ZAKONO POTVRĐIVANJU BUDIMPEŠTANSKE KONVENCIJE O UGOVORU O PREVOZU ROBE NA UNUTRAŠNJIM VODNIM PUTEVIMA (CMNI)("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 1/2010) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Budimpeštanska konvencija o ugovoru o prevozu robe na unutrašnjim vodnim putevima, sačinjena u Budimpešti, 22. juna 2001. godine u originalu na nemačkom, engleskom, francuskom, holandskom i ruskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Budimpeštanske konvencije o ugovoru o prevozu robe na unutrašnjim vodnim putevima u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
BUDIMPEŠTANSKA KONVENCIJA O UGOVORU O PREVOZU ROBE NA UNUTRAŠNJIM VODNIM PUTEVIMA (CMNI)
DRŽAVE POTPISNICE ove konvencije,
UZIMAJUĆI U OBZIR preporuke iz Završnog akta Konferencije za evropsku bezbednost i saradnju od 1. avgusta 1975. godine vezane za usaglašavanje pravnih režima u interesu unapređenja prevoza od strane država članica Centralne komisije za plovidbu na Rajni i Dunavske komisije u saradnji s Ekonomskom komisijom Ujedinjenih nacija za Evropu,
SVESNE neophodnosti i poželjnosti uvođenja dogovornim putem određenih uniformnih propisa koji se odnose na ugovor o prevozu tereta na unutrašnjim vodnim putevima,
ODLUČILE su da u tom cilju zaključe Konvenciju i dogovorile se o sledećem:
OPŠTE ODREDBE
U smislu ove Konvencije:
1. "ugovor o prevozu" označava svaki ugovor, bilo koje vrste, u skladu sa kojim se vozar obavezuje na prevoz robe na unutrašnjim vodnim putevima na osnovu plaćanja vozarine;
2. "vozar" predstavlja svako lice koje je ili u ime kojeg je sa krcateljem zaključen ugovor o prevozu;
3. "stvarni vozar" predstavlja svako lice, osim službenika ili zastupnika vozara, kome je vozar poverio obavljanje prevoza ili dela tog prevoza;
4. "krcatelj" predstavlja svako lice koje je ili u ime kojeg je ili za račun kojeg je sa vozarom zaključen ugovor o prevozu;
5. "primalac robe" predstavlja lice ovlašćeno da preuzme robu;
6. "prevozna isprava" označava ispravu kojom se potvrđuje ugovor o prevozu robe i prijem ili utovar robe na brod od strane vozara, sačinjen u formi teretnice ili tovarnog lista ili u formi bilo koje druge isprave koja se koristi u trgovini;
7. termin "roba" ne obuhvata tegljene ili potiskivane brodove, i ne uključuje prtljag i vozila putnika; kada je roba smeštena u kontejner, paletu, ili u sličnu opremu za transport ili kada je upakovana, izraz "roba" obuhvata i takvu transportnu opremu ili ambalažu ako ih je dostavio krcatelj;
8. izraz "u pismenoj formi", osim ako se zainteresovana lica ne dogovore drugačije, obuhvata situaciju u kojoj se informacije prenose pomoću elektronskog, optičkog ili bilo kog drugog sličnog telekomunikacionog sredstva, uključujući, ali ne ograničavajući se time, telegraf, telefaks, teleks, elektronsku poštu ili elektronsku razmenu podataka (EDI), pod uslovom da su te informacije dostupne za kasnije korišćenje u svojstvu polaznih informacija;
9. "pravo države koje se primenjuje u skladu sa ovom konvencijom" označava pravne norme koje važe u datoj državi a koje ne potpadaju pod njene propise koji su deo međunarodnog privatnog prava.
1. Ova konvencija se primenjuje na svaki ugovor o prevozu u skladu sa kojim se luka ukrcaja ili mesto preuzimanja robe i luka iskrcaja ili mesto predaje robe nalaze u dve različite države od kojih je barem jedna država potpisnica ove konvencije. Ako ugovor predviđa mogućnost izbora između nekoliko luka iskrcaja ili mesta predaje, odlučujuća će biti stvarno odabrana luka iskrcaja ili mesto isporuke tereta.
2. Ako je predmet ugovora o prevozu na unutrašnjim vodnim putevima prevoz robe bez pretovara koji se obavlja kako na unutrašnjim vodnim putevima tako i na vodama na koje se primenjuju pomorski propisi, ova konvencija primenjuje se, takođe, i na taj ugovor ako su ispunjeni uslovi navedeni u stavu 1, osim slučajeva:
a) kada je u skladu sa odgovarajućim pomorskim propisima sačinjena pomorska teretnica, ili,
b) ako je put koji se prelazi vodama na koje se primenjuju pomorski propisi duži.
3. Ova konvencija se primenjuje bez obzira na državnu pripadnost broda, mesto upisa, luku pripadnosti ili činjenicu da taj brod spada u pomorske brodove ili brodove unutrašnje plovidbe, i bez obzira na državljanstvo, boravište, sedište ili prebivalište vozara, krcatelja ili primaoca tereta.
PRAVA I OBAVEZE STRANA UGOVORNICA
PREUZIMANJE, PREVOZ I PREDAJA ROBE
1. Vozar je u obavezi da preveze robu u predviđenom roku i preda je primaocu robe u stanju u kojem je i primio teret.
2. Ako nije drugačije dogovoreno, preuzimanje i predaja robe obavlja se na brodu.
3. Vozar odlučuje o tome koji brod će on koristiti. On je obavezan da pre i na početku putovanja upotrebi dužnu pažnju kako bi se uverio da brod može prevesti utovarenu robu, da je sposoban za plovidbu, da je popunjen posadom i opremljen u skladu sa važećim propisima, kao i da poseduje državna i međunarodna ovlašćenja potrebna za prevoz predmetne robe.
4. Ako je ugovoreno da se prevoz mora obaviti određenim brodom ili tipom broda, vozar može ukrcati ili prekrcati robu u potpunosti ili delimično na drugi brod ili drugi tip broda bez saglasnosti krcatelja samo u sledećim slučajevima:
a) ako nastanu okolnosti, kao što su nizak vodostaj, sudar ili bilo koje druge prepreke koje utiču na plovidbu, koje je bilo nemoguće predvideti u momentu zaključivanja ugovora o prevozu, i koje u cilju realizacije ugovora o prevozu zahtevaju ukrcaj ili prekrcaj robe, i kada vozar ne može da u razumnom roku dobije uputstva od krcatelja, ili
b) kada je to u skladu sa običajima luke u kojoj se brod nalazi.
5. Pod uslovom da krcatelj ispuni svoje obaveze, vozar je dužan da se stara o tome da ukrcaj, slaganje i učvršćivanje robe ne utiču na bezbednost broda.
6. Vozar ima pravo da prevozi robu na palubi broda ili u otvorenim brodskim skladištima samo u slučaju da je to dogovoreno sa krcateljem ili ako je to u skladu s običajima u prevozu konkretne robe ili da to zahtevaju važeći propisi.
1. Ugovor koji je u skladu sa definicijom iz stava 1. člana 1. zaključen između vozara i stvarnog vozara predstavlja ugovor o prevozu u smislu ove konvencije. U svrhu takvog ugovora, sve odredbe ove konvencije koje se odnose na krcatelja primenjuju se na vozara, a odredbe koje se odnose na vozara primenjuju se na stvarnog vozara.
2. U slučaju da je vozar poverio obavljanje celokupnog prevoza ili jednog njegovog dela stvarnom vozaru, čak i kada je to dozvoljeno uslovima ugovora o prevozu, vozar je i dalje odgovoran za celokupni prevoz u skladu sa odredbama ove konvencije. Sve odredbe ove konvencije kojima se reguliše odgovornost vozara primenjuju se, takođe, i na odgovornost stvarnog vozara u odnosu na prevoz koji obavlja.
3. Vozar je dužan da, u svim slučajevima, obavesti krcatelja ako poverava obavljanje prevoza ili njegovog dela stvarnom vozaru.
4. Svaki dogovor sa krcateljem ili primaocem robe kojim se proširuje odgovornost vozara u skladu s odredbama ove konvencije obavezuje stvarnog vozara samo u meri u kojoj je on taj dogovor izričito i u pismenoj formi prihvatio. Stvarni vozar može iskoristiti sve prigovore koje može koristiti i vozar na osnovu ugovora o prevozu.
5. Ako i do koje mere su odgovorni i vozar i stvarni vozar, njihova odgovornost je solidarna. Ništa u ovom članu ne utiče na pravo regresa u njihovim međusobnim odnosima.
Vozar je dužan da preda robu u roku koji je dogovoren u ugovoru o prevozu ili, ako takav rok nije dogovoren, u roku koji bi bilo razumno zahtevati od pažljivog vozara, uzimajući u obzir okolnosti puta i nesmetane plovidbe.
1. Krcatelj je dužan da izvrši plaćanja predviđena ugovorom o prevozu.
2. Krcatelj je dužan da dostavi vozaru, pre predaje robe istom, u pismenoj formi sledeće podatke o robi koja se prevozi:
a) dimenzije, broj koleta ili težinu i koeficijent slaganja robe,
b) oznake potrebne za identifikaciju robe,
c) vrstu, karakteristike i svojstva robe,
d) instrukcije koje se odnose na carinski ili administrativni režim koji se primenjuje na robu,
e) ostale potrebne podatke koji se navode u prevoznoj ispravi.
Krcatelj je, osim ovoga, dužan da dostavi krcatelju prilikom predaje robe sva neophodna propratna dokumenta.
3. Krcatelj je dužan da, ako to zahteva vrsta robe, vodeći računa o dogovorenom prevozu, upakuje robu na način kojim bi se sprečio njen gubitak ili oštećenje od trenutka njenog preuzimanja od strane vozara pa sve do predaje kao i da preduzme potrebne mere da isključi mogućnost da ista nanese štetu brodu ili drugoj robi. Krcatelj je dužan da, osim toga, vodeći računa o dogovorenom prevozu, obezbedi odgovarajuće označavanje u skladu sa međunarodnim ili nacionalnim važećim propisom ili, kad takvih propisa nema, prema pravilima i običajima koji su opšte priznati u unutrašnjoj plovidbi.
4. Pod uslovom da vozar izvrši svoje obaveze, krcatelj je dužan da ukrca, složi i učvrsti robu u skladu sa pravilima i praksom opšteprihvaćenim u unutrašnjoj plovidbi, ako u ugovoru o prevozu nije drugačije navedeno.
OPASNA ROBA I ROBA KOJA ZAGAĐUJE ŽIVOTNU SREDINU
1. U slučaju prevoza opasne robe ili robe koja zagađuje životnu sredinu krcatelj je dužan da pre predaje robe pored podataka predviđenih stavom 2. člana 6, precizno obavesti vozara u pismenoj formi o opasnim karakteristikama robe i rizicima od zagađivanja koji su vezani za nju, kao i o merama predostrožnosti koje treba preduzeti.
2. Ako je za prevoz opasne robe ili robe koja zagađuje životnu sredinu potrebna dozvola, krcatelj predaje potrebna dokumenta najkasnije u trenutku predaje robe.
3. Ako nastavak prevoza, iskrcaj ili predaja opasne robe ili robe koja zagađuje životnu sredinu nisu mogući zbog nedostatka administrativne dozvole, troškove nastale vraćanjem robe u luku ukrcaja ili u najbliže mesto gde se roba može istovariti i predati ili uništiti, snosi krcatelj.
4. U slučaju neposredne opasnosti po život, imovinu ili životnu sredinu, vozar ima pravo da iskrca robu ili je učini neškodljivom, ili da je, ako je ta mera u skladu sa stepenom opasnosti koju predstavlja roba, uništi, čak i ako je pre preuzimanja robe vozar bio obavešten ili je na neki drugi način saznao za opasan karakter ili za rizike od zagađenja koji su povezani sa tom robom.
5. Vozar može zahtevati naknadu štete ako je ovlašćen da preduzima mere navedene u stavu 3. ili 4.
1. Krcatelj, čak i ako mu se nikakva krivica ne može pripisati, snosi odgovornost za štetu i troškove koje su pretrpeli vozar ili stvarni vozar zbog činjenice da:
a) podaci ili informacije iz stava 2. člana 6. ili stava 1. člana 7. nedostaju, da su netačni ili nepotpuni,
b) opasna roba ili roba koja zagađuje životnu sredinu nije bila označena ili obeležena u skladu sa važećim međunarodnim ili nacionalnim propisima, ili, u slučaju da nema takvih propisa, u skladu sa pravilima i praksom opšteprihvaćenim u unutrašnjoj plovidbi,
s) nedostaju neophodni propratni dokumenti, ili su netačni ili nepotpuni.
Vozar se ne može pozivati na odgovornost krcatelja ako je utvrđeno da je to krivica lično vozara, njegovih zastupnika ili službenika. Isto pravilo se primenjuje i na stvarnog vozara.
2. Krcatelj odgovara za radnje ili propuste lica kojima se služi u poslovanju u cilju ispunjenja zadataka i ispunjenja obaveza predviđenih članovima 6. i 7. kao za svoje lične radnje ili propuste, ako ta lica postupaju u okviru svojih službenih dužnosti.
RASKID UGOVORA O PREVOZU OD STRANE VOZARA
1. Vozar može raskinuti ugovor o prevozu ako krcatelj nije ispunio svoje obaveze navedene u stavu 2. člana 6. ili stavovima 1. i 2. člana 7.
2. Ako vozar iskoristi svoje pravo na raskid ugovora, on može iskrcati robu o trošku krcatelja i polagati pravo na isplatu sledećih iznosa po izboru:
a) trećinu ugovorene vozarine, ili,
b) pored eventualnih prekostojnica i naknadu u visini nastalih troškova i prouzrokovanog gubitka i, ukoliko je putovanje već započelo, vozarinu proporcionalnu delu pređenog puta.
1. Bez obzira na obavezu krcatelja navedenu u stavu 1. člana 6, primalac robe koji nakon dolaska robe u mesto predaje zahteva njenu predaju, odgovara u skladu sa ugovorom o prevozu za plaćanje vozarine i ostala potraživanja vezana za robu, kao i za svoj doprinos u slučaju zajedničke havarije. U slučaju da nema prevozne isprave ili ona nije dostavljena, primalac robe odgovara za vozarinu ugovorenu s krcateljem ako je to u skladu sa poslovnom praksom.
2. Predajom robe smatra se stavljanje na raspolaganje robe primaocu robe u skladu sa ugovorom o prevozu ili u skladu s običajima u prevozu konkretne robe, ili u skladu sa administrativnim propisima koji se primenjuju u luci iskrcaja. Predajom robe se smatra, takođe, i prinudna predaja robe vlastima ili trećoj strani.
PREVOZNE ISPRAVE
1. Vozar izdaje prevoznu ispravu za svaki prevoz robe koji je regulisan ovom konvencijom; on je dužan da izda teretnicu samo na zahtev krcatelja i ako je to dogovoreno pre ukrcaja robe ili pre nego što je roba preuzeta na prevoz. Ako nema prevozne isprave ili je ista nepotpuna, to ne utiče na valjanost ugovora o prevozu.
2. Original prevozne isprave potpisuje vozar, zapovednik broda ili lice koje je vozar ovlastio. Vozar može zahtevati da krcatelj overi potpisom original ili kopiju isprave. Potpis može biti napisan rukom, otisnut kao faksimil, perforiran, stavljen pečatom, napisan u obliku simbola ili nanet uz pomoć bilo kog drugog mehaničkog ili elektronskog sredstva ako to nije zabranjeno propisima države u kojoj se izdaje prevozna isprava.
3. Prevozna isprava je "prima facie" dokaz, dok se ne dokaže suprotno, o zaključenju i sadržaju ugovora o prevozu, kao i preuzimanju robe od strane vozara u cilju prevoza. Naročito, ona predstavlja osnovu za pretpostavku da je roba preuzeta na prevoz u stanju koji je naveden u prevoznoj ispravi.
4. U slučaju ako je prevozna isprava teretnica, tada samo ona reguliše odnose između vozara i primaoca robe. Uslovi ugovora o prevozu i dalje određuju odnos između vozara i krcatelja.
5. Prevozna isprava, osim naziva, mora da sadrži sledeće podatke:
a) naziv, boravište, sedište ili prebivalište vozara i krcatelja,
b) naziv primaoca robe,
c) ime ili broj broda ako je roba utovarena na brod ili napomenu u prevoznoj ispravi da je roba preuzeta od strane vozara ali još nije ukrcana na brod,
d) luku ukrcaja ili mesto preuzimanja robe i luku iskrcaja ili mesto predaje robe,
e) uobičajenu oznaku vrste robe i vrstu ambalaže a za opasnu robu ili robu koja zagađuje životnu sredinu njihovu oznaku u skladu sa važećim propisima ili, ako takvih propisa nema, njihovu opštu oznaku,
f) dimenzije, broj koleta ili težinu i identifikacione oznake robe ukrcane na brod ili preuzete radi prevoza,
g) u odgovarajućim slučajevima, napomenu da roba mora ili može da se prevozi na palubi broda ili u otvorenim skladištima broda,
h) ugovorene odredbe o vozarini,
i) za tovarni list - precizno ukazivanje na to da li je on original ili kopija; za teretnicu - broj primeraka originala,
j) mesto i datum izdavanja.
Nedostatak jednog ili više podataka iz ovog stava ne utiče na pravno svojstvo prevozne isprave u smislu stava 6. člana 1. ove konvencije.
1. Vozar ima pravo da u prevoznu ispravu unosi primedbe:
a) koje se odnose na dimenzije, broj koleta ili težinu robe, ako osnovano sumnja da su podaci koje je naveo krcatelj netačni ili ako nema dovoljno mogućnosti da proveri te podatke, naročito u slučaju kada roba nije prethodno prebrojana, premerena ili vagana u njegovom prisustvu ili kada su, bez izričitog dogovora o tome, dimenzije ili težina određeni merenjem gaza broda,
b) koje se odnose na identifikacione oznake koje nisu postavljene jasno i trajno na samoj robi ili, u slučaju upakovane robe, na kutiju (vreću, posude) ili koleta,
c) koje se odnose na stanje robe prema njenom spoljašnjem izgledu.
2. Ukoliko vozar propusti da prigovori na spoljašnji izgled robe ili ne unese primedbu s tim u vezi, smatra se da je on u prevoznoj ispravi naveo da je roba primljena u dobrom stanju prema spoljašnjem izgledu.
3. Ukoliko je, u skladu sa podacima koji su navedeni u prevoznoj ispravi, roba smeštena u kontejner ili u brodska skladišta i ako je plombirana od strane lica koja nisu ni vozar ni njegovi službenici ili zastupnici, i ako su kontejner i plombe stigli do luke iskrcaja ili mesta predaje neoštećeni i nepovređeni, smatra se da gubitak robe ili oštećenje iste nije nastalo za vreme prevoza.
1. Originali teretnice predstavljaju hartije od vrednosti koje se izdaju na ime primaoca robe, po naredbi ili na donosioca.
2. Na odredištu roba se predaje samo u zamenu za prvi list originala teretnice; posle toga, ne može se zahtevati predaja robe u zamenu za predaju drugih originala.
3. U slučaju da se roba nalazi u posedu vozara, predaja teretnice licu koje je u skladu sa teretnicom ovlašćeno da primi robu proizvodi iste posledice kao i predaja robe u pogledu sticanja prava nad tom robom.
4. U slučaju da je teretnica predata trećem licu, uključujući i primaoca robe, koje je postupalo savesno oslanjajući se na opis robe koji je naveden u teretnici, nije dopušteno dokazivanje suprotnog u pogledu pretpostavki iz stava 3. člana 11. i stava 2. člana 12.
PRAVO NA RASPOLAGANJE ROBOM
1. Krcatelj ima pravo da raspolaže robom; On, naročito, može zahtevati da vozar prekine prevoz robe, da promeni mesto predaje ili preda robu primaocu koji nije onaj naveden u prevoznoj ispravi.
2. Pravo raspolaganja krcatelja prestaje od trenutka kada primalac robe po dolasku robe na predviđeno odredišno mesto zatraži predaju robe, i:
a) kada se prevoz vrši uz izdavanje tovarnog lista, od trenutka predaje originala primaocu robe,
b) kada se prevoz vrši uz izdavanje teretnice, od trenutka kada primalac robe preda drugom licu sve primerke originala koje on poseduje.
3. Odgovarajućom naznakom u tovarnom listu, krcatelj se može, u trenutku izdavanja istog, odreći svog prava raspolaganja u korist primaoca robe.
USLOVI OSTVARIVANJA PRAVA RASPOLAGANJA
1. Krcatelj ili, u slučajevima predviđenim stavovima 2. i 3. člana 14, primalac robe radi ostvarivanja svog prava raspolaganja dužan je da:
a) u slučaju kada je izdata teretnica, podnese sve originale teretnice pre dolaska robe u predviđeno mesto predaje,
b) u slučaju kada je izdata neka druga prevozna isprava, a ne teretnica, podnese tu ispravu koja mora sadržati nova uputstva za vozara,
c) nadoknadi vozaru sve troškove i štete nastale izvršavanjem uputstava,
d) u slučaju iskrcaja robe pre dolaska u predviđeno mesto predaje, isplati dogovorenu vozarinu u punom iznosu, osim ako u ugovoru o prevozu nije drugačije dogovoreno.
ODGOVORNOST VOZARA
1. Vozar je odgovoran za štetu nastalu gubitkom ili oštećenjem robe nakon njenog preuzimanja na prevoz do njene predaje, ili štetu nastalu zbog zakašnjenja u predaji robe, ako ne dokaže da je šteta nastala usled okolnosti koje pažljivi vozar nije mogao izbeći i čije posledice nije mogao sprečiti.
2. Odgovornost vozara za štetu nastalu gubitkom ili oštećenjem robe u periodu pre ukrcaja robe na brod ili nakon iskrcaja robe sa broda, utvrđuje se u skladu sa pravom države koje se primenjuje na ugovor o prevozu.
SLUŽBENICI I ZASTUPNICI VOZARA
1. Vozar odgovara za radnje i propuste svojih službenika i zastupnika čije usluge koristi u izvršenju ugovora o prevozu, kao za svoje lične radnje i propuste, ako ta lica postupaju u okviru svojih službenih dužnosti.
2. U slučaju da prevoz obavlja stvarni vozar u skladu sa članom 4, vozar je, takođe, odgovoran za radnje i propuste stvarnog vozara, njegovih službenika i zastupnika koji postupaju u okviru svojih službenih dužnosti.
3. U slučaju da je podneta tužba protiv službenika ili zastupnika vozara ili stvarnog vozara, ta lica imaju pravo da se pozivaju na ista ona isključenja i ograničenja odgovornosti na koja se vozar ili stvarni vozar mogu pozivati u smislu ove konvencije, ako dokažu da su postupali u okviru svojih službenih dužnosti.
4. Locman broda kojeg odredi nadležno telo i koji se ne može izabrati slobodno ne može se smatrati ni radnikom ni zastupnikom vozara u smislu stava 1.
POSEBNI SLUČAJEVI ISKLJUČENJA ODGOVORNOSTI
1. Vozar i stvarni vozar neće odgovarati ako je do gubitka, oštećenja ili zakašnjenja došlo zbog neke od dole navedenih okolnosti ili rizika:
a) radnji ili propusta krcatelja, primaoca robe ili lica koje je ovlašćeno da raspolaže robom,
b) rukovanja robom, ukrcaja, slaganja ili iskrcaja robe od strane krcatelja ili primaoca ili trećih lica koje rade za račun krcatelja ili primaoca,
c) prevoza robe na palubi broda ili u otvorenim skladištima broda, ako je to dogovoreno sa krcateljem ili je u skladu s običajima u prevozu konkretne robe ili to zahtevaju važeći propisi,
d) prirodnih osobina robe zbog kojih je roba izložena potpunom ili delimičnom gubitku ili oštećenju, posebno zbog lomova, rđe, truljenja, sušenja, curenja, normalnog kala (u zapremini ili težini) ili delovanja štetočina ili glodara,
e) odsustva ili neispravne ambalaže, ako je roba po svojoj prirodi podložna gubicima ili oštećenjima kada nije upakovana ili je ambalaža neispravna,
f) nedovoljnih ili netačnih identifikacionih oznaka robe,
g) pružanja pomoći ili spašavanja, ili pokušaja pružanja pomoći ili spašavanja na unutrašnjim vodnim putevima,
h) prevoza živih životinja, osim u slučaju da vozar nije preduzeo odgovarajuće mere ili nije poštovao uputstva predviđena ugovorom o prevozu.
2. Kada se, prema okolnosti konkretnog slučaja, šteta može pripisati jednom ili više rizika ili okolnosti nabrojanih u stavu 1. ovoga člana, smatra se da je prouzrokovana tim okolnostima ili tim rizicima. Ova pretpostavka ne važi ako oštećena strana dokaže da gubitak nije nastao ili nije nastao isključivo kao posledica jedne od okolnosti ili rizika nabrojanih u stavu 1. ovog člana.
1. U slučaju da je vozar odgovoran za potpuni gubitak robe, iznos naknade štete koju je dužan da plati jednaka je vrednosti robe u mestu i na dan njene predaje u skladu sa ugovorom o prevozu. Predaja robe neovlašćenom licu, smatra se njegovim gubitkom.
2. U slučaju delimičnog gubitka ili oštećenja robe, vozar odgovara samo do visine izgubljene vrednosti.
3. Vrednost robe utvrđuje se prema njenoj vrednosti na berzi, a ako ista ne postoji onda prema tržišnoj vrednosti ili, ako ne postoji ni jedna ni druga - u skladu sa uobičajenom vrednošću robe iste vrste i kvaliteta na odredištu.
4. U slučaju robe koja je po svojoj prirodi podložna kaliranju prilikom prevoza, vozar će, bez obzira na dužinu prevoza, odgovarati samo za onaj deo gubitka koji premašuje prirodno kaliranje (u zapremini ili težini) koje su strane ugovornice dogovorile u ugovoru o prevozu ili, ako ga nisu dogovorile, prema važećim propisima i uobičajenom praksom koja važi na odredištu.
5. Odredbe ovoga člana ne isključuju pravo vozara na vozarinu koja je predviđena ugovorom o prevozu ili, kad vozarina nije posebno dogovorena, onu koja je predviđena domaćim propisima ili običajima koji se primenjuju.
MAKSIMALNI IZNOSI OGRANIČENJA ODGOVORNOSTI
1. Uz poštovanje člana 21. i stava 4. ovog člana i bez obzira na bilo kakve zahteve koji se podnose protiv vozara, vozar ne odgovara ni u kom slučaju za iznose veće od 666,67 obračunskih jedinica po koletu ili drugoj jedinici tereta ili dve obračunske jedinice po kilogramu izgubljene ili oštećene robe, kako je navedeno u prevoznoj ispravi, prema tome koji je iznos viši. Ako je koleto ili druga jedinica tereta kontejner i ako u prevoznoj ispravi nije naveden broj koleta ili jedinica tereta koji su upakovani u kontejner, iznos od 666,67 obračunskih jedinica zamenjuje se iznosom od 1500 obračunskih jedinica za prazan kontejner i, dodatno, iznos od 25 000 obračunskih jedinica za robu koja je smeštena u kontejner.
2. Ako se za grupisanje robe koristi kontejner, paleta ili slična oprema za transport, svako koleto ili druga jedinica tereta za koje je u prevoznoj ispravi navedeno da se nalaze u ili na toj opremi za transport smatraju se posebnim koletom ili drugom jedinicom tereta. Osim navedenih izuzetaka, roba koja se nalazi u ili na takvoj opremi za transport smatra se jednom jedinicom tereta. U slučaju da se ova oprema za transport izgubi ili ošteti, ista se smatra posebnom jedinicom tereta, ako ona nije vlasništvo vozara ili je on nije stavio na raspolaganje.
3. U slučaju štete nastale zbog zakašnjenja u isporuci, vozar odgovara samo u iznosu do vrednosti vozarine. Međutim, ukupan iznos naknade štete, obračunat na osnovu stava 1. i prve rečenice ovog stava, ne može biti viši od granične vrednosti koja se primenjuje na osnovu stava 1. u slučaju potpunog gubitka robe u pogledu koje je takva odgovornost nastala.
4. Maksimalni iznosi ograničenja odgovornosti navedeni u stavu 1. ne primenjuju se:
a) ako su priroda i viša vrednost robe ili opreme za transport izričito navedeni u prevoznoj ispravi i ako vozar nije osporio te podatke, ili
b) kad su strane izričito ugovorile više granice odgovornosti.
5. Ukupan iznos naknade štete koji se može potraživati od vozara, stvarnog vozara i njihovih službenika i zastupnika za nanošenje jedne iste štete ne može u ukupnom iznosu biti veći od iznosa ograničenja odgovornosti predviđenih ovim članom.
GUBITAK PRAVA NA OGRANIČENJE ODGOVORNOSTI
1. Vozar ili stvarni vozar ne može se pozivati na isključenje ili ograničenje odgovornosti predviđene ovom konvencijom ili ugovorom o prevozu ako se dokaže da je on prouzrokovao štetu svojom radnjom ili propustom, s namerom da prouzrokuje takvu štetu ili s nemarom i sa znanjem da će do takvog oštećenja verovatno doći.
2. Isto tako, radnici i zastupnici koji postupaju po nalogu vozara ili stvarnog vozara ne mogu se pozivati na isključenje ili ograničenje odgovornosti predviđene ovom konvencijom ili ugovorom o prevozu, ako je dokazano da su oni prouzrokovali štetu na način opisan u stavu 1.
PRIMENA ODREDBI O ISKLJUČENJU I OGRANIČENJU ODGOVORNOSTI
Isključenja i oslobođenja od odgovornosti predviđeni ovom konvencijom ili ugovora o prevozu primenjuju se na sve tužbe povodom gubitka, oštećenja ili zakašnjenja u predaji robe koja je predmet ugovora o prevozu bez obzira na to da li se ta tužba zasniva na krivičnoj ili ugovornoj odgovornosti ili na nekoj drugoj pravnoj osnovi.
ROK ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA
1. Prihvatanje robe bez prigovora od strane primaoca robe je prima facie dokaz da je vozar isporučio robu u stanju i količini u kojoj mu je bila predata radi prevoza.
2. Vozar i primalac robe mogu zahtevati da se stanje i količina robe proveri u trenutku njene predaje uz prisustvo obe strane.
3. Ako su gubici i štete na robi vidljivi, svaki prigovor primaoca mora biti sačinjen u pisanoj formi, ukazujući na opštu prirodu štete, najkasnije u trenutku isporuke, osim ako su primalac robe i vozar zajednički izvršili proveru stanja robe.
4. Ako gubici i štete na robi nisu vidljivi, svaki prigovor primaoca mora biti sačinjen u pisanoj formi, ukazujući na opštu prirodu štete, najkasnije u roku od 7 uzastopnih dana od trenutka isporuke. U ovom slučaju, oštećena strana mora dokazati da je šteta prouzrokovana u periodu dok je roba bila pod nadzorom vozara.
5. Nikakva nadoknada štete se ne duguje za štete koje nastanu kao posledica zakašnjenja u isporuci, osim ako primalac dokaže da je obavestio vozara o kašnjenju u roku od 21 uzastopnog dana nakon isporuke robe i da je to obaveštenje stiglo do vozara.
ZASTAREVANJE PRAVA NA PODNOŠENJE TUŽBE
1. Sve tužbe vezane za ugovor čije su odredbe regulisane ovom konvencijom zastarevaju u roku od godinu dana od dana kada je roba predata ili je trebala biti predata primaocu robe. Dan početka zastarelosti nije obuhvaćen rokom.
2. Lice protiv kojeg je podneta tužba može u svakom trenutku, tokom roka zastarelosti, produžiti taj rok upućivanjem oštećenom licu odgovarajuće izjave u pismenoj formi. Ovaj se rok može ponovo produžiti putem jedne ili više drugih izjava.
3. Zastoj i prekid roka zastarevanja regulišu se pravom države koji se primenjuje na ugovor o prevozu. Podnošenje zahteva za vreme sudskog postupka radi primene prava na ograničenje odgovornosti za svako potraživanje koje proizlazi iz događaja koji je prouzrokovao štetu, prekida zastarevanje.
4. Tužba za naknadu štete protiv osobe koja se smatra odgovornom prema ovoj Konvenciji može se podneti i nakon isteka roka zastarelosti koji je predviđen u stavu 1. i 2. ovog člana, ako je podneta u roku od 90 dana od dana kada je osoba koja podnosi tužbu za naknadu štete namirila potraživanja ili je bila pozvana na sud ili ako se postupak vodio u dužem roku od onog koji je predviđen propisom države gde se postupak vodi.
5. Pravo na podnošenje tužbe po isteku roka zastarelosti ne može se realizovati u obliku protivtužbe ili prebijanja potraživanja (prigovora).
GRANICE SLOBODE UGOVARANJA
1. Svaka ugovorna odredba kojom se predviđa isključivanje, ograničavanje ili, u skladu sa odredbama stava 4. člana 20, povećavanje, u smislu ove konvencije, odgovornosti vozara, stvarnog vozara ili njihovih službenika ili zastupnika, prebacivanje tereta dokazivanja ili skraćivanje rokova za potraživanje ili zastarevanje navedenih u članovima 23. i 24. je ništava. Takođe, ništava je svaka odredba kojom se predviđa ustupanje vozaru prihoda od osiguranja robe.
2. Bez obzira na odredbe stava 1. ovog člana i bez štete po član 21, dozvoljene su ugovorne odredbe koje određuju da vozar ili stvarni vozar ne odgovaraju za štetu koja je nastala:
a) radnjom ili propustom zapovednika broda, locmana ili bilo kog drugog lica koje radi na brodu, potiskivaču ili tegljaču, tokom plovidbe ili za vreme sastavljanja ili rastavljanja potiskivanog ili tegljenog sastava, pod uslovom da je vozar ispunio obavezu koje se odnose na posadu predviđene u članu 3. stavu 3., osim kad postupak ili propust proizilaze iz namere da se počini šteta ili iz grube nemarnosti sa znanjem da će takva šteta verovatno nastati,
b) usled požara ili eksplozije na brodu kada nije moguće dokazati da je požar ili eksplozija posledica greške vozara, stvarnog vozara, njihovih službenika ili zastupnika odnosno zbog neispravnosti broda,
c) zbog neispravnosti sopstvenog ili iznajmljenog odnosno čarterovanog broda koje su postojale pre početka putovanja, ako se dokaže da te neispravnosti nisu mogle biti otkrivene pre početka putovanja uprkos upotrebe dužne pažnje.
DOPUNSKE ODREDBE
Ova konvencija ne utiče na primenu odredbi ugovora o prevozu ili domaćeg prava koje se odnose na obračun visine iznosa šteta i obaveznih doprinosa koji se naplaćuju u slučaju zajedničke havarije.
DRUGE ODREDBE KOJE SE PRIMENJUJU I NUKLEARNA ŠTETA
1. Ova Konvencija ni na koji način ne utiče na prava i obaveze vozara koje proizlaze iz međunarodnih Konvencija ili iz odredbi domaćeg prava o ograničenju odgovornosti vlasnika brodova unutrašnje plovidbe ili pomorskih brodova.
2. Vozar je oslobođen od odgovornosti u smislu ove Konvencije za štete prouzrokovane nuklearnim incidentom kada su korisnik nuklearnih uređaja ili neka druga ovlašćena osoba odgovorni za tu štetu u smislu zakonskih odredbi i pravila države kojima se reguliše odgovornost u oblasti nuklearne energije.
Obračunska jedinica navedena u članu 20. ove konvencije je jedinica specijalnog prava vučenja kako je određena od strane Međunarodnog monetarnog fonda. Iznosi navedeni u članu 20. preračunavaju se u domaću valutu države u skladu sa vrednošću te valute na dan donošenja presude ili na dan koji su strane sporazumno odredile. Vrednost domaće valute Strane ugovornice izražene u jedinicama specijalnog prava vučenja obračunava se u skladu sa metodom određivanja vrednosti koju tog dana primenjuje Međunarodni monetarni fond za svoje operacije i transakcije.
1. U slučajevima koji nisu predviđeni ovom konvencijom na ugovor o prevozu primenjuje se pravo države koje su stranke izabrale.
2. Ako takav dogovor nije postignut, primenjuje se pravo države sa kojom je ugovor o prevozu najbliže povezan.
3. Smatra se da je ugovor o prevozu najbliže povezan s državom u kojoj se nalazi glavno sedište vozara u trenutku zaključenja ugovora kao i ako je luka ukrcaja ili mesto preuzimanja robe ili luka iskrcaja ili odredišno mesto ili glavno sedište krcatelja takođe u toj državi. Ako vozar nema sedište na kopnu i ako je zaključio ugovor o prevozu na svom brodu, smatra se da je ugovor o prevozu najuže povezan s državom u kojoj je brod upisan ili čiju zastavu vije, ako je luka ukrcaja ili mesto preuzimanja robe ili luka iskrcaja ili odredišno mesto ili glavno sedište krcatelja takođe u toj državi.
4. Pravo države u kojoj se roba nalazi primenjuje se na stvarnu garanciju za potraživanja vozara navedenih u stavu 1. člana 10.
IZJAVE O PODRUČJU PRIMENE
PREVOZ NA ODREĐENIM VODNIM PUTEVIMA
1. Svaka država može, u trenutku potpisivanja ove konvencije ili predavanja instrumenata o ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju, dati izjavu da neće primenjivati ovu konvenciju na ugovore koji se odnose na prevoze koji se obavljaju na određenim vodnim putevima koji se nalaze na njenoj teritoriji i na koje se ne primenjuju međunarodna pravila o plovidbi i koji ne povezuju međunarodne vodne puteve. Međutim, takva izjava ne može se odnositi na sve glavne vodne puteve te države.
2. U slučaju da je cilj ugovora o prevozu prevoz robe bez pretovara kako na vodnim putevima koji nisu navedeni u izjavi iz stava 1. ovog člana, tako i na vodnim putevima navedenim u toj izjavi, ova konvencija se, takođe, primenjuje na taj ugovor osim ako je rastojanje koje treba preći vodnim putevima navedenim u izjavi iz stava 1. ovog člana duže.
3. Ako je izjava data shodno stavu 1. ovog člana, bilo koja druga Strana ugovornica može dati izjavu da ona takođe neće primenjivati odredbe ove konvencije u odnosu na ugovore navedene u datoj izjavi. Izjava data shodno ovom stavu primenjivaće se od momenta stupanja na snagu ove konvencije za državu koja je dala izjavu u skladu sa stavom 1, ali najranije u trenutku stupanja na snagu ove konvencije za državu koja je dala izjavu shodno ovom stavu.
4. Izjave predviđene stavovima 1. i 3. ovog člana mogu se u svakom trenutku u potpunosti ili delimično opozvati, preko odgovarajućeg obaveštenja depozitaru, uz navođenje datuma kada će one prestati da važe. Opoziv ovih izjava ne odnosi se na već zaključene ugovore.
Svaka država može u trenutku potpisivanja ove konvencije ili predavanja instrumenata o ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju, ili u svakom drugom trenutku posle toga, dati izjavu da će ona takođe primenjivati odredbe ove konvencije:
a) na ugovore o prevozu prema kojima se luka ukrcaja ili mesto preuzimanja robe i luka iskrcaja ili mesto predaje robe nalaze na njenoj teritoriji,
b) bez obzira na odredbe stava 1. člana 1. - i na besplatne prevoze.
REGIONALNE ODREDBE O ODGOVORNOSTI
1. Svaka država može u trenutku potpisivanja ove konvencije ili predavanja instrumenata o ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju, ili u svakom drugom trenutku posle toga, dati izjavu da u pogledu prevoza roba koji se vrše između luka ukrcaja ili mesta preuzimanja robe i luka iskrcaja ili mesta predaje robe, ako se oba nalaze na njenoj teritoriji ili ako se jedno od njih nalazi na njenoj teritoriji a drugo na teritoriji države koja je dala istu takvu izjavu, vozar ne odgovara za štetu nastalu radnjom ili propustom zapovednika broda, locmana ili bilo kojeg drugog lica zaposlenog na brodu, potiskivaču ili tegljaču tokom plovidbe ili za vreme sastavljanja ili rastavljanja potiskivanog ili tegljenog sastava, pod uslovom da je vozar ispunio obaveze koje se odnose na posadu predviđene stavom 3. člana 3, osim ako te radnje ili propusti nisu izvršeni u nameri da se nanese šteta ili iz grube nemarnosti sa saznanjem da će do takve štete verovatno doći.
2. Odredba predviđena stavom 1. koja se odnosi na odgovornost stupa na snagu u odnosu na obe Strane ugovornice u trenutku stupanja na snagu ove konvencije u drugoj državi koja je dala istu takvu izjavu. Ako država daje ovakvu izjavu nakon što za nju ova konvencija stupi na snagu, odredba o odgovornosti navedena u stavu 1. stupa na snagu prvog dana meseca koji sledi posle isteka roka od tri meseca posle obaveštavanja depozitara o takvoj izjavi. Odredba o odgovornosti primenjuje se samo na ugovore o prevozu koji su zaključeni posle njenog stupanja na snagu.
3. Izjava data u skladu sa stavom 1. može se opozvati u svakom trenutku putem obaveštenja depozitaru. U slučaju opoziva, odredba o odgovornosti navedena u stavu 1. prestaje da važi prvog dana meseca koji sledi posle obaveštenja ili u nekom kasnijem trenutku navedenom u izjavi. Opoziv izjave se ne primenjuje na ugovor o prevozu koji je zaključen pre nego što je odredba o odgovornosti prestala da važi.
ZAVRŠNE ODREDBE
POTPISIVANJE, RATIFIKACIJA, PRIHVATANJE, ODOBRAVANJE, PRISTUPANJE
1. Ova konvencija je otvorena za potpisivanje od strane svih država, u sedištu depozitara, u roku od godinu dana. Konvencija će biti otvorena za potpisivanje od trenutka kada depozitar izjavi da su svi originalni tekstovi ove konvencije dostupni.
2. Države mogu postati strane ove konvencije:
a) njenim potpisivanjem bez uslova ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja,
b) njenim potpisivanjem uz uslov ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja, sa naknadnom ratifikacijom, prihvatanjem ili odobravanjem,
c) pristupanjem nakon isteka roka za potpisivanje.
3. Instrumenti o ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju, deponuju se kod depozitara.
1. Ova konvencija stupa na snagu prvog dana meseca koji sledi posle isteka roka od tri meseca od dana kada pet država potpiše ovu konvenciju bez uslova ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja ili deponuje kod depozitara svoje instrumente o ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju.
2. Za svaku državu koja potpiše ovu konvenciju bez uslova ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja ili deponuje kod depozitara svoje instrumente o ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju posle stupanja na snagu ove konvencije, ista stupa na snagu prvog dana meseca koji sledi posle isteka roka od tri meseca od dana potpisivanja bez uslova ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja ili deponovanja kod depozitara instrumenata o ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju.
1. Država potpisnica može otkazati ovu konvenciju po isteku roka od godinu dana od dana njenog stupanja na snagu za tu državu.
2. Obaveštenja o otkazivanju se deponuju kod depozitara.
3. Otkaz stupa na snagu prvog dana meseca koji sledi posle isteka roka od godinu dana od dana deponovanja obaveštenja o otkazivanju ili posle isteka dužeg roka koji je naveden u obaveštenju o otkazivanju.
Na zahtev najmanje jedne trećine Strana ugovornica ove konvencije, depozitar saziva konferenciju Strana ugovornica radi revizije ili unošenja izmena u ovu konvenciju.
REVIZIJA IZNOSA OGRANIČENJA I OBRAČUNSKIH JEDINICA
1. Bez obzira na odredbe člana 36, ako se predlaže revizija iznosa utvrđenih u stavu 1. člana 20. ili zamena jedinice određene u članu 28. sa nekom drugom jedinicom, depozitar, na zahtev najmanje jedne četvrtine država potpisnica ove konvencije, dostavlja taj predlog svim članicama Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu, Centralne komisije za plovidbu na Rajni i Dunavske komisije, kao i svim Stranama ugovornicama i saziva konferenciju sa predlogom za reviziju iznosa utvrđenih stavom 1. člana 20. ili zamenu jedinice utvrđene u članu 28. sa nekom drugom jedinicom.
2. Konferencija će biti sazvana najranije po isteku šest meseci od dana dostavljanja predloga.
3. Sve Strane ugovornice ove konvencije imaju pravo da učestvuju u radu konferencije, bez obzira da li su one članice organizacija navedenih u stavu 1. ili nisu.
4. Izmene se usvajaju većinom od dve trećine Strana ugovornica ove konvencije koje su prisutne na konferenciji i koje su učestvovale u glasanju, pod uslovom da je najmanje polovina Strana ugovornica ove konvencije zastupljeno za vreme glasanja.
5. Tokom konsultacija o reviziji iznosa utvrđenih u stavu 1. člana 20. konferencija uzima u obzir rezultate događaja koji su izazvali štetu i naročito visinu štete koja je prouzrokovana tim događajima, promenu vrednosti valute i uticaj predloženih izmena na iznos osiguranja.
6.
(a) Promena iznosa u skladu sa ovim članom može stupiti na snagu najranije po isteku roka od pet godina od dana otvaranja ove konvencije za potpisivanje i najranije po isteku roka od pet godina od dana stupanja na snagu izmene koja je usvojena ranije u skladu sa ovim članom.
(b) Iznos se ne može uvećati u toj meri da njegova vrednost prekorači iznos koji odgovara maksimalnom ograničenju odgovornosti utvrđenom ovom konvencijom, uvećanim za 6 odsto godišnje, obračunat po principu kamate na kamatu počev od dana otvaranja ove konvencije za potpisivanje.
(c) Iznos se ne može uvećati u toj meri da njegova vrednost prekorači iznos koji odgovara trostrukom maksimalnom ograničenju odgovornosti utvrđenom ovom konvencijom.
7. Depozitar obaveštava sve Strane ugovornice o svakoj izmeni koju je konferencija usvojila u skladu sa stavom 4. Izmena se smatra usvojenom po isteku roka od osamnaest meseci od dana obaveštenja, osim ako u tom roku najmanje jedna četvrtina država koje su bile Strane ugovornice u trenutku usvajanja date izmene ne obavesti depozitara da one ne prihvataju datu izmenu; u tom slučaju izmena se odbacuje i ne stupa na snagu.
8. Izmena koja se smatra usvojenom u skladu sa stavom 7. stupa na snagu po isteku osamnaest meseci od njenog usvajanja.
9. Izmena je obavezujuća za sve Strane ugovornice, osim ako one ne otkažu ovu konvenciju u skladu sa članom 35. najkasnije šest meseci pre stupanja izmene na snagu. Otkaz stupa na snagu od dana stupanja izmene na snagu.
10. Ako je konferencija usvojila izmenu, a rok od osamnaest meseci predviđen za njeno prihvatanje od strane država nije istekao, država koja postaje država ugovornica tokom tog perioda vezana je izmenom ukoliko ova stupi na snagu. Država koja postane država ugovornica nakon isteka tog perioda vezana je izmenom prihvaćenom u skladu sa članom 7. U slučajevima koji su navedeni u ovom stavu, država je vezana izmenom od njenog stupanja na snagu ili od stupanja na snagu Konvencije za tu državu ukoliko Konvencija stupa na snagu kasnije.
1. Ova konvencija deponuje se kod Vlade Republike Mađarske.
2. Depozitar:
a) dostavlja svim državama učesnicama Diplomatske konferencije za usvajanje Budimpeštanske konvencije o ugovoru o prevozu robe na unutrašnjim vodnim putevima, radi provere, tekst ove konvencije na službenom jeziku koji nije bio dostupan tokom konferencije,
b) obaveštava sve države navedene u podstavu a) o predlozima za unošenje izmena u tekst koji je dostavljen u skladu sa podstavom a),
c) određuje dan od kojeg se tekstovi ove konvencije na svim službenim jezicima smatraju usaglašenim i podjednako verodostojnim,
d) obaveštava sve države navedene u podstavu a) o danu određenom u skladu sa podstavom s),
e) dostavlja svim državama koje su pozvane da učestvuju na Diplomatskoj konferenciji za usvajanje Budimpeštanske konvencije o ugovoru o prevozu robe na unutrašnjim vodnim putevima i državama koje su potpisale ovu konvenciju ili su joj pristupile, overenu originalnu kopiju ove konvencije,
f) obaveštava sve države koje su potpisale ovu konvenciju ili su joj pristupile:
i) o svakom novom potpisivanju, svakom obaveštenju, kao i o svakoj izjavi uz navođenje dana potpisivanja, obaveštenja ili izjave,
ii) o danu stupanja na snagu ove konvencije,
iii) o svakom otkazivanju ove konvencije uz navođenje dana od kojeg se ova Konvencija smatra otkazanom,
iv) o svakoj izmeni usvojenoj u skladu sa članovima 36. i 37. ove konvencije uz navođenje dana njenog stupanja na snagu,
v) o svakom obaveštenju u skladu sa odredbama ove konvencije.
3. Nakon stupanja na snagu ove konvencije, depozitar dostavlja Sekretarijatu Ujedinjenih nacija overenu originalnu kopiju ove konvencije radi njene registracije i objavljivanja u skladu sa članom 102. Povelje Ujedinjenih nacija.
SAČINJENO u Budimpešti, 22. juna 2001. godine u jednom originalnom primerku čiji su tekstovi na nemačkom, engleskom, francuskom, holandskom i ruskom jeziku podjednako verodostojni.
U POTVRDU NAVEDENOG dole potpisani predstavnici, za to propisno ovlašćeni od svojih vlada, potpisali su ovu konvenciju.
ČLAN 3
Republika Srbija će prilikom deponovanja ratifikacionog instrumenta dati izjavu sledeće sadržine: "U skladu sa članom 31. stav a. Budimpeštanske konvencije o ugovoru o prevozu robe unutrašnjim vodnim putevima, Republika Srbija izjavljuje da će primenjivati odredbe Budimpeštanske konvencije o ugovoru o prevozu robe unutrašnjim vodnim putevima i na ugovore o prevozu robe prema kojima se luka ukrcaja ili mesto preuzimanja robe i luka iskrcaja ili mesto predaje robe nalaze na njenoj teritoriji."
ČLAN 4
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".