Poglavlje 3.2

3.2.3 Tabela C: Spisak opasnih materija dozvoljenih za transport u brodovima tankerima u numeričkom redosledu

Objašnjenja uz Tabelu C

Po pravilu, svaki red tabele C obrađuje materiju (materije), kroz određeni UN-broj ili broj materije. Međutim, ako materije, koji pripadaju istom UN-broju, imaju različite hemijske osobine, fizičke osobine i/ili uslove transporta, za ove UN-brojeve ili za brojeve materija mogu se koristiti više uzastopnih redova.

Svaka kolona Tabele C je namenjena jednoj određenoj temi, kako je to navedeno u narednim objašnjenjima. Presek kolona i redova (ćelija) sadrži informacije, koje se odnose na temu, koja se obrađuje u koloni za materiju (materije) u tom redu:

-

prve četiri ćelije identifikuju materiju (materije) koji spadaju u taj red;

-

sledeće ćelije navode primenjive posebne propise, ili kao potpune informacije ili u kôdiranom obliku. Kôdovi upućuju na detaljne informacije, sadržane u brojevima, koji su navedeni u objašnjenjima u nastavku. Prazna ćelija znači, ili da nema nikakvih posebnih propisa i da se primenjuju samo opšti propisi, ili da važi ograničenje transporta navedeno u objašnjenjima.

U odgovarajućim kolonama se ne ukazuje na primenjive opšte propise.

Objašnjenja za svaku kolonu:

Kolona (1)   

"UN-broj / broj materije"

- Ova kolona sadrži UN-broj ili broj materije za:

- opasnu materiju, ako je ova materija ili predmet svrstana u sopstveni specifični UN-broj ili broj materije, ili

- naziv po vrstama ili naziv n.d.n., u koje se svrstavaju opasne materije koje nisu poimenično navedene u skladu sa kriterijumima Dela 2 ("algoritam za klasifikaciju").

Kolona (2)

"Naziv i opis"

Ova kolona sadrži naziv materije velikim slovima, ako je materiji dodeljen sopstveni specifičan UN-broj ili broj materije, ili naziv po vrstama, ili naziv n.d.n., u koji je svrstana opasna materija u skladu sa kriterijumima Dela 2 ("algoritam za klasifikaciju "). Ovaj naziv se mora koristi kao zvaničan naziv za transport, ili po potrebi, kao deo zvaničnog naziva za transport (vidi 3.1.2 za dalje pojedinosti vezano za zvaničan naziv za transport).
Nakon zvaničnog naziva za transport dodat je opisni tekst malim slovima, radi razjašnjenja područja primene naziva, u slučajevima u kojima propisi za klasifikaciju i/ili transportni propisi za materiju pod određenim uslovima mogu biti različiti.

Kolona (3a)

"Klasa"

Ova kolona sadrži broj klase, čija definicija pojma obuhvata opasnu materiju. Ovaj broj klase se dodeljuje u skladu sa postupcima i kriterijumima Dela 2.

Kolona (3b)

"Klasifikacioni kôd"

Ova kolona sadrži klasifikacioni kôd opasne materije.

-

Za opasne materije klase 2, kôd se sastoji od broja i jedno ili više slova koja predstavljaju grupu opasnih osobina, koje su objašnjena u 2.2.2.1.2. i 2.2.2.1.3.

-

Za opasne materije ili predmete klase 3, 4.1, 4.2, 4.3, 5.1, 5.2, 6.1, 6.2, 8 i 9 kôdovi su objašnjeni u 2.2.x.1.2.1

1x = broj klase opasne materije ili predmeta, eventualno bez tačke.

Kolona (4)

"Ambalažna grupa"

Ova kolona sadrži broj (brojeve) ambalažna grupa (I, II ili III), u koju je svrstana opasna materija. Ovi brojevi ambalažne grupe se dodeljuju na osnovu postupaka i kriterijuma Dela 2. Određeni predmeti i materije nisu svrstani ni u jednu ambalažnu grupu.

Kolona (5)

"Opasnosti"

Ova kolona sadrži podatke o opasnostima koje mogu prouzrokovati opasne materije. Oni su obuhvaćeni na bazi listica opasnosti u Tabeli A, koloni 5. Ako se radi o hemijsko nestabilnoj materiji, ovi podaci se dopunjuju sa kôdom "nestabilna"

Kolona (6)

"Tip broda tanker"

Ova kolona sadrži tip broda tankera: G, C ili N.

Kolona (7)

"Konstrukcija tanka"

Ova kolona sadrži podatke o konstrukciji tanka.

1

Tank pod pritiskom

2

Zatvoreni teretni tank

3

Otvoreni teretni tank sa osiguranjem od proboja plamena

4

Otvoreni teretni tank

Kolona (8)

"Tip tanka"

Ova kolona sadrži podatke i tipu teretnog tanka

1

Nezavisni tank

2

Integrisani tank

3

Teretni tank sa zidom odvojenim od trupa.

Kolona (9)

"Oprema tanka"

Ova kolona sadrži podatke o opremi tanka.

1

Rashladni sistem

2

Sistem za zagrevanje

3

Sistem za polivanje

Kolona (10)

"Pritisak pri otvaranju ventila velike brzine u kPa"

Ova kolona sadrži podatke o propisanom najmanjem pritisku pri otvaranju ventila velike brzine u kPa.

Kolona (11)

"Najveći dozvoljeni stepen punjenja u % "

Ova kolona sadrži podatke o najvećem dozvoljenom stepenu punjenja tankova u %.

Kolona (12)

"Relativna gustina"

Ova kolona sadrži podatke o relativnoj gustini materije na 20°C. Podaci za gustinu su samo informativnog karaktera.

Kolona (13)

"Tip uređaja za uzimanje uzoraka"

Ova kolona sadrži podatke i propisanom uređaju za uzimanje uzoraka.

1

Zatvoreni uređaj za uzimanje uzoraka

2

Delimično zatvoreni uređaj za uzimanje uzoraka

3

Otvor za uzimanje uzoraka.

Kolona (14)

"Prostorija za pumpe dozvoljena ispod palube"

Ova kolona sadrži podatke, da li je dozvoljena prostorija za pumpe ispod palube

Da

dozvoljena je prostorija za pumpe ispod palube

Ne

nije dozvoljena prostorija za pumpe ispod palube

Kolona (15)

"Temperaturna klasa"

Ova kolona sadrži tremperaturnu klasu materije.

Kolona (16)

"Grupa eksplozivnosti"

Ova kolona sadrži grupu eksplozivnosti materije.

Kolona (17)

"Zahtevana zaštita od eksplozije"

Ova kolona sadrži kôd, koji se odnosi na zaštitu od eksplozije.

Da

neophodna zaštita od eksplozije

Ne

nije neophodna zaštita od eksplozije

Kolona (18)

"Zahtevana oprema"

Kolona sadrži alfanumeričke kôdove za opremu koja je neophodna za transport opasnih materija (vidi 8.1.5).

Kolona (19)

"Broj konusa / plava svetla"

Ova kolona sadrži broj konusa/svetla, sa kojima brod mora biti obeležen tokom transporta ovih opasnih materija i predmeta.

Kolona (20)

"Dodatni zahtevi / napomene"

Ova kolona sadrži dodatne zahteve / napomene koje su primenjive na brod.

Ovi dodatni zahtevi / napomene su:

1.

Dehidrirani amonijak može da prouzrokuje koroziju na pukotinama usled naprezanja u teretnim tankovima i rashladnim sistemima, koji su proizvedeni od ugljeničkog-mangan čelika ili nikal-čelika.
Da bi se smanjio rizik od korozije na pukotinama usled naprezanja na najmanju meru, neophodno je izvršiti sledeće mere:

(a)

Ako se koristi ugljenički-mangan čelik, teretne tankove, rezervoare pod pritiskom rashladnog sistema tereta i cevovode treba da budu proizvedeni od čelika finih zrnaca sa najmanjom nominalnom granicom rastezanja od ne više od 355 N/mm2. Aktuelna granica rastezanja ne sme da premaši 440 N/mm². Dodatno neophodno je preduzeti sledeće konstruktivne ili operativne mere:

.1 Neophodno je koristiti materijal sa niskom zateznom čvrstoćom (Rm < 410 N/mm2); ili

.2 Teretne tankove itd. treba nakon zavarivanja podvrgnuti toplotnoj obradi radi smanjenja zatezanja; ili

.3 Transportnu temperaturu, posebno treba održavati sasvim blizu temperaturi isparavanja tereta od - 33°C, ali ni u kom slučaju iznad - 20°C; ili

.4 Amonijak ne sme da sadrži manje od 0, 1 % vode, po masi.

(b)

Ako se koristi ugljenički-mangan čelik sa većom granicom rastezanja nego što je navedeno pod (a), gotove tankove, delove cevovoda itd. treba nakon zavarivanja podvrgnuti toplotnoj obradi radi smanjenja zatezanja.

(c)

Rezervoari pod pritiskom rashladnog sistema tereta i cevovodni sistemi kondenzacionog dela rashladnog sistema tereta konstruisani od ugljeničkog-manganskog čelika ili nikal čelika, treba nakon zavarivanja podvrgnuti toplotnoj obradi radi smanjenja zatezanja.

(d)

Granica rastezanja i zatezna čvrstoća dodatnih materijala za zavarivanje smeju prekoračiti vrednost materijala tanka i cevovoda samo u najmanjoj mogućoj meri.

(e)

Nikal čelici sa više od 5 % sadržaja nikla i ugljenički-mangan čelici koji ne odgovaraju zahtevima prema (a) i (b), ne smeju se koristiti za sisteme teretnih rezervoara i za sisteme cevovoda koji služe za transport ovih materija.

(f)

Nikal čelici sa ne više od 5% sadržaja nikla se mogu koristiti ako je transportna temperatura u okviru granice navedene pod (a).

(g)

Sadržaj kiseonika rastvorenog u amonijaku ne sme da premaši vrednosti navedene u tabeli u nastavku.

2.

Pre utovara, vazduh iz tankova i pripadajućih cevovoda mora biti u dovoljnoj meri uklonjen pomoću inertnog gasa i da se i nadalje drži podalje (vidi takođe i 7.2.4.18).

3.

Potrebno je preduzeti mere da bi se obezbedilo, da je teret u dovoljnoj meri stabilizovan, radi sprečavanja svake reakcije tokom transporta. Transportni dokumenat mora da sadrži sledeće dodatne podatke:

(a)

Naziv i količina dodatog stabilizatora;

(b)

Datum, kada je dodat stabilizator i očekivano vreme njegove delotvornosti pod normalnim okolnostima;

(c)

Temperaturne granice koje utiču na stabilizator.

Ako se stabilizacija postiže samo inertnim gasom, u transportni dokumenat se mora navesti samo naziv inertnog gasa.
Ako se stabilizacija postiže drugim merama - npr. posebnom čistoćom proizvoda - ova mera treba da je navedena u transportnom dokumentu.

4.

Materija se ne sme očvrsnuti; transportna temperatura mora se održavati iznad tačke topljenja. U slučajevima gde se za zagrevanje tereta zahtevaju uređaji, oni moraju biti tako izvedeni da je u bilo kom delu teretnog tanka isključena mogućnost polimerizacije usled pregrevanja. Ukoliko je temperatura spirale za zagrevanje parom može da izazove pregrevanje, u tom slučaju treba predvideti indirektne sisteme za zagrevanje sa nižim temperaturama.

5.

Ova materija je sklona da zaguši gasni kolektor i njegovu armaturu. Mora se obezbediti pažljivo nadziranje. Ako se za transport ove materije zahteva zatvoreni tip tanker broda, gasni kolektor mora da bude izveden u skladu sa 9.3.2.22.5 (a), (i), (ii), (iv), (b), (c) ili (d) ili prema 9.3.3.22.5 (a), (i), (ii), (iv), (b), (c) ili (d). Ovaj propis ne važi ako su teretni tankovi inertizovani u skladu sa 7.2.4.18 ili ako prema koloni 17 nije potrebna zaštita protiv eksplozije i ako nisu ugrađena nikakva obezbeđenja od proboja plamena (odvodnici plamena).

6.

Ako su spoljne temperature ispod ili jednake onima koje su navedene u koloni 20, ova materija se sme transportovati samo u tanker brodovima koji ispunjavaju sledeće uslove:
Brod tanker mora biti opremljen sistemom za zagrevanje tereta koji je u skladu sa 9.3.2.42 ili 9.3.3.2. Ugradnja grejnih spirala unutar tankova umesto sistema za zagrevanje tereta može biti dovoljna (mogućnost zagrevanje tereta).
Osim toga u slučaju transporta u zatvorenim tipovima tanker brodova, ako je ovaj tanker brod:

-

izveden u skladu sa 9.3.2.22.5 (a), (i) ili (d), ili 9.3.3.22.5 (a), (i) ili (d), mora biti opremljen ventilima za nad/pod pritisak koji se mogu zagrevati; ili

-

izveden u skladu sa 9.3.2.22.5 (a), (ii), (v), (b), ili (c), ili 9.3.3.22.5 (a), (ii), (v), (b), ili (c), mora biti opremljen gasnim kolektorom kao i ventilima za nad/pod pritisak koji se mogu zagrevati; ili

-

izveden u skladu sa 9.3.2.22.5 (a), (iii) ili (iv), ili 9.3.3.22.5 (a), (iii) ili (iv), mora biti opremljen gasnim kolektorom, ventilima za nad/pod pritisak kao i osiguračem od proboja plamena (odvodnikom plamena) koji se mogu zagrevati.

Temperatura gasnog kolektora, ventila za nad/pod pritisak i osigurača od proboja plamena (odvodnik plamena) mora da se održava najmanje na tački topljenja materije.

7.

Ako se za transport ove materije zahteva zatvoreni tip tanker broda ili se ova materija transportuje u zatvorenom tipu tanker broda, i ako je ovaj tanker brod:

-

izveden u skladu sa 9.3.2.22.5 (a), (i) ili (d), ili 9.3.3.22.5 (a), (i) ili (d), mora biti opremljen ventilima za nad i pod pritisak koji se mogu zagrevati; ili

-

izveden u skladu sa 9.3.2.22.5 (a), (ii), (v), (b), ili (c), ili 9.3.3.22.5 (a), (ii), (v), (b), ili (c), mora biti opremljen gasnim kolektorom kao i ventilima za nad/pod pritisak koji se mogu zagrevati; ili

-

izveden u skladu sa 9.3.2.22.5 (a), (iii) ili (iv), ili 9.3.3.22.5 (a), (iii) ili (iv), mora biti opremljen gasnim kolektorom, ventilima za nad/pod pritisak kao i osiguračem od proboja plamena koji se mogu zagrevati.

Temperatura gasnog kolektora, ventila za nad/pod pritisak i osigurača od proboja plamena (odvodnika plamena) mora da se održava najmanje na tački topljenja materije.

8.

Dvoboci, dvodna i spiralne cevi za grejanje ne smeju sadržati vodu.

9.

(a) U toku plovidbe u preostalom praznom prostoru iznad    nivoa tečnosti mora se održavati pokrivanje inertnim gasom.

(b) Cevododi za teret i za ventilaciju moraju biti nezavisni od drugih cevovoda za teret i ventilaciju koji se koriste za druge terete.

(c) Sigurnosni ventili moraju biti od nerđajućeg čelika.

10.

(Rezervisano)

11.

(a) Za tankove i za cevovode za utovar i istovar se ne sme koristiti nerđajući čelik tipa 416 i 442 i liveno gvožđe.

(b) Teret se može istovarati samo pomoću dubinskim (potopljenjim) pumpama ili pomoću pražnjenja inertnim gasom pod pritiskom. Svaka pumpa mora biti raspoređena na taj način da se materija bitnije ne zagreva, u slučaju da se cevovod za pražnjenje pod pritiskom od pumpe zatvori ili se na neki drugi način blokira.

(c) Teret mora da se rashlađuje i održava na temperaturi ispod 30°C.

(d) Sigurnosni ventili moraju biti podešeni na pritisak ne manje od 550 kPa (5, 5 bara) nadpritiska. Posebno odobrenje se zahteva za najviši podešeni pritisak.

(e) U toku plovidbe slobodan prostor iznad tereta mora da bude popunjeno azotom (vidi i 7.2.4.18). Automatski sistem za snabdevanje azotom mora biti instaliran, da spreči pad unutrašnjeg nadpritiska unutar teretnog tanka ispod 7 kPa (0, 07 bara) u slučaju pada (snižavanja) temperature tereta usled spoljne temperature ili na neki drugi način. Radi obezbeđenja automatske regulacije pritiska, na brodu mora da se nalazi dovoljna količina azota. Za pokrivanje slobodnog prostora u tanku treba koristiti azot u trgovačkoj upotrebi sa stepenom čistoće od 99, 9% po zapremini. Baterija od azotskih boca, koja je povezana sa teretnim tankom preko redukcionog ventila za pritisak, može se u ovom kontekstu smatrati kao "automatski".
Neophodno azotno punjenje mora biti takvo, da azotna koncentracija u parnom prostoru tanka ne bude manja od 45% u bilo kom periodu.

(f) Pre utovara i sve dok teretni tank sadrži ovu materiju u tečnom i gasovitom obliku, tank mora da bude inertizovan azotom.

(g) Sistem za polivanje (prskanje) mora biti opremljen armaturama na daljinsko upravljanje, koje se mogu pokretati iz kormilarnice ili kontrolne prostorije ukoliko postoji.

(h) Neophodno je predvideti uređaj za isporuku, koji bi u slučaju nekontrolisane samo-reakcije omogućio izdvajanje etilenoksida za slučaj vanrednih okolnosti.

12.

(a)

Materije moraju biti bez acetilena.

(b)

Tankovi koji nisu podvrgnuti temeljnom čišćenju ne smeju se koristiti za transport ovih materija, ukoliko je jedan od prethodna tri tovara sadržao materije, koje su poznate kao katalizatori za polimerizaciju, kao:

.1

mineralne kiseline (npr. sumporna kiselina, sona kiselina, šalitrena kiselina);

.2

karboksilne kiseline i anhidridi kiselina (npr. mravlja kiselina, sirćetna kiselina);

.3

halogen karboksilna kiselina (npr. hlorsirćetna kiselina);

.4

sulfonska kiselina (npr. benzolsulfonska kiselina);

.5

nagrizajuća alkalna jedinjenja (npr. natrijumhidroksid, kalijumhidroksid);

.6

amonijak i njegovi rastvori;

.7

amini i njeni rastvori;

.8

oksidirajuće materije

(c)

Pre utovara tankovi i pripadajući cevovodi moraju biti temeljno i efikasno očišćeni, da bi se uklonili svi tragovi prethodnog tereta, osim ukoliko se prethodni teret sastojao od propilenoksida ili smeše etilenoksida i propilenoksida. Posebno pažljivo treba postupati ako se prethodno transportovao amonijak u tankovima koji nisu od nerđajućeg čelika.

(d)

U svim slučajevima treba proveriti efikasnost postupka čišćenja tankova i pripadajućeg cevovoda odgovarajućim ispitivanjima ili inspekcijom (kontrolom), da bi se utvrdio da nisu ostali neki tragovi materija sa sadržajem kiseline ili alkalne materije koje bi zajedno sa ovim materijama predstavljale opasnost.

(e)

Tankovi moraju pre svakog novog utovara sa ovim materijama da budu pregledane i ispitane, da bi se utvrdilo, da ne postoje nikakve nečistoće, veće naslage rđe i vidljiva konstrukciona oštećenja.
Ako se ove materije stalno transportuju u ovim tankovima, takvi pregledi se moraju sprovoditi u razmacima od najviše dveipo godine.

(f)

Tankovi, koji su sadržale ove materije, mogu se ponovo koristiti za druge terete, tek nakon temeljnog čišćenja tankova i pripadajućih cevovoda pranjem ili ispiranjem inertnim gasom.

(g)

Materije se moraju na taj način utovarati i istovarati da je isključena svaka mogućnost ispuštanja gasova iz tankova u atmosferu. Ako tokom utovara dolazi do vraćanja gasova do obalnog uređaja, sistem za povrat gasova koji je povezan sa tankom sa tom materijom, mora da bude nezavisan od svi drugih tankova.

(h)

Tokom postupaka istovara, nadpritisak u tanku mora se održavati na više od 7 kPa (0, 07 bara).

(i)

Teret se sme istovarati samo sa dubinskom (potopljenom) pumpom ili podvodnom pumpom na hidraulički pogon ili putem pražnjenja pritiskom od inertnog gasa. Svaka pumpa mora biti tako raspoređena da se materija bitnije ne zagreva ako se cevovod za pražnjenje od pumpe zatvori ili se na neki drugi način blokira.

(j)

Tankovi u kojima se transportuju ove materije, moraju se provetravati nezavisnim ventilacionim sistemom od drugih teretnih tankova u kojima se transportuju druge materije.

(k)

Utovarne cevi, koje se koriste za pretovar ovih materija moraju biti na sledeći način označene:

"Samo za pretovar alkilen oksida"

(l)

Tankovi, koferdami, dvoboci, dvodna i skladišni prostori, koji se graniče na neki teretni tank u kojima se transportuju ove materije moraju da sadrže ili kompatibilni (podnošljivi) teret (materije navedene pod (b) su primeri materija koje se mogu posmatrati kao nepodnošljive) ili da su inertizovani pomoću odgovarajućeg inertnog gasa. Prostori inertizovani na taj način moraju biti nadzirani zbog sadržaja ovih materija i kiseonika. Sadržina kiseonika mora biti održavana ispod 2 % po zapremini. Dozvoljeni su i prenosivi merni uređaji.

(m)

Ne sme se dozvoliti da vazduh prodre u pumpe kao i u cevovodni sistem dok sistem sadrži ove materije.

(n)

Pre prekidanja (isključenja) veza (spojeva) sa obale, cevovodi koji sadrže tečnost ili gas moraju biti oslobođeni pritiska na obalnom priključku pomoću odgovarajućih uređaja.

(o)

Cevovodni sistem tankova koji treba da se pune ovim materijama moraju biti odvojeni od cevovodnih sistema drugih tankova uključujući i prazne tankove. U slučaju da cevovodni sistem za utovarene tankove nije nezavisan, neophodno razdvajanje se mora izvršiti uklanjanjem elemenata za spajanje (međuspoja), zaporne armature ili druge delove cevovoda i stavljanjem slepe prirubnice na ova mesta. Neophodno razdvajanje se odnosi na sve cevovode za tečnost i odvod gasa i na sve druge moguće spojeve kao npr. cevovod za snabdevanje inertnim gasom.

(p)

Ove materije se smeju transportovati samo na osnovu odgovarajućih planova utovara koji su odobreni od nadležnog organa.
Svaki raspored utovara/istovara mora biti naveden u posebnom planu utovara. U planovima utovara tereta moraju biti navedeni svi cevovodni sistemi za teret kao i mesta na koje treba postaviti slepe prirubnice na osnovu kojih se ispunjavanju gore pomenuti zahtevi za odvajanje cevovoda. Primerak odobrenog plana utovara/istovara mora da se nalazi na brodu. U dozvoli/odobrenju za transport opasnih tereta mora da stoji napomena koja upućuje na odobreni plan utovara/istovara.

(q)

Pre svakog utovara ovih materija i pre svakog transporta mora biti potvrđeno od strane stručnog lica ovlašćenog od nadležnog organa, da je izvršeno neophodno odvajanje cevovoda; ova potvrda mora da se nalazi na brodu. Na svaku vezu (spoj) između slepe prirubnice i prirubnice cevovoda, od strane odgovornog lica mora biti stavljena žica i plomba, da bi bilo onemogućeno svako nenamerno uklanjanje slepe prirubnice.

(r)

U toku plovidbe slobodan prostor iznad tereta mora da bude popunjen azotom. Automatski sistem za snabdevanje azotom mora biti instaliran, da spreči pad unutrašnjeg nadpritiska unutar teretnog tanka ispod 7 kPa (0, 07 bara) u slučaju pada (snižavanja) temperature tereta usled spoljne temperature ili na neki drugi način. Radi obezbeđenja automatske regulacije pritiska, na brodu mora da se nalazi dovoljna količina azota. Za pokrivanje slobodnog prostora u tanku treba koristiti azot u trgovačkoj upotrebi sa stepenom čistoće od 99, 9%, po zapremini. Baterija od azotskih boca, koja je povezana sa teretnim tankom preko redukcionog ventila za pritisak, može se u ovom kontekstu smatrati kao "automatski".

(s)

Parni prostor teretnog tanka se mora ispitati pre i nakon svakog utovara/istovara radi utvrđivanja da sadržaj kiseonika iznosi 2%, po zapremini ili manje.

(t)

Tok (brzina) utovara/istovara
Tok (brzina) utovara (LR) teretnih tankova ne sme prekoračiti sledeće vrednosti:
LR =3600 x U/t (m3/h)
pri tome:
U = je slobodna zapremina (m3) tokom utovara za aktiviranje sistema za sprečavanje prelivanja;
t = je vreme (s) koje je neophodno između aktiviranja sistema za sprečavanje prelivanja i potpunog zaustavljanja toka tereta u tankove;
Vreme je zbir pojedinačnih vremena koje su potrebne za uzastopno preduzimanje mera, kao npr. vreme za reakciju osoblja za opsluživanje, vreme potrebno isključenje pumpi i vreme potrebno za zatvaranje zapornih armatura;
Tok (brzina) utovara treba da obuhvati i projektovani pritisak cevovodnog sistema.

13.

Ako nisu dodati nikakvi stabilizatori ili u nedovoljnoj količini, sadržaj kiseonika u gasnoj fazi ne sme da bude veći od 0, 1%. Nadpritisak se stalno mora održavati u tankovima. To važi i za plovidbu sa balastom ili plovidbu brodova bez tereta sa neočišćenim tankovima između tovarnih transportnih radnji.

14.

Sledeće materije se ne smeju transportovati pod ovim uslovima:

-

materije, sa temperaturom samozapaljenja ≤ 200°C

-

smeše koje sadrže halogenisani ugljovodnik

-

smeše koje sadrže više od 10% benzena

-

materije i smeše koje se transportuku u stabilizovanom stanju.

15.

Neophodno je preduzeti mere da alkalne ili kisele materije, kao što su natron lužina ili sumporna kiselina ne mogu zagaditi predmetni teret.

16.

Ako zbog lokalnog pregrevanja tereta u tanku ili u pripadajućem cevovodnom sistemu postoji mogućnost nastanka opasne reakcije, kao npr. polimerizacija, raspadanje, termička nestabilnost ili razvoj gasova, ovaj teret se mora utovarati i transportovati odvojeno od drugih materija čija temperatura je dovoljna da izazove takvu reakciju. Grejne spirale u tankovima u kojima se transportuje ovaj teret moraju biti obezbeđene slepom prirubnicom ili istovrednom opremom.

17.

U transportnim dokumentima mora biti navedena tačka topljenja tereta.

18.

(Rezervisano)

19.

Potrebno je obezbediti da teret ne može doći u dodir sa vodom. Dodatno važe sledeće odredbe:
Teret se ne sme transportovati u tankovima koji se dodiruju sa tankovima za talog ili sa tankovima u kojima se nalazi balastna voda, otpadna voda ili drugi teret koji sadrži vodu. Pumpe, cevovodi ili ventilacioni cevovodi koji su priključeni na takve tankove moraju biti odvojeni od sličnih uređaja tankova koji transportuju ove materije. Cevovodi tankova za talog ili cevovodi za balastnu vodu ne smeju biti vođene kroz tankove koje takve terete sadrže, ukoliko nisu smešteni u cevni tunel.

20.

Najveća dozvoljena transportna temperatura navedena u koloni 20 se ne sme prekoračiti.

21

(Rezervisano)

22.

Relativna gustina tereta mora biti navedena u transportnim dokumentima.

23.

Uređaj za merenje pritiska parne faze u teretnom tanku mora da aktivira alarm ako unutrašnji pritisak dostigne 40 kPa. Sistem za polivanje se mora odmah aktivirati i da je u funkciji sve dok unutrašnji pritisak tanka ne spadne ispod 30 kPa.

24.

Materije sa tačkom paljenja preko 60°C koje se u graničnom području od 15 K ispod tačke paljenja zagrevane predaju na transport ili se transportuju, moraju se transportovati pod uslovima za broj materije 9001.

25.

Teretni tank tipa 3 se sme koristiti za transport ovih materija samo, ako je konstrukcija isključivo prihvaćena za najveću dozvoljenu transportnu temperaturu od strane priznatog društva za klasifikaciji.

26.

Teretni tank tipa 2 se sme koristiti za transport ovih materija samo, ako je konstrukcija isključivo prihvaćena za najveću dozvoljenu transportnu temperaturu od strane priznatog društva za klasifikaciji.

27.

Važe propisi prema 3.1.2.8.1.

28.

(a)

Kod transporta ove materije, prinudna ventilacija teretnih tankova mora da sa stavi u funkciju najkasnije ako koncentracija sumpor-vodonika dostigne 1, 0%, po zapremini.

(b)

Ukoliko se tokom transporta ove materije, koncentracija sumporvodonika u tankovima premaši 1, 85%, zapovednik broda mora odmah da obavesti najbliži nadležni organ.
Ukoliko dolazi do bitnijeg povećanja koncentracije sumporvodonika u skladišnom prostoru, i ako se može pretpostaviti da sumpor isparava, teretni tankovi se moraju u najkraćem roku istovariti. Novi teret se može prihvatiti na brod tek nakon ponovne kontrole od strane organa, koji je ispostavio dozvolu za transport opasnog tereta.

(c)

Kod transporta ove materije, koncentracija sumpovodonika se mora utvrditi merenjem u parnoj fazi teretnog tanka, a koncentracija sumpordioksida i sumporvodonika u skladišnom prostoru.

(d)

Merenje opisano pod (c) potrebno je sprovesti svakih osam sati. Rezultati ovih merenja moraju se pismeno sačuvati.

29.

Ako su u koloni 2 sadržani podaci za pritisak pare ili za tačku ključanja, ti podaci se moraju dodati zvaničnom nazivu u transportnom dokumentu, npr.
UN 1224 KETONI, TEČNI, N.D.N. 110 kPa <p.p.50 ≤175kPa ili
UN 2929 OTROVNA ORGANSKA TEČNOST, ZAPALJIVA, N.D.N. tačka ključanja ≤ 60°C

30.

Kod transporta ovih materija, skladišni prostori broda tipa N otvoreni smeju sadržati pomoćne uređaje.

31.

Kod transporta ovih materija, brod mora biti opremljen ventilom za brzo blokiranje direktno na obalnom priključku.

32.

U slučaju transporta ove materije, važe sledeće dodatni zahtevi:

(a)

Teretni tankovi spolja moraju biti opremljeni izolacijom koja se teško pali. Ova izolacija mora biti dovoljno otporna na udare i potrese. Preko palube izolacija mora biti zaštićena pokrivačem.
Temperatura na spoljnoj strani izolacije ne sme da premaši 70°C.

(b)

Skladišni prostori na tankovima moraju biti opremljeni ventilacionim otvorima i priključcima za prinudnu ventilaciju.

(c)

Tankovi, moraju biti opremljeni uređajima za prinudnu ventilaciju, koji u svim transportnim uslovima održavaju koncentraciju sumporvodonika iznad nivoa tečnosti ispod 1, 85 % po zapremini.
Uređaji za ventilaciju moraju biti tako izvedeni da se spreči taloženje tereta koji se transportuje.
Izduvni cevovod za ventilaciju mora biti opremljen na način da ne ugrožava osoblje.

(d)

Teretni tankovi i skladišni prostori, moraju biti opremljeni otvorima i cevovodom za uzimanje uzoraka gasa.

(e)

Otvori teretnih tankova moraju biti raspoređeni na taj način, da kod trimovanja broda od 2° i naginjanja od 10° sumpor ne može da iscuri. Svaki otvor teretnog tanka mora biti opremljen odgovarajućim fiksiranim mehanizmom za zatvaranje.
Jedan od tih mehanizama za zatvaranje mora imati mogućnost da bude otvoren za mali nadpritisak unutar teretnog tanka.

(f)

Cevovodi za utovar i istovar moraju biti na zadovoljavajući način izolovani. Oni takođe moraju biti izvedeni na način da se mogu zagrevati.

(g)

Sredstvo za prenošenje toplote mora biti takvo da pri izlivanju materije u neki teretni tank ne dođe do opasne reakcije sa sumporom.

33.

Kod transporta ovih materija važe sledeći dodatni propisi:

Propisi za konstrukciju (izradu):

(a)

Rastvori vodonik peroksida mogu se transportovati samo u teretnim tankovima sa dubinskim (potopljenim) pumpama.

(b)

Teretni tankovi i pripadajući uređaji moraju biti izrađeni od čvrstog nerđajućeg čelika tipa koji odgovara za rastvore vodonik peroksida (npr. 304, 304L, 316, 316L ili 316 Ti). Ni jedan od nemetalnih materijala za sistem teretnih tankova ne sme biti nagrizan rastvorom vodonik peroksida niti da podstiče raspad materije.

(c)

Termoosetljive elemente (temperaturne senzore) je potrebno instalirati u teretne tankove direktno ispod palube i na dno. U kormilarnici je potrebno predvideti uređaje za daljinsko pokazivanje i za stalnu kontrolu temperature.

(d)

U prostorima koji se graniče sa teretnim tankovima potrebno je instalirati fiksirane aparate za kontrolu kiseonika (ili cevovode za uzimanje uzoraka gasa), da bi curenje tereta u ovim prostorima moglo biti otkriveno. Neophodno je obratiti pažnju na povećanje opasnosti od zapaljivosti usled sakupljanja kiseonika. Aparati za daljinsko pokazivanje, uređaji za stalnu kontrolu (ukoliko se koriste cevovodi za uzimanje uzoraka gasa, dovoljna je periodična kontrola) kao i optički i akustični alarmi, slični kao oni za merenje temperature, takođe moraju biti smešteni u kormilarnici. Optički i akustični alarmi moraju se aktivirati ako se koncentracija kiseonika u ovim praznim prostorima premaši 30 % po zapremini. Dodatno je potrebno imati na raspolaganju dva prenosiva merača kiseonika.

(e)

Sistemi za izduvnu ventilaciju na teretnim tankovima koji su opremljeni filterima moraju biti opremljeni odgovarajućim ventilima za nadpritisak/podpritisak za zatvoreno cirkulacionu ventilaciju kao i uređajem za pomoćnu izduvnu ventilaciju za slučajeve u kojima se pritisak u tanku brzo povećava kao posledica nekontrolisanog raspada (vidi pod m). Ovi sistemi za snabdevanje vazduhom i za izduvnu ventilaciju po konstrukciji moraju biti tako izvedeni, da voda ne može da prodre u tank. U projektovanju uređaja za izduvnu ventilaciju za slučaj vanrednih okolnosti potrebno je obratiti pažnju na projektovani pritisak i na veličinu teretnog tanka.

(f)

Neophodno je predvideti fiksirani sistem za polivanje vodom, da bi se rastvor vodonik peroksida koji se izlio na palubi mogao razblažiti i oprati. Površina koju zahvata vodeni mlaz, mora obuhvatiti obalne priključke kao i palubu sa tankovima, koji su predviđeni za transport rastvora vodonik peroksida.
Pri tome moraju biti ispunjeni sledeći minimalni uslovi:

.9

Materija se mora razblažiti sa prvobitne koncentracije na 35% u roku 5 minuta nakon isticanja na palubu

.10

Potrebno je odrediti brzinu isticanja i procenjenu količine isticanog tereta, uzimajući u obzir najveću pretpostavljenu brzinu utovara i istovara, vreme koje je potrebno, za zaustavljanje isticanje tereta u slučaju prelivanja ili otkazivanja cevovodnog sistema ili creva kao i vreme, koje je potrebno, za početak razblaživanja pokrenute sa teretne kontrolne stanice ili iz kormilarnice.

(g)

Otvore za isticanje ventila za nadpritisak potrebno je rasporediti najmanje 2,0 m od hodnika, ukoliko razmak od hodnika iznosi manje od 4,0 m.

(h)

Kod svake utovarne pumpe radi utvrđivanja pregrevanja usled kvara na pumpama mora biti ugrađen termoosetljivi elemenat (temperaturni senzor) radi praćenja temperature tereta pri istovaru.

Propisi za opsluživanje:

Prevoznik

(i)

Rastvori vodonik peroksida se mogu transportovati samo u tankovima koji su prema opisanom postupku pod (j) pažljivo i temeljno očišćeni i pasivizirani od svih tragova prethodnih tereta i njihove pare ili balastne vode. Dokaz o pridržavanju postupka opisanog pod (j) potrebno je da se nalazi na brodu.
Sa tim u vezi bitno je da se obezbedi bezbedan transport rastvora vodonik peroksida:

.1

Kada se transportuje rastvor vodonik peroksida, istovremeno se ne mogu transportovati drugi tereti;

.2

Tankovi koji su sadržali rastvori vodonik peroksida mogu se ponovo koristiti za druge terete samo nakon čišćenja, koje su izvršile stručne osobe ili firme ovlašćene od nadležnog organa.

.3

Pri projektovanju tankova mora se voditi računa, da postoje što manje unutrašnje ugradnje, o obezbeđivanju slobodnog toka, o izbegavanju zarobljenih prostora i o mogućnostima pregleda.

(j)

Postupak za pregled, čišćenje, pasivizaciju i utovar tankova za transport rastvora vodonik peroksida sa koncentracijom od 8 - 60% u kojima su prethodno transportovani drugi tereti.
Pre ponovne upotrebe za transport rastvora vodonik peroksida, tankovi u kojima su prethodno transportovani drugi tereti nego to je vodonik peroksid, moraju biti pregledani, očišćeni i pasivizirani. U tačkama od .1 do .7 opisani postupci za pregled i čišćenje važe za teretne tankove od nerđajućeg čelika. Postupci pasivizaciju nerđajućeg čelika su opisani u tački .8. Ukoliko nije drugačije navedeno, važe sve mere za teretne tankove i za svu pripadajuću opremu, koja dolaze u dodir sa drugim teretima.

.1

Nakon istovara prethodnog tereta potrebno je tankove degazirati i pregledati u pogledu ostataka, otkloniti kovarine (okaline) i rđu.

.2

Tankove i pripadajuću opremu je neophodno čistom profiltriranom vodom oprati. Voda koja se za tu svrhu koriti mora biti najmanje kvaliteta vode za piće sa niskim sadržajem hlora.

.3

Tragove ostataka i paru od prethodnog tereta treba otkloniti čišćenjem parom sa tanka i pripadajuće opreme.

.4

Tankove i pripadajuću opremu treba ponovno oprati čistom vodom u kvalitetu navedenom pod 2. i pomoću filtriranog, bezuljnog vazduha osušiti.

.5

Potrebno je uzeti uzorak od atmosfere tanka, koje se mora analizirati na sadržaj organskih gasova i kiseonika.

.6

Teretne tankove je neophodno ponovo pregledati na tragove prethodnog tereta, kovarine (okaline) i rđu i na miris prethodnog tereta.

.7

Ukoliko pregledi i merenja ukazuju na postojanje tragova prethodnog tereta ili njihove gasove, neophodno je ponoviti postupke opisane od .2 do .4.

.8

Tankove od nerđajućeg čelika i pripadajuću opremu, koji su sadržali drugi teret nego što je rastvor vodonik peroksida ili koji su popravljani, bez obzira na prethodna pasiviziranja potrebno je očistiti i pasivizirati u skladu sa sledećim postupcima:

.8.1

Neophodno je očistiti nova zavarena mesta i druge popravljene delove i obraditi ih čeličnom četkom od nerđajućeg čelika, dletom, brusnim papirom (šmirglom) i sredstvom za poliranje.

.8.2

Masne i uljane ostatke potrebno je otkloniti pomoću odgovarajućih organskih rastvarača ili rastvora sredstava za čišćenje sa vodom. Treba izbegavati upotrebu sredstava hlorskog sadržaja, jer oni mogu opasno da štete pasiviziranju.

.8.3

Ostatke sredstava za čišćenje je neophodno ukloniti. Dodatno je potrebno pranje vodom.

(k)

Tokom pretovara rastvora vodonik peroksida, odnosni cevovodni sistem mora biti odvojen od drugih sistema. Creva koja se koriste za pretovar rastvora vodonik peroksida moraju biti označena na sledeći način:
"Samo za pretovar
rastvora vodonik peroksida"

(l)

Ukoliko se temperatura u teretnim tankovima poveća iznad 35°C, moraju se aktivirati optički i akustični uređaji u kormilarnici.

Zapovednik broda

(m)

Ako se temperatura za 2 sata poveća više od 4°C, ili ako temperatura u tankovima premaši 40°C, zapovednik broda mora da stupi u kontakt sa pošiljaocem radi preduzimanja eventualnih mera.

Punilac

(n)

Rastvori vodonik peroksida moraju biti stabilizovani radi sprečavanja raspada (dekompozicije). Proizvođač treba da ispostavi potvrdu o stabilizaciji, koji treba da se nalazi na brodu i mora da navodi:

.1

Datum dodavanja stabilizatora i dužina trajanja delovanja;

.2

Mere koje se preuzimaju u slučaju da materija u toku plovidbe postane nestabilna.

(o)

Smeju se transportovati samo takvi rastvori vodonik peroksida koji na 25°C pokazuju brzinu raspadanja (dekompozicije) od najviše 1,0% po godini. Potvrda punioca iz koje proizilazi da materija odgovara ovim uslovima mora biti predat zapovedniku broda i mora se nalaziti na brodu u toku transporta.
Na brodu mora biti prisutan ovlašćeni predstavnik proizvođača radi proveravanja stabilnosti rastvora vodonik peroksida. On zapovedniku broda mora da potvrdi da je teret tovaren u stabilnom stanju.

34.

Kod transporta u brodovima tipa N, prirubnica i zaptivna čaura utovarnih i istovarnih cevovoda moraju biti opremljeni uređajem za zaštitu od prskanja.

35.

Za ove materije nije dozvoljeno korišćenje direktnog sistema kao rashladni uređaj.

36.

Za ove materije je dozvoljeno korišćenje samo indirektnog sistem kao rashladni uređaj.

37.

Za ove materije, sistem teretnih tankova mora biti sposoban da se odupre pritisku pare tereta na najvišoj temperaturi okruženja bez obzira na sistem koji radi sa isparivim gasom.

38.

Ako je početna temperatura ključanja ovih smeša u skladu sa standardom ASTM D86-01 iznad 60°C, važe propisi za transport za ambalažnu grupu II.