ZAKONO POTVRĐIVANJU PROTOKOLA O STRATEŠKOJ PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU UZ KONVENCIJU O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU U PREKOGRANIČNOM KONTEKSTU("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 1/2010) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Protokol o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu uz Konvenciju o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu, sačinjen 21. maja 2003. godine u Kijevu, Ukrajina, u originalu na engleskom, francuskom i ruskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Protokola o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu uz Konvenciju o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
PROTOKOL
O STRATEŠKOJ PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU KONVENCIJE O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU U PREKOGRANIČNOM KONTEKSTU
Strane ovog Protokola,
Prepoznajući značaj integrisanja pitanja vezanih za životnu sredinu, uključujući zdravlje, u pripremu i usvajanje planova, programa i, u onoj meri u kojoj je to primereno, politika i zakona,
Obavezujući se da promovišu održivi razvoj i stoga oslanjajući se na zaključke Konferencije UN o životnoj sredini i razvoju (Rio de Žaneiro, Brazil, 1992), a naročito načela 4 i 10 Rio deklaracije o životnoj sredini i razvoju i Agende 21, kao i ishoda treće Ministarske konferencije o životnoj sredini i zdravlju (London, 1999) i Svetskog samita o održivom razvoju (Johanesburg, Južna Afrika, 2002),
Imajući u vidu Konvenciju o Proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu, Espoo, Finska, od 25. februara 1991. godine i odluku II/9 njenih Strana donetu u Sofiji 26. i 27. februara 2001. godine, u kojoj je odlučeno da se pripremi zakonski obavezujući protokol o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu,
Prepoznajući da strateška procena uticaja mora imati važnu ulogu u pripremi i usvajanju planova, programa i, u onoj meri u kojoj je to primereno, politika i zakona, i da će šira primena načela procene uticaja na životnu sredinu u planovima, programima, politikama i zakonima dalje jačati sistematsku analizu njihovih efekata po životnu sredinu,
Prihvatajući Konvenciju o dostupnosti informacija, učešću javnosti u odlučivanju i dostupnosti pravosuđa u pitanjima koja se tiču životne sredine iz Arhusa, Danska, 25. juna 1998. i uzimajući na znanje relevantna poglavlja Luka (Lucca) deklaracije, usvojene na prvom sastanku njenih strana,
Svesne, stoga, značaja obezbeđivanja učešća javnosti u strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu,
Prihvatajući koristi po zdravlje i dobrobit sadašnje i budućih generacija koje će uslediti ako se potreba da se zaštiti i poboljša zdravlje ljudi uzme u obzir kao sastavni deo strateške procene uticaja na životnu sredinu, i priznajući rad na tome predvođen Svetskom zdravstvenom organizacijom,
Vodeći računa o potrebi i važnosti jačanja međunarodne saradnje u procenjivanju prekograničnih efekata na životnu sredinu, uključujući zdravlje, predloženih projekata i programa i, u onoj meri u kojoj je to primereno, politika i zakona,
Saglasile su se o sledećem:
Cilj ovog Protokola je da pruži visok nivo zaštite životne sredine, uključujući zdravlje, na sledeći način:
a) obezbeđivanjem da pitanja vezana za životnu sredinu, uključujući zdravlje, budu potpuno uzeta u obzir prilikom razvoja planova i programa;
b) doprinosom razmatranju pitanja vezanih za životnu sredinu, uključujući zdravlje, prilikom pripreme politika i zakona;
v) ustanovljenjem jasnih, transparentnih i efikasnih procedura za stratešku procenu uticaja na životnu sredinu;
g) obezbeđivanjem učešća javnosti u strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu; i
d) integrisanjem pomoću ovih sredstava pitanja vezana za životnu sredinu, uključujući zdravlje, u mere i instrumente donete da doprinesu održivom razvoju.
Za potrebe ovog protokola,
1. "Konvencija" znači Konvencija o Proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu;
2. "Strana" znači, osim ukoliko je u tekstu drugačije naznačeno, Strana ugovornica ovog protokola;
3. "Strana porekla" označava Stranu ili Strane ovog Protokola pod čijom nadležnošću se predviđa priprema plana ili programa;
4. "Pogođena strana" označava Stranu ili Strane ovog protokola koje će verovatno biti pogođene prekograničnim efektima plana ili programa na životnu sredinu, uključujući zdravlje;
5. "Planovi i programi" znače planove i programe i sve njihove izmene koje
a) zahtevaju zakonske, regulatorne ili administrativne odredbe; i
b) podležu pripremi i/ili usvajanju od strane državnog organa ili pripremljene od strane državnog organa za usvajanje, u formalnoj proceduri, od strane parlamenta ili vlade;
6. "Strateška procena uticaja na životnu sredinu" znači ocena verovatnih uticaja na životnu sredinu, uključujući zdravlje, koja se sastoji od određivanja obima izveštaja o životnoj sredini i njegove pripreme, sprovođenje procedure za učešće javnosti i konsultacija i uzimanja u obzir izveštaja o životnoj sredini i rezultata učešća javnosti i konsultacija na plan ili program;
7. "Uticaj na životnu sredinu, uključujući uticaj na zdravlje" znači svaki uticaj na životnu sredinu, uključujući zdravlje ljudi, floru, faunu, biodiverzitet, zemljište, klimu, vazduh, vodu, predele, prirodne vrednosti, materijalnu imovinu, kulturno nasleđe i međusobni uticaj ovih faktora;
8. "Javnost" znači jedno ili više fizičkih ili pravnih lica i, u skladu sa nacionalnim zakonima i praksom, njihova udruženja, organizacije ili grupe.
1. Svaka Strana će preduzimati neophodne zakonske, regulatorne i druge primerene mere za primenu odredaba ovog Protokola u jasnom, transparentnom okviru.
2. Svaka Strana će nastojati da obezbedi da nadležni organi i službenici pomažu i upućuju predstavnike javnosti vezano za pitanja pokrivena ovim Protokolom.
3. Svaka Strana će obezbediti odgovarajuće priznavanje i podršku udruženjima, organizacijama ili grupama koje promovišu zaštitu životne sredine, uključujući zdravlje, u smislu ovog Protokola.
4. Odredbe ovog Protokola ne utiču na pravo neke Strane da sprovodi ili uvede dodatne mere u vezi sa pitanjima pokrivenim ovim Protokolom.
5. Svaka Strana promoviše ciljeve ovog Protokola u relevantnim međunarodnim procesima donošenja odluka a u okviru relevantnih međunarodnih organizacija.
6. Svaka Strana će obezbediti da lica koja ostvaruju svoja prava u skladu sa odredbama ovog Protokola ne budu kažnjena, progonjena ili maltretirana na bilo koji način zbog svog angažovanja. Ova odredba ne utiče na prava nacionalnih sudova da u sudskim procesima dodele naknadu troškova u razumnoj meri.
7. U okviru obima relevantnih odredbi ovog Protokola, javnost može da ostvaruje svoja prava bez diskriminacije u odnosu na državljanstvo, nacionalnost ili prebivalište i, kod pravnih lica, bez diskriminacije u odnosu na to gde je njegovo registrovano sedište ili stvarni centar njegovih aktivnosti.
POLJE PRIMENE VEZANO ZA PLANOVE I PROGRAME
1. Svaka Strana će obezbediti da se strateška procena uticaja na životnu sredinu vrši za planove i programe pomenute u stavovima 2, 3. i 4. koji će verovatno imati značajne uticaje na životnu sredinu, uključujući zdravlje.
2. Strateška procena uticaja na životnu sredinu se vrši za planove i programe koji se pripremaju u poljoprivredi, šumarstvu, ribarstvu, energetici, industriji uključujući rudarstvo, transportu, regionalnom razvoju, upravljanju otpadom, upravljanju vodama, telekomunikacijama, turizmu, urbanističkom ili prostornom planiranju ili korišćenju zemljišta, i koji definišu okvir za buduće davanje saglasnosti za projekte pomenute u aneksu I ili bilo koji drugi projekat pomenut u aneksu II za koji se zahteva procena uticaja na životnu sredinu po nacionalnim zakonima.
3. Za planove i programe osim onih koji podležu odredbama iz stava 2. kojim se utvrđuje okvir za buduću saglasnost na projekte, strateška procena uticaja na životnu sredinu se vrši tamo gde Strana tako odluči u skladu sa članom 5. stav 1.
4. Za planove i programe pomenute u stavu 2. koji određuju korišćenje malih površina na lokalnom nivou i za manje izmene planova i programa pomenutih u stavu 2. strateška procena uticaja na životnu sredinu se vrši samo onda kada Strana tako odluči u skladu sa članom 5. stav 1.
5. Sledeći planovi i programi ne podležu odredbama ovog Protokola:
a) planovi i programi čija je jedina svrha da služe nacionalnoj odbrani ili u slučajevima opasnosti po građane;
b) finansijski ili budžetski planovi i programi.
1. Svaka strana će odrediti da li će planovi i programi pomenuti u članu 4. st. 3. i 4. verovatno imati značajne uticaje po životnu sredinu, uključujući zdravlje, bilo putem ispitivanja od slučaja do slučaja ili određivanjem tipa planova i programa ili kombinovanjem oba pristupa. U ove svrhe, svaka Strana u svim slučajevima uzima u obzir kriterijume izložene u aneksu III.
2. Svaka strana će obezbediti da organi nadležni za zaštitu životne sredine i zdravlje iz člana 9. stav 1. budu konsultovani kada se primenjuju procedure pomenute u stavu 1. ovog člana.
3. U meri u kojoj je to primereno, svaka Strana će nastojati da zainteresovanoj javnosti pruži priliku da učestvuje u proveri planova i programa na osnovu ovog člana.
4. Svaka strana pravovremeno obezbeđuje dostupnost zaključaka javnosti na osnovu stava 1. uključujući i razloge za nezahtevanje strateške procene uticaja na životnu sredinu, bilo javnim objavama ili drugim primerenim sredstvima, kao što su elektronski mediji.
1. Svaka strana uspostavlja mehanizme za određivanje relevantnih informacija koje mora da obuhvata izveštaj o životnoj sredini u skladu sa članom 7. stav 2.
2. Svaka strana će obezbediti da se organi nadležni za zaštitu životne sredine i zdravlje, pomenuti u članu 9. stav 1. konsultuju kada se određuju relevantne informacije koje mora da obuhvata izveštaj o životnoj sredini.
3. U meri u kojoj je to primereno, svaka Strana nastoji da zainteresovanoj javnosti pruži priliku da učestvuje u određivanju relevantnih informacija koje mora obuhvatati izveštaj o životnoj sredini.
1. Svaka Strana će obezbediti da se za planove i programe za koje treba da se vrši strateška procena uticaja na životnu sredinu pripremi izveštaj o životnoj sredini.
2. U Izveštaju o životnoj sredini, u skladu sa odredbom iz člana 6. utvrđuju se, opisuju i ocenjuju verovatni značajni uticaji sprovođenja planova i programa i njihovih razumnih alternativa na životnu sredinu, uključujući zdravlje. Izveštaj sadrži one informacije detaljno pomenute u aneksu IV koje se mogu razumno zahtevati, uzimajući u obzir:
a) postojeća znanja i metode procene;
b) sadržaj i nivo detalja plana ili programa i faza u procesu donošenja odluka o njemu;
v) interes javnosti; i
g) potrebe za informacijama organa koji odlučuje.
3. Svaka strana će obezbediti da su izveštaji o životnoj sredini dovoljno kvalitetni da zadovolje zahteve ovog Protokola.
1. Svaka strana će obezbediti učešće javnosti u ranoj fazi i na vreme, a na efikasan način, kada su sve opcije otvorene u strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu planova i programa.
2. Svaka strana, putem elektronskih medija ili drugih odgovarajućih sredstava, će obezbediti pravovremeni pristup javnosti nacrtima planova i programa i izveštaju o životnoj sredini.
3. Svaka strana će obezbediti da zainteresovana javnost, uključujući i relevantne nevladine organizacije budu identifikovane za potrebe st. 1. i 4.
4. Svaka strana će obezbediti da javnost pomenuta u stavu 3. ima priliku da izrazi svoje mišljenje o nacrtu plana ili programa i izveštaju o životnoj sredini u razumnom vremenskom roku.
5. Svaka strana će obezbediti da su detaljno opisani mehanizmi za informisanje javnosti i konsultovanje sa zainteresovanom javnošću određeni i stavljeni javnosti na raspolaganje. Za ove potrebe, svaka Strana uzima u obzir u meri u kojoj je to primereno elemente pomenute u aneksu V.
KONSULTACIJE SA ORGANIMA NADLEŽNIM ZA ŽIVOTNU SREDINU I ZDRAVSTVENU ZAŠTITU
1. Svaka strana određuje organe sa kojima će se konsultovati a koji su, zbog svojih posebnih odgovornosti vezanih za životnu sredinu i zdravlje, moguće zainteresovani za uticaje na životnu sredinu, uključujući zdravlje, usled sprovođenja određenog plana ili programa.
2. Nacrt plana ili programa i izveštaj o životnoj sredini se stavlja na raspolaganje organima pomenutim u stavu 1.
3. Svaka strana će obezbediti da organima pomenutim u stavu 1. bude u ranoj fazi i na vreme a na efikasan način pružena prilika da daju svoje mišljenje o nacrtu plana ili programa i izveštaju o životnoj sredini.
4. Svaka strana utvrđuje detaljne mehanizme za informisanje i konsultovanje organa nadležnih za životnu sredinu ili zdravlje pomenutih u stavu 1.
1. Tamo gde Strana porekla smatra da je verovatno da će sprovođenje plana ili programa imati značajne prekogranične efekte na životnu sredinu, uključujući zdravlje, i gde je verovatno da neka strana za koju je verovatno da će biti značajno pogođena to bude zahtevala, Strana porekla što je ranije moguće pre usvajanja plana ili programa obaveštava pogođenu Stranu.
2. Ovo obaveštenje sadrži između ostalog:
a) Nacrt plana ili programa i izveštaj o životnoj sredini koji obuhvata informacije o njegovim mogućim prekograničnim uticajima na životnu sredinu, uključujući zdravlje; i
b) Informacije vezane za proces odlučivanja, uključujući i naznaku o razumnom vremenskom roku za dostavljanje komentara.
3. Pogođena strana, u vremenskom roku navedenom u obaveštenju, stavlja do znanja Strani porekla da li želi da započne konsultacije pre usvajanja plana ili programa i, ako tako naznači, odnosne strane započinju konsultacije vezane za verovatne prekogranične uticaje na životnu sredinu, uključujući zdravlje, sprovođenja plana ili programa i mere predviđene za sprečavanje, smanjenje ili ublažavanje negativnih uticaja.
4. Kada dođe do navedenih konsultacija, odnosne strane se dogovaraju o detaljnim mehanizmima da bi obezbedile da zainteresovana javnost i organi pomenuti u članu 9. stav 1. pogođene Strane budu informisani i imaju priliku da dostave svoje mišljenje na nacrt plana ili programa i izveštaj o životnoj sredini u razumnom vremenskom roku.
1. Svaka strana obezbeđuje da kada se usvaja plan ili program dužna pažnja bude posvećena:
a) zaključcima izveštaja o životnoj sredini;
b) merama za sprečavanje, smanjivanje ili ublažavanje negativnih uticaja utvrđenih u izveštaju o životnoj sredini; i
v) komentarima primljenim u skladu sa čl. 8. do 10.
2. Svaka Strana obezbeđuje da, kada se usvaja plan ili program, javnost, organi pomenuti u članu 9. stav 1. i Strane koje su konsultovane u skladu sa članom 10. budu informisane, i da im se taj plan ili program stavi na raspolaganje zajedno sa izjavom u kojoj se ukratko obrazlaže kako su pitanja vezana za životnu sredinu, uključujući zdravlje integrisana u isti, kako su komentari, primljeni u skladu sa čl. 8. do 10. uzeti u obzir i razlozi za njegovo usvajanje u svetlu razumnih alternativa koje su razmatrane.
1. Svaka Strana prati značajne efekte na životnu sredinu, uključujući zdravlje, sprovođenja planova i programa usvojenih u skladu sa članom 11. da bi, između ostalog, utvrdila, u ranoj fazi, nepredviđene negativne uticaje i da bi mogla da preduzme odgovarajuće aktivnosti remedijacije.
2. Rezultat monitoringa se stavlja na raspolaganje, u skladu sa nacionalnim zakonima, organima pomenutim u članu 9. stav 1. i javnosti.
1. Svaka strana nastoji da obezbedi da pitanja vezana za životnu sredinu, uključujući zdravlje budu razmatrana i integrisana u meri u kojoj je to primereno u pripremu predloga politika i zakona koji će verovatno imati značajne efekte na životnu sredinu, uključujući zdravlje.
2. U primeni stava 1. svaka Strana razmatra odgovarajuća načela i elemente ovog protokola.
3. Svaka Strana određuje, tamo gde je to primereno, praktične mehanizme za razmatranje i integrisanje pitanja vezanih za životnu sredinu, uključujući zdravlje u skladu sa stavom 1. uzimajući u obzir potrebu za transparentnošću u odlučivanju.
4. Svaka Strana izveštava Sastanak Strana Konvencije koji služi kao Sastanak Strana protokola o primeni ovog člana.
SASTANAK STRANA KONVENCIJE KOJI SLUŽI KAO SASTANAK STRANA PROTOKOLA
1. Sastanak Strana Konvencije služi kao Sastanak Strana ovog protokola. Prvi Sastanak Strana Konvencije koji služi kao Sastanak Strana ovog protokola se saziva najkasnije posle jedne godine od stupanja ovog protokola na snagu, a zajedno sa sastankom Strana Konvencije, ako je sastanak ovog drugog planiran tokom tog perioda. Naknadni Sastanci Strana Konvencije koji služe kao Sastanak Strana ovog protokola se održavaju zajedno sa sastancima Strana Konvencije, osim ukoliko se na Sastanku Strana Konvencije koji služi kao Sastanak Strana ovog protokola drugačije ne odluči.
2. Strane Konvencije koje nisu Strane ovog protokola mogu učestvovati kao posmatrači u radu svih sednica Sastanka Strana Konvencije koji služi kao Sastanak Strana ovog protokola. Kada Sastanak Strana Konvencije služi kao Sastanak Strana ovog protokola, odluke po ovom protokolu donose samo Strane ovog protokola.
3. Kada Sastanak Strana Konvencije služi kao Sastanak Strana ovog protokola, svaki član Biroa Sastanka Strana koji predstavlja članicu Konvencije koja nije, u tom trenutku Strana ovog protokola se zamenjuje drugim članom koji se bira od strane i iz redova Strana ovog protokola.
4. Na Sastanku Strana Konvencije koji služi kao Sastanak Strana ovog protokola stalno se i redovno ocenjuje sprovođenje ovog protokola i, u tu svrhu:
a) preispituju se politike i metodološki pristupi vezani za stratešku procenu uticaja na životnu sredinu u cilju daljeg unapređenja procedura predviđenih ovim protokolom;
b) razmenjuju se informacije vezane za iskustva stečena u strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu i sprovođenje ovog protokola;
v) traže se, tamo gde je to primereno, usluge i saradnja nadležnih organa koji imaju ekspertizu koja se odnosi na ispunjenje svrhe ovog protokola;
g) osnivaju se ona tela koja se budu smatrala neophodnim za sprovođenje ovog protokola;
d) tamo gde je to potrebno, razmatraju se i usvajaju predlozi za izmene ovog protokola; i
đ) razmatraju se i preduzimaju sve dodatne aktivnosti, uključujući i aktivnosti koje se sprovode zajedno prema ovom protokolu i Konvenciji, koje mogu biti potrebne da bi se ispunila svrha ovog protokola.
5. Poslovnik Sastanka Strana Konvencije se primenjuje mutatis mutandis po ovom protokolu, osim tamo gde se drugačije odluči konsenzusom na Sastanku Strana Konvencije koji služi kao Sastanak Strana ovog protokola.
6. Na svom prvom sastanku, Sastanak Strana Konvencije koji služi kao Sastanak Strana ovog protokola razmatraju se i usvajaju modaliteti primene procedure za ocenjivanje usklađenosti sa Konvencijom na ovaj protokol.
7. Svaka Strana, u intervalima koje odredi Sastanak Strana Konvencije koji služi kao Sastanak Strana ovog protokola, izveštava Sastanak Strana Konvencije koji služi kao Sastanak Strana ovog protokola o merama koje je preduzela radi sprovođenja protokola.
ODNOS PREMA DRUGIM MEĐUNARODNIM SPORAZUMIMA
Relevantne odredbe ovog protokola primenjuju se uz sva pridržana prava iz UNECE Konvencije o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu i Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u odlučivanju i dostupnosti pravosuđa u pitanjima koja se tiču životne sredine.
1. Osim u slučajevima predviđenim stavom 2. ovog člana, svaka Strana ovog protokola ima jedan glas.
2. Organizacije za regionalnu ekonomsku integraciju, u pitanjima u okviru njihovih nadležnosti, ostvaruju svoje pravo glasa sa brojem glasova jednakim broju njihovih zemalja članica koje su Strane ovog protokola. Pomenute organizacije ne ostvaruju svoje pravo glasa ako njihove zemlje članice ostvaruju svoja, i obratno.
Sekretarijat koji je osnovan prema članu 13. Konvencije služi kao sekretarijat ovog protokola a član 13. st. (a) do (v) Konvencije o funkcijama Sekretarijata primenjuju se mutatis mutandis na ovaj protokol.
Aneksi ovog protokola čine njegov sastavni deo.
1. Svaka Strana može predložiti amandmane na ovaj protokol.
2. U zavisnosti od stava 3. procedura predlaganja, usvajanja i stupanja na snagu amandmana na Konvenciju propisana u st. 2. do 5. člana 14. Konvencije, primenjuju se, mutatis mutandis, na amandmane na ovaj protokol.
3. Za potrebe ovog protokola, tri četvrtine Strana koje da bi amandman stupio na snagu moraju da ga ratifikuju, odobre ili prihvate, izračunavaju se na osnovu broja Strana u vreme usvajanja amandmana.
Odredbe o rešavanju sporova iz člana 15. Konvencije primenjuju se mutatis mutandis na ovaj protokol.
Ovaj protokol biće otvoren za potpisivanje u Kijevu (Ukrajina) od 21. do 23. maja 2003. godine, a nakon toga u Sedištu Ujedinjenih Nacija u Njujorku do 31. decembra 2003. godine, od strane država članica Ekonomske komisije za Evropu, kao i državama koje imaju konsultativni status u Ekonomskoj Komisiji za Evropu na osnovu stavova 8. i 11. Rezolucije Ekonomskog i socijalnog saveta 36 (IV) od 28. marta 1947., a od strane organizacija za regionalnu ekonomsku saradnju koje su osnovale suverene države članice Ekonomske komisije za Evropu na koje su njihove članice prenele nadležnost za pitanja regulisana ovim protokolom, uključujući nadležnost za sklapanje sporazuma po ovim pitanjima.
Generalni sekretar Ujedinjenih Nacija vrši funkciju Depozitara ovog protokola.
RATIFIKACIJA, PRIHVATANJE, ODOBRAVANJE I PRISTUPANJE
1. Ovaj protokol podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju Država potpisnica i organizacija za regionalnu ekonomsku integraciju pomenutih u članu 21.
2. Ovaj protokol otvoren je za pristupanje od 1. januara 2004. godine državama i organizacijama za regionalnu ekonomsku integraciju pomenutim u članu 21.
3. Svaka druga Država, koja nije pomenuta u stavu 2. ovog člana, a koja je Članica Ujedinjenih Nacija može pristupiti ovom protokolu po odobrenju Sastanka Strana Konvencije koji služi kao Sastanak Strana ovog protokola.
4. Svaka organizacija za regionalnu ekonomsku integraciju pomenuta u članu 21. koja postane Strana ovog protokola a da nijedna od njenih država članica nije Strana obavezana je svim obavezama iz ovog protokola. Ako je jedna ili više država članica takve organizacije Strana ovog protokola, ta organizacija i njene države članice odlučuju o svojim pojedinačnim odgovornostima za izvršavanje obaveza iz ovog protokola. U tim slučajevima, organizacija i njene države članice nemaju pravo da istovremeno ostvaruju svoja prava iz ovog protokola.
5. U svojim instrumentima ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja, organizacije za regionalnu ekonomsku integraciju naznačiti domen njihove nadležnosti u pogledu pitanja regulisanih ovim protokolom. Te organizacije takođe obaveštavaju Depozitara o svim relevantnim izmenama domena njihove nadležnosti.
1. Ovaj protokol stupa na snagu devedesetog dana nakon datuma deponovanja šesnaestog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja.
2. Za potrebe stava 1. ovog člana, svaki instrument koji deponuje organizacija za regionalnu ekonomsku integraciju pomenuta u članu 21, ne smatra se dodatnom u odnosu na one koje su deponovale Države članice te organizacije.
3. Za svaku Državu ili organizaciju za regionalnu ekonomsku integraciju pomenutu u članu 21. koja ratifikuje, prihvati ili odobri ovaj protokol ili mu pristupi nakon deponovanja šesnaestog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja, protokol stupa na snagu devedesetog dana nakon datuma deponovanja od strane te Države ili organizacije instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja.
4. Ovaj protokol važi za planove, programe, politike i zakone za koje prvi formalni pripremni akt sledi nakon datuma kada ovaj protokol stupa na snagu. U slučaju kada je strana pod čijom jurisdikcijom se predviđa priprema planova, programa, politika ili zakona ona za koju važi stav 3, ovaj protokol važi za planove, programe, politike i zakone za koje prvi formalni pripremni akt sledi nakon datuma kada ovaj protokol stupa na snagu za tu Stranu.
U bilo kom trenutku posle četiri godine od datuma kada je ovaj protokol stupio na snagu za određenu Stranu, ta Strana se može povući iz protokola davanjem pismenog obaveštenja Depozitaru. Svako takvo povlačenje stupa na snagu devedesetog dana nakon dana kada ga primi Depozitar. Svako takvo povlačenje ne utiče na primenu članova 5. do 9, 11. i 13. vezano za stratešku procenu uticaja na životnu sredinu iz ovog protokola koja je već započeta, ili za primenu člana 10. vezano za obaveštenje ili zahtev koji je već upućen, pre nego što pomenuto povlačenje stupi na snagu.
Original ovog protokola, čiji su engleski, francuski i ruski tekstovi podjednako autentični, deponuje se kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
POTVRĐUJUĆI OVO, dole potpisani, za to propisno ovlašćeni, potpisuju ovaj protokol.
SAČINJENO u Kijevu (Ukrajina), dana dvadeset prvog maja, dve hiljade treće.
SPISAK PROJEKATA POMENUTIH U ČLANU 4, STAV 2
1. Rafinerije sirove nafte (izuzimajući preduzeća koja proizvode samo maziva iz sirove nafte) i postrojenja za gasifikaciju i likvefikaciju od 500 i više tona ugljenog ili bitumenskog škriljca dnevno.
2. Termoelektrane i druga postrojenja na sagorevanje sa ispustom toplote od 300 i više megavata i nuklearne elektrane i drugi nuklearni reaktori (osim postrojenja za istraživanje za proizvodnju i konverziju fisionabilnih i fertilnih materijala, čija maksimalna snaga ne prelazi 1 kilovat kontinualnog termalnog učinka).
3. Postrojenja projektovana isključivo za proizvodnju ili obogaćenje nuklearnih goriva, za ponovnu preradu ozračenih nuklearnih goriva i skladištenje, odlaganje ili preradu radioaktivnog otpada.
4. Velika postrojenja za početno topljenje sirovog gvožđa i čelika za proizvodnju obojenih metala.
5. Postrojenja za ekstrakciju azbesta i za preradu i pretvaranje azbesta i proizvoda koji sadrže azbest: za azbestno-cementne proizvode sa godišnjom proizvodnjom od više od 20.000 tona gotovih proizvoda; za brusne materijale, sa godišnjom proizvodnjom od više od 50 tona gotovih proizvoda; i za druge upotrebe azbesta od više od 200 tona godišnje.
6. Integrisana hemijska postrojenja.
7. Izgradnja puteva za motorna vozila, auto-puteva1 i pruga za dugolinijski železnički saobraćaj i aerodroma2 sa dužinom osnovne piste od 2.100 i više metara.
8. Naftovodi i gasovodi velikog prečnika.
9. Trgovačke luke i unutrašnji plovni putevi i luke za unutrašnji plovni saobraćaj koje dozvoljavaju prolaz plovilima od preko 1.350 tona.
10. Postrojenja za odlaganje otpada za spaljivanje, hemijsko tretiranje ili deponije toksičnog i opasnog otpada.
11. Velike brane i akumulacije.
12. Aktivnosti za izvlačenje podzemnih voda u slučajevima gde godišnja zapremina vode koja se izvuče iznosi 10 ili više miliona kubnih metara.
13. Proizvodnja pulpe i papira od 200 i više tona vazdušno sušenog materijala dnevno.
14. Veliki rudarski zahvati, direktna ekstrakcija i prerada ruda metala ili uglja.
15. Proizvodnja ugljovodonika van obale.
16. Veliki objekti za skladištenje petroleja, petrohemijskih i hemijskih proizvoda.
17. Sečenje šuma na velikim površinama.
_______________
1 Za potrebe ovog protokola, "put za motorna vozila" znači put posebno projektovan i izgrađen za saobraćaj motornih vozila, koji ne služi za parcele koje se sa njim graniče i koji:
a) ima, osim na posebnim tačkama ili privremeno, odvojene trake za dva smera, koje jednu od druge odvaja deo koji nije namenjen saobraćaju, ili, izuzetno drugim sredstvima;
b) ne ukršta se na istom nivou sa bilo kojim putem, železničkom ili tramvajskom prugom ili pešačkom stazom; i
v) posebno je obeležen kao put za motorna vozila.
"autoput" znači put rezervisan za saobraćaj motornih vozila dostupan samo preko uključenja i kontrolisanih raskrsnica i na kome je zaustavljanje i parkiranje na tekućim trakama posebno zabranjeno.
2 Za potrebe ovog protokola, "aerodrom" znači aerodrom koji je u skladu sa definicijom iz Čikaške konvencije iz 1944. kojom je uspostavljena Međunarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo (Aneks 14).
DRUGI PROJEKTI POMENUTI U ČLANU 4, STAV 2
1. Projekti za restrukturiranje ruralnih poseda.
2. Projekti za korišćenje neobrađenog zemljišta ili polu-prirodnih oblasti za intenzivnu poljoprivredu.
3. Vodoprivredni projekti za poljoprivredu, uključujući projekte navodnjavanja i odvodnjavanja.
4. Objekti za intenzivno uzgajanje stoke (uključujući i živinu).
5. Inicijalno pošumljavanje i sečenje šuma za potrebe konverzije u drugi vid korišćenja zemljišta.
6. Intenzivni uzgoj ribe.
7. Nuklearne elektrane i drugi nuklearni reaktori3 uključujući i rasklapanje ili okončanje rada takve elektrane ili reaktora (osim istraživačkih postrojenja namenjenih proizvodnji i pretvaranju fisionabilnih i fertilnih materijala čija maksimalna snaga ne prelazi 1 kilovat kontinualnog termalnog učinka), tamo gde nisu obuhvaćene aneksom I.
8. Izgradnja vazdušnih električnih vodova sa naponom od 220 i više kilovata i dužinom od 15 i više kilometara i drugi projekti za prenos električne energije vazdušnim vodovima.
9. Industrijska postrojenja za proizvodnju struje, pare i vruće vode.
10. Industrijski objekti za prenos gasa, pare i vruće vode.
11. Površinsko skladištenje fosilnih goriva i prirodnog gasa.
12. Podzemno skladištenje zapaljivih gasova.
13. Industrijsko briketiranje uglja i lignita.
14. Postrojenja za proizvodnju hidroelektrične energije.
15. Postrojenja za korišćenje snage vetra za proizvodnju energije (vetrenjače).
16. Postrojenja, tamo gde nisu obuhvaćena aneksom I, projektovana:
- za proizvodnju ili obogaćenje nuklearnog goriva;
- za obradu ozračenog nuklearnog goriva;
- za konačno odlaganje ozračenog nuklearnog goriva;
- isključivo za konačno odlaganje radioaktivnog otpada;
- isključivo za skladištenje (planirano da bude više od 10 godina) ozračenih nuklearnih goriva na mestu različitom od mesta proizvodnje; ili
- za preradu i skladištenje radioaktivnog otpada.
17. Kamenolomi, otvoreni kopovi i ekstrakcija treseta, tamo gde nisu obuhvaćeni aneksom I.
18. Podzemni rudnici, tamo gde nisu obuhvaćeni aneksom I.
19. Ekstrakcija minerala bagerovanjem sa morskog i rečnog dna.
20. Duboke bušotine (naročito geotermalne bušotine, bušotine za skladištenje nuklearnog otpada, bušenje u svrhe vodosnabdevanja) sa izuzetkom bušenja u svrhe ispitivanja stabilnosti tla.
21. Površinska industrijska postrojenja za ekstrakciju uglja, petroleja, prirodnog gasa i ruda, kao i bituminoznih škriljaca.
22. Integrisani radovi za početno topljenje livenog gvožđa i čelika, tamo gde nije obuhvaćeno aneksom I.
23. Postrojenja za proizvodnju sirovog gvožđa ili čelika (primarna ili sekundarna fuzija) uključujući kontinuirano livenje.
24. Postrojenja za preradu crnih metala (toplo valjanje, kovnice sa čekićima, nanošenje zaštitnih slojeva legura).
25. Livnice za crne metale.
26. Postrojenja za proizvodnju sirovih obojenih metala iz rude, koncentrata ili sekundarnih sirovina, metalurškim, hemijskim i elektrolitičkim procesima, tamo gde nije obuhvaćeno aneksom I.
27. Postrojenja za topljenje, uključujući legiranje, obojenih metala, isključujući plemenite metale, uključujući ponovo dobijene proizvode (rafiniranje, livenje, itd.) tamo gde nije obuhvaćeno aneksom I.
28. Postrojenja za površinsku obradu metala i plastičnih materijala korišćenjem elektrolitičkih ili hemijskih procesa.
29. Proizvodnja i sklapanje motornih vozila i proizvodnja motora za motorna vozila.
30. Brodogradilišta.
31. Postrojenja za izgradnju i opravku letelica.
32. Proizvodnja opreme za železnice.
33. Kalupno kovanje.
34. Postrojenja za prženje i sinterovanje ruda metala.
35. Peći za koks (suva destilacija uglja).
36. Postrojenja za proizvodnju cementa.
37. Postrojenja za proizvodnju stakla uključujući staklena vlakna.
38. Postrojenja za topljenje mineralnih materija uključujući proizvodnju mineralnih vlakana.
39. Proizvodnja keramičkih proizvoda pečenjem, naročito crepova, cigli, šamotnih cigala, pločica, poluporcelanskih i porcelanskih proizvoda.
40. Postrojenja za proizvodnju hemikalija ili obradu poluproizvoda, tamo gde nisu obuhvaćena aneksom I.
41. Proizvodnja pesticida i farmaceutskih proizvoda, boja i lakova, elastomera i peroksida.
42. Postrojenja za skladištenje petroleja, petrohemijskih ili hemijskih proizvoda, tamo gde nisu obuhvaćena aneksom I.
43. Proizvodnja biljnih i životinjskih ulja i masti.
44. Pakovanje i konzerviranje proizvoda biljnog i životinjskog porekla.
45. Proizvodnja mlečnih proizvoda.
46. Proizvodnja piva i slada.
47. Proizvodnja konditorskih proizvoda i sirupa.
48. Postrojenja za klanje stoke.
49. Postrojenja za proizvodnju industrijskog skroba.
50. Fabrike za proizvodnju ribljeg brašna i ribljeg ulja.
51. Fabrike šećera.
52. Industrijska postrojenja za proizvodnju pulpe, papira i kartona, tamo gde nisu obuhvaćena aneksom I.
53. Fabrike za prethodnu obradu ili bojenje vlakana ili tekstila.
54. Fabrike za štavljenje kože.
55. Postrojenja za preradu i proizvodnju celuloze.
56. Proizvodnja i obrada proizvoda na bazi elastomera.
57. Postrojenja za proizvodnju veštačkih mineralnih vlakana.
58. Postrojenja za povraćaj i uništavanje eksplozivnih materija.
59. Postrojenja za proizvodnju azbesta i azbestnih proizvoda, tamo gde nisu obuhvaćena aneksom I.
60. Stovarišta otpadnog materijala.
61. Instalacije za testiranje motora, turbina ili reaktora.
62. Stalne trkačke ili test staze za motorna vozila.
63. Cevovodi za transport gasa ili nafte, tamo gde nisu obuhvaćeni aneksom I.
64. Cevovodi za transport hemikalija sa prečnikom većim od 800 mm i dužinom preko 40 km.
65. Izgradnja železničkih pruga ili objekti za pretovar kod multimodalnog transporta, ili terminali za multimodalni transport, tamo gde nisu obuhvaćeni aneksom I.
66. Izgradnja tramvajskih pruga, izdignutih ili podzemnih železnica, viseće ili slične posebnog tipa koje se koriste isključivo ili u najvećoj meri za transport putnika.
67. Izgradnja puteva, uključujući i pomeranje i/ili proširenje postojećih puteva, tamo gde nije obuhvaćeno aneksom I.
68. Izgradnja luka i lučkih postrojenja, uključujući i ribarske luke, tamo gde nije obuhvaćeno aneksom I.
69. Izgradnja unutrašnjih plovnih puteva i luka za unutrašnji vodni saobraćaj, tamo gde nije obuhvaćeno aneksom I.
70. Trgovačke luke, dokovi za utovar i istovar povezani sa kopnenim i spoljnim lukama, tamo gde nije obuhvaćeno aneksom I.
71. Radovi na kanalima i oni vezani za sprečavanje poplava.
72. Izgradnja aerodroma2 i pista, tamo gde nije obuhvaćeno aneksom I.
73. Postrojenja za odlaganje otpada (uključujući deponije) tamo gde nisu obuhvaćena aneksom I.
74. Postrojenja za spaljivanje i hemijski tretman bezopasnog otpada.
75. Skladištenje starog gvožđa, uključujući i vozila.
76. Lokacije gde se taloži mulj.
77. Prikupljanje podzemnih voda ili veštački sistemi za obnavljanje podzemnih voda, tamo gde nisu obuhvaćeni aneksom I.
78. Radovi na transferu voda između rečnih basena.
79. Postrojenja za preradu otpadnih voda.
80. Brane i druga postrojenja namenjena zadržavanju ili dugoročnom ili trajnom skladištenju vode, tamo gde nisu obuhvaćena aneksom I.
81. Objekti na obali za borbu protiv erozije i radovi na moru koji mogu izmeniti obalu putem izgradnje, na primer, nasipa, molova, lukobrana i drugih radova za odbranu od mora, isključujući održavanje i rekonstrukciju takvih objekata.
82. Postrojenja dugih akvadukta.
83. Ski-staze, ski-liftovi i žičare i povezani objekti.
84. Marine.
85. Turistička naselja i hotelski kompleksi van gradskih područja i povezani objekti.
86. Trajni kampovi (uključujući kamp kućice).
87. Tematski parkovi.
88. Projekti izgradnje industrijskih poseda.
89. Projekti za urbanističku izgradnju, uključujući izgradnju šoping-centara i parkinga.
90. Isušenje tla pod morem.
_______________
3 Za potrebe ovog protokola nuklearne elektrane i drugi nuklearni reaktori prestaju da budu takva postrojenja kada se svo nuklearno gorivo i drugi kontaminirani elementi trajno izmeste sa lokacije postrojenja.
KRITERIJUMI ZA ODREĐIVANJE VEROVATNIH ZNAČAJNIH EFEKATA NA ŽIVOTNU SREDINU, UKLJUČUJUĆI ZDRAVLJE, POMENUTI U ČLANU 5, STAV 1
1. Relevantnost plana ili programa za integrisanje pitanja vezanih za životnu sredinu, uključujući zdravlje, naročito u smislu promovisanja održivog razvoja.
2. Stepen u kome plan ili program uspostavlja okvir za projekte i druge aktivnosti, bilo po pitanju lokacije, karaktera, veličine i uslova rada ili kroz dodelu sredstava.
3. Stepen u kome plan ili program utiče na druge planove i programe uključujući i one u hijerarhiji.
4. Problemi vezani za životnu sredinu, uključujući zdravlje, relevantni za plan i program.
5. Karakter efekata na životnu sredinu, uključujući zdravlje, kao što su verovatnoća, trajanje, učestalost, reverzibilnost, opseg ili prostiranje (kao što su geografska oblast ili veličina populacije koja će verovatno biti pogođena).
6. Rizici po životnu sredinu, uključujući zdravlje.
7. Prekogranični karakter efekata.
8. Stepen u kome će tim planom i programom biti pogođena vredna ili ranjiva područja, uključujući predele sa priznatim nacionalnim ili međunarodnim statusom zaštićene oblasti.
INFORMACIJE POMENUTE U ČLANU 7, STAV 2
1. Sadržaj i glavni ciljevi plana ili programa i njegova veza sa drugim planovima i programima.
2. Relevantni aspekti aktuelnog stanja životne sredine, uključujući zdravlje, i verovatna njegova evolucija ukoliko se plan ne sprovede.
3. Karakteristike životne sredine, uključujući zdravlje, u oblastima koje će verovatno biti značajno pogođene.
4. Problemi životne sredine, uključujući zdravlje, koji su relevantni za taj plan i program.
5. Ciljevi vezani za životnu sredinu, uključujući zdravlje, utvrđeni na međunarodnom, nacionalnom i drugim nivoima koji su relevantni za taj plan i program, i načini na koji su ovi ciljevi i druga pitanja vezana za životnu sredinu, uključujući zdravlje uzeti u obzir tokom njegove pripreme.
6. Verovatni značajni efekti4 na životnu sredinu, uključujući zdravlje, kako je definisano u članu 2, stav 7.
7. Mere za sprečavanje, smanjivanje i ublažavanje bilo kakvih negativnih efekata na životnu sredinu, uključujući zdravlje, koji mogu proisteći iz sprovođenja plana ili programa.
8. Kratak opis razloga za odabir alternativa koje su obrađene i opis kako je sprovedena procena uključujući teškoće sa kojima se susrelo u obezbeđivanju informacija koje moraju biti obuhvaćene kao što su tehničke manjkavosti ili nedostatak znanja.
9. Mere predviđene za praćenje efekata na životnu sredinu, uključujući zdravlje, sprovođenja tog plana ili programa.
10. Verovatni značajni prekogranični efekti na životnu sredinu, uključujući zdravlje.
11. Netehnički rezime datih informacija.
_______________
4 Ovi efekti treba da obuhvataju sekundarne, kumulativne, sinergičke, kratkoročne, srednjoročne i dugoročne, trajne i privremene, pozitivne i negativne efekte.
INFORMACIJE POMENUTE U ČLANU 8, STAV 5
1. Predloženi plan ili program i njegov karakter.
2. Organ odgovoran za njegovo usvajanje.
3. Predviđena procedura, uključujući:
a) započinjane procedure;
b) prilike gde javnost može da učestvuje;
v) vreme i mesto bilo kakve predviđene javne rasprave;
g) organ od koga se mogu dobiti relevantne informacije i gde su relevantne informacije deponovane da bi ih javnost ispitala;
d) organ kome mogu da se dostave komentari i pitanja i vremenski rokovi za predavanje komentara ili sugestija; i
đ) koje informacije vezane za životnu sredinu, uključujući zdravlje, relevantne za predloženi plan ili program su dostupne.
4. Da li je verovatno da plan ili program podleže proceduri prekogranične procene.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".