PRAVILNIK O USLOVIMA ZA UPIS U REGISTAR ZA OGLEDE NA ŽIVOTINJAMA I SADRŽINI I NAČINU VOĐENJA TOG REGISTRA, PROGRAMU OBUKE O DOBROBITI OGLEDNIH ŽIVOTINJA, OBRASCU ZAHTEVA ZA ODOBRENJE SPROVOĐENJA OGLEDA NA ŽIVOTINJAMA, NAČINU NEGE, POSTUPANJA I LIŠAVANJA ŽIVOTA OGLEDNIH ŽIVOTINJA, KAO I O SADRŽINI I NAČINU VOĐENJA EVIDENCIJE O DRŽANJU, REPRODUKCIJI, PROMETU, ODNOSNO SPROVOĐENJU OGLEDA NA ŽIVOTINJAMA ("Sl. glasnik RS", br. 39/2010)

 

I UVODNE ODREDBE

Član 1

Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi u pogledu objekata i opreme koje moraju da ispunjavaju pravna i fizička lica koja obavljaju oglede na životinjama i pravna i fizička lica, odnosno preduzetnici koji se bave držanjem, reprodukcijom i prometom oglednih životinja za upis u Registar za oglede na životinjama, program obuke o dobrobiti oglednih životinja, sadržina i način vođenja Registra za oglede na životinjama, obrazac zahteva za odobrenje sprovođenja ogleda na životinjama, način nege i postupanja sa oglednim životinjama pri držanju, reprodukciji, korišćenju, prevozu i prometu, način lišavanja života za svaku vrstu ogledne životinje, kao i sadržina i način vođenja evidencije o držanju, reprodukciji, prometu, odnosno sprovođenju ogleda na životinjama.

Član 2

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:

1) ispust jeste prostor ograđen zidovima, ogradama, rešetkama, žičanim mrežama u kome se životinje drže u kavezima ili oborima i u kome mogu da se slobodno kreću u određenom vremenskom periodu, u skladu sa etološkim i fiziološkim potrebama, a koji je najčešće smešten izvan zatvorenih objekata;

2) kavez jeste trajno fiksiran ili pokretni kontejner koji je najmanje sa jedne strane ograđen čvrstim zidom od rešetki ili žičane mreže, u kome se drži ili prevozi jedna ili više životinja;

3) korisnički objekat jeste objekat u kome se životinje koriste u ogledima;

4) lice odgovorno za zaštitu dobrobiti životinja jeste stručno lice odgovorno za zaštitu dobrobiti oglednih životinja;

5) nadležno lice jeste lice koje je nadležno za kreiranje, obavljanje i vođenje ogleda, kao i nadzor nad ogledom;

6) objekat jeste montažni objekat, zgrada, kompleks zgrada ili druge prostorije, uključujući i mesto koje nije sasvim ograđeno ili natkriveno, kao i pokretna postrojenja;

7) objekat za uzgoj jeste objekat u kojem se životinje uzgajaju radi korišćenja u ogledima;

8) objekat za snabdevanje jeste objekat, izuzev objekta za uzgoj, iz kojeg se obezbeđuju životinje radi korišćenja u ogledima;

9) obor jeste otvorena površina ograđena zidovima, rešetkama ili žičanim mrežama u kojoj se drži jedna ili više životinja. Sloboda kretanja životinja u oborima je manje ograničena nego u kavezima, zavisno od gustine populacije i veličine obora;

10) pogodno anesteziran jeste anesteziran primenom opšte ili lokalne anestezije kojom se postiže gubitak osetljivosti, na način koji je efikasan u istoj meri, kao i način koji se primenjuje u dobroj veterinarskoj praksi;

11) prostorije u kojima se drže životinje jesu prostorije u kojima su životinje smeštene radi uzgoja ili formiranja zaliha, kao i tokom obavljanja ogleda;

12) staja jeste prostor u kome se drže domaće životinje koji je ograđen sa tri strane, i koji najčešće ima odeljke za hranilice i bočne odeljke za držanje životinja;

13) uzgojena životinja jeste životinja koja je u objektima za uzgoj, odnosno korisničkim objektima posebno uzgojena za korišćenje u ogledima;

14) humani način lišavanja života jeste lišavanje života životinja uz izazivanje minimalne fizičke ili psihičke patnje.

II USLOVI U POGLEDU OBJEKATA I OPREME ZA UPIS U REGISTAR ZA OGLEDE NA ŽIVOTINJAMA I PROGRAM OBUKE O DOBROBITI OGLEDNIH ŽIVOTINJA

Član 3

Pravna i fizička lica koja obavljaju oglede na životinjama upisuju se u Registar za oglede na životinjama, ako ispunjavaju uslove u pogledu objekata, opreme i obučenosti o dobrobiti životinja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje dobrobit životinja.

U Registar za oglede na životinjama upisuju se i pravna i fizička lica, odnosno preduzetnici, koja se bave držanjem, reprodukcijom i prometom oglednih životinja ako ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana, u skladu sa zakonom kojim se uređuje dobrobit životinja.

U slučaju kada lica iz stava 1. ovog člana u svojim prostorijama, a za potrebe ogleda uzgajaju životinje, dovoljan je jedan upis u Registar za oglede na životinjama, s tim što se u tom slučaju u Registru za oglede na životinjama stavlja naznaka da se ova lica bave i držanjem, reprodukcijom i prometom oglednih životinja.

1. Uslovi u pogledu objekata i opreme

1.1. Korisnički objekat

Član 4

Korisnički objekat mora da bude izgrađen i konstruisan tako da se obezbede uslovi koji odgovaraju svakoj pojedinačnoj vrsti životinje koja u njemu boravi i onemogući bekstvo životinja, kao i da se ogledi obavljaju što je moguće efikasnije, uz dosledne rezultate, upotrebu minimalnog broja životinja i izazivanje najmanjeg stepena bola, patnje, stresa ili trajnih povreda životinja.

Tavanice i zidovi korisničkog objekta moraju da budu izrađeni od materijala koji je otporan na čišćenje i dezinfekciju, sa glatkim, nepropusnim površinama koje se lako peru, čiste i dezinfikuju.

Podovi korisničkog objekta moraju da budu glatki, nepropusni, izrađeni od materijala koji se ne kliza, koji se lako pere, čisti, dezinfikuje i koji može da izdrži težinu hranilica, životinja i druge teške opreme.

Materijal od kojeg je izrađena tavanica, zidovi i podovi korisničkog objekta, kao i smeštajni prostor za životinje mora da bude takav da ne deluje štetno na zdravlje životinja ine dovodi do njihovih povreda.

Odvodi korisničkog objekta moraju da budu fiksirani i pokriveni na način kojim se sprečava slobodan pristup životinja.

Hodnici korisničkog objekta moraju da budu dovoljno široki, kako bi se omogućilo lako korišćenje pokretne opreme.

Spojevi vrata, kanali, utičnice, cevi, kablovi, oprema i uređaji u korisničkom objektu moraju da budu dodatno zaštićeni, kako ih životinje ne bi oštetile ili povredile same sebe.

Ako korisnički objekat ima vrata i prozore, oni moraju da budu konstruisani i zaštićeni, kako bi se sprečio ulazak drugih životinja i štetočina.

Ako korisnički objekat ima ispust, mora da ima obezbeđene posebne mere zaštite kako životinje ne bi pobegle.

Član 5

Korisnički objekat mora da bude fizički odvojen i zaštićen od ostalih objekata u kompleksu, sa ograničenim brojem ulaza kako bi se sprečio pristup neovlašćenih lica i da ima:

1) smeštajni prostor za životinje;

2) laboratorije i prostorije za opšte i posebne oglede;

3) pomoćne prostorije, i to:

(1) prostoriju za skladištenje hrane i prostirke,

(2) prostoriju za smeštaj čistih kaveza, instrumenata i druge opreme,

(3) prostoriju za čišćenje i pranje kaveza i opreme,

(4) prostoriju za odlaganje i higijensko skladištenje leševa životinja i otpadaka životinjskog porekla.

Korisnički objekat mora da ima uređaje i opremu koji odgovaraju vrsti životinja koje se koriste, kao i performansama ogleda koji se obavlja u tim objektima.

Ako se u korisničkom objektu drže i uzgajaju životinje za korišćenje u ogledima, taj korisnički objekat mora da ima odgovarajuću opremu za pripremu pošiljaka životinja za otpremanje.

U slučaju iz stava 3. ovog člana, kontejneri i oprema za otpremanje životinja moraju da budu izrađeni od nepropusnog materijala i konstruisani tako da se spreči bekstvo životinja, kontaminacija mikroorganizmima i omogući vizuelni pregled životinja bez rizika od promene mikrobiološkog statusa životinje.

Korisnički objekat mora da ima plan održavanja objekta i opreme.

1.1.1. Smeštajni prostor za životinje

Član 6

U korisničkom objektu mora da bude obezbeđen smeštajni prostor za životinje koji odgovara vrsti životinje i koji:

1) ima površinu koja omogućava makar minimum slobode kretanja koji je primeren vrsti životinje, kao i ispoljavanje prirodnog ponašanja životinje;

2) omogućava posmatranje životinje, uz njeno minimalno uznemiravanje;

3) je konstruisan tako da olakšava postupanje sa životinjom;

4) je kompatibilan sa svrhom korišćenja životinje u ogledima, kako bi se obezbedilo dobijanje validnih naučnih podataka.

Ako je moguće, unutar smeštajnog prostora za životinje potrebno je obezbediti poseban prostor za obavljanje manje zahtevnih postupaka ogleda.

Smeštajni prostor za životinje koji je namenjen za držanje glodara može da se koristi i za držanje većih vrsta pod uslovom da je tehnički prilagođen vrsti životinje koja će se u njemu držati.

Član 7

U smeštajnom prostoru životinje se drže u kavezima, boksovima, stajama ili oborima/ispustima, a u zavisnosti od vrste životinja.

Kavezi, boksovi, staje i obori/ispusti moraju da budu izgrađeni i konstruisani tako da zadovolje etološke potrebe životinja (potrebu za veranjem, sakrivanjem, pravljenjem privremenog skloništa).

Kavezi, izuzev kaveza koji su namenjeni za jednokratnu upotrebu, boksovi, staje i obori/ispusti moraju da budu napravljeni od otpornog materijala, koji se lako pere, čisti i dezinfikuje.

Kavezi moraju da imaju podove koji su izgrađeni i konstruisani na način koji odgovara vrsti i starosti životinje i takav da se ekskreti mogu lako ukloniti.

Veličina kaveza, boksova, staja i obora/ispusta za pojedine vrste životinja data je u Prilogu 1 - Veličina kaveza, boksova, staja i obora/ispusta i način držanja pojedinih vrsta životinja u njima, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 8

Smeštajni prostor za životinje mora da ima ventilacioni sistem, kojim se obezbeđuje snabdevanje smeštajnog prostora svežim vazduhom, smanjenje nivoa neprijatnih mirisa, štetnih gasova, prašine i uzročnika oboljenja i odvođenje viška toplote i vlage.

Ventilacioni sistem iz stava 1. ovog člana mora da:

1) bude takav da u smeštajnom prostoru obezbedi dotok svežeg vazduha u redovnim vremenskim intervalima, i to tako da stepen prozračivanja iznosi 15 do 20 izmena vazduha po času, odnosno 8 do 10 izmena vazduha po času kod manje gustine naseljenosti životinja u smeštajnom prostoru, a bez izazivanja promaje;

2) ima odgovarajući kapacitet kojim se postiže zagrevanje i hlađenje vazduha.

Član 9

U smeštajnom prostoru za životinje mora da bude obezbeđena temperatura i vlažnost koja je prilagođena potrebama svake pojedinačne vrste životinja.

Rasponi temperature iz stava 1. ovog člana u smeštajnom prostoru za životinje dati su u Prilogu 2 - Temperatura u smeštajnom prostoru za ogledne životinje koje se drže u kavezima, oborima i natkrivenim ispustima, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo, a svaka promena temperature u smeštajnom prostoru za životinje treba da bude odobrena od strane lica odgovornog za dobrobit životinja.

Relativna vlažnost iz stava 1. ovog člana u smeštajnom prostoru za životinje mora da se održava na prosečnoj vrednosti od 55%±10%, pri čemu ako dođe do opravdanih odstupanja od te vrednosti treba izbegavati vrednosti ispod 40% i iznad 70% u dužem vremenskom periodu.

Član 10

U smeštajnom prostoru mora da bude obezbeđeno veštačko osvetljenje koje odgovara biološkim zahtevima svake vrste životinja, ako smeštajni prostor za životinje nema prozore.

Veštačko osvetljenje mora da bude takvo da omogućava regulisanje jačine svetlosti i ciklusa svetla i tame, kao i njihovu kontrolu.

Član 11

Smeštajni prostor za životinje i laboratorije i prostorije za opšte i posebne oglede mora da budu zaštićene od izvora čujne i buke visoke frekvencije, kako bi se sprečilo uznemiravanje životinja, promene u ponašanju i fiziologiji životinja.

Član 12

Smeštajni prostor za životinje mora da ima obezbeđen alarmni sistem koji ne remeti životinje, kao i:

1) alarmni uređaj za otkrivanje mogućeg požara, ulaska neovlašćenih lica, otkrivanje kvarova u ventilacionom sistemu, sistemu za zagrevanje, kao i kvarova u vodosnabdevanju bazena ili akvarijuma;

2) generator za podršku sistema za održavanje života životinja, kao i osvetljenja u slučaju kvara ili prestanka snabdevanja strujom;

3) uputstvo za postupanje u hitnim slučajevima, koje je jasno i vidno istaknuto.

1.1.2. Laboratorije i prostorije za opšte i posebne oglede

Član 13

Laboratorije i prostorije za opšte i posebne oglede moraju da imaju prostor za obavljanje jednostavnih dijagnostičkih ispitivanja, post-mortalnih pregleda, odnosno prikupljanje uzoraka koji će na drugom mestu biti podvrgnuti opsežnim laboratorijskim ispitivanjima; odvojene prostorije za oporavak i postoperativni tretman životinja; odvojene prostorije za obavljanje ogleda ili posmatranja koja nije poželjno obavljati u objektima za smeštaj životinja; minimalnu laboratorijsku opremu.

Pored uslova iz stava 1. ovog člana, za obavljanje hirurških zahvata u aseptičnim uslovima, laboratorije i prostorije za opšte i posebne oglede moraju da imaju obezbeđenu jednu ili više odvojenih prostorija.

1.1.3. Pomoćne prostorije

Član 14

Prostorija za skladištenje hrane i prostirke mora da bude hladna, suva i zaštićena od insekata i štetočina.

Ako se u korisničkom objektu skladište materijali koji se mogu lako kontaminirati i predstavljati rizik, korisnički objekat mora da ima posebnu prostoriju za skladištenje ovih materijala.

Prostorija za čišćenje i pranje kaveza i opreme mora da bude dovoljno velika da se u nju mogu smestiti uređaji za čišćenje i dezinfekciju upotrebljene opreme, a hodnici između prostorija moraju da budu dovoljno široki, kako bi se omogućilo lako prenošenje pokretne opreme.

Zidovi i podovi prostorije za čišćenje i pranje kaveza i opreme moraju da budu pokriveni otpornim materijalom, a ventilacioni sistem mora da bude dovoljnog kapaciteta za uklanjanje viška toplote i vlage.

1.2. Objekat za uzgoj i objekat za snabdevanje

Član 15

Objekat za uzgoj i objekat za snabdevanje mora da bude izgrađen i konstruisan tako da se obezbede uslovi koji odgovaraju svakoj pojedinačnoj vrsti životinje koja u njemu boravi i onemogući bekstvo životinja.

Objekti iz stava 1. ovog člana moraju u pogledu objekata i opreme da ispunjavaju uslove iz člana 4, člana 5. stav 1. tač. 1) i 3) i st. 4. i 5, člana 6. stav 1. tačka 1) i stav 3. i čl. 7, 8, 9, 10, 11, 12. i 14. ovog pravilnika.

Pored uslova iz st. 1. i 2. ovog člana objekat za uzgoj i objekat za snabdevanje mora da ima minimalnu laboratorijsku opremu za obavljanje jednostavnih zahvata, prostor za obavljanje jednostavnih dijagnostičkih ispitivanja, post-mortalnih pregleda, odnosno prikupljanje uzoraka koji će na drugom mestu biti podvrgnuti opsežnim laboratorijskim ispitivanjima.

Objekat za uzgoj i objekat za snabdevanje mora da ima opremu za pripremu pošiljaka životinja za otpremanje.

2. Program obuke o dobrobiti oglednih životinja

Član 16

Pravna i fizička lica koja obavljaju oglede na životinjama, kao i pravna i fizička lica, odnosno preduzetnici koji se bave držanjem, reprodukcijom i prometom oglednih životinja, moraju da ispunjavaju uslove u pogledu obučenosti o dobrobiti oglednih životinja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje dobrobit životinja.

Uslovi iz stava 1. ovog člana odnose se na:

1) lica odgovorna za zaštitu dobrobiti životinja i lica zadužena za brigu o oglednim životinjama;

2) lica koja obavljaju ogled ili učestvuju u jednom njegovom delu (laboratorijski tehničari);

3) nadležna lica (naučni istraživači);

4) lica koja su posebno obučena za rad u korisničkim objektima, objektima za uzgoj i objektima za snabdevanje (veterinari specijaliste).

Lica iz stava 2. ovog člana moraju da prođu odgovarajuću obuku o dobrobiti oglednih životinja, u skladu sa Programom obuke o dobrobiti oglednih životinja datom u Prilogu 3, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

III SADRŽINA I NAČIN VOĐENJA REGISTRA ZA OGLEDE NA ŽIVOTINJAMA I OBRAZAC ZAHTEVA ZA ODOBRENJE SPROVOĐENJA OGLEDA NA ŽIVOTINJAMA

Član 17

Registar za oglede na životinjama sadrži podatke o:

1) rednom broju upisa;

2) nazivu i sedištu pravnog lica, odnosno imenu i prezimenu i adresi fizičkog lica koje obavlja oglede na životinjama;

3) nazivu i sedištu pravnog lica ili preduzetnika, odnosno imenu i prezimenu i adresi fizičkog lica koje se bavi držanjem, reprodukcijom i prometom oglednih životinja;

4) imenu i prezimenu lica odgovornog za zaštitu dobrobiti oglednih životinja;

5) imenu i prezimenu lica odgovornog za zaštitu zdravlja oglednih životinja;

6) broju, vrsti i kategoriji oglednih životinja koje se koriste u ogledima, odnosno koje se uzgajaju radi korišćenja u ogledima;

7) vrsti ogleda za koji su životinje namenjene;

8) vrsti i kategoriji ogleda koji se obavljaju u korisničkim objektima;

9) činjenici da se pravna i fizička lica koja obavljaju oglede na životinjama bave i držanjem, reprodukcijom i prometom oglednih životinja, ako je to slučaj.

Registar za oglede na životinjama vodi se u elektronskom obliku.

Član 18

Pravna i fizička lica koja su upisana u Registar za oglede na životinjama, pre svakog planiranog ogleda podnose ministarstvu nadležnom za poslove veterinarstva (u daljem tekstu: Ministarstvo) zahtev za donošenje rešenja o odobrenju sprovođenja ogleda, u skladu sa zakonom kojim se uređuje dobrobit životinja.

Zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se na obrascu datom u Prilogu 4 - Obrazac zahteva za odobrenje sprovođenja ogleda na životinjama, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

IV NAČIN NEGE I POSTUPANJA SA OGLEDNIM ŽIVOTINJAMA PRI DRŽANJU, REPRODUKCIJI, KORIŠĆENJU, PREVOZU I PROMETU I NAČIN LIŠAVANJA ŽIVOTA OGLEDNIH ŽIVOTINJA

1. Opšti uslovi nege i postupanja sa oglednim životinjama

Član 19

U ogledu mogu da se koriste životinje koje su uzgajane isključivo u tu svrhu.

U svrhu ogleda, uzgajaju se sledeće vrste životinja, i to: miš - Mus musculus; pacov - Rattus norvegicus; zamorče - Cavia porcellus; hrčak - Mesocricetus auratus; kunić - Oryctolagus cuniculus; nečovekoliki majmun; pas - Canis familiaris; mačka - Felis catus; prepelica - Coturnix cotunix.

Osim životinja iz stava 2. ovog člana, u svrhu ogleda mogu da se uzgajaju i sledeće vrste životinja:domaće životinje (goveda, ovce, koze, svinje, živina, kopitari); ptice; ribe; čovekoliki majmuni; drugi majmuni;drugi sisari; drugi mesojedi.

Član 20

Životinje koje se koriste u ogledima moraju da se uzgajaju u objektima za uzgoj i nabavljaju isključivo iz objekata za uzgoj, odnosno objekata za snabdevanje pravnih i fizičkih lica, odnosno preduzetnika koji su upisani u Registar za oglede na životinjama.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, Ministarstvo može da odobri da se u ogledima koriste životinje koje potiču iz drugih objekata.

Ogledi se obavljaju u korisničkim objektima.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, Ministarstvo može da odobri da se ogled obavlja izvan korisničkih objekata.

Član 21

Prilikom ogleda, kao i pri držanju, reprodukciji, korišćenju, prevozu i prometu, sa oglednim životinjama mora da se postupa tako da se bol, patnja, strah, stres i povrede životinje svedu na najmanju moguću meru.

Ogled započinje prvom pripremom životinje za korišćenje u ogledu, a završava se kada dalje posmatranje životinje nije potrebno za taj ogled.

U ogledu treba koristiti najmanji mogući broj životinja, sa najnižim stepenom neurofiziološke osetljivosti.

Ogled uključuje sve postupke uklanjanja bola, patnje, straha, stresa, iscrpljenosti ili trajne povrede životinje primenom anestezije, analgezije ili drugih metoda.

Ogled uključuje i sve radnje koje imaju za cilj ili mogu dovesti do rađanja životinja u kontrolisanim (oglednim) uslovima.

Ogled ne uključuje najmanje bolne metode lišavanja života ili obeležavanja životinje, prihvaćene u veterinarskoj praksi.

Član 22

Prilikom kreiranja ogleda treba odabrati ogled koji prouzrokuje najmanji bol, patnju, strah, stres, iscrpljenost ili trajnu povredu životinja, a kojim se postižu naučno prihvatljivi rezultati.

Ogled koji će izazvati jak, trajni bol sprovodi se pod opštom ili lokalnom anestezijom ili analgezijom u cilju uklanjanja bola, patnje, straha, stresa, iscrpljenosti ili trajne povrede.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, anestezija se ne primenjuje kada:

1) izaziva veću traumu od samog ogleda;

2) je inkompatibilna sa samim ogledom.

U slučaju da u ogledu nije moguće primeniti anesteziju, u ogledu treba koristiti analgetike i druge odgovarajuće metode kako bi se bol, patnja, strah, stres, iscrpljenost ili trajne povrede životinje smanjile na najmanju moguću meru.

Ako anestezirane životinje posle prestanka anestezije imaju jake bolove, treba ih tretirati analgeticima, a ako to nije moguće treba ih odmah lišiti života na human način, pod uslovom da to nije u suprotnosti sa svrhom ogleda.

Član 23

U ogledu koji izaziva jak ili trajan bol, stres i patnju, životinja može da se koristi samo jednom, bez obzira da li je primenjena anestezija ili analgezija, osim ako će tokom daljeg ogleda:

1) životinja da bude pod opštom anestezijom, koja se održava do smrti životinje, ili

2) na životinji da budu obavljeni samo zahvati koji ne uzrokuju veliki bol i patnju.

Ako se životinja upotrebljava u više ogleda, svaki od tih ogleda obavlja se u skladu sa uslovima propisanim ovim pravilnikom.

Član 24

Oglednim životinjama mora da bude obezbeđena odgovarajuća hrana i voda u dovoljnim količinama primereno vrsti životinje, kao i odgovarajuća nega primereno zdravstvenom stanju i dobrobiti životinje.

Svako ograničavanje zadovoljavanja fizioloških i etoloških potreba životinje treba da bude smanjeno na najmanju moguću meru.

Uslovi u kojima se ogledne životinje uzgajaju, drže ili koriste moraju da se redovno kontrolišu.

Član 25

Svakoj oglednoj životinji, u zavisnosti od vrste i njenih potreba, mora da se obezbedi slobodan pristup hrani, izuzev ako to nije u suprotnosti sa svrhom ogleda.

Hrana mora da bude upakovana u čvrste, zatvorene i zapečaćene vreće, sa etiketom ili jasno utisnutim datumom proizvodnje.

Pri izboru, proizvodnji i pripremi hrane za ogledne životinje, kao i prilikom pakovanja, prevoza i skladištenja hrane treba da budu preduzete sve mere opreza kako bi se sprečila hemijska, fizička i mikrobiološka kontaminacija i kvarenje hrane.

Brzo kvarljiva hrana za ogledne životinje mora da se skladišti u hladnjačama, frižiderima ili zamrzivačima.

Oprema za hranjenje mora redovno da se pere, čisti i dezinfikuje.

Ako se koristi tečna hrana ili hrana koja može lako da se kontaminira vodom ili urinom, hranilice mora da se svakodnevno peru, odnosno čiste.

Član 26

Oglednim životinjama mora da se obezbedi dovoljna količina pitke vode iz javnog vodovoda ili sopstvenog bunara.

Zdravstvena ispravnost bunarske vode mora da se kontroliše u ovlašćenim laboratorijama najmanje jednom godišnje.

Oglednim životinjama mora da se obezbedi slobodan pristup čistoj, pitkoj vodi, izuzev ako to nije u suprotnosti sa svrhom ogleda.

Za napajanje oglednih životinja koriste se:

1) pojilice/boce, najčešće za napajanje malih životinja kao što su glodari i kunići, a koje:

(1) moraju da budu napravljene od providnog materijala, kako bi se omogućilo nadziranje njihovog sadržaja,

(2) moraju da imaju široko grlo, koje omogućava lako čišćenje,

(3) ne smeju da propuštaju vodu,

(4) moraju da imaju poklopce, zapušače i čepove koji su konstruisani tako da lako mogu da se čiste i sterilišu;

2) automatski sistem napajanja.

Sve pojilice/boce i pribor moraju da se, u redovnim vremenskim intervalima, rastave na delove, peru, čiste i sterilišu.

Ispražnjene boce ne smeju da se ponovo pune vodom, ako prethodno nisu oprane, očišćene i sterilisane.

Automatski sistem za napajanje mora redovno da se kontroliše, servisira i ispira, kako bi se izbeglo širenje infekcija.

Ako se automatski sistem napajanja koristi u kavezima sa čvrstim dnom, potrebno je da budu preduzete sve mere kako bi se smanjio rizik od poplave.

Snabdevanje vodom akvarijuma i ribnjaka mora da bude prilagođeno potrebama i granici tolerancije na kiselost vode i količinu hlora i drugih supstanci kod različitih vrsta riba, vodozemaca i gmizavaca.

Član 27

Oglednim životinjama mora da bude obezbeđena prostirka koja je netoksična, suva, slobodna od infektivnih agenasa, štetočina ili toksina, koja dobro apsorbuje tečnosti i ne sadrži prašinu.

Kao prostirka mogu da se koriste industrijski nus-proizvodi, otpad ili iseckan papir.

Kao prostirka ne sme da se koristi strugotina ili prostirka od drveta koje je hemijski tretirano, a za glodare mora da se koristi gotova, industrijski proizvedena prostirka.

Uputstvo za promenu prostirke u kavezima i oborima treba da bude jasno istaknuto.

2. Kontrola zdravstvenog stanja i dobrobiti životinja

Član 28

U korisničkom objektu i objektu za uzgoj, odnosno objektu za snabdevanje mora da bude obezbeđena zdravstvena zaštita i higijena osoblja, u skladu sa procenom potencijalne opasnosti po životinje.

U korisničkom objektu i objektu za uzgoj, odnosno objektu za snabdevanje mora da postoji plan održavanja zdravstvenog statusa životinja, očuvanja dobrobiti životinja i ispunjavanja naučnih zahteva, koji obuhvata:

1) program mikrobiološkog praćenja i nadzora;

2) planove za postupanje u slučaju pogoršanja zdravstvenog stanja životinja;

3) definicije zdravstvenih parametara;

4) proceduru uvođenja novih životinja u objekat.

Nadležno lice i lice odgovorno za zaštitu dobrobiti životinja obezbeđuju redovnu kontrolu i nadzor zdravstvenog stanja i dobrobiti oglednih životinja, kao i uslove smeštaja oglednih životinja, kako bi se sprečili bol, patnja, strah, stres, iscrpljenost ili trajne povrede životinje, a u slučaju uočavanja nedostatka obezbeđuju sprovođenje odgovarajućih mera.

Kontrola zdravstvenog stanja i dobrobiti oglednih životinja mora da se obavlja najmanje jednom dnevno kako bi se utvrdilo da li ima bolesnih i povređenih životinja i kako bi se u skladu sa tim preduzele odgovarajuće mere.

Lice odgovorno za zaštitu dobrobiti životinja mora da kontroliše temperaturu u smeštajnom prostoru za životinje i reguliše je u skladu sa mogućim promenama u termoregulaciji životinja koje nastaju kao posledica određenih fizioloških stanja ili uticaja ogleda.

Kada se u smeštajnom prostoru za životinje drže albino životinje, posebna pažnja treba da se posveti njihovoj osetljivosti na svetlost.

3. Obeležavanje životinja

Član 29

U objektima za uzgoj i objektima za snabdevanje svi psi, mačke i nečovekoliki majmuni pre zalučenja moraju da se bezbolno pojedinačno obeleže jedinstvenim identifikacionim brojem u skladu sa posebnim propisima.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, kada se psi, mačke i nečovekoliki majmuni pre zalučenja prenose iz jednog objekta u drugi, a nije praktično obeležiti ih pre prenošenja, kompletna dokumentacija o poreklu životinje, naročito identifikacione oznake njihovih majki, mora da se čuva u objektu u koji su preneti, sve dok se ne obeleže.

U slučaju kada se zalučeni, a neobeleženi psi, mačke i nečovekoliki majmuni prvi put uvode u objekat, moraju da se obeleže u što kraćem roku.

4. Postupanje sa životinjama prilikom njihovog hvatanja

Član 30

U slučaju da je prilikom hvatanja ogledne životinje neophodno primeniti anestetike ili druge lekove, njih može dati samo veterinar ili drugo ovlašćeno lice.

Ako se prilikom hvatanja ogledna životinja povredi, za tu životinju se obezbeđuje veterinarska pomoć, u što kraćem roku.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, ako po mišljenju veterinara ogledna životinja može da preživi, ali uz stalne bolove i patnju, lišava se života na human način.

5. Postupanje sa životinjama prilikom prevoza

Član 31

Ogledne životinje prevoze se na način i u prevoznim sredstvima u skladu sa posebnim propisima.

Prilikom prevoza oglednih životinja, u prevoznim sredstvima mora da bude obezbeđena dovoljna količina hrane i vode, odgovarajuća temperatura i ventilacija, kao i uslovi za sprečavanje prekomerne buke i vibracije.

Pošiljalac pošiljke oglednih životinja mora da obavesti primaoca o svim detaljima vezanim za prevoz, kako bi se obezbedilo brzo i odgovarajuće prihvatanje oglednih životinja.

Pre svakog utovara, kontejneri i oprema za prenos životinja mora da bude oprana, očišćena, dezinfikovana i opremljena dovoljnom količinom prostirke.

U slučaju da kontejnere i opremu za prenos životinja nije moguće dekontaminirati, kontejneri i oprema za prenos životinja se odmah uništavaju.

6. Postupanje sa životinjama posle dopremanja

Član 32

Pošiljka oglednih životinja koja je dopremljena prima se i raspakuje bez odlaganja.

Dopremljene ogledne životinje se pregledaju, smeštaju u čiste kaveze ili obore i daje im se hrana i voda.

Obeležavanje dopremljenih životinja vrši se u skladu sa članom 29. ovog pravilnika.

Obolelim, povređenim ili životinjama koje su u lošoj kondiciji mora da se obezbedi odgovarajući smeštaj za pojedinačno i odvojeno držanje.

Životinjama iz stava 4. ovog člana mora da se, u što kraćem roku, obezbedi pregled od strane veterinara ili drugog ovlašćenog lica, u cilju pružanja odgovarajuće nege, a po potrebi i lečenja.

Životinje iz stava 4. ovog člana koje ne mogu da se oporave lišavaju se života na human način.

7. Izolacija i aklimatizacija životinja

Član 33

Novoprimljene životinje smeštaju se u izolaciju, u cilju zaštite ostalih životinja smeštenih u objektu, kao i zaštite ljudi od zoonoza.

Trajanje perioda izolacije određuje lice odgovorno za zaštitu dobrobiti životinja, u okviru dozvoljenih intervala koji su dati u Prilogu 5 - Vremensko trajanje perioda izolacije oglednih životinja, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo, a u zavisnosti od vrste životinje.

U toku trajanja perioda izolacije životinje mogu da se koriste u ogledima samo ako su se aklimatizovale na novu sredinu i ako ne predstavljaju opasnost za druge životinje i čoveka.

Pre korišćenja u ogledu svakoj novoprimljenoj životinji mora da se obezbedi vremenski period potreban za aklimatizaciju na nove uslove, čiju dužinu određuje lice odgovorno za zaštitu dobrobiti životinja, a u zavisnosti od stresa kojem je životinja bila izložena tokom prevoza, trajanja prevoza i starosti životinje.

8. Grupisanje životinja

Član 34

Posle izolacije novoprimljene ogledne životinje smeštaju se u stabilne grupe koje su sastavljene od kompatibilnih jedinki iste vrste.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, životinje mogu da se smeste pojedinačno ako postoje zdravstveni razlozi, razlozi dobrobiti životinja ili razlozi ogleda.

U slučajevima iz stava 2. ovog člana, posle konsultacije sa veterinarom i licem odgovornim za zaštitu dobrobiti životinja, životinje mogu da se smeste pojedinačno ako:

1) su preduzete dodatne mere u cilju zaštite dobrobiti životinje;

2) je tajanje pojedinačnog držanja životinje svedeno na najmanji potreban period;

3) se održava vizuelni, zvučni, mirisni i taktilni kontakt sa drugim životinjama u meri u kojoj je to moguće.

9. Postupanje sa životinjama posle ogleda

Član 35

Na kraju svakog ogleda, lice odgovorno za zaštitu dobrobiti životinja ili veterinar odlučuje o tome da li će se ogledne životinje pustiti na slobodu, zadržati u životu ili lišiti života na human način.

Ogledna životinja se posle obavljenog ogleda može pustiti na slobodu, ako to nije u suprotnosti sa principima dobrobiti životinje, ako su preduzete sve mere za očuvanje njene dobrobiti, ako njeno zdravstveno stanje to dozvoljava i ako nije opasna po javno zdravlje i okolinu.

Ako se ogledna životinja održava u životu, lice odgovorno za zaštitu dobrobiti životinja mora životinji da obezbediti negu koja odgovara njenom zdravstvenom stanju i uslove smeštaja u skladu sa ovim pravilnikom.

Ako postoji i najmanja mogućnost da ogledna životinja trpi trajne bolove i patnju ili ako nisu ispunjeni uslovi smeštaja u skladu sa ovim pravilnikom, ogledna životinja se u što kraćem roku na human način lišava života.

10. Način lišavanja života oglednih životinja

Član 36

Ogledne životinje se lišavaju života na način i sredstvima u skladu sa posebnim propisima, s tim što se duboko besvesne ogledne životinje mogu iskrvariti, ali se ne smeju, bez prethodne anestezije, primenjivati lekovi koji parališu mišiće pre gubitka svesti i lekovi sa kurariformnim efektima, kao ni omamljivanje električnom energijom bez pasaže mozga.

Leševi oglednih životinja ne smeju da se uklanjaju dok se ne pojavi rigor mortis, koji utvrđuje veterinar.

Odlaganje, higijensko skladištenje i zbrinjavanje leševa životinja i otpadaka životinjskog porekla obavlja se u skladu sa posebnim propisima.

11. Održavanje i čišćenje smeštajnog prostora za životinje

Član 37

Smeštajni prostor za životinje mora redovno da se pere, čisti i dezinfikuje.

Kavezi, pojilice, hranilice i druga oprema moraju redovno da se peru, čiste, dezinfikuju, a po potrebi i sterilišu.

Materijal na površini obora/ispusta mora redovno da se čisti i po potrebi obnavlja, kako ne bi predstavljao izvor infekcije.

Učestalost čišćenja u zavisnosti je od tipa smeštajnog prostora za životinje, vrste životinja, gustine naseljenosti i kapaciteta ventilacionog sistema koji održava odgovarajući kvalitet vazduha u smeštajnom prostoru za životinje.

Prilikom čišćenja opreme mora da se obezbedi odvojeni prolaz čiste i prljave opreme, kako bi se sprečila njihova ponovna kontaminacija.

Prilikom odlaganja i uklanjanja visoko toksičnog, radioaktivnog i zaraznog otpada moraju da se preduzmu posebne mere opreza, u skladu sa posebnim propisima.

V SADRŽINA I NAČIN VOĐENJA EVIDENCIJE O DRŽANJU, REPRODUKCIJI, PROMETU, ODNOSNO SPROVOĐENJU OGLEDA NA ŽIVOTINJAMA

1. Evidencija u korisničkim objektima

Član 38

Pravna i fizička lica koja obavljaju oglede na životinjama vode godišnju evidenciju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje dobrobit životinja, a koja sadrži podatke o:

1) ukupnom broju i vrsti životinja koje su korišćene u ogledima;

2) broju i vrsti životinja koje su korišćene u ogledima prema svrsi ogleda;

3) broju i vrsti životinja koje su korišćene u ogledima u cilju zaštite ljudi, životinja i životne sredine, toksikoloških i bezbednosnih procena;

4) broju i vrsti životinja koje su korišćene u ogledima u vezi sa oboljenjima i različitim poremećajima zdravstvenog stanja ljudi;

5) broju životinja koje se koriste u ogledima radi ispunjavanja zahteva u skladu sa posebnim propisima;

6) broju i vrsti životinja koje su korišćene u ogledima prema stepenu invazivnosti ogleda;

7) broju i vrsti životinja koje su primljene u objekat i datumu njihovog primanja.

Ako lica iz stava 1. ovog člana u korisničkom objektu drže i uzgajaju životinje za korišćenje u ogledima, vode i evidenciju o broju i vrsti životinja koje uzgajaju.

Evidenciju iz stava 1. ovog člana za pravna i fizička lica koja obavljaju oglede na životinjama vodilice koje obavlja oglede na životinjama.

Evidencija iz stava 1. ovog člana vodi se na obrascima koji su dati u Prilogu 6 - Evidencija u korisničkim objektima, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

2. Evidencija u objektima za uzgoj i objektima za snabdevanje

Član 39

Pravna i fizička lica, odnosno preduzetnici, koji se bave držanjem, reprodukcijom i prometom oglednih životinja vode godišnju evidenciju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje dobrobit životinja, koja sadrži podatke o:

1) ukupnom broju i vrsti životinja koje se drže i uzgajaju u objektu;

2) broju i vrsti životinja koje su prodate ili koje su prikupljene;

3) datumu prodaje ili prikupljanja;

4) imenu i adresi primaoca;

5) broju i vrsti životinja koje su u ovim objektima uginule.

Evidencija iz stava 1. ovog člana vodi se na obrascima koji su dati u Prilogu 7- Evidencija u objektima za uzgoj i objektima za snabdevanje, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

VI ZAVRŠNE ODREDBE

Član 40

Danom početkom primene ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o merama za zaštitu od mučenja pri izvođenju mera zdravstvene zaštite životinja, izvođenje eksperimenata sa životinjama i izvođenju drugih postupaka sa životinjama, o merama za sprečavanje zlostavljanja životinja, kao i o određivanju vrste sredstava koja se mogu koristiti za ubijanje životinja na human način ("Službeni glasnik RS", broj 44/94).

Član 41

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana od objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuju se od 1. maja 2011. godine.

 

Prilog 1

VELIČINA KAVEZA, BOKSOVA, STAJA I OBORA/ISPUSTA I NAČIN DRŽANJA POJEDINIH VRSTA ŽIVOTINJA U NJIMA

Veličina kaveza za glodare i kuniće

Vrsta	Minimalna površina poda u cm2	Minimalna visina kaveza u cm
Miš Pacov Sirijski hrčak Zamorče   Kunić 1 kg   2 kg   3 kg   4 kg   5 kg	180 350 180 600 1400 2000 2500 3000 3600	12 14 12 18 30 30 35 40 40

Napomena: "Visina kaveza" je vertikalno rastojanje između poda kaveza i gornjeg vodoravnog dela poklopca ili vrha kaveza. Prilikom kreiranja ogleda uzima se u obzir i potencijalni rast životinja kako bi se obezbedio dovoljan prostor u svim fazama ogleda, u skladu sa podacima iz ove tabele.

Veličina kaveza za glodare u uzgoju

Vrsta	Minimalna površina poda za majku i mlade u cm2	Minimalna visina kaveza u cm
Miš Pacov Hrčak Zamorče	200 800 650 1200	12 14 12 18
Više ženki zamorca	1000 po odrasloj ženki	18

Veličina kaveza za kuniće u uzgoju

Težina ženki u kg	Minimalna površina poda za majku i mlade u cm2	Minimalna visina kaveza u cm	Minimalna površina poda kontrolnog gnezda u m2
1 2 3 4 5	0,30 0,35 0,40 0,45 0,50	30 30 35 40 40	0,10 0,10 0,12 0,12 0,14

Napomena: Minimalna površina poda kaveza po ženki uključuje i površinu kontrolnog gnezda.

Površina smeštajnog prostora za mačke tokom ogleda i uzgoja

Težina mačke u kg	Minimalna površina poda po mački u m2	Minimalna visina kaveza u cm	Minimalna površina poda po ženki sa mladima u m2	Minimalna površina poda boksa po ženki sa mladima u m2
0,5-1 1-3 3-4 4-5	0,2 0,3 0,4 0,6	50 50 50 50	- 0,58 0,58 0,58	- 2 2 2

Napomena: Držanje mačaka u kavezima je strogo ograničeno. Mačke koje se ovako drže moraju najmanje jednom dnevno da se puste da se slobodno kreću, ako to nije u suprotnosti sa svrhom ogleda. Kavez za mačke mora da ima plitke posude za obavljanje fizioloških potreba, veći odvojeni prostor za odmor i predmete pogodne za veranje i oštrenje noktiju.

"Visina kaveza" je vertikalno rastojanje između najviše tačke na podu i najniže tačke na vrhu kaveza.

Pri izračunavanju minimalne površine poda mora se uračunati i pregrađeni prostor za odmor. Najmanja površina poda kaveza po mački sa mladima uključuje i 0,18 m2 površine boksa za mačiće.

Površina smeštajnog prostora za pse u kavezima tokom ogleda

Visina psa do rameno-lopatičnog zgloba u cm	Minimalna površina poda po psu u m2	Minimalna visina kaveza po psu u cm
30 40 70	0,75 1,00 1,75	60 80 140

Napomena: Pse ne treba držati u kavezu duže nego što je to potrebno u svrhe ogleda. Psi iz kaveza moraju se najmanje jednom dnevno puštati da se slobodno kreću, ako to nije u suprotnosti sa svrhom ogleda. Lice odgovorno za zaštitu i dobrobit oglednih životinja određuje najduže vreme tokom koga se psi mogu držati zatvoreni bez dnevnog kretanja. Površina za kretanje mora da bude dovoljno velika, kako bi psi imali potpunu slobodu kretanja. Rešetkasti podovi ne smeju da se koriste, osim ako ogled to zahteva.

Najmanja visina kaveza mora da bude dvostruko veća od visine životinje, mereno do nivoa ramena.

Površina smeštajnog prostora za pse u oborima tokom ogleda i uzgoja

Težina psa u kg	Minimalna površina poda po psu u m2	Minimalna okolna površina za kretanje po psu
		do 3 psa m2	više od 3 psa m2
<6 6-10 10-20 20-30 >30	0,5 0,7 1,2 1,7 2,0	0,5 (1,0) 1,4 (2,1) 1,6 (2,8) 1,9 (3,6) 2,0 (4,0)	0,5 (1,0) 1,2 (2,9) 1,4 (2,6) 1,6 (3,3) 1,8 (3,8)

Napomena: Ove brojke predstavljaju ukupnu površinu poda po psu, odnosno površinu obora i okolnu površinu za kretanje. Psi koji se stalno drže napolju moraju da imaju pristup zaklonu od loših vremenskih prilika. Ako su psi smešteni na žičanim podovima mora da im se obezbedi prostor sa glatkim površinama za spavanje. Žičane podove ne treba koristiti, osim ako to ogled ne zahteva. Pregrade između obora moraju da budu takve da spreče međusobno povređivanje pasa.

Svi obori moraju da budu snabdeveni odgovarajućim drenažnim sistemom.

Površina smeštajnog prostora za primate u kavezima

Težina primata u kg	Minimalna površina poda kaveza za jednu ili dve životinje u m2	Minimalna visina kaveza u cm
<1 1-3 3-5 5-7 7-9 9-15 15-25	0,25 0,35 0,50 0,70 0,90 1,10 1,50	60 75 80 85 90 125 125

Napomena: Zbog razlika u veličini i karakteristikama primata veoma je važno podesiti da oblik, oprema, kao i dimenzije kaveza zadovoljavaju posebne potrebe životinje. Ukupna zapremina kaveza je za primate isto tako važna kao i površina poda. Po pravilu, najveća dimenzija bi trebalo da bude visina kaveza. Visina kaveza mora da bude dovoljno velika da omogući životinji da se potpuno uspravi u stojećem položaju. Najmanja visina kaveza za šimpanze i gibone mora da bude takva da im omogući da se ljuljaju potpuno opruženi sa tavanice, a da im pri tome prsti ne dodiruju pod. Ako je moguće u kavez treba staviti prečke kako bi se omogućilo primatima da koriste gornje delove kaveza.

Ako su primati miroljubivi mogu se držati po dvoje u jednom kavezu. Ako se ne mogu držati u parovima njihovi kavezi moraju da budu postavljeni tako da mogu videti jedni druge ali i da se to može sprečiti ako je potrebno.

Površina smeštajnog prostora za svinje u kavezima

Težina primata u kg	Minimalna površina poda po svinji u m2	Minimalna visina kaveza u cm
5-15 15-25 25-40	0,35 0,55 0,80	50 60 80

Napomena: Navedene vrednosti odnose se i na prasiće. Svinje ne treba držati u kavezu duže nego što je to neophodno u svrhe ogleda, i to samo najkraće moguće vreme.

Smeštaj farmskih životinja u oborima/boksovima

Vrsta i težina u kg	Minimalna površina poda u m2	Minimalna dužina poda u m	Minimalna visina zida obora u m	Minimalna površina poda obora za grupe u m2/životinji	Minimalna dužina hranilice po grlu u m
Svinje 10-30  30-50  50-100  100-150 > 150	2 2 3 5 5	1,6 1,8 2,1 2,5 2,5	0,8 1,0 1,2 1,4 1,4	0,2 0,3 0,8 1,2 2,5	0,20 0,25 0,30 0,35 0,40
Ovce < 70	1,4	1,8	1,2	0,7	0,35
Koze < 70	1,6	1,8	2,0	0,8	0,35
Goveda < 60 60-100 100-150 150-200 200-400 > 400	2,0 2,2 2,4 2,5 2,6 2,8	1,1 1,8 1,8 2,0 2,2 2,2	1,0 1,0 1,0 1,2 1,4 1,4	0,8 1,0 1,2 1,4 1,6 1,8	0,30 0,30 0,35 0,40 0,55 0,65
Odrasli konji	13,5	4,5	1,8	---	---

Smeštaj farmskih životinja u stajama

Vrsta i težina u kg		Minimalna površina poda u m2	Minimalna visina zida obora u m	Minimalna visina pregrade obora u m
Svinje
	100-150 > 150	1,2 2,5	2,0 2,5	0,9 1,4
Ovce
	< 70	0,7	1,0	0,9
Koze
	< 70	0,8	1,0	0,9
Goveda
	60-100 100-150 150-200 200-350 350-500 > 500	0,6 0,9 1,2 1,8 2,1 2,6	1,0 1,4 1,6 1,8 1,9 2,2	0,9 0,9 1,4 1,4 1,4 1,4
Odrasli konji		4,0	2,5	1,6

Napomena: Staje moraju da budu dovoljno široke kako bi životinje mogle normalno da legnu.

Smeštaj ptica u kavezima

Vrsta i težina u g	Minimalna površina za 1 pticu u cm2	Minimalna površina za 2 ptice u cm2	Minimalna površina za 3 ptice u m2	Minimalna visina kaveza u cm	Minimalna dužina hranilica po ptici u cm
Pilići 100-300 300-600 600-1200 1200-1800 1800-2400 (Odrasli mužjaci) > 2400 Prepelice 120-140	250 500 1000 1200 1400 1800 350	200 400 600 700 850 1200 250	150 300 450 550 650 1000 200	25 35 45 45 45 60 15	3 7 10 12 12 15 4

Napomena: "Prostor" je proizvod dužine i širine kaveza, merene vodoravno sa unutrašnje strane, a nije proizvod dužine i širine poda.

Veličina okanaca žičanog poda ne sme da bude veća od 10x10 mm za mlade piliće i 25x25 mm za mlade i odrasle kokoške. Debljina žice mora da iznosi najmanje 2 mm. Nagib poda ne sme da prelazi 14% (8°). Posude sa vodom moraju da budu iste dužine kao i hranilice. Ako su obezbeđene i sisaljke i čašice, mora da bude obezbeđeno da svaka ptica ima slobodan pristup njima. U kavezima mora da budu postavljene prečke i omogućeno da ptice vide jedna drugu.

Prilog 2

TEMPERATURA U SMEŠTAJNOM PROSTORU ZA OGLEDNE ŽIVOTINJE KOJE SE DRŽE U KAVEZIMA, OBORIMA I NATKRIVENIM ISPUSTIMA

 

Vrta životinje	Optimalni raspon temperature u °C
Primati	20-28
Miš Pacov Sirijski hrčak Afrički pacov Zamorče Primati starog sveta Prepelica	20-24 20-24 20-24 20-24 20-24 20-24 20-24
Kunić Mačka Pas Feretka Živina Golub	15-21 15-21 15-21 15-21 15-21 15-21
Svinje Koze Ovce Goveda Konji	10-24 10-24 10-24 10-24 10-24

Napomena: U posebnim slučajevima smeštaja veoma mladih životinja ili životinja bez krzna potrebno je obezbediti veću temperaturu.

Navedene vrednosti važe samo za odrasle, zdrave životinje, dok je novorođenim i mladim životinjama potrebna viša temperatura.

Prilog 3

PROGRAM OBUKE O DOBROBITI OGLEDNIH ŽIVOTINJA

Program obuke o dobrobiti oglednih životinja prilagođen je vrsti poslova koji se obavljaju u vezi sa oglednim životinjama, odnosno licima koja obavljaju te poslove.

U zavisnosti od vrste poslova koji se obavljaju u vezi sa oglednim životinjama, lica koja te poslove obavljaju kategorisana su na sledeći način:

1) kategorija A - lica odgovorna za zaštitu dobrobiti životinja i lica zadužena za brigu o oglednim životinjama;

2) kategorija B - lica koja obavljaju ogled ili učestvuju u jednom njegovom delu (laboratorijski tehničari);

3) kategorija V - nadležna lica (naučni istraživači);

4) kategorija G - lica koja su posebno obučena za rad u korisničkim objektima, objektima za uzgoj i objektima za snabdevanje (veterinari specijalisti).

I. Obuka lica koja pripadaju kategoriji A

Obuka lica koja pripadaju kategoriji A obuhvata:

1. Osnovne instrukcije u pogledu etičkih i zakonodavnih aspekata zaštite dobrobiti oglednih životinja;

2. Način postupanja sa oglednim životinjama, koji se odnosi na:

- ambijentalne uslove, pribor, opremu i kaveze u objektima u kojima se drže životinje, kao i njihov opis, upotreba i održavanje,

- postupanje i fiksiranje oglednih životinja,

- humane metode lišavanja života različitih vrsta oglednih životinja,

- fiziologiju i ponašanje svake pojedinačne životinjske vrste koja se koristi u ogledu,

- držanje životinja, uzgoj životinja, ako je to potrebno,

- kontrolu ambijentalnih uslova u smeštajnom prostoru za životinje;

3. Prepoznavanje dobrog zdravstvenog stanja i oboljenja oglednih životinja, koje se odnosi na:

- kontrolu oboljenja,

- elemente fiziologije i ponašanja različitih životinjskih vrsta koje se koriste u ogledima;

4. Prepoznavanje bola, patnje i stresa kod oglednih životinja;

5. Propise i praksu iz oblasti bezbednosti, administrativnih mera, prevoza, prijema životinja, nabavke i uklanjanja oglednih životinja;

6. Posebne obuke, ako je to neophodno, za sve poslove vezane za pružanje pomoći u ogledima.

II. Obuka lica koja pripadaju kategoriji B

Obuka lica koja pripadaju kategoriji B obuhvata:

1. Osnovno odgovarajuće znanje o preuzimanju brige o životinjama, kao i propise i praksu koji se odnose na bezbednost, administrativne mere, prevoz, prijem i uklanjanje oglednih životinja;

2. Etičke i zakonske aspekte korišćenja oglednih životinja;

3. Način postupanja sa oglednim životinjama i osnovne principe držanja, koji se odnose na:

- biološke, a posebno fiziološke i karakteristike u ponašanju različitih vrsta, rasa i sojeva oglednih životinja, koje su relevantne za zadatak koji se obavlja,

- postupanje i fiksiranje oglednih životinja,

- humane metode lišavanja života različitih vrsta oglednih životinja;

4. Prepoznavanje dobrog zdravstvenog stanja i oboljenja životinja - praktični aspekti nadzora zdravstvenog stanja i oboljenja životinja;

5. Prepoznavanje bola, patnje i stresa kod oglednih životinja;

6. Edukaciju i obuku za obavljanje odgovarajućih ogleda, koje se odnose na:

- ublažavanje elemenata dizajna ogleda, uključujući preciziranje, smanjenje i zamenu korišćenja životinja,

- relevantnost načina smeštaja i ambijentalnih uslova za oglede,

- anatomiju životinja koje se koriste u ogledima,

- anesteziju i analgeziju i njihovu odgovarajuću primenu na kraju ogleda, kako bi se smanjila patnja životinja,

- relevantne tehnike i hirurške procedure.

III. Obuka lica koja pripadaju kategoriji V

Obuka lica koja pripadaju kategoriji V obuhvata Osnovnu obuku iz oblasti dobrobiti oglednih životinja, i to:

1. Etičke aspekte i zakonodavstvo;

2. Biologiju i držanje oglednih životinja;

3. Mikrobiologiju i oboljenja životinja;

4. Osmišljavanje ogleda na životinjama;

5. Anesteziju, analgeziju i ogledne procedure;

6. Alternativne metode korišćenja životinja u ogledima;

7. Analizu relevantne naučne literature.

Trajanje ove obuke varira u zavisnosti od metoda obuke i potrebnog iskustva koje se zahteva od učesnika.

Za lica koja ne poseduju odgovarajuće iskustvo potrebno je 80 časova obuke.

IV. Obuka lica koja pripadaju kategoriji G

Ako je to potrebno, lica koja pripadaju kategoriji G moraju proći neke od elemenata Osnovne obuke iz oblasti dobrobiti oglednih životinja koji je predviđen za obuku lica kategorije V, s ciljem proširivanja znanja u oblasti laboratorijskih procedura, kao i znanja o različitim vrstama životinja, ako sa njima pre nisu radili.

Preporučljivo je da se ova lica i dalje usavršavaju, u cilju sticanja specijalizovanih znanja i iskustva iz oblasti za koja su odgovorna, kao što je mikrobiologija određenih vrsta životinja, kontrola kvaliteta, praćenje zdravstvenog stanja, prevencija oboljenja i lečenje životinja, etički aspekti i zakonodavstvo, način humanog lišavanja života životinja, smanjenje bola nakon procedure i nega životinja.

V. Potvrda o obučenosti o dobrobiti oglednih životinja

Posle završene obuke vrši se provera znanja i izdaje potvrda o obučenosti o dobrobiti oglednih životinja, na period od tri godine.

 

Prilog 4

OBRAZAC ZAHTEVA ZA ODOBRENJE SPROVOĐENJA OGLEDA NA ŽIVOTINJAMA

Broj odobrenja: ___________________

ZAHTEV ZA IZDAVANJE REŠENJA O ODOBRENJU SPROVOĐENJA OGLEDA NA ŽIVOTINJAMA ILI ŽIVOTINJSKIM ORGANIMA I TKIVIMA

 

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

DEO I : DETALJI O RADU SA ŽIVOTINJAMA

1. NAZIV RADA:

2. KLJUČNE REČI (do 5 ključnih reči):

1.   2.   3.   4.   5.

3. LICA KOJA SPROVODE OGLEDE

3.1. Odgovorno lice

ime i prezime:	zvanje:	inicijali titule:
kvalifikacije:
obuka / iskustvo:
adresa na radnom mestu:
telefon:	Faks:	EMAIL adresa:

3.2. Ostala lica

ime i prezime:	zvanje:	inicijali titule:
kvalifikacije:
obuka / iskustvo:
adresa na radnom mestu:
telefon:	Faks:	EMAIL adresa:

 

ime i prezime:	zvanje:	inicijali titule:
kvalifikacije:
obuka / iskustvo:
adresa na radnom mestu:
telefon:	Faks:	EMAIL adresa:

 

ime i prezime:	zvanje:	inicijali titule:
kvalifikacije:
obuka / iskustvo:
adresa na radnom mestu:
telefon:	Faks:	EMAIL adresa:

(Kopirajte ovu stranicu ako učestvuje više lica)

3.3. Lice odgovorno za zaštitu dobrobiti oglednih životinja

ime i prezime:	zvanje:	inicijali titule:
kvalifikacije:
obuka / iskustvo:
adresa na radnom mestu:
telefon:	Faks:	EMAIL adresa:

 

ime i prezime:	zvanje:	inicijali titule:
kvalifikacije:
obuka / iskustvo:
adresa na radnom mestu:
telefon:	Faks:	EMAIL adresa:

 

4. PLANIRANO TRAJANJE OGLEDA:

Od:

Do:

 

5. DA LI JE OVO NOVI OGLED?

DA/NE

1.1. Ako NIJE:

5.1.1. Broj rešenja o odobrenju prethodnog ogleda:

5.1.2. Naziv prethodnog ogleda (ako se razlikuje od sada predloženog)

5.1.3. Ime prethodnog lica koje je obavljalo ogled (ako se razlikuje od sada predloženog:

5.2. Svrha ogleda (označiti oznakom X):

Osnivanje priplodnog zapata oglednih životinja koje se neće koristiti u istraživanjima, testiranjima, obrazovanju, a njihovi potomci mogu da se koriste u te svrhe	Svrha 0
Fundamentalna istraživanja u vezi sa osnovnom građom i funkcijom organizma, organa, tkiva, ćelija, molekula...	Svrha 1
Medicinska istraživanja koja se odnose na zdravstvene poremećaje i bolesti, njihov uzrok, genezu, dijagnostiku, tretman, prevenciju i sl.	Svrha 2
Ispitivanje efikasnosti, toksičnosti i škodljivosti lekova, vakcina, biocida i drugih proizvoda koji se koriste u humanoj i veterinarskoj medicini, zaštiti bilja, zaštiti prirode i sl.	Svrha 3
Razvojne studije novih proizvoda koji mogu da se primene u dijagnostici, terapiji oboljenja čoveka i životinja, zaštiti zdravlja ljudi i životinja, zaštiti prirode i sl.	Svrha 4
Ispitivanje kvaliteta hrane za životinje, hrane životinjskog porekla i proizvoda životinjskog porekla	Svrha 5
Obrazovanje i stručno usavršavanje studenata i stručnjaka iz oblasti biomedicinskih nauka	Svrha 6

5.3. Kategorija invazivnosti ogleda na životinjama (zaokružiti kategoriju)

A

B

V

G

D

6. VRSTA I BROJ ŽIVOTINJA KOJE ĆE SE KORISTITI U ISTRAŽIVANJIMA:

Uobičajen naziv vrste
Latinski naziv vrste
Rasa, soj
Posebna osobina rase, soja
Pol
Starost
Telesna masa
Poreklo (izvor nabavke)
Broj 1. godine istraživanja
Broj 2. godine istraživanja
Broj 3. godine istraživanja
Ukupan broj za 3 godine

6.1. Da li je korišćenje vrste zabranjeno bilo kojim zakonom ili drugim pravnim aktom Republike Srbije?

DA/NE

Ako JESTE, kojim:

 

Ako JESTE, navesti koji broj životinja nije obuhvaćen zabranom, odnosno ograničenjem:

 

7. SMEŠTAJ I NEGA ŽIVOTINJA;	Zgrada: ____________________________________ Sprat: ____________________________________ Soba: ____________________________________
7.1. Mesto smeštaja životinja tokom        ogleda:

7.2. Lice/a odgovorno/a za dnevnu brigu o životinjama (koje/a može/gu da se kontaktira/ju i posle isteka radnog vremena i vikendom):

Ime i prezime: _____________________________________________________________________ Zvanje/radno mesto: ________________________________________________________________ Telefon na poslu: _________________   Telefon kod kuće: __________________ Mobilni telefon ___________________

7.3. Način smeštaja životinja u toku ogleda (označiti oznakom X):

Laboratorijski uslovi		Farmski uslovi		Stacionar za životinje
Podni sistem – individualni		Podni sistem – individualni		Podni sistem – individualni
Podni sistem – grupni		Podni sistem – grupni		Podni sistem – grupni
Kavezni sistem – individualni		Kavezni sistem – individualni		Kavezni sistem – individualni
Kavezni sistem – grupni		Kavezni sistem – grupni		Kavezni sistem – grupni

 

Laboratorijski uslovi		Farmski uslovi		Stacionar za životinje
Boks individualni		Boks individualni		Boks individualni
Boks grupni		Boks grupni		Boks grupni
Kutija		Kutija		Kutija
Kada		Kada		Kada
Bazen		Bazen		Bazen
Ribnjak		Ribnjak		Ribnjak
Drugo (navesti)		Drugo (navesti)		Drugo (navesti)

7.4. Ogledi se obavljaju na: odeljenju, organizacionoj jedinici ili katedri (navesti)

7.5. Način i praćenje zdravstvenog stanja i dobrobiti životinja u ogledu u toku dana, vikendom i praznikom (opisati koliko puta dnevno se životinje posmatraju na promenu zdravstvenog stanja i ponašanja, u koje vreme, na koji način se sprovodi kontrola zdravstvenog stanja i dobrobiti životinja tokom vikenda i praznika)

8. CILJ KORIŠĆENJA ŽIVOTINJA (ukratko opisati sa najviše 50 reči)

8.1. Opis oglednog dizajna pisan jezikom koji je razumljiv laiku

9. RAZLOG KORIŠĆENJA ŽIVOTINJA (ukratko opisati sa najviše 50 reči)

 

10. DA LI VAM JE POZNATO DA LI ZA OVU VRSTU OGLEDA POSTOJE ALTERNATIVE?

DA

NE

11. NAVESTI 5 REFERENCI STRANIH AUTORA KOJI SU PUBLIKOVALI REZULTATE SLIČNIH ISTRAŽIVANJA I UZ ORIGINAL OBRASCA PRILOŽITI FOTOKOPIJE TIH RADOVA

12. U PRAZNO POLJE STAVITI ŠEMATSKI PRIKAZ/ALGORITAM OGLEDA NA ŽIVOTINJAMA
(kontrolne grupe, ogledne grupe, način tretmana, sredstva koja se aplikuju, doze, način aplikacije i sve ostalo što je relevantno za ogled)

13. SVRHA OGLEDA

13.1. Glavna svrha ogleda (označiti sa X)

(obeležiti samo jedno)

	istraživanja		dijagnostika
	terapija		pomoćno sredstvo za fiziološku funkciju
	obuka		razvojni proizvod (lek/vakcina/biocid/hrana/namirnice/drugi proizvodi)

13.2. Za koju oblast istraživanja su od relevantnog značaja ili u kojoj oblasti mogu da se primene

(navesti samo jednu)

	konzervacija / ekologija		poljoprivreda (stočarstvo, osobine, proizvodnost)
	veterinarska medicina		medicina/stomatologija
	osnovna biologija		drugo (navesti)

14. PODRUČJE ISTRAŽIVANJA

(obeležiti samo jedno)

	ponašanje		biološki materijali		razvojna biologija
	maligna oboljenja		kardiovaskularni sistem/krv		endokrinologija
	ispitivanje lekova/biocida		ekologija		rast
	gastrointerstinalni sistem		genetika/genetske manipulacije		molekularna biologija
	imunologija		zarazne bolesti		ishrana
	mišićno-skeletni sistem		neurobiologija/čula		bubrežna funkcija
	oralna biologija		parazitologija		toksikologija
	reprodukcija		respiratorni sistem		drugo (navesti)

15. VRSTA

	miš		mačka		ovca		divlja životinja/sisar
	pacov		pas		svinja		ptica
	zec/kunić		konj		goveče		vodozemac/gmizavac
	zamorac		primat		koza		riba
							cefalopodi
							druga vrsta (navesti)

16. KATEGORIJA ISTRAŽIVANJA

16.1. Da li se istraživanja sprovode?

£	A. samo radi posmatranja životinja u prirodi, na izvornim staništima, zoološkim vrtovima, farmama i sl.
£	B. na životinjama koje su prethodno lišene života radi uzorkovanja krvi, limfe, cerebrospinalne tečnosti i čvrstih tkiva za uspostavljanje kulture tkiva, ćelija ili radi izolovanja i proučavanja organa in vitro
£	C. na životinjama u opštoj anesteziji bez oporavka po završetku ogleda
£	D. na životinjama koje će ostati u životu posle ogleda koji nije prouzrokovao stres životinji (aplikacija netoksičnih i drugih neškodljivih materija, venepunkcija, kratkotrajno obuzdavanje životinja, uskraćivanje životinjama hrane i vode u granicama fiziološke izdržljivosti i sl.)
£	E. na životinjama koje će preživeti posle ogleda zasnovanog na minimalnom stepenu stresa kratkog trajanja (kanulacija krvnih sudova na anesteziranim životinjama, davanje farmakoloških supstanci, laparoskopija, kratkotrajno obuzdavanje divljih životinja, uskraćivanje životinjama hrane i vode izvan granica fiziološke izdržljivosti i sl.)
£	F. na životinjama koje će preživeti posle intervencije koja prouzrokuje znatan stepen stresa ili hroničan stres (posle većih hirurških zahvata, indukovane promene ponašanja životinje biološkim, fizičkim ili hemijskim sredstvima, dugotrajno obuzdavanje životinje, primena toksičnih ili materija koje prouzrokuju bol i sl.)

16.2. Naznačiti vrstu invazivnosti ogleda

(označiti samo jedno)

	algezija		aplikacija toksičnih materija		zračenje
	genetska manipulacija		aplikacija pirogenih materija		intervencije na fetusima
	neoplazija		teratogenost		kvalitativno nepravilna ishrana
	biohevioralna deprivacija		telesne povrede		kvantitativno nepravilna ishrana
	socijalna izolacija		amputacija		oskudevanje u vodi
	indukcija zaraznih bolesti		vađenje celih ili delova organa		drugo (označiti)
	indukcija parazitskih bolesti		opekotine

 

17. DA LI OGLED OŠTEĆUJE GRAĐU I FUNKCIJU ORGANIZMA ŽIVOTINJE?

DA

NE

 

18. DA LI OGLED ZAHTEVA UPOTREBU ANESTETIKA?

DA

NE

19. AKO JE ODGOVOR DA NAVESTI:

(a)	vrsta anestetika, doza, način aplikacije:
(b)	koliko dugo će se pratiti životinje u opštoj anesteziji?

 

20. DA LI OGLED ZAHTEVA UPOTREBU ANALGETIKA?

DA

NE

 

21. AKO JE ODGOVOR DA NAVESTI:

(a)	vrsta analgetika, doza, način aplikacije:
(b)	u kom periodu ogleda se daje analgetik i koliko dugo traje njegovo dejstvo?
(v)	lice koje aplikuje analgetik:
(g)	razlog zbog koga se ne upotrebljava analgetik:

22. Posmatranje oporavka životinje, pojave bola i simptoma stresa kod životinje

(a)	koliko često će posle ogleda životinje biti posmatrane?
(b)	koji znaci će biti praćeni?
(v)	lice koje će pratiti pojavu bola i stresa posle ogleda:

(Napomena: pogledati deo: Praćenje stresa kod oglednih životinja)

23. UTICAJ OGLEDA NA ŽIVOTINJE (označiti sa X)

potpuni oporavak

delimični oporavak

lišavanje života

24. POSTUPAK SA ŽIVOTINJOM KOJA PREŽIVI OGLED

	udomljavanje		vraćanje u osnovni zapat
	korišćenje u drugim istraživanjima		prodaja
	drugo (navesti)

25. AKO SE ŽIVOTINJA LIŠAVA ŽIVOTA, NAVESTI NAČIN

26. AKO SE ZA LIŠAVANJE ŽIVOTA KORISTE NEKE OD FIZIČKIH METODA, NAVESTI KOJE I RAZLOG (do 50 reči)

 

27. DA LI ISTRAŽIVANJA PREDSTAVLJAJU RIZIK PO LICE/A KOJE SPROVODI/E OGLED I DRUGO OSOBLJE?

DA

NE

Ako predstavljaju rizik, koje mere će se preduzeti da se rizik smanji ili izbegne?

28. NAČIN ODLAGANJA UGINULIH ŽIVOTINJA ILI ŽIVOTINJA LIŠENIH ŽIVOTA (opisati do 50 reči)

29. NAČIN ODLAGANJA DRUGOG MATERIJALA IZ OGLEDA (opisati do 50 reči)

ŽIVOTINJE NA KOJE SE ODNOSI PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA IZDAVANJE REŠENJA O ODOBRENJU SPROVOĐENJA OGLEDA

Zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju sprovođenja ogleda podnosi se za sledeće kategorije životinja:

1. svi kičmenjaci, uključujući i ribe koji se koriste za istraživanja, testiranja i obrazovne svrhe;

2. cefalopodi (oktopodi, sipe);

3. sve životinje koje se hvataju iz bilo kog razloga;

4. sve životinje koje se hvataju da bi se obeležile, da bi im se uzele telesne mere ili uzorci tečnosti i tkiva;

5. sve životinje koje se love;

6. zaštićene, ugrožene i retke vrste.

ŽIVOTINJE NA KOJE SE NE ODNOSI PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA IZDAVANJE REŠENJA O ODOBRENJU SPROVOĐENJA OGLEDA

Zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju sprovođenja ogleda se ne podnosi za sledeće kategorije životinja:

1. svi beskičmenjaci;

2. svi beskičmenjaci koji nisu cefalopodi;

3. uginule životinje, koje nisu lišene života radi istraživanja;

4. jaja, embrioni, larve, osim larvi vrsta riba za koje se očekuje da se potpuno razviju do adulta;

5. životinje koje se posmatraju na prirodnim staništima, rezervatima, zoo vrtovima, bez ikakvih manipulacija sa životinjama;

6. ogledne životinje koje se gaje u laboratorijskim uslovima radi reprodukcije;

7. domaće životinje koje se gaje pod standardnim uslovima;

8. životinje poznatih vlasnika koje su obuhvaćene lečenjem ako služe za obuku studenata;

9. životinje lišene života ili zaklane iz komercijalnih razloga;

10. ribe iz ribnjaka koje se gaje da bi se poribljavale druge vode;

11. ribe koje se love radi utvrđivanja veličine populacije, migracije i dr;

12. ribe koje se izlovljavaju/uzorkuju uginule (bolest, trovanja...).

PRAĆENJE STRESA KOD OGLEDNIH ŽIVOTINJA

PROCENA STRESA

Parametar	Životinja (ID)	Ocena	Datum/vreme	Datum/vreme
Izgled	Normalan	0
	Izostanak čišćenja (higijensko ponašanje)	1
	Nakostrešenost, iscedak iz očiju i nosa	2
	Piloerekcija, pogrbljenost	3
Unošenje hrane i vode	Normalno	0
	Nedovoljno, telesna masa opada za 5%	1
	Nedovoljno, telesna masa opada za 10-15%	2
	Izostanak unošenja	3
Klinički znaci	Normalna telesna temperatura, normalan broj otkucaja srca i frekvencije disanja	0
	Blage promene telesne temperature, broja otkucaja srca i frekvencije disanja	1
	T±1°C, odstupanja u broju otkucaja srca i frekvencije disanja za 30%	2
	T±2°C, odstupanja u broju otkucaja srca i frekvencije disanja za 50% i više	3
Prirodni oblici ponašanja	Normalno ponašanje	0
	Neznatne promene ponašanja	1
	Slaba pokretljivost, izmenjena pokretljivost i izolovanost	2
	Vokalizacija, automutilacija, neuobičajena smirenost, pospanost i neoglašavanje	3
Provocirano ponašanje	Normalan odgovor	0
	Neznatna depresija ili hipo ili hiperaktivnost	1
	Promene srednjeg intenziteta u očekivanoj reakciji na provocirano ponašanje	2
	Prekomatozno stanje, areaktivnost, prenaglašena hiporeaktivnost, ili prenaglašena hipereaktivnost	3
Ocena	Ako se ocena 3 pojavila više od jednom, dodati ekstra poene za svaku ocenu 3	2-5
	UKUPNO	0-20
Procena stresa 0-4 normalno 5-9 potrebna primena analgetika ili drugog tretmana 10-14 patnja, potreba za prekidom ili korekcijom ogleda 15-20 težak stres, završetak ogleda

 

Prilog 5

VREMENSKO TRAJANJE PERIODA IZOLACIJE OGLEDNIH ŽIVOTINJA

 

Vrsta	Dani
Miš Pacov Afrički pacov Sirijski hrčak Kunić Mačka Pas Primati	5-15 5-15 5-15 5-15 20-30 20-30 20-30 40-60

 

Prilog 6

EVIDENCIJA U KORISNIČKIM OBJEKTIMA

Obrazac br. 1: Broj i vrsta životinja koje se koriste u ogledima

Treba navesti ukupan broj životinja koje su korišćene u ogledima, kao i tip i klasu životinja koje su korišćene u ogledima tokom godine.

Miš (Mus musculus)
Pacov (Rattus norvegicus)
Zamorče (Cavia porcellus)
Ostali glodari (Rodentia)
Kunići (Oryctolagus cuniculus)
Majmuni (Hominoidea)
Drugi majmuni (Cercopithecoidea & Ceboidea)
Majmuni (Prosimia)
Psi (Canis familiaris)
Mačke (Felis catus)
Drugi mesojedi (Carnivora)
Konji, magarci i melezi (Equidae)
Svinje (Sus)
Koze i ovce (Capra & Ovis)
Goveda (Bos)
Ostali sisari (Mammalia)
Ptice (Aves)
Gmizavci (Reptilia)
Vodozemci (Amphibia)
Ribe (Pisces)
Ukupno

Obrazac br. 2: Broj i vrsta životinja korišćenih u ogledima i svrha ogleda

U Obrascu br. 2. navodi se broj i vrsta životinja koje su korišćene tokom kalendarske godine i svrha ogleda: osnovna istraživanja, razvoj novih proizvoda, procena sigurnost, dijagnostika oboljenja, obrazovanje i obuka. U tački 1. pojam "medicinska" odnosi se i na veterinarsku medicinu.

1. Biološka (uključujući i medicinska) istraživanja fundamentalne prirode	Sve vrste	Izabrane vrste
		glodari i kunići	psi i mačke	primati
2. Istraživanje, razvoj i kontrola kvaliteta (uključujući i procenu bezbednosti) proizvoda ili sredstava za humanu i veterinarsku medicinu
3. Dijagnostika oboljenja
4. Zaštita čoveka, životinja i životne sredine toksikološkim i bezbednosnim procenama
5. Obrazovanje i obuka

Obrazac br. 3: Broj i vrsta oglednih životinja korišćenih u ogledima čija je svrha zaštita ljudi, životinja i životne sredine toksikološkim ili drugim procenama sigurnosti

U Obrascu br. 3. navodi se broj i vrsta životinja koje su tokom kalendarske godine korišćene u ogledima čija je svrha zaštita ljudi, životinja i životne sredine.

Dalja klasifikacija tačke 4. Obrasca br. 2	Sve vrste	Izabrane vrste
		glodari i kunići	psi i mačke	primati
1. Supstance koje su korišćene ili su namenjene za korišćenje uglavnom u poljoprivredi
2. Supstance koje su korišćene ili su namenjene za korišćenje uglavnom u industriji
3. Supstance koje su korišćene ili su namenjene za korišćenje uglavnom u domaćinstvu
4. Supstance koje su korišćene ili su namenjene za korišćenje uglavnom kao kozmetička sredstva ili proizvodi za higijenu
5. Supstance koje su korišćene ili su namenjene za korišćenje kao aditivi u hrani za ljudsku potrošnju
6. Potencijalni ili postojeći rizici od kontaminacije životne sredine

Obrazac br. 4: Broj i vrsta životinja korišćenih u ogledima koji se odnose na oboljenja i poremećaje zdravstvenog stanja

U Obrascu br. 4. navodi se broj i vrsta oglednih životinja koje su tokom kalendarske godine korišćene u ogledima sprovedenim u medicinske svrhe, uključujući i veterinarsko medicinske svrhe sa posebnim osvrtom na humana oboljenja od posebnog javnog značaja.

	Sve vrste	Izabrane vrste
		glodari i kunići	psi i mačke	primati
1. Kancer (izuzev procene kancerogenih rizika)
2. Kardiovaskularna oboljenja
3. Nervni i mentalni poremećaji
4. Druga oboljenja čoveka i životinja

Napomena: Kada se ogledi obavljaju na kanceru pod tačkom 2 do 4, prioritet treba dati klasifikaciji kancera.

Obrazac br. 5: Broj životinja koje se koriste u ogledima koji se sprovode po zakonu

U Obrascu br. 5. navodi se broj i vrsta oglednih životinja koje su tokom kalendarske godine korišćene u ogledima sprovedenim po zakonu.

	Sve vrste	Izabrane vrste
		glodari i kunići	psi i mačke	primati
1. Samo država potpisnica
2. Samo ostale ugovorne strane
3. Obe ugovorne strane

Napomena: Tačka 1. "Samo država potpisnica" popunjava se kada se procedura zahteva po zakonu države potpisnice u kojoj se obavlja procedura, uključujući i međunarodne obaveze koje je preuzela država potpisnica (npr. kao država potpisnica Konvencije o izradi Evropske farmakopeje ili kao država članica Evropske zajednice).

Tačka 2. "Samo ostale ugovorne strane" popunjava se kada je cilj procedure ispunjavanje posebnih zahteva, uključujući i trgovinske zahteve, u državama koje nisu ugovorne strane, uključujući i zahteve konvencija za koje država nije ugovorna strana.

Tačka 3. "Obe ugovorne strane" popunjava se kada je cilj procedure da ispuni zahteve obe grupe. U ovom slučaju se ne popunjavaju prethodne dve tačke.

Obrazac br. 6: Broj i vrsta životinja koje se koriste u ogledima prema stepenu invazivnosti ogleda

U Obrascu br. 6. navodi se broj i vrsta oglednih životinja koje su tokom kalendarske godine korišćene u ogledima različitih kategorija.

Klasifikacija ogleda	Vrsta životinje	Broj životinja
1. Ogledi kategorije A
2. Ogledi kategorije B
3. Ogledi kategorije V
4. Ogledi kategorije G
5. Ogledi kategorije D

 

Prilog 7

EVIDENCIJA U OBJEKTIMA ZA UZGOJ I OBJEKTIMA ZA SNABDEVANJE

Obrazac br. 1: Ukupan broj i vrsta životinja koje se uzgajaju u objektu

Vrsta	Broj
Miš (Mus musculus)
Pacov (Rattus norvegicus)
Zamorče (Cavia porcellus)
Ostali glodari (Rodentia)
Kunići (Oryctolagus cuniculus)
Majmuni (Hominoidea)
Drugi majmuni (Cercopithecoidea & Ceboidea)
Majmuni (Prosimia)
Psi (Canis familiaris)
Mačke (Felis catus)
Drugi mesojedi (Carnivora)
Konji, magarci i melezi (Equidae)
Svinje (Sus)
Koze i ovce (Capra & Ovis)
Goveda (Bos)
Ostali sisari (Mammalia)
Ptice (Aves)
Gmizavci (Reptilia)
Vodozemci (Amphibia)
Ribe (Pisces)
Ukupno

Obrazac br. 2: Evidencija o prometu životinja

Datum opremanja	Vrsta životinje		Ime primaoca	Adresa primaoca
	ID životinje	Broj životinja

Obrazac br. 3: Evidencija o uginućima

Datum uginuća	Vrsta životinje		Razlog uginuća
	ID životinje	Broj životinja