ZAKONO POTVRĐIVANJU PROTOKOLA IZ 2005. GODINE O IZMENAMA I DOPUNAMA KONVENCIJE O SUZBIJANJU NEZAKONITIH RADNJI UPERENIH PROTIV BEZBEDNOSTI POMORSKE PLOVIDBE("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 1/2010) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Protokol iz 2005. godine o izmenama i dopunama Konvencije o suzbijanju nezakonitih radnji uperenih protiv bezbednosti pomorske plovidbe, usvojen 14. oktobra 2005. godine u Londonu, u originalu na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Protokola iz 2005. godine o izmenama i dopunama Konvencije o suzbijanju nezakonitih radnji uperenih protiv bezbednosti pomorske plovidbe u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
PROTOKOL
IZ 2005. GODINE O IZMENAMA I DOPUNAMA KONVENCIJE O SUZBIJANJU NEZAKONITIH RADNJI UPERENIH PROTIV BEZBEDNOSTI POMORSKE PLOVIDBE
Preambula
DRŽAVE ČLANICE ovog Protokola,
KAO ČLANICE Konvencije o suzbijanju nezakonitih radnji uperenih protiv bezbednosti pomorske plovidbe donetoj u Rimu 10. marta 1988. godine,
PRIZNAJUĆI da teroristički akti prete međunarodnom miru i bezbednosti,
VODEĆI RAČUNA o rezoluciji A.924(22) Skupštine Međunarodne pomorske organizacije koja zahteva reviziju postojećih međunarodnih zakonskih i tehničkih mera i razmatranje novih mera da bi se sprečili i suzbili teroristički akti upereni protiv brodova i da bi se osigurala bezbednost na brodovima i na obali, i time smanjio rizik po putnike, posade, lučko osoblje, brodove i njihov teret,
SVESNE Deklaracije o merama za sprečavanje međunarodnog terorizma, dodate na rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 49/60 od 9. decembra 1994. godine, u kojoj, inter alia, Države članice Ujedinjenih nacija svečano potvrđuju svoju nedvosmislenu osudu svih radnji, metoda i praksi terorizma kao kriminalnih i bez mogućnosti opravdanja, gde god i sa čije god strane da su počinjene, uključujući one koje ugrožavaju prijateljske odnose između država i naroda i koje prete teritorijalnom integritetu i bezbednosti država,
PRIMAJUĆI K ZNANJU rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 51/210 od 17. decembra 1996. godine i Deklaraciju dodatu kao Dopuna deklaraciji o merama za suzbijanje međunarodnog terorizma iz 1994. godine,
PODSEĆAJUĆI NA rezolucije 1368 (2001. godine) i 1373 (2001. godine) Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koje odražavaju međunarodnu volju za borbu protiv terorizma u svim njegovim oblicima i manifestacijama, i koje dodeljuju zadatke i nadležnosti državama, i vodeći računa o stalnoj pretnji od terorističkih napada,
PODSEĆAJUĆI I NA rezoluciju 1540 (2004. godine) Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koja poziva sve države da hitno preduzmu dodatne delotvorne mere da bi sprečile umnožavanje nuklearnih, hemijskih ili bioloških oružja i načina njihove isporuke.
PODSEĆAJUĆI SE NADALJE Konvencije o prekršajima i drugim određenim radnjama izvršenim u vazduhoplovu, donete u Tokiju 14. septembra 1963. godine; Konvencije o suzbijanju protivzakonitih zaplena vazduhoplova, donete u Hagu 16. decembra 1970. godine; Konvencije o suzbijanju nezakonitih radnji uperenih protiv bezbednosti civilnog vazduhoplovstva, donete u Montrealu 23. septembra 1971. godine; Konvencije o suzbijanju i kažnjavanju zločina protiv međunarodno zaštićenih lica, uključujući diplomatske predstavnike, usvojene od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 14. decembra 1973. godine; Međunarodne konvencije protiv uzimanja talaca, usvojene od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 17. decembra 1979. godine; Konvencije o fizičkoj zaštiti nuklearnog materijala, donete u Beču 26. oktobra 1979. godine i njenih dopuna usvojenih 8. jula 2005. godine; Protokola o suzbijanju nezakonitih nasilnih radnji na aerodromima koji su namenjeni za međunarodno civilno vazduhoplovstvo, donetom u Montrealu 24. februara 1988. godine; Protokola o suzbijanju nezakonitih radnji uperenih protiv bezbednosti fiksnih platformi koje se nalaze na epikontinentalnom pojasu, donetog u Rimu 10. marta 1988. godine; Konvencije o označavanju plastičnih eksploziva u svrhe detektovanja, donete u Montrealu 1. marta 1991. godine; Međunarodne konvencije o suzbijanju terorističkih bombaških napada, usvojene od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 15. decembra 1997. godine; Međunarodne konvencije o suzbijanju finansiranja terorizma, usvojene od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 9. decembra 1999. godine i Međunarodne konvencije o suzbijanju radnji nuklearnog terorizma usvojene od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 13. aprila 2005. godine,
IMAJUĆI U VIDU važnost Konvencije Ujedinjenih nacija o pravu mora donete u zalivu Montego, 10. decembra 1982. godine, kao i običaja u međunarodnom pravu mora,
UZIMAJUĆI U OBZIR Rezoluciju 59/46 Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koja je podsetila da bi međunarodna saradnja kao i postupci država u borbi sa terorizmom trebalo da se sprovode u skladu sa principima Povelje Ujedinjenih nacija, međunarodnim pravom i odgovarajućim međunarodnim konvencijama, kao i Rezoluciju 59/24 Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koja je istakla potrebu da države postanu članice Konvencije o suzbijanju nezakonitih radnji uperenih protiv bezbednosti pomorske plovidbe i njenog Protokola, i kojom su države pozvane da uzmu učešće u postupku revizije tih instrumenata od strane Pravnog komiteta Međunarodne pomorske organizacije da bi ojačale sredstva borbe protiv takvih nezakonitih radnji, uključujući terorističke radnje, i takođe obavezala države da preduzmu odgovarajuće mere da bi osigurale delotvornu primenu tih dokumenata, posebno njihovim unošenjem u nacionalna zakonodavstva, tamo gde je to moguće, u cilju obezbeđenja postojanja odgovarajućeg okvira za reagovanje na incidente oružane pljačke i terorističkih radnji na moru,
UZIMAJUĆI U OBZIR I važnost izmena i dopuna Međunarodne konvencije o bezbednosti ljudskih života na moru, 1974. (SOLAS), i Međunarodnog pravilnika o bezbednosti brodskih i lučkih objekata (ISPS Code), usvojenih 2002. godine na Konferenciji Strana ugovornica SOLAS Konvencije, u cilju uspostavljanja odgovarajućeg međunarodnog tehničkog okvira koji obuhvata saradnju između vlada, vladinih agencija, nacionalnih i lokalnih administracija kao i brodske i lučke industrije radi utvrđivanja pretnji po bezbednost i preduzimanja mera prevencije bezbednosnih incidenata koji pogađaju brodske ili lučke objekte koji se koriste u međunarodnoj trgovini,
UZIMAJUĆI U OBZIR NADALJE Rezoluciju 58/187 Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koja je ponovo utvrdila da države moraju obezbediti da svaka mera preduzeta u borbi protiv terorizma bude u skladu sa njihovim obavezama prema međunarodnom pravu, posebno u pogledu međunarodnih ljudskih prava, humanitarnog prava i prava izbeglica,
VERUJUĆI da je neophodno usvojiti odredbe koje dopunjavaju one iz Konvencije, radi suzbijanja dodatnih terorističkih nasilnih radnji protiv bezbednosti i sigurnosti međunarodne pomorske plovidbe i radi poboljšanja njene delotvornosti,
DOGOVORILE SU SE na sledeći način:
U svrhe ovog Protokola:
1. "Konvencija" označava Konvenciju o suzbijanju nezakonitih radnji uperenih protiv bezbednosti pomorske plovidbe, donetu u Rimu 10. marta 1988. godine.
2. "Organizacija" označava Međunarodnu pomorsku organizaciju (IMO).
3. "Generalni sekretar" označava Generalnog sekretara Organizacije.
Član 1. Konvencije se dopunjava tako da glasi:
Član 1
1. U svrhe ove Konvencije:
a) "brod" znači plovilo bilo koje vrste koje nije trajno pričvršćeno za dno mora, uključujući plovila sa dinamičkom potporom, podmornice, ili bilo koje drugo plovilo.
b) "prevoziti" znači započeti, dogovoriti ili vršiti efektivnu kontrolu, uključujući nadležnost za donošenje odluka, nad kretanjem osobe ili predmeta.
c) "ozbiljna povreda ili oštećenje" znači:
(i) ozbiljnu telesnu povredu; ili
(ii) obimno razaranje mesta za javnu upotrebu, državnog ili Vladinog objekta, objekta infrastrukture, ili sistema javnog prevoza, koje rezultuje velikim privrednim gubitkom; ili
(iii) materijalnu štetu nanetu okruženju, uključujući vazduh, tlo, vodu, životinjski ili biljni svet.
d) "BHN oružje" znači:
(i) "biološka oružja", koja su:
(1) mikrobiološki ili drugi biološki agensi, ili otrovi bilo kog porekla ili načina proizvodnje, takvih vrsta i u takvim količinama koje nemaju opravdanja da se koriste kao preventivna sredstva dejstva, u zaštitne ili druge miroljubive svrhe; ili
(2) oružje, oprema ili sredstva isporuke naznačena za korišćenje tih agenasa ili otrova u neprijateljske svrhe ili u oružanom sukobu.
(ii) "hemijska oružja", koja su, zajedno ili odvojeno:
(1) toksične hemikalije i njihove preteče, osim tamo gde su planirane u:
(A) industrijske, poljoprivredne, istraživačke, medicinske, farmaceutske ili druge miroljubive svrhe; ili
(B) zaštitne svrhe, tačnije, one svrhe koje su direktno povezane sa zaštitom od toksičnih hemikalija i zaštitom od hemijskog oružja; ili
(C) vojne svrhe koje nisu povezane sa korišćenjem hemijskog oružja i ne zavise od upotrebe toksičnih svojstava hemikalija kao metoda ratovanja; ili
(D) sprovođenje zakona uključujući svrhe kontrole nemira u zemlji, sve dok su vrste i količine konzistentne sa svakom takvom svrhom;
(2) opremu i uređaje specijalno projektovane tako da prouzrokuju smrt ili druga oštećenja pomoću toksičnih svojstava onih toksičnih hemikalija preciziranih u tački (ii)(1), koje bi bile oslobođene kao rezultat upotrebe takve opreme i uređaja;
(3) bilo kakvu opremu specijalno projektovanu za korišćenje direktno u vezi sa upotrebom opreme i uređaja preciziranih u tački (ii)(2).
(4) nuklearna oružja i druge nuklearne eksplozivne uređaje.
e) "toksična hemikalija" označava svaku hemikaliju koja putem svog hemijskog dejstva na životne procese može da prouzrokuje smrt, privremenu onesposobljenost ili trajno oštećenje kod ljudi ili životinja. To obuhvata sve takve hemikalije, bez obzira na njihovo poreklo ili način njihove proizvodnje, i bez obzira na to da li su proizvedene u postrojenjima, opremi ili drugde.
f) "prekursor" označava svaki hemijski reagens koji učestvuje u bilo kojoj fazi proizvodnje toksične hemikalije bilo kojim metodom. To uključuje svaku ključnu komponentu dvo- ili višekomponentnog hemijskog sistema.
g) "Organizacija" označava Međunarodnu pomorsku organizaciju (IMO).
h) "Generalni sekretar" označava Generalnog sekretara Organizacije.
2. U svrhe ove Konvencije:
a) termini "mesto za javnu upotrebu", "državni ili vladin objekat", "objekat infrastrukture" i "sistem javnog prevoza" imaju isto značenje koje je tim terminima dato u Međunarodnoj konvenciji o suzbijanju terorističkih bombaških napada, donetoj u Njujorku 15. decembra 1997. godine; i
b) termini "izvorni materijal" i "specijalni fisioni materijal" imaju isto značenje koje je tim terminima dato u Statutu Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), donetom u Njujorku 26. oktobra 1956. godine
Sledeći tekst se dodaje kao član 2a Konvencije:
1. Ništa u ovoj Konvenciji neće uticati na druga prava, obaveze i odgovornosti država i pojedinaca prema međunarodnom pravu, posebno na svrhu i principe Povelje Ujedinjenih nacija i međunarodnih ljudskih prava, humanitarnog i prava izbeglica.
2. Ova Konvencija se ne primenjuje na aktivnosti oružanih snaga tokom oružanog sukoba, kako se ti termini shvataju prema međunarodnom humanitarnom pravu koje to pravo određuje, i aktivnosti preduzete od strane vojnih snaga države pri vršenju svojih zvaničnih dužnosti, u onoj meri koliko ih određuju drugi izvori međunarodnog prava.
3. Ništa u ovoj Konvenciji neće uticati na prava, obaveze i odgovornosti država članica Sporazuma o neširenju nuklearnih oružja, donetog u Vašingtonu, Londonu i Moskvi 1. jula 1968. godine, Konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje i stvaranja zaliha bakterioloških (bioloških) i toksičnih oružja i o njihovom uništavanju, donete u Vašingtonu, Londonu i Moskvi 10. aprila 1972. godine, ili Konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje, stvaranja zaliha i korišćenja hemijskih oružja i o njihovom uništavanju, donete u Parizu 13. januara 1993. godine.
1 Zaglavlje Člana 3. stav 1. Konvencije se zamenjuje sledećim tekstom:
Svako lice čini krivično delo u smislu ove Konvencije ukoliko to lice nezakonito i namerno:
2 Član 3. stav 1(f) Konvencije se zamenjuje sledećim tekstom:
f. prenosi informacije za koje ta osoba zna da su lažne, time ugrožavajući bezbednu plovidbu broda.
3 Član 3. stav 1(g) Konvencije se briše.
4 Član 3. stav 2. Konvencije se zamenjuje sledećim tekstom:
2. Svako lice, takođe, čini krivično delo ukoliko to lice preti, bez obzira na uslove propisane nacionalnim zakonodavstvom, u cilju prinuđivanja fizičkog ili pravnog lica da izvrši ili se uzdrži od vršenja bilo koje radnje, ako izvrši bilo koje od krivičnih dela utvrđenih u st. 1 (b), (c) i (e), ukoliko postoji verovatnoća da će takva pretnja ugroziti bezbednu plovidbu broda o kome je reč.
5 Sledeći tekst se dodaje kao član 3a Konvencije:
1. Svako lice čini krivično delo u smislu ove Konvencije ukoliko to lice nezakonito i namerno:
a) namerava da učini delo, koje po njegovoj prirodi ili kontekstu, ima za cilj da zastraši stanovništvo, ili da prinudi vladu ili međunarodnu organizaciju da izvrši ili se uzdrži od vršenja bilo koje radnje, i u tu svrhu:
(i) koristi protiv broda ili na brodu ili ispušta sa broda bilo kakav eksploziv, radioaktivni materijal ili BHN oružje na način koji uzrokuje ili će verovatno uzrokovati smrt ili ozbiljnu povredu ili oštećenje; ili
(ii) ispušta sa broda naftu, utečnjeni prirodni gas, ili drugu opasnu ili škodljivu supstancu, koja nije pokrivena tač. (a)(i), u takvoj količini ili koncentraciji koja uzrokuje ili će verovatno uzrokovati smrt ili ozbiljnu povredu ili oštećenje; ili
(iii) koristi brod na način koji uzrokuje smrt ili ozbiljnu povredu ili oštećenje; ili
(iv) preti, bez obzira na uslove propisane domaćim pravom, činjenjem krivičnog dela utvrđenog u tač. (a)(i), (ii) ili (iii); ili
b) prevozi na brodu:
(i) bilo kakav eksplozivni ili radioaktivni materijal, znajući da je planiran za korišćenje tako da uzrokuje, ili preti da uzrokuje, bez obzira na uslove propisane domaćim pravom, smrt ili ozbiljnu povredu ili oštećenje u svrhu zastrašivanja naroda, ili prinuđivanja vlade ili međunarodne organizacije da izvrši ili se uzdrži od vršenja bilo kakve radnje; ili
(ii) bilo kakvo BHN oružje, znajući da je to BHN oružje kako je definisano u članu 1; ili
(iii) bilo kakav izvorni materijal, specijalni fisioni materijal, ili opremu ili materijal specijalno dizajnirane ili pripremljene za procesiranje, korišćenje ili proizvodnju specijalnog fisionog materijala znajući da je namenjen korišćenju u nuklearnim eksplozivnim aktivnostima ili bilo kojim drugim nuklearnim aktivnostima bez zaštitnih mera shodno IAEA sveobuhvatnom sporazumu o zaštitnim merama; ili
(iv) bilo kakvu opremu, materijale ili softver ili sličnu tehnologiju koje značajno doprinose dizajnu, proizvodnji ili isporuci BHN oružja, sa namerom da budu korišćeni u tu svrhu.
2. Neće se smatrati krivičnim delom, u smislu ove Konvencije, prevoženje predmeta ili materijala navedenih u st. 1(b)(iii) ili, u onoj meri koliko se odnosi na nuklearno oružje ili drugu nuklearnu eksplozivnu napravu, st. 1(b)(iv), ukoliko se takav predmet ili materijal prevozi na ili sa teritorije, ili se inače prevozi pod kontrolom države članice Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja gde:
a) predmetno prenošenje ili prijem, uključujući i one unutar države, predmeta ili materijala nije u suprotnosti sa obavezama te države članice prema Sporazumu o neširenju nuklearnog naoružanja i,
b) ukoliko su predmet ili materijal namenjeni sistemu isporuke nuklearnog oružja ili druge nuklearne eksplozivne naprave države članice Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja, posedovanje tog oružja ili naprave nije u suprotnosti sa obavezama te države članice prema tom Sporazumu.
6 Sledeći tekst se dodaje članu 3b Konvencije:
Svako lice čini krivično delo u smislu ove Konvencije ukoliko to lice nezakonito i namerno prevozi drugo lice na brodu znajući da je to drugo lice izvršilo radnju koja predstavlja krivično delo utvrđeno u čl. 3, 3a ili 3b ili krivično delo utvrđeno u bilo kom ugovoru navedenom u Aneksu, i namerava da pomogne tom licu da izbegne krivično gonjenje.
7 Sledeći tekst se dodaje članu 3v Konvencije:
Svako lice, takođe, čini krivično delo u smislu ove Konvencije ukoliko to lice:
a) nezakonito i namerno povredi ili ubije bilo koje lice u vezi sa izvršenjem bilo kog krivičnog dela utvrđenog u članu 3. stav 1., članu 3a, ili članu 3b; ili
b) pokuša da izvrši krivično delo utvrđeno u članu 3. stav 1., članu 3a, stav 1(a)(i), (ii) ili (iii), ili tački (a) ovog člana; ili
c) učestvuje kao saučesnik u krivičnom delu utvrđenom u članu 3. članu 3a, članu 3b, ili tač. (a) ili (b) ovog člana; ili
d) organizuje ili navodi druge da izvrše krivična dela utvrđena u članu 3. članu 3a, članu 3b, ili tač. (a) ili (b) ovog člana; ili
e) doprinese izvršenju jednog ili više krivičnih dela utvrđenih u članu 3. članu 3a, članu 3b, ili tač. (a) ili (b) ovog člana, od strane grupe lica koje rade sa zajedničkim ciljem, namerno ili:
(i) sa ciljem podržavanja kriminalne aktivnosti ili kriminalnog cilja grupe, gde ta aktivnost ili cilj obuhvataju činjenje krivičnih dela utvrđenih u čl. 3, 3a ili 3b; ili
(ii) imajući saznanje o nameri grupe da izvrši krivična dela utvrđena u čl. 3, 3a ili 3b.
1 Član 5. Konvencije se zamenjuje sledećim tekstom:
Svaka država članica će krivična dela utvrđena u čl. 3, 3a, 3b i 3v sankcionisati odgovarajućim kaznama koje uzimaju u obzir ozbiljnu prirodu tih krivičnih dela.
2 Sledeći tekst se dodaje kao član 5a Konvencije:
1. Svaka država članica će, u skladu sa načelima domaćeg prava, preduzeti neophodne mere da omogući da pravno lice koje ima sedište na njenoj teritoriji ili je organizovano prema njenom pozitivnom zakonodavstvu bude smatrano odgovornim kada lice nadležno za upravljanje ili kontrolu tog pravnog lica, u tom svojstvu, izvrši krivično delo utvrđeno u ovoj Konvenciji. Ta odgovornost može biti krivična, građanska ili upravna.
2. Ta odgovornost se snosi bez narušavanja krivične odgovornosti pojedinaca koji su počinili krivično delo.
3. Svaka država članica omogućiće da, posebno, pravna lica, odgovorna u skladu sa st. 1., budu podložna delotvornim, srazmernim i odvraćajućim krivičnim, građanskim ili upravnim kaznama. Te kazne mogu obuhvatati novčane kazne.
1 Zaglavlje člana 6. stava 1. Konvencije se zamenjuje sledećim tekstom:
1. Svaka država članica će preduzeti takve mere koje mogu biti neophodne da bi zasnovala sudsku nadležnost nad krivičnim delima utvrđenim u čl. 3, 3a, 3b i 3v kada je krivično delo počinjeno:
2 Član 6. stav 3. Konvencije se zamenjuje sledećim tekstom:
3. Svaka država članica koja zasnuje sudsku nadležnost pomenutu u st. 2. o tome će obavestiti Generalnog sekretara. Ukoliko ta država članica naknadno poništi tu sudsku nadležnost, obavestiće o tome Generalnog sekretara.
3 Član 6. stav 4. Konvencije se zamenjuje sledećim tekstom:
4. Svaka država članica će preduzeti takve mere koje mogu biti neophodne za zasnivanje sudske nadležnosti nad krivičnim delima utvrđenim u čl. 3, 3a, 3b i 3v u slučajevima u kojima je navodni prekršilac prisutan na njenoj teritoriji i ona ne izruči navodnog prekršioca bilo kojoj od država članica koje su zasnovale svoju sudsku nadležnost u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana.
Sledeći tekst se dodaje kao aneks Konvenciji:
1. Konvencija o suzbijanju nezakonitih zaplena vazduhoplova, doneta u Hagu 16. decembra 1970. godine
2. Konvencija o suzbijanju nezakonitih radnji uperenih protiv bezbednosti civilnog vazduhoplovstva, doneta u Montrealu 23. septembra 1971. godine
3. Konvencija o suzbijanju i kažnjavanju zločina protiv međunarodno zaštićenih lica, uključujući diplomatske predstavnike, usvojena od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 14. decembra 1973. godine
4. Međunarodna konvencija o suzbijanju uzimanja talaca, usvojena od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 17. decembra 1979. godine
5. Konvencija o fizičkoj zaštiti nuklearnog materijala, doneta u Beču 26. oktobra 1979. godine
6. Protokol o suzbijanju nezakonitih nasilnih radnji na aerodromima koji služe za međunarodno civilno vazduhoplovstvo, kao dopuna Konvenciji o suzbijanju nezakonitih radnji uperenih protiv bezbednosti civilnog vazduhoplovstva, donet u Montrealu 24. februara 1988. godine
7. Protokol o suzbijanju nezakonitih radnji uperenih protiv bezbednosti fiksnih platformi koje se nalaze na epikontinentalnom pojasu, donet u Rimu 10. marta 1988. godine
8. Međunarodna konvencija o suzbijanju terorističkih bombaških napada, usvojena od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 15. decembra 1997. godine
9. Međunarodna konvencija o suzbijanju finansiranja terorizma, usvojena od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 9. decembra 1999. godine.
1 Član 8. stav 1. Konvencije se zamenjuje sledećim tekstom:
1. Zapovednik broda države članice ("država zastave broda") može da izruči vlastima bilo koje druge države članice ("država primalac") bilo koje lice za koje osnovano veruje da je izvršilo krivično delo utvrđeno u čl. 3, 3a, 3b ili 3v.
Sledeći tekst se dodaje kao član 8a Konvencije:
1. Države članice će sarađivati u najvećoj mogućoj meri da bi sprečile i suzbile nezakonite radnje predviđene ovom Konvencijom, u skladu sa međunarodnim pravom, i odgovoriće zahtevima shodno ovom članu što je brže moguće.
2. Svaki zahtev shodno ovom članu trebalo bi, ukoliko je to moguće, da sadrži naziv sumnjivog broda, IMO identifikacioni broj broda, luku upisa, luku pripadnosti i luku odredišta, kao i sve druge potrebne informacije. Ukoliko se zahtev prenosi usmeno, članica koja ga podnosi potvrdiće zahtev u pisanom obliku što je pre moguće. Članica kojoj se zahtev upućuje odmah će potvrditi prijem bilo kakvog pisanog ili usmenog zahteva.
3. Države članice uzeće u obzir opasnosti i poteškoće koje se odnose na ukrcavanje na brod koji se nalazi na moru i kontrolu njegovog tereta, i razmotriti da li bi druge adekvatne mere dogovorene između dotičnih država mogle da budu preduzete na bezbedniji način u sledećoj luci pristajanja ili na nekom drugom pogodnom mestu.
4. Država članica koja osnovano sumnja da je krivično delo utvrđeno u čl. 3, 3a, 3b ili 3v bilo, jeste, ili da će biti izvršeno, a tiče se broda koji vije njenu zastavu, može da zahteva pomoć drugih država članica pri sprečavanju ili suzbijanju tog krivičnog dela. Države članice kojima je upućen takav zahtev daće sve od sebe da pruže tu pomoć u okviru sredstava koja su im na raspolaganju.
5. Kad god policija ili druga ovlašćena službena lica države članice ("članica podnosilac zahteva") presretnu brod koji vije zastavu ili nosi registarske oznake druge države članice ("prva članica") koji se nalazi izvan teritorijalnih voda bilo koje države, a članica podnosilac zahteva osnovano sumnja da su brod ili neka lica na njemu bili, jesu, ili će biti umešani u izvršenje nekog krivičnog dela utvrđenog u čl. 3, 3a, 3b ili 3v, i ako članica podnosilac zahteva želi da se ukrca,
ista će zahtevati, u skladu sa st. 1. i 2., da prva članica potvrdi da li brod zaista ima njenu državnu pripadnost, i
a) ukoliko je državna pripadnost potvrđena, članica podnosilac zahteva će tražiti od prve članice (u daljem tekstu: Država zastave broda) dozvolu za ukrcavanje i preduzimanje odgovarajućih mera u pogledu tog broda koje mogu da obuhvataju zaustavljanje, ukrcavanje i pretraživanje broda, njegovog tereta i lica na brodu, kao i ispitivanje lica na brodu da bi se utvrdilo da je krivično delo navedeno u čl. 3. 3a, 3b ili 3v bilo, jeste, ili da će biti izvršeno, i
b) Država zastave broda će:
(i) dozvoliti Članici podnosiocu zahteva da se ukrca i da preduzme odgovarajuće mere utvrđene u tač. (b), podložno bilo kojim uslovima koje ona može nametnuti u skladu sa st. 7.; ili
(ii) sprovesti ukrcavanje i pretragu uz pomoć domaće policije ili drugih službenih lica; ili
(iii) sprovesti ukrcavanje i pretraživanje zajedno sa članicom podnosiocem zahteva, u skladu sa uslovima koje ona može nametnuti u skladu sa stavom 7.; ili
(iv) odbiti da dozvoli ukrcavanje i pretraživanje.
Članica podnosilac zahteva neće se ukrcavati na brod ili preduzimati mere utvrđene u tač. (b) bez izričite dozvole države zastave broda.
c) Odmah po ili nakon deponovanja svog instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, odobrenju ili pristupu, država članica može da obavesti Generalnog sekretara da je, u pogledu brodova koji viju njenu zastavu ili nose njene registarske oznake, članici podnosiocu zahteva data dozvola za ukrcavanje i pretraživanje tog broda, njegovog tereta i lica na brodu, kao i za ispitivanje lica na brodu da bi se utvrdila i ispitala dokumentacija o državnoj pripadnosti broda i utvrdilo da li je krivično delo navedeno u čl. 3, 3a, 3b ili 3v bilo, jeste, ili da će biti izvršeno, ukoliko nema odgovora od prve članice u roku od četiri časa od potvrde prijema zahteva za potvrdu državne pripadnosti.
d) Odmah po ili nakon deponovanja svog instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, odobrenju ili pristupu, država članica može da obavesti Generalnog sekretara da je, u pogledu brodova koji viju njenu zastavu ili nose njene registarske oznake, članici podnosiocu zahteva data dozvola za ukrcavanje i pretraživanje broda, njegovog tereta i lica na brodu, i za ispitivanje lica na brodu da bi se utvrdila i ispitala dokumentacija o državnoj pripadnosti broda i utvrdilo da li je krivično delo navedeno u čl. 3, 3a, 3b ili 3v bilo, jeste, ili da će biti izvršeno.
Obaveštenja upućena shodno ovom stavu mogu se povući u bilo kom trenutku.
6. Kada se, kao rezultat bilo kakvog ukrcavanja sprovedenog shodno ovom članu, pronađe dokaz o ponašanju opisanom u čl. 3, 3a, 3b ili 3v, država zastave broda može da dozvoli članici podnosiocu zahteva da zadrži brod, teret i lica na brodu sve do prijema uputstava o daljem postupanju sa brodom od strane države zastave broda. Članica podnosilac zahteva odmah će obavestiti državu zastave broda o rezultatima ukrcavanja, pretraživanja i zadržavanja sprovedenih shodno ovom članu. Članica podnosilac zahteva takođe će odmah obavestiti državu zastave broda o pronalasku dokaza o nezakonitom ponašanju koje nije predmet ove Konvencije.
7. Država zastave broda, u skladu sa odredbama ove Konvencije, može da uslovi svoju dozvolu iz st. 5. ili 6. i dobijanjem dodatnih informacija od članice podnosioca zahteva, kao i u vezi sa odgovornošću za mere koje će se preduzeti i njihov obim. Nijedna dodatna mera ne može se preduzeti bez izričite pisane dozvole države zastave broda, osim kada je to neophodno da bi se otklonila bliska opasnost po živote osoba ili gde te mere proizlaze iz relevantnih bilateralnih ili multilateralnih sporazuma.
8. Za sva ukrcavanja shodno ovom članu, država zastave broda ima pravo da zasnuje sudsku nadležnost nad zadržanim brodom, teretom ili drugim predmetima i licima na brodu, uključujući zauzimanje, zaplenu, hapšenje i sudsko gonjenje. Međutim, država zastave broda može, u skladu sa svojim ustavom i zakonima, da pristane na zasnivanje sudske nadležnosti od strane druge države koja ima sudsku nadležnost prema članu 6.
9. Pri vršenju dozvoljenih radnji iz ovog člana, upotreba sile izbegavaće se osim onda kada je to neophodno da bi se osigurala bezbednost službenih lica i lica na brodu, ili tamo gde se službena lica ometaju pri vršenju radnji na koje su ovlašćeni. Svaka upotreba sile shodno ovom članu neće prelaziti minimalni stepen sile koji je neophodan i razuman u datim okolnostima.
10. Zaštitne mere
a) Tamo gde država članica preduzme mere protiv broda u skladu sa ovim članom, ona će:
(i) voditi računa o potrebi za neugrožavanjem bezbednosti života na otvorenom moru;
(ii) omogućiti da sva lica na brodu budu tretirana na način koji čuva njihovo osnovno ljudsko dostojanstvo, i u skladu sa važećim odredbama međunarodnog prava, uključujući međunarodno pravo o ljudskim pravima;
(iii) omogućiti da ukrcavanje i pretraživanje shodno ovom članu budu sprovedeni u skladu sa važećim međunarodnim pravom;
(iv) voditi računa o bezbednosti i sigurnosti broda i njegovog tereta;
(v) voditi računa o potrebi za nenarušavanjem privrednih ili pravnih interesa države zastave broda;
(vi) omogućiti, u okviru raspoloživih sredstava, da svaka mera preduzeta u vezi sa brodom ili njegovim teretom bude prihvatljiva za životnu sredinu u datim okolnostima;
(vii) omogućiti da lica na brodu protiv kojih se može započeti sudski postupak u vezi sa bilo kojim od krivičnih dela utvrđenih u čl. 3, 3a, 3b ili 3v budu zaštićena stavom 2. člana 10., bez obzira na lokaciju;
(viii) omogućiti da zapovednik broda bude obavešten o njenoj nameri da se ukrca i da mu bude data mogućnost da prvom prilikom kontaktira sa brodovlasnikom i državom zastave broda; i
(ix) uložiti razumne napore da izbegne da brod bude bespotrebno zadržan.
b) Pod pretpostavkom da dozvola za ukrcavanje od strane Države zastave broda neće per se biti osnov njene odgovornosti, države članice će biti odgovorne za svaku štetu, kvar ili gubitak koji im se mogu pripisati, a proističu iz mera preduzetih shodno ovom članu kada:
(i) se pokaže da su takve mere bile bez osnova, pod uslovom da brod nije počinio bilo kakvo delo koje opravdava preduzete mere; ili
(ii) su takve mere nezakonite ili prevazilaze one koje su u svetlu raspoloživih informacija razložno potrebne za implementiranje odredbi ovog člana.
Države članice će obezbediti odgovarajuću naknadu štete u pogledu takve štete, kvara ili gubitka.
c) Tamo gde država članica preduzima mere protiv broda u skladu sa ovom Konvencijom, ona će voditi računa o potrebi nezadiranja u ili neuticanja na:
(i) prava i obaveze i zasnivanje sudske nadležnosti obalnih država u skladu sa međunarodnim pomorskim pravom; ili
(ii) ovlašćenje države zastave broda da zasnuje sudsku nadležnost i kontrolu u administrativnim, tehničkim i socijalnim pitanjima koja se tiču broda.
d) Svaku meru preduzetu shodno ovom članu će sprovesti policija ili druga ovlašćena službena lica sa vojnih brodova ili vojnih vazduhoplova, ili sa drugih brodova ili vazduhoplova jasno označenih i za koje je moguće utvrditi da su u službi vlade i ovlašćenih u tom smislu, i važiće odredbe ovog člana, bez obzira na čl. 2. i 2a.
e) U svrhe ovog člana "policija ili druga ovlašćena službena lica" označavaju uniformisane ili na drugi način jasno prepoznatljive pripadnike policije ili drugih organa vlade propisno ovlašćene od strane svoje vlade. U specifične svrhe sprovođenja zakona prema ovoj Konvenciji, policija ili druga ovlašćena službena lica će zapovedniku po ukrcavanju podneti na pregled odgovarajuća identifikaciona dokumenta izdata od strane vlade.
f) 11. Ovaj član se ne primenjuje niti ograničava ukrcavanje na brodove koje sprovodi bilo koja država članica u skladu sa međunarodnim pravom, izvan teritorijalnih voda bilo koje države, uključujući ukrcanja zasnovana na pravu posete brodu, pružanju pomoći licima, brodovima i imovini u nevolji ili opasnosti, ili dozvolu od strane države zastave broda za sprovođenje zakona ili preduzimanje drugih mera.
12. Države članice se ohrabruju da razviju standardne operativne procedure za zajedničke operacije shodno ovom članu i da se konsultuju, ukoliko je to adekvatno, sa drugim državama članicama u pogledu usklađivanja tih standardnih operativnih procedura radi sprovođenja operacija.
13. Države članice mogu da sklapaju sporazume ili dogovore između sebe da bi olakšale obavljanje operacija sprovođenja zakona u skladu sa ovim članom.
14. Svaka država članica će preduzeti odgovarajuće mere da bi osigurala da njena policija ili druga ovlašćena službena lica, i policija ili druga ovlašćena službena lica drugih država članica koja postupaju u njeno ime, budu ovlašćena da postupaju shodno ovom članu.
15. Odmah po ili nakon deponovanja svog instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, odobrenju ili pristupu, svaka država članica će imenovati nadležni organ, ili, tamo gde je to neophodno, organe koji će primati i odgovarati na zahteve za pomoć, za potvrdu državljanstva, i za dozvolu za preduzimanje odgovarajućih mera. Takvo imenovanje, uključujući informacije za stupanje u kontakt, biće saopšteni Generalnom sekretaru u roku od jednog meseca od kada država postane članica, koji će obavestiti sve druge države članice u roku od jednog meseca od imenovanja. Svaka država članica je odgovorna za brzo obaveštavanje o bilo kakvim promenama u imenovanju ili informacijama za stupanje u kontakt preko Generalnog sekretara.
Član 10. stav 2. se zamenjuje sledećim tekstom:
2. Svakom licu koje bude stavljeno u pritvor, ili u vezi sa kojim su preduzete bilo kakve druge mere ili se vode sudski postupci shodno ovoj Konvenciji, biće zagarantovan fer tretman, uključujući uživanje svih prava i garancija u skladu sa pravom države na čijoj teritoriji je to lice prisutno i važećim odredbama međunarodnog prava, uključujući i međunarodno pravo o ljudskim pravima.
1 Član 11. st. 1, 2, 3. i 4. se zamenjuju sledećim tekstom:
1. Krivična dela utvrđena u čl. 3, 3a, 3b i 3v smatraće se da su obuhvaćena krivičnim delima koja dovode do izručenja izvršilaca u svakom sporazumu o izručenju koji postoji između bilo kojih država članica. Države članice obavezuju se da će uključiti takva krivična dela u krivična dela koja dovode do izručenja izvršilaca u svakom sporazumu o izručenju koji će međusobno zaključiti.
2. Ukoliko država članica koja za izručenje zahteva postojanje sporazuma primi zahtev za izručenje od strane druge države članice sa kojom nema sporazum o izručenju, država članica kojoj je zahtev upućen može, po svom nahođenju, smatrati ovu Konvenciju pravnom osnovom za izručenje u pogledu krivičnih dela utvrđenih u čl. 3, 3a, 3b i 3v. Izručenje će biti podložno drugim uslovima predviđenim pravom države članice kojoj je zahtev upućen.
3. Države članice koje izručenje ne uslovljavaju postojanjem sporazuma prepoznaće krivična dela utvrđena u čl. 3, 3a, 3b i 3v kao krivična dela koja dovode do izručenja izvršilaca za izručenje između sebe, u skladu sa uslovima predviđenim pravom države članice kojoj je zahtev upućen.
4. Ukoliko je to neophodno, krivična dela utvrđena u čl. 3, 3a, 3b i 3v će se tretirati, u svrhe izručenja između država članica, kao da su počinjeni ne samo na mestu na kome su se dogodili već i na mestu unutar sudske nadležnosti države članice podnosioca zahteva za izručenjem.
2 Sledeći tekst se dodaje kao član 11a Konvencije:
Nijedno od krivičnih dela utvrđenih u čl. 3, 3a, 3b ili 3v neće se smatrati, u svrhe izručenja ili uzajamne pravne pomoći, političkim prekršajem ili prekršajem povezanim sa političkim prekršajem ili prekršajem inspirisanim političkim motivima. U skladu sa tim, Zahtev za izručenjem ili za uzajamnom pravnom pomoći zasnovan na takvom krivičnom delu ne sme biti odbijen samo na temelju toga da se tiče političkog prekršaja ili prekršaja povezanog sa političkim prekršajem ili prekršaja inspirisanog političkim motivima.
3 Sledeći tekst se dodaje kao član 11b Konvencije:
Ništa u ovoj Konvenciji neće se tumačiti kao da nameće obavezu izručenja ili da obezbeđuje uzajamnu pravnu pomoć, ukoliko država članica kojoj je zahtev upućen ima materijalnih osnova za uverenje da je zahtev za izručenjem za krivična dela utvrđena u čl. 3, 3a, 3b ili 3v ili za uzajamnu pravnu pomoć u pogledu takvih krivičnih dela iznet u svrhe krivičnog gonjenja ili kažnjavanja nekog lica zbog rase, verskog opredeljenja, nacionalnosti, etničkog porekla, političkog mišljenja ili pola tog lica, ili da bi ispunjenje tog zahteva prouzrokovalo narušavanje položaja tog lica iz bilo kog od ovih razloga.
1 Član 12. stav 1. Konvencije se zamenjuje sledećim tekstom:
1. Države članice će jedna drugoj pružiti pomoć u najvećoj mogućoj meri u vezi sa krivičnim postupcima pokrenutim u pogledu krivičnih dela utvrđenih u čl. 3, 3a, 3b i 3v, uključujući pomoć pri dobijanju dokaza kojima one raspolažu, a neophodni su za postupke.
2 Sledeći tekst se dodaje kao član 12a Konvencije:
1. Lice koje je zadržano ili služi zatvorsku kaznu na teritoriji jedne od država članica a čije se prisustvo zahteva u drugoj državi članici u svrhe identifikacije, svedočenja ili pružanja druge pomoći pri dobijanju dokaza za istragu ili krivično gonjenje za krivična dela utvrđena u čl. 3, 3a, 3b ili 3v može se prebaciti ukoliko se ispune sledeći uslovi:
a) da to lice slobodnom voljom da pristanak; i
b) nadležni organi obeju država se slože, u skladu sa uslovima koje te države mogu smatrati odgovarajućim.
2. U svrhe ovog člana:
a) država u koju se lice prebacuje imaće nadležnost i obavezu da lice koje se prebacuje drži u pritvoru, osim ako država iz koje se lice prebacuje ne zahteva ili dozvoljava drugačije;
b) država u koju se lice prebacuje će bez odlaganja izvršiti svoju obavezu da vrati lice u pritvor države iz koje je lice prebačeno kako je ranije dogovoreno, ili kako je inače dogovoreno, od strane nadležnih organa obeju država;
c) država u koju se lice prebacuje neće zahtevati od države iz koje je lice prebačeno da započne sudske postupke za izručenje radi vraćanja tog lica;
d) prebačenom licu uračunaće se vreme provedeno u pritvoru države u koju je lice prebačeno u služenje zatvorske kazne koju služi u državi iz koje je prebačeno.
3. Osim ukoliko se država članica iz koje lice treba da bude prebačeno u skladu sa ovim članom ne složi sa tim, to lice, bez obzira na njegovu nacionalnost, neće biti krivično gonjeno niti zadržano niti podvrgnuto bilo kakvom ograničavanju lične slobode na teritoriji države u koju se lice prebacuje u pogledu dela ili optužbi koje prethode odlasku tog lica sa teritorije države iz koje je to lice prebačeno.
Član 13. Konvencije se zamenjuje sledećim tekstom:
1. Države članice će sarađivati u sprečavanju krivičnih dela utvrđenih u čl. 3, 3a, 3b ili 3v, i to posebno:
a) putem preduzimanja svih raspoloživih mera za sprečavanje pripreme na svojim teritorijama za izvršenje tih krivičnih dela u granicama ili izvan svojih teritorija;
b) putem razmene informacija u skladu sa njihovim domaćim pravom, i koordinisanja administrativnih i drugih mera preduzetih ukoliko je to adekvatno za sprečavanje izvršenja krivičnih dela utvrđenih u čl. 3, 3a, 3b ili 3v.
2. Kada je, usled izvršenja krivičnih dela utvrđenih u čl. 3, 3a, 3b ili 3v, polazak broda odložen ili prekinut, svaka država članica na čijoj se teritoriji nalaze brod ili putnici ili posada, dužna je da uloži sve moguće napore da izbegne bespotrebno zadržavanje broda, putnika, posade ili tereta na njemu.
Član 14. Konvencije se zamenjuje sledećim tekstom:
Svaka država članica koja ima razloga da veruje da će biti izvršeno krivično delo utvrđeno u čl. 3, 3a, 3b ili 3v će, u skladu sa svojim domaćim pravom, pružiti što je pre moguće sve relevantne informacije kojima raspolaže onim državama za koje veruje da će biti države koje će zasnovati sudsku nadležnost u skladu sa članom 6.
Član 15. stav 3. Konvencije se zamenjuje sledećim tekstom:
3. Informacije prenete u skladu sa st. 1. i 2. biće saopštene od strane Generalnog sekretara svim državama članicama, drugim državama kojih se one tiču, i odgovarajućim međunarodnim i međuvladinim organizacijama.
1. Konvencija i ovaj Protokol će se, između članica ovog Protokola, čitati i tumačiti zajedno kao jedan instrument.
2. Čl. od 1. do 16. Konvencije, izmenjeni i dopunjeni ovim Protokolom, zajedno sa čl. od 17. do 24. ovog Protokola i njegovim Aneksom, sačinjavaće i biće nazvani Konvencija o suzbijanju nezakonitih radnji uperenih protiv bezbednosti pomorske plovidbe, 2005. godine (Konvencija SUA 2005).
Sledeći tekst se dodaje kao član 16a Konvencije:
Završne odredbe Konvencije o suzbijanju nezakonitih radnji uperenih protiv bezbednosti pomorske plovidbe, 2005. godine
Završne odredbe Konvencije o suzbijanju nezakonitih radnji uperenih protiv bezbednosti pomorske plovidbe, 2005. godine biće čl. od 17. do 24. Protokola iz 2005. godine o izmenama i dopunama Konvencije o suzbijanju nezakonitih radnji uperenih protiv bezbednosti pomorske plovidbe. Preporuke Državama Članicama ove Konvencije smatraće se kao preporuke Državama Članicama tog Protokola.
Potpisivanje, ratifikacija, prihvatanje, odobrenje i pristup
1. Ovaj Protokol će biti otvoren za potpisivanje u sedištu Organizacije od 14. februara 2006. godine do 13. februara 2007. godine i nakon toga će ostati otvoren za pristup.
2. Države mogu da izraze svoj pristanak na to da ih ovaj Protokol obaveže:
a) potpisivanjem bez rezervi što se tiče ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja; ili
b) potpisivanjem uslovljeno ratifikacijom, prihvatanjem ili odobrenjem, nakon kog će uslediti ratifikacija, prihvatanje ili odobrenje; ili
c) pristupanjem.
3. Ratifikacija, prihvatanje, odobrenje ili pristupanje izvršiće se deponovanjem instrumenta u tu svrhu kod Generalnog sekretara.
4. Samo država koja je potpisala Konvenciju bez rezervi što se tiče ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja, ili je ratifikovala, prihvatila, odobrila ili pristupila Konvenciji može da postane članica ovog Protokola.
1. Ovaj Protokol će stupiti na snagu devedeset dana od datuma na koji je dvanaest država potpisalo isti bez rezerve što se tiče ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja, ili deponovalo instrument ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja kod Generalnog sekretara.
2. Za državu koja deponuje instrument ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja u pogledu ovog Protokola nakon što su ispunjeni uslovi za njegovo stupanje na snagu iz stava 1., ratifikacija, prihvatanje, odobrenje ili pristupanje stupiće na snagu devedeset dana nakon datuma tog deponovanja.
1. Ovaj Protokol može biti otkazan od strane bilo koje države članice u bilo kom trenutku nakon datuma na koji ovaj Protokol stupi na snagu za tu državu.
2. Otkazivanje će biti izvršeno deponovanjem instrumenta o otkazivanju kod Generalnog sekretara.
3. Otkazivanje će stupiti na snagu godinu dana, ili onaj duži period koji je preciziran u instrumentu o otkazivanju, nakon deponovanja instrumenta kod Generalnog sekretara.
1. Organizacija može sazvati konferenciju u svrhe revidiranja ili dopunjavanja ovog Protokola.
2. Generalni sekretar će sazvati konferenciju država članica ovog Protokola radi revidiranja ili dopunjavanja Protokola, na zahtev jedne trećine država članica ili deset država članica, koji god broj bude veći.
3. Svaki instrument ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja deponovan nakon datuma stupanja na snagu dopuna ovog Protokola će se smatrati važećim za izmenjeni Protokol.
1. Odmah po deponovanju instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupa, država članica koja nije članica određenog sporazuma navedenog u Aneksu može da izjavi da se, pri primeni ovog Protokola na državu članicu, taj sporazum neće smatrati uključenim u član 3b. Izjava će prestati da važi onog trenutka kada sporazum stupi na snagu za državu članicu, koja će o toj činjenici obavestiti Generalnog sekretara.
2. Kada država članica prestane da bude članica sporazuma navedenog u Aneksu, ona može da sačini izjavu kako je predviđeno u ovom članu, u pogledu tog sporazuma.
3. Odmah po deponovanju instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, država članica može da izjavi da će primeniti odredbe člana 3b u skladu sa principima njenog krivičnog prava a koji se tiču oslobađanja porodice od odgovornosti.
1. Aneks može biti dopunjen dodavanjem relevantnih sporazuma:
a) koji su otvoreni za učešće svih država;
b) koji su stupili na snagu; i
c) koje je ratifikovalo, prihvatilo, odobrilo ili im je pristupilo najmanje dvanaest država članica ovog Protokola.
2. Nakon stupanja na snagu ovog Protokola, svaka država članica Protokola može predložiti takvu dopunu Aneksa. Svaki predlog dopune će biti saopšten Generalnom sekretaru u pisanom obliku. Generalni sekretar proslediće svim članovima Organizacije svaku predloženu dopunu koja zadovoljava zahteve stava 1. i tražiti od država članica ovog Protokola njihov pristanak na usvajanje predložene dopune.
3. Predložena dopuna Aneksa će se smatrati usvojenom nakon što više od dvanaest država članica ovog Protokola pristane na nju putem pisanog obaveštenja upućenog Generalnom sekretaru.
4. Usvojena dopuna Aneksa će stupiti na snagu trideset dana nakon deponovanja kod Generalnog sekretara dvanaestog instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja te dopune za one države članice ovog Protokola koje su deponovale takav instrument. Za svaku državu članicu ovog Protokola koja ratifikuje, prihvati ili odobri dopunu nakon deponovanja dvanaestog instrumenta kod Generalnog sekretara, dopuna će stupiti na snagu tridesetog dana nakon deponovanja instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja od strane te države članice.
1. Ovaj Protokol i sve dopune usvojene prema čl. 20. i 22. biće deponovani kod Generalnog sekretara.
2. Generalni sekretar će:
a) obavestiti sve države koje su potpisale ovaj Protokol ili pristupile ovom Protokolu o:
(i) svakom novom potpisivanju ili deponovanju instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja zajedno sa datumom istog;
(ii) datumu stupanja na snagu ovog Protokola;
(iii) deponovanju svakog instrumenta o otkazivanju ovog Protokola zajedno sa datumom njegovog primitka i datumom na koji otkazivanje stupa na snagu;
(iv) svakom saopštenju koje iziskuje bilo koji član ovog Protokola;
(v) svakom predlogu za dopunu Aneksa koji je sačinjen u skladu sa članom 22. stav 2.;
(vi) svakoj dopuni koja se smatra usvojenom u skladu sa članom 22. stav 3;
(vii) svakoj dopuni ratifikovanoj, prihvaćenoj ili odobrenoj u skladu sa članom 22. stav 4. zajedno sa datumom stupanja na snagu te dopune; i
b) proslediti overene verodostojne kopije ovog Protokola svim državama koje su potpisale ili su pristupile ovom Protokolu.
3. Čim ovaj Protokol stupi na snagu, overena verodostojna kopija teksta će biti prosleđena od strane Generalnog sekretara Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija radi registrovanja i objavljivanja u skladu sa članom 102. Povelje Ujedinjenih nacija.
Ovaj Protokol je sačinjen kao jedinstveni original na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku, od kojih je svaki tekst jednako autentičan.
DONET U LONDONU na dan četrnaestog oktobra dve hiljade pete godine.
KAO POTVRDU TOGA dolepotpisana lica, ovlašćena od strane svojih vlada u tu svrhu, su potpisala ovaj Protokol.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".