ZAKONO POTVRĐIVANJU KONVENCIJE O ZAŠTITI I KORIŠĆENJU PREKOGRANIČNIH VODOTOKOVA I MEĐUNARODNIH JEZERA I AMANDMANA NA ČL. 25. I 26. KONVENCIJE O ZAŠTITI I KORIŠĆENJU PREKOGRANIČNIH VODOTOKOVA I MEĐUNARODNIH JEZERA("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 1/2010) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Konvencija o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera, sačinjena u Helsinkiju, 17. marta 1992. godine i Amandmani na čl. 25. i 26. Konvencije, usvojeni 28. novembra 2003. godine u Madridu, u originalu na engleskom, francuskom i ruskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera i Amandmana na čl. 25. i 26. Konvencije u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
KONVENCIJA O ZAŠTITI I KORIŠĆENJU PREKOGRANIČNIH VODOTOKOVA I MEĐUNARODNIH JEZERA
sačinjena u Helsinkiju, 17. marta 1992. godine
Strane ove konvencije,
uverene da su zaštita i korišćenje prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera značajni i hitni zadaci čije se efikasno izvršavanje može obezbediti samo pojačanom saradnjom,
zabrinute zbog postojanja štetnih kratkoročnih i dugoročnih posledica promena stanja prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera i pretnji koje te štetne posledice imaju po životnu sredinu, privrede i dobrobit zemalja članica Ekonomske komisije za Evropu (EKE),
naglašavajući potrebu da se pojačaju nacionalne i međunarodne mere za sprečavanje, kontrolu i smanjenje ispuštanja opasnih materija u vodnu sredinu i za smanjenje eutrofikacije i zakišeljavanja, kao i zagađivanja morske sredine sa kopna, posebno u priobalnim zonama,
izražavajući zadovoljstvo zbog već preduzetih napora vlada zemalja EKE na jačanju saradnje, na bilateralnom i multilateralnom nivou, na sprečavanju, kontroli i smanjenju prekograničnog zagađivanja, obezbeđivanja održivog upravljanja vodama, očuvanja vodnih resursa i zaštite životne sredine,
podsećajući na odgovarajuće odredbe i načela Deklaracije Stokholmske konferencije o čovekovoj životnoj sredini, Završnog akta Konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi (KEBS), Završnih dokumenata sa sastanaka predstavnika država članica KEBS u Madridu i Beču i Regionalne strategije za zaštitu životne sredine i racionalno korišćenje prirodnih resursa u zemljama članicama EKE do 2000. godine i kasnije,
svesne uloge Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu u unapređenju međunarodne saradnje na sprečavanju, kontroli i smanjenju zagađivanja prekograničnih voda i održivom korišćenju tih voda, i podsećajući u tom smislu na Deklaraciju EKE o politici sprečavanja i kontrole zagađivanja voda, uključujući prekogranično zagađivanje; Deklaraciju EKE o politici racionalnog korišćenja voda; Principe EKE o saradnji u oblasti prekograničnih voda; Povelju EKE o upravljanju podzemnim vodama i Pravila ponašanja pri akcidentnom zagađivanju kopnenih prekograničnih voda,
pozivajući se na odluke I (42) i I (44) koje je usvojila Ekonomska komisija za Evropu na svom četrdesetdrugom i četrdesetčetvrtom zasedanju, i na rezultate sastanka KEBS o zaštiti životne sredine (Sofija, Bugarska, 16. oktobar - 3. novembar 1989. godine),
ističući da se saradnja između zemalja članica u oblasti zaštite i korišćenja prekograničnih voda sprovodi prevashodno kroz izradu sporazuma između zemalja sa graničnim ili presečenim državnim granicama vodotokovima, posebno kada takvi sporazumi do sada nisu postignuti,
sporazumele su se o sledećem:
U smislu ove konvencije:
1. "Prekogranične vode" su sve površinske i podzemne vode koje čine granice između dve ili više država, presecaju te granice ili se nalaze na njima. Svuda gde se prekogranične vode neposredno ulivaju u more, te vode se završavaju pravom linijom povučenom preko njihovog mesta ulivanja između tačaka na obali do kojih dopire nivo malih voda.
2. "Prekogranični uticaj" je svaki značajan štetan uticaj na životnu sredinu koji je posledica promene stanja prekograničnih voda izazvan ljudskom aktivnošću, čije se fizičko poreklo u potpunosti ili delom nalazi na području pod jurisdikcijom jedne od Strana a koji dovodi do štetnih posledica na području pod jurisdikcijom druge Strane. Takvi uticaji na životnu sredinu podrazumevaju uticaje na zdravlje i bezbednost čoveka, floru, faunu, zemljište, vazduh, vodu, klimu, predele i istorijske spomenike ili druge objekte, ili međusobno dejstvo između ovih činilaca. Oni obuhvataju i uticaje na kulturnu baštinu ili društveno-ekonomske uslove nastalih usled promene ovih činilaca.
3. "Strana" označava ugovornu stranu ove Konvencije, osim ako nije drugačije naznačeno u tekstu.
4. "Priobalne strane" su Strane čije se granice nalaze na istim prekograničnim vodama.
5. "Zajedničko telo" označava svaku bilateralnu ili multilateralnu komisiju ili druge odgovarajuće institucionalne aranžmane saradnje između Priobalnih strana.
6. "Opasne materije" su toksične, kancerogene, mutagene, teratogene ili bioakumulativne materije, naročito kada su postojane.
7. "Najbolja raspoloživa tehnologija" (definicija se nalazi u Aneksu I ove Konvencije).
ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA SVE STRANE
1. Strane će preduzeti sve odgovarajuće mere za sprečavanje, kontrolu i smanjenje bilo kakvog prekograničnog uticaja.
2. Strane će posebno preduzeti sve odgovarajuće mere:
(a) da spreče, kontrolišu i smanje zagađivanje voda koje izaziva ili može izazvati prekogranični uticaj;
(b) da obezbede da se prekogranične vode koriste u skladu sa ekološki zasnovanim i racionalnim upravljanjem vodom, očuvanjem vodnih resursa i zaštitom životne sredine;
(v) da obezbede razumno i pravično korišćenje prekograničnih voda, posebno vodeći računa o njihovom prekograničnom karakteru, ako postoje aktivnosti koje izazivaju ili mogu izazvati prekogranični uticaj;
(g) da obezbede očuvanje i, prema potrebi, vraćanje ekosistema u prvobitno stanje.
3. Mere za sprečavanje, kontrolu i smanjenje zagađivanja voda preduzimaju se, ukoliko je to moguće, na izvoru zagađivanja.
4. Te mere ne smeju da neposredno ili posredno uzrokuju prenošenje zagađenja u druge delove životne sredine.
5. Prilikom preduzimanja mera iz st. 1. i 2. ovog člana, Strane će se rukovoditi sledećim načelima:
(a) načelom predostrožnosti, prema kome se sprovođenje mera za sprečavanje mogućeg prekograničnog uticaja kao posledice ispuštanja opasnih materija neće odlagati uz obrazloženje da naučna istraživanja nisu u potpunosti dokazala postojanje uzročne veze između tih materija, s jedne strane, i eventualnog prekograničnog uticaja, s druge strane;
(b) načelom zagađivač plaća, prema kome troškove mera za sprečavanje, kontrolu i smanjenje zagađivanja snosi zagađivač;
(v) vodnim resursima će se upravljati tako da se potrebe sadašnjih generacija zadovoljavaju ne ugrožavajući pritom mogućnost zadovoljavanja potreba budućih generacija.
6. Priobalne strane će sarađivati na bazi jednakosti i uzajamnosti, koristeći bilateralne i multilateralne sporazume, u cilju razvoja usaglašenih politika, programa i strategija koji će se primenjivati na odgovarajuće slivove ili njihove delove, koji će biti usmereni ka sprečavanju, kontroli i smanjenju prekograničnih uticaja i ka zaštiti životne sredine prekograničnih voda ili sredine na koju te vode utiču, uključujući i morsku sredinu.
7. Primena ove konvencije ne sme da dovede do pogoršanja uslova životne sredine ni do povećanja prekograničnog uticaja.
8. Odredbe ove konvencije neće ugroziti pravo strana da pojedinačno ili zajednički usvoje i primene oštrije mere od mera propisanih ovom konvencijom.
Sprečavanje, kontrola i smanjenje
1. U svrhu sprečavanja, kontrole i smanjenja prekograničnog uticaja, Strane će razviti, usvojiti, primeniti i, u najvećoj mogućoj meri, uskladiti relevantne zakonske, administrativne, ekonomske, finansijske i tehničke mere, da bi obezbedile, između ostalog, sledeće:
(a) sprečavanje, kontrolu i smanjenje emisije zagađujućih materija na izvoru primenom, između ostalog, tehnologija bez otpada ili sa malom količinom otpada;
(b) zaštitu prekograničnih voda od zagađivanja iz koncentrisanih izvora izdavanjem dozvola za ispuštanje otpadnih voda od strane nadležnih državnih organa, kao i praćenjem i kontrolom odobrenih ispuštanja;
(v) da se granične vrednosti navedene u dozvolama za ispuštanja otpadnih voda zasnivaju na najboljoj raspoloživoj tehnologiji ispuštanja opasnih materija;
(g) da se nametnu stroži zahtevi, koji u pojedinim slučajevima čak dovode do zabrane, kada to zahteva kvalitet prijemnih voda ili ekosistem;
(d) da se za komunalne otpadne vode primenjuje bar biološko prečišćavanje ili odgovarajući procesi, makar i postepeno;
(đ) da se preduzmu odgovarajuće mere, kao što je primena najbolje raspoložive tehnologije, u cilju smanjenja unosa nutrijenata iz industrijskih ili komunalnih izvora zagađivanja;
(e) pripremu i primenu odgovarajućih mera i najboljih praksi u oblasti zaštite životne sredine u cilju smanjenja unosa nutrijenata i opasnih materija iz rasutih izvora zagađivanja, posebno kada su najveći izvori zagađivanja iz poljoprivrede (smernice za razvijanje najboljih praksi u oblasti zaštite životne sredine date su u Aneksu II ove konvencije);
(ž) da se vrši procena uticaja na životnu sredinu i druge analize;
(z) podsticanje održivog upravljanja vodnim resursima, uključujući primenu ekosistemskog pristupa;
(i) izradu planova koji se odnose na nepredviđene okolnosti;
(j) preduzimanje posebnih dopunskih mera za sprečavanje zagađivanja podzemnih voda;
(k) smanjenje rizika od akcidentnog zagađenja na minimum.
2. U tu svrhu, svaka Strana utvrđuje, oslanjajući se na najbolju raspoloživu tehnologiju, granične vrednosti emisija za ispuštanja iz koncentrisanih izvora u površinske vode, koje se primenjuju konkretno na pojedine industrijske sektore ili proizvodnje iz kojih potiču opasne materije. Odgovarajuće mere iz stava 1. ovog člana za sprečavanje, kontrolu i smanjenje upuštanja opasnih materija u vodu iz koncentrisanih ili rasutih izvora mogu biti, između ostalog, potpuna ili delimična zabrana proizvodnje ili upotrebe tih vrsta materija. Spiskovi onih industrijskih sektora ili proizvodnji i onih opasnih materija iz međunarodnih konvencija ili propisa, koji se odnose na oblast koju reguliše ova konvencija, uzimaju se u obzir.
3. Pored toga, svaka Strana, prema potrebi, određuje ciljeve u vezi sa kvalitetom vode i usvaja kriterijume kvaliteta vode u cilju sprečavanja, kontrole i smanjenja prekograničnog uticaja. Opšta uputstva za definisanje tih ciljeva i kriterijuma data su u Aneksu III Konvencije. Prema potrebi, strane će nastojati da ažuriraju ovaj aneks.
Strane će utvrditi programe praćenja stanja prekograničnih voda.
Strane će sarađivati u istraživanju i razvoju efikasnih postupaka za sprečavanje, kontrolu i smanjenje prekograničnog uticaja. U tu svrhu strane će, na bilateralnoj ili multilateralnoj osnovi i vodeći računa o istraživačkim aktivnostima u relevantnim međunarodnim forumima, nastojati da započnu ili intenziviraju, prema potrebi, posebne istraživačke programe usmerene, između ostalog, na:
(a) metode za procenu toksičnosti opasnih materija i štetnosti zagađujućih materija;
(b) unapređivanje znanja o nastanku, rasprostiranju i uticajima zagađujućih materija i povezanih procesa na životnu sredinu;
(v) usavršavanje i primenu tehnologija, proizvodnih metoda i modela potrošnje usklađenim sa životnom sredinom;
(g) postepeno ukidanje ili zamenu materija koje mogu imati prekogranični uticaj;
(d) metode za odlaganje opasnih materija usklađene sa životnom sredinom;
(đ) posebne metode za poboljšanje stanja prekograničnih voda;
(e) razvoj hidrotehničkih radova i metoda za uređenje voda usklađenih sa životnom sredinom;
(ž) procenu materijalnih i finansijskih šteta nastalih usled prekograničnih uticaja.
Strane će međusobno razmenjivati rezultate pomenutih istraživačkih programa u skladu sa članom 6. ove konvencije.
Strane će u što kraćem roku obezbediti najširu razmenu informacija o pitanjima iz odredaba ove konvencije.
Odgovornost i odgovornost za štetu
Strane će podržavati odgovarajuće međunarodne napore za izradu pravila, kriterijuma i postupaka u oblasti odgovornosti i odgovornosti za štetu.
Odredbe ove konvencije neće uticati na prava i obaveze Strana da, u skladu sa nacionalnim pravnim sistemima i primenljivim nadnacionalnim propisima, štite informacije koje podležu industrijskoj ili trgovinskoj tajni, uključujući intelektualnu svojinu, ili nacionalnu bezbednost.
ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA PRIOBALNE STRANE
Bilateralna i multilateralna saradnja
1. Priobalne strane će, na bazi jednakosti i uzajamnosti, zaključiti bilateralne ili multilateralne sporazume ili druge dogovore ako ne postoje, ili prilagoditi postojeće kada je potrebno da se otklone suprotnosti sa osnovnim načelima ove konvencije, radi definisanja uzajamnih odnosa i ponašanja u pogledu sprečavanja, kontrole i smanjenja prekograničnog uticaja. Priobalne strane će odrediti slivno područje ili njegove delove koji će biti predmet saradnje. Ti sporazumi ili dogovori obuhvatiće bitna pitanja iz Konvencije kao i sva druga pitanja u vezi kojih je po oceni Priobalnih strana saradnja potrebna.
2. Sporazumi ili dogovori iz stava 1. ovog člana obezbediće osnivanje zajedničkih tela. Zadaci ovih zajedničkih tela biće, između ostalog, pod uslovom da ne idu na uštrb relevantnih postojećih sporazuma ili aranžmana sledeći:
(a) prikupljanje, sistematizovanje i vrednovanje podataka u cilju identifikacije izvora zagađivanja sa potencijalnim prekograničnim uticajem;
(b) izrada zajedničkih programa praćenja kvaliteta i kvantiteta vode,
(v) sastavljanje inventara i razmena informacija o izvorima zagađivanja iz stava 2 (a) ovog člana;
(g) utvrđivanje graničnih vrednosti emisija otpadnih voda i ocenjivanje efikasnosti programa kontrole;
(d) utvrđivanje zajedničkih ciljeva i kriterijuma kvaliteta vode uz poštovanje odredaba iz člana 3. stava 3. ove konvencije i predlaganje odgovarajućih mera za očuvanje i, prema potrebi, poboljšanje postojećeg kvaliteta vode;
(đ) izrada usaglašenih akcionih programa smanjenja zagađivanja iz koncentrisanih (npr. komunalnih i industrijskih) i rasutih izvora (posebno iz poljoprivrede);
(e) ustanovljavanje postupaka za upozoravanje i uzbunjivanje;
(ž) razmena informacija o postojećem i planiranom korišćenju vode i pripadajuće infrastrukture koje mogu da izazovu prekogranični uticaj;
(z) unapređenje saradnje i razmene informacija o najboljoj raspoloživoj tehnologiji u skladu sa odredbama člana 13. ove konvencije, kao i podsticanje saradnje u okviru naučno-istraživačkih programa;
(i) učestvovanje u primeni procene uticaja na životnu sredinu u vezi sa prekograničnim vodama, u skladu sa odgovarajućim međunarodnim propisima.
3. U slučaju kada je neka primorska država, koja je Strana u ovoj konvenciji, direktno i znatno izložena prekograničnom uticaju, Priobalne strane mogu, ako se sve saglase, da pozovu tu primorsku državu da se na odgovarajući način uključi u rad multilateralnih zajedničkih tela koja su osnovale Priobalne strane tih prekograničnih voda.
4. Zajednička tela u smislu ove konvencije pozvaće na saradnju zajednička tela koja su osnovale primorske države radi zaštite morske sredine koja je direktno izložena prekograničnom uticaju, u cilju usklađivanja svojih aktivnosti na sprečavanju, kontroli i smanjenju prekograničnog uticaja.
5. Kada na istom slivnom području postoje dva zajednička tela ili više njih, ona će nastojati da usklade svoje aktivnosti za unapređenje sprečavanja, kontrole i smanjenja prekograničnog uticaja na tom slivu.
Priobalne strane će, na zahtev bilo koje od njih, organizovati konsultacije na osnovu uzajamnosti, dobre volje i dobrosusedskih odnosa. Te konsultacije će služiti za uspostavljanje saradnje u pitanjima na koja se odnose odredbe Konvencije. Svaka konsultacija tog tipa vodiće se posredstvom zajedničkog tela osnovanog u skladu sa članom 9. ove konvencije, ukoliko takvo telo postoji.
1. U okviru opšte saradnje predviđene članom 9. ove konvencije ili posebnim dogovorima, Priobalne strane izrađivaće i primenjivaće zajedničke programe praćenja stanja prekograničnih voda, uključujući velike vode i plivajući led, kao i prekogranične uticaje.
2. Priobalne strane će se dogovoriti o parametrima zagađenja i zagađujućim materijama čije će se ispuštene količine i koncentracije u prekograničnim vodama redovno kontrolisati.
3. Priobalne strane će redovno vršiti zajedničku ili usklađenu procenu stanja prekograničnih voda i efikasnosti mera za sprečavanje, kontrolu i smanjenje prekograničnog uticaja. Rezultati ovih ocena biće dostupni javnosti u skladu sa odredbama člana 16. ove konvencije.
4. U ove svrhe, Priobalne strane usklađuju pravila za uspostavljanje i sprovođenje programa praćenja, sisteme merenja, uređaje, analitičke tehnike, postupke obrade i vrednovanja podataka i metode popisivanja ispuštenih zagađujućih materija.
Zajednička istraživanja i razvoj
U okviru opšte saradnje predviđene članom 9. Konvencije ili posebnim dogovorima, Priobalne strane preduzeće posebne istraživačke i razvojne aktivnosti radi podrške ostvarivanju i očuvanju ciljeva kvaliteta voda i kriterijuma za koje su se sporazumele da ih utvrde i usvoje.
Razmena informacija između Priobalnih strana
1. Priobalne strane će, u okviru relevantnih sporazuma ili drugih dogovora u skladu sa članom 9. ove konvencije, razmenjivati raspoložive podatke, između ostalog, o:
(a) stanju životne sredine prekograničnih voda;
(b) iskustvima stečenim primenom i sprovođenjem najbolje raspoložive tehnologije i rezultatima naučno istraživačkog rada;
(v) emisijama i rezultatima praćenja;
(g) predviđenim i preduzetim merama za sprečavanje, kontrolu i smanjenje prekograničnog uticaja;
(d) dozvolama ili propisima o ispuštanju otpadnih voda, koje izdaje nadležni organ vlasti ili odgovarajuće telo.
2. Priobalne strane će, u cilju usklađivanja graničnih vrednosti emisija, pristupiti razmeni informacija o svojim nacionalnim propisima.
3. Ako jedna Priobalna strana zatraži od druge Priobalne strane da joj dostavi podatke ili informacije koji nisu raspoloživi, druga Strana će nastojati da ispuni taj zahtev, ali ispunjenje tog zahteva može usloviti time da Strana koja je dala zahtev snosi razumne troškove prikupljanja i, prema potrebi, obrade tih podataka i informacija.
4. U svrhu primene ove konvencije, Priobalne strane će omogućiti razmenu najbolje raspoložive tehnologije, posebno podstičući: tržišnu razmenu raspoloživih tehnologija; neposredne privredne veze i saradnju, uključujući zajednička ulaganja; razmenu informacija i iskustava; i pružanje tehničke pomoći. Pored toga, Priobalne strane će preduzeti zajedničke programe obuke i organizovati potrebne seminare i skupove.
Sistem upozoravanja i uzbunjivanja
Priobalne strane će se bez odlaganja međusobno obaveštavati o svakoj kritičnoj situaciji koja bi mogla imati prekogranični uticaj. One će, kada je potrebno, uspostaviti i koristiti usklađene ili zajedničke sisteme komunikacije, upozoravanja i uzbunjivanja u cilju dobijanja i prenošenja informacija. Ti sistemi funkcionisaće na osnovu usklađenih postupaka i sredstava za prenos i obradu podataka, o čemu će se Priobalne strane dogovoriti. Priobalne strane će se uzajamno obavestiti o nadležnim organima ili kontaktima određenim u te svrhe.
1. Ukoliko dođe do kritične situacije, Priobalne strane će na zahtev pružiti uzajamnu pomoć, prema postupcima koji će se utvrditi u skladu sa stavom 2. ovog člana.
2. Priobalne strane će razraditi i dogovoriti se o postupcima pružanja uzajamne pomoći koji će se odnositi, između ostalog, na sledeća pitanja:
(a) usmeravanje, kontrolu, koordinaciju i nadgledanje pomoći;
(b) lokalna sredstva i usluge Strane koja traži pomoć, uključujući, prema potrebi, i pojednostavljivanje formalnosti u vezi sa prelaskom granice;
(v) dogovore o oslobađanju od odgovornosti, o obeštećenju ili pružanje nadoknade za Stranu koja pomaže ili za njeno osoblje, kao i za tranzit preko teritorije treće Strane, ako je potrebno;
(g) načine nadoknade za usluge pružanja pomoći.
1. Priobalne strane će se starati da se učine dostupnim javnosti informacije o stanju prekograničnih voda, o planiranim i preduzetim merama za sprečavanje, kontrolu i smanjenje prekograničnog uticaja i efikasnosti tih mera. U tu svrhu Priobalne strane će se postarati da se javnosti učine dostupnim sledeće informacije:
(a) ciljevi kvaliteta voda;
(b) izdate dozvole i uslovi koji se moraju ispuniti;
(v) rezultati uzorkovanja vode i efluenta sprovedenog u okviru praćenja i procena, kao i rezultata provere ispunjenosti ciljeva kvaliteta vode ili uslova iz dozvola.
2. Priobalne strane će se postarati da se pomenute informacije stave javnosti na uvid u svakom razumnom momentu bez naknade i da se omogući predstavnicima javnosti dobijanje kopija tih informacija po razumnoj ceni.
INSTITUCIONALNE I ZAVRŠNE ODREDBE
1. Prvi sastanak Strana biće sazvan u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ove konvencije. Posle toga, redovni sastanci održavaće se svake treće godine, ili u kraćim intervalima, što će se utvrditi Poslovnikom o radu. Strane će održavati vanredne sastanke kada o tome odluče na redovnom sastanku, ili kada neka od njih to zahteva pismenim putem pod uslovom da pomenuti zahtev podrži najmanje jedna trećina Strana u roku od šest meseci od dostavljanja zahteva svim Stranama.
2. Na svojim sastancima, Strane će neprestano nadgledati primenu ove konvencije, i imajući u vidu taj zadatak:
(a) preispitivaće politiku i metodološke pristupe u oblasti zaštite i korišćenja prekograničnih voda u cilju daljeg poboljšanja zaštite i korišćenja tih voda;
(b) razmenjivaće informacije o iskustvima stečenim pri zaključivanju i u primeni bilateralnih i multilateralnih sporazuma ili drugih dogovora u vezi sa zaštitom i korišćenjem prekograničnih voda u kojima jedna Strana ili više njih učestvuju kao strane;
(v) tražiće, prema potrebi, usluge relevantnih tela EKE, kao i drugih kompetentnih međunarodnih tela i posebnih odbora, u vezi sa ostvarivanjem ciljeva ove konvencije;
(g) na prvom sastanku će razmotriti i usvojiti konsenzusom poslovnik o radu na sastancima;
(d) razmatraće i usvajaće predloge izmena i dopuna ove konvencije;
(đ) razmatraće i preduzimati svaku dodatnu aktivnost koja može biti potrebna za ostvarivanje ciljeva ove konvencije.
1. Osim u slučaju iz stava 2. ovog člana, svaka Strana u ovoj konvenciji ima jedan glas.
2. Organizacije regionalnih ekonomskih integracija, po pitanjima iz njihovih nadležnosti, koriste svoje pravo da glasaju sa brojem glasova jednakim broju njihovih država članica koje su Strane u ovoj konvenciji. Te organizacije neće koristiti svoje pravo glasa ako njihove države članice iskoriste svoje pravo glasa, i obrnuto.
Izvršni sekretar Ekonomske komisije za Evropu će obavljati sledeće zadatke sekretarijata:
(a) sazivanje i pripremanje sastanaka Strana;
(b) dostavljanje Stranama izveštaja i drugih obaveštenja primljenih u skladu sa odredbama ove Konvencije; i
(v) obavljanje ostalih zadataka koje mu Strane dodele.
Aneksi uz ovu konvenciju čine njen sastavni deo.
1. Svaka Strana može predložiti izmene i dopune ove konvencije.
2. Predlozi izmena i dopuna ove konvencije razmotriće se na sastanku Strana.
3. Tekst svakog predloga izmena i dopuna ove konvencije podnosiće se pismenim putem Izvršnom sekretaru Ekonomske komisije za Evropu koji će ga dostaviti svim Stranama najkasnije devedeset dana pre sastanka na kome će predložene izmene i dopune biti iznete na usvajanje.
4. Izmene i dopune ove Konvencije usvajaju se konsenzusom predstavnika Strana potpisnica Konvencije prisutnih na sastanku Strana. Za Strane Konvencije koje su ih prihvatile, ove izmene i dopune stupaju na snagu devedesetog dana od dana kada je dve trećine njih podnelo Depozitaru svoje instrumente prihvatanja izmena i dopuna. Za svaku drugu Stranu, izmene i dopune stupaju na snagu devedesetog dana od dana kada je ta Strana podnela svoj instrument prihvatanja izmena i dopuna.
1. U slučaju nastanka spora između dve Strane ili više njih u vezi sa tumačenjem ili primenom Konvencije, one će tražiti rešenje pregovaranjem ili drugim načinima rešavanja sporova prihvatljivim stranama u sporu.
2. Kada neka Strana potpiše, ratifikuje, prihvati ili odobri ovu konvenciju, ili joj pristupi, ili to uradi naknadno u bilo kom drugom momentu, ona može pismenim putem obavestiti depozitara da se, zbog spora koji nije rešen u skladu sa stavom 1. ovog člana, u svojim odnosima sa svakom Stranom koja prihvata istu obavezu, obavezuje na jedan od dva ili oba dole navedena načina rešavanja sporova:
(a) podnošenje spora Međunarodnom sudu pravde;
(b) arbitraža, u skladu sa postupkom utvrđenim u Aneksu IV.
3. Ako Strane u sporu prihvate oba načina rešavanja sporova iz stava 2. ovog člana, spor se može podneti samo Međunarodnom sudu pravde, izuzev u slučaju da se Strane dogovore drugačije.
Ova konvencija je otvorena za potpisivanje državama članicama Ekonomske komisije za Evropu kao i državama sa savetodavnim statusom pri Ekonomskoj komisiji za Evropu shodno stavu 8. Rezolucije 36 (IV) Ekonomskog i socijalnog saveta od 28. marta 1947. godine, i organizacijama za regionalnu ekonomsku integraciju koje je osnovala neka od suverenih država, članica Ekonomske komisije za Evropu, koja im je prenela nadležnost za oblasti koje reguliše ova Konvencija, uključujući i nadležnost za ugovore iz ovih oblasti, u Helsinkiju od 17. do 18. marta 1992. godine, zatim u Sedištu Organizacije Ujedinjenih Nacija u Njujorku, do 18. septembra 1992. godine.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija obavlja funkciju depozitara za ovu konvenciju.
Ratifikacija, prihvatanje, odobravanje i pristupanje
1. Ova konvencija podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju država i organizacija regionalne ekonomske integracije koje su njene potpisnice.
2. Ova konvencija je otvorena za potpisivanje i pristupanje državama i organizacijama iz člana 23.
3. Svaka organizacija iz člana 23. koja postane Strana u ovoj konvenciji pri čemu nijedna od njenih država članica nije Strana Konvencije, obavezuje se svim obavezama koje proističu iz ove konvencije. Kada su jedna ili više država članica takve organizacije Strane ove konvencije, ta organizacija i njene države članice dogovaraju se o svojim odgovornostima u izvršavanju obaveza preuzetih po osnovu Konvencije. U takvom slučaju, organizacija i države članice nisu ovlašćene da istovremeno koriste prava koja proističu iz ove konvencije.
4. U instrumentima ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, organizacije za ekonomsku regionalnu integraciju iz člana 23. navode obim svojih nadležnosti u pogledu pitanja koje reguliše ova konvencija. Pored toga, te organizacije obaveštavaju depozitara o svakoj bitnoj izmeni svojih nadležnosti.
1. Ova konvencija stupa na snagu devedesetog dana od dana podnošenja šesnaestog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja.
2. U smislu stava 1. ovog člana, instrument koji je podnela neka organizacija za regionalnu ekonomsku integraciju ne sabira se sa instrumentima koje su podnele države članice te organizacije.
3. U odnosu na svaku državu ili organizaciju iz člana 23. koja ratifikuje, prihvata ili odobrava ovu konvenciju ili joj pristupa posle podnošenja šesnaestog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, Konvencija stupa na snagu devedesetog dana od dana podnošenja od strane te države ili organizacije njenog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja.
U svakom momentu po isteku trogodišnjeg perioda koji počinje od dana kada je ova konvencija stupila na snagu u odnosu na neku Stranu, ta Strana može da se povuče iz Konvencije davanjem pismenog obaveštenja Depozitaru. Takvo otkazivanje stupa na snagu devedesetog dana od dana kada je Depozitar primio pomenuto obaveštenje.
Original ove konvencije, čiji su engleski, francuski i ruski tekstovi jednako verodostojni, deponuje se kod generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
U potvrdu čega su dolepotpisani, valjano ovlašćeni, potpisali ovu Konvenciju.
Sastavljeno u Helsinkiju, sedamnaestog marta hiljadudevetsto-devedesetdruge godine.
DEFINICIJA IZRAZA "NAJBOLJA RASPOLOŽIVA TEHNOLOGIJA"
1. Izraz "najbolja raspoloživa tehnologija" označava poslednju fazu razvoja procesa, opreme ili metoda rada koji ukazuje na praktičnu primenljivost određene mere za ograničavanje ispuštanja, emisija i otpada. Pri utvrđivanju da li neki skup procesa, opreme i metoda rada predstavlja najbolju raspoloživu tehnologiju u opštim ili pojedinačnim slučajevima, posebno se uzima u obzir sledeće:
(a) uporedivi procesi, oprema ili metode rada koji su u skorije vreme uspešno primenjeni;
(b) tehnološka dostignuća i promene naučnih saznanja i shvatanja;
(v) ekonomska izvodljivost ovih tehnologija;
(g) rokovi za uvođenje kako u nova tako i u postojeća postrojenja;
(d) priroda i količina ispuštanja i efluenata;
(đ) tehnologije sa malo ili bez otpada.
2. Iz prethodnog proizilazi da će se "najbolja raspoloživa tehnologija" menjati tokom vremena u svetlu tehnoloških dostignuća, ekonomskih i društvenih činilaca, kao i u svetlu promenjenih naučnih saznanja i shvatanja.
SMERNICE ZA RAZVOJ NAJBOLJIH PRAKSI ZA ŽIVOTNU SREDINU
1. Prilikom izbora najpogodnije kombinacije mera koje u pojedinačnim slučajevima mogu da čine najbolju praksu za životnu sredinu, treba razmotriti sledeći niz mera prikazanih po gradaciji:
(a) informisanje i obrazovanje javnosti i korisnika o posledicama izbora pojedinih aktivnosti i proizvoda na životnu sredinu, njihovom korišćenju i krajnjem odlaganju;
(b) razvoj i primena pravila dobre prakse za životnu sredinu koji se odnose na sve aspekte životnog veka proizvoda;
(v) znaci kojima se korisnici obaveštavaju o rizicima koje taj proizvod, njegova upotreba i krajnje odlaganje predstavljaju za životnu sredinu;
(g) sistemi za prikupljanje i odlaganje koji su javno dostupni;
(d) recikliranje, obnavljanje i ponovna upotreba otpada;
(đ) primena ekonomskih instrumenata na aktivnosti, proizvode ili grupe proizvoda;
(e) sistem izdavanja dozvola koji uključuje različita ograničenja ili zabrane.
2. Pri utvrđivanju kombinacije mera koja predstavlja najbolju praksu za životnu sredinu, u opštem slučaju ili u pojedinačnim slučajevima, posebno treba uzeti u obzir:
(a) rizik koji za životnu sredinu predstavlja:
(i) proizvod,
(ii) proizvodnja proizvoda,
(iii) korišćenje proizvoda,
(iv) krajnje odlaganje proizvoda;
(b) zamenu manje zagađujućim procesima ili supstancama;
(v) obim korišćenja;
(g) potencijalnu korist ili štetu koje materijali ili aktivnosti uvedeni kao zamena mogu predstavljati za životnu sredinu;
(d) dostignuća i promene naučnih saznanja i shvatanja;
(đ) rokove primene;
(e) društvene i ekonomske posledice.
3. Iz prethodnog proizlazi da će se najbolje prakse za životnu sredinu za određeni slučaj menjati vremenom, u skladu sa tehnološkim dostignućima ekonomskim i društvenim činiocima i promenama naučnih saznanja i shvatanja.
SMERNICE ZA RAZVOJ CILJEVA I KRITERIJUMA U VEZI SA KVALITETOM VODE
Ciljevi i kriterijumi u vezi sa kvalitetom vode:
(a) uzeti u obzir težnju da se postojeći kvalitet vode očuva i, prema potrebi poboljša;
(b) biti usmereni ka smanjenju prosečnog opterećenja zagađujućim materijama (posebno opasnih materija) do određenog nivoa u određenom periodu;
(v) uzeti u obzir specifične zahteve za kvalitetom vode (sirova voda namenjena zahvatanju za piće, navodnjavanje, itd.);
(g) uzeti u obzir specifične zahteve koji se odnose na osetljive i posebno zaštićene vode i njihove sredine kao što su jezera i podzemne vode;
(d) se zasnivati na primeni metoda ekološke klasifikacije i hemijskih pokazatelja za srednjoročnu i dugoročnu proveru očuvanja i poboljšanja kvaliteta vode;
(đ) uzeti u obzir stepen ostvarenja ciljeva i dopunske mere zaštite, zasnovane na graničnim vrednostima emisija, koje se mogu zahtevati u pojedinim slučajevima.
ARBITRAŽA
1. U slučaju spora koji se iznosi na arbitražu na osnovu stava 2. člana 22. ove konvencije, jedna ili više strana obaveštavaju sekretarijat o predmetu arbitraže i navode, posebno, članove ove konvencije čije su tumačenje ili primena u pitanju. Sekretarijat primljene informacije dostavlja svim Strana ove konvencije.
2. Arbitražno veće se sastoji od tri člana. Strana, odnosno strane, podnosioci zahteva za arbitražu, i suprotna strana, odnosno strane u sporu imenuju po jednog arbitra, a dva tako imenovana arbitra zajednički određuju trećeg arbitra koji će biti predsednik arbitražnog veća. Predsednik veća ne sme biti državljanin neke strane u sporu, ne sme imati stalni boravak na teritoriji jedne od tih Strana, ne sme biti angažovan od bilo koje od njih, niti neko ko se već bavio pomenutim postupkom na bilo koji način.
3. Ukoliko u roku od dva meseca od imenovanja drugog arbitra nije izabran predsednik arbitražnog veća, Izvršni sekretar Evropske ekonomske komisije pristupa, na zahtev jedne od strana u sporu, imenovanju predsednika veća u novom dvomesečnom roku.
4. Ako u roku od dva meseca od dana prijema zahteva jedna strana u sporu ne pristupi imenovanju arbitra, druga strana može o tome obavestiti Izvršnog sekretara Evropske ekonomske komisije, koji će odrediti predsednika arbitražnog veća u novom dvomesečnom roku. Odmah po imenovanju, predsednik arbitražnog veća zahteva od strane koja nije imenovala arbitra da to učini u roku od dva meseca. Ako to ne uradi u tom roku, predsednik o tome obaveštava Izvršnog sekretara Evropske ekonomske komisije, koji pristupa tom imenovanju u novom dvomesečnom roku.
5. Veće donosi odluku u skladu sa međunarodnim pravom i odredbama ove konvencije.
6. Svako arbitražno veće konstituisano u primeni odredaba ovog aneksa samo donosi svoj Poslovnik.
7. Odluke arbitražnog veća, kako o pitanju postupka tako i o pitanju suštine donose se većinski.
8. Veće može da preduzme sve odgovarajuće mere u cilju ustanovljavanja činjenica.
9. Strane u sporu olakšavaju rad arbitražnog veća, a posebno rade sledeće koristeći sva sredstva koja su im na raspolaganju:
(a) dostavljaju mu sva relevantna dokumenta, sredstva i potrebne informacije;
(b) omogućavaju mu, ako je potrebno, da pozove svedoke ili stručnjake i sasluša njihove iskaze.
10. Strane i arbitri štite tajnost svih informacija koje prime kao poverljive u toku arbitražnog postupka.
11. Na zahtev jedne od strana, Arbitražno veće može preporučiti privremene zaštitne mere.
12. Ako se jedna od strana u sporu ne pojavi pred arbitražnim većem ili ne izvede svoje dokaze, druga strana može zahtevati od veća da nastavi sa postupkom i da donese konačnu odluku. Činjenica da se jedna strana nije pojavila ili da nije izvela svoje dokaze nije prepreka za odvijanje postupka.
13. Arbitražno veće može prihvatiti i odlučiti o protivtužbi direktno vezanoj za predmet spora.
14. Osim ako arbitražno veće odluči drugačije zbog posebnih okolnosti u slučaju, troškove veća, uključujući i nadoknadu za njegove članove, snose strane u sporu u jednakom odnosu. Veće vodi evidenciju o svim svojim troškovima i konačno stanje dostavlja stranama.
15. Svaka Strana u ovoj konvenciji koja ima pravni interes u predmetu spora koji može biti ugrožen odlukom donetom u sporu, može se umešati u postupak, uz saglasnost veća.
16. Arbitražno veće donosi odluku u roku od pet meseci od dana kada je osnovano, izuzev ako oceni za potrebno da produži taj rok za period koji neće biti duži od pet meseci.
17. Uz odluku arbitražni sud daje i obrazloženje. Odluka je konačna i obavezujuća za sve strane u sporu. Arbitražno veće dostavlja odluku stranama u sporu i sekretarijatu. Sekretarijat primljene informacije dostavlja svim Stranama u ovoj konvenciji.
18. Svaki spor između strana oko tumačenja ili izvršavanja arbitražne odluke jedna od strana može izneti pred arbitražno veće koje je donelo pomenutu odluku ili, ako se ne može obratiti tom veću, pred drugo veće sastavljeno u tu svrhu na isti način kao i prvo veće.
AMANDMANI NA ČL. 25. I 26. KONVENCIJE
Dana 28. novembra 2003. godine Strane Konvencije o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera su izmenile članove 25. i 26. Konvencije odlukom III/1, sledeći predlog Vlade Švajcarske od 20. avgusta 2003. godine.
Odluka, uključujući i tekst Amandmana, su priloženi u aneksu.
ODLUKA III/1
AMANDMAN NA KONVENCIJU O VODAMA
Sastanak Strana,
Izražavajući snažno uverenje da saradnja između priobalnih država na prekograničnim vodotocima i međunarodnim jezerima doprinosi miru i bezbednosti i održivom upravljanju vodama, na dobrobit svih,
Želeći da unapredi saradnju rečnih slivova širom sveta i razmeni njihova iskustava sa drugim regionima u svetu,
Želeći, stoga, da dopusti državama koje se nalaze van regiona UNECE da postanu strane Konvencije, kao što je već predviđeno drugim UNECE konvencijama u oblasti životne sredine (t.j. Konvencija o dostupnosti informacija, učešću javnosti u odlučivanju i dostupnosti pravosuđa u pitanjima koja se tiču životne sredine i Konvencija o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu) kao i prema Protokolu o građanskoj odgovornosti i naknadi štete uzrokovane prekograničnim efektima industrijskih akcidenata na prekogranične vode,
1. Usvaja sledeće amandmane na Konvenciju:
(a) U članu 25. posle stava 2. dodaje se novi stav koji glasi:
"3. Bilo koja druga država koja se ne spominje u stavu 2. koja je član Ujedinjenih nacija, može pristupiti Konvenciji nakon odobrenja od strane Konferencije strana. U svojim instrumentima pristupanja takve države će sačiniti deklaraciju u kojoj će se navesti da su pribavile odobrenje za pristupanje Konvenciji od Sastanka strana i navesti datum kada su takvo odobrenje dobile. Bilo kakav zahtev za pristupanje od strane članica Ujedinjenih nacija neće biti razmotren za odobravanje od strane Sastanka strana dok ovaj stav ne stupi na snagu za sve države i organizacije koje su strane Konvencije bile 28. novembra 2003."
U skladu sa ovim, preostali stavovi dobijaju nove brojeve.
(b) U članu 26, stav 3. posle reči: "iz člana 23.", dodaju se reči: "ili iz člana 25. stav 3."
Poziva sve strane Konvencije da ubrzo deponuju svoje instrumente o prihvatanju amandmana;
Snažno podstiče sve države ili organizacije koje ratifikuju, prihvataju ili odobravaju Konvenciju da istovremeno ratifikuju, prihvate ili odobre gornje amandmane;
Ohrabruje države koje se nalaze van UNECE regiona, naročito one koje se graniče sa njim, da pristupe Konvenciji i, u tom cilju, zatraže odobrenje Sastanka strana;
Poziva zainteresovane države članice Ujedinjenih nacija da uzmu učešća u njihovim sastancima kao posmatrači i da učestvuju u aktivnostima koje se sprovode u okviru programa rada Konvencije;
Poziva države koje se graniče sa UNECE regionom, koje to još nisu učinile, da bez odlaganja uđu u tehničku saradnju i bilateralne i multilateralne sporazume sa priobalnim UNECE državama, u skladu sa odredbama Dela II Konvencije.
ČLAN 3
Republika Srbija će na osnovu člana 22. stav 2. Konvencije, prilikom deponovanja ratifikacionog instrumenta dati izjavu sledeće sadržine:
"Na osnovu člana 22. stav 2. Konvencije o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera, Republika Srbija izjavljuje da, u slučaju spora koji nije rešen u skladu sa članom 22. stav 1. prihvata oba načina rešavanja sporova, na način i pod uslovima predviđenim u članu 22. st. 2. i 3."
ČLAN 4
O sprovođenju Konvencije o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera i Amandmana na čl. 25. i 26. Konvencije o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera, iz člana 1. ovog zakona staraće se ministarstva nadležna za poslove vodoprivrede i životne sredine.
ČLAN 5
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".