ZAKONO POTVRĐIVANJU KONVENCIJE O OČUVANJU NEMATERIJALNOG KULTURNOG NASLEĐA("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 1/2010) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Konvencija o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa, koja je usvojena u Parizu 17. oktobra 2003. godine, u originalu na arapskom, engleskom, kineskom, ruskom, francuskom i španskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
KONVENCIJA
O OČUVANJU NEMATERIJALNOG KULTURNOG NASLEĐA
Generalna konferencija Organizacije Ujedinjenih Nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, u daljem tekstu - Unesko, koja se sastala u Parizu od 29. septembra do 17. oktobra, 2003. godine na svom 32. zasedanju,
Pozivajući se na postojeće međunarodne pravne instrumente u oblasti ljudskih prava, posebno na Univerzalnu Deklaraciju o ljudskim pravima iz 1948. godine, Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima iz 1966, kao i Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima iz 1966,
S obzirom na značaj nematerijalnog kulturnog nasleđa kao glavnog pokretača kulturne raznolikosti i garanta održivog razvoja, kao što je naglašeno u Uneskovoj Preporuci za očuvanje tradicionalne kulture i folklora iz 1989. godine, u Uneskovoj Univerzalnoj deklaraciji o kulturnoj raznolikosti iz 2001. i u Deklaraciji iz Istanbula iz 2002. usvojene na trećem Okruglom stolu ministara kulture,
S obzirom na duboku međusobnu zavisnost nematerijalnog kulturnog nasleđa i materijalnog i prirodnog nasleđa,
Uviđajući da procesi globalizacije i društvenih transformacija, pored toga što stvaraju uslove za obnavljanje dijaloga među zajednicama, takođe, daju povoda, kao što to čini i pojava netolerancije, do ozbiljnih opasnosti gubitka vrednosti, nestajanja i uništenja nematerijalnog kulturnog nasleđa, posebno usled nedostatka sredstava za očuvanje takvog nasleđa,
Postajući svesni univerzalne volje i zajedničke brige za očuvanje nematerijalnog nasleđa čovečanstva,
Uviđajući da zajednice, posebno autohtone zajednice, grupe i u krajnjem slučaju pojedinci, igraju značajnu ulogu u proizvodnji, očuvanju, održavanju i ponovnom stvaranju nematerijalnog kulturnog nasleđa, i na taj način pomažu obogaćenju kulturne raznolikosti i ljudske kreativnosti,
Primećujući dalekosežni uticaj aktivnosti Uneska u uspostavljanju normativnih instrumenata u očuvanje kulturnog nasleđa, posebno u donošenju Konvencije o zaštiti svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa, 1972. godine,
Primećujući dalje, da još uvek ne postoje obavezujući multilateralni instrumenti za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa,
S obzirom na to da postojeće međunarodne sporazume, preporuke i rezolucije, koji se odnose na kulturno i prirodno nasleđe, treba efektivno obogatiti i dopuniti novim odredbama koje se tiču nematerijalnog kulturnog nasleđa,
S obzirom na potrebu da se izgradi veća svest, posebno kod mlađih generacija, o značaju nematerijalnog kulturnog nasleđa i njegovog očuvanja,
Uzimajući u obzir da bi međunarodna zajednica trebalo da doprinese, zajedno sa državama ugovornicama ove Konvencije, očuvanju ovakvog nasleđa, a u duhu saradnje i uzajamne pomoći,
Podsećajući se Uneskovog programa koji se odnose na nematerijalno kulturno nasleđe, posebno na proglašenje "Remek-dela usmenog i nematerijalnog nasleđa čovečanstva",
S obzirom na neprocenjivu ulogu nematerijalnog kulturnog nasleđa kao faktora zbližavanja ljudi i obezbeđivanja razmene i razumevanja među njima,
Usvaja se ova Konvencija, na sedamnaesti dan meseca Oktobra 2003. godine.
Ciljevi ove Konvencije su:
(a) očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa;
(b) poštovanje nematerijalnog kulturnog nasleđa zajednica, grupa i pojedinaca kojih se tiče;
(v) podizanje svesti na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou, o značaju nematerijalnog kulturnog nasleđa, i njegovog uzajamnog uvažavanja;
(g) obezbeđivanje međunarodne saradnje i pomoći.
Za potrebe ove Konvencije,
1. "Nematerijalno kulturno nasleđe" označava prakse, prikaze, izraze, znanja, veštine, kao i instrumente, predmete, artefakte i kulturne prostore koji su s njima povezani - koje zajednice, grupe i, u pojedinim slučajevima, pojedinci, prepoznaju kao deo svog kulturnog nasleđa. Ovakvo nematerijalno kulturno nasleđe, koje se prenosi s generacije na generaciju, zajednice i grupe iznova stvaraju, u zavisnosti od njihovog okruženja, njihove interakcije sa prirodom i njihove istorije, pružajući im osećaj identiteta i kontinuiteta, i na taj način promovišući poštovanje prema kulturnoj raznolikosti i ljudskoj kreativnosti. Za potrebe ove Konvencije, jedino će se uzimati u obzir ono nematerijalno kulturno nasleđe koje je u skladu sa važećim međunarodnim pravnim instrumentima iz oblasti ljudskih prava, kao i sa potrebom uzajamnog poštovanja zajednica, grupa i pojedinaca, ali i održivog razvoja.
2. "Nematerijalno kulturno nasleđe", kako je definisano gore, u paragrafu 1, se naročito ispoljava u sledećim oblastima:
(a) usmenim tradicijama i izrazima, uključujući i jeziku kao nosiocu nematerijalnog kulturnog nasleđa;
(b) izvođačkim umetnostima;
(v) društvenim običajima, ritualima i svečanim događajima;
(g) znanjima i običajima koji se tiču prirode i svemira;
(d) veštinama vezanim za tradicionalne zanate.
3. "Očuvanje" označava mere koje nastoje da obezbede upotrebljivost nematerijalnog kulturnog nasleđa, uključujući identifikaciju, dokumentaciju, istraživanje, očuvanje, zaštitu, promociju, vrednovanje, prenošenje, posebno kroz formalno i neformalno obrazovanje, kao i revitalizaciju različitih aspekata takvog nasleđa.
4. "Strane potpisnice" podrazumeva države koje su obavezane ovom Konvencijom i među kojima je Konvencija na snazi.
5. Ova Konvencija se primenjuje mutatis mutandis na teritorije iz člana 33, a koje su postale potpisnice ove Konvencije u skladu sa odredbama toga člana. U tom smislu izraz "Strane potpisnice" se odnosi i na te teritorije.
Odnos prema drugim međunarodnim instrumentima
U ovoj Konvenciji ništa ne sme biti protumačeno tako da:
(a) menja status ili smanjuje nivo zaštite bilo kog dobra svetskog nasleđa pod zaštitom Konvencije o Zaštiti svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa iz 1972. godine, a sa kojim je bilo koji element nematerijalnog kulturnog nasleđa povezan; ili
(b) da utiče na prava i obaveze Strana potpisnica koje proizilaze iz bilo kog međunarodnog instrumenta koji se odnosi na prava intelektualne svojine ili na korišćenje bioloških i ekoloških izvora, čije su one ugovornice.
Generalna skupština država ugovornica
1. Ovim se osniva Generalna skupština država ugovornica, u daljem tekstu - "Generalna skupština". Generalna skupština je vrhovni organ ove Konvencije.
2. Generalna skupština redovno zaseda svake dve godine. Može zasedati vanredno, ukoliko tako odluči, ili na zahtev međuvladinog Komiteta za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa, ili na zahtev bar jedne trećine država osnivača.
3. Generalna skupština usvaja svoj poslovnik.
Međuvladin komitet za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa
1. Osniva se Međuvladin Komitet za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa, u daljem tekstu - "Komitet", u okviru Uneska. Komitet je sastavljen od predstavnika 18 Strana potpisnica, koje Strane potpisnice biraju na zasedanju Generalne skupštine, u trenutku stupanja na snagu ove Konvencije, u skladu sa članom 34.
2. Broj država članica Komiteta će biti povećan na 24, onda kada broj država ugovornica dostigne 50.
Izbor i mandat Država članica Komiteta
1. Izbor Strana potpisnica Komiteta povinovaće se principima nepristrasne geografske zastupljenosti i rotacije.
2. Strane potpisnice Konvencije na zasedanju Generalne skupštine biraju Strane potpisnice Komiteta za mandat od četiri godine.
3. Ipak, mandat jedne polovine Strana potpisnica Komiteta, koje su izglasane na prvom izboru, je ograničen na dve godine. Ove države biće određene žrebom na prvom izboru.
4. Svake dve godine, Generalna skupština vrši reizbor jedne polovine Strana potpisnica Komiteta.
5. Takođe, izabraće onoliko Strana potpisnica Komiteta, koliko je potrebno da bi se popunila upražnjena mesta.
6. Strana potpisnica ne može biti izabrana u dva uzastopna mandata.
7. Strane potpisnice Komiteta za svoje predstavnike biraju osobe koje su kvalifikovane u različitim oblastima nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Ne dovodeći u pitanje ostala ovlašćenja koja su mu dodeljena ovom Konvencijom, funkcije Komiteta su sledeće:
(a) da promoviše ciljeve Konvencije, kao i da ohrabruje i nadgleda njihovo sprovođenje;
(b) da daje savete o najboljim praksama i da daje preporuke o merama očuvanja nematerijalnog kulturnog nasleđa;
(v) da pripremi i podnese Generalnoj skupštini na odobrenje, predlog plana korišćenja sredstava Fonda, u skladu sa članom 25;
(g) da nastoji da pronađe načine povećanja sopstvenih sredstava, kao i da preduzima neophodne korake u cilju ostvarenja istih, a u skladu sa članom 25;
(d) da pripremi i podnese Generalnoj skupštini na odobrenje operativna uputstva za sprovođenje ove Konvencije;
(đ) da u skladu sa članom 29, ispita izveštaje Strana potpisnica, i sačini rezime na uvid Generalnoj skupštini;
(e) da ispita zahteve Strana potpisnica, i odluči, u skladu sa objektivnim kriterijumima odabira koje je on ustanovio, a odobrila Generalna skupština o:
• upisu na liste i predloge pomenute u članovima 16, 17 i 18;
• dodeli međunarodne pomoći u skladu sa članom 22.
1. Komitet je odgovoran Generalnoj skupštini. Podnosi joj izveštaje o svim svojim aktivnostima i odlukama.
2. Komitet usvaja svoj pravilnik dvotrećinskom većinom svojih članova.
3. Komitet može privremeno da obrazuje bilo koja ad hoc savetodavna tela, za koja veruje da su neophodna da bi izvršila njegov zadatak.
4. Komitet može da na svoje sastanke pozove bilo koja javna ili privatna tela, kao i fizička lica sa priznatim sposobnostima u različitim oblastima nematerijalnog kulturnog nasleđa, u cilju konsultacija oko određenih pitanja.
Akreditovanje savetodavnih organizacija
1. Komitet predlaže Generalnoj skupštini akreditovanje nevladinih organizacija sa priznatim sposobnostima u oblasti nematerijalnog kulturnog nasleđa, koje će imati savetodavnu ulogu pri Komitetu.
2. Komitet predlaže, takođe, kriterijume, kao i procedure takvog akreditovanja.
1. Komitetu pomaže Sekretarijat Uneska.
2. Sekretarijat priprema dokumentaciju Generalne skupštine i Komiteta, kao i predlog dnevnog reda njihovih zasedanja, i obezbeđuje izvršenje njihovih odluka.
III. Očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa na nacionalnom nivou
Svaka Strana potpisnica:
(a) preduzima neophodne mere da obezbedi očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa na svojoj teritoriji;
(b) među merama očuvanja iz člana 2. stav 3, identifikuje i definiše različite elemente nematerijalnog kulturnog nasleđa prisutne na sopstvenoj teritoriji, uz učešće zajednica, grupa i odgovarajućih nevladinih organizacija.
1. Da bi osigurala identifikaciju u pogledu očuvanja, svaka Strana potpisnica sastavlja, u skladu sa situacijom u kojoj se nalazi, jedan ili više popisa nematerijalnog kulturnog nasleđa prisutnog na njenoj teritoriji. Ovi popisi će biti redovno ažurirani.
2. Svaka Strana potpisnica, pri periodičnom podnošenju izveštaja u skladu sa članom 29, daje i odgovarajuće informacije o ovim popisima.
U cilju očuvanja, razvoja i vrednovanja nematerijalnog kulturnog nasleđa prisutnog na njenoj teritoriji, svaka Strana potpisnica će preuzeti na sebe da:
(a) usvoji opštu politiku sa ciljem da vrednuje funkciju nematerijalnog kulturnog nasleđa u društvu, kao i da integriše očuvanje tog nasleđa u programe planiranja;
(b) imenuje ili osnuje jedno ili više kompetentnih tela za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa na njenoj teritoriji;
(v) ohrabri naučna, tehnička i umetnička izučavanja, kao i istraživačke metodologije sa osvrtom na delotvorno očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa, a naročito ugroženog nematerijalnog kulturnog nasleđa;
(g) usvoji odgovarajuće pravne, tehničke, administrativne i finansijske mere u cilju:
• pomaganja stvaranja ili jačanja institucija za obuku u upravljanju nematerijalnim kulturnim nasleđem kao i prenošenjem ovog nasleđa putem foruma i mesta određenih za njegovo predstavljanje i iskazivanje;
• garantovanja pristupa nematerijalnom kulturnom nasleđu, uz poštovanje običajnih praksi koje uređuju pristup posebnim aspektima tog nasleđa;
• osnivanja institucija sa dokumentacijama o nematerijalnom kulturnom nasleđu, kao i olakšanje njihove dostupnosti.
Obrazovanje, podizanje svesti i izgradnja kapaciteta
Svaka Država ugovornica preuzima na sebe da svim odgovarajućim sredstvima:
(a) obezbedi prepoznavanje, poštovanje i vrednovanje nematerijalnog kulturnog nasleđa u društvu, naročito kroz:
• obrazovne, informativne i programe za podizanje svesti, namenjene javnosti, a naročito mladim ljudima;
• obrazovne i programe obuke, u okviru zajednica i grupa o kojima je reč;
• aktivnosti za izgradnju kapaciteta u oblasti očuvanja nematerijalnog kulturnog nasleđa, a naročito upravljanja i naučnih istraživanja; i
• neformalne načine prenošenja znanja;
(b) obaveštava javnost o opasnostima koje prete nematerijalnom kulturnom nasleđu, kao i o aktivnostima koje se vode za primenu ove Konvencije;
(v) promoviše obrazovanje o očuvanju prirodnih lokacija i mesta od značaja, čije je postojanje neophodno za izražavanje nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Uloga zajednica, grupa i pojedinaca
Svaka Strana potpisnica nastoji da, u okviru svojih aktivnosti za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa, obezbedi najšire moguće učešće zajednica, grupa i, u krajnjem slučaju, pojedinaca koji stvaraju, održavaju i prenose takvo nasleđe, i aktivno ih uključi u upravljanje njime.
IV. Očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa na međunarodnom nivou
Reprezentativna lista nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva
1. Da bi osigurao bolju vidljivost nematerijalnog kulturnog nasleđa, podigao svest o njegovom značaju, kao i ohrabrio dijalog uz poštovanje kulturne raznolikosti, Komitet će na predlog Strana potpisnica ustanoviti, redovno ažurirati i objavljivati Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.
2. Komitet sastavlja i podnosi Generalnoj skupštini na odobrenje kriterijume za ustanovljenje, ažuriranje i izdavanje ove Reprezentativne liste.
Lista nematerijalnog kulturnog nasleđa kojoj je neophodno hitna zaštita
1. Da bi preduzeo odgovarajuće mere zaštite, Komitet ustanovljava, redovno ažurira i objavljuje Listu zaštite nematerijalnog kulturnog nasleđa kojem je neophodna hitna zaštita, i upisuje takvo nasleđe na Listu, na zahtev zainteresovane Strane potpisnice.
2. Komitet sastavlja i podnosi Generalnoj skupštini na odobrenje kriterijume za ustanovljenje, ažuriranje i izdavanje ove Liste.
3. U slučajevima krajnje urgentnosti - čije je objektivne kriterijume odobrila Generalna skupština na predlog Komiteta - Komitet može da upiše jedan element određenog nasleđa, na Listu iz stava 1, uz dogovor sa Stranom potpisnicom.
Programi, projekti i aktivnosti za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa
1. Na osnovu predloga koje podnose Strane potpisnice, a u skladu sa kriterijumima koje definiše Komitet, a odobrava Generalna skupština, Komitet će periodično birati i promovisati, nacionalne, podregionalne i regionalne programe, projekte i aktivnosti za očuvanje nasleđa, za koje smatra da najbolje oslikavaju principe i ciljeve ove Konvencije, uzimajući u obzir specifične potrebe zemalja u razvoju.
2. U ovu svrhu, Komitet prima, razmatra i odobrava zahteve za međunarodnu pomoć Strana potpisnica, za pripremanje ovih predloga.
3. Komitet se pridružuje sprovođenju navedenih projekata, programa i aktivnosti, tako što će na način koji bude odredio, širiti najbolje prakse.
V. Međunarodna saradnja i pomoć
1. Za potrebe ove Konvencije, međunarodna saradnja obuhvata, naročito razmenu informacija i iskustava, zajedničke inicijative, kao i uspostavljanje mehanizama pomoći Stranama potpisnicama, u njihovim nastojanjima da očuvaju nematerijalno kulturno nasleđe.
2. Ne dovodeći u pitanje odredbe njihovih nacionalnih zakonodavstava i običajnih prava i prakse, Strane potpisnice prepoznaju da je očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa od opšteg interesa za čovečanstvo, i u tu svrhu se obavezuju da sarađuju na bilateralnom, podregionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou.
Međunarodna pomoć može biti odobrena za sledeće ciljeve:
(a) očuvanje nasleđa upisanog na Listu nematerijalnog kulturnog nasleđa kome je neophodna hitna zaštita;
(b) pripremu spiskova u smislu članova 11. i 12;
(v) podršku programima, projektima i aktivnostima koji se sprovode na nacionalnim, podregionalnim i regionalnim nivoima, namenjenim očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa;
(g) za bilo koji drugi cilj koji Komitet može smatrati neophodnim.
Pomoć koju je Komitet odobrio Stranama potpisnicama se uređuje operativnim uputstvima određenim članom 7. i sporazumom iz člana 24. i može imati sledeće oblike:
(a) proučavanja koja se tiču različitih aspekata očuvanja;
(b) obezbeđivanja eksperata i praktičara;
(v) obuke svog neophodnog osoblja;
(g) izrade normativnih i drugih mera;
(d) stvaranja i korišćenja infrastrukture;
(đ) nabavke opreme i prenošenje veština;
(e) druge oblike finansijske i tehničke pomoći, uključujući, u odgovarajućim okolnostima, odobravanje i niskokamatne pozajmice i donacije.
Uslovi pružanja međunarodne pomoći
1. Komitet ustanovljava procedure za ispitivanje zahteva za međunarodnu pomoć, i precizira elemente zahteva, kao što su predviđene mere, potrebne intervencije, i procena njihovih troškova.
2. U hitnim slučajevima, zahtev za pomoć, Komitet razmatra kao prioritet.
3. Da bi doneo odluku, Komitet preduzima ona proučavanja i konsultacije, koje smatra neophodnim.
1. Svaka Strana potpisnica može podneti Komitetu zahtev za međunarodnu pomoć, za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa na njenoj teritoriji.
2. Takav zahtev može biti zajednički podnet od strane dve ili više Strane potpisnice.
3. Zahtev mora da sadrži informacije predviđene članom 22. stav 1, zajedno sa potrebnom dokumentacijom.
Uloga Strane potpisnice i korisnica
1. U skladu s odredbama ove Konvencije, odobrena međunarodna pomoć biće regulisana sporazumom između Strane potpisnice i Komiteta.
2. Po opštem pravilu, Strane potpisnice i korisnica, u okviru sopstvenih mogućnosti, dele troškove mera za očuvanje, za koje je međunarodna pomoć odobrena.
3. Strane potpisnice i korisnica podnose Komitetu izveštaj o korišćenju odobrene pomoći u korist očuvanja nematerijalnog kulturnog nasleđa.
VI. Fond za nematerijalno kulturno nasleđe
1. Ovim se osniva "Fond za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa", u daljem tekstu - "Fond".
2. Fond je obrazovan kao poverilački fond u skladu sa Finansijskom uredbom Uneska.
3. Sredstva Fonda čine:
(a) prilozi Strana potpisnica;
(b) sredstva određena za ovu namenu, od strane Generalne konferencije Uneska.
(v) prilozi, pokloni i legati koje mogu dati:
• druge države;
• organizacije i programi u okviru sistema Ujedinjenih nacija, naročito Program razvoja Ujedinjenih nacija, kao i druge međunarodne organizacije;
• Javna ili privatna tela ili fizička lica;
(g) sve kamate na sredstva Fonda;
(d) sredstva dobijena prikupljanjem prihoda i finansijska dobit od manifestacija organizovanih u korist Fonda;
(đ) i druga sredstva odobrena uredbom Fonda, koja će sastaviti Komitet.
4. Upotreba sredstava od strane Komiteta biće odlučena na osnovu smernica iznetih od strane Generalne konferencije.
5. Komitet može da prihvati priloge i druge oblike pomoći u opšte i specifične svrhe koji se odnose na određene projekte, pod uslovom da su ti projekti odobreni od strane Komiteta.
6. Ni jedan politički, ekonomski ili drugi uslov koji nije kompatibilan sa ciljevima ove Konvencije, ne sme biti povezan sa prilozima koji se daju za Fond.
Prilozi Država ugovornica u Fond
1. Ne dovodeći u pitanje bilo koje dodatne dobrovoljne priloge Fondu, Strane potpisnice ove Konvencije, prihvataju da, najmanje svake dve godine, uplate u Fond prilog, koji je izračunat po jedinstvenoj procentnoj stopi koji važi za sve Strane potpisnice, a koji će odrediti Generalna skupština. Ovu odluku Generalne skupštine doneće većina prisutnih Strana potpisnica koje glasaju, a koje nisu dale izjavu na koju se odnosi stav 2. ovog člana. Ni u kom slučaju, prilog Strane potpisnice ne sme premašiti 1% njenih priloga redovnom budžetu Uneska.
2. Ipak, svaka država na koju se odnosi član 32. ili član 33. ove Konvencije, može da izjavi u trenutku deponovanja svog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, da neće biti obavezana odredbama stava 1. ovog člana.
3. Strana potpisnica ove Konvencije, koja je dala izjavu na koju se odnosi stav 2. ovog člana, nastoji da povuče pomenutu izjavu, putem obaveštenja Generalnom direktoru Uneska. Ipak, povlačenje izjave ne ostvaruje dejstvo u pogledu priloga na koji je Država obavezana, sve do datuma početka sledećeg zasedanja Generalne skupštine.
4. Da bi se omogućilo da Komitet svoj rad planira efektivno, prilozi Strane potpisnice ove Konvencije, koje su dale izjavu na koju se odnosi stav 2. ovog člana, moraju da budu uredno uplaćivani, najmanje svake druge godine, i moraju biti što je moguće bliži iznosu priloga na koji bi se obavezale, da podležu odredbama stava 1. ovog člana.
5. Svaka Strana potpisnica ove Konvencije, koja je u zaostatku sa uplatama svojih obaveznih ili dobrovoljnih doprinosa za tekuću godinu i kalendarsku godinu koja joj je neposredno prethodila, ne može da bude birana u Komitet; ova odredba se neće primenjivati na prvi izbor. Mandat takve Države koja je već član Komiteta, se završava u vreme izbora određenih članom 6. ove Konvencije.
Dodatni dobrovoljni prilozi za Fond
Strane potpisnice koje žele da uplate dobrovoljne priloge kao dodatak na one koji su predviđeni članom 26, obaveštavaju o tome Komitet, što je pre moguće, da bi mu omogućile adekvatno planiranje njegovog rada.
Međunarodne kampanje za prikupljanje sredstava
Strane potpisnice će, koliko je moguće, pružiti svoju pomoć međunarodnim kampanjama pod pokroviteljstvom Uneska, za prikupljanje sredstava u korist Fonda.
Strane potpisnice će u skladu sa formom i dinamikom koju propisuje Komitet, podnositi izveštaje istom, o zakonima, uredbama i drugim merama preduzetim u cilju sprovođenja ove Konvencije.
1. Komitet podnosi, na osnovu svojih aktivnosti i izveštaja Strana potpisnica, na koje se odnosi član 29, izveštaj Generalnoj skupštini, na svakom njenom zasedanju.
2. Izveštaj će biti podnet na uvid i Generalnoj Konferenciji Uneska.
Odnos prema proglašenju "Remek-dela usmenog i nematerijalnog nasleđa čovečanstva"
1. Pre stupanja na snagu ove Konvencije, Komitet ubraja u reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva elemente proglašene "Remek-delima usmenog i nematerijalnog nasleđa čovečanstva".
2. Ubrajanje ovih elemenata na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, ni na koji način ne dovodi u pitanje kriterijume ustanovljene u skladu sa članom 16. stav 2. za buduće upise.
3. Nakon stupanja na snagu ove Konvencije neće biti daljih Proglašenja.
Ratifikacija, prihvatanje ili odobrenje
1. Ova Konvencija podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju Država članica Uneska, u skladu sa njihovim ustavnim procedurama.
2. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja se deponuju kod Generalnog direktora Uneska.
1. Ova Konvencija je otvorena za pristupanje svim Državama koje nisu članice Uneska, a koje je Generalna skupština pozvala da joj pristupe.
2. Ova Konvencija je, takođe, otvorena za pristupanje teritorija, koje uživaju punu unutrašnju samoupravu, prepoznatu kao takvu od strane Ujedinjenih nacija, ali koje još nisu stekle punu nezavisnost u skladu sa Rezolucijom 1514 (XV) Generalne skupštine, a koje su nadležne u oblastima kojima se bavi ova Konvencija, uključujući i priznatu nadležnost sklapanja sporazuma koji se tiču tih pitanja.
3. Instrument pristupanja je deponovan kod Generalnog direktora Uneska.
Ova Konvencija stupa na snagu tri meseca nakon datuma polaganja tridesetog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, ali samo u pogledu onih država koje su položile svoje instrumente ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja toga datuma ili pre njega. Takođe, stupa na snagu za svaku drugu Državu ugovornicu tri meseca nakon polaganja njenih instrumenata ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja.
Federalni ustavni sistemi i ustavni sistemi koji nisu unitarni
Sledeće odredbe se odnose na Strane potpisnice koje imaju federalni ili ne-unitarni ustavni sistem:
(a) što se tiče odredbi ove Konvencije, čija primena spada u nadležnost federalne ili centralne vlasti, obaveze federalne ili centralne vlasti, biće iste kao i kod onih Strana potpisnica koje nisu federalne države;
(b) što se tiče odredbi ove Konvencije, čija primena spada pod nadležnost svake države, zemlje, pokrajine ili kantona koje nisu obavezane ustavnim sistemom federacije, da preduzmu zakonodavne mere, federalna vlada će obavestiti nadležne vlasti takvih država, zemalja, pokrajina ili kantona, o pomenutim odredbama i dati preporuke za njihovo usvajanje.
1. Svaka Strana potpisnica može otkazati ovu Konvenciju.
2. Otkazivanje se obaveštava instrumentom u pisanoj formi, deponovanog kod Generalnog direktora Uneska.
3. Otkazivanje ostvaruje dejstvo dvanaest meseci nakon primanja instrumenta otkazivanja. Ni na koji način otkazivanje ne menja finansijske obaveze Države u pitanju, sve do datuma kada povlačenje ostvari dejstvo.
Generalni direktor Uneska, kao Deponent ove Konvencije, obaveštava Države članice Organizacije, države koje nisu članice Organizacije a na koje se odnosi član 33, kao i Organizaciju Ujedinjenih nacija, o svim položenim instrumentima ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja pomenutim u članovima 32. i 33, kao i otkazivanjima iz člana 36.
1. Strana potpisnica može putem pismene komunikacije, Generalnom direktoru, da predloži amandmane na ovu Konvenciju. Generalni direktor takav dopis prosleđuje svim Stranama potpisnicama. Ukoliko u roku od šest meseci, od datuma prosleđivanja dopisa, ne manje od jedne polovine Strana potpisnica odgovori u korist tog zahteva, Generalni direktor iznosi taj predlog na raspravu i moguće usvajanje, na sledećem zasedanju Generalne skupštine.
2. Amandmani će biti usvojeni dvotrećinskom većinom Strana potpisnica koje su prisutne i glasaju.
3. Kada se usvoje, amandmani će biti podneti na ratifikaciju, prihvatanje, odobrenje ili pristupanje Strana potpisnica.
4. Za one Strane potpisnice koje su ratifikovale, prihvatile, odobrile i pristupile, amandmani stupaju na snagu tri meseca nakon polaganja instrumenata na koje se odnosi stav 3. ovog člana od strane dve trećine Strana potpisnica. Ubuduće, za svaku Stranu potpisnicu koja ratifikuje, prihvati, odobri ili pristupi amandmanu, on stupa na snagu tri meseca nakon polaganja instrumenata ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja od strane te države.
5. Procedura ustanovljena paragrafima 3. i 4. neće se odnositi na amandmane na član 5. koji se tiče broja Država članica Komiteta. Ovi amandmani stupaju na snagu u trenutku njihovog usvajanja.
6. Država koja postane potpisnica ove Konvencije, nakon stupanja na snagu amandmana u skladu sa paragrafom 4. ovog člana, ako se drugačije ne izrazi smatra se:
(a) potpisnicom ove Konvencije, tako izmenjene i dopunjene; i
(b) potpisnicom Konvencije bez amandmana u odnosu na bilo koju Stranu potpisnicu koja nije obavezana amandmanima.
Ova Konvencija sastavljena je na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku, prilikom čega je šest tekstova jednako autentično.
U skladu sa članom 102. Povelje Ujedinjenih nacija, ova Konvencija će biti registrovana u Sekretarijatu Organizacije Ujedinjenih nacija, na zahtev Generalnog direktora Uneska.
ČLAN 3
O izvršenju ove konvencije staraće se ministarstvo nadležno za poslove kulture i druga ministarstva u vezi sa čijim delokrugom su pitanja obuhvaćena ovom konvencijom.
ČLAN 4
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".