POSLOVNIKSKUPŠTINE AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE("Sl. list AP Vojvodine", br. 11/2010) |
Ovim poslovnikom se uređuju organizacija i način rada Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine (u daljem tekstu: Skupština).
Sve imenice koje se u ovom poslovniku koriste u muškom rodu, istovremeno obuhvataju i imenice u ženskom rodu.
Imenice koje označavaju službene pozicije, položaje i funkcije u Skupštini, koriste se u obliku koji izražava pol lica koje je njihov nosilac.
U radu Skupštine u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo, latiničko pismo na način utvrđen zakonom i mađarski, slovački, hrvatski, rumunski i rusinski jezik i njihova pisma, u skladu sa Statutom Autonomne Pokrajine Vojvodine (u daljem tekstu: Statut), pokrajinskom skupštinskom odlukom i ovim poslovnikom.
1. Sazivanje prve sednice Skupštine
Prvu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine prethodnog saziva u roku od tri dana od dana podnošenja izveštaja Pokrajinske izborne komisije o sprovedenim izborima.
Ukoliko predsednik Skupštine prethodnog saziva u utvrđenom roku ne sazove sednicu, sednicu će sazvati najstariji potpredsednik prethodnog saziva, u narednom roku od tri dana.
Sednici Skupštine do izbora predsednika Skupštine predsedava najstariji poslanik, koji je prisutan na sednici, kome u radu pomaže sekretar Skupštine.
Na prvoj sednici Skupštine potvrđuju se mandati poslanika, obrazuju poslaničke grupe, bira se predsednik i potpredsednici Skupštine i imenuje sekretar Skupštine.
2. Potvrđivanje mandata poslanika
Poslanici stiču prava i dužnosti danom potvrđivanja mandata.
Skupština potvrđuje mandat poslanika na osnovu uverenja o izboru poslanika i izveštaja Pokrajinske izborne komisije o sprovedenim izborima.
Skupština radi potvrđivanja mandata poslanika obrazuje komisiju, koja ima sedam članova.
U sastavu komisije obezbeđuje se srazmerna zastupljenost poslanika izabranih na predlog političkih stranaka i grupa građana.
Predsednika i članove komisije predlaže poslanik koji predsedava sednici Skupštine. Komisija je izabrana ako za nju glasa većina prisutnih poslanika. Komisija prestaje sa radom kada Skupština potvrdi mandate svih poslanika.
Komisija počinje sa radom odmah po njenom izboru.
Komisija radi na sednici kojoj prisustvuje većina članova komisije i odlučuje većinom glasova od ukupnog broja članova komisije.
Na osnovu izveštaja Pokrajinske izborne komisije o sprovedenim izborima, komisija utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog poslanika istovetni sa podacima iz izveštaja Pokrajinske izborne komisije i o tome podnosi izveštaj Skupštini, u pisanom obliku koji sadrži:
- predlog za potvrđivanje mandata svakog pojedinog poslanika,
- obrazložen predlog da se odloži potvrđivanje mandata pojedinih poslanika.
Član komisije za kojeg se predlaže odlaganje potvrđivanja mandata ne može da učestvuje u odlučivanju o tom predlogu.
Izveštaj komisije Skupština razmatra i usvaja u celini, ako komisija nije predložila odlaganje potvrđivanja mandata pojedinih poslanika.
Kada komisija u svom izveštaju predloži da se pojedinom poslaniku odloži potvrđivanje mandata, o svakom takvom predlogu glasa se posebno.
Kada Skupština odloži potvrđivanje mandata pojedinom poslaniku, obavezaće Pokrajinsku izbornu komisiju da izvrši proveru valjanosti uverenja o izboru poslanika i da o tome obavesti Skupštinu u roku od osam dana od dana prijema odluke.
O potvrđivanju mandata poslanika iz stava 1. ovog člana Skupština će odlučiti posle razmatranja obaveštenja Pokrajinske izborne komisije.
Poslanik kome je odloženo potvrđivanje mandata, ima pravo da prisustvuje sednicama Skupštine i učestvuje u radu bez prava odlučivanja.
Skupština je konstituisana potvrđivanjem mandata dve trećine poslanika.
Danom konstituisanja Skupštine, prestaje mandat poslanika prethodnog saziva.
3. Obrazovanje poslaničkih grupa
Poslaničke grupe obrazuju se na način utvrđen ovim poslovnikom.
4. Izbor predsednika Skupštine
Kandidata za predsednika Skupštine može da predloži najmanje 20 poslanika.
Poslanik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem, u pisanom obliku.
Predlog sadrži ime i prezime kandidata, kratku biografiju, stranačku pripadnost, ime i prezime predstavnika predlagača, obrazloženje i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Predsedavajući dostavlja poslanicima primljene predloge kandidata za predsednika Skupštine.
Predstavnik predlagača ima pravo da usmeno obrazloži predlog.
O predlogu kandidata za predsednika Skupštine otvara se pretres.
Po zaključenju pretresa, predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine po azbučnom redu početnog slova prezimena kandidata.
Predsednik Skupštine bira se javnim glasanjem ako Skupština ne donese odluku o tajnom glasanju.
Glasanje se vrši po odredbama ovog poslovnika o odlučivanju javnim glasanjem.
Kada je predloženo više kandidata za predsednika glasa se prozivanjem poslanika.
Kada Skupština odluči da se glasa tajno, glasanje se vrši po odredbama ovog poslovnika o odlučivanju tajnim glasanjem.
Glasanjem za izbor predsednika Skupštine rukovodi predsedavajući, kome u radu pomažu dva najmlađa poslanika, koja su prisutna na sednici i sekretar Skupštine.
Kandidat za predsednika Skupštine ne može da rukovodi glasanjem, niti da pomaže predsedavajućem u rukovođenju glasanjem.
Za predsednika Skupštine izabran je poslanik koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja poslanika.
Kada je predložen jedan kandidat koji nije dobio potrebnu većinu ili su predložena dva kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu, postupak izbora se ponavlja.
Kada je predloženo više kandidata, a ni jedan nije dobio potrebnu većinu, ponoviće se glasanje za dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova, odnosno za kandidate koji su dobili najveći i istovremeno jednaki broj glasova.
Ako u drugom krugu predsednik Skupštine nije izabran, postupak izbora se ponavlja.
Prilikom stupanja na dužnost predsednik Skupštine pred Skupštinom polaže zakletvu koja glasi:
"Zaklinjem se da ću poštovati Ustav Republike Srbije, Statut Autonomne Pokrajine Vojvodine i zakon i da ću dužnost predsednika Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine obavljati savesno, nepristrasno i odgovorno, rukovodeći se demokratskim načelima, interesima građana i interesima Autonomne Pokrajine Vojvodine i da ću čuvati ugled Skupštine".
Posle izbora, predsednik Skupštine preuzima predsedavanje na sednici.
5. Izbor potpredsednika Skupštine
Prilikom svakog konstituisanja Skupština utvrđuje broj potpredsednika, na predlog predsednika.
Najmanje 20 poslanika može da predloži jednog ili više kandidata za potpredsednika Skupštine, ali najviše do broja koji se bira.
Predlog kandidata za potpredsednika Skupštine podnosi se predsedniku Skupštine, u pisanom obliku.
Predlog sadrži ime i prezimena kandidata, kratku biografiju, stranačku pripadnost, ime i prezime predstavnika predlagača, obrazloženje i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Predsednik Skupštine dostavlja poslanicima primljene predloge.
Predstavnik predlagača ima pravo da usmeno obrazloži predlog.
O predlogu kandidata otvara se pretres.
Po zaključenju pretresa predsednik Skupštine utvrđuje listu kandidata za potpredsednike Skupštine po azbučnom redu početnog slova prezimena kandidata.
Glasanje za izbor potpredsednika Skupštine vrši se po odredbama ovog poslovnika o glasanju za izbor predsednika Skupštine.
Svaki poslanik glasa za najviše onoliko kandidata koliko se potpredsednika bira.
Za potpredsednika Skupštine izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja poslanika.
Kada je predloženo onoliko kandidata koliko se bira, a nije izabran predviđeni broj ili nijedan potpredsednik Skupštine, ponavlja se postupak izbora za onaj broj potpredsednika Skupštine koji nisu izabrani.
Kada je predloženo više kandidata od broja koji se bira, a nije izabran predviđeni broj potpredsednika Skupštine, ponoviće se glasanje za onaj broj potpredsednika Skupštine koji nisu izabrani i to između preostalih kandidata.
Ako u drugom krugu nije izabran predviđeni broj potpredsednika Skupštine, ponavlja se izbor za onaj broj potpredsednika koji nisu izabrani.
Prilikom stupanja na dužnost potpredsednik Skupštine pred Skupštinom polaže zakletvu koja glasi:
"Zaklinjem se da ću poštovati Ustav Republike Srbije, Statut Autonomne Pokrajine Vojvodine i zakon i da ću dužnost potpredsednika Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine obavljati savesno, nepristrasno i odgovorno, rukovodeći sa demokratskim načelima, interesima građana i interesima Autonomne Pokrajine Vojvodine i da ću čuvati ugled Skupštine".
6. Imenovanje sekretara Skupštine
Skupština ima sekretara.
Kandidata za sekretara Skupštine predlaže predsednik Skupštine.
Predlog sadrži ime i prezime kandidata, kratku biografiju, obrazloženje i saglasnost kandidata, u pisanom obliku.
Sekretar Skupštine imenuje se na četiri godine.
Posle svakog konstituisanja Skupštine imenuje se sekretar Skupštine.
Za sekretara Skupštine može biti imenovano lice sa završenim pravnim fakultetom, položenim državnim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje pet godina.
1. Predsednik, potpredsednik, sekretar i zamenik sekretara Skupštine
Predsednik Skupštine predstavlja Skupštinu, raspisuje izbore za poslanike; saziva sednice Skupštine i utvrđuje predlog dnevnog reda, saziva sastanke Kolegijuma Skupštine i predsedava sastancima, predsedava sednicama Skupštine, stara se o redu na sednicama i o primeni Poslovnika, stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela, potpisuje akte koje je donela Skupština, određuje predstavnike Skupštine u pojedinim reprezentativnim prilikama; prihvata pokroviteljstva u ime Skupštine i vrši druge poslove utvrđene Statutom, pokrajinskom skupštinskom odlukom i ovim poslovnikom.
Mandat predsednika Skupštine traje četiri godine.
Predsedniku Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran ostavkom, razrešenjem ili prestankom mandata poslanika.
U slučaju iz stava 2. ovog člana funkciju predsednika Skupštine privremeno obavlja najstariji potpredsednik Skupštine, do izbora novog predsednika.
Predsednik Skupštine ostavku podnosi Skupštini u pisanom obliku ili usmeno na sednici Skupštine.
Predsedniku Skupštine funkcija prestaje danom i časom podnošenja ostavke.
O podnetoj ostavci ne otvara se pretres, niti se odlučuje, već Skupština konstatuje prestanak funkcije predsednika.
Skupština može da razreši predsednika Skupštine pre isteka vremena na koje je izabran, po postupku predviđenom za izbor predsednika Skupštine.
Kada predsedniku Skupštine prestane funkcija pre isteka vremena na koje je izabran Skupština će na istoj, a najkasnije na narednoj sednici, započeti postupak izbora predsednika Skupštine, u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
Potpredsednik Skupštine pomaže predsedniku Skupštine u obavljanju poslova iz njegovog delokruga i obavlja poslove koje mu predsednik poveri.
Predsednika Skupštine, u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja svoju funkciju, zamenjuje potpredsednik koga predsednik Skupštine odredi, a ukoliko ga predsednik Skupštine ne odredi, zamenjuje ga najstariji potpredsednik.
Potpredsedniku Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran: ostavkom, razrešenjem ili prestankom mandata poslanika, po postupku i na način predviđen za prestanak funkcije predsednika Skupštine.
Sekretar Skupštine:
- pomaže predsedniku i potpredsednicima Skupštine u pripremi i vođenju sednica,
- rukovodi Službom Skupštine,
- stara se o sprovođenju akata koje donosi Skupština i
- vrši druge poslove određene ovim poslovnikom.
Sekretar je za svoj rad odgovoran Skupštini i predsedniku Skupštine.
Funkcija sekretara prestaje danom imenovanja sekretara novog saziva Skupštine, danom podnošenja ostavke ili razrešenjem.
Sekretar Skupštine razrešava se po postupku predviđenom za njegovo imenovanje.
Do imenovanja novog sekretara dužnost sekretara vrši zamenik sekretara.
g) Zamenik sekretara Skupštine
Sekretar Skupštine ima zamenika, koji mu pomaže u radu i zamenjuje ga u slučaju njegovog odsustva ili sprečenosti da obavlja poslove.
Zamenika sekretara imenuje Skupština na predlog sekretara Skupštine, uz pisanu saglasnost predsednika Skupštine.
Za zamenika sekretara Skupštine može biti imenovano lice sa završenim pravnim fakultetom, položenim državnim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje pet godina.
Funkcija zamenika sekretara prestaje danom imenovanja novog zamenika sekretara, danom podnošenja ostavke ili razrešenjem.
Zamenik sekretara Skupštine razrešava se po postupku predviđenom za njegovo imenovanje.
U Skupštini može da se obrazuje poslanička grupa od najmanje pet poslanika.
Poslanik može biti član samo jedne poslaničke grupe.
Poslanička grupa se obrazuje tako što se predsedniku Skupštine podnosi spisak članova koji je potpisao svaki član poslaničke grupe. Na spisku se posebno naznačava predsednik poslaničke grupe i njegov zamenik.
O promeni sastava poslaničke grupe, predsednik poslaničke grupe obaveštava predsednika Skupštine, u pisanom obliku.
Prilikom istupanja člana iz poslaničke grupe, presednik poslaničke grupe dostavlja predsedniku Skupštine, potpisanu izjavu o njegovom istupanju.
Prilikom pristupanja novog člana poslaničkoj grupi, predsednik poslaničke grupe dostavlja predsedniku Skupštine potpisanu izjavu o njegovom pristupanju.
Poslaničku grupu predstavlja predsednik poslaničke grupe.
Poslanička grupa ima zamenika predsednika poslaničke grupe, koji zamenjuje predsednika u slučaju odsutnosti.
Kada poslaničku grupu predstavlja zamenik predsednika, odnosno ovlašćeni predstavnik, on preuzima ovlašćenja predsednika poslaničke grupe.
3. Odbori i druga radna tela Skupštine
Za razmatranje i pretresanje pitanja iz nadležnosti Skupštine, predlaganje akata, sagledavanje stanja u određenim oblastima i vršenje drugih poslova, obrazuju se odbori kao stalna radna tela.
Predsednik Skupštine u dogovoru sa predsednicima poslaničkih grupa, koje su zastupljene u Skupštini, predlaže kandidate za predsednike i članove odbora, srazmerno broju poslanika koje te poslaničke grupe imaju u Skupštini.
O predlogu za izbor predsednika i članova odbora odlučuje se u celini javnim glasanjem. Odluka je doneta, ako je za nju glasala većina prisutnih poslanika.
Odbor ima predsednika i 10 članova, ako ovim poslovnikom nije drugačije određeno.
Odbor na prvoj sednici bira, iz reda svojih članova, zamenika predsednika odbora.
Poslanik može biti član najviše tri odbora Skupštine.
Na predlog poslaničke grupe, Skupština može razrešiti člana odbora iz reda članova te poslaničke grupe pre isteka njegovog mandata i izabrati novog člana odbora.
Skupština odlučuje o razrešenju i izboru novog člana odbora na prvoj narednoj sednici posle dostavljanja predloga poslaničke grupe.
Odbor može da obrazuje pododbor, a predsednik odbora radnu grupu, radi razmatranja određenog pitanja iz svog delokruga.
Pododbor može imati najviše sedam članova, s tim da većinu članova čine članovi odbora.
U pododbor i radnu grupu mogu da se imenuju i stručnjaci iz oblasti za koju se pododbor odnosno radna grupa obrazuje.
Odbori su:
1. Odbor za pitanja ustavno-pravnog položaja Pokrajine,
2. Odbor za saradnju sa odborima Narodne skupštine u ostvarivanju nadležnosti Pokrajine,
3. Odbor za propise,
4. Odbor za privredu,
5. Odbor za poljoprivredu,
6. Odbor za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu životne sredine,
7. Odbor za budžet i finansije,
8. Odbor za obrazovanje, nauku, kulturu, omladinu i sport,
9. Odbor za zdravstvo, socijalnu politiku i rad,
10. Odbor za demografsku politiku i društvenu brigu o deci,
11. Odbor za informisanje,
12. Odbor za međunacionalne odnose,
13. Odbor za predstavke i predloge,
14. Odbor za organizaciju uprave i lokalnu samoupravu,
15. Odbor za administrativna i mandatna pitanja,
16. Odbor za utvrđivanje istovetnosti pokrajinskih propisa na jezicima u službenoj upotrebi,
17. Odbor za bezbednost,
18. Odbor za privatizaciju,
19. Odbor za evropske integracije i međuregionalnu saradnju,
20. Odbor za ravnopravnost polova.
Odbor za pitanja ustavno-pravnog položaja Pokrajine razmatra pitanja ostvarivanja ustavnog položaja Pokrajine, predlog za promenu Statuta, načelna pitanja primene Statuta, utvrđuje amblem, oznake i druge simbole i obeležja Skupštine i način njihovog korišćenja, predlaže da Skupština bude predlagač zakona i amandmana na predloge zakona koje donosi Narodna skupština Republike Srbije (u daljem tekstu: Narodna skupština) u oblasti ostvarivanja ustavno-pravnog položaja Pokrajine.
Odbor ima 15 članova, od kojih su četiri iz reda istaknutih naučnih i stručnih radnika.
Predsednik Skupštine je predsednik ovog odbora.
Odbor za saradnju sa odborima Narodne skupštine u ostvarivanju nadležnosti Pokrajine prati, sarađuje i podstiče aktivnosti koje se odnose na donošenje zakona kojima se uređuju pitanja od pokrajinskog značaja. Odbor objedinjuje predloge nadležnih odbora Skupštine za donošenje ili izmenu republičkih zakona i sarađuje sa nadležnim odborima Narodne skupštine.
Odbor za propise razmatra predloge odluka, drugih propisa i opštih akata sa stanovišta njihove usklađenosti sa Statutom i pravnim sistemom i predloge zakona, drugih propisa i opštih akata koje Skupština predlaže Narodnoj skupštini radi donošenja, predlaže donošenje i izmenu Poslovnika, daje predlog za tumačenje pojedinih odredaba Poslovnika, daje predlog za autentično tumačenje odluka i drugih opštih akata koje donosi Skupština, razmatra obaveštenje Ustavnog suda o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti propisa koje su doneli pokrajinski organi i utvrđuje odgovor Ustavnom sudu, predlaže Skupštini pokretanje postupka pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona i propisa kojima su povređena prava Pokrajine utvrđena Ustavom i Statutom i utvrđuje prečišćen tekst odluka.
Odbor za privredu razmatra predloge odluka, strateških i drugih dokumenata iz oblasti privrednog regionalnog razvoja, turizma, ugostiteljstva, banja i lečilišta, industrije i zanatstva, drumskog, rečnog i železničkog saobraćaja, sajmova i drugih privrednih manifestacija od značaja za AP Vojvodinu; prati sprovođenje programa mera i aktivnosti na uspostavljanju ravnomernog privrednog regionalnog razvoja; sprovođenje Strategije turizma Vojvodine; prati sprovođenje politike u oblasti telekomunikacija i donošenje Strategije razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji; razmatra pitanja u oblasti zaštite autorskih i srodnih prava u proizvodnji i prometu robe; raspoređivanje podsticajnih i drugih sredstava namenjenih razvoju privrede.
Odbor za poljoprivredu razmatra predlog programa razvoja poljoprivrede i sela i mere za podsticaj razvoja, predloge odluka i opštih akata i druga pitanja iz oblasti: poljoprivrede i ruralnog razvoja, prehrambene industrije, stočarstva i veterinarstva, vodoprivrede i voda, šumarstva, lovstva, akvakulture, pčelarstva, korišćenja i unapređivanja zemljišta i drugih oblasti.
Odbor za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu životne sredine razmatra predloge programa, odluka i opštih akata i druga pitanja iz oblasti: urbanizma, prostornog planiranja i stambeno-komunalnih delatnosti, uređivanja i korišćenja građevinskog zemljišta, zaštite i unapređivanja životne sredine i održivog razvoja, očuvanja, monitoringa i razvoja prirodom i radom stvorenih prirodnih vrednosti i dobara, sprečavanja i otklanjanja zagađivanja prirodnih resursa, druge načine i izvore ugrožavanja životne sredine, zaštitom životne sredine i održivog razvoja u oblasti ribarstva i upravljanja ribljim fondom u ribolovnim vodama kao i pitanjima iz drugih oblasti.
Odbor za budžet i finansije razmatra Predlog pokrajinske skupštinske odluke o budžetu, izveštaje o izvršenju odluke o budžetu i predlog pokrajinske skupštinske odluke o završnom računu budžeta, predloge odluka o zaduživanju AP Vojvodine, predloge odluka o osnivanju organizacija, agencija, javnih preduzeća i ustanova radi obavljanja poslova AP Vojvodine i druga pitanja iz oblasti finansija.
Odbor za obrazovanje, nauku, kulturu, omladinu i sport razmatra predloge odluka i opštih akata i predloge programa razvoja delatnosti u oblasti predškolskog, osnovnog, srednjeg, visokog obrazovanja i vaspitanja, neformalnog obrazovanja odraslih, učeničkog i studentskog standarda, naučnog i tehnološkog razvoja i druga pitanja iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, naučno-istraživačke delatnosti, razvoja nauke i transfera naučnih dostignuća, razvoja novih tehnologija i njihove primene, sporta i omladine, fizičke i tehničke kulture. Odbor razmatra predloge za utvrđivanje mreže osnovnih i srednjih škola i predloge za osnivanje obrazovno-vaspitnih ustanova i razmatra pitanja obezbeđivanja uslova za obrazovanje pripadnika drugih naroda i nacionalnih zajednica na njihovim jezicima. Odbor razmatra predloge odluka i opštih akata i predloge programa razvoja delatnosti u oblasti kulture, zaštite kulturnih dobara, kinematografije, zadužbina, fondova i fondacija, bibliotečke delatnosti i druga pitanja u oblasti korišćenja, unapređivanja i upravljanja kulturnim dobrima, razmatra Program kulturnog razvoja AP Vojvodine, razmatra predloge odluka i opštih akata i druga pitanja značajna za obezbeđivanje razvoja kulture pripadnika manjinskih nacionalnih zajednica, razmatra predloge za utvrđivanje mreže biblioteka.
Odbor za zdravstvo, socijalnu politiku i rad razmatra predloge odluka i opštih akata kojima se uređuju pitanja od pokrajinskog značaja u zdravstvu i zdravstvenom osiguranju i unapređuje zaštita zdravlja, zdravstvena i farmaceutska služba na teritoriji AP Vojvodine, razmatra Predlog plana mreža zdravstvenih ustanova, prati stručni rad Zavoda za javno zdravlje i rad banja i lečilišta na teritoriji Pokrajine i druga pitanja iz oblasti zdravstvene zaštite. Odbor razmatra predloge odluka i opštih akata iz oblasti socijalne politike, prati i proučava stanje u oblasti obezbeđivanja socijalne sigurnosti izbeglih, prognanih i raseljenih lica, razmatra programe iz oblasti socijalnog razvoja, mere za njihovo sprovođenje i realizaciju, pitanja socijalne zaštite, boračke i invalidske zaštite, zaštite civilnih invalida rata i druga pitanja socijalne zaštite, zapošljavanja, rada i zaštite na radu.
Odbor za demografsku politiku i društvenu brigu o deci razmatra predloge odluka, opštih akata i predloge programa demografskog razvoja, prati njegovo ostvarivanje, pitanja zaštite porodice i starateljstva, društvene brige o deci i obezbeđivanje uslova za obavljanje ovih delatnosti.
Odbor za informisanje razmatra predloge odluka i opštih akata i druga pitanja koja se odnose na razvoj i unapređivanje sistema javnog informisanja i radiodifuzije, razmatra pitanja koja se odnose na obaveštavanje javnosti o radu Skupštine i druga pitanja iz ove oblasti, na uređivanje i zaštitu javnog interesa građana AP Vojvodine i pitanja koja se odnose na rad javnih glasila na jezicima manjinskih nacionalnih zajednica, predlaže Skupštini članove akcionarskog društva srazmerno učešću u kapitalu, predlaže Skupštini članove Programskog odbora Radiodifuzne ustanove Vojvodine i kandidate za Savet Republičke radiodifuzne ustanove. Odbor razmatra pitanja obezbeđivanja uslova za javno obaveštavanje i na jezicima naroda i nacionalnih manjina u Pokrajini.
Odbor za međunacionalne odnose razmatra predloge odluka i opštih akata koja se odnose na međunacionalne odnose, zaštitu i ostvarivanje prava u oblasti ljudskih i manjinskih prava i predlaže mere u toj oblasti, prava na obrazovanje, kulturu, informisanje pripadnika naroda i manjinskih nacionalnih zajednica na jeziku naroda i na jezicima manjinskih nacionalnih zajednica u Pokrajini, prati ostvarivanje prava na službenu upotrebu jezika i pisma i druga pitanja međunacionalnih odnosa.
Odbor za predstavke i predloge razmatra predstavke i predloge koji se upućuju Skupštini i predlaže nadležnim organima mere i aktivnosti za rešavanje pitanja iznetih u njima i o tome obaveštava podnosioce, razmatra izveštaje o radu komisija za predstavke i žalbe lokalnih samouprava u Pokrajini i druga pitanja iz oblasti predstavki i predloga značajna za rešavanje problema građana u Pokrajini.
O svojim zapažanjima povodom predstavki i predloga Odbor obaveštava Skupštinu na njen zahtev ili po sopstvenoj inicijativi.
Odbor za organizaciju uprave i lokalnu samoupravu razmatra predloge odluka i opštih akata, kao i druga pitanja u oblasti organizacije, unapređenja rada organa pokrajinske uprave; Pokrajinskog ombudsmana, imovine Pokrajine; izbornog sistema u Pokrajini; službene upotrebe jezika i pisma. Odbor prati i analizira stanje u oblasti lokalne samouprave i međuopštinske saradnje; razmatra mere i programe razvoja kojima se podstiče izgradnja sistema lokalne samouprave; podstiče međuopštinsko povezivanje; razmatra pitanja u oblasti regionalnog razvoja i osnivanja Regionalnih razvojnih agencija i druga pitanja iz ove oblasti.
Odbor za administrativna i mandatna pitanja razmatra uverenja o izboru poslanika i izveštaj Pokrajinske izborne komisije o rezultatima ponovnih i dopunskih izbora i podnosi Skupštini izveštaj sa predlogom za potvrđivanje mandata, razloge prestanka mandata pojedinih poslanika i o tome podnosi Skupštini izveštaj, utvrđuje predlog odluke o imenovanju predsednika, zamenika predsednika, članova i sekretara Pokrajinske izborne komisije i njihovih zamenika, priprema i predlaže propise kojima se uređuju pitanja ostvarivanja prava i dužnosti poslanika i imenovanih lica; donosi pojedinačna akta u ostvarivanju prava poslanika i izabranih, imenovanih, odnosno postavljenih lica u Skupštini; utvrđuje predloge za obezbeđenje sredstava u budžetu Pokrajine za rad Skupštine i Službe Skupštine i stara se o korišćenju tih sredstava; donosi godišnji finansijski plan prihoda i rashoda Skupštine i Službe, donosi akt o unutrašnjem redu u zgradi Skupštine; predlaže članove Saveta nacionalnih zajednica, daje saglasnost na Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Službi Skupštine, odobrava sredstva za putovanje delegacije Skupštine u inostranstvo, vrši postavljenja, vrši i druge poslove utvrđene propisima, opštim aktima i ovim poslovnikom.
Odbor za utvrđivanje istovetnosti pokrajinskih propisa na jezicima u službenoj upotrebi utvrđuje istovetnost tekstova propisa, odluka i opštih akata koje donosi Skupština na jezicima čija je službena upotreba utvrđena Statutom sa srpskim jezikom i o tome obaveštava Skupštinu.
Odbor obrazuje pododbore za jezike nacionalnih zajednica.
Odbor za privatizaciju prati, podstiče i koordinira aktivnosti u oblasti vlasničke transformacije, razmatra inicijative i predloge koji se odnose na vlasničku transformaciju i organizaciono prestruktuiranje preduzeća, mere ekonomske politike i druge mere i aktivnosti u oblasti vlasničke transformacije, razmatra privatizacije sprovedene suprotno zakonu o vlasničkoj transformaciji i o tome izveštava Skupštinu i Pokrajinska vlada radi preduzimanja odgovarajućih mera i razmatra druga pitanja iz ove oblasti.
Odbor za bezbednost razmatra pitanja iz oblasti bezbednosti građana u Pokrajini, ostvaruje saradnju sa organizacionim jedinicama Ministarstva unutrašnjih poslova obrazovanim za područja koja se nalaze na teritoriji Pokrajine i razmatra druga pitanja iz ove oblasti.
Odbor za evropske integracije i međuregionalnu saradnju razmatra ostvarivanja prava i obaveza Pokrajine u planiranju i utvrđivanju međunarodne saradnje Republike Srbije i u skladu sa zakonom razmatra planiranje, utvrđivanje i ostvarivanje ekonomskih odnosa sa inostranstvom; učestvuje u regionalnoj saradnji sa međunarodnim regionalnim organizacijama, učestvuje u pograničnoj saradnji sa susednim državama, u ostvarivanju međuregionalne saradnje utvrđuje predlog protokola o saradnji, odnosno namerama, planira međuregionalne aktivnosti Skupštine, predlaže Skupštini predstavnike Vojvodine u delegaciji Republike Srbije u Kongresu lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope, utvrđuje postupak za donošenje i donosi Odluku o potrebi i načinu upućivanja delegacije Skupštine, predsednika, potpredsednika ili pojedinih poslanika u posete drugim državama ili regionima, donosi plan putovanja na mesečnom nivou, utvrđuje ciljeve i zadatke posete delegacije Skupštine i na predlog predsednika donosi odluku o sastavu delegacije, razmatra izveštaje o ostvarenim posetama delegacija.
Odbor za ravnopravnost polova razmatra predloge programa, odluka i opštih akata iz ravnopravnosti polova, razmatra analitičke i druge materijale iz oblasti ravnopravnosti polova; razmatra akta sa stanovišta unapređenja ravnopravnosti polova (rodne ravnopravnosti), sagledava vođenje politike, izvršavanja odluka i opštih akata od strane Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine (u daljem tekstu: Pokrajinska vlada) sa stanovišta rodne ravnopravnosti, te razmatra i druga pitanja iz oblasti ravnopravnosti polova.
Sednicu odbora saziva predsednik odbora.
Predsednik odbora dužan je da sazove sednicu odbora na zahtev najmanje tri člana odbora ili na zahtev predsednika Skupštine.
Ako predsednik odbora ne sazove sednicu u zahtevanom roku, sednicu odbora saziva zamenik predsednika odbora ili predsednik Skupštine.
Odbor radi u sednici kojoj prisustvuje većina članova odbora, a odlučuje većinom glasova prisutnih članova odbora.
Poziv za sednicu odbora dostavlja se članovima odbora najkasnije pet dana pre dana određenog za održavanje sednice odbora.
U predlog dnevnog reda može da se unese predlog akta koji je dostavljen odboru na razmatranje.
Pored pitanja iz dnevnog reda odbor može raspravljati i o drugim pitanjima iz delokruga odbora, u cilju obaveštavanja odbora.
Izuzetno, poziv za sednicu odbora može da se dostavi i u kraćem roku, pri čemu je predsednik odbora dužan da na sednici odbora obrazloži takav postupak.
Sednici odbora može da prisustvuje i učestvuje u radu, bez prava odlučivanja, i poslanik koji nije član odbora.
Kada se na sednici odbora razmatraju predlozi odluka i amandmana na predloge odluka, na sednicu se pozivaju i podnosioci tih predloga i amandmana, odnosno njihovi ovlašćeni predstavnici.
U radu odbora učestvuju predstavnici i poverenici Pokrajinske vlade.
U radu odbora mogu po pozivu da učestvuju i druga stručna lica.
U izvršavanju poslova iz svog delokruga odbor može preko svog predsednika da traži od organa pokrajinske uprave podatke i informacije od značaja za rad odbora.
Nakon završetka pretresa odbor podnosi Skupštini izveštaj koji sadrži mišljenje odnosno predloge odbora. Odbor određuje izvestioca koji, po potrebi, na sednici Skupštine obrazlaže izveštaj odbora.
Na zahtev pojedinog člana odbora, njegovo izdvojeno mišljenje, koje je izložio na sednici odbora, konstatuje se u izveštaju odbora i on ima pravo da ga obrazloži na sednici Skupštine.
O sednici odbora vodi se zapisnik.
U zapisnik se unose imena prisutnih i odsutnih članova odbora i imena drugih učesnika sednice, usmeni i pisani predlozi, stavovi odbora, rezultati svakog glasanja, svako izdvojeno mišljenje, kao i izvestioci koje je odredio odbor.
Stenografske beleške vode se na sednici odbora, ukoliko to odbor zahteva.
Skupština može da obrazuje, iz reda poslanika, anketne odbore radi utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili događajima.
Odlukom o obrazovanju anketnog odbora utvrđuje se sastav i zadatak odbora.
Anketni odbor ne može da vrši istražne i druge sudske radnje.
Anketni odbor ima pravo da traži od nadležnih organa i organizacija podatke, isprave i obaveštenja.
Posle obavljenog rada anketni odbor podnosi Skupštini izveštaj sa predlogom mera.
Anketni odbor prestaje sa radom danom usvajanja njegovog izveštaja na sednici Skupštine.
Predsednik Skupštine, na predlog anketnog odbora, može da angažuje naučne ili stručne institucije ili pojedince radi proučavanja pojedinih pitanja od značaja za rad anketnog odbora.
Skupština može da obrazuje komisije radi proučavanja konkretnih pitanja od interesa za Pokrajinu. Aktom o obrazovanju određuje se zadatak i sastav komisije. U komisiju, pored poslanika, mogu se angažovati i druga lica koja mogu doprineti izvršenju zadatka komisije.
U radu anketnog odbora i komisije shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o radu odbora.
4. Savet nacionalnih zajednica
Savet nacionalnih zajednica (u daljem tekstu: Savet) je posebno telo Skupštine, ustanovljeno Statutom, koje ima 30 članova.
Članovi Saveta biraju se u skladu sa pokrajinskom skupštinskom odlukom kojom se uređuje izbor i način rada Saveta.
Sednice Saveta saziva predsednik Saveta.
Predsednik saveta dužan je da sazove sednicu Saveta na zahtev najmanje sedam članova Saveta, predsednika Skupštine ili poslaničke grupe. Ako predsednik Saveta ne sazove sednicu u zahtevanom roku, sednicu Saveta saziva zamenik predsednika Saveta ili predsednik Skupštine.
Savet radi u sednici kojoj prisustvuje većina članova saveta a odlučuje na način utvrđen pokrajinskom skupštinskom odlukom.
Nakon razmatranja pitanja iz svoje nadležnosti, Savet dostavlja Skupštini mišljenje najkasnije 24 časa pre početka sednice Skupštine.
Ako Savet ne dostavi mišljenje u roku iz stava 1. ovog člana smatra se da je mišljenje pozitivno.
Savet određuje izvestioca koji na sednici Skupštine izlaže mišljenje Saveta u okviru skupštinske rasprave o predlogu akta koji je bio predmet davanja mišljenja.
Na zahtev pojedinog člana Saveta, njegovo izdvojeno mišljenje, koje je izložio na sednici Saveta, konstatuje se u mišljenju saveta i on ima pravo da ga obrazloži na početku pretresa o predlogu odgovarajućeg akta na sednici Skupštine.
Ukoliko odredbama ovog dela poslovnika nije drugačije određeno, na rad Saveta shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o radu odbora.
1. Pripremanje i sazivanje sednice
Sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine i predlaže dnevni red sednice.
Sednicu Skupštine može sazvati i potpredsednik Skupštine po ovlašćenju predsednika ili u slučaju objektivne sprečenosti predsednika da to učini.
U predlog dnevnog reda sednice Skupštine može da se uvrsti predlog akta koji je pripremljen u skladu sa zakonom, Statutom i ovim poslovnikom i dostavljen poslanicima.
Sednica Skupštine saziva se u pisanom obliku.
Saziv sadrži dan, čas, mesto održavanja sednice i predlog dnevnog reda. Saziv za sednicu, dostavlja se poslanicima najkasnije deset dana pre dana određenog za održavanje sednice. Uz saziv se dostavlja materijal koji se odnosi na predlog dnevnog reda i zapisnik sa prethodne sednice.
Na zahtev poslanika, predlog dnevnog reda dostavlja se na jeziku manjinske nacionalne zajednice iz člana 3. ovog Poslovnika.
Saziv, materijal koji se odnosi na predlog dnevnog reda, drugi materijali i zapisnik sa prethodne sednice mogu se dostaviti i u elektronskom obliku.
Ukoliko predlog za sazivanje sednice podnese Pokrajinska vlada ili najmanje jedna petina poslanika, predsednik ili potpredsednik je dužan da sazove sednicu Skupštine, koja se mora održati u roku od deset dana od dana podnošenja predloga.
Izuzetno, sednicu Skupštine predsednik može sazvati u kraćem roku, ali ne kraćem od tri dana, o čemu će predsednik Skupštine na početku sednice Skupštine dati obrazloženje.
Predsednik Skupštine može da odloži čas, odnosno dan početka sednice Skupštine ukoliko je na predloge akata iz predloženog dnevnog reda sednice podnet veći broj amandmana koje Pokrajinska vlada i nadležni odbori ne mogu da razmotre pre početka sednice, o čemu blagovremeno obaveštava poslanike.
U slučaju iz prethodnog stava, ne produžava se rok za podnošenje amandmana, utvrđen ovim poslovnikom.
Sednice Skupštine održavaju se, po pravilu, utorkom, sredom i četvrtkom u vremenu od 11,00 do 19,00 časova.
Izuzetno sednica Skupštine može se održati i drugim danom ukoliko za to postoje opravdani razlozi koje predsednik Skupštine saopštava poslanicima.
Izuzetno, na predlog predsednika Skupštine, Skupština može odlučiti da nastavi sa radom posle 19,00 časova, dok se ne završi rad po utvrđenom dnevnom redu.
Predsednik Skupštine može da prekine sednicu Skupštine i pre isteka utvrđenog vremena za njen rad, ukoliko oceni da je to potrebno, s obzirom na tok sednice ili da bi održao red u Skupštini.
Predsednik Skupštine prekida sednicu kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici Skupštine, dok se kvorum ne obezbedi.
Predsednik Skupštine može odrediti pauzu u radu Skupštine i njeno trajanje da bi se izvršile potrebne konsultacije ili pribavilo mišljenje.
Predsednik Skupštine prekida sednicu i u drugim slučajevima, ako to Skupština odluči.
Predsednik Skupštine zakazaće nastavak sednice u roku koji ne može biti duži od 30 dana.
Po završetku rada po svim tačkama dnevnog reda, predsednik Skupštine zaključuje sednicu Skupštine.
Presednik Skupštine otvara sednicu Skupštine i na osnovu službene evidencije o prisutnosti poslanika utvrđuje da postoji kvorum za rad Skupštine, obaveštava Skupštinu o poslanicima koji su opravdali izostanak sa sednice Skupštine, kao i o tome ko je pozvan na sednicu.
Tok sednice Skupštine se prevodi na jezike manjinskih nacionalnih zajednica iz člana 3. ovog Poslovnika.
Kvorum za rad Skupštine postoji ako je na sednici Skupštine prisutno više od polovine ukupnog broja poslanika u Skupštini.
Kvorum se utvrđuje primenom elektronskog sistema za glasanje na taj način što je svaki poslanik dužan da se identifikuje prilikom ulaska u salu ubacivanjem identifikacione kartice u uređaj ispred sedišta (poslanička jedinica).
Ukoliko sistem za elektronsko glasanje nije u funkciji, o čemu predsednik Skupštine obaveštava poslanike, kvorum se utvrđuje prebrojavanjem poslanika.
Kada predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe izrazi sumnju u postojanje kvoruma utvrđenog primenom elektronskog sistema za glasanje, predsednik stavlja na uvid računarski izvod prisutnih poslanika.
U radu sednice Skupštine učestvuju i predsednik, potpredsednici i članovi Pokrajinske vlade, ovlašćeni predstavnici Pokrajinske vlade i drugih predlagača, kao i lica koja predsednik Skupštine pozove na sednicu.
Pre utvrđivanja dnevnog reda, Skupština usvaja zapisnik sa prethodne sednice.
O osnovanosti primedbe na zapisnik odlučuje se na sednici bez pretresa.
Poslanik može da zahteva da se pročitaju stenografske beleške u delu u kome je osporen zapisnik.
Ako se primedba usvoji, izvršiće se u zapisniku odgovarajuća izmena ili dopuna.
Skupština zapisnik usvaja bez pretresa.
Dnevni red sednice utvrđuje Skupština.
Poslanik, odbor, poslanička grupa, Pokrajinska vlada, Savet i Pokrajinski ombudsman iz svoje nadležnosti, mogu predlagati izmene i dopune predloženog dnevnog reda. Predlozi se dostavljaju Skupštini, u pisanom obliku.
Predlozi za proširenje dnevnog reda predlozima akata, koji su pripremljeni u skladu sa ovim poslovnikom dostavljaju se najkasnije tri dana pre dana određenog za održavanje sednice Skupštine; predlozi da se odluka ili drugi akt donese po hitnom postupku i predlozi koji se odnose na izbor, imenovanja razrešenja i prestanak funkcije, dostavljaju se najkasnije 24 časa pre početka sednice Skupštine, predlozi za povlačenje pojedinih tačaka iz predloženog dnevnog reda, spajanje pretresa i promenu redosleda tačaka mogu se podneti u toku utvrđivanja dnevnog reda.
Kada je predlagač grupa poslanika, u predlogu mora biti naznačen predstavnik predlagača. Ako to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača prvi potpisani poslanik.
Podnosilac predloga za izmene i dopune dnevnog reda može svoj predlog da obrazloži u trajanju od najduže tri minuta.
Pri utvrđivanju dnevnog reda Skupština odlučuje sledećim redom o predlozima: za hitan postupak, da se pojedine tačke povuku iz predloga dnevnog reda, da se dnevni red proširi, za spajanje pretresa, za promenu redosleda pojedinih tačaka.
Skupština o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda odlučuje posebno, bez pretresa.
Predlog za dopunu dnevnog reda, predlog za spajanje pretresa ili predlog za hitan postupak, uvršćuje se u dnevni red po redosledu predlaganja, osim ako je predlagač predložio drugi redosled razmatranja, o čemu se Skupština izjašnjava bez pretresa.
O dnevnom redu u celini Skupština odlučuje bez pretresa.
Posle utvrđivanja dnevnog reda, prelazi se na pretres pojedinih pitanja po redosledu u dnevnom redu.
O proceduralnim pitanjima u toku rada sednice odlučuje se bez pretresa.
Pretres pojedinih pitanja je po pravilu jedinstven.
Skupština, na predlog poslanika, može da odluči da se pretres vodi u načelu i u pojedinostima.
Pretres zaključuje predsednik Skupštine, kada utvrdi da više nema prijavljenih za učešće u pretresu.
Vreme izlaganja na srpskom jeziku i vreme za postavljanje poslaničkih pitanja svakog poslanika ograničeno je na pet minuta, a izlaganje na jezicima nacionalnih zajednica koji su u službenoj upotrebi na vreme od osam minuta.
Vreme izlaganja predsednika, odnosno predstavnika poslaničke grupe ograničeno je na deset minuta.
Skupština može, na početku sednice odnosno pre razmatranja pojedine tačke dnevnog reda, na predlog predsednika Skupštine ili poslanika, da odredi drugo vreme izlaganja.
U pretresu po svakoj tački dnevnog reda sednice Skupštine pravo da govore, po sledećem redosledu, imaju:
- predlagač akta, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača akata,
- izvestilac nadležnog odbora i izvestilac Saveta,
- poslanik koji je na sednici odbora izdvojio mišljenje,
- predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe,
- poslanici, po redosledu prijava za učešće u pretresu.
Predsednik, članovi Pokrajinske vlade i drugi predlagač dobijaju reč kada je zatraže i na njih se ne odnosi ograničenje u pogledu trajanja izlaganja.
Prijave za reč, sa redosledom poslanika, podnose poslaničke grupe i poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa u pisanom obliku do otvaranja pretresa.
Predsednik Skupštine daje reč poslanicima prema redosledu koji je utvrdila njihova poslanička grupa.
Ukoliko su za raspravu prijavljeni poslanici iz više poslaničkih grupa, predsednik Skupštine daje im reč naizmenično, tako da prvo govori poslanik koji je član brojčano najmanje poslaničke grupe, pa do brojčano najveće, sve dok ima prijavljenih govornika.
U toku sednice Skupštine poslanička grupa može da ovlasti jednog svog člana da predstavlja poslaničku grupu po određenoj tački dnevnog reda, o čemu predsednik poslaničke grupe obaveštava predsednika Skupštine, najkasnije do otvaranja pretresa po toj tački dnevnog reda, u pisanom obliku.
Predsednik Skupštine, kada želi da učestvuje u pretresu, prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Skupštine.
Poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Skupštine, odnosno predsedavajućeg, ukoliko smatra da ono nije u skladu sa odredbama ovog poslovnika, a učinjeno je na sednici Skupštine koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi.
Poslanik ne može da ukaže na povredu u postupanju predsednika Skupštine, odnosno predsedavajućeg, na koju je već ukazano.
Predsednik Skupštine, odnosno predsedavajući, daje reč poslaniku koji ukazuje na povredu iz stava 1. ovog člana, odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika, s tim što predsednici poslaničkih grupa imaju prednost.
Poslanik je dužan da navede koji je član ovog poslovnika povređen postupanjem predsednika Skupštine, odnosno predsedavajućeg i da obrazloži u čemu se sastoji ta povreda, s tim što može govoriti najduže do dva minuta.
Ukoliko smatra da povreda nije učinjena, predsednik Skupštine, odnosno predsedavajući je dužan da da objašnjenje, a ukoliko smatra da je povreda učinjena, predsednik Skupštine, odnosno predsedavajući je dužan da učinjenu povredu otkloni.
Ako i posle objašnjenja predsednika Skupštine, odnosno predsedavajućeg, poslanik smatra da je povreda učinjena, može zahtevati, bez prava na obrazlaganje, da se Skupština, bez pretresa, o tome izjasni.
Ukoliko se poslanik u svom izlaganju na sednici Skupštine uvredljivo izrazi o poslaniku iz druge poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, poslanik na koga se izlaganje odnosi, ima pravo na repliku.
Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku čiji poslanici pripadaju toj poslaničkoj grupi, u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe.
Odluku u slučajevima iz stava 1. i 2. ovog člana donosi predsednik Skupštine.
Replika ne može trajati duže od tri minuta.
Pravo na repliku može da se koristi najviše dva puta po istom pitanju i sa istim učesnikom u raspravi.
Poslanik može da govori za govornicom ili sa mesta. Ako govori sa mesta poslanik je dužan da ustane.
Govornik ne može da priđe govornici, dok mu predsednik Skupštine to ne dozvoli.
Na sednici Skupštine može da se govori tek pošto se zatraži i dobije reč od predsednika Skupštine.
Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu sednice Skupštine.
Kada se govornik udalji od pitanja koje je na dnevnom redu, predsednik Skupštine će ga pozvati da se drži dnevnog reda. Ako se govornik i posle drugog poziva ne drži dnevnog reda, predsednik Skupštine oduzeće mu reč.
Niko ne može da prekida govornika, niti da ga opominje, osim predsednika Skupštine, u slučajevima predviđenim ovim poslovnikom.
3. Održavanje reda na sednici Skupštine
Poslanici su dužni da poštuju ugled i dostojanstvo Skupštine.
Predsednik Skupštine stara se o održavanju reda na sednici Skupštine.
Za povredu reda na sednici Skupštine, predsednik Skupštine može poslaniku izreći meru utvrđenu ovim poslovnikom.
Poslanici su dužni da se jedni drugima obraćaju učtivim rečima i sa uvažavanjem. Oslovljavanje poslanika vrši se imenom i prezimenom.
Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza ili iznošenje činjenica i ocena iz privatnog života poslanika i drugih lica.
Obaveza svakog lica koje ulazi u zgradu Skupštine za vreme održavanja sednice je da bude pristojno odeveno.
Sednici Skupštine ne mogu da prisustvuju lica koja su pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava.
Sva lica koja se nalaze u sali za vreme trajanja sednice Skupštine dužna su da isključe mobilne telefone.
Niko ne može da unosi u salu predmete koji nisu potrebni za rad na sednici Skupštine.
Za vreme govora poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.
Za povredu reda na sednici Skupštine mogu se izreći opomena, oduzimanje reči u pretresu povodom određene tačke dnevnog reda i udaljenje sa sednice.
Opomenu i oduzimanje reči izriče predsednik Skupštine.
Udaljenje sa sednice izriče Skupština, na predlog predsednika Skupštine.
Izrečena mera unosi se u zapisnik.
Opomena se izriče poslaniku:
- koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Skupštine i pored prethodnog upozorenja,
- koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč,
- koji, i pored upozorenja predsednika Skupštine, govori o pitanju koje nije na dnevnom redu,
- ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje odnosno ometa govornika ili na drugi način ugrožava slobodu govora,
- ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica,
- ako upotrebljava uvredljive izraze,
- ako se drugim sličnim postupcima nedolično ponaša i narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika.
Oduzimanje reči izriče se poslaniku kome je prethodno izrečena opomena, a koji i posle toga nastavi da govori i pored upozorenja predsednika da govori o pitanju koje nije na dnevnom redu, iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatan život drugih lica ili upotrebljava uvredljive izraze.
Poslanik kome je izrečeno oduzimanje reči dužan je da se bez odlaganja udalji sa govornice. Ukoliko to ne učini, predsednik Skupštine odrediće kratak prekid sednice.
Udaljenje sa sednice može da se izrekne u slučaju grubog narušavanja reda, poslaniku koji i posle oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici, ne poštuje odluku predsednika Skupštine o oduzimanju reči ili nastavlja da čini druge povrede iz člana 101. ovog poslovnika, kao i u drugim slučajevima određenim ovim poslovnikom.
Udaljenje sa sednice može da se izrekne poslaniku i bez prethodno izrečenih mera u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički integritet učesnika u radu sednice.
Udaljenje sa sednice, na predlog predsednika, Skupština izriče bez pretresa.
Poslanik kome je izrečeno udaljenje sa sednice, dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se sednica održava.
Kada poslanik odbije da se udalji iz sale u kojoj se održava sednica, predsednik Skupštine će odrediti pauzu i naložiti službi ovlašćenoj za održavanje reda u zgradi Skupštine da poslanika udalji sa sednice.
Poslanik kome je izrečeno udaljenje sa sednice Skupštine, smatra se neopravdano odsutnim od momenta udaljenja.
Kada predsednik Skupštine izricanjem mera ne može da održi red na sednici Skupštine, odrediće kratak prekid sednice.
Odredbe o održavanju reda na sednici Skupštine primenjuju se i na sve druge učesnike u radu sednice.
Predsednik Skupštine može da naredi da se i drugo prisutno lice, koje narušava red na sednici Skupštine, udalji iz sale u kojoj se održava sednica, kao i iz zgrade Skupštine.
Odredbe o održavanju reda na sednici Skupštine shodno se primenjuju i na sednicama odbora, Saveta, komisija i drugih radnih tela.
Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih poslanika ako Statutom i ovim poslovnikom nije određena drugačija većina za odlučivanje.
Glasanje na sednici Skupštine je javno, osim ako Skupština odluči da se glasa tajno.
Poslanik se izjašnjava javnim glasanjem za predlog, protiv predloga ili se uzdržava od glasanja.
Javno glasanje se sprovodi upotrebom elektronskog sistema za glasanje, dizanjem ruke ili prozivkom.
Javno glasanje upotrebom elektronskog sistema za glasanje vrši se na način određen ovim poslovnikom.
Dizanjem ruku glasa se, na način određen ovim poslovnikom, i to samo ako sistem za elektronsko glasanje nije u funkciji, ako se sednica održava u prostoriji u kojoj nema takvog sistema ili ako Skupština prethodno o tome odluči.
Na zahtev poslanika, Skupština može, bez pretresa, odlučiti da se glasa prozivkom, na način određen ovim poslovnikom.
Glasanje upotrebom elektronskog sistema vrši se pritiskanjem određenih tastera, uz prethodno ubacivanje identifikacione kartice, koju ima svaki poslanik, u poslaničku jedinicu.
Vreme za glasanje upotrebom elektronskog sistema iznosi 15 sekundi.
Po isteku ovog vremena, predsednik Skupštine zaključuje glasanje i saopštava rezultat glasanja.
Odluka se smatra donetom ako je za nju glasalo više od polovine identifikovanih poslanika, odnosno Statutom, ovim poslovnikom ili drugim propisom predviđena većina.
Rezultati svakog glasanja prikazuju se na monitorima u sali Skupštine.
Računarski izvod svakog glasanja dostavlja se poslaničkim grupama, na njihov zahtev, kao i službi Skupštine, radi stavljanja na uvid predstavnicima sredstava javnog informisanja.
Poslanici su dužni da koriste isključivo svoje identifikacione kartice, kao i da se identifikuju ubacivanjem kartice u poslaničku jedinicu, odnosno, da se odjave prilikom napuštanja sale.
Za poslanika koji koristi identifikacionu karticu drugog poslanika, odnosno na drugi način zloupotrebljava elektronski sistem za glasanje, predsednik Skupštine predlaže meru udaljenja sa sednice.
Glasanje u kojem je zloupotreba izvršena biće poništeno i odmah će se pristupiti identifikaciji i ponovnom glasanju.
Poslanici su dužni da identifikacione kartice nose sa sobom pri izlasku iz sale Skupštine.
Ako poslanik napusti salu Skupštine i ostavi u poslaničkoj jedinici, odnosno pored nje, svoju identifikacionu karticu, Služba Skupštine odmah će tu karticu dostaviti sekretaru Skupštine.
Kartica će biti vraćena poslaniku po ulasku u salu.
Poslanik je dužan da nestanak svoje identifikacione kartice odmah prijavi sekretaru Skupštine.
Poslaniku koji ne donese identifikacionu karticu ili je izgubi u toku trajanja sednice Skupštine, Služba Skupštine izdaće privremenu karticu, o čemu će obavestiti Skupštinu.
Privremenu karticu poslanik vraća sekretaru Skupštine odmah posle završetka sednice za koju mu je privremena kartica data na korišćenje.
Kada se glasa dizanjem ruke, poslanici se prvo izjašnjavaju za predlog, protiv predloga i ko se uzdržava od glasanja.
Nakon obavljenog glasanja, predsednik Skupštine zaključuje glasanje i saopštava rezultat glasanja.
Kada Skupština odluči da se glasa prozivkom, sekretar Skupštine proziva poslanike po azbučnom redu početnog slova prezimena, a svaki prozvani poslanik izgovara reč "za", "protiv" ili "uzdržan".
Kada Skupština odluči da se glasa prozivkom u postupku izbora u kome je predloženo dva ili više kandidata, poslanik koji pristupa glasanju izgovara puno ime i prezime kandidata za koga glasa.
Sekretar Skupštine ponavlja ime i prezime poslanika koji je glasao i njegovu izjavu, odnosno utvrđuje da je odsutan ili da ne želi da glasa.
Sekretar Skupštine zapisuje izjavu poslanika ili njegovu odsutnost, uz njegovo ime i prezime na spisku.
Glasanje na sednici Skupštine je javno, osim ako Skupština odluči da se glasa tajno.
Tajno glasanje se vrši glasačkim listićem.
Za tajno glasanje glasačkim listićem štampa se onoliko glasačkih listića koliko Skupština ima poslanika.
Glasački listići su iste veličine, oblika i boje, a overeni su pečatom Skupštine.
Za svako ponovljeno glasanje, glasački listići se štampaju u drugoj boji.
Prilikom izbora i imenovanja, na glasačkim listićima kandidati se navode redosledom utvrđenim na listi kandidata.
Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga poslanik glasa.
Svaki poslanik može da glasa najviše za onoliko kandidata koliko se bira i to između kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću.
Tajnim glasanjem rukovodi predsednik Skupštine, kome u radu pomažu potpredsednici Skupštine i sekretar Skupštine.
Poslaniku se uručuje glasački listić, tako što prilazi stolu predsednika, pošto je prethodno prozvan. Predsednik Skupštine uručuje poslaniku glasački listić, a sekretar Skupštine označava u spisku poslanika, kod imena i prezimena poslanika da mu je glasački listić uručen. Predsednik Skupštine, pre početka glasanja, određuje vreme trajanja glasanja.
Kada poslanik popuni glasački listić, prilazi mestu gde se nalazi glasačka kutija i ubacuje glasački listić.
Glasačka kutija mora biti od providnog materijala.
Po isteku vremena glasanja, predsednik Skupštine zaključuje glasanje.
Pošto je glasanje završeno, utvrđuju se rezultati glasanja u istoj prostoriji u kojoj je glasanje i obavljeno, sledećim redom:
1. utvrđuje se broj primljenih glasačkih listića,
2. utvrđuje se broj neupotrebljenih glasačkih listića koji se pečate u poseban koverat,
3. utvrđuje se broj poslanika koji su primili glasačke listiće,
4. otvara se glasačka kutija i prebrojavanjem utvrđuje broj glasačkih listića u kutiji. Ako se utvrdi da je broj glasačkih listića u kutiji veći od broja poslanika koji su glasali postupak se obustavlja i sprovodi se ponovno glasanje, a upotrebljeni glasački listići se pečate u poseban koverat. Ako se utvrdi da u glasačkoj kutiji ima jednak ili manji broj glasačkih listića od broja poslanika koji su glasali nastavlja se postupak tako što se nevažeći glasački listići odvajaju i pečate u poseban koverat,
5. sa svakog važećeg glasačkog listića čita se odgovor "za" "protiv", odnosno, ako se glasalo o izboru ili imenovanju čita se ime kandidata koji je dobio glas, što se evidentira na posebnom obrascu i
6. utvrđuje se broj glasova "za", "protiv", odnosno broj glasova koji je dobio svaki od predloženih kandidata.
Nevažećim glasačkim listićem, ukoliko zakonom nije drugačije uređeno, smatra se nepopunjeni glasački listić i glasački listić iz koga se ne može sa sigurnošću utvrditi za koji je predlog poslanik glasao.
Kod glasanja o izboru ili imenovanju nevažećim glasačkim listićem smatra se i glasački listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira.
Posle utvrđivanja rezultata glasanja, predsednik objavljuje rezultate koji sadrže podatke o broju:
- primljenih glasačkih listića,
- neupotrebljenih glasačkih listića,
- poslanika koji su primili glasačke listiće,
- upotrebljenih glasačkih listića,
- nevažećih glasačkih listića,
- važećih glasačkih listića,
- glasova "za" i glasova "protiv", odnosno, ako se prilikom izbora ili imenovanja glasa o više kandidata za istu funkciju, glasovi koje su dobili pojedini kandidati.
Objavljivanje rezultata glasanja obuhvata i konstataciju da je predlog izglasan ili da nije izglasan.
5. Zapisnik i stenografske beleške
O radu na sednici Skupštine vodi se zapisnik.
Zapisnik sadrži osnovne podatke o radu na sednici - imena odsutnih poslanika, predloge o kojima se odlučivalo, imena učesnika u raspravi, zaključke koji su na sednici doneti, rezultat glasanja o pojedinim pitanjima i o izrečenim merama.
Usvojeni zapisnik potpisuju predsednik i sekretar Skupštine.
O zapisniku se stara sekretar Skupštine.
Na sednici Skupštine vode se stenografske beleške i vrši tonsko snimanje toka sednice. U stenografske beleške unosi se tekst u izrečenom obliku. Pravo je svakog poslanika da ostvari uvid u stenografske beleške, kao i da na zahtev dobije izvod iz stenografskih beležaka sa sadržinom svog izlaganja.
Skupština donosi statut, pokrajinske skupštinske odluke odluke, deklaracije, rezolucije, strategije, poslovnik, rešenja, preporuke, zaključke i druge akte.
Pokrajinskom skupštinskom odlukom uređuju se pitanja koja su neposredno na osnovu Ustava i Statuta nadležnost AP Vojvodine ili koja su zakonom određena kao pitanja od pokrajinskog značaja.
Odlukom Skupština odlučuje o izboru, imenovanju i razrešenju i o drugim pitanjima koja nemaju karakter pitanja od pokrajinskog značaja.
Deklaracijom se izražava opšti stav Skupštine o pojedinim pitanjima od značaja i interesa za pokrajinu ili pitanjima od šireg privrednog, kulturnog ili političkog značaja.
Rezolucijom Skupština ukazuje na stanje i probleme u određenoj oblasti od opšteg interesa i predlaže mere koje treba preduzeti.
Preporukom Skupština izražava mišljenje o pojedinim pitanjima od opšteg interesa i način rešavanja pojedinih problema i predlaže način i mere koje treba preduzeti radi rešavanja pojedinih pitanja.
Zaključkom se zauzima stav, izražava mišljenje o pojedinim pitanjima i ukazuje Pokrajinskoj vladi i pokrajinskim organima uprave na probleme u određenoj oblasti, radi sagledavanja stanja i preduzimanja mera. Zaključkom se rešavaju i druga pitanja iz nadležnosti Skupštine i radnih tela.
Predlog za donošenje pokrajinske skupštinske odluke može podneti Pokrajinska vlada, najmanje pet poslanika, nadležni odbor, poslanička grupa, skupština jedinice lokalne samouprave, najmanje 30.000 birača i Pokrajinski ombudsman iz oblasti svoje nadležnosti (u daljem tekstu: ovlašćeni predlagač pokrajinske skupštinske odluke).
Predlog za donošenje odluke, rešenja, preporuke, zaključka i drugog akta može podneti Pokrajinska vlada, poslanici, nadležni odbor, poslanička grupa, skupština jedinice lokalne samouprave, najmanje 15.000 birača (u daljem tekstu: ovlašćeni predlagač odluke).
Predlog pokrajinske skupštinske odluke o budžetu AP Vojvodine, o rebalansu budžeta i završnom računu budžeta AP Vojvodine može da podnese Pokrajinska vlada.
Deklaraciju i rezoluciju može da podnese Pokrajinska vlada, nadležni odbor, najmanje 30 poslanika i Savet u pitanjima iz svoje nadležnosti.
Predlog pokrajinske skupštinske odluke o potvrđivanju međuregionalnih sporazuma može da podnese Pokrajinska vlada.
Predlog poslovnika može da podnese Odbor za propise.
Predlog Strategije, planova i programa razvoja, prostornih planova, mreža ustanova i drugih planskih i razvojnih akata može podneti Pokrajinska vlada.
2. Postupak za promenu Statuta AP Vojvodine
Predlog za promenu Statuta podnosi ovlašćeni predlagač utvrđen Statutom.
Ako Skupština prihvati predlog za promenu Statuta, a predlagač je istovremeno dostavio Nacrt pokrajinske skupštinske odluke o promeni Statuta, Skupština može da odluči da Nacrt iznese na javnu raspravu.
Ako Skupština prihvati predlog za promenu Statuta, a uz predlog za promenu nije podnet nacrt pokrajinske skupštinske odluke o promeni Statuta, Skupština će zadužiti predlagača da sačini nacrt.
Skupština svojom odlukom određuje vreme i način održavanja javne rasprave.
Po završenoj javnoj raspravi Odbor za pitanja ustavno-pravnog položaja Pokrajine priprema izveštaj o javnoj raspravi koji dostavlja Skupštini sa Predlogom pokrajinske skupštinske odluke o promeni Statuta.
Predlog pokrajinske skupštinske odluke o promeni Statuta dostavlja se Odboru za propise i Pokrajinskoj vladi, na mišljenje.
Ako Skupština ne prihvati predlog za promenu Statuta takav predlog se ne može podneti pre isteka roka od godinu dana od neprihvatanja predloga za promenu Statuta.
3. Postupak za donošenje pokrajinskih skupštinskih odluka
Ovlašćeni predlagač podnosi predlog pokrajinske skupštinske odluke u obliku u kome se odluka donosi sa obrazloženjem, koje mora da sadrži pravni osnov, razloge za donošenje odluke, procenu potrebnih sredstava za sprovođenje odluke, način i mogućnosti njihovog obezbeđivanja i objašnjenje predloženih rešenja, kao i podatke o predstavniku predlagača.
Kada se predlog pokrajinske skupštinske odluke odnosi na izmene i dopune važeće odluke, uz predlog odluke se dostavlja i tekst odredbi važeće odluke koje se menjaju.
Predlog pokrajinske skupštinske odluke upućuje se Skupštini.
Predsednik Skupštine predlog pokrajinske skupštinske odluke dostavlja poslanicima, nadležnom odboru, Pokrajinskoj vladi, ako ona nije predlagač, radi davanja mišljenja i Savetu.
Kada predlog pokrajinske skupštinske odluke nije pripremljen u skladu sa ovim poslovnikom, predsednik Skupštine zatražiće od predlagača da predlog pokrajinske skupštinske odluke uskladi sa odredbama ovog poslovnika, uz istovremeno ukazivanje u čemu se sastoji neusklađenost.
Predlagač pokrajinske skupštinske odluke može u roku od 15 dana da podnese predlog pokrajinske skupštinske odluke usklađen sa ovim poslovnikom, a ako ne postupi saglasno odredbama stava 1. ovog člana, predlog pokrajinske skupštinske odluke smatra se povučenim. U slučaju nesaglasnosti sa mišljenjem predsednika Skupštine, predlagač može da zatraži, u pisanom obliku, da se Skupština izjasni da li je predlog sačinjen u skladu sa ovim poslovnikom. Skupština je dužna da se o tom pitanju izjasni na prvoj narednoj sednici, pre prelaska na dnevni red bez pretresa. Pre odlučivanja predlagač odluke ima pravo da obrazloži svoj stav, najduže pet minuta.
Predlog pokrajinske skupštinske odluke, pripremljen u skladu sa ovim poslovnikom, uvrstiće se u dnevni red sednice Skupštine u roku do 90 dana od dana podnošenja.
U izuzetnim slučajevima, kada obaveza donošenja pokrajinske skupštinske odluke proizilazi iz zakona ili kada bi nedonošenje odluke prouzrokovalo znatnu štetu, rok ne može biti duži od 30 dana.
Predlog pokrajinske skupštinske odluke, pre razmatranja na sednici Skupštine, razmatraju nadležni odbor i Pokrajinska vlada, ako ona nije predlagač odluke i Savet, u pitanjima iz svoje nadležnosti.
Nadležni odbor, odnosno Pokrajinska vlada dostavljaju izveštaj, odnosno mišljenje, po pravilu, najkasnije pet dana pre dana određenog za održavanje sednice Skupštine na kojoj se razmatra predlog odluke.
Nakon razmatranja pitanja iz svoje nadležnosti Savet dostavlja Skupštini mišljenje najkasnije 24 časa pre početka sednice Skupštine.
Ako Savet ne dostavi mišljenje u roku iz stava 3. smatra se da je mišljenje pozitivno.
Nadležni odbor može da predloži Skupštini donošenje Odluke ili ne donošenje Odluke.
Ukoliko nadležni odbor, odnosno Pokrajinska vlada ne dostavi izveštaj, odnosno mišljenje, Skupština može da odluči da se predlog odluke razmotri i bez izveštaja ili mišljenja.
O predlogu pokrajinske skupštinske odluke vodi se jedinstven pretres.
Izuzetno, ako je na predlog pokrajinske skupštine odluke podneto više amandmana, Skupština, na predlog predsednika, odlučuje da se o predlogu odluke vodi pretres u načelu i u pojedinostima.
Posle pretresa u pojedinostima, Skupština odlučuje o predlogu u celini.
Predlagač pokrajinske skupštinske odluke ima pravo da povuče predlog pokrajinske skupštinske odluke do završetka pretresa na sednici Skupštine. Kada predlagač, u pisanom obliku povuče predlog pokrajinske skupštinske odluke pre sednice Skupštine, predsednik Skupštine će o tome obavestiti Skupštinu, a kada to učini usmeno, u toku sednice, Skupština će konstatovati da je predlog povučen.
4. Postupak za donošenje odluka rešenja i drugih opštih akata
Na postupak donošenja odluka, rešenja, preporuka i zaključaka shodno se primenjuju odredbe o postupku donošenja pokrajinskih skupštinskih odluka.
Pokrajinski organi i organi javnih preduzeća, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač Autonomna Pokrajina Vojvodina dostavljaju Skupštini Izveštaje na razmatranje.
Izveštaji o poslovanju dostavljaju se nadležnim odborima i Pokrajinskoj vladi, na mišljenje.
Nakon razmatranja, Skupština odlučuje o izveštaju iz stava 1. ovog člana.
Predlog za izmenu i dopunu akata koje donosi Skupština podnosi se u obliku amandmana. Amandman se podnosi Skupštini, u pisanom obliku, sa obrazloženjem.
Pravo da podnese amandman ima ovlašćeni predlagač i svaki poslanik.
Amandman se podnosi najkasnije tri dana pre dana određenog za održavanje sednice na kojoj će se razmatrati predlog akta.
Kada je sednica Skupštine sazvana u kraćem roku, za podnošenje amandmana primenjuje se rok za podnošenje amandmana na odluku koja se donosi po hitnom postupku.
Podneti amandman predsednik Skupštine upućuje predlagaču odluke.
Podneti amandman se dostavlja i nadležnom odboru i Pokrajinskoj vladi, ako nisu predlagači, radi davanja mišljenja.
Ukoliko nadležni odbor, odnosno Pokrajinska vlada ne dostavi izveštaj, odnosno mišljenje, Skupština može da odluči da se amandman razmotri i bez izveštaja ili mišljenja.
Predsednik Skupštine odbaciće neblagovremeno podnet amandman, o čemu obaveštava podnosioca amandmana i Skupštinu na početku pretresa o toj tački dnevnog reda i o njemu se Skupština ne izjašnjava.
Podnosilac amandmana može da povuče amandman do zaključenja pretresa.
Predlagač odluke dužan je da do sednice Skupštine razmotri amandmane i obavesti Skupštinu koje amandmane predlaže da Skupština prihvati, a koje da odbije.
Amandman koji podnese predlagač akta, kao i amandman koji je predlagač prihvatio, postaje sastavni deo predloga akta i o njemu se odvojeno ne glasa.
Skupština odlučuje o amandmanima po redosledu članova predloga akta.
Kada je podneto više amandmana na isti član predloga akta, prvo se odlučuje o amandmanu čija sadržina najviše odstupa od rešenja sadržanog u predlogu akta.
Kada je podnet amandman na amandman, prvo se glasa o amandmanu koji je podnet na amandman.
U toku pretresa na sednici Skupštine amandmane, u pisanom obliku, može da podnese predlagač akta, nadležni odbor, odnosno Pokrajinska vlada, ako ona nije predlagač, samo ako je potreba za amandmanom nastala usled prethodnog prihvatanja nekog amandmana.
Kada su amandmani takve prirode da bitno menjaju ili odstupaju od predloga akta, Skupština može, na predlog predsednika Skupštine, da odluči da se pretres odloži, kako bi se poslanici pripremili za odlučivanje.
Pretres o amandmanima odložiće se i onda kada to zatraži Pokrajinska vlada, bez obzira da li je predlagač akta, a može da se odloži i onda kada to zatraži nadležni odbor ili Odbor za propise.
6. Postupak za potvrđivanje međuregionalnih sporazuma
Predlog pokrajinske skupštinske odluke o potvrđivanju međuregionalnog sporazuma podnosi Pokrajinska vlada u roku od 30 dana od dana zaključenja međuregionalnog sporazuma.
Predlog pokrajinske skupštinske odluke o potvrđivanju međuregionalnog sporazuma sadrži i tekst međuregionalnog sporazuma čije se potvrđivanje predlaže.
Predlog pokrajinske skupštinske odluke o potvrđivanju međuregionalnog sporazuma mora biti obrazložen. Obrazloženje sadrži razloge zbog kojih se predlaže potvrđivanje međuregionalnog sporazuma, da li se međuregionalnim sporazumom stvaraju finansijske obaveze u njegovom izvršavanju, kao i procenu potrebnih finansijskih sredstava za njegovo izvršavanje.
Na postupak za donošenje pokrajinske skupštinske odluke o potvrđivanju međuregionalnih sporazuma shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za donošenje pokrajinskih skupštinskih odluka, s tim što se vodi jedinstven pretres.
7. Postupak za donošenje Pokrajinske skupštinske odluke o budžetu Autonomne Pokrajine Vojvodine i završnom računu
Pokrajinsku skupštinsku odluku o budžetu (u daljem tekstu: budžet) donosi Skupština najkasnije u roku utvrđenim Zakonom.
Budžet podnosi Pokrajinska vlada, sa obrazloženjem koje sadrži: ustavni, zakonski i statutarni osnov za donošenje budžeta, obrazloženje predloga potrebnih sredstava po korisnicima i strukture prihoda.
Predlog budžeta prethodno mogu da razmatraju nadležni odbori u delu koji se odnosi na rashode kojima se finansiraju delatnosti iz delokruga odbora i svoje izveštaje, sa obrazloženim predlozima, dostavljaju Skupštini.
O predlogu budžeta na sednici Skupštine pretres se vodi u načelu i u pojedinostima.
Kada se amandmanom na predlog budžeta predlaže povećanje pojedinih rashoda, amandman mora da sadrži i izvore sredstava za te rashode.
Posle pretresa u pojedinostima glasa se o budžetu u celini.
Pokrajinska skupštinska odluka o rebalansu budžeta donosi se po postupku za donošenje budžeta.
Pokrajinska vlada podnosi Skupštini najmanje dva puta godišnje Izveštaj o izvršenju Pokrajinske skupštinske odluke o budžetu AP Vojvodine.
Izveštaj o izvršenju Pokrajinske skupštinske odluke o budžetu AP Vojvodine razmatra Odbor za budžet i finansije i dostavlja Skupštini izveštaj sa mišljenjem.
Predlog pokrajinske skupštinske odluke o završnom računu budžeta (u daljem tekstu: završni račun budžeta) Skupština razmatra i donosi u roku utvrđenim Zakonom.
Predlog završnog računa budžeta podnosi Pokrajinska vlada sa izveštajem o korišćenju stalne budžetske rezerve.
Predlog završnog računa budžeta i izveštaj o korišćenju stalne budžetske rezerve razmatra Odbor za budžet i finansije i izveštaj sa mišljenjem dostavlja Skupštini.
O završnom računu vodi se jedinstven pretres i glasa se u celini.
Ukoliko odredbama ovog dela poslovnika nije drugačije određeno, u pogledu postupka za donošenje budžeta i završnog računa budžeta shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za donošenje pokrajinskih skupštinskih odluka.
8. Postupak donošenja strategija, planova i programa razvoja, prostornih planova, mreža ustanova i drugih planskih i razvojnih akata
Pokrajinska vlada je ovlašćeni predlagač strategije, plana i programa razvoja, mreže ustanova i drugih planskih i razvojnih akata.
Predlog strategije, plana i programa razvoja, mreže ustanova i drugih planskih i razvojnih akata podnosi se sa obrazloženjem i potrebnom dokumentacijom.
Pre pretresa na sednici Skupštine, predloge akata iz stava 1. razmatraju nadležni odbori i Savet u pitanjima iz svoje nadležnosti.
Predlog regionalnog prostornog plana Pokrajine, prostornog plana posebne namene i prostornog plana mreže područja i objekata sa posebnim funkcijama podnosi Pokrajinska vlada, sa obrazloženjem i potrebnom dokumentacijom.
Pre pretresa na sednici Skupštine, predloge planova razmatraju nadležni odbori i izveštaje sa obrazloženjem dostavljaju Skupštini.
Ukoliko odredbama ovog dela poslovnika nije drugačije određeno, u pogledu postupka za donošenje akata iz člana 156. i člana 157., shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za donošenje pokrajinskih skupštinskih odluka.
9. Postupak za donošenje Poslovnika
Odbor za propise, pre utvrđivanja Predloga poslovnika, nacrt poslovnika dostavlja na mišljenje Kolegijumu predsednika.
U postupku donošenja poslovnika, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o donošenju pokrajinskih skupštinskih odluka.
Pokrajinska vlada može da predloži da se pokrajinska skupštinska odluka ili drugi akt donese po hitnom postupku.
Po hitnom postupku može da se donese samo pokrajinska skupštinska odluka ili drugi akt čije bi nedonošenje po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost Pokrajine i rad organa i organizacija.
Predlog da se pokrajinska skupštinska odluka ili drugi akt donese po hitnom postupku mora biti obrazložen. U pisanom obrazloženju Predloga predlagač je dužan da navede štetne posledice koje bi nastale zbog nedonošenja odluke po hitnom postupku.
Predlog da se pokrajinska skupštinska odluka ili drugi akt donese po hitnom postupku dostavlja se Skupštini najkasnije 24 časa pre početka sednice Skupštine.
Predlog pokrajinske skupštinske odluke ili drugi akt koji se donosi po hitnom postupku prethodno razmatra Odbor za propise.
O predlogu da se pokrajinska skupštinska odluka ili drugi akt donese po hitnom postupku Skupština odlučuje kao o prethodnom pitanju, prilikom utvrđivanja dnevnog reda.
Kada Skupština usvoji predlog da se pokrajinska skupštinska odluka ili drugi akt donese po hitnom postupku, predlog pokrajinske skupštinske odluke ili drugog akta unosi se u dnevni red sednice.
Odlučujući o prethodnom pitanju, ako skupština ne usvoji predlog da se pokrajinska skupštinska odluka ili drugi akt donese po hitnom postupku, na predlog predlagača, Predlog pokrajinske skupštinske odluke ili drugog akta razmatraće se po redovnom postupku.
Amandman na predlog odluke ili drugog akta koji se donosi po hitnom postupku može se podneti do završetka pretresa.
11. Postupak za autentično tumačenje akata
Predlog za donošenje autentičnog tumačenja pojedinog akta Skupštini može da podnese ovlašćeni predlagač.
Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži naziv akta, odredbe čije se autentično tumačenje traži i razlog zbog kojeg se autentično tumačenje traži.
Kada Odbor za propise oceni da je predlog opravdan, sačinjava predlog autentičnog tumačenja i dostavlja ga podnosiocu predloga i Skupštini.
Kada Odbor za propise oceni da predlog nije opravdan, o tome obaveštava podnosioca predloga i Skupštinu.
Skupština odlučuje o predlogu Odbora za propise iz st. 1. i 2. ovog člana.
Kada Skupština ne prihvati stav Odbora za propise da autentično tumačenje nije opravdano, zadužiće Odbor za propise da sačini predlog autentičnog tumačenja.
Ukoliko odredbama ovog odeljka nije drugačije određeno, u pogledu postupka za donošenje autentičnog tumačenja odluka i drugih akata koje donosi Skupština, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za donošenje tih akata.
12. Postupak za utvrđivanje predloga zakona, drugih propisa i opštih akata koje donosi Narodna skupština i podnošenje amandmana na predloge republičkih zakona
Predlog da Skupština bude predlagač republičkog zakona, drugih propisa i opštih akata sa tekstom za predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta može da podnese Pokrajinska vlada, poslanik, nadležni odbor i poslanička grupa.
Tekst za predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta se podnosi u obliku u kome se zakon, drugi propis i opšti akt donosi, sa obrazloženjem, čija je sadržina određena Poslovnikom Narodne skupštine.
Podnosilac teksta za predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta dužan je da navede razloge zbog kojih se predlaže Skupštini da utvrdi predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i da ga podnese Narodnoj skupštini.
Predsednik Skupštine, po prijemu predloga da Skupština bude predlagač republičkog zakona, sa tekstom za predlog zakona, dostavlja ga poslanicima i Pokrajinskoj vladi, ako ono nije predlagač.
Odbor za propise, Odbor za saradnju sa odborima Narodne skupštine u ostvarivanju nadležnosti Pokrajine i nadležni odbor razmatraju predlog i izveštaj sa mišljenjem dostavljaju Skupštini.
Na sednici Skupštine podnosilac predloga da Skupština bude predlagač republičkog zakona, drugog propisa i opšteg akta može dodatno da obrazloži razloge zbog kojih Skupština treba da bude predlagač zakona, drugog propisa i opšteg akta. Predstavnik Pokrajinske vlade, ako ono nije predlagač, i predstavnik Odbora za saradnju sa odborima Narodne skupštine u ostvarivanju nadležnosti Pokrajine može dodatno da obrazloži predlog o prihvatanju, odnosno neprihvatanju predloga.
Ako Skupština ne prihvati da bude predlagač republičkog zakona, drugog propisa i opšteg akta, tekst za predlog zakona Skupština neće razmatrati.
Kada Skupština prihvati da bude predlagač zakona, drugog propisa i opšteg akta, otvara se pretres o tekstu za predlog zakona. O tekstu za predlog zakona glasa se u celini.
Kada Skupština utvrdi predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta određuje predstavnika Skupštine u Narodnoj skupštini i ovlašćuje ga da prihvati amandmane kojima se ne menja suština Predloga.
Predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta predsednik Skupštine dostavlja Narodnoj skupštini i obaveštava Narodnu skupštinu o ovlašćenom predstavniku.
Odredbe ovog poslovnika koje se odnose na postupak podnošenja amandmana i odlučivanje o podnetim amandmanima shodno se primenjuju i na postupak podnošenja amandmana na tekst za predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta.
Predlog da Skupština podnese amandman na predlog republičkog zakona može da podnese Pokrajinska vlada, poslanik, nadležni odbor i poslanička grupa.
Predlog amandmana na predlog zakona dostavlja se poslanicima, Pokrajinskoj vladi, ako ona nije predlagač, nadležnom odboru, ako nije predlagač, i Odboru za saradnju sa odborima Narodne skupštine u ostvarivanju nadležnosti Pokrajine.
Predlog amandmana razmatra Pokrajinska vlada, ako ono nije predlagač, nadležni odbor, Odbor za propise i Odbor za saradnju sa odborima Narodne skupštine u ostvarivanju nadležnosti Pokrajine i dostavljaju Skupštini izveštaj sa predlogom da se amandman prihvati ili ne prihvati.
Kada Skupština utvrdi amandmane, određuje predstavnika Skupštine koji će na sednici Narodne skupštine obrazložiti podneti amandman u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine.
Predsednik Skupštine dostavlja amandman Narodnoj skupštini i obaveštava Narodnu skupštinu o ovlašćenom predstavniku.
13. Postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti
Predlog za pokretanje postupka pred ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona, odnosno drugog propisa ili opšteg akta republičkih organa, kada su tim aktima povređena ustavom i zakonom utvrđena prava Autonomne Pokrajine Vojvodine, mogu podneti ovlašćeni predlagači. Predsednik Skupštine predlog dostavlja poslanicima i Pokrajinskoj vladi, ako ono nije predlagač.
Ako Skupština usvoji predlog za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti, određuje predstavnika da učestvuje u postupku pred ustavnim sudom.
Predsednik Skupštine dostavlja predlog za pokretanje postupka Ustavnom sudu Republike Srbije.
Kada je pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti propisa ili opšteg akta Skupštine, odgovor ustavnom sudu daje Odbor za propise u roku koji odredi ustavni sud u svom zahtevu i određuje lice koje ovlašćuje da učestvuje u postupku pred ustavnim sudom.
14. Postupak povodom predloga za raspisivanje referenduma
Skupština može da raspiše referendum o pitanju iz njene nadležnosti, na predlog Pokrajinske vlade ili 30 poslanika.
Skupština će raspisati pokrajinski referendum, ako zahtev za njegovo raspisivanje podnese najmanje 30.000 birača.
Predlog da Skupština raspiše referendum o pitanjima iz svoje nadležnosti razmatra odbor u čijem je delokrugu to pitanje i Odbor za pitanja ustavno-pravnog položaja Pokrajine, koji utvrđuje da li je sadržina predloga u skladu sa zakonom, da li je predlog podnet od ovlašćenih podnosilaca i da li je pitanje u nadležnosti Skupštine.
Kada predlog nije u saglasnosti sa Statutom i zakonom ili nije podnet od ovlašćenih podnosilaca, odnosno predloženo pitanje nije u nadležnosti Skupštine, Skupština će predlog odbiti i o tome obavestiti podnosioca predloga.
Referendum se sprovodi na način predviđen Ustavom, zakonom, Statutom i ovim poslovnikom.
15. Postupak za izbor i prestanak funkcije
Obrazloženi predlog za izbor, imenovanje i razrešenje direktora, predsednika i članova upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeća, ustanova, agencija i drugih organizacija čiji je osnivač Autonomna Pokrajina Vojvodina i drugih lica koja bira, imenuje i razrešava Skupština, podnosi odbor koji u svom delokrugu razmatra pitanja iz te oblasti.
Obrazloženi predlog za izbor i razrešenje zamenika pokrajinskog sekretara predlaže predsednik Pokrajinske vlade.
VI ODNOS SKUPŠTINE I POKRAJINSKE VLADE
Kandidata za predsednika Pokrajinske vlade predlaže predsednik Skupštine, pošto sasluša mišljenje predstavnika poslaničkih grupa.
Predlog sadrži ime i prezime kandidata, kratku biografiju, stranačku pripadnost, ime i prezime izvestioca, obrazloženje i saglasnost kandidata, u pisanom obliku.
O predloženom kandidatu za predsednika Pokrajinske vlade otvara se pretres.
Svaki poslanik ima pravo da iznese mišljenje o predloženom kandidatu.
Kandidat za predsednika Pokrajinske vlade iznosi pred Skupštinu program Pokrajinske vlade i predlaže njen sastav.
O programu kandidata za predsednika Pokrajinske vlade i o predlogu članova Pokrajinske vlade otvara se pretres.
Po završetku pretresa, o predlogu za predsednika, potpredsednika i članova Pokrajinske vlade odlučuje se u celini javnim glasanjem.
Pokrajinska vlada je izabrana, ako je za njegov izbor glasala većina od ukupnog broja poslanika.
Ako Pokrajinska vlada ne bude izabrana, ceo postupak se ponavlja.
Predsednik i članovi Pokrajinske vlade, nakon izbora, polažu pred Skupštinom zakletvu u tekstu koji je utvrđen posebnom odlukom.
2. Predstavljanje Pokrajinske vlade u Skupštini
Opšte pravo i dužnost predstavljanja Pokrajinske vlade u Skupštini ima predsednik Pokrajinske vlade ili potpredsednik koga on odredi.
Pokrajinska vlada, kada je predlagač, određuje člana Pokrajinske vlade ili zamenika pokrajinskog sekretara koji ga predstavlja po pojedinom pitanju koje se razmatra na sednici Skupštine, odnosno odbora.
Za davanje stručnih i drugih objašnjenja, obaveštenja i mišljenja na sednicama radnih tela, o pitanjima u kojima je predlagač, Pokrajinska vlada može da odredi i svoje poverenike.
Uz predlog odluke, drugog propisa ili opšteg akta, ili uz drugi materijal koji podnosi Skupštini, Pokrajinska vlada obaveštava Skupštinu o svojim predstavnicima i poverenicima za sednice Skupštine i odbora.
Ako odbor na sednici predloži izmenu ili dopunu predloga akta, ona postaje sastavni deo predloga akta, samo ako je prihvati predstavnik predlagača.
Skupština i odbor obaveštavaju Pokrajinsku vladu o svojim sednicama i predloženom dnevnom redu.
3. Postupak u vezi sa poslaničkim pitanjem
Poslanik ima pravo da postavi poslaničko pitanje pojedinom starešini organa pokrajinske uprave ili Pokrajinske vlade, iz njihove nadležnosti.
Poslaničko pitanje mora biti jasno formulisano.
Poslaničko pitanje može se postaviti u pisanom obliku između dve sednice Skupštine, preko predsednika Skupštine koji ga dostavlja nadležnom starešini organa pokrajinske uprave ili Pokrajinskoj vladi.
Poslaničko pitanje može se postaviti i usmeno na sednici Skupštine, nakon završetka rada po utvrđenom dnevnom redu.
Predsednik Skupštine upozoriće poslanika koji postavlja poslaničko pitanje, ako pitanje nije postavljeno u skladu sa odredbama ovog poslovnika, odnosno ako nije upućeno nadležnom organu.
Na usmeno postavljeno poslaničko pitanje, predstavnik Pokrajinske vlade, odnosno starešina organa pokrajinske uprave moraju odmah usmeno odgovoriti. Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema, oni to moraju odmah obrazložiti, a odgovor poslaniku dati u pisanom obliku, u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno.
Pisani odgovor Pokrajinske vlade ili starešine organa pokrajinske uprave dostavlja se poslanicima.
Izuzetno, ako je u pripremi odgovora na poslaničko pitanje potrebno utvrditi određene činjenice čije utvrđivanje zahteva duže vreme ili složeniju analizu, rok za davanje odgovora na poslaničko pitanje može se produžiti, ali ne više od 60 dana.
Posle datog odgovora na poslaničko pitanje, poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da, u trajanju od najviše pet minuta, komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje.
Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše pet minuta.
Ako odgovor na poslaničko pitanje sadrži podatke koji predstavljaju državnu, vojnu ili službenu tajnu, Pokrajinska vlada, odnosno starešina organa pokrajinske uprave može predložiti da se odgovor sasluša bez prisustva javnosti.
4. Postupak za razmatranje interpelacije
Interpelaciju za pretresanje određenih pitanja u vezi sa radom Pokrajinske vlade ili pojedinog njenog člana može da podnese najmanje 30 poslanika.
Interpelacija se podnosi u pisanom obliku, sa jasno formulisanim i obrazloženim pitanjem koje treba razmatrati, predlogom kako da se pretres povodom interpelacije završi i imenom ovlašćenog predstavnika podnosilaca interpelacije.
Interpelaciju potpisuju poslanici koji su je podneli.
Interpelacija se podnosi predsedniku Skupštine koji je odmah dostavlja Odboru za administrativna i mandatna pitanja, radi utvrđivanja da li je interpelacija usklađena sa odredbama ovog poslovnika.
Odbor za administrativna i mandatna pitanja razmotriće interpelaciju u roku koji ne može biti duži od 15 dana od dana podnošenja. Ukoliko utvrdi da interpelacija nije sačinjena u skladu sa ovim poslovnikom ili ukoliko sadrži uvredljive ili druge izraze nedostojne Skupštini i poslanicima, zatražiće od predlagača da interpelaciju uskladi sa odredbama ovog poslovnika, u roku koji ne može biti duži od 15 dana.
Kada podnosilac u roku ne uskladi tekst interpelacije sa datim primedbama, smatraće se da je ona povučena, o čemu će se obavestiti ovlašćeni predstavnik podnosilaca interpelacije. Kada podnosilac interpelacije smatra da su primedbe Odbora za administrativna i mandatna pitanja neosnovane, može da zahteva da se o stavu ovog odbora izjasni Skupština.
Odbor za administrativna i mandatna pitanja, kada oceni da je interpelacija podneta u skladu sa ovim poslovnikom, podneće izveštaj i o svom stavu obavestiće predsednika Skupštine, koji će interpelaciju sa izveštajem Odbora dostaviti Pokrajinskoj vladi i poslanicima.
Odgovor na podnetu interpelaciju Pokrajinska vlada dužna je da podnese u roku od 30 dana.
Predsednik Skupštine o stavu Pokrajinske vlade obavestiće poslanike.
Sednica Skupštine na kojoj će se raspravljati i glasati o interpelaciji održaće se najkasnije 15 dana od dana dostavljanja stava Pokrajinske vlade.
Ako Pokrajinska vlada u određenom roku ne dostavi stav o interpelaciji, sednica Skupštine na kojoj će se raspravljati o interpelaciji održaće se najkasnije 15 dana od dana isteka roka za donošenje stava.
Predstavnik podnosilaca interpelacije ima pravo da na sednici Skupštine obrazloži interpelaciju.
Predsednik Pokrajinske vlade dužan je da na sednici Skupštine izloži stav Pokrajinske vlade povodom podnete interpelacije.
Pretres povodom interpelacije mora da se završi na sednici na kojoj je i započet.
Predstavnik podnosilaca interpelacije može da povuče interpelaciju do zaključenja pretresa.
Pretres povodom interpelacije može da se završi zauzimanjem stava o pitanju koje je pokrenuto interpelacijom ili glasanjem o prelasku na narednu tačku dnevnog reda.
Ako je predloženo da se pretres povodom interpelacije završi glasanjem o prelasku na narednu tačku dnevnog reda bez zauzimanja stava o pitanju pokrenutom interpelacijom, predsednik Pokrajinske vlade ima pravo da se izjasni o tom predlogu. Ako se predsednik Pokrajinske vlade saglasi sa tim predlogom, a postoje i drugi predlozi, prvo će se glasati o tom predlogu.
Ako se predlog iz stava 2. ovog člana ne prihvati o ostalim predlozima Skupština se izjašnjava po redosledu njihovog podnošenja.
Ako Skupština glasanjem ne prihvati odgovor Pokrajinske vlade ili njenog člana pristupiće se glasanju o nepoverenju Pokrajinskoj vladi ili njenom članu, ukoliko prethodno, po neprihvatanju odgovora na interpelaciju, predsednik Pokrajinske vlade, odnosno njen član ne podnese ostavku.
O pitanju koje je bilo predmet interpelacije ne može se ponovo raspravljati pre isteka roka od 90 dana.
5. Poverenje Pokrajinskoj vladi i ostavka Pokrajinske vlade
Najmanje 30 poslanika može podneti predlog da se izglasa nepoverenje Pokrajinskoj vladi, predsedniku Pokrajinske vlade ili pojedinom njenom članu.
Predlog se podnosi predsedniku Skupštine u pisanom obliku.
U predlogu mora biti naveden razlog zbog koga se predlaže izglasavanje nepoverenja.
U predlogu mora biti naznačen predstavnik predlagača. Ukoliko to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača prvi potpisani poslanik.
Predsednik Skupštine ovaj predlog odmah dostavlja predsedniku Pokrajinske vlade, odnosno njenom članu i poslanicima.
O predlogu za izglasavanje nepoverenja predsednik Skupštine obaveštava Pokrajinsku vladu i Skupštinu sa naznačenjem roka kada će se u Skupštini raspravljati o ovom predlogu, s tim da taj rok ne može biti kraći od pet, niti duži od 15 dana od dana prijema predloga.
Na početku sednice Skupštine predstavnik predlagača ima pravo da obrazloži predlog za izglasavanje nepoverenja Pokrajinskoj vladi, odnosno pojedinom članu Pokrajinske vlade, a predstavnik Pokrajinske vlade ima pravo na odgovor.
Pokrajinska vlada može da postavi Skupštini pitanje svog poverenja.
Pitanje poverenja u ime Pokrajinske vlade postavlja predsednik Pokrajinske vlade, uz obrazloženje u pisanom obliku i dostavlja ga predsedniku Skupštine, koji o tome obaveštava poslanike.
O pitanju nepoverenja i poverenja Pokrajinskoj vladi, Skupština odlučuje većinom glasova od ukupnog broja poslanika.
Ako Skupština izglasa nepoverenje ili ne izglasa poverenje Pokrajinskoj vladi, Pokrajinskoj vladi prestaje mandat, a predsednik Skupštine dužan je da pokrene postupak za izbor nove Pokrajinske vlade u roku od 15 dana.
Ako Skupština ne izabere novu Pokrajinsku vladu u roku od 30 dana od dana neizglasavanja poverenja, predsednik Skupštine dužan je da raspusti Skupštinu i raspiše izbore.
Predsednik Pokrajinske vlade može podneti ostavku Skupštini.
Predsednik Pokrajinske vlade ostavku podnosi predsedniku Skupštine i istovremeno o njoj obaveštava javnost.
Skupština na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku, bez rasprave.
Pokrajinskoj vladi prestaje mandat danom konstatacije ostavke predsednika Pokrajinske vlade.
Kada Skupština konstatuje ostavku predsednika Pokrajinske vlade, pokreće se postupak za izbor nove Pokrajinske vlade.
Kada Skupština konstatuje ostavku predsednika Pokrajinske vlade, predsednik Skupštine dužan je da pokrene postupak za izbor nove Pokrajinske vlade, u roku od 15 dana.
Ako Skupština ne izabere novu Pokrajinsku vladu u roku od 30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika Pokrajinske vlade, predsednik Skupštine dužan je da raspusti Skupštinu i raspiše izbore.
Član Pokrajinske vlade može podneti ostavku predsedniku Pokrajinske vlade.
Predsednik Pokrajinske vlade dostavlja podnetu ostavku predsedniku Skupštine koja je konstatuje na prvoj narednoj sednici.
Predsednik Pokrajinske vlade može da predloži Skupštini razrešenje pojedinog člana Pokrajinske vlade.
Skupština na prvoj narednoj sednici razmatra i glasa o predlogu za razrešenje člana Pokrajinske vlade.
Odluka o razrešenju člana Pokrajinske vlade doneta je ako je za nju glasala većina od ukupnog broja poslanika.
Članu Pokrajinske vlade koji je podneo ostavku mandat prestaje danom konstatacije ostavke, a članu Pokrajinske vlade koji je razrešen, danom donošenja odluke o razrešenju.
Pokrajinska vlada, odnosno član Pokrajinske vlade, kao i svaki od poslanika koji su potpisali predlog da se izglasa nepoverenje Pokrajinskoj vladi, imaju pravo da povuku svoj predlog za razrešenje, odnosno ostavku, sve do donošenja odluke o razrešenju, odnosno konstatovanja ostavke.
Ako predlog da se izglasa nepoverenje Pokrajinskoj vladi odnosno pojedinom njenom članu, povuku poslanici, tako da broj poslanika koji su predložili da se izglasa nepoverenje Pokrajinskoj vladi ili pojedinom njenom članu postane manji od 30, predlog se smatra povučenim.
Sednice Skupštine i njenih odbora su javne.
Sednice Skupštine mogu biti zatvorene za javnost u slučajevima određenim zakonom, ako to predloži Pokrajinska vlada, odbor ili najmanje 20 poslanika. Predlog mora biti obrazložen, a o predlogu se glasa u Skupštini, bez pretresa.
Sednice odbora mogu biti zatvorene za javnost u slučajevima određenim zakonom, ako to predloži odbor.
Na sednici Skupštine ili odbora može se odlučiti da predstavnici štampe i drugih sredstava informisanja mogu prisustvovati sednici i kada se na njoj pretresa neko pitanje bez prisustva javnosti. O takvom pitanju predstavnici štampe i drugih sredstava informisanja mogu davati za javnost samo obaveštenja za koja se to na sednici odluči. Na sednici se može odlučiti da se obaveštenja o takvom pitanju mogu davati tek po isteku određenog vremena.
Predsednik Skupštine obaveštava javnost o radu Skupštine i o odlukama koje je Skupština donela.
Smatra se da je javnost obaveštena kada je poziv za sednicu Skupštine, sa pripadajućim materijalima, u skladu sa ovim poslovnikom, dostavljen predstavnicima javnog informisanja i ako su oni bili prisutni na sednici Skupštine.
Radi potpunijeg obaveštavanja poslanika i javnosti Skupština može predlog akta objaviti i u javnim glasilima ili kao posebnu publikaciju o čemu odlučuje predsednik Skupštine.
Predstavnici štampe i drugih sredstava informisanja, u skladu sa propisom o unutrašnjem redu u Skupštini, mogu prisustvovati sednicama Skupštine i odbora i stavljaju im se na raspolaganje materijali koji su dostavljeni poslanicima.
Televizija ima pravo da direktno prenosi sednicu Skupštine, odnosno da odloženo emituje snimak sednice.
Predstavnicima javnog informisanja obezbeđuju se potrebni uslovi za praćenje rada na sednicama Skupštine i odbora.
Predstavnici javnog informisanja dužni su da o radu Skupštine i odbora izveštavaju javnost potpuno, objektivno i istinito.
Službeno saopštenje za štampu i druga sredstva javnog informisanja sastavlja odgovarajuća služba Skupštine, a odobrava predsednik Skupštine ili lice koje on ovlasti.
Konferenciju za novinare u Skupštini može da održi svaki poslanik.
Građani mogu prisustvovati sednicama Skupštine, ne ometajući njen rad, osim u slučajevima predviđenim ovim Poslovnikom kada je javnost isključena.
Na sednici Skupštine mogu prisustvovati zainteresovani građani u broju koji ne ometa normalan rad Skupštine.
Građani koji žele da prisustvuju sednici Skupštine obavezni su da o tome obaveste predsednika Skupštine najkasnije dva dana pre dana određenog za održavanje sednice.
Organizovane grupe građana mogu posećivati Skupštinu radi razgledanja i upoznavanja sa istorijatom i radom Skupštine u Dane otvorenih vrata Skupštine.
Prečišćen tekst akta koji se objavljuje, kada je utvrđena obaveza utvrđivanja prečišćenog teksta, utvrđuje Odbor za propise.
Prečišćen tekst odluke objavljuje se u "Službenom listu Autonomne Pokrajine Vojvodine".
IX IZVORNICI I OBJAVLJIVANJE AKATA SKUPŠTINE
Izvornik akta koji donosi Skupština potpisuje predsednik Skupštine i stavlja se pečat Skupštine.
Izvornikom se smatra tekst akta usvojen na sednici Skupštine.
Izvornik akta Skupštine čuva se u Skupštini.
O izradi izvornika, stavljanju pečata, čuvanju i evidenciji izvornika stara se sekretar Skupštine.
Akt koji donosi Skupština objavljuje se u "Službenom listu Autonomne Pokrajine Vojvodine."
Zaključci Skupštine i radnih tela kao i druga akta radnih tela objavljuju se kada je to tim aktima predviđeno.
Autentično tumačenje se objavljuje u "Službenom listu Autonomne Pokrajine Vojvodine".
O objavljivanju akata iz stava 1., 2. i 3. stara se sekretar Skupštine.
Sekretar Skupštine, na osnovu izvornog teksta akta iz stava 1, 2. i 3, daje ispravke grešaka u objavljenom tekstu akta.
Skupština sarađuje sa Narodnom skupštinom Republike Srbije i skupštinama jedinica lokalne samouprave.
Saradnja se ostvaruje razmenom iskustava, osnivanjem zajedničkih tela, preduzimanjem zajedničkih aktivnosti, usaglašavanjem stavova, razmenom programa, dokumentacionog i informativnog materijala, zajedničkim sastancima i razmenom delegacija.
Skupština ostvaruje saradnju sa predstavničkim telima međunarodnih organizacija, drugih država i regiona učešćem delegacija Skupštine u radu asocijacija evropskih regija, upućivanjem delegacije Skupštine, predsednika i potpredsednika Skupštine ili pojedinih poslanika u posete predstavničkim telima drugih država i regiona i prijemom delegacija predstavničkih tela drugih država i regiona, razmenom informacija drugih materijala i publikacija, kao i putem drugih oblika saradnje sa predstavničkim telima drugih država i regiona.
U Skupštini se mogu obrazovati poslaničke grupe prijateljstva za unapređenje odnosa i saradnje s predstavničkim telima pojedinih regiona, na principu dobrovoljnosti.
Prilikom osnivanja poslaničke grupe prijateljstva polazi se od uzajamno izraženih interesa za ostvarivanje i razvoj saradnje između parlamenata.
Predsednika i članove grupe prijateljstva određuje Odbor za evropske integracije i međuregionalnu saradnju.
Odluke o razmeni poseta sa grupama prijateljstava predstavničkih tela drugih regiona, grupe prijateljstva donose u koordinaciji i uz saglasnost Odbor za evropske integracije i međuregionalnu saradnju.
Ukoliko Odbor za evropske integracije i međuregionalnu saradnju nije u mogućnosti da odredi predsednika i članove grupe prijateljstva ili da da saglasnost na odluku o razmeni poseta sa grupama prijateljstava predstavničkih tela drugih regiona, o tim pitanjima odluku donosi predsednik Skupštine.
XI RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU RATNOG STANJA ILI VANREDNOG STANJA
Odredbe ovog poslovnika primenjuju se u radu Skupštine u slučaju ratnog ili vanrednog stanja, ukoliko ovim poslovnikom, drugim propisima i opštim aktima Skupštine nije drugačije određeno.
U slučaju ratnog ili vanrednog stanja, predsednik Skupštine:
- određuje vreme i mesto održavanja sednica Skupštine,
- utvrđuje način pozivanja poslanika na sednice, kao i način i rokove dostavljanja materijala za sednice,
- može narediti da se redakcijama javnih glasila, čiji su novinari akreditovani u Skupštini, obustavi dostavljanje predloga odluka i opštih akta i drugih materijala, dok Skupština o tome drugačije ne odluči,
- može odrediti poseban način vođenja, izdavanja i čuvanja zapisnika i stenografskih beležaka sa sednice Skupštine i odbora,
- odlučuje o načinu rada i izvršavanju zadataka Službe Skupštine.
U uslovima ratnog ili vanrednog stanja, ne primenjuju se odredbe ovog poslovnika o kvorumu za održavanje sednica Skupštine i odbora. Sednice Skupštine i odbora održavaju se sa onim poslanicima koji su prisutni na sednici, a odluke se donose većinom glasova prisutnih poslanika na sednici Skupštine, odnosno odbora.
U slučaju za vreme ratnog ili vanrednog stanja, predlozi odluka i opštih akata koje treba da razmatra Skupština, mogu se predložiti za razmatranje i odlučivanje bez prethodnog razmatranja u nadležnim odborima, ukoliko Skupština tako odluči.
Pokrajinska vlada daje svoje mišljenje o ovim aktima neposredno na samoj sednici Skupštine.
U slučaju za vreme ratnog ili vanrednog stanja, poslanici su dužni odmah i na najpogodniji način da obaveste sekretara Skupštine o svakoj promeni adrese prebivališta ili boravišta.
Stručne i druge poslove za potrebe Skupštine, odbora, poslanika i poslaničkih grupa obavlja Služba Skupštine.
Organizacija, zadaci i rad Službe Skupštine uređuje se pokrajinskom skupštinskom odlukom.
Poslove unutrašnjeg obezbeđivanja i održavanja reda u zgradi i prostorijama Skupštine obavlja uprava nadležna za opšte i zajedničke poslove pokrajinskih organa, uz saglasnost sekretara.
Danom stupanja na snagu ovog poslovnika, prestaje da važi Poslovnik Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine ("Službeni list APV", broj 23/02, 30/04, 4/08 i 13/09).
Ovaj poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Autonomne Pokrajine Vojvodine".