacije modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove praktičnih veština • Testove znanja |
5. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- David Groth i Toby Skandier: Network+, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2003
- Andrew S. Tanenbaum: Računarske mreže, Mikro knjiga, Beograd, 2005
- Mark Minasi, Christa Anderson: Windows Server 2003, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2004
- Tere Parnell i Christopher Null: Administriranje mreže, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2000
- Anthony Chirella: Umrežavanje pomoću Cisco i Microsoft tehnologija, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2004
- Roderick W. Smith: Linux+, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2001
- D. E. Comer: TCP/IP - principi, protokoli i arhitektura, CET, Beograd, 2001
- Grupa autora: Osnove - Plus MCSE udžbenik za ispit 70-058, CET, Beograd, 2000
6. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
- Operativni sistem
- Računarske mreže
- Administriranje računarskih mreža
RAČUNARSKE MREŽE
1. OSTVARIVANJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE
RAZRED | NASTAVA | PRAKSA | UKUPNO |
Teorijska nastava | Vežbe | Praktična nastava | Nastava u bloku |
III | 74 | 111 | | | | 185 |
IV | 68 | 68 | | | | 136 |
Napomena: u tabeli je prikazan godišnji fond časova za svaki oblik rada
2. CILJEVI PREDMETA:
- Sticanje osnovnih znanja topologijama mreža, načinima za međusobno povezivanje različitih LAN mreža i osposobljavanje za instaliranje i konfigurisanje mreža ravnopravnih računara i aktivne mrežne opreme
- Sticanje osnovnih znanja bežičnim načinima prenosa podataka, IP telefonskoj komutaciji i IP telefonskim terminalima, prenosu multimedijalnog sadržaja kroz računarske mreže
3. NAZIV I TRAJANJE MODULA PREDMETA
NAZIV MODULA | Trajanje modula (časovi) |
Lokalne mreže - LAN | 57 |
Ethernet | 14 |
Aktivna mrežna oprema | 86 |
WAN mreže | 28 |
NAZIV MODULA | Trajanje modula (časovi) |
Bežične računarske mreže | 50 |
IP telefonija | 44 |
IP multimedija | 42 |
4. CILJEVI, ISHODI, PREPORUČENI SADRŽAJI I NAČINI OCENJIVANJA MODULA
Razred: | treći |
Naziv modula: | Lokalne mreže - LAN |
Trajanje modula: | 57 časova |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Usvajanje znanja o topologijama mreža • Osposobljavanje za instaliranje i konfigurisanje mreža ravnopravnih računara | • izvrši klasifikaciju računarskih mreža prema transmisionoj tehnologiji i prema veličini; • razlikuje fizičku i logičku topologiju mreže; • ilustruje i navede prednosti i nedostatke osnovnih fizičkih topologija; • odredi odgovarajuću topologiju za zadati plan mreže; • razlikuje tipove mreža prema načinu korišćenja mrežnih resursa; • navede specifičnosti mrežnih operativnih sistema; • opiše ulogu mrežne kartice u mreži i parametre kartice koji se mogu konfigurisati; • instalira i konfiguriše mrežne resurse; • otklanja greške u radu mrežnog adaptera; • podešava atribute datoteka i kataloga; • koristi alate za testiranje i analizu rada mreže; • detektuje i otklanja kvarove u mreži. | • Uvod: prednosti umrežavanja • Klasifikacija mreža (mreža jedan ka svima nasuprot mreži tačka ka tački, klasifikacija po veličini mreža) • Bežične mreže • Logička topologija • Fizička topologija (magistrala, prsten, zvezda, meš, potpuno povezana, skokovita-AD HOC) • "peer to peer" mreža • Fajl-server mreža • Klijent-server mreža • Specifičnosti mrežnih operativnih sistema • Instaliranje i podešavanje mrežnih kartica (MAC adresa, IRQ, Boot PROM) • Realizacija umrežavanja računara koaksijalnim kablom (bez aktivnih mrežnih uređaja) • Umrežavanje računara sa aktivnim uređajem • Bežično umrežavanje računara • Konfigurisanje mreže • Dodela imena radnim stanicama • Pripadnost radnoj grupi • Definisanje deljivih resursa • Pravljenje hardverskih profila i profila korisnika • Kreiranje korisničkih i drugih naloga • Kreiranje radnih grupa. Raspoređivanje računara po radnim grupama • Zaštita podataka • Upoznavanje sa administrative tools (computer management) | Modul se realizuje kroz: 20 časova teorijske nastave 37 časova laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe • teorijska nastava Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji * Specifičnosti u realizaciji modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove praktičnih veština |
Naziv modula: | Ethernet |
Trajanje modula: | 14 časova |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Usvajanje znanja o Ethernet mrežama | • objasni osnovne principe rada Ethernet mreže; • objasni sukobe kod slanja podataka; • navede i objasni metode za razrešavanje problema kolizije; • navede osnove paketskog prenosa; • navede tipove i karakteristike Ethernet standarda; • objasni osnovne tehnike bežičnog umrežavanja; • pronađe odgovarajući Ethernet standard i njegovu specifikaciju. | • Razvoj Etherneta • Dinamički metodi pristupa transmisionom medijumu • Aloha protokol • CSMS, CSMA/CD metod pristupa kanalu • Domeni sukobljenosti • Ograničenja Ethernet tehnologije • Standardna Ethernet poruka • IEEE802.3 • Fast Ethernet • Ethernet brzine 1 Gb/sec • Ethernet brzine 10 Gb/sed • Bežični Ethernet standardi 802.11 • Problemi u radu Ethernet-a • Bežično umrežavanje (Wi-Fi, RF Home) • Bluetooth • WAP protokol | Modul se realizuje kroz: 14 časova teorijske nastave Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • Teorijska nastava Podela odeljenja na grupe Mesto realizacije nastave *Specifičnosti u realizaciji modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove znanja |
Naziv modula: | Aktivna mrežna oprema |
Trajanje modula: | 86 časova |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Osposobljavanje za postavljanje, konfigurisanje i instalaciju aktivne mrežne opreme | • objasni ulogu aktivne mrežne opreme; • montira i instalira aktivnu mrežnu opremu prema standardima; • proveri ispravnost instalirane aktivne mrežne opreme; • objasni blok šemu uređaja za povezivanje računara na računarsku mrežu; • objasni, nacrta blok šemu i konfiguriše telefonski modem; • objasni, nacrta blok šemu i konfiguriše kablovski modem; • objasni, nacrta blok šemu i konfiguriše adsl modem; • objasni, nacrta blok šemu i konfiguriše isdn modem; • objasni, nacrta blok šemu i konfiguriše karticu za bežični prenos; • objasni, nacrta blok šemu i konfiguriše optički konvertor; • objasni, nacrta blok šemu i konfiguriše hub; • objasni, nacrta blok šemu i konfiguriše swich; • objasni razliku između hub-a i swich-a; • objasni, nacrta blok šemu i konfiguriše ruter; • objasni komunikaciju sa swich-om i ruterom, konzolni pomoćni port i telnet; • objasni sigurnost i lozinku swich-a i ruter-a; • objasni i nacrta blok šemu bežičnog swich-a i ruter-a; • detektuje i otklanja kvarove na swich-eru i ruter-u; • navede funkcije, objasni i nacrta blok šemu bridge-a i gateway-a; • objasni, nacrta blok šemu i konfiguriše izvor neprekidnog napajanja; • definiše potrebnu snagu i kapacitet akumulatora u izvoru za neprekidno napajanje; • objasni principe rada različitih štampača; • objasni principe rada različitih plotera; • razlikuje štampače po kvalitetu i mestu upotrebe; • poveže i instalira uređaje za štampanje; • detektuje kvarove na različitim vrstama štampača; • otklanja kvarove na štampačima, sistemima za trakt papira; • zamenjuje potrošni materijal i resetuje štampače; • objasni način rada uređaja za skeniranje; • razlikuje po kvalitetu uređaje za skeniranje; • povezuje i konfiguriše skener; • detektuje i otklanja kvarove na uređajima za skeniranje; • objasni način rada multifunkcionalnog uređaja; • povezuje i konfiguriše multifunkcionalni uređaj; • detektuje i otklanja kvarove na multifunkcionalnim uređajima. | • Mrežni uređaj, integrisan, PC-a slot, eksterni • Izlazni stepen mrežnog uređaja, RJ45, koaksijalni, izlaz za rad po vodovima napojne mreže 220, optički izlaz • Izlazni stepen za bežični prenos • Blok šema tel. modema, izlazi ka tel. liniji, zaštita od strujnog udara preko tel. linije • Blok šema kablovskog modema, frekventni opseg, filteri i priključenje na kablovski sistem, zaštita od udara groma i drugih strujnih udara • Blok šema ADSL, DSL modema, filteri, frekventni opsezi, zaštita od strujnih udara • ISDN modem, blok šema, frekventni opseg, zaštita od strujnih udara • Montaža, instalacija i konfiguracija različitih modema, specifičnosti pri instalacijama, potrebna predznanja o sistemima na koje se povezuju • Mrežni uređaji za bežičnu mrežu: interni, eksterni, načini napajanja, VF izlazna snaga • Vrste antena i domet veze • Povezivanje uređaja za bež. prenos, instalacija i konfiguracija • Blok šema HUB-a, princip rada, priključci • Povezivanje, instalacija i konfiguracija HUB-a • Blok šema SWICH-era, princip rada, napajanje, varijante izrade, kompaktan uređaj i 19" kućište • Montaža u rek ormane • Priključivanje, instalacija, konfiguracija SWICH-a • Blok šema RUTER-a, princip rada, kućišta, napajanje, memorija • Portovi i moduli RUTER-a • Komunikacija sa RUTER-om • Sigurnost i lozinka RUTER-a • Konfiguracioni fajlovi, ISO komande, modovi, configMarket FAST Step • Osobenosti bežičnih RUTER-a • Hronologija kvarova i njihovo otklanjanje • Uređaji za neprekidno napajanje, blok šema, priključci • Definisanje snage i kapaciteta akumulatora UPS-a • Montaža UPS-a, instalacija • Kontrola rada uređaja • Detekcija kvarova i otklanjanje. Najčešći kvarovi • Štampači, vrsta štampe, papir, mastila, toneri • Matrični štampači, način štampe, kvalitet • Montaža, instalacija i konfiguracija štampača • Potrošni materijal, kontrola zamena, restovanje • Najčešći kvarovi, načini detekcije i otklanjanje • Uređaji za skeniranje, princip rada, kvalitet • Sistemi skeniranja, foto, kamera, upoređenje kvaliteta • Montaža, povezivanje, instalacija skenera. • Održavanje uređaja, najčešći kvarovi, detekcija i otklanjanje • Multifunkcionalni uređaji, kvalitet štampe i skeniranja • Izbor uređaja za štampanje i skeniranje prema mestu u računarskoj mreži | Modul se realizuje kroz: 22 časa teorijske nastave 64 časa laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe • teorijska nastava Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji *Specifičnosti u realizaciji modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove znanja • Testove praktičnih veština |
Naziv modula: | WAN mreže |
Trajanje modula: | 28 časova |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Usvajanje znanja o načinima za međusobno povezivanje različitih LAN mreža | • razlikuje različite domene kolizije kod računarskih mreža; • navede i objasni tehnike i uređaje za povezivanje računarskih mreža; • razvrsta uređaje po referentnim nivoima; • objasni principe rutiranja; • navede algoritme rutiranja; • vrši povezivanje LAN mreža različitim uređajima; • upoređuje različite WAN konfiguracije mreža i navodi njihove prednosti i nedostatke; • navede i objasni protokole za rutiranje; • objasni principe virtuelnog povezivanja računarskih mreža; • navede i objasni standard IEEE802.1Q; • navede načine povezivanja na Internet i predloži optimalno rešenje; • poveže sve računare iz lokalne mreže na jednu Internet konekciju; • navede prednosti povezivanja u Internet mrežu. | • Komutirane LAN - domeni kolizije • Uređaji i tehnike za povezivanje računarskih mreža (repetitor, hab, svič, ruter, most, gejtvej) • Komutacija na sloju veze • Lokalno međusobno povezivanje računarskih mreža • Povezivanje mostovima i komutatorima • Povezivanje ruterima • Principi rutiranja • Algoritmi za rutiranje • Protokoli za rutiranje • Virtualne računarske mreže • Standard IEEE802.1Q • Istorijat Interneta • Izbor dobavljača usluga Interneta • Način povezivanja na Internet • Korišćenje Internet konekcije u mrežnom okruženju • Internet okruženje | Modul se realizuje kroz: 18 časova teorijske nastave 10 časova laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji *Specifičnosti u realizaciji modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove praktičnih veština |
Razred: | četvrti |
Naziv modula: | Bežične računarske mreže |
Trajanje modula: | 50 časova |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Usvajanje znanja o bežičnim načinima prenosa podataka • Usvajanje znanja o različitim topologijama bežičnog umrežavanja | • navede i objasni tehnike bežičnog prenosa; • objasni sisteme sa proširenim spektrom; • navede i objasni različite topologije povezivanja u bežičnim mrežama; • navede prednosti i nedostatke bežičnog umrežavanja; • objasni pouzdanost prenosa u bežičnim računarskim mrežama; • objasni pojam kolizije i načine njihovog otklanjanja u bežičnim računarskim mrežama; • navede vrste antena kod bežičnog prenosa i njihove prednosti i nedostatke; • vrši odabir vrste bežičnog prenosa prema zadatoj trasi; • vrši izbor odgovarajuće antene prema zadatoj trasi; • navede talasna područja pogodna za bežični prenos; • navede elemente koji utiču na kvalitet i domet signala u bežičnom prenosu; • detektuje smetnje u ometanim bežičnim mrežama (elektronske i fizičke); • proverava uticaj nivoa prijemnog signala na kvalitet veze; • navede vrste standarda koji se primenjuju kod bežičnih računarskih mreža; • objasni bluetoot vezu; • navede standarde IEEE802.11; • proverava standarde IEEE802.11; • objasni standarde kod personalnih i širokopojasnih mreža; • navede podelu bežičnih računarskih mreža prema korišćenju infrastrukture; • objasni princip rada mobilne mreže; • objasni razlike, načine rada i načine povezivanja u WWAN, WLAN, WPAN; • povezuje fiksne sa bežičnim mrežama; • povezuje eksterne uređaje (mobilne telefone, laptop računar, PDA uređaj) sa bežičnom mrežom; • objasni prednosti povezivanja u MANET mrežama; • objasni prednosti i nedostatke i načine povezivanja senzorskih bežičnih mreža; • vrši uključivanje bežičnih senzorskih mreža u bežične mreže. | • Tehnike bežičnog prenosa (uskopojasni i sistem sa proširenim spektrom) • Topologije bežičnih računarskih mreža (ad-hoc, celularne, tačka-tačka) • Kolizija i sigurnost bežičnih računarskih mreža • Antene i domet • Standardi bežičnih računarskih mreža (OPENAIR, WiFi, HOME, RF, BLUETOOTH, HIPERLAN) • IEEE802.11 • Standardi za personalne mreže IEEE802.15 • Standardi za širokopojasne mreže IEEE802.16 • Mobilne mreže • Bežične računarske mreže (WWAN, WLAN, WPAN) • Ad-hoc mreže (MANET) • Bežične senzorske mreže • Rutiranje u ad-hoc mrežama • Povezivanje eksternih uređaja (mobilnih telefona, lap-top računara, PDA uređaja) sa bežičnom mrežom | Modul se realizuje kroz: 30 časova teorijske nastave 20 časova laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe • teorijska nastava Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji *Specifičnosti u realizaciji modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove praktičnih veština • Testove znanja |
Naziv modula: | IP telefonija |
Trajanje modula: | 44 časa |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Usvajanje znanja o informacionim mrežama • Usvajanje znanja o strukturnom kabliranju • Usvajanje znanja o IP telefonskoj komutaciji • Usvajanje znanja o IP telefonskim terminalima | • objasni načine prenosa telefonskog kanala i podataka po istom prenosnom putu; • objasni strukturno kabliranje u skladu sa standardima ISO/EC 11801 i EN50173; • objasni način prenosa signala u integrisanim računarskim i telekomunikacionim mrežama tkz. informacionim mrežama; • objasni prednosti informacionih mreža; • objasni i nacrta blok šemu LAN informacione mreže; • objasni integraciju javne telefonske i računarske mreže; • objasni blok šemu IP telefonskog aparata; • navodi nove servise IP telefonskog aparata; • instalira IP tel. aparat u LAN računarskoj mreži; • instalira IP telefonski aparat sa USB priključkom; • objasni i instalira analogni telefonski aparat u LAN računarsku mrežu; • navodi načine povezivanja PABX komutacije sa LAN račun. mrežama; • montira i instalira opremu za povezivanje PABX komutacije u LAN rač. mrežu; • navodi načine povezivanja javne telefonske sa LAN račun. mrežom; • montira i instalira opremu za povezivanje javne telefonske mreže u LAN račun. mrežu; • objasni rad WAN informacione mreže; • objasni i instalira telefonski kanal u Internet mreži; • objasni načine komutacija u informacionoj mreži; • objasni tarifiranje u informacionoj mreži; • montira i instalira opremu za IP telefoniju u postojećoj LAN mreži; • upravlja glavnim VoIP aplikacijama (videokonferencija, IP telefonija); • prepoznaje glavne probleme (kašnjenje, džiter, zagušenje); • objasni kako se rešavaju glavni problemi korišćenjem QoS-a; • detektuje i otklanja kvarove na telefonskim IP uređajima. | • Prednosti IP telefonije • Pojam telefonskog kanala • Signalizacija u tel. kanalu • Razvoj prenosa govora • Paketi podataka • Mreža na bazi komutacije paketa • Konverzija govornog signala u IP pakete • Strukturno kabliranje, standardi • Blok šema ATA uređaja za spajanje analognog telefona u LAN mrežu • Digitalni telefon - IP telefonski aparat, blok šema sa RJ45 i USB priključkom • Lokalne računarske mreže i IP telefonija • Ekspanzioni uređaj FXO i FXS priključci • ATA adapteri • PABX i LAN mreža • Javna telefonska mreža i LAN mreža • Javna telefonska mreža i Internet • Topologija VoIP sistema • Definicija H.323 i SIP standarda • SIP server, konfigurisanje i instaliranje • Procedura uspostavljanja veze • Kvalitet usluge (QoS) • Primene VoIP-a • Različiti servisi i tarifiranje u informacionoj mreži • Primer planiranja opreme potrebne za IP telefoniju u postojeću LAN mrežu • Analiza rada jedne WAN mreže sa dve PABX centrale u LAN mrežama sa više javnih telefonskih kanala. (Primer dva velika trgovinska marketa u WAN informacionoj mreži) | Modul se realizuje kroz: 20 časova teorijske nastave 24 časa laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe • teorijska nastava Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji *Specifičnosti u realizaciji modula: Nastavu realizovati kroz praktične premere integracijom klasične telefonske opreme (tel. aparati, centrale) u postojeću računarsku mrežu. Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove praktičnih veština • Testove znanja |
Naziv modula: | IP multimedija |
Trajanje modula: | 42 časa |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Usvajanje znanja o prenosu multimedijalnog sadržaja kroz računarske mreže • Usvajanje znanja o analognom i digitalnom video signalu • Usvajanje znanja o video kamerama • Usvajanje znanja o digitalnom snimanju video signala | • objasni nastanak multumedijalnog sadržaja; • objasni i nacrta blok šemu tv analogne i ip kamere; • objasni razliku cmos, ccd i ir optičkog pretvarača; • objasni ulogu i način izbora objektiva tv kamere; • objasni osetljivost i kvalitet video signala; • objasni analogni i digitalni oblik i karakteristike video signala; • navodi načine kompresije video signala (mpeg, divix...); • objasni usb i ethernet video kamere; • objasni način rada video servera; • instalira ip kameru; • objasni brzine protoka multimedijalnog sadržaja kroz računarske mreže; • objasni integraciju video nadzora u računarsku mrežu; • objasni rad uređaja za snimanje video signala; • instalira video karticu u računar; • objasni način rada dvr uređaja; • objasni načine povezivanja uređaja za snimanje video signala u računarske mreže; • snima video sadržaj na hd; • proračunava kapacitet hd prema dužini video snimka; • montira i instalira ip kamere i uređaje za snimanje u postojećoj lan mreži; • detektuje i otklanja kvarove na video uređajima u lan mreži. | • TV kamere, blok šema • Analogni video signal, digitalni video signal, kompresija • Princip rada optičkih pretvarača sa akcentom na razlike u odnosu na kvalitet video signala • Osetljivost kamere • Izbor objektiva za tv kameru • Tehničke karakteristike tv kamera (broj linija, mrtve tačke, gustina) • IP kamera, video server za analognu video kameru • Povezivanje i instalacija TV kamere • Brzina protoka i kvalitet video signala u računarskoj mreži • Multimedijalni sadržaj (audio i video) u računarskoj mreži • Video nadzor u računarskoj mreži • Uređaji za snimanje video signala u računarskoj mreži • Video snimak i HD, kapacitet i dužina snimljenog materijala • Računarske mreže u širokopojasnoj tv • Povezivanje digitalne video režije u računarsku mrežu • Instalacija video projektora u rač mrežu • Upravljanje video uređajima u računarskoj mreži • Primer planiranja potrebne opreme za povezivanje sistema video nadzora u jednu LAN mrežu • Analiza rada jedne WAN mreže sa sistemima video nadzora. Snimanje i kontrola snimljenog materijala (primer video nazora banke sa više poslovnica) • Analiza slanja multimedijalnog sadržaja preko računarske mreže u okviru TV centra (primer povezivanja urednika i video režije u tv centru) • Video razmena preko računarske mreže • Video signal u internet mreži • Brzine prenosa i kvalitet video signala u internet mreži • Prenos video signala u internet mreži u realnom vremenu | Modul se realizuje kroz: 18 časova teorijske nastave 24 časa laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe • teorijska nastava Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji *Specifičnosti u realizaciji modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove praktičnih veština • Testove znanja |
5. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- David Groth i Toby Skandier: Network+, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2000
- Adam Engst i Glenn Fleishman: Bežično umrežavanje, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2001
- Todd Lammle: CCNA Cisco certified Network Associate - Ispit 640-801, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2003
- Pejman Roshan, Jonathan Leary: Osnove 802.11 bežični LAN, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2004
- Anthony Chiarella: Umrežavanje pomoću Cisco i Microsoft tehnologija, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2003
- Andrew S. Tannenbaum: Računarske mreže, Mikro knjiga, Beograd, 2005
- Stephen J. Bigelow: Računarske mreže: instaliranje, održavanje i popravljanje, Mikro knjiga, Beograd, 2004
- Comer Douglas: Povezivanje mreža - TCP/IP principi, protokoli i arhitekture, CET, Beograd, 2005
- Velte Toby J., Velte Anthony J: Cisco tehnologije, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2002
6. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
- Obrada i prenos signala
- Mrežna oprema
- Mrežni operativni sistemi
TEHNIČKA DOKUMENTACIJA
1. OSTVARIVANJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE
RAZRED | NASTAVA | PRAKSA | UKUPNO |
Teorijska nastava | Vežbe | Praktična nastava | Nastava u bloku |
IV | | 68 | | | | 68 |
Napomena: u tabeli je prikazan godišnji fond časova za svaki oblik rada
2. CILJEVI PREDMETA:
- Osposobljavanje učenika za izradu i vođenje tehničke i radne dokumentacije računarskih mreža
3. NAZIV I TRAJANJE MODULA PREDMETA
NAZIV MODULA | Trajanje modula (časovi) |
Izrada tehničkog crteža | 28 |
Izrada i vođenje dokumentacije | 40 |
Naziv modula: | Izrada tehničkog crteža |
Trajanje modula: | 28 časova |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Osposobljavanje učenika za skiciranje i crtanje vertikalnih i horizontalnih preseka građevinskih objekata i terena i njihovo kotiranje • Osposobljavanje učenika za preciznost urednost i upornost u radu | • koristi računar kao pribor u rešavanju grafičkih zadataka; • razlikuje i crta linije i druge geometrijske oblike; • crta različite konstrukcije pravilnih poligona i krivih linija; • formira zaglavlje i sastavnicu; • koristi biblioteku simbola; • unosi i obrađuje tekst; • izvozi gotove crteže u tekstprocesor; • razlikuje i crta horizontalni i vertikalni presek građevinskog objekta; • razlikuje i crta presek građevinskog terena; • crta tehničke crteže u odgovarajućoj razmeri; • planira prostor na crtežu i ima osećaj za sistematičnost, urednost i preglednost crteža. | • Okruženje programskog paketa • Zapisivanje fajlova i formati zapisivanja • Formati papira • Zaglavlje i sastavnica • Alat za crtanje linija (menjanje debljine linije, vrste linije) • Dodavanje strelica i formatiranje strelica • Alat za crtanje poligona • Formatiranje poligona • Vrste kotnih linija • Kotiranje • Razmera • Menjanje boje linije • Biblioteka građevinskih instalacionih i računarskih simbola • Formatiranje simbola • Horizontalni i vertikalni preseci tela • Uvoz teksta i njegova obrada u izabranom programskom paketu • Izvoz crteža u tekst procesor • Vertikalni presek građevinskog objekta • Vertikalni presek građevinskog terena • Horizontalni presek građevinskog objekta • Horizontalni presek građevinskog terena | Modul se realizuje kroz: 28 časova vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • vežbe Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • vežbi Mesto realizacije nastave • vežbe se realizuju u kabinetu *Specifičnosti u realizaciji modula: • Učenike postupno uvoditi u sadržaj modula • Insistirati na preciznosti u radu • Insistirati na raznovrsnim primerima iz područja rada • Insistirati na logičnom zaključivanju i kritičkom mišljenju • Učenicima objasniti značaj tehničkog crteža i važnost njegove pravilne izrade • Objasniti da se crtež najčešće izvodi u određenoj razmeri i navesti razloge za to • Objasniti učenicima pojam horizontalnog i vertikalnog preseka • Učenicima objasniti značaj kotiranja i vrste kotnih linija • Na početku modula vežbati crtanje linija, menjanje debljine i dodavanje strelica na linijama • Vežbati crtanje preseka preseka geometrijskih tela • Pokazati učenicima kako se crtaju pojedini delovi građevinskog objekta (vrata, prozor, stepenice) • Vežbati crtanje građevinskih pozicija • Napraviti bazu simbola za crtanje svih instalacija i to dobro uvežbati • Vežbati crtanje horizontalnog i vertikalnog preseka građevinskog objekta (višespratna zgrada) • Vežbati crtanje građevinskog terena i vertikalni presek terena • Uraditi dva grafička rada na kraju modula - Vertikalni presek poslovne zgrade sa različitim sadržajima - Horizontalni presek poslovne zgrade sa različitih sadržaja Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove praktičnih veština |
Naziv modula: | Izrada i vođenje dokumentacije |
Trajanje modula: | 40 časova |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Osposobljavanje učenika za izradu delova projektne dokumentacije računarskih mreža • Osposobljavanje učenika za korišćenje gotove projektne dokumentacije računarskih mreža • Osposobljavanje učenika za vođenje radne dokumentacije (radnih dnevnika, radnih izveštaja, dnevnika otklonjenih i neotklonjenih kvarova) • Osposobljavanje učenika za preciznost, urednost i kreativnost pri izvođenju radnih zadataka • Osposobljavanje učenika za rad u timu i tajnosti • Sticanje znanja o načinu planiranja i smeštaja uređaja za računarske mreže • Sticanje znanja o standardima i dimenzijama kutija za pojedinačne uređaje u računarskim mrežama | • navodi osnovne delove dokumentacije; • poznaje pravila i značaj vođenja dokumentacije; • razume tehnička uputstva i podatke za uređaje i sisteme; • primenjuje stečena znanja u cad alatima za projektovanje; • realizuje zahtev za projektovanje; • crta i učestvuje u izradi idejnog rešenja projekta; • crta i učestvuje u izradi tehničkog rešenja projekta; • crta i učestvuje u izradi glavnog projekta; • crta delove projektne dokumentacije računarske mreže; • izrađuje analizu izvođenja radova po gotovoj projektnoj dokumentaciji računarske mreže; • izrađuje specifikaciju računarske opreme; • izrađuje predmer i predračun; • obrađuje merne rezultate u računarskoj mreži; • crta projekat izvedenog stanja; • poznaje pravila za vođenje dokumentacije za računarsku mrežu u toku rada; • izrađuje dnevnike, merne liste, liste otklonjenih i neotklonjenih kvarova u računarskoj mreži; • objasni standarde kutija u koje se smešta jedan uređaj za računarsku mrežu; • objasni izgled kutije i raspored priključaka bilo kog uređaja za računarske mreže; • objasni standarde kablova za napajanje aktivnih mrežnih uređaja; objasni tkz 19" rek (reck) standard i ostale standarde širina, dubina i visina u, 2u, 3u idt; • objasni načine smeštaja više uređaja u jedan orman; • objasni standarde ormana širina, dubina i visina; • objasni opremu za napajanje uređaje u jednom ormanu; objasni opremu za održavanje temperature u ormanu; • montira orman prema projektnoj dokumentaciji; • montira uređaje za računarsku mrežu u orman; • povezuje uređaje računarske mreže u ormanu; • postavlja i slaže instalacione kablove u ormanu za računarsku mrežu; • obeležava instalacione kablove i priključuje ih prema projektnoj dokumentaciji; povezuje i uključuje uređaje, ispravljače, ventilatore u ormanu računarske opreme; • razlikuje glavni i pomoćne ormane u računarskoj mreži; • objasni značaj načina napajanja ormana za računarske mreže; • povezuje radno i rezervno napajanje u ormanu za rač. mreže; • povezuje uređaje za elektronsku i bezbednosnu zaštitu uređaja i ormana. | • Projektna dokumentacija: - uvodni deo - projektanski tim i licence - projektni zahtev - tehničko rešenje - način vođenja instalacija - montaža uređaja i razvodnih ormana - specifikacija materijala - predmer i predračun - tehnička dokumentacija uređaja - usaglašenost sa drugim projektima • Zahtev za projektovanje • Pojmovi: - investitor - projektant - nadzorni organ - izvođač radova - dozvola za gradnju - tehnički pregled radova - upotrebna dozvola • Analiza sadržaja zahteva za projektovanje, tehnološki proces, način rada, veličina prostora u kome se realizuje sistem, atmosferski i tehnološki uslovi, generalni proizvod sistema • Izrada idejnog rešenja, razrada idejnog rešenja i obrada tehnologije rada sistema. Realizacija i rešenje projektnog zahteva • Izrada tehničke dokumentacije idejnog rešenja. Razrada zahteva za projektovanje • Okvirna cena projekta • Izrada tehničkog rešenja • Izbor uređaja, instalacija, raspored uređaja • Definisanje cene investicije, varijante rešenja tehnološkog ciklusa • Izrada pravnog projekta • Analiza potrebnog vremena za realizaciju glavnog projekta • Tehnologija izvođenja radova. • Načini za utvrđivanje stvarne cene radova (rad i materijal) • Forma ponude. Tehnička obrada ponude • Tehnički prijem radova • Izrada projekta izvedenog stanja • Dokumentacija za računarsku mrežu u radu • Dnevnik rada • Dnevnik kvarova • Magacin rezervnih delova uređaja i komponenti • Potrošni materijal • Mesečni i godišnji izveštaji • Kutije za smeštaj aktivne i pasivne mrežne opreme • Standardna i nestandardna pakovanja mrežne opreme • 19" standard • Veličine U, 2U, 3U itd • Ormani za smeštaj uređaja za računarske mreže • Nazidni uzidni, negorivi, vodootporni i dr. • Smeštaj uređaja prema projektnoj dokumentaciji • Analiza jednog projektnog rešenja ormana za računarsku mrežu • Dobre osobine i greške u projektu • Planiranje veličine ormana za određenu računarsku mrežu. Ostala oprema u ormanu • Prespojni kablovi | Modul se realizuje kroz: 40 časova vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • vežbe Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • vežbi Mesto realizacije nastave • vežbe se realizuju u kabinetu *Specifičnosti u realizaciji modula: • Gradivo izlagati jasno i konkretno na jednostavnijim primerima. • Na početku učenicima na gotovom projektu pokazati osnovne delove projektne dokumentacije • Pokazati pojedinačno delove projektne dokumentacije • Posebnu pažnju obratiti na deo projekta računarske mreže • Objasniti projektni zahtev ulogu investitora, projektanta i nadzornog organa • Analizirati projektno rešenje za računarsku mrežu i dodirne tačke računarske mreže sa ostalim instalacijama u objektu • Objasniti načine usklađivanja sa ostalim instalacijama • Posebnu pažnju obratiti na usklađenost sa instalacijama "jake" struje • Objasniti redosled izrade glavnog projekta • Izvršiti instalaciju odabranog programskog paketa za izradu dokumentacije • Pokazati i nacrtati osnovne simbole za instalacijske i slabe struje • Pokazati kako se formira baza simbola za računarske mreže. • Pokazati kako se vrši uvoz podloge odnosno slike objekta ili terena • Pokazati postavljanje gotovih simbola računarske mrežne opreme • Odrediti trase kablova računarske mreže i odgovarajućim linijama ih povezati • Vežbati menjanje boja dimenzija simbola i korekcije trasa kablova. • Na desetom času vežbati crtanje delova projektne dokumentacije • Vežbati izradu detalja vođenja kablova • Vežbati crtanje detalja ukrštanja i paralelnog vođenja kablova računarske mreže sa ostalim instalacionim kablovima • Vežbati crtanje detalja montaže razvodnih ormana i raspored aktivne mrežne opreme. • Vežbati izradu specifikacije materijala kablova utičnica i aktivne mrežne opreme. • Vežbati izradu predmera i predračuna u projektnoj dokumentaciji jedne računarske mreže. • Objasniti učenicima šta je to tehnički pregled radova i otklanjanje nedostataka • Objasniti učenicima snimanje jedne računarske mreže i način izrade projekta izvedenog stanja. • Pokazati izradu dnevnika rada za računarske mreže • Izraditi liste dnevnih, nedeljnih, mesečnih i godišnjih izveštaja • Izraditi liste kvarova. • Objasniti kako se vode liste potrošnog materijala • Objasniti kako se vode liste rezervnih uređaja i delova • Učenik izrađuje dva projekta različite složenosti, na primer: 1. 4 računara u mreži na maloj udaljenosti (4 kancelarije) ili WILAN 4 računara sa datim udaljenostima 2. Internet kafe sa 10 mesta ili mreža u jednoj osnovnoj školi sa 15 učionica i kabineta itd. Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove praktičnih veština |
5. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- Elisabeth Knottingham: Visio 2002, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2002.
6. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
- Računarske mreže
- Stručni predmeti
ADMINISTRIRANJE RAČUNARSKIH MREŽA
1. OSTVARIVANJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE
RAZRED | NASTAVA | PRAKSA | UKUPNO |
Teorijska nastava | Vežbe | Praktična nastava | Nastava u bloku |
IV | | 204 | | | | 204 |
Napomena: u tabeli je prikazan godišnji fond časova za svaki oblik rada
2. CILJEVI PREDMETA:
- Osposobljavanje za upravljanje mrežnim konekcijama, kreiranje i upravljanje korisničkim nalozima - upravljanje diskovima i za primenu principa bezbednosti mreža
3. NAZIV I TRAJANJE MODULA PREDMETA
NAZIV MODULA | Trajanje modula (časovi) |
Upravljanje mrežnim konekcijama | 50 |
Upravljanje nalozima | 65 |
Upravljanje diskovima | 25 |
Zaštita računarskih mreža | 64 |
Naziv modula: | Upravljanje mrežnim konekcijama |
Trajanje modula: | 50 časova |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Osposobljavanje za upravljanje mrežnim konekcijama | • koristi mmc (microsoft managment console) kod administriranja mreže; • napravi, prilagodi i sačuva mmc; • upravlja udaljenim računarima pomoću mmc konzole; • koristi i konfiguriše alat za udaljeno upravljanje serverom (remote desktop for administration); • objasni zadatke, sredstva i prava koja su potrebna za administriranje servera; • navede prednosti korišćenja terminal servisa; • instalira terminal servis; • kreira klijente na različitim platformama za korišćenje terminal servisa; • kontroliše rad korisnika u terminal servisu; • konfiguriše udaljeni računar za administriranje; • koristi usluge alata remote assistance; • objasni kako osnovni podsistemi servera utiču na performanse servera; • nadgleda resurse servera; • koristi osnovne komande za upravljanje mrežnim konekcijama. | • Značaj korišćenja MMC (Microsoft Managment Console) • Opcije i režimi rada MMC • Podešavanje dodatnih modula za daljinsku kontrolu • Dodavanje mogućnosti za upravljanje udaljenim računarima • Aktiviranje i konfigurisanje alata za udaljeno upravljanje serverom • Konfigurisanje udaljenog računara (Remote Desktop) za administriranje servera • Značaj korišćenja Terminal servisa • Klijentski i serverski hardver • Instaliranje podrške za Terminal servis • Kreiranje novog klijenta za Terminal servis • Podešavanje i povezivanje terminala zasnovanog na Windows-u • Upravljanje terminalnim sesijama • Upoznavanje sa Terminal menadžerom • Kontrola praćenja korisničkih sesija • Regulisanje podešavanja za povezivanje klijenata • Nadgledanje memorije servera, korišćenja procesora, korišćenja mreže • Upravljanje mrežnim konekcijama iz komandne linije (net config) • Korišćenje netsh komandi | Modul se realizuje kroz: 50 časova laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u računarskoj laboratoriji *Specifičnosti u realizaciji modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove praktičnih veština |
Naziv modula: | Upravljanje nalozima |
Trajanje modula: | 65 časova |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Osposobljavanje za kreiranje i upravljanje korisničkim nalozima i ažuriranje softvera | • da kreira organizacione jedinice; • razlikuje lokalni korisnički nalog i nalog na domenu; • kreira korisničke naloge i naloge računara; • upravlja korisničkim nalozima i nalozima računara; • nabraja i definiše vrste grupnih naloga; • kreira grupne naloge i upravlja njima; • upravlja resursima; • upravlja objektima u organizacionoj jedinici; • navodi prednosti grupnih polisa; • primenjuje i konfiguriše grupne polise; • upravlja korisničkim okruženjem korišćenjem grupne polise; • kreira i upravlja deljenim katalozima; • objasni kako se instalira i konfiguriše servis za ažuriranje softvera; • objasni način instaliranja novih servisnih paketa; • ažurira softver. | • Kreiranje organizacionih jedinica • Kreiranje korisničkih naloga • Kreiranje naloga računara • Menjanje svojstava korisničkih naloga i naloga računara • Kreiranje šablona korisničkih naloga • Pronalaženje korisničkih naloga i naloga računara u aktivnom direktorijumu • Omogućavanje i otključavanje korisničkih naloga i naloga računara • Brisanje i onemogućavanje korisničkih naloga i naloga računara • Premeštanje objekata domena • Tipovi grupa i oblast delovanja • Kreiranje globalnih i domenskih lokalnih grupa • Upravljanje članovima grupe • Menjanje svojstava grupa • Korišćenje ugrađenih grupa • Grupisanje objekata aktivnog direktorijuma • Upravljanje pristupom deljenim katalozima • Upravljanje pristupom datotekama i katalozima korišćenjem NTFS dozvola • Testiranje dozvola • Menjanje dozvola za objekte aktivnog direktorijuma • Delegiranje administriranja nad objektima • Lokalne polise i objekti grupne polise • Konfigurisanje grupnih polisa • Upravljanje grupnim polisama (onemogućavanje i brisanje grupnih polisa) • Kreiranje i povezivanje više objekata sa grupnom polisom • Otklanjanje grešaka kod grupnih polisa: redosled primene grupnih polisa • Deljenje kataloga ili drajva • Kreiranje deljenih kataloga sa udaljenog računara • Omogućavanje i podešavanje kopija (shadow) deljenih kataloga • Objavljivanje deljenih direktorijuma u okviru aktivnog direktorijuma • Upravljanje dozvolama za rad sa deljenim katalozima • Servisi za ažuriranje softvera • Servisni paketi • Ažuriranje softvera na udaljenim računarima | Modul se realizuje kroz: 28 časova teorijske nastave 37 časova laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe • teorijska nastava Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u računarskoj laboratoriji *Specifičnosti u realizaciji modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove praktičnih veština • Testove znanja |
Naziv modula: | Upravljanje diskovima |
Trajanje modula: | 25 časova |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Osposobljavanje za upravljanje diskovima | • razlikuje pojmove: fizički disk, logički volumen, montirani volumen, otpornost na greške (softverski RAID); • razlikuje osnovni i dinamički disk; • navede prednosti i ograničenja osnovnih i dinamičkih diskova; • navede vrste volumena; • konfiguriše način skladištenja podataka na disku (instalira i inicijalizuje fizički disk, stvara particije i volumene na osnovnom i dinamičkom disku i formatira volumen, dodeljuje slovnu oznaku ili montira volumen); • nadgleda i održava celovitost diska koristeći Check Disk; • objašnjava način popravljanja performansi diska defragmentiranjem; • konfiguriše kvote diska i prati upotrebu kvota diska. | • Organizacija skladištenja podataka na disk • Osnovni i dinamički diskovi • Konfigurisanje diskova i volumena • Korišćenje Check Disk-a • Defragmentiranje diska • Kvote diska | Modul se realizuje kroz: 10 časova teorijske nastave 15 časova laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe • teorijska nastava Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji *Specifičnosti u realizaciji modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove praktičnih veština • Testove znanja |
Naziv modula: | Zaštita računarskih mreža |
Trajanje modula: | 64 časa |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Usvajanje znanja o principima bezbednosti mreže • Osposobljavanje za primenu principa bezbednosti mreža | • diskutuje o društvenim aspektima ponašanja u mrežnom okruženju; • deinstalira nelegalno instalirani softver; • navede fizičke mere bezbednosti mreže; • navede značaj i pravila pravljenja lozinki; • objasni potrebu korišćenja izvora za neprekidno napajanje i redundantnog izvora za neprekidno napajanje; • navede prednosti i nedostatke korišćenja RAID koncepta; • navodi razloge pravljenja rezervnih kopija; • navede parametre za izbor medijuma za rezervno kopiranje; • vrši rezervno kopiranje i vraćanje podataka; • objasni način rada i različite računarske viruse; • instalira i koristi antivirusne programe; • navede šta se može filtrirati mrežnom barijerom; • podešava zaštitnu barijeru; • objasni funkciju proksi servera; • navede značaj i načine šifrovanja podataka; • navede prednosti i mane različitih načina šifrovanja podataka; • navede razlike šifrovanja jednim i javnim ključem; • objasni način verifikacije podataka digitalnim potpisom; • objasni pojam autentifikacije servera. | • Uticaj računarstva na društvo (na kvalitet života, pojedinca, institucije) • Uticaj Interneta na razvoj društva, kritička analiza informacija dobijenih preko Interneta, zloupotreba Interneta • Etički principi ponašanja u mrežnom okruženju (privatnost, sloboda izražavanja, autorska prava, intelektualna svojina, čuvanje tajne). Zakoni koji regulišu ova prava • Licence • Fizičke mere bezbednosti mreže (zaštita servera i kablova, kontrola pristupa resursima, radni uslovi prostorije) • Lozinke • Zaštita od prekida napajanja. Napredno konfigurisanje UPS-a. • RAID koncept za zaštitu podataka • Medijumi za rezervno kopiranje. Raspored rotiranja rezervne kopije. Čuvanje rezervne kopije na rezervnoj lokaciji. • Izrada različitih tipova rezervnih kopija • Vraćanje podataka • Računarski virusi, trojanski konji i drugi destruktivni programi • Korišćenje antivirusnih programa • Mrežne barijere • Startovanje, prekidanje i resetovanje mrežne barijere • Konfigurisanje praćenja zaštitne barijere i log datoteke • Pregledanje log datoteke zaštitne barijere • Proksi server • Šifrovanje podataka • Cezarovo, šifrovanje premeštanjem i šifrovanje na nivou bitova • DES standard za šifrovanje podataka • Šifrovanje jednim ključem • Šifrovanje javnim ključem • RCA kriptografija javnim ključem • Digitalni potpisi • Zaštita na transportnom sloju • Autentifikacija servera | Modul se realizuje kroz: 30 časova teorijske nastave 34 časa laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe • teorijska nastava Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji *Specifičnosti u realizaciji modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove praktičnih veština • Testove znanja |
5. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- Mike Pastore i Emmett Dulaney, Security+, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2000.
- Mark Minasi, Christa Anderson: Windows Server 2003, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2004.
- Tere Parnell i Christopher Null: Administriranje mreže, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2000.
- Jeffrey Shapiro, Jim Boyce, Martin Policht: Windows Server 2003 Biblija, Mikro knjiga, Beograd, 2004.
- Vicki Stanfield, Roderick W. Smith: Administriranje Linux sistema, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2003.
- Grupa autora: Osnove - Plus MCSE udžbenik za ispit 70-058, CET, Beograd, 2000.
- Dan Holme, Orin Thomas: Microsoft Windows Server 2003 okruženje - upravljanje i održavanje, MCSE udžbenik za ispit 70-290, CET, Beograd, 2004.
- J. C. Mackin, Ian McLean: Implementaranje, upravljanje i održavanje mreža Microsoft Windows Server 2003 - MCSE udžbenik za ispit 70-291, CET, Beograd, 2004.
- Nemanja Pleskonjić, Nemanja Maček, Borislav Đorđević, Marko Carić: Sigurnost računarskih sistema i mreža, Mikro knjiga, Beograd, 2007.
- Jones Keith J., Shema Mike, Johnson Bradley C: Antihakerski alati, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2002.
- Stuart McClure, Joel Scambray, George Kurtz: Hakerske tajne: zaštita mrežnih sistema, Mikro knjiga, Beograd, 2002.
- Stuart McClure i Joel Scambray: Sigurnost na mreži - Zaštita od hakera, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2003.
- Terry Collings, Kurt Wall, Red Hat Linux: Administriranje mreža i sistema, Mikro knjiga, Beograd, 2003.
6. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
- Mrežni operativni sistemi
- Računarske mreže
SERVERI
1. OSTVARIVANJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE
RAZRED | NASTAVA | PRAKSA | UKUPNO |
Teorijska nastava | Vežbe | Praktična nastava | Nastava u bloku |
IV | 34 | 102 | | | | 136 |
Napomena: u tabeli je prikazan godišnji fond časova za svaki oblik rada
2. CILJEVI PREDMETA:
- Sticanje osnovnih znanja i veština za instaliranje i podešavanje, upravljanje i upotrebu alata i tehnika za otklanjanje grešaka u radu Print servera, Mail servera, WEB servera, servera baze podataka i Proxy servera
3. NAZIV I TRAJANJE MODULA PREDMETA
NAZIV MODULA | Trajanje modula (časovi) |
Print server | 28 |
Mail server | 20 |
WEB server | 32 |
Server baze podataka | 32 |
Proxy server | 24 |
4. CILJEVI, ISHODI, PREPORUČENI SADRŽAJI I NAČINI OCENJIVANJA MODULA
Naziv modula: | Print server |
Trajanje modula: | 28 časova |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Osposobljavanje za instaliranje servisnih alata • Osposobljavanje za otklanjanje grešaka i prepoznavanje problema • Osposobljavanje za oporavak posle pada servera • Osposobljavanje za podešavanje i postavku lokalnog i mrežnog štampača • Osposobljavanje za upravljanje mrežnim štampačima • Osposobljavanje za dodeljivanje dozvola za štampanje | • opiše i nabroji funkcije servera; • opiše i nabroji tipove servera; • navede specifičnosti hardvera i softvera servera; • ažurira drajvere konkretnih proizvođača; • instalira dodatne hard diskove; • nadogradi razne adaptere, periferne uređaje i servisne alate za praćenje sistema; • interpretira pravilno log fajlove sa greškama i otkriva kritične događaje u njima; • sprovodi proceduru ispitivanja da odredi grešku, gde je i kada nastala; • identifikuje osobu odgovornu za greške; • upotrebljava alate i pomoćne programe za dijagnostiku greške i otklanja ih; • identifikuje uska grla u sistemu i otklanja ih; • upotrebljava dokumentaciju koju je sačinio prethodni administrator i dopunjuje je; • opiše i navede korake iz kojih se sastoji proces štampanja; • objasni ulogu štampača (programa za štampanje); • instalira drajver štampača; • podešava štampač za lokalni rad; • podešava štampač za mrežni rad; • upravlja karakteristikama štampača; • konfiguriše karakteristike porta; • konfiguriše napredne karakteristike; • opisuje Spooler i njegov rad; • podešava štampanje sa klijentskog računara; • upravlja bezbednosnim karakteristikama štampača; • upravlja dokumentima iz Print Spooler-a; • vrši preusmeravanje štampe na drugi štampač; • povezuje se na lokalne i mrežne uređaje za štampanje; • testira i vrši dijagnostiku grešaka pri štampi; • otklanja probleme u štampi; • podešava nove verzije sistemskog softvera Print Servera. | • Funkcije servera (upravljanje nalozima, provera autentičnosti, mrežne funkcije servera (firewall, proxy), servisi za daljinski pristup (dial-in server, vpn), tcp/ip servisi (dhcp server, dns server, wins server), korisnički servisi (file server, print server) • Tipovi servera (file server, server baze podataka, e-mail server, web server, proxy server) • Planiranje instalacije servera (hardverske i softverske specifičnosti) • Nadogradnja os (nove verzije os, novi drajveri, novi softveri) • Nadgledanje rada servera • Otklanjanje grešaka • Uloga i tipovi štampača • Uloge spulera kod štampanja • Uloga programa za štampanje • Upotreba add printer wizard-a • Poznavanje dijaloga za (general, sharing, ports, advances, security, device settings) • Podešavanje opcija za papir i kvapitet štampe • Štampanje test stranice • Dodeljivanje prioriteta štampačima • Separatorske stranice • Dodela dozvola za štampače, njihovo editovanje i praćenje • Preusmeravanje štampanja • Dijagnostika kvarova i njihovo otklanjanje | Modul se realizuje kroz: 7 časova teorijske nastave 21 čas laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe • teorijska nastava Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji *Specifičnosti u realizaciji modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove praktičnih veština • Testove znanja |
Naziv modula: | Mail server |
Trajanje modula: | 20 časova |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Osposobljavanje za instaliranje i podešavanje E-mail servera • Osposobljavanje za otvaranje i ažuriranje E-mail naloga • Osposobljavanje za nadgradnju hardvera i softvera potrebnih za rad sa E-mail serverom • Osposobljavanje za preventivno održavanje E-mail servera • Osposobljavanje za upotrebu alata i tehnika za otklanjanje grešaka u radu E-mail servera • Osposobljavanje za instaliranje i podešavanje E-mail servisa na klijentskim računarima | • opisuje i objašnjava namenu elektronske pošte; • instalira, podešava i upravlja radom E-mail servera; • dodaje i briše E-mail adrese i naloge; • vrši kontrolu rada poštanskih sandučića (E-mail box) i vrši preusmeravanje E-mail poruka; • objašnjava razlike između WEB i PP E-mail naloga; • postavlja i primenjuje jednostavne planove i postupke za implementaciju i upravljanje elektronskom poštom; • opisuje pojam sigurnosti E-mail servera: poverljivost, provera identiteta, provera integriteta poruka; • definiše i odredi vrstu problema u radu E-mail servera; • primenjuje osnovne zaštite E-mail servera od virusa; • otklanja osnovne probleme u radu E-mail servera; • koristi i podešava programe za organizaciju rada E-mail servisa na klijentskom računaru (MS outlook, Netscape messenger, Eudora...); • definiše i podešava različite načine i protokole za povezivanje sa E-mail serverom (SMTP, POP3); • otklanja probleme nastale u radu E-mail programa na klijentskom računaru. | • Namena elektronske pošte • Programi za izvršavanje e-mail servisa na serveru (exchange server, james...) • Osnovne funkcije i namena serverskih programa • Postavljanje parametara i ograničenja e-mail servera i korisničkih naloga • Vrste e-mail naloga • Adresna struktura e-mail-a • Pojam sigurnosti e-mail servera • Provera e-mail poruka, poverljive poruke, provera identiteta, kontrola integriteta primljenih poruka • Problemi u radu e-mail servera • Klijentski programi za rad (outlook, netscape, eudora...) • Načini povezivanja na e-mail servere • Smtp i pop3 protokoli • Problemi u radu klijentskih programa i njihovo otklanjanje | Modul se realizuje kroz: 5 časova teorijske nastave i 15 časova laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe • teorijska nastava Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u lab. rač. mreža *Specifičnosti u realizaciji modula: Preporučuje se da deo mreže u laboratoriji rač. mreža bude funkcionalno izdvojen iz računarske mreže škole. Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove znanja • Testove praktičnih veština |
Naziv modula: | Web server |
Trajanje modula: | 32 časa |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Osposobljavanje za instaliranje i podešavanje Web servera • Osposobljavanje za upravljanje Web servisima • Osposobljavanje za nadogradnju softvera i hardvera za Web server • Osposobljavanje za preventivno održavanje i praćenje rada Web servera • Osposobljavanje za upotrebu alata i tehnika za otklanjanje grešaka u radu Web servera | • objasni osnovnu ulogu web servisa u mrežnom okruženju; • razume osnovne pojmove vezane za programiranje na web-u; • razume razlike između klijentskih i serverskih programa (kada, kako i gde se izvršavaju); • instalira i podešava web server; • dizajnira osnovnu funkcionalnost web sajta; • ažurira klijentski softver na web-u; • identifikuje različite multimedijalne ekstenzije i plag-inove; • identifikuje različite formate slika i multimedijalne fajlove; • prepoznaje programe za povezivanje web servera sa bazom podataka; • primenjuje programske alate za testiranje funkcionalnosti rada web servera; • koristi osnovne dijagnostičke alate za rešavanje problema rada sa internetom; • opiše mogućnosti provajdera servera za aplikacije; • opiše razlike u postavci web servera u različitim mrežama; • objasni razliku između pouzdanih i nepouzdanih web sajtova. | • Pojam Web server i servisa na njemu • Klijentski softver (tekstualni WEB jezici (HTML...), pretraživači WEB-a, skript jezici) • Serverski softver (Apache, Microsoft Internet Informationserver (IIS), Netscape enterprise server) • Instaliranje WEB servera • Podešavanje WEB servera • Različiti formati koji se koriste na WEB-u (gif, jpeg, pdf, tiff, bmp, mpeg, avi...) • Multimedijalni sadržaji na WEB-u (flash, real player, windows media player) • Programi za povezivanje WEB servera sa bazom podataka (PHP, ASP, PERL...) • Identifikacija problema u funkcionisanju WEB sajta (propusni opseg, tipovi klijentskih i serverskih veza, stranice koje se dugo učitavaju, rezolucija i veličina grafičkih elemenata, provera identiteta...) • Pregled WEB sadržaja različitim pretraživačima • Test opterećenja WEB servera • Dijagnostički alati za rešavanje problema (ping, Ipconfig, ARP, TraceRT, Network analizer) • Realizacija WEB servera u različitim mrežama (privatna mreža, intranet, extranet, internet) • Identifikacija i autorizacija WEB sajta | Modul se realizuje kroz: 8 časova teorijske nastave i 24 časa laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe • teorijska nastava Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u lab. rač. mreža *Specifičnosti u realizaciji modula: Preporučuje se da deo mreže u laboratoriji rač. mreža bude funkcionalno izdvojen iz računarske mreže škole. Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove znanja • Testove praktičnih veština |
Naziv modula: | Server baze podataka |
Trajanje modula: | 32 časa |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Osposobljavanje za korišćenje postavljenih baza podataka • Osposobljavanje za upravljanje bazama podataka na računarskoj mreži • Osposobljavanje za izdavanje dozvola za korišćenje i administriranje SQL baze podataka • Osposobljavanje za pružanje analitičkih usluga baza podataka • Osposobljavanje za otkrivanje i rešavanje problema sa bazama podataka | • opiše i navede osnovne koncepte baza podataka; • objasni sisteme za upravljanje bazama podataka; • razume vezu baze podataka i informacionog sistema; • opiše modele baza podataka; • objasni relacione baze podataka; • razume pojam ključa i šemu relacione baze podataka; • koristi već kreirane baze podataka; • planira jednostavne baze podataka; • koristi šablone za kreiranje jednostavnih baza podataka; • kreira tabele sa i bez Wizarda; • navodi prednosti SQL jezika; • koristi osnovne naredbe SQL-jezika; • kreira SQL-upite sa i bez Wizarda; • pregleda rezultate upita; • kreira multitabelarne upite; • izrađuje rezervne kopije baze podataka; • vrši obnavljanje baze podataka iz rezervnih kopija; • kreira izveštaj sa i bez Wizarda; • pregleda izveštaje; • postavlja kontrole i izračunavanja u izveštajima. | • Baze podataka, tabele, pogledi, uskladištene procedure, vlasništvo i bezbednost, poslovi, alarmi i operatori, replikovanje, interfejs za programiranje aplikacija • Programi koji se instaliraju zajedno sa sql serverom • Struktura baze podataka i normalizacija, sql alatke za normalizaciju • Sintaksa i konvencije jezika sql, tipovi podataka, operatori, džokeri, promenljive, funkcije, upiti za učitavanje podataka • Alatka sql enterprise manager i mmc • Tabele, indeksi, pogledi, forme • Administriranje (rezervne kopije podataka, restauriranje baze podataka, održavanje indeksa...) • Provera identiteta korisnika, dozvole, nadgledanje prijavnih naloga • Otklanjanje grešaka, korišćenje logs fajlova, repair_fast, query analizer... | Modul se realizuje kroz: 8 časova teorijske nastave i 24 časa laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi • teorijska nastava Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u lab. rač. mreža *Specifičnosti u realizaciji modula: Preporučuje se da deo mreže u laboratoriji rač. mreža bude funkcionalno izdvojen iz računarske mreže škole. Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove znanja • Testove praktičnih veština |
Naziv modula: | Proxy server |
Trajanje modula: | 24 časa |
CILJEVI MODULA | ISHODI MODULA Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Osposobljavanje za instaliranje i podešavanje Proxy servera • Osposobljavanje za upravljanje Proxy serverom • Osposobljavanje za upotrebu alata i tehnika za otklanjanje grešaka u radu Proxy servera | • objasni osnovnu ulogu proxy servera u mrežnom okruženju; • instalira i konfiguriše proxy server • definiše ulogu proxy servera u maskiranju ip adresa; • objasni razloge uvođenja i korišćenja keš memorije kod proxy servera; • objašnjava načine realizacije filtriranja i zaštite; • objašnjava postavku zaštitne barijere (firewalla); • izvrši kontrolu saobraćaja koji prođe kroz proxy server; • otklanja greške i zastoje kod rada proxy servera. | • Osnovna namena korišćenja proxy servera • Instalacija proxy servera • Podešavanje proxy servera • Definisanje propusnog saobraćaja kroz proxy server (propusni opseg, tipove internet veza, proveru identiteta i dozvola) • Koncept kašnjenja i posledice (web keširanje, keširanje fajlova, klijentsko i serversko keširanje...) • Test opterećenja proxy servera • Test opterećenja saobraćaja prema internet-u | Modul se realizuje kroz: 6 časova teorijske nastave i 18 časova laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi • teorijska nastava Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u lab. rač. mreža *Specifičnosti u realizaciji modula: Preporučuje se da deo mreže u laboratoriji rač. mreža bude funkcionalno izdvojen iz računarske mreže škole. Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove znanja • Testove praktičnih veština |
5. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- Brad Hryhoruk i Diana Bartley i Que: Server+, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2001
- Mike Gunderloy, Joseph Jorden: SQL Server i baze podataka 2001 Mikro knjiga, Beograd, 2001
- Jeffrez Shapiro i grupa autora: Windows server 2003 Biblija, Mikro knjiga, Beograd, 2004
- David Groth i Dorothy McGree: I-NET+, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2003
6. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
- Računarske mreže
- Mrežni operativni sistemi
FIZIKA
1. CILJEVI PREDMETA:
- Produbljivanje razumevanja o osnovnim oblastima u klasičnoj i modernoj fizici;
- Produbljivanje razumevanja o fizici kao fundamentalnoj nauci, koja omogućava razumevanje sveta koji nas okružuje;
- Produbljivanje razumevanja o naučnom mišljenju i naučnim metodama;
- Shvatanje fizičke slike sveta;
- Shvatanje veze između fizike, tehnologije, kulture i društvenog razvoja.
2. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA:
- E. Danilović, M. Raspopović, S. Boćin, Fizika za prvi razred gimnazije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2000.
- J. Janjić, M. Pavlov, B. Radivojević: FIZIKA za prvi razred srednjeg obrazovanja i vaspitanja, Naučna knjiga Beograd 2000.
- M. Raspopović i dr., Fizika sa zbirkom zadataka i priručnikom za laboratorijske vežbe, za I razred četvorogodišnjih stručnih škola Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 1998.
- Grupa autora: FIZIKA za drugi razred srednjeg obrazovanja i vaspitanja, Naučna knjiga Beograd 2000.
- Grupa autora: FIZIKA za treći razred srednjeg obrazovanja i vaspitanja, Naučna knjiga Beograd 2000.
- Nataša Čaluković: Fizika II, Zbirka zadataka za drugi razred gimnazije, KRUG, Beograd, 2003.
- Nataša Čaluković: Fizika III, Zbirka zadataka za treći razred gimnazije, KRUG, Beograd, 2003.
- Grupa autora: FIZIKA za četvrti razred srednjeg obrazovanja i vaspitanja, Naučna knjiga Beograd 2000.
- Nataša Čaluković: Fizika, Zbirka zadataka za četvrti razred gimnazije, KRUG, Beograd, 2003.
- Kvark media, Multimedijalni edukativni programi Fizika 1 i 2 Multisoft+, Užice 1999.
3. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
- Matematika
- Osnove elektrotehnike
- Stručni predmeti
4. CILJEVI, ISHODI I PREPORUČENI SADRŽAJI PREDMETA PO RAZREDIMA
Razred: | drugi |
Godišnji fond časova: | 74 časa |
CILJEVI | ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI I TEME | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Osposobljavanje učenika za razumevanje pojava, promena, procesa i odnosa na osnovu znanja zakona, modela i teorija prirodnih nauka. • Osposobljavanje učenika za razvijanje logičkog razmišljanja i rasuđivanja, kao i shvatanja da fizički zakoni i principi nisu apstraktni pojmovi, već da je svaki od njih našao primenu u konkretnim mašinama i mehanizmima. | • uočava koja interakcija je uzrok konkretne promene ili pojave u prirodi; • definiše pojam oblika energije; • objasni pojam rada kao procesa transformisanja oblika energije; koristi zakon o održanju energije, impulsa, momenta impulsa na nivou primene; • koristi jedinice energije i snage u Sl; | Dinamika i statika • Masa, sila i impuls • Osnovni zakon klasične dinamike • Treći Njutnov zakon • Inercijalni i neinercijalni sistem referencije • Prvi Njutnov zakon • Inercijalne sile (centripet. i centrifugalna sila) • Moment sile kao vektorski proizvod dva vektora, moment inercije • Moment impulsa • Osnovna jednačina dinamike rotacionog kretanja • Mehanički rad i snaga • Mehanička energija (potencijalna i kinetička) • Opšti karakter zakona održanja • Zakon održanja impulsa • Zakon održanja momenta impulsa • Zakon održanja mehaničke energije | • Koristiti stručnu literaturu, šeme, folije za grafoskop, demonstraciona sredstava, rad u kabinetu za fiziku, koristiti edukativne programe na računaru • Jasno i konkretno izlagati gradivo sa osvrtom na konkretne primere iz svakodnevnog života i prakse • Razvijati i stvarati takmičarski duh kod učenika, kritički pristup u rešavanju problema, individualnost ali i smisao za saradnju i zajedničko nalaženje rešenja • Planirati interaktivne metode rada Oblici nastave Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava Preporučeni broj časova po temama: • Dinamika i statika 38 • Molekulske sile i agregatna stanja (fizika velikog broja molekula) 16 • Struktura atoma 20 |
• objasni pojam molekulske sile i uzajamno delovanje molekula; • uoči kada nastaje toplotno širenje; • navede razliku između kristala i amorfnih tela; • primeni Hukov zakon elastičnosti na čvrsta tela; • razlikuje agregatna stanja i objasni osobine tečnosti; • objasni pojave kao što su površinski napon i viskoznost; | Molekulske sile i agregatna stanja (fizika velikog broja molekula) • Uzajamno delovanje molekula, molekulske sile • Grafik potencijalne krive uzajamnog delovanja dva molekula • Struktura čvrstih tela. Kristali i amorfna tela • Elastičnost čvrstih tela, Hukov zakon elastičnosti • Toplotno širenje • Tečnosti, osobine tečnosti, viskoznost • Površinski napon i kapilarne pojave |
• objasni sastav i strukturu atomskog jezgra; • objasni nivoe energije elektrona u atomu; • obrazloži nastajanje kvantnih prelaza; • objasni kako i gde nastaje rendgensko zračenje; • razlikuje vrste rendgenskog zračenja; • razlikuje spontano od stimulisanog zračenja; • navede i objasni primere primene stimulisanog zračenja. | Struktura atoma • Raderfordov ogled, struktura atoma • Stacionarna stanja i nivoi energije atoma, Borovi postulati • Kvantni prelazi, pobuđivanje i zračenje atoma • Rendgensko zračenje • Spontana i stimulisana emisija zračenja • Primena spontane i stimulisane emisije, laseri • Podela lasera • Holografija • Elektronska teorija metala • Poluprovodnici |
TEHNIKE MULTIMEDIJA
1. CILJEVI PREDMETA:
- Upoznavanje sa osnovnim elementima multimedijalnih sistema
- Usvajanje osnovnih znanja o vrstama multimedijalnih sadržaja
- Usvajanje osnovnih znanja o softverskim alatima za kreiranje multimedijalnih sadržaja
- Usvajanje osnovnih znanja o multimedijalnim aplikacijama
2. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- Jeff Sengstack, Premiere Pro: Naučite za 24 časa, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2004
- Jeff Schell, Premiere Pro 2: Praktične vežbe, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2004
- Jeff Sengstack, Premiere 6.5: Naučite za 24 časa, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2003
3. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
- Računarstvo i informatika
4. CILJEVI, ISHODI I PREPORUČENI SADRŽAJI PREDMETA PO RAZREDIMA
Razred: | drugi |
Godišnji fond časova: | 74 časa (laboratorijske vežbe) |
TEMA | CILJ | ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA |
• Pojam i primena multimedija | • Sticanje znanja o multimediji i njenoj primeni | • objasni pojam multimedija; • navede osnovne vrste multimedijalnih sadržaja; • navede oblasti primene multimedija; | • Pojam multimedija • Vrste multimedijalnih sadržaja • Područja primene multimedija • Hipermedija | • Program realizovati kroz časove laboratorijskih vežbi u računarskoj učionici. Odeljenje podeliti u dve grupe (po 10 učenika). Vežbe realizovati u bloku od 2 časa nedeljno (po svakoj grupi). Na početku svake vežbe učenicima dati teorijske osnove neophodne za razumevanje i izvođenje vežbe, a zatim na konkretnim primerima vežbu izvesti na računaru. To isto treba da izvede svaki učenik samostalno (ili najviše dva učenika za jednim računarom). • Preporučeno trajanje 4 časa |
• Elementi multimedijalnih sistema | • Sticanje znanja o hardverskim i softverskim komponentama multimedijalnih sistema | • navede hardverske komponente neophodne za kreiranje određenih vrsta multimedijalnih sadržaja; • navede odgovarajuće softverske alate za kreiranje i prezentaciju određenih vrsta multimedijalnih sadržaja; | • Hardverske komponente za kreiranje multimedijalnih sadržaja • Platforme, periferije, interfejsi • Distribuirani multimedijalni sistemi • Ulazni uređaji • Izlazni uređaji • Softverski alati za kreiranje multimedijalnih sadržaja | • Hardverske komponente multimedijalnih sistema pomenuti informativno. Posebnu pažnju posvetiti upoznavanju sa softverskim alatima i učenike osposobiti da prate i primenjuju aktuelne novitete u razvoju softvera. • Preporučeno trajanje 4 časa |
• Obrada teksta | • Sticanje znanja o radu sa tekstom i alatima za obradu teksta | • koristi alate za obradu teksta; • koristi ocr softver; • kreira dokumente u pdf formatu; • vrši editovanje teksta; | • Tekst kao sastavni deo multimedijalnih sadržaja • Rad sa tekstom i alati za obradu teksta • OCR softver • PDF format • Fontovi • Editovanje teksta | • Obradu teksta, kao i ostalih vrsta multimedijalnih sadržaja, realizovati pomoću aktuelnih programskih paketa po izboru nastavnika. • Preporučeno trajanje 8 časova |
• Obrada zvuka | • Sticanje znanja o formatima, standardima i obradi zvuka | • razlikuje formate zvuka; • razlikuje standarde u kompresiji zvuka; • koristi softverske alate za obradu zvuka; | • Zvuk kao sastavni deo multimedijalnih sadržaja • Formati zvuka • Standardi u kompresiji zvuka • Sistem za prepoznavanje govora • Sinteza govora iz teksta • Alati za obradu zvuka | • Učenicima naglasiti razloge kompresije zvuka i pokazati načine konvertovanja zvučnog signala iz originalnog formata u neki drugi format. (na primer MP3 ili WAV) • Preporučeno trajanje 8 časova |
• Obrada slika | • Sticanje znanja o formatima, standardima i obradi slike | • razlikuje formate slika; • razlikuje standarde u kompresiji slika; • koristi softverske alate za obradu slika; | • Slika kao sastavni deo multimedijalnih sadržaja • Digitalno predstavljanje slika • Predstavljanje boja • Formati slika • Principi kompresije slika - tehnike i standardi • Alati za obradu slika | • Obraditi aktuelne formate slika (BMP, GIF, JPEG, TIF). Ukazati na razlike u formatima. • Preporučeno trajanje 8 časova |
• Animacije | • Sticanje znanja o kreiranju animacija | • navede vrste kompjuterskih animacija; • kreira jednostavne animacije; | • Vrste kompjuterskih animacija • Animacije na Web-u • Interaktivne animacije | • Kod obrade animacija poseban akcenat staviti na animacije na Web-u (Shockwave Flash, GIF), a sa kreiranjem interaktivnih animacija ih upoznati samo informativno • Preporučeno trajanje 10 časova |
• Video zapisi | • Sticanje znanja o formatima, standardima i obradi video zapisa | • razlikuje formate video zapisa; • razlikuje standarde u kompresiji video zapisa; • koristi softverske alate za obradu video zapisa; | • Formati video zapisa • Standardi u kompresiji video zapisa • Konvertovanje video formata različitih zapisa • Alati za obradu video zapisa | • Video formate (MPEG, MJPEG, AVI, DV, RM, DivX) i standarde u kompresiji obraditi informativno. Pažnju posvetiti alatima za obradu video zapisa. • Preporučeno trajanje 10 časova |
• Prezentacija multimedijalnih sadržaja | • Sticanje znanja o prikazivanju multimedijalnih sadržaja | • navede načine prikazivanja multimedijalnih sadržaja; • navede uređaje za prikazivanje multimedijalnih sadržaja; • objasni način snimanja multimedijalnih sadržaja; | • Načini prikazivanja multimedijalnih sadržaja • Uređaji za prikazivanje (TV, radio, video projektori i drugi) • Snimanje multimedijalnih sadržaja (CD, DVD, hard disk) | • Pri realizaciji ishoda vezanih za primenu multimedije posebnu pažnju posvetiti primeni multimedije na Web-u. • Preporučeno trajanje 6 časova |
• Multimedijalne aplikacije | • Sticanje znanja o kreiranju multimedijalnih aplikacija | • kombinuje različite multimedijalne sadržaje; • koristi alate za world wide web; • kreira jednostavne web stranice. | • Kombinacija više različitih multimedijalnih sadržaja • Izrada multimedijalnih projekata • Multimedija i Internet • Alati za World Wide Web • Dizajniranje za World Wide Web | • U okviru ovih ishoda učenicima postaviti zadatak da kreiraju jednu Web stranicu na osnovu svih prethodno stečenih znanja • Preporučeno trajanje 16 časova |
RAČUNARSKI INTERFEJSI
1. OSTVARIVANJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE
RAZRED | NASTAVA | PRAKSA | UKUPNO |
Teorijska nastava | Vežbe | Praktična nastava | Nastava u bloku |
II | 16 | 58 | | | | 74 |
Napomena: u tabeli je prikazan godišnji fond časova za svaki oblik rada
2. CILJEVI PREDMETA:
- Sticanje osnovnih znanja o računarskim interfejsima, potrebnih za usvajanje znanja iz drugih stručnih predmeta
3. NAZIV I TRAJANJE MODULA PREDMETA
NAZIV MODULA | Trajanje modula (časovi) |
Mikroračunari i mikroprocesori | 16 |
U/I interfejsi | 58 |
4. CILJEVI, ISHODI, PREPORUČENI SADRŽAJI I NAČINI OCENJIVANJA MODULA
Naziv modula: | Mikroračunari i mikroprocesori |
Trajanje modula: | 16 časova |
CILJEVI MODULA | ISHODI Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Usvajanje osnovnih znanja o mikroračunarima i njihovom upravljanju | • definiše osnovne pojmove mikro računara; • razlikuje osnovne elemente mikroračunara; • objasni način rada mikroračunara; • ovlada osnovnim pojmovima o programiranju mikrokontrolora. | • MPU • Upravljačko vremenska logika • Registri • ALU • struktura mikroračunara i način rada • elementi • primena • vremenski dijagrami pri upisu i čitanju • MPU adresni prostor • Memorijski moduli • Dekodovanje adrese • Povezivanje MPU magistrala | Modul se realizuje kroz: 16 časova teorijske nastave Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u laboratoriji *Specifičnosti u realizaciji modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove znanja • Praćenje praktičnog rada • Usmeno izlaganje |
Naziv modula: | U/I interfejsi |
Trajanje modula: | 58 časova |
CILJEVI MODULA | ISHODI Po završetku modula učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA |
• Usvajanje osnovnih znanja o računarskim interfejsima • Usvajanje osnovnih znanja o načinima prenosa signala računarskim interfejsima • Upravljanje i osnovno programiranje računarskih interfejsa | • definiše osnovne pojmove o računarskim interfejsima; • razlikuje puteve i načine slanja podataka putem računarskih interfejsa; • objasni osnovne komunikacione tehnike putem rač. interfejsa; • navede vrste u/i interfejsa; • objasni razliku asinhronog i sinhronog serijskog prenosa; • ovlada osnovnim pojmovima paralelnog interfejsa; • ovlada osnovnim pojmovima interfejsa na pc magistrali; • ovlada osnovnim pojmovima o programiranju mikrokontrolera i u/i uređaja. | • Osnovni pojmovi u/i načina rada • U/i varijante • Mpu inicira bezuslovni u/i prenos • Prekid koji inicira u/i jedinica • Onemogućavanje prekida • Tipovi ulaza za prekid • Pojava prekida pri izvršavanju • Rad sa više u/i • Obrada prekida • Tastatura i digitalni ulazi • Multipleksiranje tastature • Debaunsiranje tastature hardversko i softversko • Skeniranje tastature • Led displej • Kontrola led dioda • Nemultipleksirani i multipleksirani displeji • Skeniranje led displeja • LCD displeji • Upravljanje LCD displejima • Alfanumerički lcd displeji • Specijalizovane memorije • Dvopristupna memorija • Fifo memorija • Eeprom memorija • SRAM memorija sa pomoćnom baterijom • NVSRAM memorija • Asinhroni serijski prenos podataka • Paralelno/serijski interfejs UART • UART motorola 6850 i priključivanje na 6800 • Sinhrona serijska komunikacija podataka (PC 232C, modem) • Osnovno programiranje serijskog porta • Interfejsi na serijskom portu • Interfejsi na paralelnom portu • Osnovno programiranje paralelnog porta • Interfejsi na paralelnom portu • SPP, ECP, EPP način rada • PC magistrala • Interfejsi na PC magistrali • Programator serijskog eeproma • USB port • Interfejsi na USB portu • Zaštita spoljašnjih priključaka • Zaštitni elementi (varistori, višeslojni varistori, tvs tiristori, tvs diode, zener diode) • Zaštita ulaznih linija • Zaštita izlaznih linija • Zaštita linija za napajanje • Priključivanje kartica u sistem pod naponom | Modul se realizuje kroz: 58 časova laboratorijskih vežbi Na početku modula učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave. Oblici nastave Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • laboratorijske vežbe Podela odeljenja pa grupe Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije: • laboratorijskih vežbi Mesto realizacije nastave • laboratorijske vežbe se realizuju u kabinetu za hardver *Specifičnosti u realizaciji modula: Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • Praćenje ostvarenosti ishoda • Testove znanja • Praćenje praktičnog rada • Usmeno izlaganje |
5. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- Milan Prokin: Računarska elektronika, Akademska misao, Beograd, 2005.
- Vojo Milanović: PC interfejsi, Elvod Print, Lazarevac, 2004.
- Topalović: Digitalna elektronika za 3. razred elektrotehničke škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2000.
- J. Đorđević: Arhitektura mikroračunara, Akademska misao, Beograd, 2003.
6. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
- Elektronika
- Računarski hardver
- Stručni predmeti
GEOMETRIJA
1. CILJEVI:
- Razvijanje logičkog i apstraktnog mišljenja
- Razvijanje sposobnosti jasnog i preciznog izražavanja i korišćenja osnovnog matematičko-logičkog jezika
- Razvijanje sposobnosti određivanja i procene kvantitatavnih veličina i njihovog odnosa
- Razvijanje osećaja za prostor, razlikovanje geometrijskih figura i njihovi uzajamni odnosi i transformacije
- Razumevanje funkcionalnih zavisnosti, njihovo predstavljanje i primena
- Razvijanje sistematičnosti, urednosti, preciznosti, temeljnosti, istrajnosti, kritičnosti u radu; razvijanje radnih navika i sposobnosti za samostalni i grupni rad
- Sticanje znanja i veština korisnih za transfer u stručno - teorijskim predmetima i razvijanje sposobnosti za pravilno korišćenje stručne literature
- Formiranje svesti o univerzalnosti i primeni matematičkog načina mišljenja
- Podsticanje stručnog razvoja i usavršavanje u skladu sa individualnim sposobnostima i potrebama društva
2. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- Despotović Radivoje, Tošić Ratko, Šešelja Branimir, Matematika za prvi razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997.
- Ivanović Živorad, Ognjanović Srđan, Matematika 1, zbirka zadataka i testova za prvi razred gimnazija i tehničkih škola, Krug, Beograd, 2000.
- Bogoslavov Vene, Zbirka rešenih zadataka iz matematike 1, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.
- Kečkić Jovan, Matematika sa zbirkom zadataka za prvi razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.
- Vojvodić Gradimir, Despotović Radivoje, Petrović Vojislav, Tošić Ratko, Šešelja Branimir, Matematika za drugi razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.
- Ivanović Živorad, Ognjanović Srđan, Matematika 2, zbirka zadataka i testova za drugi razred gimnazija i tehničkih škola, Krug, Beograd, 2000.
- Bogoslavov Vene, Zbirka rešenih zadataka iz matematike 2, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997.
- Kečkić Jovan, Matematika sa zbirkom zadataka za drugi razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2000.
- Zbirke zadataka za prijemne ispite tehničkih fakulteta
3. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
- Matematika
4. CILJEVI, ISHODI I PREPORUČENI SADRŽAJI PREDMETA PO RAZREDIMA
Razred: | drugi |
Godišnji fond časova: | 74 časa |
CILJEVI | ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI I TEME | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA |
• Sistematizacija i upotpunjavanje znanja o osnovnim i izvedenim geometrijskim pojmovima i njihovim uzajamnim odnosima | • razlikuje međusobne položaje tačaka, pravih i ravni: kolinearnost, komplanarnost tačaka; paralelnost (pravih, ravni, prave i ravni), mimoilaznost pravih...; • definiše duž, polupravu, ugao, trougao, poluravan, diedar, rogalj; • razlikuje uglove sa paralelnim i normalnim kracima; • primenjuje teoreme o unutrašnjim i spoljašnjim uglovima trougla za rešavanje jednostavnih problema; • navede i primeni osnovne stavove o podudarnosti trouglova; • definiše krug, kružnu liniju i elemente kruga (centar, poluprečnik, tetiva, luk); • konstruiše tangentu i sečicu kruga; • konstruiše simetralu duži (ugla); • konstruiše opisani (upisani) krug datog trougla; • konstruiše visine trougla i ortocentar; • definiše srednju liniju; • definiše težišnu duž trougla i težište; • primeni osnovne relacije u jednakokrakom i jednakostraničnom trouglu; • razlikuje vrste četvorouglova; • dokaže i primeni osnovne stavove o trapezu i paralelogramu; • konstruiše trougao i četvorougao; • razlikuje konveksne i nekonveksne figure; • primeni formule za izračunavanje broja dijagonala, zbir unutrašnjih uglova, zbir spoljašnjih uglova konveksnog mnogougla; • primeni vezu između periferijskog i centralnog ugla kruga nad istim lukom; • definiše osobine pravilnih mnogouglova • primeni translaciju, rotaciju, osnu i centralnu simetriju; | Osnovni geometrijski pojmovi • Osnovni i izvedeni pojmovi: aksioma, teorema, dokaz • Tačka, prava, ravan; međusobni položaj, odnosi pripadanja • Duž, ugao, diedar, rogalj • Normalnost pravih i ravni • Ugao između prave i ravni, ugao između dve ravni • Podudarnost figura, podudarnost trouglova, primena • Četvorougao, mnogougao, krug • Translacija, rotacija, simetrija (osna, centralna, ravanska) | • Insistirati na izvođenju precizne i uredne konstrukcije jednostavnih figura • Insistirati na znanju i razumevanju dokaza najjednostavnijih tvrđenja (npr. o simetrali duži) • Kod definisanja i obrade transformacija koristiti pogodne modele ili simulacije na računaru • Preporučeno trajanje: 30 časova |
• Sistematizacija i upotpunjavanje znanja o sličnosti mnogouglova i primena | • primeni Talesovu teoremu; • definiše slične figure, koeficijent sličnosti i stavove o sličnosti trouglova; • primeni stavove o sličnosti trouglova u dokazima sličnosti figura; • definiše i primeni Pitagorinu teoremu; | Sličnost • Razmera i proporcionalnost duži • Talesova teorema • Sličnost figura • Sličnost trouglova • Primena sličnosti na pravougli trougao (Euklidovi stavovi, Pitagorina teorema) i primena | • Naglasiti analogiju između stavova podudarnosti i odgovarajućih stavova sličnosti trouglova • Navesti kao primer merenje visine Keopsove piramide, koje se pripisuje Talesu; osvrnuti se na istorijski značajno Eratostenovo merenje Zemljinog meridijana • U zavisnosti od raspoloživog vremena može se, ali nije neophodno, eksplicitno obraditi transformacija homotetije • Preporučeno trajanje: 10 časova |
• Sistematizacija i upotpunjavanje znanja o obimu i površini kruga i njegovih delova | • definiše delove kruga i kružne linije; • navede i primeni obrasce za obim i površinu kruga i njegovih delova; | Obim i površina kruga • Kružni luk, isečak, odsečak, prsten • Obim i površina kruga • Dužina kružnog luka • Površina kružnog isečka • Površina kružnog odsečka • Površina kružnog prstena | • Pri realizaciji najpre rešavati jednostavnije zadatke, a zatim preći na složenije kako bi se učenici adekvatno pripremili za polaganje prijemnih ispita na fakultetima • Preporučeno trajanje: 10 časova |
• Sistematizacija i upotpunjavanje znanja o obimu i površini mnogouglova | • navede i primeni obrasce za obim i površinu trougla i četvorougla; • izvede obrasce za površinu pravilnih mnogouglova; • izvede obrasce za poluprečnike opisanih i upisanih kružnica; | Obim i površina mnogouglova • Obim i površina trougla (jednakokrakog, jednakostraničnog, pravouglog) • Heronov obrazac • Obim i površina paralelograma • Obim i površina trapeza • Obim i površina pravilnih mnogouglova | • Insistirati na primeni trigonometrije • Pri realizaciji najpre rešavati jednostavnije zadatke, a zatim preći na složenije kako bi se učenici adekvatno pripremili za polaganje prijemnih ispita na fakultetima • Preporučeno trajanje: 10 časova |
• Proširivanje znanja iz trigonometrije | • skicira grafike inverznih trigonometrijskih funkcija i sa grafika "čita" osnovne osobine; • određuje skup rešenja trigonometrijskih jednačina i nejednačina; | Trigonometrija • Arkus funkcije, grafici, osobine • Trigonometrijske jednačine i nejednačine | • Preporučeno trajanje: 14 časova |
PROGRAMIRANJE
1. CILJEVI PREDMETA:
- Usvajanje osnovnih tehnika programiranja.
- Pisanje programa različitih tipova složenosti.
- Usvajanje osnova za dalje, samostalno sticanje znanja i usavršavanje.
2. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- Kernighan, Ritchie: Programski jezik C, CET, Beograd, 2003.
- Živko Tošić, Momčilo Ranđelović: Programiranje, Zavod za izdavanje udžbenika i nastavna sredstva, Beograd, 2004.
- Laslo Kraus: Programski jezici i metode programiranja, Akademska misao, Beograd, 2001-2003.
- Laslo Kraus: Programski jezik C+ +, Akademska misao, Beograd, 2003.
- Aleksandar Kocić: Programiranje za treći razred elektrotehničke škole, Zavod za izdavanje udžbenika i nastavna sredstva, Beograd, 2003.
3. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
- Za sticanje znanja iz ovog predmeta neophodno je poznavanje i sposobnost korišćenja računara (predmet Informatika i računarstvo na prvoj godini).
- Znanja iz ovog predmeta su osnova za predmet C+ + (izborni na četvrtoj godini).
4. CILJEVI, ISHODI I PREPORUČENI SADRŽAJI PREDMETA PO RAZREDIMA
Razred: | treći |
Godišnji fond časova: | 74 |
TEMA | CILJ | ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA |
• Programiranje računara | • Usvajanje osnovnih znanja o programiranju i programskim jezicima | • objasni ulogu i značaj programskih jezika; • navede osnovne tipove programskih jezika, objasni razlike među njima; • koristi osnovne operacije razvojnog okruženja za pisanje programa (komande editora, uređivanje, prevođenje i izvršavanje programa); | • Pojam softvera. Uloga softvera u računaru • Programski jezici, istorijski razvoj, podela i osobine • Razvojno okruženje. Kompajler i linker • Pojam sintakse i semantike programskih jezika • Sintaksni dijagrami • Bekusova notacija | • Nastava se izvodi u računarskom kabinetu. Odeljenje podeliti u dve grupe (po 10 učenika). Vežbe realizovati u bloku od 2 časa nedeljno (po svakoj grupi). U uvodnom delu dvočasa dati učenicima teorijsku osnovu neophodnu za razumevanje i izvođenje vežbe, a zatim na konkretnim primerima vežbu izvesti na računaru. Potom učenik samostalno piše i testira programe na računaru (ili najviše dva učenika za jednim računarom). • Preporučeno trajanje: 4 časa |
• Algoritmi | • Usvajanje novog načina razmišljanja, precizno formulisanje problema, pravilna analiza algoritma radi otklanjanja formalnih i logičkih grešaka | • objasni pojam algoritma, navede svojstva algoritma; • napiše i testira algoritam sa prostom linijskom strukturom; • napiše i testira algoritam sa razgranatom strukturom; • napiše i testira algoritam sa cikličnom strukturom; | • Definicija i svojstva algoritma • Zadatak i algoritam. Grafički zapis algoritma • Analiza problema. Etape rešavanja zadatka. Provera ispravnosti algoritma • Struktura algoritma • Primeri složenih algoritama | • Prilikom realizacije ovih ishoda vrlo je bitno da učenici ovladaju postupkom rešavanja problema pomoću algoritma. Usvaja se pravilo - pisanja algoritma za svaki problem koji će se rešavati u daljem radu. • Preporučeno trajanje: 8 časova. |
• Struktura jezika i tipovi podataka | • Usvajanje znanja o osnovnim elementima programskog jezika i strukturi programa | • navede strukturne delove programa; • nabroji osnovne tipove podataka; • napiše i testira program sa prostom linijskom strukturom u kojima se koriste naredbe za ulaz i prikaz podataka; | • Struktura programskog jezika • Struktura programa • Ključne reči, identifikatori, definicija konstanti i promenljivih • Osnovni tipovi podataka • Naredbe i funkcije za unos i prikaz podataka | • Akcenat je prvenstveno na praktičnoj primeni (pisanje programa), a ne na teoriji i sintaksi programskog jezika. • Preporučeno trajanje: 4 časa. |
• Izrazi i naredbe | • Osposobljavanje za pisanje programa sa prostom linijskom strukturom | • napiše i testira programe sa prostom linijskom strukturom u kojima se koriste aritmetički i logički izrazi; • napiše i testira programe sa standardnim funkcijama; | • Operatori jezika. Aritmetički operatori. Operator dodele vrednosti. Relacijski operatori. Logički operatori. Prvenstvo operatora. Izrazi • Dodatni operatori dodele vrednosti. Operatori inkrementiranja i dekrementiranja • Standardne funkcije | • Potrebno je pisati programe koji će realizovati probleme iz grupe predmeta prirodnih nauka i elektrotehnike. • Preporučeno trajanje: 6 časova. |
• Tok programa i upravljanje izvršavanjem | • Osposobljavanje za pisanje programa sa razgranatom strukturom | • napiše i testira programe u kojima se koristi naredba grananja (if, if - else); • napiše i testira programe sa višestrukim grananjem (switch / case); | • Tok izvršavanja. Donošenje odluke naredbom if i if - else • Naredba višestrukog grananja • Bezuslovno grananje | • Potrebno je pisati programe koji će realizovati probleme iz grupe predmeta prirodnih nauka i elektrotehnike • Preporučeno trajanje: 6 časova. |
• Naredbe ciklusa | • Osposobljavanje za pisanje programa sa cikličnom strukturom | • napiše i testira programe u kojima se koristi naredba ciklusa for; • napiše i testira programe u kojima se koristi naredba ciklusa while i do - while/repeat; • napiše i testira programe u kojima se koriste naredbe ciklusa i grananja; | • Savlađivanje osnovnih ciklusa. Naredbe za organizaciju ciklusa sa konačnim brojem ponavljanja (for) • Organizacija ciklusa sa neodređenim brojem ponavljanja (while i do while/repeat). • Naredbe za iskakanje iz ciklusa. Naredbe za preskakanje preostalih naredbi do kraja ciklusa | • Naredbe ciklusa realizovati kroz primere koji rešavaju neke konkretne probleme iz elektrotehnike ili neko crtanje (zvezdica, brojeva po ekranu). • Preporučeno trajanje: 10 časova. |
• Jednodimenzionalni niz | • Savladavanje osnovnih tehnika u radu sa nizovima | • napiše i testira programe u kojima se formira i ispisuje niz; • napiše i testira programe u kojima se određuje maksimalni i minimalni element niza; • napiše i testira programe u kojima se sortira i pretražuje niz; | • Niz kao struktuiran tip podatka • Definisanje niza • Inicijalizacija niza • Pristupanje elementima niza. Pretraživanje niza • Sortiranje niza • Traženje minimalnog i maksimalnog elementa niza | • Kroz zadatke sa nizovima uvežbavati i naredbe grananja i naredbe ciklusa. • Preporučeno trajanje: 10 časova. |
• Funkcije i strukture programa | • Usvajanje osnovnih znanja o potprogramima | • napiše i testira programe u kojima se koriste funkcije: pozivanje funkcije i prenos parametara po vrednosti; • napiše i testira programe u kojima se koriste funkcije: bočni efekti i globalni identifikatori; • napiše i testira programe u kojima se koriste rekurzivne funkcije; | • Definisanje funkcija. Parametri i argumenti funkcija • Formalni parametri. Stvarni parametri • Predaja parametara po vrednosti. Bočni efekti funkcija • Nepromenljivi i nepostojani formalni argumenti • Globalni indentifikatori • Rekurzivne funkcije | • Ovu temu obraditi u vidu mehanizama za razbijanje složenih problema na jednostavnije potprobleme. • Posebnu pažnju posvetiti prenosu parametara. • Insistirati na korišćenju biblioteka funkcija. • Preporučeno trajanje: 10 časova. |
• Višedimenzionalni nizovi (matrice) | • Savladavanje osnovnih tehnika u radu sa višedimenzionalnim nizovima | • napiše i testira programe u kojima se koriste višedimenzionalni nizovi: pristup elementu niza i prolasci kroz matricu; | • Definicija višedimenzionalnog niza • Inicijalizacija višedimenzionalnog niza • Pristupanje elementima višedimenzionalnog niza • Prolasci kroz matricu | • Višedimenzionalne nizove obraditi na primerima iz života. • Preporučeno trajanje: 8 časova |
• Stringovi | • Usvajanje osnovnih znanja o stringovima | • napiše i testira programe u kojima se koriste stringovi: pristup elementima stringa; • napiše i testira programe u kojima se koriste stringovi: osnovne funkcije za rad sa stringovima. | • Definicija stringa • Inicijalizacija stringa • Pristup elementima stringa pomoću indeksa • Osnovne funkcije za rad sa stringovima | • Prilikom obrade stringova formirati funkcije za rad sa stringovima, koje se često koriste, kao i funkcije za odgovarajuće ispisivanje stringa na ekranu. • Preporučeno trajanje: 8 časova. |
ALGEBRA SA ANALITIČKOM GEOMETRIJOM
1. CILJEVI PREDMETA:
- Dobijanje temeljnih teorijskih znanja
- Razvijanje logičkog i apstraktnog mišljenja
- Razvijanje sistematičnosti i urednosti u radu
- Sticanje znanja potrebnih za rešavanje problema i simulaciju procesa rada
- Osposobljavanje za planiranje rada i preuzimanje odgovornosti za sopstveno učenje
- Formiranje osnova za nastavak obrazovanja
- Formiranje matematičke kulture koja podrazumeva svest o univerzalnosti i primeni matematike i matematičkog načina mišljenja
2. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- Despotović Radivoje, Tošić Ratko, Šešelja Branimir, Matematika za prvi razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
- Kečkić Jovan, Matematika sa zbirkom zadataka za prvi razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
- Bogoslavov Vene, Zbirka rešenih zadataka iz matematike 1, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
- Ivanović Živorad, Ognjanović Srđan, Matematika 1, zbirka zadataka i testova za prvi razred gimnazija i tehničkih škola, Krug, Beograd
- Kečkić Jovan, Matematika sa zbirkom zadataka za treći razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
- Ognjanović Srđan, Ivanović Živorad, Matematika 3, zbirka zadataka i testova za treći razred gimnazija i tehničkih škola, Krug, Beograd
- Bogoslavov Vene, Zbirka rešenih zadataka iz matematike 3, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
- Milošević Vladislav, Ivović Miodrag, Nenadović Ratko, Simić Krstomir, Matematika sa zbirkom zadataka za treći razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
- Zbirke zadataka za pripremu prijemnih ispita.
3. CILJEVI, ISHODI I PREPORUČENI SADRŽAJI PREDMETA PO RAZREDIMA
Razred: | treći |
Godišnji fond časova: | 74 časa |
CILJEVI | ISHODI Po završetku trećeg razreda učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI I TEME | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA |
• sticanje znanja o osnovnim elementima kombinatorike | • razlikuje i prepoznaje varijacije, permutacije i kombinacije • rešava jednostavne probleme iz kombinatorike | • osnovni elementi kombinatorike • varijacije bez ponavljanja • varijacije sa ponavljanjem • permutacije bez ponavljanja • kombinacije bez ponavljanja | • posebno se osvrnuti na rešavanju kombinatornih problema u geometriji • za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 10 časova |
• sticanje osnovnih znanja o binomnom obrascu | • navede osobine binomnih koeficijenata; • primeni osobine binomnih koeficijenata u rešavanju zadataka • primeni binomni obrazac | • binomni koeficijenti • binomni obrazac | • ponoviti kombinacije • za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 10 časova |
• sticanje osnovnih znanja iz verovatnoće | • definiše pojam slučajnog događaja i algebru događaja • definiše pojam verovatnoće • navede osnovna svojstva verovatnoće • razlikuje zavisne i nezavisne događaje • primeni Bajesovu formulu | • pojam slučajnog događaja. algebra događaja • statistička definicija verovatnoće • osnovna svojstva verovatnoće • klasična definicija verovatnoće • uslovna verovatnoća, zavisni i nezavisni događaji • Bajesova formula, totalna verovatnoća | • pri realizaciji koristiti primere iz svakodnevnog života i osposobiti učenike za rešavanje jednostavnijih problema • za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 14 časova |
• sticanje osnovnih znanja o matricama i determinantama i osposobljavanje za primenu kod sistema jednačina | • definiše matricu, kvadratnu, dijagonalnu, trougaonu, nula matricu • sabira matrice, množi matricu skalarom i množi dve matrice • definiše determinante i izračunava vrednost determinanata • primenjuje matrice i determinante u rešavanju sistema linearnih jednačina | • pojam matrice • operacije sa matricama i osobine • determinante • rešavanje sistema linearnih jednačina | • za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 16 časova |
• upotpunjavanje znanja iz analitičke geometrije | • definiše elipsu i odredi njenu jednačinu na osnovu datih podataka • navede uslov dodira prave i elipse i primeni ga • odredi tangentu elipse • definiše parabolu i odredi njenu jednačinu • navede i primeni uslov dodira prave i hiperbole • odredi tangentu hiperbole • definiše parabolu i odredi njenu jednačinu • navede i primeni uslov dodira prave i parabole • odredi presek dve krive II reda | • jednačina i osobine kružnice • prava i kružnica. uslov dodira • jednačina i osobine elipse • prava i elipsa. uslov dodira • jednačina i osobine hiperbole • prava i hiperbola. uslov dodira • jednačina i osobine parabole • prava i parabola. tangenta parabole • krive II reda | • ponoviti pravu • insistirati na potpunom razumevanju i efikasnoj primeni znanja • za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 24 časa |
JEDNAČINE, DIFERENCIJALNI I INTEGRALNI RAČUN
1. CILJEVI:
- Razvijanje logičkog i apstraktnog mišljenja
- Razvijanje sposobnosti jasnog i preciznog izražavanja i korišćenja osnovnog matematičko-logičkog jezika
- Razvijanje sposobnosti određivanja i procene kvantitatavnih veličina i njihovog odnosa
- Razvijanje osećaja za prostor, razlikovanje geometrijskih figura i njihovi uzajamni odnosi i transformacije
- Razumevanje funkcionalnih zavisnosti, njihovo predstavljanje i primena
- Razvijanje sistematičnosti, urednosti, preciznosti, temeljnosti, istrajnosti, kritičnosti u radu; razvijanje radnih navika i sposobnosti za samostalni i grupni rad
- Sticanje znanja i veština korisnih za transfer u stručno-teoretskim predmetima i razvijanje sposobnosti za pravilno korišćenje stručne literature
- Formiranje svesti o univerzalnosti i primeni matematičkog načina mišljenja
- Podsticanje stručnog razvoja i usavršavanje u skladu sa individualnim sposobnostima i potrebama društva
- Razvoj sposobnosti potrebnih za rešavanje problema i novih situacija u procesu rada i svakodnevnom životu
2. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- Kečkić Jovan: Matematika sa zbirkom zadataka za drugi razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997.
- Ivanović Živorad, Ognjanović Srđan: Matematika 2, zbirka zadataka i testova za drugi razred gimnazija i tehničkih škola, Krug, Beograd, 2000.
- Bogoslavov Vene: Zbirka rešenih zadataka iz matematike 2, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.
- Vojvodić Gradimir, Despotović Radivoje, Petrović Vojislav, Tošić Ratko, Šešelja Branimir: Matematika za drugi razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997.
- Pap Endre, Tošić Ratko, Lozanov-Crvenković Zagorka: Matematika sa zbirkom zadataka za četvrti razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2000.
- Ognjanović Srđan, Ivanović Živorad: Matematika 4, zbirka zadataka i testova za četvrti razred gimnazija i tehničkih škola, Krug, Beograd, 2000.
- Bogoslavov Vene: Zbirka rešenih zadataka iz matematike 4, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.
- Kečkić Jovan: Matematika sa zbirkom zadataka za četvrti razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997.
- Zbirke zadataka za prijemne ispite za tehničke fakultete
3. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
- Matematika
4. CILJEVI, ISHODI I PREPORUČENI SADRŽAJI PREDMETA PO RAZREDIMA
Razred: | četvrti |
Godišnji fond časova: | 68 časova |
CILJEVI | ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI I TEME | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA |
• Upotpunjavanje znanja o eksponencijalnim i logaritamskim jednačinama | • rešava složene i kombinovane eksponencijalne i logaritamske jednačine i nejednačine; | Eksponencijalne i logaritamske jednačine • Eksponencijalne jednačine i nejednačine • Logaritamske jednačine i nejednačine | • Preporučeno trajanje: 16 časova |
• Upotpunjavanje znanja o izvodu funkcije i primena | • navede tablicu izvoda elementarnih funkcija; • izračuna izvod zbira, razlike, proizvoda i količnika funkcija; • određuje izvod složene funkcije; • određuje izvod višeg reda; • određuje granične vrednosti primenom Lopitalovog pravila; • primenjuje izvode u ispitivanju; monotonosti i konveksnosti funkcija, određivanju ekstremnih vrednosti i prevojnih tačaka; | Funkcije • Priraštaj funkcije • Problem tangente i normale • Pojam i definicija izvoda funkcije • Teoreme o izvodu funkcije i primena • Izvodi elementarnih funkcija • Izvodi složenih funkcija • Lopitalovo pravilo • Ispitivanje i skiciranje grafika funkcija | • Povezati dosadašnja znanja o jednačini prave sa znanjem o izvodima • Staviti naglasak na geometrijsku i mehaničku interpretaciju izvoda • Insistirati na što većem samostalnom radu učenika • Preporučeno trajanje: 16 časova |
• Sticanje osnovnih znanja o integralima | • objasni pojam i primenu integrala; • napiše formule za tablične integrale; • primeni metode zamene i parcijalne; integracije pri izračunavanju integrala; • reši integral racionalne funkcije; | Integrali • Pojam primitivne funkcije i neodređenog integrala • Osobine neodređenog integrala • Tablica osnovnih integrala • Metoda zamene • Metoda parcijalne integracije • Integral racionalne funkcije | • Predlaže se rešavanje zadataka u kojima su potrebne složenije smene • Preporučeno trajanje: 14 časova |
• Sticanje osnovnih znanja o određenom integralu i primena | • navede osobine određenog integrala; • primeni određeni integral za izračunavanje površine ravnih figura, površine i zapremine obrtnih tela i dužinu luka; | Određeni integrali • Definicija i egzistencija određenog integrala • Osobine određenog integrala • Njutn-Lajbnicova formula • Neke primene određenog integrala-kvadratura, kubatura, rektifikacija | • Insistirati na grafičkom predstavljanju problema • Preporučeno trajanje: 16 časova |
• Sticanje osnovnih znanja o diferencijalnim jednačinama | • prepozna tip diferencijalne jednačine; • reši diferencijalnu jednačinu: | Diferencijalne jednačine • Pojam diferencijalne jednačine • Diferencijalna jednačina koja razdvaja promenljive | • Preporučeno trajanje: 6 časova |
OBJEKTNO ORIJENTISANO PROGRAMIRANJE
1. CILJEVI PREDMETA:
- Usvajanje naprednijih tehnika programiranja.
- Pisanje složenijih programa.
- Usvajanje osnova za dalje, samostalno sticanje znanja i usavršavanje.
2. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- Karli Watson: C# od početka, CET Biblioteka, Beograd, 2002.
- Aleksandar Kocić: Programiranje za treći razred elektrotehničke škole, Zavod za udžbenike, Beograd, 2002.
- Laslo Kraus: Programiranje, Zavod za udžbenike, Beograd, 2004.
- Laslo Kraus: Programski jezik C+ + sa rešenim zadacima, Akademska misao, Beograd, 2007.
3. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
- Ovaj predmet je logički nastavak predmeta Programiranje u C-u (izborni predmet na trećoj godini), tako da je neophodni uslov: da je učenik na prethodnoj godini imao za izborni predmet Programiranje u C-u.
4. CILJEVI, ISHODI I PREPORUČENI SADRŽAJI PREDMETA PO RAZREDIMA
Razred: | Četvrti |
Godišnji fond časova: | 74 |
TEMA | CILJ | ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da: | PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA | PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA |
• Pokazivači | • Savladavanje osnovnih tehnika u radu sa pokazivačima | • napiše i testira programe u kojima se koriste pokazivači (prenos parametara po referenci); • napiše i testira programe u kojima se pristupa elementima niza pomoću pokazivača; • napiše i testira programe u kojima su pokazivači argumenti funkcija; • napiše i testira programe u kojima funkcije vraćaju pokazivače; • napiše i testira programe u kojima se koriste pokazivači na funkcije; | • Definicija pokazivačkih promenljivih • Pristup podacima pomoću pokazivača • Pokazivači i nizovi • Pokazivači i funkcije (pokazivači kao argumenti funkcija, funkcije koje vraćaju pokazivače, pokazivači na funkcije) | • Pokazivače obraditi kao vrlo efikasan mehanizam za: obradu nizova, dinamičko formiranje objekata u memoriji i njihovu obradu. • Preporučeno trajanje: 10 časova. |
• Modularno programiranje | • Osposobljavanje učenika da piše modularne programe | • napiše i testira module sa korisnim funkcijama; | • Modularno programiranje | • Akcenat postaviti na efikasnosti koja se postiže upotrebom modula. • Preporučeno trajanje: 6 časova |
• Slogovi (strukture) | • Usvajanje osnovnih znanja o slogovima | • napiše i testira programe u kojima se koriste slogovi i nizovi slogova: upotreba funkcija; • napiše i testira programe u kojima se koriste slogovi i nizovi slogova: upotreba pokazivača; • napiše i testira programe u kojima se koriste slogovi i nizovi slogova: upotreba modula; | • Definicija sloga • Slogovi i funkcije • Pokazivači i slogovi • Nabrajanja. Unije. Polja bitova | • Slogove obraditi kao dobar alat za predstavljanje apstraktnih objekata kao što su kompleksni brojevi, geometrijski likovi i slično. • Kroz zadatke sa slogovima uvežbavati i tehnike rada sa funkcijama, pokazivačima i modulima. • Preporučeno trajanje: 10 časova. |
• Datoteke | • Usvajanje osnovnih znanja o datotekama | • napiše i testira programe u kojima se koriste tekstualne datoteke; • napiše i testira programe u kojima se koriste binarne datoteke; • napiše i testira programe u kojima se koristi direktan pristup datoteci; | • Otvaranje i zatvaranje datoteka • Rad sa tekstualnim datotekama • Rad sa binarnim datotekama • Pozicioniranje unutar datoteke (direktan pristup) | • Datoteke obraditi na primerima iz života. • Preporučeno trajanje: 18 časova. |
• Objektno orijentisano programiranje | • Savladavanje osnovnih tehnika objektno orjentisanog programiranja | • napiše i testira programe u kojima se demonstrira primena klase; • napiše i testira programe u kojima se operatori preklapaju; • napiše i testira programe u kojima se koristi nasleđivanje; • napiše i testira programe u kojima se koristi polimorfizam; • napiše i testira programe u kojima se koriste apstraktni tipovi podataka; • napiše i testira programe u kojima se koristi rukovanje izuzecima. | • Pregled osnovnih koncepata objektno orijentisanog programiranja • Klase: definicija, funkcije članova klasa • Konstruktori i destruktori • Preklapanje operatora: operatorske funkcije, neki posebni operatori, osnovni ulazno - izlazni tokovi • Nasleđivanje: definisanje izvedenih klasa, virtuelne metode, višestruko nasleđivanje, polimorfizam • Generičke funkcije i klase: definisanje šablona, generisanje funkcija, generisanje klasa • Obrada izuzetaka: rukovanje izuzecima, prijavljivanje izuzetaka, prihvatanje izuzetaka | • Akcenat je na osnovnim konceptima objektno orjentisanog programiranja. Primeri moraju biti jasni i što kraći kako bi učenik mogao da ih što lakše savlada. • Preporučeno trajanje: 30 časova. |
PROGRAM MATURSKOG ISPITA ZA OGLEDNI OBRAZOVNI PROFIL ADMINISTRATOR RAČUNARSKIH MREŽA
CILJ MATURSKOG ISPITA
Maturskim ispitom proverava se da li je učenik, po uspešno završenom obrazovanju za odgovarajući obrazovni profil, stekao programom propisana znanja, veštine i glavne stručne kompetencije za zanimanja za koja se školovao u okviru obrazovnog profila po programu ogleda.
STRUKTURA MATURSKOG ISPITA
Maturski ispit za učenike koji su se školovali po oglednom programu za obrazovni profil administrator računarskih mreža, sastoji se od tri nezavisna ispita:
- ispit iz srpskog jezika, odnosno jezika nacionalne manjine (u daljem tekstu: maternji jezik);
- ispit za proveru stručno - teorijskih znanja;
- maturski praktični rad.
PREDUSLOVI ZA POLAGANJE MATURSKOG ISPITA
Učenik polaže maturski ispit u skladu sa Zakonom. Maturski ispit može da polaže učenik koji je uspešno završio četiri razreda srednje škole po programu ogleda za ovaj obrazovni profil.
Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja - Centar za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih (u daljem tekstu: Centar) u Priručniku o polaganju maturskog ispita za obrazovni profil administrator računarskih mreža (u daljem tekstu: Priručnik):
- određuje posebne preduslove za polaganje maturskog ispita;
- utvrđuje listu tema za pismeni ispit iz maternjeg jezika, sa uputstvima za organizaciju ispita i ocenjivanje;
- priprema zbirku zadataka za završni test provere stručno-teorijskih znanja sa uputstvima za strukturiranje testa i njegovo ocenjivanje;
- priprema listu standardizovanih radnih zadataka i kombinacija za maturski praktični rad i liste za ocenjivanje sa uputstvima za organizaciju i realizaciju ispita.
Jedinstvenu listu tema određuju nastavnici maternjeg jezika iz svih škola u kojima se ostvaruje ogled za dati obrazovni profil.
Zbirku zadataka za završni test i praktične radne zadatke pripremaju nastavnici stručnih predmeta iz svih škola u kojima se ostvaruje ogled, u saradnji sa Centrom.
Centar dostavlja priručnik svakoj školi koja ostvaruje nastavni plan i program ogleda.
Priručnik se može dopunjavati svake školske godine.
ORGANIZACIJA MATURSKOG ISPITA
Maturski ispit sprovodi se u školi i prostorima gde se nalaze radna mesta i uslovi za koje se učenik obrazovao.
Za svakog učenika direktor škole određuje mentore. Mentori su nastavnici stručnih predmeta koji su obučavali učenika u toku školovanja. Oni pomažu učeniku u pripremama za polaganje testa za proveru stručno - teorijskih znanja i maturskog praktičnog rada.
U okviru perioda planiranog programom ogleda za pripremu i polaganje maturskog ispita, škola organizuje konsultacije i dodatnu pripremu učenika za polaganje ispita, obezbeđujući dodatne uslove u pogledu prostora, opreme i vremenskog rasporeda.
Maturski ispit za učenika može da traje najviše pet dana. U istom danu učenik može da polaže samo jedan deo maturskog ispita.
Za svaki deo maturskog ispita direktor škole imenuje stručnu ispitnu komisiju, koju čine tri člana i tri zamenika.
Svaki deo maturskog ispita se ocenjuje i na osnovu tih ocena utvrđuje se opšti uspeh na maturskom ispitu.
Ispit iz maternjeg jezika
Cilj ispita iz maternjeg jezika je provera jezičke pismenosti, poznavanja književnosti, kao i opšte kulture.
Ispit se polaže pismeno i traje tri sata.
Na pismenom ispitu iz maternjeg jezika učenik obrađuje jednu od četiri ponuđene teme, koje utvrđuje ispitni odbor škole, na predlog stručnog veća nastavnika maternjeg jezika, sa jedinstvene liste tema objavljene u Priručniku.
Ocenu pisanog rada utvrđuje ispitna komisija na osnovu pojedinačnih ocena svakog člana ispitne komisije.
Ispit za proveru stručno-teorijskih znanja
Cilj ovog dela maturskog ispita je provera stručno-teorijskih znanja neophodnih za obavljanje poslova i zadataka za čije se izvršenje učenik osposobljava tokom školovanja. Ova znanja stiču se kroz sledeće predmete:
- Računarski hardver
- Mrežna oprema
- Mrežni operativni sistemi
- Računarske mreže
- Serveri.
Ispit se polaže pismeno, rešavanjem testa za proveru stručno-teorijskih znanja, koji sadrži do 50 zadataka, a vrednuje se sa ukupno 100 bodova. Bodovi se prevode u uspeh. Skala uspešnosti je petostepena.
Ukupan broj bodova ostvaren na testu | USPEH |
do 50 | nedovoljan (1) |
51 - 63 | dovoljan (2) |
64 - 75 | dobar (3) |
76 - 87 | vrlo dobar (4) |
88 - 100 | odličan (5) |
Test priprema Centar, na osnovu zbirke zadataka za završni test.
Komisiju za pregled testova čine tri nastavnika stručnih predmeta.
Maturski praktični rad
Cilj maturskog praktičnog rada je provera glavnih stručnih kompetencija propisanih planom i programom za obrazovni profil administrator računarskih mreža:
- postavljanje računarske mrežne opreme na osnovu projektne dokumentacije;
- umrežavanje računarske opreme;
- održavanje i nadzor računarske opreme i mreža.
Maturski praktični rad sprovodi se u školi i u prostorijama gde se nalaze radna mesta i uslovi za koje se učenik obrazovao. Svim učenicima neophodno je obezbediti jednake uslove za rad.
Ocenu o stečenim propisanim kompetencijama daje ispitna komisija. Komisiju čine tri člana i tri zamenika, koje imenuje direktor škole. Komisiju čine:
- dva nastavnika stručnih predmeta za obrazovni profil, od kojih je jedan predsednik komisije;
- predstavnik poslodavaca - stručnjak u datoj oblasti koga predlaže Unija poslodavaca Srbije u saradnji sa odgovarajućim poslovnim udruženjima, Privrednom komorom Srbije i Centrom.
Bazu podataka o članovima ispitnih komisija vodi Centar.
Na maturskom praktičnom radu učenik izvršava tri radna zadatka. Broj radnih zadataka odgovara broju propisanih glavnih stručnih kompetencija, a svaka kompetencija proverava se jednim radnim zadatkom.
Od standardizovanih radnih zadataka sačinjava se odgovarajući broj kombinacija radnih zadataka za maturski praktični rad. Broj kombinacija mora biti za 10% veći od broja učenika koji polažu maturski ispit u jednoj školi. Učenik izvlači kombinaciju radnih zadataka.
Svaki radni zadatak može da se oceni sa najviše 100 bodova. Uspeh na maturskom praktičnom radu zavisi od ukupnog broja bodova koje je učenik stekao izvršavanjem svih propisanih radnih zadataka.
Svaki član ispitne komisije unosi ocene u svoj obrazac za ocenjivanje, koji sadrži kriterijume za ocenjivanje datog radnog zadatka.
Na osnovu pojedinačnog ocenjivanja svih članova, komisija utvrđuje prosečan broj bodova za svaki radni zadatak i taj podatak unosi u Zbirni obrazac za ocenjivanje radnih zadataka na maturskom praktičnom radu, koji je sastavni deo zapisnika o polaganju maturskog ispita, i koji je dat u Priručniku.
Ukupan broj bodova koje učenik ostvari na maturskom praktičnom radu, jednak je zbiru postignutih bodova na svim radnim zadacima. Ukupan broj bodova prevodi se u uspeh. Skala uspešnosti je petostepena.
UKUPAN BROJ BODOVA | USPEH |
3 radna zadatka |
do 150 | nedovoljan (1) |
151 - 189 | dovoljan (2) |
190 - 225 | dobar (3) |
226 - 260 | vrlo dobar (4) |
261 - 300 | odličan (5) |
DIPLOMA I UVERENJE
Učenik koji je položio maturski ispit, stiče pravo na izdavanje Diplome o stečenom srednjem obrazovanju za odgovarajući obrazovni profil.
Uz diplomu učenik dobija i Uverenje o položenim ispitima u okviru savladanog programa ogleda za obrazovni profil.