POSLOVNIK

SKUPŠTINE GRADA BEOGRADA

("Sl. list grada Beograda", br. 15/2009 i 14/2010)

 

I - OSNOVNE ODREDBE

Član 1

Ovim poslovnikom uređuje se konstituisanje, organizacija i rad Skupštine grada Beograda (u daljem tekstu: Skupština), način ostvarivanja prava i dužnosti odbornika, kao i druga pitanja vezana za rad Skupštine i radnih tela Skupštine.

Član 2

Skupštinu predstavlja predsednik Skupštine.

Član 3

Skupština ima pečat okruglog oblika, koji sadrži grb Republike Srbije i tekst: "Republika Srbija - grad Beograd - Skupština grada Beograda" ispisan na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom.

Tekst pečata ispisuje se u koncentričnim krugovima oko grba Republike Srbije, u skladu sa zakonom.

II - KONSTITUISANJE SKUPŠTINE

1. Konstitutivna sednica

Član 4

Konstitutivnu sednicu Skupštine zakazuje predsednik Skupštine prethodnog saziva u roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata izbora, s tim da se Skupština konstituiše u roku od dva meseca od dana objavljivanja rezultata izbora.

Konstitutivnom sednicom Skupštine, do izbora predsednika Skupštine, predsedava najstariji od prisutnih odbornika (u daljem tekstu: predsedavajući), a u radu mu pomaže po jedan odbornik sa dve izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata i sekretar Skupštine prethodnog saziva. Ukoliko odbornici sa izborne liste ne odrede odbornika, to pravo stiču odbornici sa sledeće izborne liste po broju odborničkih mandata.

Predsedavajući ima sva prava i dužnosti predsednika Skupštine u pogledu predsedavanja sednicom.

Ako predsednik Skupštine prethodnog saziva ne zakaže konstitutivnu sednicu u roku iz stava 1. ovog člana, sednicu bez odlaganja zakazuje najstariji odbornik novog saziva odnosno sledeći najstariji odbornik koji to prihvati.

Uz poziv za prvu sednicu odbornicima se obavezno dostavlja Statut grada Beograda, Poslovnik Skupštine grada Beograda i Odluka o Gradskoj upravi grada Beograda.

Član 5

Na konstitutivnoj sednici vrši se potvrđivanje mandata odbornika, bira se predsednik Skupštine i postavlja sekretar Skupštine.

Na konstitutivnoj sednici, po pravilu, bira se i zamenik predsednika Skupštine, postavlja zamenik sekretara Skupštine i vrši izbor članova Administrativno-mandatne komisije.

Član 6

Skupština se smatra konstituisanom izborom predsednika Skupštine i postavljenjem sekretara Skupštine.

2. Potvrđivanje mandata odbornika

Član 7

Odbornici stiču prava i dužnosti odbornika Skupštine danom potvrđivanja mandata.

Član 8

Skupština na konstitutivnoj sednici potvrđuje mandate odbornicima na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora (u daljem tekstu: Odbor).

Član 9

Na početku konstitutivne sednice Skupštine predsedavajući predlaže sastav Odbora.

Odbor ima tri člana, i to po jednog člana sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini. Ukoliko odbornici sa izborne liste ne odrede odbornika, to pravo stiču odbornici sa sledeće izborne liste po broju odbornika.

Odbor je izabran ako se za njega, javnim glasanjem, izjasni većina prisutnih odbornika.

Odborom predsedava najstariji član Odbora.

Odbor prestaje sa radom kad Skupština potvrdi mandate odbornika.

Član 10

Odbor na osnovu izveštaja Gradske izborne komisije o sprovedenim izborima utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja Gradske izborne komisije i da li su uverenja izdata od nadležnog organa i o tome podnosi izveštaj Skupštini.

Član 11

O potvrđivanju mandata odbornika, na osnovu izveštaja Odbora, Skupština odlučuje javnim glasanjem, većinom glasova prisutnih odbornika. U glasanju mogu učestvovati odbornici kojima su mandati dodeljeni u skladu sa zakonom i koji imaju uverenje Gradske izborne komisije o izboru za odbornike.

Mandat odbornika počinje da teče danom potvrđivanja mandata i traje četiri godine, odnosno do prestanka mandata odbornika tog saziva Skupštine.

3. Izbor predsednika i zamenika predsednika Skupštine

Član 12

Skupština, na konstitutivnoj sednici, bira predsednika Skupštine iz reda odbornika, na četiri godine, tajnim glasanjem.

Kandidata za predsednika Skupštine može predložiti najmanje trećina odbornika.

Trećinu odbornika, u smislu odredaba ovog poslovnika, čini 37 odbornika.

Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.

Član 13

Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku.

Radi pripreme predloga iz stava 1. ovog člana, predsedavajući određuje pauzu u trajanju od najmanje 30 minuta.

Predsedavajući dostavlja odbornicima sve podnete predloge kandidata za predsednika Skupštine.

Predlog sadrži ime i prezime kandidata, biografiju, stranačku pripadnost, obrazloženje, saglasnost kandidata u pisanom obliku, kao i ime i prezime izvestioca predlagača.

U ime predlagača, izvestilac predlagača ima pravo da obrazloži predlog.

Predloženi kandidat za predsednika Skupštine ima pravo da se predstavi.

O predloženim kandidatima otvara se rasprava.

Posle rasprave predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine po azbučnom redu prezimena.

Član 14

Glasanjem za izbor predsednika Skupštine rukovodi predsedavajući, a pomaže mu po jedan odbornik sa dve izborne liste koje imaju najveći broj odbornika i sekretar Skupštine prethodnog saziva. Ukoliko odbornici sa izborne liste ne odrede odbornika, to pravo stiču odbornici sa sledeće izborne liste po broju odbornika.

Kandidat za predsednika Skupštine ne može da rukovodi glasanjem, niti da pomaže u rukovođenju.

Član 15

Glasanje se vrši na glasačkim listićima.

Svi glasački listići su iste veličine, oblika i boje i overeni pečatom Skupštine.

Na glasačkom listiću, pored naznake da se glasa za predsednika Skupštine, navode se kandidati po redosledu utvrđenom u listi kandidata, a ispred imena i prezimena svakog kandidata je redni broj.

Glasa se za jednog od predloženih kandidata, zaokruživanjem rednog broja ispred njegovog imena i prezimena, a u slučaju da je predložen samo jedan kandidat, glasa se zaokruživanjem "za" ili "protiv" predloženog kandidata.

Nevažećim se smatra glasački listić koji nije popunjen, koji je popunjen tako da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je odbornik glasao, kao i onaj na kome je zaokružen veći broj kandidata.

Član 16

Po utvrđivanju rezultata glasanja, predsedavajući podnosi Skupštini izveštaj o rezultatima glasanja.

Izveštaj o rezultatima glasanja sadrži: broj uručenih glasačkih listića, broj glasačkih listića koji su ubačeni u glasačku kutiju, broj nevažećih glasačkih listića, broj važećih glasačkih listića i ukupan broj glasova koji je dobio svaki kandidat za predsednika Skupštine.

Za predsednika Skupštine izabran je odbornik koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja odbornika.

Ako nijedan od predloženih kandidata nije dobio potrebnu većinu, postupak izbora se ponavlja.

Član 17

Predsednik Skupštine stupa na dužnost po objavljivanju rezultata glasanja i preuzima vođenje sednice.

Član 18

Predlaganje i izbor zamenika predsednika Skupštine sprovodi se po istom postupku koji je ovim poslovnikom utvrđen za izbor predsednika Skupštine.

4. Postavljenje sekretara i zamenika sekretara Skupštine

Član 19

Skupština, na konstitutivnoj sednici, postavlja sekretara Skupštine iz reda diplomiranih pravnika, sa položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine.

Sekretar Skupštine se postavlja na predlog predsednika Skupštine, javnim glasanjem, na četiri godine, i može biti ponovo postavljen.

Predlog sadrži ime i prezime kandidata, biografiju i obrazloženje.

Sekretar Skupštine je postavljen ako je dobio većinu glasova prisutnih odbornika.

Ako kandidat za sekretara Skupštine ne dobije potreban broj glasova za postavljenje, postupak za postavljenje se ponavlja.

Član 20

Zamenik sekretara Skupštine postavlja se na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar Skupštine.

III - IZBOR I RAZREŠENJE IZVRŠNIH ORGANA GRADA BEOGRADA

1. Izbor

Član 21

Skupština bira gradonačelnika grada Beograda, zamenika gradonačelnika grada Beograda i članove Gradskog veća grada Beograda najkasnije u roku od mesec dana od dana konstituisanja.

Skupština odlučuje o izboru gradonačelnika grada Beograda, zamenika gradonačelnika grada Beograda i članova Gradskog veća grada Beograda istovremeno, tajnim glasanjem, na jednom glasačkom listiću, većinom glasova od ukupnog broja odbornika, zaokruživanjem "za" ili "protiv" predloženih kandidata.

Tajno glasanje sprovodi komisija. Komisiju čine tri odbornika koje odrede odborničke grupe sa najvećim brojem odbornika u Skupštini, a ako one nisu obrazovane po jedan odbornik sa tri izborne liste koje imaju najveći broj odbornika u Skupštini. Radom komisije rukovodi odbornik iz odborničke grupe, odnosno sa izborne liste koja ima najveći broj odbornika u Skupštini, a u radu im pomaže sekretar Skupštine.

Ukoliko odbornička grupa, odnosno izborna lista iz stava 3. ovog člana, ne odredi odbornika koji će pomagati predsedavajućem, to pravo stiče sledeća odbornička grupa odnosno izborna lista po broju odbornika.

Komisija iz stava 3. ovog člana podnosi Skupštini izveštaj o rezultatima glasanja.

Član 22

Gradonačelnika grada Beograda (u daljem tekstu: gradonačelnik) bira Skupština, iz reda odbornika, na četiri godine, na način utvrđen u članu 21. ovog poslovnika.

Kandidata za gradonačelnika predlaže predsednik Skupštine.

Obrazloženi predlog sa biografijom kandidata za gradonačelnika predsednik Skupštine dostavlja odbornicima.

Član 23

Gradonačelnik ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.

Kandidata za zamenika gradonačelnika grada Beograda (u daljem tekstu: zamenik gradonačelnika) predlaže kandidat za gradonačelnika, iz reda odbornika, a bira ga Skupština na način utvrđen u članu 21. ovog poslovnika.

Obrazloženi predlog sa biografijom kandidata za zamenika gradonačelnika, kandidat za gradonačelnika dostavlja odbornicima.

Član 24

Gradonačelniku i zameniku gradonačelnika izborom na te funkcije prestaje mandat odbornika u Skupštini.

Član 25

Gradsko veće grada Beograda (u daljem tekstu: Gradsko veće) čine gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i 13 članova.

Gradonačelnik je predsednik Gradskog veća a zamenik gradonačelnika je član Gradskog veća po funkciji.

Kandidate za članove Gradskog veća predlaže kandidat za gradonačelnika.

Obrazloženi predlog kandidata za članove Gradskog veća sa biografijama dostavlja se odbornicima.

O izboru članova Gradskog veća Skupština odlučuje na način utvrđen članom 21. ovog poslovnika.

Članovi Gradskog veća koje bira Skupština ne mogu istovremeno biti i odbornici.

Odborniku koji bude izabran za člana Gradskog veća prestaje odbornički mandat.

2. Razrešenje i ostavka

Član 26

Gradonačelnik može biti razrešen pre isteka vremena na koje je izabran i može podneti ostavku.

Gradonačelnik može biti razrešen na obrazloženi predlog najmanje trećine odbornika, tajnim glasanjem, većinom od ukupnog broja odbornika.

Glasanje se vrši zaokruživanjem "za" ili "protiv" predloga za razrešenje gradonačelnika.

O predlogu za razrešenje gradonačelnika mora se raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine.

Ako Skupština ne razreši gradonačelnika, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje gradonačelnika pre isteka roka od šest meseci od odbijanja prethodnog predloga.

Član 27

Razrešenjem ili ostavkom gradonačelnika prestaje mandat zamenika gradonačelnika i Gradskog veća.

U slučaju iz stava 1. ovog člana Skupština će izabrati gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i Gradsko veće najkasnije u roku od mesec dana od dana razrešenja odnosno podnošenja ostavke, na način utvrđen u članu 21. ovog poslovnika.

Član 28

Zamenik gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća može biti razrešen pre isteka vremena na koje je izabran i može podneti ostavku.

Zamenik gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća, može biti razrešen na predlog gradonačelnika ili najmanje jedne trećine odbornika, tajnim glasanjem, većinom od ukupnog broja odbornika.

Kada predlog za razrešenje zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća podnosi gradonačelnik, dužan je da istovremeno Skupštini podnese predlog za izbor novog zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća, koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i izboru, glasanjem na jednom glasačkom listiću.

Član 29

Gradonačelnik, zamenik gradonačelnika ili član Gradskog veća koji su razrešeni ili su podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove do izbora novog gradonačelnika, zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća.

Prestankom mandata Skupštine prestaje mandat izvršnih organa grada Beograda, s tim da oni vrše tekuće poslove iz svoje nadležnosti do stupanja na dužnost novih izvršnih organa, odnosno predsednika i članova privremenog organa ako Skupštini prestane mandat zbog raspuštanja Skupštine.

IV - ORGANIZACIJA SKUPŠTINE

1. Predsednik Skupštine

Član 30

Skupština ima predsednika.

Predsednik Skupštine: organizuje rad Skupštine, saziva sednice, predlaže dnevni red, predsedava sednicama, stara se o primeni poslovnika, stara se o održavanju reda na sednici Skupštine, stara se o ostvarivanju javnosti rada Skupštine, potpisuje akte koje donosi Skupština i vrši druge poslove utvrđene zakonom, Statutom grada Beograda (u daljem tekstu: Statut) i ovim poslovnikom.

Predsednik Skupštine bira se na način predviđen čl. 12-16. ovog poslovnika.

Član 31

Predsedniku Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran, ukoliko podnese ostavku, bude razrešen ili mu prestane mandat odbornika.

Ako je ostavka usmeno ili u pisanoj formi podneta na sednici Skupštine, Skupština na istoj sednici, bez glasanja, utvrđuje da je predsedniku Skupštine prestala funkcija.

Ako je ostavka u pisanoj formi podneta između dve sednice Skupštine, o ostavci predsednika Skupštine odmah se obaveštavaju odbornici Skupštine, a na prvoj narednoj sednici Skupština, bez glasanja, utvrđuje da mu je danom podnošenja ostavke prestala funkcija.

Predsednik Skupštine može biti razrešen i pre isteka vremena na koje je izabran, na isti način na koji se bira.

Član 32

U slučaju prestanka funkcije predsednika Skupštine pre isteka mandata, dužnost predsednika Skupštine, do izbora novog, vrši zamenik predsednika Skupštine.

2. Zamenik predsednika Skupštine

Član 33

Predsednik Skupštine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.

Predlaganje i izbor zamenika predsednika Skupštine sprovodi se po istom postupku koji je ovim poslovnikom utvrđen za izbor predsednika Skupštine.

Član 34

Zameniku predsednika Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran, ukoliko podnese ostavku, bude razrešen ili mu prestane mandat odbornika, po postupku predviđenom za prestanak funkcije predsednika skupštine.

3. Sekretar i zamenik sekretara Skupštine

Član 35

Sekretar Skupštine stara se o obavljanju stručnih i drugih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad.

Sekretar Skupštine odgovoran je za dostavljanje podataka, odgovora, spisa i isprava vezanih za donošenje akata i rad Skupštine, na zahtev državnih organa.

Član 36

Skupština postavlja sekretara Skupštine pod uslovima i na način predviđen članom 17. ovog poslovnika.

Član 37

Skupština može, na predlog predsednika Skupštine razrešiti sekretara Skupštine i pre isteka mandata.

Sekretar Skupštine može podneti ostavku.

U slučaju prestanka funkcije sekretara Skupštine pre isteka mandata, dužnost sekretara Skupštine, do postavljenja novog, vrši zamenik sekretara Skupštine.

Član 38

Sekretar Skupštine ima zamenika, koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.

Zamenik sekretara Skupštine se postavlja i razrešava na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar Skupštine i može podneti ostavku.

4. Odborničke grupe

Član 39

Odbornici Skupštine imaju pravo da obrazuju odborničke grupe.

Odborničku grupu čine odbornici koji pripadaju jednoj političkoj stranci, koaliciji stranaka, drugoj političkoj organizaciji ili grupi građana, koja ima najmanje četiri odbornika.

Odbornici jedne političke stranke ne mogu obrazovati više odborničkih grupa.

Odborničku grupu mogu udruživanjem da obrazuju i odbornici koji pripadaju političkoj stranci, koalicijama stranaka, drugoj političkoj organizaciji ili grupi građana, koje imaju manje od četiri odbornika.

Odbornička grupa se konstituiše tako što se predsedniku Skupštine podnosi spisak članova odborničke grupe koji je potpisao svaki njen član. Na spisku se posebno naznačava predsednik odborničke grupe koji predstavlja odborničku grupu. Odbornička grupa može ovlastiti drugog člana da zamenjuje predsednika odborničke grupe.

Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.

O promeni sastava odborničke grupe njen predsednik, u pisanoj formi, obaveštava predsednika Skupštine, uz pismenu saglasnost odbornika koji menja pripadnost odborničkoj grupi.

O obrazovanju nove odborničke grupe i o promenama u postojećim, obaveštavaju se odbornici Skupštine na prvoj narednoj sednici.

Član 40

Odbornička grupa učestvuje u radu Skupštine na način utvrđen ovim poslovnikom.

Svaka odbornička grupa ima pravo da učestvuje u radnim telima Skupštine i da preduzima druge aktivnosti u skladu sa ovim poslovnikom.

Odborničku grupu predstavlja predsednik odborničke grupe.

U toku sednice Skupštine, odbornička grupa može ovlastiti jednog svog člana da predstavlja odborničku grupu po određenoj tački dnevnog reda, o čemu predsednik odborničke grupe pismeno obaveštava predsednika Skupštine, najkasnije do otvaranja rasprave o toj tački dnevnog reda. Ako odborničku grupu predstavlja ovlašćeni predstavnik, on preuzima ovlašćenja predsednika odborničke grupe.

Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe odborničkih grupa obavlja Gradska uprava grada Beograda (u daljem tekstu: Gradska uprava), po nalogu sekretara Skupštine.

5. Radna tela Skupštine

5.1. Stalna radna tela

5.1.1. Obrazovanje i sastav

Član 41

Za razmatranje pojedinih pitanja iz nadležnosti Skupštine i vršenje drugih poslova u skladu sa ovim poslovnikom i drugim aktima grada Beograda (u daljem tekstu: grad), obrazuju se saveti i komisije kao stalna radna tela.

Članovi stalnih radnih tela biraju se, u skladu sa Statutom grada, iz sastava odbornika, a mogu biti birani i iz reda građana, za mandatni period za koji je izabrana Skupština, s tim da većinu članova stalnog radnog tela čine odbornici.

Aktom o obrazovanju stalnog radnog tela utvrđuje se broj i sastav članova radnog tela.

Član 42

Članove stalnih radnih tela Skupštine predlažu odborničke grupe srazmerno broju odbornika koje imaju u Skupštini, a najmanje jednog člana radnog tela.

Odbornik može biti član više stalnih radnih tela.

O predloženoj listi za izbor članova stalnog radnog tela Skupština odlučuje u celini, javnim glasanjem.

Stalno radno telo je izabrano ako je za njega glasala većina prisutnih odbornika.

Ako stalno radno telo ne bude izabrano, ceo postupak se ponavlja.

Član 43

Prvu sednicu stalnog radnog tela saziva predsednik Skupštine.

Do izbora predsednika stalnog radnog tela, prvom sednicom predsedava najstariji član stalnog radnog tela koji je odbornik.

Stalno radno telo na prvoj sednici iz reda odbornika bira predsednika i zamenika predsednika, većinom glasova od ukupnog broja članova.

Zamenik predsednika stalnog radnog tela zamenjuje predsednika stalnog radnog tela u slučaju njegove sprečenosti ili odsutnosti.

Član 44

Skupština može i pre isteka roka na koji su izabrani razrešiti pojedine članove stalnih radnih tela i izabrati nove putem pojedinačnog kandidovanja i izbora.

Predlog za razrešenje člana stalnog radnog tela može podneti predsednik Skupštine, predsednik stalnog radnog tela ili odbornička grupa na čiji je predlog izabran.

Član stalnog radnog tela razrešen je kad za to glasa većina odbornika prisutnih na sednici Skupštine.

5.1.2. Sednice stalnih radnih tela

Član 45

Sednicu stalnog radnog tela saziva i sednicom predsedava predsednik stalnog radnog tela.

Predsednik stalnog radnog tela dužan je da sazove sednicu na zahtev najmanje jedne trećine članova stalnog radnog tela, kao i na zahtev predsednika Skupštine. Ako to ne učini u zahtevanom roku, sednicu stalnog radnog tela može sazvati predsednik Skupštine.

Član 46

Stalno radno telo radi u sednici kada je prisutna većina članova, a odlučuje većinom glasova prisutnih, osim kada je ovim poslovnikom drugačije određeno.

Član 47

Sednici stalnog radnog tela obavezno prisustvuje ovlašćeni predstavnik predlagača akta koji se na sednici razmatra.

U radu stalnog radnog tela po pozivu mogu učestvovati stručni i naučni radnici iz oblasti koja se razmatra na sednici stalnog radnog tela, bez prava odlučivanja.

Sednici stalnog radnog tela može prisustvovati i učestvovati u radu, bez prava odlučivanja, i odbornik koji nije član tog stalnog radnog tela.

Član 48

Stalno radno telo podnosi Skupštini izveštaj sa mišljenjem o tačkama koje je razmatralo, a koje se nalaze u predlogu dnevnog reda sednice Skupštine.

Stalno radno telo određuje izvestioca koji na sednici Skupštine, po potrebi, obrazlaže izveštaj stalnog radnog tela.

Član 49

Na sednici stalnog radnog tela vodi se zapisnik. U zapisnik se obavezno unose: imena prisutnih, predlozi izneti na sednici, stavovi stalnog radnog tela i svako izdvojeno mišljenje.

Član 50

Stručnu obradu akata, drugih materijala i organizacione i administrativne poslove za sednicu stalnog radnog tela vrši organizaciona jedinica Gradske uprave određena aktom o obrazovanju stalnog radnog tela.

5.1.3. Saveti

Član 51

Saveti Skupštine su:

1. Savet za lokalnu samoupravu,

2. Savet za budžet i finansije,

3. Savet za komunalno-stambene delatnosti i građevinsko zemljište,

4. Savet za urbanizam,

5. Savet za saobraćaj,

6. Savet za zaštitu životne sredine,

7. Savet za privredna pitanja i poljoprivredu,

8. Savet za kulturu,

9. Savet za obrazovanje, sport i omladinu,

10. Savet za zdravstvo, socijalnu i dečju zaštitu, boračka i invalidska pitanja,

11. Savet za informisanje.

Član 52

Savet za lokalnu samoupravu - razmatra predloge akata i drugih materijala koji se odnose na ostvarivanje lokalne samouprave u gradu, pitanja vezana za organizaciju i rad Gradske uprave grada Beograda, vršenje poslova državne uprave koje Republika poveri gradu, kao i druga pitanja iz oblasti lokalne samouprave i uprave.

Član 53

Savet za budžet i finansije - razmatra predloge odluka i drugih opštih akata koji se odnose na finansiranje poslova grada, takse, naknade i druge javne prihode, budžet i završni račun, zajmove grada, zaduživanje i imovinu grada, kao i druga pitanja iz oblasti imovinsko-pravnih odnosa i finansija grada.

Član 54

Savet za komunalno-stambene delatnosti i građevinsko zemljište - razmatra predloge odluka i drugih opštih akata koji se odnose na obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti, vodoprivredu, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta, stambenu izgradnju i stambene odnose, kao i druga pitanja iz ove oblasti i pitanja vezana za planiranje i izgradnju energetskih kapaciteta i snabdevanje grada svim vrstama goriva.

Član 55

Savet za urbanizam - razmatra predloge odluka i drugih opštih akata, kao i druga pitanja iz oblasti prostornog planiranja i urbanizma na teritoriji grada.

Član 56

Savet za saobraćaj - razmatra pitanja koja se odnose na javni gradski i prigradski prevoz putnika (linijski i vanlinijski), izgradnju, održavanje i korišćenje lokalnih puteva i ulica, državnih puteva iz nadležnosti grada, kao i druga pitanja iz ove oblasti.

Član 57

Savet za zaštitu životne sredine - razmatra pitanja vezana za zaštitu i unapređenje životne sredine, vazduha, prirode i prirodnih dobara, zaštitu od buke i prati aktivnosti na sprečavanju i otklanjanju štetnih posledica koje ugrožavaju životnu sredinu.

Član 58

Savet za privredna pitanja i poljoprivredu - prati i razmatra pitanja koja se odnose na zanatstvo, turizam i ugostiteljstvo, trgovinu, robne rezerve, privatno preduzetništvo i uređenje, obezbeđenje i korišćenje poslovnog prostora, poljoprivredu, šumarstvo i snabdevanje grada poljoprivredno-prehrambenim proizvodima, kao i druga pitanja od značaja za razvoj svih privrednih grana.

Član 59

Savet za kulturu - razmatra predloge odluka i drugih opštih akata iz oblasti kulture, inicijative i predloge za realizaciju programa iz oblasti kulture, kao i druga pitanja iz ove oblasti i oblasti zaštite kulturnih dobara.

Član 60

Savet za obrazovanje, sport i omladinu - razmatra predloge odluka i drugih opštih akata, kao i druga pitanja iz ovih oblasti.

Član 61

Savet za zdravstvo, socijalnu i dečju zaštitu, boračka i invalidska pitanja - razmatra predloge odluka i drugih opštih akata, kao i druga pitanja iz ovih oblasti.

Član 62

Savet za informisanje - razmatra predloge odluka i druga pitanja iz oblasti informisanja koja razmatra Skupština.

5.1.4. Komisije

Član 63

Komisije Skupštine su:

1. Komisija za propise,

2. Administrativno-mandatna komisija,

3. Komisija za spomenike i nazive ulica i trgova,

4. Komisija za saradnju sa gradovima u zemlji i inostranstvu.

Član 64

Komisija za propise - razmatra usklađenost predloga odluka i drugih opštih akata koje usvaja Skupština sa Ustavom, zakonom, Statutom i drugim propisima.

Komisija utvrđuje prečišćene tekstove odluka i drugih propisa Skupštine i razmatra predloge autentičnog tumačenja propisa čiji je donosilac Skupština.

Član 65

Administrativno-mandatna komisija - priprema i predlaže propise kojima se uređuju pitanja ostvarivanja prava i dužnosti odbornika, donosi pojedinačne akte o statusnim pitanjima odbornika i lica koja bira i postavlja Skupština, razmatra razloge prestanka mandata pojedinih odbornika i o tome podnosi Skupštini izveštaj sa predlogom za utvrđivanje prestanka mandata, razmatra izveštaj Gradske izborne komisije i uverenje o izboru odbornika i podnosi Skupštini izveštaj sa predlogom za potvrđivanje mandata, propisuje sadržinu, oblik i način izdavanja odborničke legitimacije i vođenje evidencije izdatih legitimacija i razmatra druga pitanja u vezi sa mandatno-imunitetnim pravima odbornika.

Komisija može ovlastiti predsednika ili člana Komisije da donosi pojedinačne akte iz nadležnosti Komisije.

Član 66

Komisija za spomenike i nazive ulica i trgova - vrši poslove utvrđene propisom Skupštine o postavljanju spomenika na javnim površinama na teritoriji grada i određivanju naziva ulica i trgova.

Član 67

Komisija za saradnju sa gradovima u zemlji i inostranstvu - razmatra pitanja međugradske saradnje i podnosi predloge nadležnom organu za uspostavljanje, održavanje i dalje razvijanje odnosa i veza Beograda sa drugim gradovima u zemlji i inostranstvu.

5.2. Povremena radna tela

Član 68

Skupština, po potrebi, a na predlog odbornika, gradonačelnika ili Gradskog veća, obrazuje povremena radna tela radi razmatranja određenih pitanja, odnosno za obavljanje određenog zadatka iz nadležnosti Skupštine.

Član 69

Skupština obrazuje povremena radna tela aktom kojim se određuje: zadatak, sastav i broj članova, vreme na koje se obrazuje ili rok za izvršenje zadatka povremenog radnog tela.

Aktom o obrazovanju uređuje se i obavljanje stručnih i administrativno-tehničkih poslova za to radno telo.

Na obrazovanje i rad povremenih radnih tela shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o obrazovanju i radu stalnih radnih tela.

V - SEDNICE SKUPŠTINE

1. Zakazivanje sednice

Član 70

Sednice Skupštine održavaju se po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.

Svečana sednica Skupštine održava se u vreme praznika grada, a može se održati i drugim svečanim povodom, s tim da se na njeno održavanje ne primenjuju odredbe ovog poslovnika.

Član 71

Predsednik Skupštine stara se o pripremanju sednice uz pomoć sekretara Skupštine, i nadležne organizacione jedince Gradske uprave.

Član 72

Sednicu Skupštine zakazuje predsednik Skupštine po sopstvenoj inicijativi, na zahtev gradonačelnika, Gradskog veća ili najmanje jedne trećine odbornika Skupštine.

Kada sednicu Skupštine zakazuje na zahtev gradonačelnika, Gradskog veća ili najmanje jedne trećine odbornika, predsednik Skupštine je dužan da sednicu zakaže u roku od pet dana od dana podnošenja zahteva, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.

Ako predsednik Skupštine ne zakaže sednicu u roku iz stava 2. ovog člana, sednicu može zakazati podnosilac zahteva, a predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva. Podnosilac zahteva može povodom istog zahteva samo jednom zakazati sednicu, bez prava da je odloži.

Predsednik Skupštine može odložiti sednicu koju je zakazao samo u slučaju kada ne postoji kvorum potreban za odlučivanje, a u drugim slučajevima o odlaganju sednice odlučuje Skupština.

Predsednik Skupštine pisanim putem obaveštava odbornike o održavanju sednice koja je odložena.

Član 73

Sednice Skupštine zakazuju se pisanim putem.

Poziv za sednicu sadrži mesto, vreme održavanja sednice i predlog dnevnog reda.

Predsednik Skupštine može vršiti izmene u predlogu dnevnog reda do njegovog utvrđivanja na sednici.

Poziv za sednicu dostavlja se odbornicima najkasnije sedam dana pre dana održavanja sednice. Kada postoje opravdani razlozi, koje je predsednik Skupštine dužan da obrazloži na početku sednice, ovaj rok može biti i kraći.

Član 74

Uz poziv za sednicu odbornicima se, po pravilu, dostavlja materijal koji se odnosi na predloženi dnevni red i zapisnik sa prethodne sednice.

Predlozi odluka i urbanističkih planova dostavljaju se odbornicima najkasnije sedam dana pre održavanja sednice Skupštine.

Poziv za sednicu Skupštine i materijal obavezno se dostavljaju gradskim opštinama i sredstvima javnog informisanja.

2. Dnevni red i vođenje sednice

Član 75

Dnevni red sednice predlaže predsednik Skupštine na osnovu izveštaja sekretara Skupštine odnosno nadležne organizacione jedinice Gradske uprave, o pristiglim predlozima za razmatranje, koji su pripremljeni u skladu sa ovim poslovnikom.

Sa predloženim dnevnim redom predsednik Skupštine upoznaje predsednike odborničkih grupa.

U predloženom dnevnom redu posebno se grupišu tačke o kojima se, s obzirom na njihov karakter i značaj, obavezno sprovodi procedura po ovom poslovniku i tačke o kojima se odlučuje u skraćenom postupku.

Član 76

Sednicom predsedava predsednik Skupštine, a u slučaju njegove sprečenosti ili odsutnosti predsedava zamenik predsednika Skupštine.

U slučaju prestanka funkcije predsednika Skupštine i zamenika predsednika Skupštine, sednicom predsedava najstariji od prisutnih odbornika.

Predsedniku Skupštine u toku predsedavanja sednicom pomažu sekretar Skupštine i predstavnik organizacione jedinice Gradske uprave nadležne za obavljanje stručnih poslova u organizovanju sednica Skupštine.

3. Tok sednice

Član 77

Pre otvaranja sednice predsednik Skupštine, na osnovu evidencione liste, utvrđuje da li sednici prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika.

Prisustvo sednici odbornici prijavljuju potpisom na evidencionoj listi.

Ako utvrdi da većina nije prisutna, predsednik Skupštine odlaže sednicu za odgovarajući dan ili sat. O odlaganju sednice odsutni odbornici se obaveštavaju pisanim putem ili telefonom.

Pošto utvrdi da sednici prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika, predsednik Skupštine otvara sednicu i obaveštava prisutne koji odbornici su opravdali odsustvo.

Član 78

Pre utvrđivanja dnevnog reda usvaja se zapisnik sa prethodne sednice.

Ukoliko zapisnik sa prethodne sednice Skupštine odbornicima, iz opravdanih razloga, koje obrazlaže predsednik Skupštine, nije uručen do početka sednice ili im je uručen neposredno pre početka sednice, kao i u slučaju da zapisnik ne bude usvojen, o usvajanju zapisnika odbornici će se izjasniti na narednoj sednici Skupštine.

Primedbe na zapisnik dostavljaju se sekretaru Skupštine u pisanom obliku najkasnije 48 časova pre časa određenog za početak sednice na kojoj se zapisnik usvaja, ukoliko je zapisnik dostavljen odbornicima u skladu sa članom 74. stav 1. ovog poslovnika.

Pre odlučivanja o zapisniku sekretar Skupštine obaveštava Skupštinu o dostavljenim primedbama sa mišljenjem o njihovoj osnovanosti.

O primedbama na zapisnik Skupština odlučuje bez rasprave.

Povodom primedbe na zapisnik odbornik može tražiti da se pročita deo stenograma sa sednice koji je u vezi sa datom primedbom, o čemu odlučuje predsednik Skupštine.

Član 79

Dnevni red sednice utvrđuje Skupština većinom glasova prisutnih odbornika.

Svaki odbornik, Gradsko veće i gradonačelnik mogu predložiti izmenu odnosno dopunu predloženog dnevnog reda i to: da se predloženi dnevni red dopuni predlogom akta odnosno razmatranjem određenog pitanja; da se pojedine tačke povuku iz predloženog dnevnog reda; da se promeni redosled tačaka u predloženom dnevnom redu ili da se pojedine tačke iz skraćenog prebace u redovan postupak.

Prilikom utvrđivanja dnevnog reda svaki predlagač izmene ili dopune predloženog dnevnog reda može usmeno da obrazloži svoj predlog. Ukupno vreme za obrazlaganje svih predloga za izmenu ili dopunu predloženog dnevnog reda za odborničku grupu iznosi do 10 minuta, a za odbornika koji nije član odborničke grupe, Gradonačelnika i ovlašćenog predstavnika Gradskog veća, kada su oni predlagači izmene ili dopune predloženog dnevnog reda, tri minuta.

Predlozi za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda podnose se predsedniku Skupštine u pisanoj formi i moraju biti obrazloženi.

Predlozi kojima se vređa moral, dostojanstvo Skupštine, dostojanstvo i integritet odbornika ili drugih lica neće biti uzeti u razmatranje, o čemu predsednik Skupštine obaveštava odbornike.

Ako se predložena dopuna dnevnog reda odnosi na predlog akta, osim akta iz člana 74. stav 2. taj predlog akta mora biti sačinjen u skladu sa ovim poslovnikom.

Predlozi za dopunu predloženog dnevnog reda, osim akta iz člana 74. stav 2. ovog poslovnika, podnose se najkasnije tri dana pre dana određenog za održavanje sednice Skupštine. Izuzetno, predlozi koji se odnose na izbor, imenovanja i razrešenja i prestanak funkcije podnose se najkasnije 24 časa pre časa određenog za početak sednice. Predlozi za povlačenje pojedinih tačaka iz predloženog dnevnog reda, za promenu redosleda tačaka i za prebacivanje tačaka iz skraćenog u redovan postupak dostavljaju se najkasnije 24 časa pre časa određenog za početak sednice.

Odredba stava 6. ovog člana ne odnosi se na predlog za donošenje akta po hitnom postupku.

Predlozi za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, kao i predlozi akata čije donošenje se predlaže po hitnom postupku dostavljaju se odbornicima do časa određenog za početak sednice.

Član 80

Prilikom utvrđivanja dnevnog reda Skupština, bez rasprave i po redosledu dostavljanja predloga, sledećim redom odlučuje o predlogu:

- za razmatranje akta po hitnom postupku;

- da se predloženi dnevni red dopuni;

- da se pojedine tačke povuku iz predloženog dnevnog reda;

- za promenu redosleda pojedinih tačaka;

- za prebacivanje tačke iz skraćenog u redovan postupak.

Po završenom glasanju o predlozima za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, predsednik Skupštine predlaže dnevni red o kome Skupština, bez rasprave, glasa u celini.

Član 81

Posle usvajanja dnevnog reda glasa se o predlozima iz skraćenog postupka, a potom se prelazi na raspravu o tačkama dnevnog reda po utvrđenom redosledu.

Rasprava se može voditi i ako u sali nije prisutna većina od ukupnog broja odbornika.

Član 82

Skupština može, prilikom utvrđivanja dnevnog reda ili u toku sednice, bez rasprave, odlučiti da se o više srodnih tačaka rasprava spoji, a da se o svakoj tački odlučuje pojedinačno, na predlog predsednika Skupštine, svakog odbornika i Gradskog veća.

Skupština, u toku sednice, na predlog predsednika Skupštine, bez rasprave, može odlučiti o promeni redosleda tačaka u dnevnom redu.

Član 83

O svakoj tački dnevnog reda, pravo da govore, po sledećem redosledu i vremenskom trajanju, imaju sledeći učesnici:

- predlagač, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača akta, koji dobija reč kad je zatraži i može govoriti više puta, u ukupnom trajanju najviše do 20 minuta;

- izvestilac sa sednice stalnog radnog tela na kojoj je razmatrana tačka o kojoj se vodi rasprava, koji ima pravo da govori jednom, u trajanju do pet minuta;

- predsednik odborničke grupe, ovlašćeni predstavnik odborničke grupe, odnosno odbornik koji je član odborničke grupe i koji je prijavio prisustvo sednici, koji ima pravo da govori u okviru ukupnog vremena određenog za tu odborničku grupu, u skladu sa članom 84. ovog poslovnika;

- odbornik koji nije član odborničke grupe i koji je prijavio prisustvo sednici, koji ima pravo da govori jednom, u trajanju do tri minuta;

Predsednik Skupštine može dati reč: gradonačelniku, članu Gradskog veća, sekretaru Skupštine i načelniku Gradske uprave, najviše po 10 minuta.

Skupština može, na predlog predsednika Skupštine, odlučiti da o određenim pitanjima sasluša predstavnike pojedinih preduzeća, javnih službi, organa i organizacija, kao i pojedine građane, koji mogu da govore najviše do pet minuta.

Prijave za reč sa redosledom odbornika podnosi predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik odborničke grupe, kao i odbornik koji nije član odborničke grupe, za pojedinu tačku dnevnog reda, u pisanom obliku, do otvaranja rasprave po toj tački, a ostali učesnici u raspravi usmeno, po otvaranju rasprave.

Član 84

Ukupno vreme za raspravu, reklamiranje povrede poslovnika i korišćenje prava na repliku za odborničke grupe i odbornike koji nisu članovi odborničkih grupa, za jednu tačku dnevnog reda iznosi četiri časa.

Vreme iz stava 1. ovog člana raspoređuje se na odborničke grupe srazmerno broju odbornika - članova te odborničke grupe kao i na odbornike koji nisu članovi odborničkih grupa, koji imaju pravo po tri minuta.

Vreme za reklamiranje povrede poslovnika i korišćenje prava na repliku, pre prelaska na dnevni red, odnosno po okončanju jedne a pre prelaska na narednu tačku dnevnog reda, kao i po zaključenju poslednje tačke dnevnog reda do okončanja sednice, za svaku odborničku grupu iznosi ukupno do 10 minuta, a za odbornika koji nije član odborničke grupe tri minuta.

U slučaju spajanja rasprave o više tačaka dnevnog reda, ukupno vreme iz stava 1. ovog člana može se računati u dvostrukom trajanju, ako Skupština, na predlog predsednika Skupštine, tako odluči.

Član 85

Predsednik Skupštine daje reč odbornicima prema redosledu koji je utvrdila njihova odbornička grupa, do isteka ukupnog vremena utvrđenog za odborničku grupu po tački dnevnog reda.

Ukoliko su za raspravu prijavljeni odbornici iz više odborničkih grupa, predsednik Skupštine daje im reč naizmenično, tako da prvo govori odbornik koji je član brojčano najveće odborničke grupe, pa do brojčano najmanje, sve dok ima prijavljenih odbornika.

Odbornička grupa ne mora da koristi vreme koje ima na raspolaganju, odnosno ne mora da ga u potpunosti iskoristi.

Član 86

Govornik može govoriti samo o pitanju koje je na dnevnom redu.

Ako se govornik udalji od dnevnog reda, predsednik Skupštine će ga upozoriti i pozvati da se drži dnevnog reda, a ako se govornik i posle upozorenja ne drži dnevnog reda, predsednik Skupštine mu izriče disciplinsku meru, u skladu sa ovim poslovnikom.

Predsednik Skupštine je dužan da obezbedi da govornik ne bude ometan u svom izlaganju.

Nije dozvoljeno ometanje govornika dobacivanjem ili komentarisanjem izlaganja, niti drugi postupak kojim se ometa izlaganje govornika.

Govornika može prekinuti ili upozoriti na red samo predsednik Skupštine.

Član 87

Niko ne može pristupiti govornici dok mu predsednik Skupštine to ne dozvoli.

Na sednici Skupštine može da govori samo učesnik kome je predsednik Skupštine dao reč.

Predsednik Skupštine će, u slučaju prekoračenja vremena određenog za izlaganje, upozoriti govornika da je vreme isteklo, a ako govornik u toku narednog minuta ne završi izlaganje izriče mu disciplinsku meru u skladu sa ovim poslovnikom.

Član 88

Kada predsednik Skupštine govori kao odbornik, predsedavanje prepušta zameniku predsednika Skupštine.

Član 89

Po zaključenju rasprave predlagač, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača ima pravo na završnu reč.

Rasprava se po zaključenju ne može ponovo otvoriti.

Član 90

Odbornici su dužni da poštuju dostojanstvo Skupštine.

Odbornici su dužni da se obraćaju jedni drugima sa uvažavanjem.

Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, niti iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.

Član 91

Ukoliko se odbornik u svom izlaganju na sednici Skupštine uvredljivo izrazi o drugom odborniku ili drugom licu koje prisustvuje sednici, odnosno vređa ga na rasnoj, verskoj, nacionalnoj, rodnoj ili drugoj osnovi, navodeći njegovo ime ili funkciju, odbornik, odnosno lice na koje se izlaganje odnosi, ima pravo na repliku, samo jedanput, u trajanju do dva minuta, tako da pravo na repliku ne može koristiti povodom izrečene replike.

Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na odborničku grupu, odnosno političku stranku čiji odbornici pripadaju toj odborničkoj grupi, u ime odborničke grupe pravo na repliku ima predsednik odborničke grupe, odnosno ovlašćeni predstavnik odborničke grupe.

Predsednik Skupštine će uskratiti pravo na repliku ukoliko oceni da nisu ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana.

Član 92

Odbornik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Skupštine, ukoliko smatra da ono nije u skladu sa odredbama ovog poslovnika, a učinjeno je na sednici Skupštine koja je u toku, i to neposredno po učinjenoj povredi.

Odbornik ne može da ukaže na povredu na koju je već ukazano.

Predsednik Skupštine daje reč odborniku koji ukazuje na povredu iz stava 1. ovog člana, odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika, prema redosledu prijavljivanja, s tim što predsednici odborničkih grupa imaju prednost.

Odbornik je dužan da navede koji član ovog poslovnika je povređen, da obrazloži u čemu se sastoji ta povreda, s tim što može govoriti najduže do dva minuta.

Ukoliko smatra da povreda nije učinjena, predsednik Skupštine je dužan da da objašnjenje, a ukoliko smatra da je povreda učinjena, predsednik Skupštine je dužan da učinjenu povredu otkloni.

Ako odbornik nije zadovoljan datim objašnjenjem, može zahtevati, bez prava na obrazlaganje, da se Skupština, bez rasprave, o tome izjasni.

Predsednik Skupštine će odborniku koji se ne pridržava odredaba ovog člana uskratiti pravo na reklamiranje povrede poslovnika ili, ukoliko odbornik na očigledan način zloupotrebljava pravo predviđeno ovim članom, izreći mere iz člana 100. st. 2. i 3. ovog poslovnika.

Ako odbornik smatra da predsednik Skupštine do časa određenog za početak sednice nije postupio u skladu sa odredbama ovog poslovnika ima pravo da na to ukaže predsedniku Skupštine u pisanom obliku, o čemu predsednik Skupštine na sednici Skupštine obaveštava odbornike i daje objašnjenje.

Ako i posle objašnjenja predsednika Skupštine iz prethodnog stava ovog člana odbornik smatra da je povreda učinjena, može zahtevati, bez prava na obrazlaganje, da se Skupština, bez rasprave, o tome izjasni.

4. Odlučivanje

Član 93

Za punovažno odlučivanje na sednici potrebno je da sednici prisustvuje većina odbornika utvrđena članom 96. ovog poslovnika.

Ako predsednik Skupštine pre glasanja posumnja da sednici prisustvuje većina odbornika, naložiće prozivanje ili prebrojavanje. Prozivka ili prebrojavanje pre glasanja izvršiće se i kad to zatraži neki od odbornika, s tim što će predsednik Skupštine odrediti način utvrđivanja kvoruma. Prozivanje na sednici vrši sekretar Skupštine.

Ako se utvrdi da većina nije prisutna, predsednik Skupštine daje kraću pauzu. Ako se i posle pauze utvrdi da većina odbornika nije prisutna, presednik Skupštine prekida sednicu i, po pravilu, zakazuje nastavak sednice za odgovarajući dan ili čas. O nastavku sednice odsutni odbornici se obaveštavaju pisanim putem ili telefonom.

Član 94

Skupština o svakom predlogu koji je stavljen na dnevni red sednice odlučuje posle rasprave, osim u slučajevima u kojima je ovim poslovnikom određeno da se odlučuje bez rasprave.

O predlozima o kojima je spojena rasprava Skupština odlučuje pojedinačno.

Pre ili posle rasprave Skupština, na predlog predsednika Skupštine, može da odluči da se pojedino pitanje skine sa dnevnog reda ili da se vrati odgovarajućem radnom telu ili Gradskoj upravi na dalje proučavanje i dopunu.

Član 95

Posle zaključene rasprave prelazi se na glasanje o predlogu. O predlogu se glasa u celini.

Ako je stavljen amandman, prvo se odlučuje o amandmanu, a zatim o predlogu u celini.

Član 96

Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih odbornika.

Izuzetno od stava 1. ovog člana Skupština, većinom od ukupnog broja odbornika:

1. bira i razrešava predsednika Skupštine i zamenika predsednika Skupštine,

2. bira i razrešava gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članove Gradskog veća,

3. bira i razrešava zaštitnika građana i zamenike zaštitnika građana,

4. odlučuje o predlogu za promenu Statuta i donosi Statut,

5. donosi odluku o utvrđivanju granica između gradskih opština,

6. donosi poslovnik Skupštine,

7. donosi regionalni prostorni plan, generalni plan grada i druge urbanističke planove,

8. donosi program razvoja grada,

9. donosi budžet grada,

10. donosi akt o javnom zaduživanju grada,

11. donosi akt o raspisivanju referenduma kada raspisuje referendum na sopstvenu inicijativu,

12. donosi odluku o raspuštanju skupštine gradske opštine,

12a odlučuje o dodeli zvanja počasni građanin Beograda,

13. odlučuje o pokretanju postupka za uvođenje samodoprinosa i utvrđuje predlog odluke o uvođenju samodoprinosa,

14. odlučuje o učlanjivanju u asocijacije opština i gradova,

15. donosi akt kojim se određuju nazivi ulica i drugih delova grada i

16. usvaja etički kodeks ponašanja funkcionera

17. odlučuje u drugim slučajevima utvrđenim zakonom, Statutom, odlukom grada ili kada Skupština tako odluči.

Član 97

Glasanje na sednici Skupštine je javno.

Odbornici glasaju izjašnjavanjem za predlog ili protiv predloga ili se uzdržavaju od glasanja.

U glasanju o potvrđivanju mandata odbornika mogu učestvovati i odbornici čiji mandati se potvrđuju.

Glasanje se vrši dizanjem ruke ili poimenično-prozivkom.

Kada se glasa dizanjem ruke, predsednik Skupštine prvo poziva da se izjasne odbornici koji glasaju "za", zatim oni koji glasaju "protiv" i, najzad, odbornici koji su uzdržani. Kada je većina očigledna prebrojavaju se samo glasovi manjine.

U slučaju da se odbornik ne izjasni da li je "za" ili "protiv" predloga, niti da li je uzdržan, smatra se da nije glasao.

Prilikom glasanja o pitanjima iz člana 96. st. 2. i 3. ovog poslovnika, prebrojava se broj glasova koji su "za" predlog.

Poimenično se glasa tako što odbornici po prozivci izjavljuju da glasaju "za" ili "protiv" ili da su uzdržani.

Poimenično glasanje vrši se ako to odredi predsednik Skupštine ili ako Skupština tako odluči, bez rasprave, na predlog odbornika, radi tačnog utvrđivanja rezultata glasanja.

Član 98

Skupština može odlučiti da glasanje bude tajno, na predlog jednog odbornika.

Tajno glasanje vrši se na glasačkim listićima koji su iste veličine, oblika i boje i overeni pečatom Skupštine, zaokruživanjem "za" ili "protiv" predloga.

Svaki odbornik po prozivci dobija glasački listić.

Nevažećim glasačkim listićima smatraju se oni iz kojih se ne može tačno utvrditi da li je odbornik glasao "za" ili "protiv" predloga, odnosno na koji način se izjasnio.

Član 99

Tajnim glasanjem rukovodi predsednik Skupštine, a pomažu mu sekretar Skupštine i po jedan odbornik iz dve najveće odborničke grupe u Skupštini, ako ovim poslovnikom nije drugačije određeno.

Ukoliko jedna od dve odborničke grupe odbije da predloži odbornika koji će pomagati predsedavajućem, to pravo stiče sledeća odbornička grupa po broju odbornika.

Po završenom glasanju predsednik Skupštine utvrđuje rezultate glasanja i objavljuje da li je predlog prihvaćen ili odbijen.

5. Održavanje reda na sednici

Član 100

O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.

Za povredu reda na sednici predsednik Skupštine može da izrekne sledeće mere: opomenu, oduzimanje reči i udaljenje sa sednice.

Odbornik kome je izrečena mera oduzimanja reči ili udaljenja sa sednice gubi pravo na novčanu naknadu u skladu sa ovim poslovnikom.

Član 101

Opomena se izriče odborniku koji:

- priđe govornici bez dozvole predsednika Skupštine;

- govori pre nego što je dobio reč;

- i posle upozorenja predsednika Skupštine nastavi da govori po isteku vremena ili i dalje govori o pitanju koje nije na dnevnom redu sednice;

- prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno na drugi način ometa govornika u izlaganju;

- iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica;

- upotrebljava psovke i uvredljive izraze;

- drugim postupcima narušava red na sednici, ometa efikasnost rada Skupštine ili na drugi način postupa protivno odredbama ovog poslovnika.

Član 102

Mera oduzimanja reči izriče se odborniku koji svojim govorom narušava red na sednici ili povređuje odredbe ovog poslovnika, a već mu je na toj sednici dva puta izrečena opomena.

Odbornik kome je izrečena mera oduzimanja reči, a koji se u vreme izricanja mere nalazi za govornicom, dužan je da odmah prekine izlaganje i napusti govornicu.

Odbornik kome je izrečena mera oduzimanja reči gubi pravo na naknadu za učešće u radu na toj sednici Skupštine.

Član 103

Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku koji i posle izrečene mere oduzimanja reči odbije da se udalji sa govornice, ometa ili sprečava rad na sednici ili na sednici vređa Skupštinu, odbornike odnosno druge učesnike na sednici ili upotrebljava izraze koji nisu u skladu sa dostojanstvom Skupštine.

Mera udaljenja sa sednice može se izreći odborniku i bez prethodno izrečenih mera u slučaju postupanja kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice odnosno na drugi način grubo ometa rad Skupštine.

Odbornik može biti udaljen samo sa sednice na kojoj je povredio red.

Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se održava sednica, a ako to ne učini predsednik Skupštine može odrediti pauzu, odnosno naložiti službi obezbeđenja da odbornika udalji iz sale.

Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice gubi pravo na naknadu za vršenje odborničke dužnosti za mesec u kome je sednica započeta.

Član 104

Odredbe o održavanju reda na sednici Skupštine primenjuju se i na sve druge učesnike u radu sednice Skupštine, odnosno prisutne na sednici, osim odredaba člana 102. stav 3. i člana 103. stav 5. ovog poslovnika.

Mere izrečene na sednici važe do zaključenja sednice na kojoj su izrečene.

O merama izrečenim na sednici evidenciju vodi sekretar Skupštine.

Član 105

Ako predsednik Skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće kratak prekid sednice i obezbediti uslove za nastavak sednice.

Služba obezbeđenja stara se o održavanju reda u sali i u holu ispred sale, u skladu sa nalozima predsednika Skupštine.

Član 106

Predsednik Skupštine određuje mesta za sedenje koja se rezervišu za gradonačelnika, zamenika gradonačelnika, članove Gradskog veća, pomoćnike gradonačelnika, načelnika Gradske uprave i zamenika načelnika Gradske uprave.

6. Zapisnici i stenografske beleške

Član 107

O radu na sednici Skupštine vodi se zapisnik.

O vođenju zapisnika stara se sekretar Skupštine, a usvojeni zapisnik potpisuju predsednik Skupštine i sekretar Skupštine.

U zapisnik se obavezno unosi: vreme i mesto održavanja sednice; ime predsedavajućeg sednicom; imena odsutnih odbornika; imena lica koja su prisustvovala sednici po pozivu; kratak tok sednice sa naznakom pitanja o kojima se raspravljalo i odlučivalo i imenima govornika; rezultat glasanja o pojedinim pitanjima; naziv svih akata donetih na sednici; izrečene mere na sednici.

Predsednik Skupštine može formulisati pojedine zaključke koji se unose u zapisnik.

Original zapisnika čuva se u dokumentaciji Skupštine, a prepis zapisnika dostavlja se odbornicima uz poziv za narednu sednicu.

Član 108

O radu na sednici Skupštine vode se stenografske beleške koje sadrže potpuni tok sednice, a obezbeđuje se i tonski zapis sednice, koji se trajno čuva.

U stenografske beleške unose se govori, izjave i izveštaji kako su izloženi, dati ili podneti.

Svaki govornik ima pravo da pregleda stenografske beleške i da tekst svog izlaganja autorizuje. Sekretar Skupštine stara se da se beleške blagovremeno sačine i da se svakom govorniku, na njegov zahtev, obezbedi pravo na autorizaciju.

Stenografske beleške služe, po pravilu, za rad Gradske uprave, a mogu se javno koristiti, uz naznaku da li su autorizovane.

Javno korišćenje stenografskih beležaka odobrava sekretar Skupštine.

VI - POSTUPAK DONOŠENJA ODLUKA I DRUGIH AKATA U SKUPŠTINI

1. Akti koje donosi Skupština

Član 109

Skupština donosi: odluku, program, strategiju, plan, rešenje, zaključak, poslovnik, deklaraciju, rezoluciju, preporuku, druge akte u skladu sa zakonom, Statutom i ovim poslovnikom i donosi autentično tumačenje propisa čiji je donosilac.

2. Predlaganje odluke

Član 110

Predlog odluke može da podnese Gradsko veće, svaki odbornik Skupštine, skupština gradske opštine i 500 birača sa prebivalištem na teritoriji grada, odnosno drugi ovlašćeni predlagač u skladu sa opštim aktima Skupštine.

Predlog odluke podnosi se u obliku u kome se odluka donosi i mora biti obrazložen.

Obrazloženje mora da sadrži pravni osnov i razloge za donošenje odluke, objašnjenje cilja koji se želi postići, obrazloženje konkretnih rešenja i procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje odluke.

Predlog odluke upućuje se i nadležnom radnom telu i Gradskom veću kad ono nije predlagač.

Član 111

Radna tela i Gradsko veće mogu predložiti Skupštini da prihvati predlog odluke u celini ili predložiti da Skupština donese odluku u tekstu izmenjenom, delom ili u celini, u odnosu na tekst koji je podneo predlagač ili da predlog odluke ne prihvati.

Član 112

Predlagač odluke, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača, može, na početku rasprave, da izloži dopunsko obrazloženje predloga. On ima pravo da učestvuje u raspravi sve do njenog zaključenja, da daje objašnjenja i iznosi svoje mišljenje, a po zaključenju rasprave ima pravo na završnu reč.

Član 113

Predlagač odluke ima pravo da, bez obrazloženja, povuče predlog odluke u toku sednice, a najkasnije do početka glasanja o predlogu odluke u celini,

Član 114

Odredbe čl. 110-113. shodno se primenjuju i na druge akte iz člana 109. ovog poslovnika.

3. Amandman

Član 115

Predlog za izmenu ili dopunu predloga opšteg akta podnosi se predsedniku Skupštine u obliku amandmana. Amandman može podneti odbornik, Gradsko veće, gradonačelnik, stalno radno telo Skupštine, skupština gradske opštine i 500 birača sa prebivalištem na teritoriji grada.

Amandman se podnosi u pisanom obliku, sa obrazloženjem.

Amandman se podnosi počev od dana upućivanja predloga opšteg akta odbornicima, a najkasnije 24 časa pre časa koji je određen za početak sednice.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, na predlog kojim je dopunjen dnevni red sednice, amandman se može podneti do časa određenog za početak sednice.

Amandman na predlog urbanističkog plana može se podneti najkasnije pet dana pre održavanja sednice Skupštine, a uz tekst amandmana odbornicima se dostavlja i mišljenje Komisije za planove Skupštine.

Amandman na predlog odluke ili drugog opšteg akta koji se, u skladu sa ovim poslovnikom, donosi po hitnom postupku, može se podneti do početka rasprave o tom predlogu.

O amandmanu se obavezno izjašnjava predlagač, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača i Gradsko veće kad ono nije predlagač.

Ako predlagač prihvati amandman, amandman postaje sastavni deo predloga odluke odnosno, drugog opšteg akta.

Podnosilac amandmana ne može podnositi više amandmana na isti član predloga opšteg akta.

Predlagač odluke, odnosno drugog opšteg akta može podnositi amandmane na taj predlog sve do početka glasanja.

Član 116

Skupština može, na predlog predsednika Skupštine, objedinjeno glasati o više amandmana istovremeno.

Ako je podneto više amandmana na isti član predloga, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje tog člana.

4. Autentično tumačenje

Član 117

Skupština donosi autentično tumačenje propisa čiji je donosilac, po postupku predviđenom za donošenje tog propisa.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, Skupština može, na predlog predsednika Skupštine, utvrditi autentično tumačenje odredaba ovog poslovnika.

5. Hitan postupak

Član 118

Ako za donošenje pojedinog akta postoji neodložna potreba ili ako bi nedonošenje takvog akta u određenom roku imalo ili moglo imati štetne posledice po interese građana ili pravnih lica, odnosno za obavljanje poslova iz nadležnosti grada ili gradskih opština, predlagač akta može, do časa određenog za početak sednice, predsedniku Skupštine predložiti da taj se akt razmatra i usvaja na toj sednici.

Pisani predlog za dopunu po hitnom postupku predloženog dnevnog reda, sa obrazloženjem hitnosti, dostavlja se zajedno sa aktom koji se predlaže, sačinjenim u skladu sa ovim poslovnikom.

U obrazloženju akta moraju se navesti razlozi zbog kojih se traži hitan postupak.

Član 119

O predlogu za unošenje akta u dnevni red sednice po hitnom postupku Skupština odlučuje na način predviđen u članu 80. ovog poslovnika.

Skupština može, na predlog predsednika Skupštine, u toku sednice zatražiti hitno mišljenje nadležnog radnog tela Skupštine i Gradskog veća kada ono nije predlagač.

6. Skraćeni postupak

Član 120

U skraćenom postupku odlučuje se bez prethodne rasprave.

Član 121

U skraćenom postupku Skupština može odlučivati o pojedinačnim aktima.

Odlučivanje u skraćenom postupku može da se sprovede samo ako su predlozi akata iz stava 1. ovog člana u predlogu dnevnog reda grupisani u posebnom odeljku i označeni kao "predlozi o kojima se odlučuje u skraćenom postupku".

Član 122

U materijalu koji se odbornicima dostavlja uz poziv za sednicu mora se u propisanoj formi izložiti puna sadržina akta o kojem se odlučuje u skraćenom postupku i obrazloženje predloga.

Član 123

Prilikom utvrđivanja dnevnog reda predsednik Skupštine je dužan da upozna odbornike sa predlozima da se pojedine tačke prebace iz skraćenog u redovan postupak, ukoliko su takvi predlozi podneti u skladu sa članom 79. ovog poslovnika.

Ukoliko se Skupština izjasni da se određeno pitanje razmatra u redovnom postupku, taj predlog se izdvaja iz grupe "predloga o kojima se odlučuje u skraćenom postupku" i o njemu se raspravlja i odlučuje u redovnom postupku.

Po usvajanju dnevnog reda, predsednik Skupštine stavlja na glasanje sve predloge koji su u grupi "predloga o kojima se odlučuje u skraćenom postupku" i o njima se glasa u celini - istovremeno.

Po završenom glasanju predsednik Skupštine konstatuje da su usvojeni svi predlozi o kojima se odlučuje u skraćenom postupku, a u zapisnik sa te sednice pojedinačno se navode svi akti koji su usvojeni.

7. Potpisivanje i objavljivanje akata

Član 124

Akte donete na sednici Skupštine potpisuje predsednik Skupštine. Izvornik akta podnetog na potpis predsedniku Skupštine svojim potpisom prethodno overava sekretar Skupštine.

Član 125

Izvornik akta u tekstu koji je usvojen na sednici Skupštine, potpisan od predsednika Skupštine i overen pečatom Skupštine, čuva se u dokumentaciji Skupštine.

Na osnovu izvornika akta sačinjavaju se otpravci akta koji su istovetne sadržine kao izvornik akta.

O izradi izvornika akata i njihovih otpravaka, o čuvanju izvornika akata i njihovoj evidenciji, objavljivanju akata i njihovom dostavljanju zainteresovanim organima i organizacijama stara se stručna služba Gradske uprave.

Član 126

Akti iz člana 109. ovog poslovnika objavljuju se u "Službenom listu grada Beograda", u skladu sa posebnom odlukom Skupštine.

VII - POSTUPAK ZA RASPISIVANJE GRADSKOG REFERENDUMA

Član 127

Skupština može odlučiti da pojedino pitanje iz svoje nadležnosti iznese na referendum, na predlog najmanje jedne trećine odbornika, predsednika Skupštine, skupštine gradske opštine, gradonačelnika i Gradskog veća.

Skupština je dužna da, u skladu sa Statutom, raspiše referendum na predlog koji podnese najmanje deset posto birača sa prebivalištem na teritoriji grada, koji su upisani u birački spisak na dan predaje predloga za raspisivanje referenduma.

Član 128

Predlog za raspisivanje referenduma iz člana 127. stav 1. ovog poslovnika razmatra stalno radno telo u čijem su delokrugu pitanja o kojima se predlaže odlučivanje na referendumu. Predstavnik podnosioca predloga poziva se na sednicu stalnog radnog tela.

Predlog za raspisivanje referenduma razmatra i Gradsko veće ako ono nije predlagač.

Nadležno stalno radno telo i Gradsko veće daju mišljenje Skupštini o predlogu za raspisivanje referenduma.

Član 129

Ako usvoji predlog za raspisivanje referenduma, Skupština donosi akt o raspisivanju referenduma kojom se utvrđuje tekst pitanja o kome se građani izjašnjavaju, odnosno određuje predlog odluke ili drugog akta iz njene nadležnosti koji se iznosi na referendum.

Referendum se sprovodi na način i po postupku utvrđenom zakonom.

Ako se na referendum iznosi određeno pitanje na izjašnjavanje, rezultat referenduma, u skladu sa Statutom, obavezuje Skupštinu u pogledu uređivanja tog pitanja, osim u slučaju izjašnjavanja na savetodavnom referendumu.

VIII - RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI, RATNOG ILI VANREDNOG STANJA

Član 130

Rad Skupštine u slučaju neposredne ratne opasnosti, u ratu i u slučaju vanrednog stanja, uređuju se posebnom odlukom Skupštine.

IX - JAVNOST RADA SKUPŠTINE

Član 131

Rad Skupštine dostupan je javnosti.

Član 132

Predstavnici sredstava javnog informisanja imaju pravo da prisustvuju sednicama Skupštine i njenih radnih tela radi obaveštavanja javnosti o njihovom radu.

Član 133

Sednici Skupštine imaju pravo da, po odobrenju predsednika Skupštine, prisustvuju i građani, osim kada se sednica drži bez prisustva javnosti.

Građani zainteresovani za prisustvo sednici podnose pisani zahtev predsedniku Skupštine najkasnije 48 časova pre časa određenog za početak sednice.

Predsednik Skupštine može ograničiti ukupan broj građana koji može da prisustvuje sednici, ako je to potrebno radi obezbeđivanja nesmetanog toka sednice.

Član 134

Skupština i njena radna tela, na obrazloženi predlog predsednika Skupštine, stalnog radnog tela, Gradskog veća ili najmanje deset odbornika, izuzetno mogu ograničiti ili isključiti javnost iz svog rada, u skladu sa zakonom.

O predlogu iz stava 1. ovog člana Skupština odlučuje bez rasprave.

Član 135

Predstavnicima sredstava javnog informisanja stavljaju se na raspolaganje predlozi odluka, drugih propisa i opštih akata, kao i informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima iz rada Skupštine i njenih radnih tela.

Predstavnicima sredstava javnog informisanja obezbeđuju se potrebni uslovi za praćenje rada na sednicama Skupštine i njenih radnih tela.

Član 136

Radio-stanice i televizijske stanice mogu prenositi tok sednice Skupštine, ukoliko Skupština drukčije ne odluči, u skladu sa članom 134. ovog poslovnika.

Član 137

Skupština može da izda službeno saopštenje za sredstva javnog informisanja.

Tekst službenog saopštenja sastavlja nadležna služba Gradske uprave, a odobrava predsednik Skupštine ili lice koje on ovlasti.

Konferenciju za štampu, u vezi sa pitanjima koja razmatra Skupština, može da održi predsednik i zamenik predsednika Skupštine.

X - PRAVA I DUŽNOSTI ODBORNIKA

Član 138

Odbornik je dužan da učestvuje u radu Skupštine i radnih tela čiji je član.

Odbornik je dužan da prijavi prisustvo sednici na način predviđen članom 77. ovog poslovnika.

Predsednik Skupštine može da odobri odborniku odsustvo sa sednice, o čemu obaveštava Skupštinu.

Član 139

Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišljenja ili davanja glasa na sednici Skupštine i radnih tela.

Član 140

Odbornik ima pravo da bude obaveštavan o svim pitanjima čije mu je poznavanje potrebno radi vršenja funkcije odbornika.

Radi potpunijeg obaveštavanja, odbornicima se redovno dostavljaju službene publikacije i informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima koja su na dnevnom redu sednice Skupštine i o drugim pitanjima iz delokruga Skupštine.

Povodom pitanja iz stava 1. odbornik ima pravo da pismeno traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika i sekretara Skupštine, predsednika stalnih radnih tela Skupštine i načelnika Gradske uprave o pitanjima koja se odnose na poslove iz okvira njihovih prava i dužnosti, a koja su mu potrebna za vršenje funkcije odbornika.

O pripremanju odgovora iz stava 3. ovog člana stara se sekretar Skupštine.

Član 141

Odbornik ima pravo da postavi odborničko pitanje.

Odbornik postavlja odborničko pitanje, između dve sednice, u pisanom obliku, neposredno predsedniku i sekretaru Skupštine, a izuzetno može ga, u usmenom ili pisanom obliku, postaviti na kraju sednice Skupštine, po iscrpljenom dnevnom redu.

Odbornik ima pravo da usmeno postavi odborničko pitanje jednom, u trajanju do tri minuta.

O pripremanju odgovora iz stava 1. ovog člana stara se sekretar Skupštine.

Član 142

Na pitanje koje je postavljeno između dve sednice, odgovor se, po pravilu, dostavlja na prvoj narednoj sednici, u pisanom obliku.

Na odborničko pitanje postavljeno na kraju sednice odgovara se, ako je moguće, na istoj sednici, a ako to nije moguće, na prvoj narednoj sednici u pisanom obliku.

Ako zbog potrebe prikupljanja podataka i informacija ili iz drugih razloga nije moguće dati odgovor na odborničko pitanje na narednoj sednici, predsednik Skupštine može, na zahtev organa nadležnog za davanje ogovora, da odredi duži rok, o čemu obaveštava odbornika koji je postavio pitanje.

Na zahtev odbornika koji je pitanje postavio, odgovor se dostavlja svim odbornicima, preko njihove odborničke grupe.

Član 143

Odgovor mora biti kratak, jasan i direktan i, po pravilu, sadrži predloge za rešavanje problema na koje se pitanje odnosi.

Član 144

Prilikom utvrđivanja dnevnog reda, odbornik koji je postavio pitanje, može predložiti da se pitanje na koje se odgovor odnosi uvrsti u dnevni red sednice u skladu sa članom 79. ovog poslovnika.

O predlogu iz stava 1. ovog člana odlučuje Skupština.

Kada odbornici prihvate da se o pitanju na koje se odnosi odgovor vodi rasprava, to pitanje se uvršćuje u dnevni red naredne sednice kao poslednja tačka dnevnog reda, ako Skupština ne odluči drugačije.

Član 145

Gradska uprava obezbeđuje, u okviru svojih zadataka, uslove za vršenje funkcije odbornika i na njihovo traženje, po nalogu sekretara Skupštine:

- pruža im stručnu pomoć u izradi predloga koje oni podnose Skupštini i radnim telima Skupštine;

- obezbeđuje im korišćenje "Službenog lista grada Beograda", kao i dopunsku dokumentaciju za pojedina pitanja koja su na dnevnom redu Skupštine ili njenih radnih tela;

- stara se o obezbeđivanju uslova za rad odborničkih grupa.

Član 146

Odbornik ima pravo na naknadu za vršenje odborničke dužnosti, naknadu za učešće u radu na sednicama Skupštine i druga primanja u skladu sa posebnom odlukom Skupštine.

Član 147

Odborniku se, posle izvršene potvrde mandata, izdaje posebna legitimacija.

Administrativno-mandatna komisija propisuje sadržinu, oblik i način izdavanja legitimacije i vođenje evidencije izdatih legitimacija.

XI - POSTUPAK DONOŠENJA POSLOVNIKA SKUPŠTINE

Član 148

Skupština donosi poslovnik, odnosno odlučuje o izmeni ili dopuni poslovnika većinom glasova od ukupnog broja odbornika.

Predlog akta iz stava 1. ovog člana, sačinjen u skladu sa članom 110. ovog poslovnika, može podneti predsednik Skupštine, odbornička grupa ili najmanje 30 odbornika.

XII - PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 149

Danom stupanja na snagu ovog poslovnika prestaje da važi Poslovnik Skupštine grada Beograda ("Službeni list grada Beograda", broj 28/08).

Član 150

Ovaj poslovnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".

 

Samostalni član Odluke o izmeni i dopuni
Poslovnika Skupštine grada Beograda

("Sl. list grada Beograda", br. 14/2010)

Član 3

Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".