ZAKONO POTVRĐIVANJU ZAVRŠNIH AKATA REGIONALNE KONFERENCIJE O RADIO-KOMUNIKACIJAMA ZA PLANIRANJE DIGITALNE TERESTRIJALNE RADIODIFUZNE SLUŽBE U DELOVIMA REGIONA 1 I 3, U FREKVENCIJSKIM OPSEZIMA 174-230 MHZ I 470-862 MHZ (RRC-06)("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 4/2010) |
ČLAN 1
Potvrđuju se Završna akta Regionalne konferencije o radio-komunikacijama za planiranje digitalne terestrijalne radiodifuzne službe u delovima Regiona 1 i 3, u frekvencijskim opsezima 174-230 MHz i 470-862 MHz (RRC-06), koja su sačinjena 16. juna 2006. godine u Ženevi, Švajcarska, u originalu na engleskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Završnih akata Regionalne konferencije o radio-komunikacijama za planiranje digitalne terestrijalne radiodifuzne službe u delovima Regiona 1 i 3, u frekvencijskim opsezima 174-230 MHz i 470-862 MHz (RRC-06) u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik, koji se sastoji od Regionalnog sporazuma, glasi:
Prvo zasedanje Regionalne konferencije o radio-komunikacijama za planiranje digitalne terestrijalne radiodifuzne službe u delovima Regiona 1 i 3, u frekvencijskim opsezima 174-230 MHz i 470-862 MHz (Ženeva, 10-28. maj 2004.) usvojila je Rezoluciju COM5/2 (RRC-04), kojom su date preporuke Savetu da modifikuje Rezoluciju 1185 (modifikovana, 2003.) u cilju sazivanja drugog zasedanja RRC.
Na zasedanju iz 2004. godine, Savet je doneo odluku, Rezolucijom 1224, da se drugo zasedanje RRC sazove u Ženevi od 15. maja do 16. juna 2006, i utvrdio dnevni red. Dnevni red, datume i mesto održavanja Konferencije odobrila je potrebna većina Država članica Međunarodne unije za telekomunikacije iz Zone planiranja.
RRC06 održan je u Ženevi u predviđenom periodu, na osnovu dnevnog reda koji je odobrio Savet. Usvojen je Regionalni sporazum koji se odnosi na planiranje digitalne terestrijalne radiodifuzne službe u Regionu 1 (delovi Regiona 1 nalaze se zapadno od meridijana 170° E i severno od paralele 40° S, osim teritorije Mongolije) i u Islamskoj Republici Iran, u frekvencijskim opsezima 174-230 MHz i 470-862 MHz (Ženeva, 2006.) kao i prateće Rezolucije, koji su sadržani u ovim Završnim aktima.
Delegati koji su potpisali ove Završne akte, u skladu sa odobrenjem nadležnih organa njihovih zemalja, izjavljuju da, ukoliko Država članica Unije izrazi rezerve u vezi sa primenom jedne ili više odredaba Regionalnog sporazuma, nijedna druga Država članica nije u obavezi da poštuje ovu odredbu, odnosno odredbe u svojim odnosima sa datom Državom članicom.
REGIONALNI SPORAZUM1
KOJI SE ODNOSI NA PLANIRANJE DIGITALNE TERESTRIJALNE RADIODIFUZNE SLUŽBE U REGIONU 1 (DELOVI REGIONA 1 NALAZE SE ZAPADNO OD MERIDIJANA 170° E I SEVERNO OD PARALELE 40° S, OSIM TERITORIJE MONGOLIJE) I U ISLAMSKOJ REPUBLICI IRAN, U FREKVENCIJSKIM OPSEZIMA 174-230 MHZ I 470-862 MHZ
(Ženeva, 2006.)
Dole potpisani delegati sledećih Država članica Međunarodne unije za telekomunikacije:
Republike Albanije, Narodne Demokratske Republike Alžira, Savezne Republike Nemačke, Kneževine Andore, Republike Angole, Kraljevine Saudijske Arabije, Republike Jermenije, Austrije, Republike Azerbejdžana, Kraljevine Bahreina, Republike Belorusije, Belgije, Bosne i Hercegovine, Republike Bocvane, Republike Bugarske, Burkine Faso, Republike Burundi, Republike Kamerun, Republike Kejp Verde, Republike Kipar, Države Grad Vatikan, Republike Kongo, Republike Obale Slonovače, Republike Hrvatske, Danske, Republike Džibuti, Arapske Republike Egipta, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Španije, Republike Estonije, Ruske Federacije, Finske, Francuske, Republike Gabon, Republike Gambije, Gruzije, Gane, Grčke, Republike Gvineje, Republike Mađarske, Islamske Republike Irana, Republike Iraka, Irske, Države Izrael, Italije, Hašemitske Kraljevine Jordan, Republike Kazahstana, Republike Kenije, Države Kuvajt, Kraljevine Lesoto, Republike Letonije, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Libana, Kneževine Lihtenštajn, Republike Litvanije, Luksemburga, Malavija, Republike Mali, Malte, Kraljevine Maroko, Islamske Republike Mauritanije, Republike Moldavije, Kneževine Monako, Republike Mozambika, Republike Namibije, Republike Niger, Savezne Republike Nigerije, Norveške, Sultanata Omana, Republike Ugande, Republike Uzbekistan, Kraljevine Holandije, Republike Poljske, Portugalije, Države Katar, Sirijske Arapske Republike, Republike Kirgistan, Slovačke Republike, Češke Republike, Rumunije, Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, Republike Ruande, Republike San Marino, Republike Senegal, Republike Srbije, Republike Slovenije, Republike Sudan, Južnoafričke Republike, Švedske, Konfederacije Švajcarske, Kraljevine Svaziland, Republike Tadžikistan, Savezne Republike Tanzanije, Republike Čad, Republike Togo, Tunisa, Turske, Ukrajine, Republike Jemen, Republike Zambije, Republike Zimbabve,
koji su se sastali u Ženevi od 15. maja 2006. do 16. juna 2006. godine radi Regionalne konferencije o radio-komunikacijama sazvane saglasno sa Ustavom ITU i Konvencijom ITU, kao što je navedeno u članu 1. ovog Sporazuma, usvojili su, u skladu sa odobrenjem svojih nadležnih organa, sledeće odredbe koje se odnose na terestrijalnu radiodifuznu službu u frekvencijskim opsezima 174-230 MHz2 i 470-862 MHz, zajedno sa odredbama za druge primarne terestrijalne službe, kako je definisano u članu 1. ovog Sporazuma, u Regionu 1 (delovi Regiona 1 nalaze se zapadno od meridijana 170° E i severno od paralele 40° S, osim teritorije Mongolije) i u Islamskoj Republici Iran.
_______________
1 Odredbe ovog Sporazuma primenjuju se mutatis mutandis, na Palestinu kao što je navedeno u Rezoluciji 99 (Mineapolis, 1998.) uz uslov da Palestina uputi notifikaciju Generalnom sekretaru ITU o tome da prihvata prava i da se obavezuje da poštuje obaveze koje proizilaze iz istih.
2 Po isteku prelaznog perioda, Planovi će sadržati samo digitalni plan.
1 Za svrhe ovog Sporazuma sledeći termini imaju značenja definisana u nastavku:
1.1 Unija: Međunarodna unija za telekomunikacije.
1.2 Generalni sekretar: Generalni sekretar Unije.
1.3 Biro: Biro za radio-komunikacije.
1.4 Ustav: Ustav Unije.
1.5 Konvencija: Konvencija Unije.
1.6 Pravilnik o radio-komunikacijama: Pravilnik o radio-komunikacijama kako je navedeno u odredbi br. 31 Ustava.
1.7 Konferencija: Regionalna konferencija o radio-komunikacijama 2006. za planiranje digitalne terestrijalne radiodifuzne službe u Regionu 1 (u delovima Regiona 1 koji se nalaze zapadno od meridijana 170° E i severno od uporednika 40° S, osim teritorije Mongolije) i u Islamskoj Republici Iranu, u frekvencijskim opsezima 174-230 MHz i 470-862 MHz (Ženeva, 2006) (RRC-06)3.
1.8 Zona planiranja: Region 1 (oni delovi Regiona 1, kako je definisano u odredbi br. 5.3 Pravilnika o radio-komunikacijama, koji se nalaze zapadno od meridijana 170° E i severno od uporednika 40° S, osim teritorije Mongolije) i u Islamskoj Republici Iranu.
1.9 Sporazum: Regionalni Sporazum i njegovi Aneksi zajedno sa pratećim Planovima koji su urađeni od strane Konferencije.
1.10 Planovi: Analogni plan i Digitalni plan kao što je precizirano u stavu 3.1 člana 3. ovog Sporazuma koji su naknadno ažurirani uspešnom primenom postupaka iz stava 4.1 člana 4. ovog Sporazuma.
1.11 Ugovorna strana: Svaka država članica iz Zone planiranja koja je odobrila Sporazum ili pristupila istom.
1.12 Administracija: Ukoliko nije drugačije naznačeno, termin Administracija označava Administraciju, kako je definisano u odredbi br. 1002 Ustava, Ugovorne strane.
1.13 MIFR (Master International Frequency Register): Glavni međunarodni registar frekvencija.
1.14 Druge primarne terestrijalne službe: Primarne terestrijalne službe osim službe radiodifuzije, i primarna radio-astronomska služba, kojima su namenjeni frekvencijski opsezi 174-230 MHz i/ili 470-862 MHz u Zoni planiranja u skladu sa članom 5. Pravilnika o radio-komunikacijama.
1.15 Postojeće dodele za druge primarne terestrijalne službe (skraćeno navedeno kao "Lista"): Dodele za druge primarne terestrijalne službe sadržane u Aneksu 5 Sporazuma, kao što je utvrđeno od strane Konferencije, i dodele za druge primarne terestrijalne službe za koje je uspešno primenjena procedura iz stava 4.2 člana 4. ovog Sporazuma.
1.16 Prelazni period: Period posle Konferencije za vreme koga će dodele u analognom planu (kako je precizirano u stavu 3.1.2 člana 3. ovog Sporazuma) biti zaštićene (videti takođe član 12. ovog Sporazuma).
1.17 BR IFIC (Radiocommunication Bureau International Frequency Information Circular): Cirkular Međunarodnog Biroa za radio-komunikacije sa informacijama o frekvencijama.
_______________
3 Ukoliko nije namera da se dodele uvrste u digitalni plan, administracije odmah primenjuju član 5.
2.1 Ugovorne strane usvajaju karakteristike koje su precizirane u Planovima za njihove radiodifuzne stanice u Zoni planiranja koje rade u frekvencijskim opsezima navedenim u članu 3. ovog Sporazuma.
2.2 Ugovorne članice ne modifikuju ove karakteristike niti puštaju u rad stanice, osim prema relevantnim odredbama članova 4. i 5. ovog Sporazuma.
2.3 Ugovorne članice primenjuju relevantne odredbe članova 4. i 5. ovog Sporazuma za druge primarne terestrijalne službe kojima su ovi opsezi takođe namenjeni.
3.1 Aneks 1: Frekvencijski planovi4.
3.1.1 Digitalni Plan se sastoji iz dva dela: opseg 174-230 MHz i opseg 470-862 MHz (koji sadrži Plan dodele T-DAB-a, Plan raspodele T-DAB-a, Plan dodele DVB-T i Plan raspodele DVB-T).
3.1.2 Analogni plan koji se sastoji iz dva dela: opseg 174-230 MHz i opseg 470-862 MHz.
3.2 Aneks 2: Tehnički parametri i kriterijumi koji su korišćeni u izradi Plana i primeni Sporazuma.
3.3 Aneks 3: Osnovne karakteristike koje treba dostaviti u primeni Sporazuma.
3.4 Aneks 4.
3.4.1 Odeljak I: Ograničenje i metodologija za utvrđivanje kada je potreban sporazum sa drugom administracijom.
3.4.2 Odeljak II: Ispitivanje usaglašenosti sa upisom u digitalni plan.
3.5 Aneks 5: Lista dodela za druge primarne terestrijalne službe kako je navedeno u stavu 1.15 člana 1. Sporazuma.
_______________
4 Spisak zemalja: Alžir (Narodna Republika), Burkina Faso, Kamerun (Republika), Kongo (Republika), Obala Slonovače (Republika), Egipat (Arapska Republika), Republika Gabon, Gana, Gvineja (Republika), Iran (Islamska Republika), Jordan (Hašemitska Kraljevina), Mali (Republika), Maroko (Kraljevina), Mauritanija (Islamska Republika), Nigerija (Federalna Republika), Arapska Republika Sirija, Sudan (Republika), Čad (Republika), Togo (Republika), Tunis, Jemen (Republika).
Za sledeće administracije koje nisu bile prisutne na RRC-06, to jest Benin (Republika), Centralno Afrička Republika, Eritreja, Etiopija (Federalna Demokratska Republika), Gvineja-Bisao (Republika), Ekvatorijalna Gvineja (Republika), Liberija (Republika), Madagaskar (Republika), Niger (Republika), Demokratska Republika Kongo, Sao Tome i Principe (Demokratska Republika), Demokratska Republika Siera Leone i Somalije, datum završetka prelaznog perioda za VHF opseg (174-230 MHz) je 17. juni 2020. u 00:01 časova UTC, mada svaka od gore pomenutih administracija može dostaviti Birou u periodu od 90 dana od završetka RRC-06 da je izabrala datum 17. juni 2015. u 00:01 časova UTC.
Procedura za izmenu Planova i procedura za koordinaciju drugih primarnih terestrijalnih službi
4.1 Izmena Planova
4.1.1 Kada jedna administracija predloži izmenu digitalnog plana ili analognog plana, tj. u slučajevima u kojima jedna administracija ima potrebe:
a) da promeni karakteristike jedne raspodele ili jedne dodele radiodifuznoj stanici, koja se pojavljuje u Planovima; ili
b) da doda jednu raspodelu Planovima, ili jednu dodelu radiodifuznoj stanici; ili
c) da doda digitalnom Planu jednu dodelu koja proizilazi iz jedne raspodele u digitalnom Planu; ili
d) da izbriše jednu raspodelu iz Planova; ili jednu dodelu za radiodifuznu stanicu,
ova administracija primenjuje proceduru koju sadrži ovaj član pre upućivanja bilo kakve notifikacije na osnovu člana 5.
4.1.2 Početak procedure izmene
4.1.2.1 Svaka administracija koja predloži izmenu karakteristika jedne dodele/raspodele koja se pojavljuje u Planovima, ili dodavanje nove dodele/raspodele Planovima, traži saglasnost od svake administracije za koju se smatra da je ovim ugrožena njena radiodifuzna služba i/ili druge primarne terestrijalne službe.
4.1.2.2 Smatra se da je administracija ugrožena u smislu svoje radiodifuzne službe kada se premaše granice date u Odeljku I Aneksa 4.
4.1.2.3 Smatra se da je administracija ugrožena u odnosu na svoje druge primarne terestrijalne službe kada se premaše granice date u Odeljku I Aneksa 4
za bilo koju od sledećih dodela:
a) postojeće dodele drugim primarnim terestrijalnim službama;
b) dodele drugim primarnim terestrijalnim službama za koje je započeta procedura koordinacije sa radiodifuznom službom na osnovu stava 4.2, tj. za koje je Biro primio kompletne informacije iz stava 4.2.2.6.
4.1.2.4 Saglasnost iz stava 4.1.2.1 nije potrebna ukoliko:
a) nijedna od odgovarajućih granica u Odeljku I Aneksa 4 iz stava 4.1.2.2 i iz stava 4.1.2.3 nije premašena; ili
b) se predložena izmena odnosi na promene tehničkih karakteristika koje ne povećavaju postojeći nivo smetnji i ne povećavaju postojeći nivo zahtevane zaštite.
4.1.2.5 Administracija koja predlaže izmenu Planova dostavlja Birou relevantne karakteristike navedene u Aneksu 3, u elektronskoj formi, i daje, gde je to moguće, imena administracija koje su se već saglasile sa predloženim izmenama na osnovu karakteristika koje su saopštene Birou.
Biro razmatra ovo saopštenje kao zahtev za primenu procedure sadržane u stavu 4.1.5.3, ukoliko se to od njega zahteva, u sledećim slučajevima:
- nije potrebna saglasnost na osnovu stava 4.1.2.4 i ne sadrži ime ni jedne administracije na osnovu stava 4.1.3.2; ili
- primljene su sve saglasnosti i ne sadrži ime administracije na osnovu stava 4.1.2.9, ili ga sadrži na osnovu stava 4.1.3.2.
4.1.2.6 Ukoliko se ustanovi da su karakteristike dostavljene na osnovu stava 4.1.2.5 nepotpune, Biro će odmah zatražiti od administracije koja predlaže modifikaciju Planova sva potrebna objašnjenja i informacije koje nisu dostavljene.
4.1.2.7 Prilikom primene stava 4.1.1 c), ukoliko Biro ustanovi da su, u slučaju konverzije jedne raspodele u jednu ili nekoliko dodela, uslovi iz Odeljka II Aneksa 4 ispunjeni, primenjuju se odredbe iz stava 4.1.5.3. U suprotnom, Biro će zatražiti od administracije koja predlaže izmenu digitalnog plana da preduzme odgovarajuće mere. Predložena izmena zastareva ukoliko administracija ne izmeni karakteristike u roku od 30 dana kako bi se ove uskladile sa Odeljkom II Aneksa 4. Ovaj period od 30 dana počinje na dan kada Biro pošalje pomenuti zahtev.
4.1.2.8 Po prijemu potpunih informacija iz stava 4.1.2.5 ili stava 4.1.2.6, Biro, u roku od 40 dana:
a) identifikuje administracije za koje se smatra da su ugrožene, u skladu sa stavom 4.1.2.2 i stavom 4.1.2.3;
b) objavljuje karakteristike dobijene u Specijalnoj sekciji BR IFIC-a, zajedno sa imenima identifikovanih administracija, označavajući one čija je saglasnost dostavljena na osnovu stava 4.1.2.5 od strane administracije koja predlaže izmenu Planova i odgovarajuće dodele drugim terestrijalnim službama za koje se smatra da su ugrožene, ukoliko je to moguće;
c) obaveštava administracije koje su identifikovane u tački a).
4.1.2.9 Administracija čija je saglasnost dostavljena Birou na osnovu stava 4.1.2.5, može, u roku od 40 dana od dana objavljivanja BR IFIC-a na osnovu stava 4.1.2.8 b), da uputi zahtev Birou da se njeno ime ukloni sa spiska administracija koje su dale svoju saglasnost, kao što je objavljeno na osnovu stava 4.1.2.8 b). Biro šalje kopiju ovog zahteva administraciji koja predlaže modifikaciju Planova. U slučaju uklanjanja imena jedne administracije sa spiska administracija koje su dale svoju saglasnost, kao što je objavljeno na osnovu stava 4.1.2.8 b), Biro smatra da od ove administracije nije dobijena saglasnost.
4.1.3 Zahtev za uključivanje u postupak traženja saglasnosti
4.1.3.1 Svaka administracija koja smatra da je trebalo da bude uključena u spisak administracija za koje se smatra da su ugrožene može, u roku od 40 dana od dana objavljivanja BR IFIC-a iz stava 4.1.2.8 b), da uputi zahtev Birou da uključi njeno ime u spisak administracija za koje se smatra da su ugrožene, obrazlažući ovaj svoj postupak na osnovu kriterijuma iz Odeljka I Aneksa 4.
4.1.3.2 Po prijemu ovakvog zahteva, Biro ispituje slučaj i ukoliko u skladu sa stavovima 4.1.2.2 i 4.1.2.3, ustanovi da je ime ove administracije trebalo da bude uključeno u spisak administracija koje se smatraju ugroženim, on će:
- odmah obavestiti administraciju koja predlaže izmenu Planova i administraciju koja zahteva da bude uključena u spisak administracija za koje se smatra da su ugrožene; i
- objaviti, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, ime ove administracije u dodatku Specijalne sekcije BR IFIC-a iz stavovima 4.1.2.8 b), kao i odgovarajuće dodele za druge terestrijalne službe, ukoliko je celishodno.
Za administracije čija su imena objavljena u dodatku, celokupni period od 75 dana naveden u stavovima 4.1.4.6, 4.1.4.7, 4.1.4.8, 4.1.4.9, 4.1.4.10 i 4.1.5.1 nastavlja se od dana objavljivanja gore pomenutog dodatka Specijalne sekcije BR IFIC-a.
Ukoliko Biro ustanovi da ime ove administracije ne treba da bude uključeno u spisak administracija za koje se smatra da su ugrožene, obaveštava o tome ovu administraciju.
4.1.3.3 Administracija koja predlaže izmenu Planova tražiće saglasnost od administracija od kojih saglasnost nije dobijena (videti, takođe paragraf 4.1.2.9), a koje se nalaze na spisku publikacije iz paragrafa 4.1.2.8 b) odnosno stava 4.1.3.2, primenjujući proceduru sadržanu u stavu 4.1.4 u nastavku.
4.1.3.4 Ako su primljene sve saglasnosti i ime administracije nije uklonjeno na osnovu stava 4.1.2.9 i ime administracije nije uključeno na osnovu stava 4.1.3.2, primenjuje se procedura sadržana u stavu 4.1.5.3.
4.1.4 Traženje saglasnosti od administracija za koje se smatra da su ugrožene a od kojih saglasnost treba da bude dobijena
4.1.4.1 Poseban odeljak BR IFIC-a iz stava 4.1.2.8 b) odnosno stava 4.1.3.2, predstavlja formalan zahtev za koordinaciju upućen onim administracijama od kojih saglasnost treba da bude dobijena.
4.1.4.2 Prilikom traženja saglasnosti od druge administracije, administracija koja predlaže izmenu Planova može, takođe, da dostavi eventualne dodatne informacije vezane za predložene kriterijume koji će se koristiti, kao i druge pojedinosti koje se odnose na podatke o terenu, posebne uslove propagacije, itd.
4.1.4.3 Po prijemu Specijalne sekcije BR IFIC-a iz stava 4.1.2.8 b) odnosno stava 4.1.3.2, svaka administracija koja se nalazi na spisku istog ispitaće efekat koji predložena izmena digitalnog plana ili analognog plana ima na njenu radiodifuznu službu, na njene dodele za druge primarne terestrijalne službe, uzimajući u obzir, u najvećoj mogućoj meri, dodatne informacije iz stava 4.1.4.2.
4.1.4.4 Administracija od koje se traži saglasnost, može zatražiti od Biroa da joj pomogne pružajući joj dalje informacije koje će ovoj administraciji omogućiti da proceni smetnju koja proizilazi iz predložene izmene, koristeći metod opisan u Odeljku I Aneksa 4. Biro upućuje ove informacije najbržim putem.
4.1.4.5 Administracija od koje se traži saglasnost, može da uputi svoje komentare administraciji koja predlaže izmenu Planova direktno ili preko Biroa. U svakom slučaju, Biro će biti obavešten o ovim komentarima.
4.1.4.6 Administracija koja nije u poziciji da da svoju saglasnost na predloženu izmenu u vezi sa svojom radiodifuznom službom saopštava svoju odluku, zajedno sa obrazloženjima vezanim za njenu radiodifuznu službu, u roku od 75 dana od dana objavljivanja BR IFIC-a iz stava 4.1.2.8 b), odnosno stava 4.1.3.2.
4.1.4.7 Administracija koja nije u poziciji da da svoju saglasnost na predloženu izmenu u vezi sa svojim drugim primarnim terestrijalnim službama daće svoje razloge, na osnovu svojih sopstvenih dodela iz stava 4.1.2.3 a) i b), u roku od 75 dana od dana objavljivanja BR IFIC-a, saglasno stavu 4.1.2.8 b) ili stavu 4.1.3.2.
4.1.4.8 Pedeset dana od objavljivanja BR IFIC-a, saglasno sa stavu 4.1.2.8 b) ili stavu 4.1.3.2, Biro će zahtevati od administracije koja nije saopštila svoju odluku o ovom pitanju da to učini. Nakon ukupnog perioda od 75 dana od dana objavljivanja BR IFIC-a, Biro odmah obaveštava administraciju koja predlaže izmenu Planova o tome da je poslao pomenute zahteve i dostavlja joj imena administracija koje su dale svoju saglasnost i imena administracija koje nisu odgovorile.
4.1.4.9 Ukoliko jedna administracija ne odgovori u periodu od 75 dana, smatra se da ova administracija nije saglasna sa predloženom izmenom Planova, osim ukoliko se ne primenjuju odredbe stava 4.1.4.10 i 4.1.4.11.
4.1.4.10 Po isteku ovog perioda od 75 dana, administracija koja predlaže izmenu Planova može da zatraži od Biroa da joj pomogne tako što će poslati opomenu administraciji koja nije odgovorila, tražeći odluku. Ovaj zahtev ni u kom slučaju ne produžava period od 24 meseca naveden u stavu 4.1.5.1.
4.1.4.11 Ukoliko se u roku od 40 dana od dana slanja opomene iz stava 4.1.4.10 Birou ne saopšti nikakva odluka, smatra se da je administracija koja nije saopštila odluku saglasna sa predloženom izmenom Planova.
4.1.4.12 Ukoliko na kraju perioda pomenutih u stavu 4.1.4.9 odnosno stavu 4.1.4.11, i dalje postoji nesaglasnost, Biro sprovodi proučavanja koja mogu zahtevati ili administracija koja predlaže izmenu Planova ili administracija od koje se traži saglasnost; u roku od 40 dana, Biro obaveštava iste o rezultatu proučavanja i daje takve preporuke koje omogućavaju rešenje problema.
4.1.4.13 Administracija može, pre nego što primeni procedure iz stava 4.1, ili u bilo kojoj drugoj fazi primene procedure koja je opisana u istom, da zatraži pomoć od Biroa bez uticaja na primenu gore pomenutih rokova.
4.1.4.14 Ukoliko pri traženju saglasnosti, administracija izmeni prvobitni predlog, ponovo se primenjuju odredbe stava 4.1.
4.1.5 Okončanje procedure modifikacije
4.1.5.1 Kada administracija dobije saglasnost od svih administracija čija su imena objavljena u BR IFIC - u iz stava 4.1.2.8 b) ili stava 4.1.3.2, obaveštava Biro o konačnim dogovorenim karakteristikama dodele/raspodele zajedno sa nazivima administracija sa kojima je postignuta saglasnost. Ukoliko administracija koja predlaže izmenu Planova ne obavesti Biro u roku od 24 meseca po isteku perioda od 75 dana iz stavova od 4.1.4.6 do 4.1.4.10, predložena izmena zastareva.
4.1.5.2 Ukoliko se kao rezultat gore pomenutih konačnih dogovorenih karakteristika identifikuju nove administracije koje su ugrožene, administracija koja predlaže izmenu Planova ponovo primenjuje odredbe tačke 4.1 u odnosu na ove nove administracije.
4.1.5.3 Od prijema kompletnih informacija iz stava 4.1.5.1, Biro, u roku od 30 dana objavljuje u Specijalnoj sekciji BR IFIC - a karakteristike dodele/raspodele zajedno sa imenima administracija koje su dale saglasnost na predloženu modifikaciju Planova i uključuje novu odnosno modifikovanu dodelu/raspodelu u Planove. U odnosu na Ugovorne članove data dodela/raspodela imaće isti status kao i ona koja se pojavljuje u Planovima. Međutim, u slučaju da neka dodela u planu proizilazi iz konverzije neke raspodele, ova dodela ostaje usaglašena sa raspodelom iz koje proizilazi i u skladu sa Odeljkom II Aneksa 4.
4.1.5.4 U skladu sa ovim članom, saglasnost od ugrožene/ih administracije/a takođe se može dobiti za utvrđeni vremenski period. Biro uklanja ovu dodelu ili raspodelu iz Planova i/ili MIFR po isteku ovog vremenskog perioda, pošto je obavestio administraciju.
4.1.6 Brisanje dodele ili raspodele
Ukoliko se neka dodela ili raspodela iz Planova izbriše bilo na osnovu stava 4.1.1 d) ili stava 4.1.5.4, Biro objavljuje ovu informaciju u Specijalnoj sekciji BR IFIC -a. U slučaju brisanja neke raspodele, Biro briše sve dodele koje proizilaze iz ove raspodele iz digitalnog plana i iz MIFR nakon što je o tome obavestio administraciju.
4.1.7 Ažuriranje Planova
Biro periodično ažurira i objavljuje ažurirani original Planova, uzimajući u obzir sve izmene, dopune i brisanja izvršena u skladu sa procedurom iz ovog člana.
4.2 Koordinacija dodela za druge primarne terestrijalne službe sa radiodifuznom službom
4.2.1 Ukoliko administracija predloži izmenu karakteristika postojeće dodele za druge primarne terestrijalne službe, ili uvođenje u upotrebu nove dodele za druge primarne terestrijalne službe, procedura sadržana u ovom članu primenjuje se pre upućivanja bilo kakve notifikacije prema odredbama člana 5.
4.2.2 Započinjanje procedure koordinacije
4.2.2.1 Prilikom primene stava 4.2.1, administracija traži saglasnost od svake administracije čija se radiodifuzna služba smatra ugroženom.
4.2.2.2 Smatra se da je administracija ugrožena u odnosu na svoju radiodifuznu službu kada su prevaziđene granice date u Odeljku I Aneksa 4.
4.2.2.3 Saglasnost iz stava 4.2.2.1 nije potrebna ukoliko:
a) nisu prevaziđene nijedne od odgovarajućih granica iz Sekcije I Aneksa 4 koje se nalaze u stavu 4.2.2.2; ili
b) se predložena izmena odnosi na promene u tehničkim karakteristikama koje ne povećavaju postojeći nivo smetnji i ne povećavaju postojeći nivo zahtevane zaštite.
4.2.2.4 Administracija koja predlaže novu ili izmenjenu dodelu dostavlja Birou relevantne karakteristike nabrojane u Aneksu 3, u elektronskoj formi, i takođe navodi, ukoliko je podesno, imena svih administracija koje su već dale svoju saglasnost na predloženu novu ili izmenjenu dodelu, na osnovu karakteristika koje su dostavljene Birou.
Biro će razmatrati ovaj zahtev, ako se to traži, kao zahtev na koji se primenjuje postupak koji je sadržan u stavu 4.2.5.3 u sledećim slučajevima:
- nije zahtevana saglasnost po stavu 4.2.2.3 i nije uključeno ime administracije u skladu sa stavom 4.2.3.2; ili
- kada su dobijene sve saglasnosti i kada nijedno ime administracije nije izbrisano, u skladu sa stavom 4.2.2.7, ili ubačeno u skladu sa stavom 4.2.3.2
4.2.2.5 Ukoliko se ustanovi da su karakteristike dostavljene na osnovu stava 4.2.2.4 nepotpune, Biro će odmah zatražiti od ove administracije sva potrebna objašnjenja i informacije koje nisu dostavljene.
4.2.2.6 Po prijemu potpunih informacija iz stava 4.2.2.4 ili stava 4.2.2.5, Biro, u roku od 40 dana:
a) identifikuje administracije za koje se smatra da su ugrožene, u skladu sa stavom 4.2.2.2;
b) objavljuje primljene karakteristike u Specijalnu sekciju BR IFIC -a, zajedno sa imenima identifikovanih administracija, označavajući one čija saglasnost je dostavljena na osnovu stava 4.2.2.4 od strane administracije koja traži saglasnost;
c) obaveštava administracije koje su identifikovane u tački a).
4.2.2.7 Administracija čija je saglasnost dostavljena Birou na osnovu stava 4.2.2.4 može, u roku od 40 dana od dana objavljivanja BR IFIC -a iz stava 4.2.2.6 b), da uputi zahtev Birou da ukloni njeno ime sa spiska administracija koje su dale svoju saglasnost, objavljenog na osnovu stava 4.2.2.6 b). Biro šalje kopiju ovog zahteva administraciji koja traži saglasnost. U slučaju uklanjanja imena jedne administracije sa spiska administracija koje su dale svoju saglasnost, objavljenog na osnovu stava 4.2.2.6 b), Biro će smatrati da od ove administracije nije dobijena saglasnost.
4.2.3 Zahtev za uključivanje u postupak traženja saglasnosti
4.2.3.1 Svaka administracija koja smatra da je trebalo da bude uključena u spisak administracija za koje se smatra da su ugrožene može, u roku od 40 dana od dana objavljivanja BR IFIC -a da uputi zahtev Birou da uključi njeno ime u spisak administracija za koje se smatra da su ugrožene, obrazlažući ovaj svoj postupak na osnovu kriterijuma iz Odeljka I Aneksa 4.
4.2.3.2 Po prijemu ovakvog zahteva, Biro ispituje slučaj i, ukoliko u skladu sa stavom 4.2.2.2, ustanovi da je ime ove administracije trebalo da bude uključeno u spisak administracija za koje se smatra da su ugrožene, on će:
- odmah obavestiti administraciju koja traži saglasnost i administraciju koja zahteva da bude uključena u spisak administracija za koje se smatra da su ugrožene; i
- objavljuje, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, ime ove administracije u dodatku Specijalne sekcije BR IFIC -a iz stava 4.2.2.6 b).
Za administracije čija su imena objavljena u dodatku, celokupni period od 75 dana naveden u stavovima 4.2.4.6, 4.2.4.7, 4.2.4.8, 4.2.4.9, i 4.2.5.1 nastavlja se od dana objavljivanja gore pomenutog dodatka Specijalne sekcije BR IFIC -a.
Ukoliko Biro ustanovi da ime ove administracije ne treba da bude uključeno u spisak administracija za koje se smatra da su ugrožene, obaveštava o tome ovu administraciju.
4.2.3.3 Administracija koja predlaže novu ili izmenjenu dodelu tražiće saglasnost od administracija od kojih saglasnost nije dobijena (videti, takođe stav 4.2.2.7) a koje se nalaze na spisku publikacije iz stava 4.2.2.6 b) ili stava 4.2.3.2, primenjujući postupak sadržan u stavu 4.2.4 u nastavku.
4.2.3.4 Ako su dobijene sve saglasnosti i ime administracije nije uklonjeno na osnovu stava 4.2.2.7 i ime administracije nije uključeno na osnovu stava 4.2.3.2, primenjuje se postupak sadržan u stavu 4.2.5.3.
4.2.4 Traženje saglasnosti od administracija za koje se smatra da su ugrožene a od kojih saglasnost još nije dobijena
4.2.4.1 Specijalna sekcija BR IFIC -a iz stava 4.2.2.6 b) ili stava 4.2.3.2, predstavlja formalan zahtev za koordinaciju upućen onim administracijama od kojih saglasnost još treba da bude dobijena.
4.2.4.2 Prilikom traženja saglasnosti od druge administracije, administracija koja predlaže novu ili izmenjenu dodelu može, takođe, da dostavi eventualne dodatne informacije vezane za predložen kriterijum koji će se koristiti, kao i druge pojedinosti koje se odnose na podatke o terenu, posebne uslove propagacije, itd.
4.2.4.3 Po prijemu Specijalne sekcije BR IFIC -a iz stava 4.2.2.6 b) ili stava 4.2.3.2, svaka administracija koja se nalazi na spisku istog ispitaće uticaj koji predložena nova ili izmenjena dodela ima na njenu radiodifuznu službu, uzimajući u obzir, u najvećoj mogućoj meri, dodatne informacije iz stava 4.2.4.2.
4.2.4.4 Administracija od koje se traži saglasnost, može zatražiti od Biroa da joj pomogne pružajući joj dalje informacije koje će administraciji omogućiti da proceni smetnju od predložene nove ili izmenjene dodele, koristeći metod opisan u Odeljku I Aneksa 4. Biro upućuje ovu informaciju najbržim putem.
4.2.4.5 Administracija od koje se traži saglasnost, može da uputi svoje komentare administraciji koja predlaže novu ili izmenjenu dodelu direktno ili preko Biroa. U svakom slučaju, Biro će biti obavešten o ovim komentarima.
4.2.4.6 Administracija koja nije u poziciji da da svoju saglasnost na predložene nove ili izmenjene dodele saopštava svoju odluku, zajedno sa obrazloženjima vezanim za njenu radiodifuznu službu, u roku od 75 dana od dana objavljivanja BR IFIC iz stava 4.2.2.6 b) ili stava 4.2.3.2.
4.2.4.7 Pedeset dana od objavljivanja BR IFIC -a iz stava 4.2.2.6 b) ili stava 4.2.3.2, Biro zahteva od svake administracije koja nije saopštila odluku o ovom pitanju da to učini. Nakon ukupnog perioda od 75 dana od dana objavljivanja BR IFIC-a, Biro odmah obaveštava administraciju koja predlaže novu ili izmenjenu dodelu o tome da je poslao pomenute zahteve i dostavlja joj imena administracija koje su dale svoju saglasnost i imena administracija koje nisu odgovorile.
4.2.4.8 Ukoliko jedna administracija ne odgovori u okviru ovog perioda od 75 dana, smatra se da ova administracija nije saglasna sa predloženom novom ili izmenjenom dodelom, osim ukoliko se ne primenjuju odredbe iz paragrafa 4.2.4.9 i 4.2.4.10.
4.2.4.9 Po isteku ovog perioda od 75 dana, administracija koja predlaže novu ili izmenjenu dodelu može da zatraži od Biroa da joj pomogne tako što će poslati opomenu administraciji koja nije odgovorila, zahtevajući odluku. Ovaj zahtev ni u kom slučaju ne produžava period od 24 meseca naveden u paragrafu 4.2.5.1.
4.2.4.10 Ukoliko se u roku od 40 dana od dana slanja opomene iz paragrafa 4.2.4.9 Birou ne dostavi odluka, smatra se da je administracija koja nije dostavila odluku saglasna sa predloženom novom ili izmenjenom dodelom.
4.2.4.11 Ukoliko na kraju perioda pomenutih u paragrafu 4.2.4.8 ili paragrafu 4.2.4.10 i dalje postoje nesuglasice, Biro vrši proučavanje koje može zahtevati ili administracija koja predlaže novu ili izmenjenu dodelu, ili administracija od koje se traži saglasnost; u roku od 40 dana, obaveštava iste o rezultatima proučavanja i daje preporuke koje bi mogle da ponude rešenje problema.
4.2.4.12 Administracija može, pre nego što primeni postupak iz stava 4.2, ili u bilo kojoj drugoj fazi primene procedure koja je opisana u istoj, da zatraži pomoć od Biroa a da to nema uticaja na primenu gore pomenutih rokova.
4.2.4.13 Ukoliko pri traženju saglasnosti, administracija izmeni svoj prvobitni predlog, ponovo se primenjuju odredbe iz stava 4.2.
4.2.5 Završetak postupka koordinacije
4.2.5.1 Kada administracija dobije saglasnost od svih administracija čija su imena objavljena u BR IFIC -u iz stava 4.2.2.6 b) ili stava 4.2.3.2, ona obaveštava Biro o konačnim dogovorenim karakteristikama dodele zajedno sa imenima administracija sa kojima je postignuta saglasnost. Ukoliko administracija koja predlaže novu ili izmenjenu dodelu ne obavesti Biro u roku od 24 meseca po isteku roka od 75 dana iz stavova od 4.2.4.6 do 4.2.4.9, predložena izmena zastareva.
4.2.5.2 Ukoliko se kao rezultat gore pomenutih konačnih dogovorenih karakteristika identifikuju nove ugrožene administracije, administracija koja predlaže novu ili izmenjenu dodelu ponovo primenjuje odredbe stava 4.2 u odnosu na ove nove administracije.
4.2.5.3 Od prijema kompletnih informacija iz stava 4.2.5.1, Biro, u roku od 30 dana, objavljuje u Specijalnoj sekciji BR IFIC -a karakteristike dodele zajedno sa imenima administracija koje su dale saglasnost na predloženu novu ili izmenjenu dodelu i uvršćuje novu odnosno izmenjenu dodelu u Spisak.
4.2.5.4 Predložena nova ili izmenjena dodela zastareva ukoliko nije notifikovana prema članu 5, u roku od 12 meseci od objavljivanja saglasno stavu 4.2.5.3.
4.2.5.5 Saglasnost ugrožene/ih administracije/a takođe se može dobiti u skladu sa ovim članom za neki određeni vremenski period. Biro uklanja ovu dodelu sa Spiska i/ili iz MIFR-a po isteku ovog vremenskog perioda, nakon što je obavestio administraciju.
4.2.6 Ažuriranje Spiska
Biro ažurira i periodično objavljuje ažurirani original Spiska, uzimajući u obzir sve izmene, dopune i brisanja izvršene u skladu sa postupkom iz ovog člana.
Notifikacija dodela frekvencija
5.1 Notifikacija dodela frekvencija radiodifuznim stanicama
5.1.1 Kada jedna administracija predlaže stavljanje u upotrebu jedne dodele za radiodifuznu stanicu, upućuje notifikaciju Birou, u skladu sa odredbama člana 11, Pravilnika o radio-komunikacijama, karakteristike ove dodele, kako je utvrđeno u Aneksu 3 Sporazuma.
5.1.2 Biro ispituje dodelu prema odredbi br. 11.34 Pravilnika o radio-komunikacijama, t.j. njenu usklađenost sa Planovima i pratećim odredbama, te će zaključak biti povoljan ukoliko:
a) se dodela nalazi u Planovima7 i nema nikakvu napomenu koja se odnosi na dodele u analognom planu, na postojeće dodele za druge primarne terestrijalne službe ili na upise u digitalni Plan i ukoliko su uslovi iz Odeljka II Aneksa 4 ispunjeni; ili
b) se dodela nalazi u digitalnom Planu i ima napomenu koja se odnosi na:
- dodele u analognom planu ili na postojeće dodele za druge primarne terestrijalne službe, i ukoliko su dobijene sve potrebne saglasnosti, i svi uslovi iz Odeljka II Aneksa 4 ispunjeni; i/ili
- upise u digitalni Plan, a administracija koja upućuje notifikaciju navodi da su svi uslovi vezani za napomenu u potpunosti ispunjeni, i da su ispunjeni uslovi iz Odeljka II Aneksa 4; ili
c) jedna dodela proizilazi iz jedne raspodele u digitalnom Planu koja nema nikakvu napomenu koja se odnosi na dodele u analognom Planu, ni na postojeće dodele za druge primarne terestrijalne službe ili na upise u digitalni Plan, a uslovi iz Odeljka II Dodatka 4 su ispunjeni; ili
d) dodele koja proizilazi iz jedne raspodele u digitalnom Planu, a koja ima napomenu u odnosu na:
- dodele u analognom planu ili na postojeće dodele za druge primarne terestrijalne službe, a za koje su dobijene sve potrebne saglasnosti i ispunjeni uslovi iz Odeljka II Aneksa 4 i/ili
- upise u digitalnom Planu, a za koje su ispunjeni uslovi iz Odeljka II Aneksa 4, a administracija koja upućuje notifikaciju navodi da su u potpunosti ispunjeni svi uslovi vezani za napomenu; ili
e) su ispunjeni uslovi utvrđeni u Odeljku II Aneksa 4, u slučaju upotrebe upisa u digitalnom Planu, sa različitim karakteristikama, u okviru DVB-T ili T-DAB sistema.
5.1.3 Digitalni upis u Plan može se, takođe, notifikovati sa karakteristikama koje se razlikuju od onih koje se pojavljuju u Planu, za emisije u radiodifuznoj službi ili u drugim primarnim terestrijalnim službama koje rade u skladu sa Pravilnikom o radio-komunikacijama, pod uslovom da gustina vršne snage u bilo koja 4 KHz prethodno pomenutih notifikovanih dodela ne premašuje spektralnu gustinu snage u ista 4 KHz digitalnog upisa u Planu. Ovakva upotreba ne traži veću zaštitu od one koja je obezbeđena za gore pomenuti digitalni upis.
5.1.4 Ukoliko ispitivanje iz stava 5.1.2, odnosno stava 5.1.3 dovede do povoljnog zaključka, dodela se upisuje u MIFR. U odnosima između Ugovornih članova, za sve dodele radiodifuznih frekvencija upisane u MIFR-u, a koje su u skladu sa Sporazumom, smatra se da imaju isti status bez obzira na datum prijema saopštenja o ovim dodelama frekvencija u Birou odnosno bez obzira na datum kada su puštene u rad.
5.1.5 Ukoliko ispitivanje iz stava 5.1.2 ili stava 5.1.3 dovede do nepovoljnih zaključaka, saopštenje se vraća administraciji koja je uputila notifikaciju zajedno sa odgovarajućim razlozima.
5.1.6 Ukoliko administracija ponovo podnese saopštenje, a ponovno ispitivanje od strane Biroa na osnovu stava 5.1.2 i stava 5.1.3, dovede do povoljnog rezultata, dodela se upisuje u MIFR.
5.1.7 Ukoliko ponovno ispitivanje na osnovu stava 5.1.2 dovede do nepovoljnog zaključka, dodela se upisuje sa povoljnim zaključkom prema odredbi broj 11.31, i sa nepovoljnim zaključkom prema odredbi broj 11.34, zajedno sa imenom/ima administracije/a sa kojima i dalje postoji nesaglasnost, uz napomenu da će u odnosu na ovu/e administraciju/e upisana dodela biti u funkciji pod uslovom da ne prouzrokuje neprihvatljivu smetnju, niti zahteva zaštitu u odnosu na bilo koju stanicu koja radi u skladu sa Sporazumom i pratećim Planovima.
5.1.8 Saopštenje koje se ponovo podnosi takođe uključuje potpisanu obavezu administracije koja upućuje notifikaciju, u kojoj se navodi da korišćenje dodele koja se podnosi za upis u MIFR na osnovu stava 5.1.7 neće prouzrokovati neprihvatljivu smetnju, niti zahtevati zaštitu u odnosu na bilo koju stanicu administracije sa kojom i dalje postoji nesaglasnost, a koja radi u skladu sa Sporazumom i pratećim Planovima i koja je upisana u MIFR sa povoljnim zaključkom u odnosu na odredbe broj 11.31 i 11.34.
5.1.9 Ukoliko upotreba ove dodele prouzrokuje neprihvatljivu smetnju nekoj dodeli administracije sa kojom i dalje postoji nesaglasnost, a koja radi u skladu sa Sporazumom i pratećim Planovima i koja je upisana u MIFR sa povoljnim zaključkom u odnosu na odredbe broj 11.31 i 11.34, administracija koja prouzrokuje neprihvatljivu smetnju će, po prijemu saopštenja o istoj, odmah ukloniti ovu smetnju.
5.2 Notifikacija dodela frekvencija za druge primarne terestrijalne službe
5.2.1 Ukoliko jedna administracija predloži stavljanje u upotrebu jedne dodele za druge primarne terestrijalne službe upućuje Birou notifikaciju o ovoj dodeli u skladu sa odredbama člana 11. Pravilnika o radio-komunikacijama.
5.2.2 Na osnovu ispitivanja od strane Biroa, u skladu sa Sporazumom, Biro ispituje saopštenje u odnosu na uspešnu primenu procedure iz tačke 4.2 Sporazuma.
5.2.3 Ukoliko ispitivanje iz stava 5.2.2 dovede do povoljnog zaključka, dodela se upisuje u MIFR. U suprotnom, saopštenje se vraća administraciji koja vrši notifikaciju, zajedno sa odgovarajućim razlozima.
5.2.4 Ukoliko data administracija ponovo podnese saopštenje, za ponovno ispitivanje od strane Biroa na osnovu stava 5.2.2 dovede do povoljnog zaključka, dodela se, u skladu sa tim, upisuje u MIFR.
5.2.5 Ukoliko ponovno ispitivanje na osnovu stava 5.2.2 dovede do nepovoljnog zaključka, dodela se upisuje sa povoljnim zaključkom prema odredbi broj 11.31, i sa nepovoljnim zaključkom prema odredbi broj 11.34, zajedno sa imenom/ima administracije/a sa kojom/ima i dalje postoji nesaglasnost, uz napomenu da u odnosu na ovu/e administraciju/e upisana dodela će biti u funkciji pod uslovom da ne prouzrokuje neprihvatljivu smetnju, niti zahteva zaštitu u odnosu na bilo koju stanicu koja radi u skladu sa Sporazumom i pratećim Planovima.
5.2.6 Saopštenje koje se ponovo podnosi takođe uključuje potpisanu obavezu od strane administracije koja upućuje notifikaciju, u kojoj se navodi da upotreba dodele upisane u MIFR na osnovu stava 5.2.5 neće prouzrokovati štetnu smetnju, niti zahtevati zaštitu u odnosu na bilo koju stanicu administracije sa kojom i dalje postoji nesaglasnost, a koja radi u skladu sa Sporazumom i pratećim Planovima i koja je upisana u MIFR sa povoljnim zaključkom u odnosu na odredbe broj 11.31 i 11.34.
5.2.7 Ukoliko upotreba ove dodele prouzrokuje neprihvatljivu smetnju nekoj dodeli administracije sa kojom i dalje postoji nesaglasnost, a koja radi u skladu sa Sporazumom i pratećim Planovima i koja je upisana u MIFR sa povoljnim zaključkom u odnosu na odredbe broj 11.31 i 11.34, administracija koja prouzrokuje neprihvatljivu smetnju će, po prijemu saopštenja o istoj, odmah ukloniti ovu smetnju.
6.1 Ukoliko, nakon primene procedure opisane u gore navedenim članovima, dotične administracije nisu uspele da postignu sporazum, mogu pribeći proceduri opisanoj u članu 56. Ustava. Mogu se takođe složiti da primene Fakultativni protokol o obaveznom rešavanju sporova koji su vezani za Ustav ITU, Konvenciju ITU i Administrativne propise.
7.1 Svaka Država članica u zoni planiranja koja nije potpisala Sporazum može u bilo kom momentu da položi dokument pristupanja kod Generalnog sekretara, koji će odmah obavestiti druge Države članice. Pristupanje Sporazumu obavlja se bez rezervi i primenjuje se na Planove koji su na snazi u momentu pristupanja.
7.2 Pristupanje Sporazumu postaje pravosnažno na dan kada su dokumenti pristupanja primljeni od strane Generalnog sekretara.
8.1 Sporazum obavezuje ugovorne strane u smislu njihovih međusobnih odnosa, ali ne obavezuje ove države članice u smislu njihovih odnosa sa Državama članicama koje nisu ugovorne strane.
8.2 Ukoliko ugovorne strane izraze rezerve u odnosu na primenu bilo koje odredbe Sporazuma, druge ugovorne strane nisu obavezne da poštuju ovu odredbu u odnosima sa članicom koja je izrazila ovakve rezerve.
9.1 Države članice potpisnice Sporazuma upućuju notifikaciju o svom prihvatanju Sporazuma u najkraćem mogućem roku, Generalnom sekretaru, koji odmah obaveštava ostale države članice.
10.1 Svaka ugovorna strana može da otkaže Sporazum u bilo kom momentu upućivanjem notifikacije Generalnom sekretaru, koji obaveštava ostale Države članice.
10.2 Otkazivanje stupa na snagu godinu dana od dana kada Generalni sekretar primi notifikaciju o otkazivanju.
10.3 Na dan kada otkazivanje stupi na snagu, Biro briše iz Planova dodele i/ili raspodele koje su unete u ime Države članice koja je otkazala Sporazum.
11.1 Reviziju Sporazuma može da vrši samo nadležna regionalna konferencija o radio-komunikacijama sazvana u skladu sa procedurom utvrđenom u Ustavu i Konvenciji, na koju se pozivaju sve Države članice iz Zone planiranja.
Stupanje na snagu, trajanje i privremena primena Sporazuma
11.1 Sporazum stupa na snagu 17. juna 2007. godine u 00:01 čas (UTC).
11.2 Odredbe Sporazuma privremeno su primenljive od 17. juna 2006. godine u 00:01 časova (UTC)
11.3 Od pomenutog datuma iz tačke 12.2, radiodifuzne stanice koje rade na frekvencijskim dodelama koje se ne pojavljuju u Planovima ili nisu usaglašene sa Sporazumom i njegovim pratećim Planovima (videti član 5. paragraf 5.1.2) mogu da nastave sa radom pod uslovom da ne prouzrokuju neprihvatljivu smetnju, odnosno ne traže zaštitu, u odnosu na bilo koje dodele koje su u skladu sa Sporazumom i njegovim pratećim Planovima.
11.4 Sporazum ostaje na snazi dok se ne izvrši revizija istog u sladu sa članom 11. Sporazuma.
11.5 Prelazni period počinje 17. juna 2006. godine u 00:01 časova (UTC). Tokom Prelaznog perioda, dodele u analognom planu (kako je precizirano u članu 3. paragrafa 3.1.2) su zaštićene.
11.6 Prelazni period se završava 17. juna 2015. godine u 00:01 časova (UTC). Međutim za zemlje koje se nalaze na spisku5, za opseg 174-230 MHz6, prelazni period se završava 17. juna 2020. godine u 00:01 časova (UTC). Po završetku primenljivog prelaznog perioda, Biro briše odgovarajuće ulazne podatke iz analognog plana i,
- odredbe iz člana 4. paragrafa 4.1 koje se odnose na izmenu analognog plana; i
- napomene koje se odnose na analogne dodele
prestaju da se primenjuju na analogne dodele u odgovarajućim zemljama.
12.7 Po završetku gore pomenutog prelaznog perioda, Biro vrši reviziju statusa dodela koje su sadržane u analognom planu i upisane u MIFR i poziva administracije da otkažu odgovarajuće ulazne podatke u MIFR -u.
12.8 Nakon postupaka Biroa iz stava 12.7, administracije mogu da zatraže od Biroa da otkažu odgovarajuće dodele, ili da nastave da rade na njima, pod uslovima da su ove analogne dodele:
a) bile sadržane u planu i već stavljene u upotrebu, i
b) ne izazivaju neprihvatljivu smetnju, odnosno ne traže zaštitu u odnosu na bilo koje dodele koje su u skladu sa Sporazumom i njegovim pratećim Planovima (videti član 5. stav 5.1.2).
12.9 Biro ažurira MIFR shodno tome.
5Spisak zemalja: Alžir (Narodna Republika), Burkina Faso, Kamerun (Republika), Kongo (Republika), Obala Slonovače (Republika), Egipat (Arapska Republika), Republika Gabon, Gana, Gvineja (Republika), Iran (Islamska Republika), Jordan (Hašemitska Kraljevina), Mali (Republika), Maroko (Kraljevina), Mauritanija (Islamska Republika), Nigerija (Federalna Republika), Arapska Republika Sirija, Sudan (Republika), Čad (Republika), Togo (Republika), Tunis, Jemen (Republika).
Za sledeće administracije koje nisu bile prisutne na RRC-06, to jest Benin (Republika), Centralno Afrička Republika, Eritreja, Etiopija (Federalna Demokratska Republika), Gvineja-Bisao (Republika), Ekvatorijalna Gvineja (Republika), Liberija (Republika), Madagaskar (Republika), Niger (Republika), Demokratska Republika Kongo, Sao Tome i Principe (Demokratska Republika), Demokratska Republika Siera Leone i Somalije, datum završetka prelaznog perioda za VHF opseg (174-230 MHz) je 17. juni 2020. u 00:01 časova UTC, mada svaka od gore pomenutih administracija može dostaviti Birou u periodu od 90 dana od završetka RRC-06 da je izabrala datum 17. juni 2015. u 00:01 časova UTC.
6170-230 MHz za Maroko
KAO POTVRDU TOGA dole imenovani delegati država članica Međunarodne unije za telekomunikacije iz Zone planiranja, u ime svojih nadležnih organa, potpisali su jedan primerak ovih Završnih akata. U slučaju spora, merodavan je tekst na francuskom jeziku. Ovaj primerak deponuje se u arhivu Unije. Generalni sekretar prosleđuje po jedan overeni primerak veran originalu svakoj državi članici Međunarodne unije za telekomunikacije iz Zone planiranja.
Sačinjeno u Ženevi, 16. juna 2006.
FREKVENCIJSKI PLANOVI
1.1 Planovi dodele za T-DAB
Broj |
Podatak |
1 |
ITU serijski broj |
2 |
ITU simbol administracije nadležne za dodele za T-DAB |
3 |
Jedinstveni identifikacioni kod dobijen od administracije nadležne za dodelu frekvencija (AdminID) |
4 |
Kodovi za pristup planu namene (1 - namena, 2 - mreža koja radi na jednoj frekvenciji, 3 - zona raspodele, 4 - Zona raspodele sa izvršenom jednom dodelom i SFN_Id, 5 - Zona raspodele sa izvršenom jednom dodelom i bez SFN_Id |
5 |
Kod dodele (L - povezan, C - pretvoren, S - samostalan) |
6 |
Jedinstveni identifikacioni kod za odgovarajuću zonu raspodele |
7 |
ITU simbol države ili geografske oblasti |
8 |
Naziv lokacije predajne stanice |
9 |
Geografske koordinate predajne stanice |
|
9a geografska širina (± DDMMSS) |
|
9b geografska dužina (± DDMMSS) |
10 |
Nadmorska visina pozicije predajne stanice (m) |
11 |
Referentna konfiguracija za planiranje (RPC 4, RPC 5) |
12 |
Pridružena frekvencija (KHz) |
13 |
Blok frekvencija |
14 |
Odstupanje centralne frekvencije na kojoj se emituje od centralne frekvencije kanala (MHz) |
15 |
Polarizacija (H - horizontalna, V - vertikalna, K - kosa, N - nije definisana) |
16 |
Maksimalna efektivno izračena snaga horizontalno polarizovane komponente u horizontalnoj ravni (dBW) |
17 |
Maksimalna efektivno izračena snaga vertikalno polarizovane komponente u horizontalnoj ravni (dBW) |
18 |
Usmerenost antene (U - usmerena antena, NU - nije usmerena) |
19 |
Visina predajne antene iznad nivoa zemlje (m) |
20 |
Maksimalna efektivna visina antene (m) |
21 |
Efektivna visina antene (m), merena u horizontalnoj ravni, polazeći od pravca severa u smeru kazaljke na časovniku, za 36 različitih uglova azimuta, sa korakom od 10° |
22 |
Pojačanje antene (dB) - horizontalno: vrednost pojačanja horizontalno polarizovane komponente, normalizovano u odnosu na nivo od 0 dB, mereno u horizontalnoj ravni, polazeći od pravca severa u smeru kazaljke na časovniku, za 36 različitih uglova azimuta, sa korakom od 10° |
23 |
Pojačanje antene (dB) - vertikalno: vrednost pojačanja vertikalno polarizovane komponente, normalizovano u odnosu na nivo od 0 dB, mereno u horizontalnoj ravni, polazeći od pravca severa u smeru kazaljke na časovniku, za 36 različitih uglova azimuta, sa korakom od 10° |
24 |
Spektralna maska (1, 2, 3 - pogledati § 3.6.1 Poglavlja 3 iz Aneksa 2 ovog Sporazuma) |
25 |
Identifikacioni kod mreže koja radi na jednoj frekvenciji |
26 |
Napomena |
26-1 |
Napomena vezana za analogni Plan dodele sledećih administracija (ITU simbol) |
26-2 |
Napomena vezana za digitalni Plan dodele sledećih administracija (ITU simbol) |
26-3 |
Napomena vezana za postojeći Plan dodele za druge primerne terestrijalne servise sledećih administracija (ITU simbol) |
1.2 Planovi raspodele za T-DAB
Broj |
Podatak |
1 |
ITU serijski broj |
2 |
ITU simbol administracije nadležne za zone raspodele za T-DAB |
3 |
Jedinstveni identifikacioni kod dobijen od administracije nadležne za zone raspodele (AdminID) |
4 |
Kodovi za pristup Planu raspodele (1 - namena, 2 - mreža koja radi na jednoj frekvenciji (SFN), 3 - zona raspodele, 4 - Zona raspodele sa izvršenom jednom dodelom i SFN_Id, 5 - Zona raspodele sa izvršenom jednom dodelom i bez SFN_Id |
5 |
ITU simbol države ili geografske oblasti |
6 |
Naziv zone raspodele za digitalnu radiodifuziju |
7 |
ITU simbol države ili geografske oblasti ako su sve tačke testiranja dodele na tlu ili u pograničnom području |
8 |
Broj podoblasti (najviše 9) u okviru Plana raspodele ako nisu sve tačke testiranja dodele u pograničnom području; ako nema podele na podoblasti u okviru Plana dodele, broj = 1 |
9 |
Za svaku od podoblasti u okviru Plana raspodele: |
|
9a jedinstveni konturni broj |
|
9b broj tačaka testiranja koje se nalaze na granicama podoblasti |
|
9c geografske koordinate svake tačke testiranja koja se nalazi na granicama podoblasti i sadrže podatke o: |
|
9c1 geografskoj širini (± DDMMSS) |
|
9c2 geografskoj dužini (± DDMMSS) |
10 |
Referentna konfiguracija za planiranje (RPC 4, RPC 5) |
11 |
Dodeljena frekvencija (MHz) |
12 |
Blok frekvencija |
13 |
Odstupanje centralne frekvencije na kojoj se emituje od centralne frekvencije kanala (MHz) |
14 |
Polarizacija (H - horizontalna, V - vertikalna, K - kosa, N - nije definisana) |
15 |
Spektralna maska (1, 2, 3 - pogledati § 3.6.1 Poglavlja 3 iz Aneksa 2 ovog Sporazuma) |
16 |
Identifikacioni kod mreže koja radi na jednoj frekvenciji (SFN) |
17 |
Napomena |
17-1 |
Napomena vezana za analogni Plan raspodele sledećih administracija (ITU simbol) |
17-2 |
Napomena vezana za digitalni Plan raspodele sledećih administracija (ITU simbol) |
17-3 |
Napomena vezana za postojeći Plan raspodele za druge primerne terestrijalne servise sledećih administracija (ITU simbol) |
1.3 Planovi dodele za DVB-T
Broj |
Podatak |
1 |
ITU serijski broj |
2 |
ITU simbol administracije nadležne za dodele za DVB-T |
3 |
Jedinstveni identifikacioni kod dobijen od administracije nadležne za dodelu frekvencija (AdminID) |
4 |
Kodovi za pristup Planu dodele (1 - dodela, 2 - mreža koja radi na jednoj frekvenciji (SFN), 3 - zona raspodele, 4 - Zona raspodele sa izvršenom jednom dodelom i SFN_Id, 5 - Zona raspodele sa izvršenom jednom dodelom i bez SFN_Id |
5 |
Kod dodele (I - povezan, C - pretvoren, S - samostalan) |
6 |
Jedinstveni identifikacioni kod dodele frekvencije |
7 |
ITU simbol države ili geografske oblasti |
8 |
Naziv lokacije predajne stanice |
9 |
Geografske koordinate predajne stanice |
|
9a geografska širina (± DDMMSS) |
|
9b geografska dužina (± DDMMSS) |
10 |
Nadmorska visina pozicije predajne stanice (m) |
|
Ili 11 i 12, ili 13 |
11 |
Digitalni televizijski sistem (A, B, C, D, E, F i 1, 2, 3, 5, 7) |
12 |
Tip prijema (FX, PO, PI, MO) |
13 |
Referentna konfiguracija za planiranje (RPC 4, RPC 5) |
14 |
Dodeljena frekvencija (MHz) |
15 |
Redni broj kanala |
16 |
Odstupanje centralne frekvencije na kojoj se emituje od centralne frekvencije kanala (MHz) |
17 |
Polarizacija (H - horizontalna, V - vertikalna, K - kosa, N - nije definisana) |
18 |
Maksimalna efektivno izračena snaga horizontalno polarizovane komponente u horizontalnoj ravni (dBW) |
19 |
Maksimalna efektivno izračena snaga vertikalno polarizovane komponente u horizontalnoj ravni (dBW) |
20 |
Usmerenost antene (U - usmerena antena, NU - nije usmerena) |
21 |
Visina predajne antene iznad nivoa zemlje (m) |
22 |
Maksimalna efektivna visina antene (m) |
23 |
Efektivna visina antene (m), merena u horizontalnoj ravni, polazeći od pravca severa u smeru kazaljke na časovniku, za 36 različitih uglova azimuta, sa korakom od 10° |
24 |
Pojačanje antene (dB) - horizontalno: vrednost pojačanja horizontalno polarizovane komponente, normalizovano u odnosu na nivo od 0 dB, mereno u horizontalnoj ravni, polazeći od pravca severa u smeru kazaljke na časovniku, za 36 različitih uglova azimuta, sa korakom od 10° |
25 |
Pojačanje antene (dB) - vertikalno: vrednost pojačanja vertikalno polarizovane komponente, normalizovano u odnosu na nivo od 0 dB, mereno u horizontalnoj ravni, polazeći od pravca severa u smeru kazaljke na časovniku, za 36 različitih uglova azimuta, sa korakom od 10° |
26 |
Spektralna maska (1, 2, 3 - pogledati § 3.6.1 Poglavlja 3 iz Aneksa 2 ovog Sporazuma) |
27 |
Identifikacioni kod mreže koja radi na jednoj frekvenciji (SFN) |
28 |
Napomena |
28-1 |
Napomena vezana za analogni Plan dodele sledećih administracija (ITU simbol) |
28-2 |
Napomena vezana za digitalni Plan dodele sledećih administracija (ITU simbol) |
28-3 |
Napomena vezana za postojeći Plan dodele za druge primerne terestrijalne servise sledećih administracija (ITU simbol) |
1.4 Planovi raspodele za DVB-T
Broj |
Podatak |
1 |
ITU serijski broj |
2 |
ITU simbol administracije nadležne za raspodelu za T-DAB |
3 |
Jedinstveni identifikacioni kod dobijen od administracije nadležne za raspodelu (AdminID) |
4 |
Kodovi za pristup Planu raspodele (1 - namena, 2 - mreža koja radi na jednoj frekvenciji (SFN), 3 - raspodela, 4 - Zona raspodele sa izvršenom jednom dodelom i SFN_Id, 5 - Zona raspodele sa izvršenom jednom dodelom i bez SFN_Id |
5 |
ITU simbol države ili geografske oblasti |
6 |
Naziv zone raspodele za digitalnu radiodifuziju |
7 |
ITU simbol države ili geografske oblasti ako su sve tačke za testiranje dodele na zemlji ili u pograničnom području |
8 |
Broj podoblasti (najviše 9) u okviru Plana raspodele ako nisu sve tačke za testiranje dodele u pograničnom području; ako nema podele na podoblasti u okviru Plana raspodele, broj = 1 |
9 |
Za svaku od podoblasti u okviru Plana raspodele: |
|
9a jedinstveni konturni broj |
|
9b broj tačaka za testiranje koje se nalaze na granicama podoblasti |
|
9c geografske koordinate svake tačke za testiranje koja se nalazi na granicama podoblasti i sadrže podatke o: |
|
9c1 geografskoj širini (± DDMMSS) |
|
9c2 geografskoj dužini (± DDMMSS) |
10 |
Referentna konfiguracija za planiranje (RPC 4, RPC 5) |
11 |
Tip referentne mreže (RN1, RN2, RN3, RN4) |
12 |
Pridružena frekvencija (MHz) |
13 |
Redni broj kanala |
14 |
Odstupanje centralne frekvencije na kojoj se emituje od centralne frekvencije kanala (MHz) |
15 |
Polarizacija (H - horizontalna, V - vertikalna, K - kosa, N - nije definisana) |
16 |
Spektralna maska (1, 2, 3 - pogledati § 3.6.1 Poglavlja 3 iz Aneksa 2 ovog Sporazuma) |
17 |
Identifikacioni kod mreže koja radi na jednoj frekvenciji |
18 |
Napomena |
18-1 |
Napomena vezana za analogni Plan raspodele sledećih administracija (ITU simbol) |
18-2 |
Napomena vezana za digitalni Plan raspodele sledećih administracija (ITU simbol) |
18-3 |
Napomena vezana za postojeći Plan raspodele za druge primerne terestrijalne servise sledećih administracija (ITU simbol) |
1.5 Plan dodele za emitovanje analogne televizije u frekvencijskim opsezima 174-230 MHz (za Maroko 170-230 MHz) i 470-862 MHz u prelaznom periodu (Videti član 12. Sporazuma)
Informacije uključene u podatke u okviru Plana
Broj |
Podatak |
1 |
ITU serijski broj |
2 |
ITU simbol administracije odgovorne za analogne dodele |
3 |
Jedinstveni identifikacioni kod dobijen od administracije nadležne za dodelu frekvencija (AdminID) |
4 |
Redni broj kanala |
5 |
Dodeljena frekvencija (MHz) |
6 |
Odstupanje od frekvencije nosioca video signala (pozitivna ili negativna vrednost celobrojnog umnoška 1/12 linijske frekvencije) |
7 |
Odstupanje od frekvencije nosioca audio signala (pozitivna ili negativna vrednost celobrojnog umnoška 1/12 linijske frekvencije) |
8 |
Indikator stabilnosti frekvencije (RELAXED, NORMAL ili PRECISION) |
9 |
Televizijski sistem (B, B1, D, D1, G, H, I, K, K1, L ili M) |
10 |
Kolor sistem (P = PAL, S = SECAM) |
11 |
Naziv lokacije predajne antene |
12 |
ITU simbol zemlje ili geografske oblasti |
13 |
Geografske koordinate predajne antene |
|
13a geografska širina (± DDMMSS) |
|
13b geografska dužina (± DDMMSS) |
14 |
Nadmorska visina pozicije predajne stanice (m) |
15 |
Visina pozicije predajne antene u odnosu na nivo tla (m) |
16 |
Maksimalna efektivna visina antene (m) |
17 |
Efektivna visina antene (m), merena u horizontalnoj ravni, polazeći od pravca severa u smeru kazaljke na časovniku, za 36 različitih uglova azimuta, sa korakom od 10° |
18 |
Polarizacija (H, V, K) |
19 |
Maksimalna efektivno izračena snaga horizontalno polarizovane komponente u horizontalnoj ravni (dBW) |
20 |
Maksimalna efektivno izračena snaga vertikalno polarizovane komponente u horizontalnoj ravni (dBW) |
21 |
Odnos snaga nosilaca video i audio signala |
22 |
Usmerenost antene (U - usmerena antena, NU - nije usmerena) |
23 |
Pojačanje antene (dB) - horizontalno: vrednost pojačanja horizontalno polarizovane komponente, normalizovano u odnosu na nivo od 0 dB, mereno u horizontalnoj ravni, polazeći od pravca severa u smeru kazaljke na časovniku, za 36 različitih uglova azimuta, sa korakom od 10° |
24 |
Pojačanje antene (dB) - vertikalno: vrednost pojačanja vertikalno polarizovane komponente, normalizovano u odnosu na nivo od 0 dB, mereno u horizontalnoj ravni, polazeći od pravca Severa u smeru kazaljke na časovniku, za 36 različitih uglova azimuta, sa korakom od 10° |
25 |
Napomene |
Napomena - Plan emitovanja analogne televizije objavljen je u elektronskom obliku na CD-ROM-u koji je priložen uz ova Završna akta. Lista analognih televizijskih dodela, po svakoj od administracija, ukratko je data u Tabeli 1-1.
TABELA 1-1
Sažeta lista broja analognih televizijskih dodela kako se pojavljuju u Planu dodele frekvencija za analogno emitovanje televizije u frekvencijskim opsezima 174-230 MHz (za Maroko 170-230 MHz) i 470-862 MHz u prelaznom periodu (videti član 12. Sporazuma)
Država članica |
ITU simbol |
Broj namena analogne televizije uključenih u Plan analogne televizije |
Republika Albanija |
ALB |
4 |
Narodna Demokratska Republika Alžir |
ALG |
1 009 |
Federalna Republika Nemačka |
D |
9 590 |
Republika Gvineja Bisao |
AND |
4 |
Republika Angola |
AGL |
193 |
Kraljevstvo Sudijske Arabije |
ARS |
412 |
Republika Jermenija |
ARM |
12 |
Austrija |
AUT |
1 736 |
Republika Azerbejdžan |
AZE |
52 |
Kraljevina Bahrein |
BHR |
3 |
Republika Belorusija |
BLR |
314 |
Belgija |
BEL |
66 |
Republika Benin |
BEN |
55 |
Bosna i Hercegovina |
BIH |
660 |
Republika Bocvana |
BOT |
221 |
Republika Bugarska |
BUL |
1 594 |
Burkina Faso |
BFA |
195 |
Republika Burundi |
BDI |
32 |
Republika Kamerun |
CME |
244 |
Zelenortska Ostrva |
CPV |
35 |
Centralnoafrička Republika |
CAF |
329 |
Republika Kipar |
CYP |
59 |
Država Vatikan |
CVA |
4 |
Zajednica Komori |
COM |
40 |
Republika Kongo |
COG |
326 |
Republika Obala Slonovače |
CTI |
200 |
Republika Hrvatska |
HRV |
1 422 |
Danska |
DNK |
260 |
Republika Džibuti |
DJI |
12 |
Arapska Republika Egipat |
EGY |
308 |
Ujedinjeni Arapski Emirati |
UAE |
58 |
Eritreja |
ERI |
12 |
Španija |
E |
8 410 |
Republika Estonija |
EST |
68 |
Federalna Demokratska Republika Etiopija |
ETH |
111 |
Ruska Federacija |
RUS |
6 681 |
Finska |
FIN |
818 |
Francuska |
F |
13 125 |
Republika Gabon |
GAB |
224 |
Republika Gambija |
GMB |
12 |
Gruzija |
GEO |
94 |
Gana |
GHA |
39 |
Grčka |
GRC |
2 105 |
Republika Gvineja |
GUI |
103 |
Republika Gvineja Bisau |
GNB |
28 |
Republika Ekvatorijalna Gvineja |
GNE |
25 |
Republika Mađarska |
HNG |
714 |
Islamska Republika Iran |
IRN |
2 096 |
Republika Irak |
IRQ |
345 |
Irska |
IRL |
781 |
Island |
ISL |
4 |
Država Izrael |
ISR |
15 |
Italija |
I |
3 677 |
Socijalistička Narodna Libijska Arapska Džamahirija |
LBY |
322 |
Hašemitska Kraljevina Jordan |
JOR |
140 |
Republika Kazahstan |
KAZ |
1 837 |
Republika Kenija |
KEN |
497 |
Država Kuvajt |
KWT |
22 |
Kraljevstvo Lesoto |
LSO |
22 |
Republika Latvia |
LVA |
106 |
Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija |
MKD |
472 |
Liban |
LBN |
21 |
Republika Liberija |
LBR |
41 |
Zajednica Linhenštajn |
LIE |
12 |
Republika Litvanija |
LTU |
154 |
Luksemburg |
LUX |
11 |
Republika Madagaskar |
MDG |
117 |
Malavi |
MWI |
51 |
Republika Mali |
MLI |
287 |
Malta |
MLT |
11 |
Republika Crna Gora |
MNE |
265 |
Kraljevstvo Maroko |
MRC |
356 |
Republika Mauricijus |
MAU |
29 |
Islamska Republika Mauritanija |
MTN |
132 |
Republika Moldavija |
MDA |
298 |
Zajednica Monako |
MCO |
3 |
Mozambička Republika |
MOZ |
242 |
Republika Namibija |
NMB |
309 |
Republika Niger |
NGR |
159 |
Federalna Republika Nigerija |
NIG |
225 |
Norveška |
NOR |
3 979 |
Sultanat Oman |
OMA |
255 |
Republika Uganda |
UGA |
36 |
Republika Uzbekistan |
UZB |
1 213 |
Kraljevstvo Holandija |
HOL |
71 |
Republika Poljska |
POL |
802 |
Portugalija |
POR |
694 |
Država Katar |
QAT |
17 |
Arapska Republika Sirija |
SYR |
56 |
Demokratska Republika Kongo |
COD |
362 |
Republika Kirgizija |
KGZ |
670 |
Republika Slovačka |
SVK |
918 |
Republika Češka |
CZE |
1 660 |
Rumunija |
ROU |
323 |
Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske |
G |
6 344 |
Republika Ruanda |
RRW |
56 |
Republika San Marino |
SMR |
1 |
Demokratska Republika Sao Tome i Principe |
STP |
3 |
Republika Senegal |
SEN |
39 |
Republika Srbija |
SRB |
889 |
Sejšelska Republika |
SEY |
11 |
Sijera Leone |
SRL |
14 |
Republika Slovenija |
SVN |
867 |
Demokratska Republika Somalija |
SOM |
114 |
Republika Sudan |
SDN |
224 |
Južnoafrička Republika |
AFS |
712 |
Švedska |
S |
1 551 |
Švajcarska Konfederacija |
SUI |
2 581 |
Kraljevstvo Svazilend |
SWZ |
20 |
Republika Tadžikistan |
TJK |
672 |
Ujedinjena Republika Tanzanija |
TZA |
183 |
Republika Čad |
TCD |
189 |
Republika Togo |
TGO |
29 |
Tunis |
TUN |
224 |
Turkmenistan |
TKM |
115 |
Turska |
TUR |
539 |
Ukrajina |
UKR |
1 551 |
Republika Jemen |
YEM |
1 066 |
Republika Zambija |
ZMB |
205 |
Republika Zimbabve |
ZWE |
200 |
Napomena Sekretarijata: Ova tabela odnosi se na udeo bivše članice ITU, Srbije i Crne Gore, u analognim dodelama sada kao dve nezavisne države, Republike Srbije kao sledbenika Srbije i Crne Gore i Republike Crne Gore, u skladu sa geografskim principima, kao što je donešeno u RRC-06.
TEHNIČKI ELEMENTI I KRITERIJUMI KORIŠĆENI U TOKU RAZVOJA PLANA I IMPLEMENTACIJE SPORAZUMA
Definicije
SADRŽAJ
Str.
1.1 |
Digitalni terestrijalni radiodifuzni sistemi |
72 |
1.1.1 |
Digitalna terestrijalna radiodifuzija televizijskog signala (DTRT) |
72 |
1.1.2 |
Digitalna terestrijalna radiodifuzija radijskog signala (DTRR) |
72 |
1.2 |
Upravljanje frekvencijama |
72 |
1.2.1 |
Frekvencijski opsezi |
72 |
1.2.2 |
Zona pokrivanja |
72 |
1.2.3 |
Zona pružanja servisa |
73 |
1.3 |
Planiranje mreže |
73 |
1.3.1 |
Planiranje zona raspodele |
73 |
1.3.2 |
Planiranje dodela |
73 |
1.3.3 |
Tačke testiranja |
73 |
1.3.4 |
Intenzitet neželjenog električnog polja |
73 |
1.3.5 |
Minimalna korisna vrednost intenziteta električnog polja/minimalna vrednost intenziteta električnog polja koja se štiti |
73 |
1.3.6 |
Intenzitet korisnog električnog polja |
73 |
1.3.7 |
Referentna vrednost intenziteta električnog polja |
74 |
1.3.8 |
Minimalni fluks snage φmin (dB(W/m2)) |
74 |
1.3.9 |
Minimalna medijana intenziteta električnog polja Emed (dB(μV/m)) |
74 |
1.3.10 |
Granična vrednost intenziteta električnog polja u procesu koordinacije |
74 |
1.3.11 |
Prijem na fiksnoj lokaciji |
74 |
1.3.12 |
Portabilni prijem |
75 |
1.3.13 |
Mobilni prijem |
75 |
1.3.14 |
Višefrekvencijska mreža (MFN) |
75 |
1.3.15 |
Jednofrekvencijska mreža (SFN) |
75 |
1.3.16 |
Referentna konfiguracija za planiranje (RPC) |
75 |
1.3.17 |
Referentna mreža (RN) |
76 |
1.3.18 |
Unos u digitalni Plan |
76 |
Dodatak 1.1 - Definicije date u okviru Pravilnika o radio-komunikacijama (izdanje 2004.) i dopunjene objašnjenjima iz nekih relevantnih ITU-R Preporuka |
77 |
|
1.1 Digitalni terestrijalni radiodifuzni sistemi
1.1.2 Digitalna terestrijalna radiodifuzija televizijskog signala (DTRT)
Digitalni terestrijalni sistemi koji pružaju servise terestrijalne radiodifuzije, opisani u Preporuci ITU-R BT.1306-3. DVB-T (Terestrijalna digitalna radiodifuzija televizijskog signala) odgovaraju DVB sistemu, označenom kao "Sistem B".
1.1.2 Digitalna terestrijalna radiodifuzija radijskog signala (DTRR)
Digitalni audio sistemi terestrijalne radiodifuzije, opisani u Preporuci ITU-R BS.1114-5. T-DAB (Terestrijalna digitalna radiodifuzija radijskih signala), odgovaraju sistemu Eureka 147 DAB, označenom kao "Digitalni sistem A".
1.2 Upravljanje frekvencijama
1.2.1 Frekvencijski opsezi
Opseg III
Frekvencijski opseg: 174-230 MHz
Opseg IV
Frekvencijski opseg: 470-582 MHz
Opseg V
Frekvencijski opseg: 582-862 MHz
1.2.2 Zona pokrivanja
Zona pokrivanja radiodifuzne stanice, ili grupe radiodifuznih stanica, u slučaju mreže koja radi na jednoj frekvenciji (videti definiciju u §1.3.15 ovog Poglavlja) je oblast u okviru koje je jednak ili prevazilazi korisnu vrednost intenziteta električnog polja definisanu za određene uslove prijema i za posmatrani procenat pokrivanja prijemnih lokacija.
Prilikom definisanja zone pokrivanja za sve uslove prijema, primenjuje se tronivovski pristup:
- Nivo 1: Lokacija sa koje se vrši prijem
Najmanja jedinica je prijemna lokacija; optimalni uslovi prijema mogu se pronaći pomeranjem antene za do 0,5 m u bilo kom pravcu.
Prijemna lokacija se smatra pokrivenom ako je nivo željenog signala dovoljno visok da nadmaši šum i interferenciju u zadatom procentu vremena.
- Nivo 2: Pokrivanje malih zona
Drugi nivo je "pokrivanje malih zona" (tipično 100 m sa 100 m).
U ovoj maloj zoni označava se procenat pokrivenih prijemnih lokacija.
- Nivo 3: Zona pokrivanja
Zona pokrivanja radiodifuzne stanice, ili grupe radiodifuznih stanica sačinjena je iz više individualnih malih zona pokrivanja u kojima je zadati procenat pokrivanja (npr. 70% do 99%) postignut.
1.2.3 Zona pružanja servisa
Oblast u okviru koje administracija ima pravo da zahteva da dogovoreni uslovi zaštite budu obezbeđeni.
1.3 Planiranje mreže
1.3.1 Planiranje zona raspodele
Kada se planira raspodela, određeni kanal je "zadat" administraciji da obezbedi pokrivanje određene oblasti u okviru zone pružanja servisa, zvane zona raspodele. Pozicije predajnika i njihove karakteristike nisu poznate u fazi planiranja i treba da budu definisane u trenutku kada se zoni raspodele pridružuje jedna ili više dodela.
1.3.2 Planiranje dodela
Kada se planiraju dodele, određeni kanal je namenjen za određenu lokaciju predajnika sa definisanim karakteristikama predajnika (npr. izračena snaga, visina antene itd.)
1.3.3 Tačke testiranja
Tačka testiranja je geografski definisana lokacija za koju su izvršeni određeni proračuni.
1.3.4 Intenzitet štetnog električnog polja
Intenzitet neželjenog električnog polja (En), izražen u dB(μV/m), je intenzitet električnog polja neželjenog signala od bilo kog potencijalnog izvora interferencije, za 50% lokacija i za dati procenat vremena, kome je dodat određeni odnos zaštite u decibelima.
NAPOMENA 1 - Tamo gde ima uticaja, odgovarajuća vrednost usmerenosti prijemne antene ili potiskivanja suprotne polarizacije, u decibelima, mora biti uzeta u obzir prilikom proračuna.
NAPOMENA 2 - Tamo gde postoji nekoliko neželjenih signala potrebno je primeniti metodu za kombinovanje pojedinačnih izvora neželjenog električnog polja, kao npr. metodu sumiranja snage ili neku drugu odgovarajuću metodu za sumiranje signala, u cilju određivanja rezultantne vrednosti intenziteta neželjenog električnog polja.
1.3.5 Minimalna korisna vrednost intenziteta električnog polja/minimalna vrednost intenziteta električnog polja koja se štiti
Minimalna vrednost intenziteta električnog polja potrebna da se omogući željeni kvalitet prijema, pod specificiranim uslovima prijema, u prisustvu prirodnog i industrijskog šuma, ali u odsustvu interferencije drugih predajnika.
NAPOMENA 1 - Termin "minimalna korisna vrednost intenziteta električnog polja" odgovara terminu "minimalna vrednost intenziteta električnog polja koja se štiti", koji se pojavljuje u mnogim tekstovima ITU i takođe odgovara terminu "minimalna medijanska vrednost intenziteta električnog polja", koji se pojavljuje u § 1.3.9 ovog Poglavlja u oznaci Emed koja je korišćena za pokrivanje samo jednim predajnikom.
1.3.6 Intenzitet korisnog električnog polja
Minimalna vrednost intenziteta električnog polja neophodna da se ostvari željeni kvalitet prijema, pod određenim uslovima prijema, u prisustvu prirodnog i industrijskog šuma, kao i interferencije, ili u postojećoj situaciji ili kao što je definisano sporazumima ili frekvencijskim planovima.
NAPOMENA 1 - Termin "intenzitet korisnog električnog polja" odgovara terminu "neophodna vrednost intenziteta električnog polja" koji se javlja u mnogim ITU tekstovima.
NAPOMENA 2 - Korisna vrednost intenziteta električnog polja računa se kombinujući pojedinačne intenzitete neželjenog električnog polja (En) i korekcioni faktor kombinovanih lokacija. Doprinos jednog od pojedinačnih neželjenih električnih polja predstavlja minimalnu medijansku vrednost intenziteta električnog polja (Emed), odnosno, nivo šuma.
1.3.7 Referentna vrednost intenziteta električnog polja
Dogovorena vrednost intenziteta električnog polja koja može služiti kao referenca ili osnova za frekvencijsko planiranje.
NAPOMENA 1 - Zavisno od uslova prijema i zahtevanog kvaliteta postoji nekoliko referentnih vrednosti referentne vrednosti intenziteta električnog polja za isti tip servisa.
1.3.8 Minimalna površinska gustina snage φmin (dB(W/m2))
Minimalna vrednost fluksa snage na mestu određene prijemne antene koja je zahtevana da bi se prijemniku obezbedio minimalni zahtevani nivo signala potreban za ispravnu detekciju.
NAPOMENA 1 - φmin jednako je minimalnoj zahtevanoj vrednosti snage na ulazu u prijemnik (dBW) od koje je oduzeta efektivna površina antene (dBm2) i kojoj su dodati, kada je potrebno, gubici kabla koji povezuje prijemnu antenu i prijemnik.
1.3.9 Minimalna medijanska vrednost intenziteta električnog polja Emed (dB(μV/m))
Odgovarajuća vrednost minimalne korisne vrednosti intenziteta električnog polja koja se koristi za pokrivanje samo jednim predajnikom, a odnosi se na 50% lokacija i 50% vremena, na visini od 10 m iznad nivoa tla.
NAPOMENA 1 - Emed zavisi od medijanske vrednosti minimalne vrednosti intenziteta električnog polja (Emin) na mestu prijema koja je zahtevana za zadati procenat lokacija i procenat vremena kako bi se osigurao minimalni nivo signala na ulazu u prijemnik neophodan da se postigne ispravna detekcija.
NAPOMENA 2 - Emed na osnovu minimalne vrednosti intenziteta električnog polja (Emin), dodavanjem odgovarajućih korekcionih faktora, tamo gde imaju uticaja, kao što je opisano u Dodatku 3.4 Poglavlja 3 Aneksa 2 Sporazuma.
NAPOMENA 3 - U slučaju širokopojasnih signala gde spektralna gustina snage ne mora biti konstantna u zauzetom opsegu, termin "intenzitet električnog polja" često biva zamenjen terminom "ekvivalentan intenzitet električnog polja". Ekvivalentan intenzitet električnog polja je intenzitet električnog polja jednog nemodulisanog RF nosioca izračenog istom snagom kolika je ukupna snaga širokopojasnog signala.
1.3.10 Granična vrednost intenziteta električnog polja u procesu koordinacije
Nivo električnog polja koji, kada se prevaziđe, ukazuje da je neophodno izvršiti koordinaciju.
1.3.11 Prijem na fiksnoj lokaciji
Prijem na fiksnoj lokaciji definisan je kao prijem pri kome se koristi usmerena antena postavljena u nivou krova.
Pretpostavlja se da su postignuti približno optimalni uslovi prijema (u relativno malom prostoru u visini krova) gde je antena postavljena.
U toku proračuna intenziteta električnog polja za prijem sa fiksnom antenom, visina prijemne antene od 10 m iznad nivoa tla smatra se reprezentativnom za servise radiodifuzije. Druge vrednosti visine mogu biti korišćene za druge servise.
1.3.12 Portabilni prijem
Portabilni prijem definisan je na sledeći način:
- klasa A (otvoreni prostor), pod kojom se podrazumeva prijem gde se portabilni prijemnik, povezan sa antenom ili sa ugrađenom antenom koristi u otvorenom prostoru, na visini ne manjoj od 1,5 m u odnosu na nivo tla;
- klasa B (sprat u nivou tla, zatvoreni prostor), pod kojim se podrazumeva prijem gde se portabilni prijemnik sa povezanom antenom ili sa ugrađenom antenom koristi u zatvorenom prostoru, na visini ne manjoj od 1,5 m iznad nivoa poda određenog sprata, u prostorijama sa sledećim karakteristikama:
a) na spratu koji je u nivou tla;
b) sa prozorom na spoljnom zidu.
Portabilni prijem u zatvorenom prostoru na visokim spratovima tretiraće se kao prijem u klasi B, uz primenu korekcija nivoa signala, iako je prijem u zatvorenom prostoru na spratu koji je u nivou tla najčešći slučaj.
I za klasu A, i za klasu B podrazumeva se da:
- optimalni uslovi prijema traže se tako što se antena pomera za do 0,5 m u bilo kom pravcu;
- portabilni prijemnik se ne pomera u toku prijema i veliki objekti u blizini prijemnika se ne pomeraju;
- ekstremni slučajevi, kao što je prijem u potpuno oklopljenim sobama, su zanemareni.
1.3.13 Mobilni prijem
Mobilni prijem je definisan ka prijem prijemnikom koji se kreće i sa antenom smeštenom na visini ne manjoj od 1,5 m u odnosu na nivo tla. To bi na primer mogao biti prijem u kolima ili ručna oprema.
Dominantan faktor u odnosu na efekte lokalnog prijema jeste feding u Rejlijevom kanalu. Margine za feding imaju zadatak da ublaže ove efekte. Vrednost margina za feding zavise od frekvencije i brzine kretanja prijemnika.
1.3.14 Višefrekvencijska mreža (MFN)
Mreža u kojoj predajne stanice koriste više radio kanala.
1.3.15 Mreža koja radi na jednoj frekvenciji (SFN)
Mreža sinhronizovanih predajnih stanica koje emituju identične signale na istom radio kanalu.
1.3.16 Referentna konfiguracija za planiranje (RPC)
Reprezentativna konfiguracija kriterijuma i parametara koji se koriste za svrhe frekvencijskog planiranja.
1.3.17 Referentna mreža (RN)
Opšta mrežna struktura predstavlja stvarnu mrežu, kao što za sada nije poznato, za svrhe analize kompatibilnosti. Glavna svrha je odrediti mogućnosti i otpornost mreže na interferenciju koju prouzrokuju tipični radiodifuzni sistemi.
1.3.18 Unos u digitalni Plan
Dodela ili zona raspodele, ili kombinacije dodela koje mogu ili ne moraju biti pridružene jednoj zoni raspodele koje su, za svrhe implementacije Plana i njegovih modifikacija, tretirane kao jedinstveni entitet.
DEFINICIJE DATE U PRAVILNIKU O RADIO-KOMUNIKACIJAMA (IZDANJE 2004.) I DODATNA OBJAŠNJENJA IZ NEKIH RELEVANTNIH ITU-R PREPORUKA
Prihvaćena interferencija (RR Br. 1.168)
Administracija (RR Br. 1.2)
Aeronautički mobilni servis (RR Br. 1.32)
Aeronautički mobilni satelitski servis (RR Br. 1.35)
Aeronautički radionavigacioni servis (RR Br. 1.46)
Afrička Radiodifuzna Zona (RR Br. od 5.10 do 5.13)
Raspodela (radio frekvencije ili radio-frekvencijskog kanala) (RR Br. 1.17)
Dodeljena frekvencija (RR Br. 1.148)
Dodela (radio frekvencije ili radio-frekvencijskog kanala) (RR Br. 1.18)
Radiodifuzni servis (RR Br. 1.38)
Radiodifuzna stanica (RR Br. 1.85)
Radiodifuzni satelitski servis (RR Br. 1.39)
Snaga nosioca (radio predajnika) (RR Br.1.159, Preporuka ITU-R V.573-4)
Koordinaciona kontura (RR Br. 1.172)
Efektivno izračena snaga u zadatom pravcu (RR Br. 1.162, Preporuka ITU-R V.573-4)
Emisija (RR Br. 1.138)
Ekvivalentna izotropno izračena snaga (RR Br. 1.161, Preporuka V.573-4)
Evropska Radiodifuzna Zona (RR Br. 5.14)
Fiksni servis (RR Br. 1.20)
Dobitak antene (RR Br. 1.160)
Interferencija (RR Br. 1.166)
Zemaljski mobilni sistemi (RR Br. 1.26)
Srednja snaga (radio predajnika) (RR Br. 1.158)
Mobilni servis (RR Br. 1.24)
Mobilni satelitski servis (RR Br. 1.25)
Potreban opseg (RR Br. 1.152)
Emitovanje izvan opsega (RR Br. 1.144)
Vršna snaga (radio predajnika) (RR Br. 1.157)
Dozvoljena interferencija (RR Br. 1.167)
Snaga (RR Br. 1.156)
Odnos zaštite (RR Br. 1.170)
Zračenje (RR Br. 1.137)
Radio astronomski servis (RR Br. 1.58)
Radionavigacioni servis (RR Br. 1.42)
Parazitna emisija (RR Br. 1.145)
Stanica (RR Br. 1.61)
Zemaljska stanica (RR Br. 1.62)
Neželjena emisija (RR Br. 1.146)
Informacije o propagaciji
SADRŽAJ
Str.
2.1 |
Pregled |
80 |
2.2 |
Generalni opis metodologije |
80 |
2.3 |
Informacije o propagaciji za ocenu kompatibilnosti između radiodifuznih servisa i drugih primarnih terestrijalnih servisa |
85 |
Dodatak 2.1 |
Metode za predikciju propagacije |
87 |
Dodatak 2.2 |
Tabelarni pregled vrednosti intenziteta električnog polja |
106 |
Dodatak 2.3 |
Krive propagacije |
107 |
2.1 Pregled
U okviru preporuka ITU-R P.1546-2 formirana je osnova za metode predikcije intenziteta električnog polja, primenljive u radiodifuziji, zemaljskim mobilnim sistemima, pomorskim mobilnim sistemima i pojedinim fiksnim servisima (npr. onima koji koriste sisteme tačka - više tačaka). Kompletan opis predikcionih metoda dat je u Dodatku 2.1 ovog Poglavlja. Metode se mogu primeniti bilo grafički, bilo automatski (kompjuterski).
Potom su prikazane tabelarne vrednosti krivih propagacije, u Dodatku 2.2 ovog Poglavlja, zajedno sa detaljnim uputstvima za interpolaciju i ekstrapolaciju. Krive propagacije vezane za ove tabelarne vrednosti date su u Dodatku 2.3 ovog Poglavlja.
Predikcije se mogu vršiti u frekvencijskom opsegu Plana, za sledeće parametre opsega: rastojanje od izvora od 1 do 1000km; procenat vremena od 1 do 50%; za različite visine predajnih antena. Metoda crta razlike u putanjama preko tla, hladnih i toplih mora, trpi varijabilnost lokacija za predikciju zemaljskih servisa i uzima u obzir lokalni klater kojim je okružena zona prijema. Pored toga, omogućava procedure za postupanje sa negativnim efektivnim visinama predajne antene i propagacijom preko više različitih klatera (npr. u kombinaciji tla i vodene površine). Predikcija se koristi i za izračunavanje interferencije u mobilnim sistemima, gde se koristi termin "bazna stanica".
Metoda može biti korišćena sa ili bez baze podataka o visinama terena, iako je tačnost predikcije veća ako je takva baza dostupna. Sve u svemu, podaci o terenu se ne koriste u procesu planiranja.
Za bilateralne ili multilateralne koordinacije, više metoda za predikciju propagacije električnog polja koje se baziraju na karakteristikama trase mogu biti korišćene, npr. koristeći visine terena i/ili podatke o pokrivanju može se postići veća tačnost predikcije ako se primeni metoda opisana u Dodatku 2.1 ovog Poglavlja i izračunaju korekcije za ugao vidljivosti terena.
Za stanice aeronautičkih radionavigacionih servisa koje se nalaze na letelicama, ako postoji linija optičke vidljivosti, propagacija u slobodnom prostoru trebalo bi da se koristi umesto metode prikazane u Dodatku 2.1 ovog Poglavlja; u suprotnom, pretpostavlja se da nema signala. Razlog je to što, u opštem slučaju, tačna lokacija letelice nije poznata.
Izvorno, Preporuka ITU-R P.1546-2 primenljiva je za visine antena samo do 3000m. Za svrhe RRC-06, razmatrana je mogućnost predikcije za visine zemaljskih predajnih antena veće od 3000 m i zaključeno je da se dobijaju pogrešni rezultati.
2.2 Opšti opis metodologije
Tabelarno data zavisnost intenziteta električnog polja od rastojanja u Dodatku 2.2 ovog Poglavlja daje predikovanu vrednost intenziteta električnog polja kao funkciju frekvencije i efektivne visine antene, prevaziđenu u 50% lokacija i u 50%, 10% ili 1% vremena. Vrednosti intenziteta električnog polja izražene su u decibelima u odnosu na 1μV/m (dB(μV/m)) za efektivno izračenu snagu od 1kW u pravcu prijemne tačke.
Vrednosti efektivne visine predajne antene treba da obezbedi administracija. Podaci o terenu mogu biti iskorišćeni za dobijanje skupa vrednosti efektivnih visina za slučajeve kada nadležna administracija nije u mogućnosti da obezbedi takve informacije i traži pomoć u određivanju ovih vrednosti. Za poslove proračuna u ITU procesu ne koriste se podaci o terenu.
Tabelarni podaci dati su za različite tipove oblasti i klima, imenovanih kao zemljište, hladna i topla mora i metoda predikcije uključuje proceduru ekstrapolacije podataka za oblasti karakteristične po ekstremnoj superrefrakciji. Zbog veoma značajnih razlika u uslovima propagacije za putanje iznad zemljišta i iznad vodene površine, linija obale mora biti uključena u proračun predikcije propagacije, kako bi proračun uzeo u obzir ove razlike u okviru proračuna interferencije.
Informacije o tipu propagacione putanje, kao što su zemljište, vodena površina ili mešovita putanja preko zemljišta i vode treba izvesti iz digitalnih mapa ukazujući na liniju obale, a takođe se ITU digitalizovana mapa sveta (MIFR) može dobiti iz Biroa. Informacije o podelama na topla i hladna mora i geografski podaci za druge propagacione oblasti i tipove putanja date su u §2.2.2 ovog Poglavlja.
Delovi koji slede sadrže opšte opise glavnih aspekata metodologije iz Dodatka 2.1 ovog Poglavlja i upotrebe podataka u Dodacima 2.2 i 2.3 ovog Poglavlja.
2.2.1 Krive propagacije
Krive propagacije predstavljene na graficima u Dodatku 2.3 ovog Poglavlja (i odgovarajuće tabelarne vrednosti u Dodatku 2.2 ovog Poglavlja) uspostavljaju vezu između intenziteta električnog polja i dužine putanje propagacije. Krive daju vrednosti intenziteta električnog polja prevaziđene na 50% lokacija i svaki grafik odgovara procentu vremena od 50%, 10% ili 1% za jednu od geografskih zona definisanih dole i prikazanih na mapi na slici 2.2-1.
Skup krivih na svakoj od slika obezbeđuje vrednosti intenziteta električnog polja za nominalne vrednosti frekvencije, efektivne visine predajne antene (antene bazne stanice) i rastojanja. Za druge vrednosti, interpolacione/ekstrapolacione formule date su u Dodatku 2.1 ovog Poglavlja.
Sve krive date su za vrednosti intenziteta električnog polja koje odgovaraju prijemnoj anteni/ anteni mobilnog uređaja visine 10m u odnosu na okolinu u otvorenom prostoru. Za druge vrednosti i druga okruženja, korekcioni faktor određen je u Dodatku 2.1 ovog Poglavlja.
2.2.2 Geografska podela
Podaci o propagaciji korišćeni za metode predikcije propagacije električnog polja bazirani su na različitim geografskim regionima i klimama, nazvanim zemljište, hladna mora, topla mora i geografski regioni karakteristični po ekstremno izraženoj superrefrakciji.
Informacije o tipu propagacione putanje, kao što je zemljište, more ili mešovite putanje iznad zemljišta i vodene površine treba da budu izvedene iz digitalnih mapa u kojima su označene linije obale, kao što je MIFR dostupan u Birou. Definicija podela na hladna/topla mora i geografske regione je prikazana dole.
Zona 1: umerene i subtropske regije;
Zona 2: regije u kojima su uslovi propagacije okarakterisani po niskoj vlažnosti, maloj količini padavina i malim godišnjim varijacijama klime;
Zona 3: ekvatorijalne regije u kojima su uslovi propagacije karakteristični po toploj i vlažnoj klimi;
Zona 4: morske regije u kojima se propagacija vrši preko toplih mora gde se povremeno dešava superrefrakcija (Kaspijsko more, Crno more i sva mora koja okružuju Afriku čine Zonu 4, izuzev Zone A i Zone B definisane dole);
Zona 5: morske regije u kojima se propagacija vrši preko hladnih mora;
Zona A: morske zone na malim nadmorskim visinama u kojima se često ispoljava superrefrakcija;
Zona B: morska zona na malim nadmorskim visinama u kojima je superrefrakcija slabije izražena nego u Zoni A;
Zona C: morske zone od spajanja linije obale Islamske Republike Irana sa njenom granicom sa Pakistanom zapadno duž linije obale Islamske Republike Irana i Iraka, do tačke 48°E, 30°N duž linije obale Kuvajta, istočne obale Saudijske Arabije, linije obale Katara, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Omana, sve do preseka sa uporednikom 22°N.;
Zona D: regija koja sadži pojas kopna maksimalne širine od 100km koji okružuje Zonu C i kopno Zapadne Afrike i sastoji se iz dva dela. Severni deo proširuje se ne više od 50km od Atlantskog okeana u kopno, ali je ograničen na istoku linijom od 30°N 10°W do 20°N 13°W i na zapadu od 20°N 15°W do 15°N 12°W, a drugi od 35°N 12°W do 9°N 13°W, ali ne proširujući se iza linije obale.
Tabela 2.2-1 daje sve informacije o parametrima korišćenim za izvođenje tabelarnih vrednosti (videti Dodatak 2.2 ovog Poglavlja) i krive (videti Dodatak 2.3 ovog Poglavlja) za različite zone propagacije. Vrednosti dN bazirane su na indeksu vertikalne refrakcije na najnižih 65m atmosfere (videti Preporuku ITU-R P.453-9).
TABELA 2.2-1
Parametri korišćeni za izvođenje krivih iz Dodatka 2.3 ovog Poglavlja
Zona |
Tip putanje |
Izvedeno iz zone tipa |
Indeks refrakcije, dN, nije prevaziđen u |
||
1% vremena |
10% vremena |
50% vremena |
|||
1 |
zemljište |
|
-301.3 |
-141.9 |
-43.3 |
2 |
zemljište |
1 |
-200.0 |
-110.0 |
-30.0 |
3 |
zemljište |
1 |
-250.0 |
-130.0 |
-40.0 |
4 |
more |
|
-301.3 |
-141.9 |
-43.3 |
5 |
more |
|
-301.3 |
-141.9 |
-43.3 |
A |
more |
4 |
-1 150.0 |
-1 000.0 |
-720.0 |
B |
more |
4 |
-680.0 |
-500.0 |
-320.0 |
C |
more |
4 |
-1 233.0 |
-850.0 |
-239.0 |
D |
zemljište |
1 |
-694.0 |
-393.0 |
-120.0 |
SLIKA 2.2-1
Geografska podela oblasti za koje se vrši planiranje na propagacione zone
Napomena: Ostrva u Mediteranu pripadaju Zoni 1
RRC06-A2-C2-2-1
2.2.3 Predikcija željenog intenziteta električnog polja
Kada se vrši predikcija željenog intenziteta električnog polja za individualnu putanju predajnik-prijemnik, pogodno je uzeti vrednosti za 50% vremena datog u Dodatku 2.1 ovog Poglavlja, s obzirom na to da su te vrednosti takođe primenljive i za 99% procenata vremena. Kada su u pitanju kratka rastojanja (do 60km), razlika u vrednostima intenziteta električnog polja za 50% i 99% vremena je zanemarljiva. Ipak, postoje razlike u propagaciji preko različitih zona i stoga je potrebno uzeti u obzir prirodu svake individualne putanje propagacije.
2.2.4 Predikcija intenziteta interferirajućeg električnog polja
U procesu planiranja i koordinacije, neophodno je predvideti nivo interferirajućeg električnog polja u zoni pružanja servisa odgovarajuće dodele/zone raspodele, a koja potiče od strane druge dodele/zone raspodele. Kada se proračunava nivo interferirajućeg električnog polja potrebno je koristiti krive propagacije za zonu pružanja servisa i zonu propagacije, koje u obzir uzimaju procente vremena, iz Dodatka 2.3 ovog Poglavlja. Za intenzitet interferirajućeg električnog polja, procenat vremena u kome je intenzitet električnog polja prevaziđen je po pravilu 1%. Ipak, u specifičnim slučajevima (posebno za druge servise), mogu se koristiti i druge vrednosti.
Idealno, proračun bi se trebalo vršiti tako da čitava zona pružanja servisa odgovarajuće dodele/zone raspodele bude zaštićena. Ipak, pod nekim okolnostima ovo ne mora biti moguće, ili neophodno. Izdvajaju se sledeća dva slučaja.
2.2.4.1 Predikcija intenziteta električnog polja u zoni pružanja servisa
U slučajevima kada je oblast koju treba zaštititi predstavljena zonom pružanja servisa, predikcija intenziteta interferirajućeg električnog polja normalno bi se vršila za tačke na periferiji ove zone. Tačke koje definišu ivice zone pružanja servisa mogu biti specificirane ili izračunate. Pošto se one izračunaju, predikcija se može vršiti u 36 radijalnih pravaca u odnosu na poziciju predajnika.
2.2.4.2 Predikcija intenziteta električnog polja za zonu pružanja servisa
U nekim slučajevima nije moguće ili neophodno definisati zonu pružanja servisa na način kako je to opisano u prethodnom paragrafu, npr. radionavigaciona zemaljska stanica gde bi se interferencija merila radarskom antenom. Ovaj primer odgovara situaciji kada postoji radiodifuzna stanica sa malom servisnom zonom. Definisanje zone pružanja servisa i proračun nivoa interferencije u velikom broju tačaka izazvao bi nepotrebna izračunavanja. U ovom slučaju, lokacija predajne stanice može se smatrati reprezentativnom za zonu pružanja servisa koju treba zaštititi, pa se predikcija nivoa interferirajućeg električnog polja može vršiti za tu tačku.
2.2.5 Korekcioni faktori
Tačnost modela za predikciju propagacije može biti popravljena uvođenjem korekcionih faktora. Zahtevi za korekcionim faktorima i kada se oni koriste objašnjeni su dole.
2.2.5.1 Negativna efektivna visina antene
Za slučajeve negativnih efektivnih visina antene, za putanje iznad zemljišta ili iznad mešovitog terena, neophodno je uključiti korekcioni faktor koji je funkcija ugla vidljivosti terena (videti § A.2.1.4.3 ovog Poglavlja).
2.2.5.2 Visina prijemne antene
Kada visina tla na prijemnoj lokaciji nije poznata (npr. u fazi planiranja), podrazumeva se da je prijemna antena na visini od 10m u otvorenom prostoru ili suburbanoj oblasti. Da bi se prediktovane vrednosti korigovale za različite visine prijemnih antena iznad tla uvodi se korekcioni faktor primenom metode opisane u § A.2.1.9 ovog Poglavlja.
2.2.5.3 Ugao vidljivosti terena
Ako je zahtevana veća preciznost proračuna za svrhe koordinacije (i podaci su dostupni), u procesu predikcije intenziteta električnog polja za uslove prijema u specifičnim oblastima, korekcija za ugao vidljivosti terena primenjuje se za putanje iznad zemljišta, ili na delovima iznad zemljišta koji pripadaju mešovitim trasama (videti Dodatak 2.1 ovog Poglavlja).
2.2.5.4 Statistika lokacija
U okviru malih oblasti 100m x 100m do 200m x 200m, varijacije nivoa električnog polja biće slučajne, što je posledica lokalnih nepravilnosti terena i refleksija o objekte u okolini prijemne lokacije. Statistika ovog tipa varijacija može biti opisana log-normalnom raspodelom intenziteta električnog polja. Skorašnja merenja digitalnih signala pokazala su da standardna devijacija za putanje u slobodnom prostoru iznosi oko 5.5dB, zavisno od okruženja prijemne lokacije. Bilo koja vrednost koja se odnosi na na servis u zatvorenom prostoru biće bazirana na standardnoj devijaciji od 5.5dB. Za prijem u zatvorenom prostoru, standardna devijacija biće veća (videti Poglavlje 3 Aneksa 2 Sporazuma, § 3.2.2.2).
Različiti procenti lokacija mogu biti izračunati korišćenjem odgovarajućih umnožaka datih u Tabeli A.2.1-2 Dodatka 2.1 ovog poglavlja. Npr, za razliku između 50% i 95% lokacija u spoljašnjem prostoru uzima se vrednost od 9 dB za slučajeve gde je standardna devijacija 5.5dB. Ova vrednost nema uticaja na postojeće nepreciznosti modela za predikciju propagacije.
U slučaju da je željeni signal sastavljen od više signala različitih predajnika, rezultujuća standardna devijacija postaje varijabilna, zavisno od intenziteta polja pojedinačnih signala. Posledica toga je da razlika između željenih signala za 50% i 70% ili 95% lokacija postaje varijabilna. Ipak, ona će uvek biti manja od individualnih signala.
2.3 Informacije o propagaciji za ocenu kompatibilnosti između radiodifuznih servisa i drugih primarnih terestrijalnih servisa
2.3.1 Kompatibilnost između radiodifuznog servisa i drugih primarnih terestrijalnih servisa
U slučaju interferencije koja ometa radiodifuzni servis ili koju isti pravi, model za predikciju propagacije i procedura opisana u Dodatku 2.1 ovog Poglavlja treba da se iskoriste, uzimajući u obzir relevantne informacije vezane za stanice koje ometaju druge primarne terestrijalne servise ili koje su ometane od strane istih.
2.3.2 Kompatibilnost između radiodifuznog servisa i stanica na letelicama koje pružaju aeronautički servis
U slučaju interferencije koja ometa stanicu na letelici ili aeronautički radionavigacioni sistem ili koja potiče od istog:
- model predikcije propagacije u slobodnom prostoru treba koristiti u slučajevima kada postoji linija optičke vidljivosti između predajne i prijemne antene; i
- treba pretpostaviti nultu interferenciju u slučaju kada nema linije optičke vidljivosti.
Intenzitet električnog polja u slobodnom prostoru u odnosu na polutalasni dipol za 1kW efektivno izračene snage data je kao:
E = 106.9 - 20 • log d
gde je:
E: nivo električnog polja u slobodnom prostoru (dB(μV/m))
d: rastojanje (km) između predajne i prijemne antene.
METODE ZA PREDIKCIJU PROPAGACIJE
Terminologija korišćena u ovom Dodatku
Za potrebe vidljivosti, termin "predajna antena/antena na baznoj stanici" korišćen u ovom Dodatku treba da bude shvaćen kao "predajna antena".
Tabelarne vrednosti propagacionih krivih u Dodatku 2.2 ovog Poglavlja date su samo za pojedine frekvencije, efektivne visine predajnih antena, rastojanja i procente vremena. Ove vrednosti su definisane kao nominalne u tekstu Dodatka 2.1 ovog Poglavlja.
A.2.1.1 Uvod
Ovaj Dodatak opisuje zasebne faze proračuna. Opis procedure, korak po korak, koji sledi dat je u § A.2.1.15 ovog Poglavlja.
A.2.1.2 Maksimalne vrednosti intenziteta električnog polja
Intenzitet električnog polja za bilo koju datu zonu propagacije ne sme prevazići maksimalnu vrednost Emax datu u vidu maksimuma krive na slikama u Dodatku 2.3 ovog Poglavlja. U slučaju propagacije iznad mešovitog tla, neophodno je izračunati maksimalnu vrednost intenziteta električnog polja metodom linearne interpolacije između vrednosti dobijenih za propagaciju po segmentima samo iznad zemljišta i samo iznad vodene površine. To je opisano formulom:
Emax = (dl • Eml + ds • Ems)/dtotal dB(μV/m) |
(1) |
gde je:
Eml: maksimalna vrednost intenziteta električnog polja za relevantne putanje koje se pružaju isključivo preko kopna (dB(μV/m))
Ems: maksimalna vrednost intenziteta električnog polja za relevantne putanje koje se pružaju isključivo preko vodene površine (dB(μV/m))
dl: ukupno rastojanje preko kopna (km)
ds: ukupno rastojanje preko vodene površine (km)
dtotal: ukupno rastojanje (km).
Bilo koja korekcija koja povećava intenzitet električnog polja neće moći da rezultuje vrednostima koje su veće od ovih granica, za relevantnu familiju krivih. Ipak, ograničavanje maksimalne vrednosti biće primenjeno samo gde je naznačeno u § A.2.1.15 ovog Poglavlja.
A.2.1.3 Maksimalne vrednosti intenziteta električnog polja
Visina predajne antene/antene bazne stanice, h1, koja se koristi u proračunima zavisi od tipa i dužine putanje i od različitih veličina vezanih za podatke o visini antene.
Efektivna visina predajne antene/antene bazne stanice, heff, definisana je kao njena visina u metrima iznad prosečnog nivoa tla između 3 i 15km od predajne antene/antene bazne stanice u pravcu prijemne antene/antene mobilnog uređaja.
Vrednosti h1 koje se koriste u proračunu treba da budu izvedene primenom metode date u § A.2.1.3.1, A.2.1.3.2 ili u A.2.1.3.3 ovog Poglavlja.
A.2.1.3.1 Putanje iznad kopna kraće od 15km
Za putanje iznad kopna kraće od 15km primenjuje se jedna od sledeće dve metode.
A.2.1.3.1.1 Podaci o terenu nisu na raspolaganju
Ako podaci o terenu nisu na raspolaganju, za potrebe predikcije propagacije, vrednost h1 se izračunava u skladu sa dužinom putanje d, kao što sledi:
h1 = ha m za d ≤ 3 km |
(2) |
h1 = ha + (heff - ha) • (d - 3) / 12 m za 3 km < d < 15 km |
(3) |
gde je ha visina antene iznad tla.
A.2.1.3.1.2 Podaci o terenu stoje na raspolaganju
Ako su podaci o terenu na raspolaganju za potrebe predikcije propagacije:
h1 = hb m |
(4) |
gde je hb visina antene iznad prosečne visine terena između 0.2d i d km.
A.2.1.3.2 Putanje iznad kopna duže od 15km
Za ovakve putanje:
h1 = heff m |
(5a) |
A.2.1.3.3 Putanje iznad vodene površine
Za ovakve putanje:
h1 = heff m |
(5b) |
Ovu metodu za predikciju propagacije ne bi trebalo koristiti za putanje koje su isključivo iznad vodene površine za vrednosti h1 manje od 1m.
A.2.1.4 Primena visine predajne antene/antene bazne stanice, h1
Vrednost h1 određuje koju krivu iz familije krivih treba izabrati za očitavanje vrednosti intenziteta električnog polja, i za koju se vrše interpolacija i ekstrapolacija, kada je to potrebno. Sledeći slučajevi se izdvajaju.
A.2.1.4.1 Visina predajne antene/antene bazne stanice, h1, u opsegu od 10 do 3000 m
Ako se vrednost za h1 poklapaju sa jednom od osam vrednosti za koje su krive nacrtane, a to su 10, 20, 37.5, 75, 150, 300, 600, 1200m, traženi intenzitet električnog polja može biti očitan direktno sa iscrtane krive ili pridruženih tabela. U ostalim slučajevima, traženi intenzitet električnog polja može se dobiti interpolacijom ili ekstrapolacijom iz intenziteta električnog polja očitanog sa dve krive, korišćenjem formule:
E = Einf + (Esup - Einf) • log(h1/hinf)/log(hsup/hinf) dB(μV/m) |
(6) |
gde je:
hinf: 600m ako je h1>1 200m, a u ostalim slučajevima uzima se najbliža nominalna efektivna visina ispod h1
hsup: 1 200m ako je h1>1 200m, a u ostalim slučajevima uzima se najbliža nominalna efektivna visina iznad h1
Einf: intenzitet električnog polja za hinf na zahtevanom rastojanju (dB(μV/m)),
Esup: intenzitet električnog polja za hsup na zahtevanom rastojanju (dB(μV/m)),
Vrednost intenziteta električnog polja koja se dobije kao rezultat ekstrapolacije za h1>1 200m treba ograničiti, ako je neophodno, tako da ne prevazilazi maksimum definisan u § A.2.1.2 ovog Poglavlja.
Ovu metodu za predikciju propagacije ne bi trebalo koristiti kada je h1>3 000m.
A.2.1.4.2 Visina predajne antene/antene bazne stanice, h1, u opsegu od 0 do 10 m
Kada je h1 manje od 10 m, metoda se bira u zavisnosti od toga da li se putanja propagacije pruža iznad kopna ili vodene površine.
Za kopno ili mešovitu podlogu:
Procedura ekstrapolacije vrednosti intenziteta električnog polja na zahtevanom rastojanju d km za vrednosti h1 u opsegu vrednosti od 0 do 10 m bazirana je na rastojanjima glatkog horizonta (km), zapisano kao dH(h)=4.1√h, gde je h tražena vrednost visine predajne antene/antene bazne stanice h1 (m).
Za d < dH(h1), intenzitet električnog polja dat je kao kriva za efektivnu visinu antene od 10m na odgovarajućem rastojanju po horizontu, plus ΔΕ, gde je ΔΕ razlika između intenziteta električnog polja za krivu koja odgovara efektivnoj visini antene od 10 m, na rastojanju d i na rastojanju koje odgovara h1.
Za d ≥ dH(h1), intenzitet električnog polja dat je krivom kojoj odgovara efektivna visina antene od 10 m na rastojanju Δd iza rastojanja po horizontu, gde je Δd razlika između d i rastojanja po horizontu za h1.
To je izraženo sledećim formulama, gde je E10(d) intenziteta električnog polja u (dB(μV/m)) uzeta sa krive kojoj odgovara efektivna visina antene od 10 m, za rastojanje d (km):
E = E10 (dH(10)) + E10(d) - E10 (dH(h1)) |
dB(μV/m) |
(7a) |
|
E = E10 (dH(10) + d - dH(h1)) |
dB(μV/m) |
(7b) |
Ako, u jednačini (7b) dH(10) + d - dH(h1) prevazilazi 1 000 km, čak i ako je d ≤ 1000km, E treba odrediti linearnom ekstrapolacijom za logaritamsku vrednost (rastojanja) krive, dato na sledeći način:
E = Einf + (Esup - Einf ) • log (d/Dinf)/log(Dsup/Dinf) |
dB(μV/m) |
(7c) |
gde je:
Dinf: preliminarno tabelarno rastojanje (km)
Dsup: finalno tabelarno rastojanje (km)
Einf: intenzitet električnog polja za preliminarno tabelarno rastojanje dB(μV/m)
Esup: intenzitet električnog polja za finalno tabelarno rastojanje dB(μV/m)
Treba imati u vidu da ova metoda za predikciju propagacije ne treba koristiti za rastojanja veća od 1 000 km. Jednačinu (7c) treba koristiti samo za ekstrapolaciju za h1<10m.
Za vodenu podlogu:
Treba imati u vidu da za putanje koje se pružaju iznad vodene površine h1 ne sme biti manje od 1 m. Procedura zahteva da rastojanje na kome putanja iznosi 0.6 poluprečnika prve Frenelove zone nezahvaćeno vodenom površinom bude poznato. To je dato na sledeći način:
Dh1 = D06(f,h1,10) |
km |
(8a) |
gde je funkcija D06 definisana u § A.2.1.14 ovog Poglavlja i f je nominalna frekvencija.
Ako je d > Dh1 biće neophodno da se izračuna i 0.6 Frenelove vidljivosti za vodene putanje gde predajna antena/antena bazne stanice ima visinu od 20 m, datu na sledeći način:
D20 = D06(f,20,10) |
km |
(8b) |
gde je f nominalna frekvencija.
Intenzitet električnog polja za zahtevano rastojanje d i vrednost h1 data na sledeći način:
E = Emax dB(μV/m) |
za d ≤ Dh1 |
(9a) |
E = EDh1 +(ED20 - EDh1) x log (d/Dh1)/log(D20/Dh1) dB(μV/m) |
za Dh1 < d < D20 |
(9b) |
E = E' (1 - Fs) + E′′ Fs dB(μV/m) |
za d ≥ D20 |
(9c) |
gde je:
Emax: maksimalna vrednost intenziteta električnog polja data u okviru § A.2.1.2 ovog Poglavlja
EDh1: Emax za rastojanje Dh1 datom u § A.2.1.2 ovog Poglavlja
ED20 = E10(D20) + (E20(D20) - E10(D20)) log(h1 / 10) / log(20/1)
E10(x): intenzitet električnog polja za h1 = 10 m interpoliran za rastojanje x (dB(μV/m))
E20(x): intenzitet električnog polja za h1 = 20 m interpoliran za rastojanje x (dB(μV/m))
E′ = E10(d) + (E20(d) - E10(d)) log(h1/10) / log(20/10) dB(μV/m)
E′′: intenzitet električnog polja za rastojanje d izračunato metodom za putanje iznad kopna, datom gore
FS = (d - D20) / d.
A.2.1.4.3 Negativne vrednosti visine predajne antene/antene bazne stanice, h1
Za putanje koje se prostiru iznad kopna i putanje iznad mešovite podloge, moguće je da efektivna visina predajne antene/antene bazne stanice heff ima negativnu vrednost, pošto je bazirana na prosečnoj visini terena na rastojanjima od 3 km to 15 km. Tako, h1 može biti negativno.
Procedura za negativne vrednosti h1 podrazumeva da se očita vrednost intenziteta električnog polja za h1 = 0, kao što je opisano u § A.2.1.4.2 ovog Poglavlja, i da se izračuna korekcija zasnovana na uglu vidljivosti terena opisanom u § A.2.1.10 ovog Poglavlja. Ugao vidljivosti računa se za nominalnu frekvenciju.
a) U slučajevima kada je na raspolaganju baza podataka o terenu, ugao vidljivosti terena iz pozicije predajne antene/antene bazne stanice treba računati kao elevacioni ugao linije koja je određena vrhovima prepreka na rastojanju do 15 km od predajne antene/antene bazne stanice u pravcu (ali ne dalje) prijemne antene/antene mobilnog prijemnika. Ovaj ugao vidljivosti koji će imati pozitivnu vrednost treba usvojiti umesto Θtca u jednačini (23f) kada se primenjuje metoda izračunavanja korekcije ugla vidljivosti terena data u § A.2.1.10 ovog Poglavlja, kako bi se dobila vrednost korekcije, Ca, koja se dodaje na vrednost intenziteta električnog polja očitanu za h1 = 0. Treba primetiti da primena ove metode može dovesti do pojave diskontinuiteta vrednosti intenziteta električnog polja u okolini h1 = 0.
b) U slučajevima kada baza podataka o terenu nije na raspolaganju, (pozitivna) vrednost efektivnog ugla vidljivosti terena, Θeff, može biti procenjena pretpostavljajući prepreku visine h1, izračunatu u okviru § A.2.1.3.1.1 ovog Poglavlja, na rastojanju od 9 km od predajne antene/antene bazne stanice. Treba primetiti da se ovo koristi za sve dužine putanja, čak i za one kraće od 9 km. To je neregularan profil terena za rastojanja u opsegu od 3 km do 15 km od predajne antene/antene bazne stanice, aproksimiran kosinom čija visina na rastojanju od 9km iznosi |h1|, kao što je prikazano na slici A.2.11. Vrednost Θeff treba koristiti umesto Θtca u jednačini (23f) u metodi za računanje korekcije ugla vidljivosti, datoj u § A.2.1.10 ovog Poglavlja radi određivanja korekcije, Ca, koja se dodaje na vrednost intenziteta električnog polja očitane za h1 = 0. Ova korekcija se može primeniti jedino ako rezultuje smanjenjem intenziteta električnog polja.
SLIKA A.2.1-1
Efektivni ugao vidljivosti za h1>0
Efekti troposferskih gubitaka mogu se uzeti u obzir prilikom proračuna uvođenjem korekcije, Ct, datom na sledeći način:
Ct = max[Ca, Ctropo] |
(10a) |
gde je:
Ctropo = 30 log[ |
Θe |
] | (10b) |
Θe + Θtca |
i
Θe = |
180d |
stepeni |
(10c) |
αΠk |
sa vrednostima:
d: dužina putanje (km)
α: 6 370 km, poluprečnik Zemlje
k: 4/3, efektivna vrednost poluprečnika Zemlje za uslove medijanske refrakcije.
Pretpostavlja se da Θtca ima vrednost 0.0 za efektivnu visinu od 0 m.
A.2.1.5 Interpolacija intenziteta električnog polja kao funkcije rastojanja
Slike u Dodatku 2.3 ovog Poglavlja prikazuju intenzitet električnog polja kao funkciju rastojanja, d, između 1 km i 1 000 km. Interpolacija za rastojanje nije potrebna ako se intenziteti električnog polja očitavaju direktno sa krivih. Za veću preciznost i mogućnost kompjuterske implementacije, intenziteti električnog polja treba da se očitavaju iz pridruženih tabela (koje se mogu dobiti od BR). U ovom slučaju, osim ako se d ne poklapa sa jednom od vrednosti za koje postoje tabele u Tabela A.2.11, intenzitet električnog polja, E (dB(μV/m)), treba da bude linearno interpoliran za logaritamsku vrednost rastojanja, koristeći sledeću jednačinu:
E = Einf ++ (Esup - Einf) log (d / dinf)/log (dsup / dinf) dB(μV/m) |
(11) |
gde su:
d: rastojanje za koje se vrši predikcija (km)
dinf: najbliža vrednost rastojanja za koje postoji tabela, manje od d (km)
dsup: najbliža vrednost rastojanja za koje postoji tabela, veće od d (km)
Einf: vrednost intenziteta električnog polja za dinf (dB(μV/m))
Esup: vrednost intenziteta električnog polja za dsup (dB(μV/m)).
Ova metoda predikcije propagacije nije validna za vrednosti d manje od 1 km ili veće od 1 000 km.
Tabela A.2.11
Vrednosti rastojanja (km) korišćene u tabelama intenziteta električnog polja
1 |
14 |
55 |
140 |
375 |
700 |
2 |
15 |
60 |
150 |
400 |
725 |
3 |
16 |
65 |
160 |
425 |
750 |
4 |
17 |
70 |
170 |
450 |
775 |
5 |
18 |
75 |
180 |
475 |
800 |
6 |
19 |
80 |
190 |
500 |
825 |
7 |
20 |
85 |
200 |
525 |
850 |
8 |
25 |
90 |
225 |
550 |
875 |
9 |
30 |
95 |
250 |
575 |
900 |
10 |
35 |
100 |
275 |
600 |
925 |
11 |
40 |
110 |
300 |
625 |
950 |
12 |
45 |
120 |
325 |
650 |
975 |
13 |
50 |
130 |
350 |
675 |
1 000 |
A.2.1.6 Interpolacija vrednosti intenziteta električnog polja kao funkcije frekvencije
Vrednosti intenziteta električnog polja za datu zahtevanu frekvenciju treba odrediti interpolacijom između vrednosti za nominalnu frekvenciju od 100 MHz, 600 MHz i 2 000 MHz. Zahtevani intenzitet električnog polja, E, treba izračunati primenom:
E = Einf ++ (Esup - Einf) log(f / finf) / log(fsup / finf) dB(μV/m) |
(12) |
gde je:
f: frekvencija za koju se predikcije zahteva (MHz)
finf: niža nominalna frekvencija (100 MHz ako je f < 600 MHz, 600 MHz u ostalim slučajevima)
fsup: viša nominalna frekvencija (600 MHz ako f < 600 MHz, 2 000 MHz u ostalim slučajevima)
Einf: vrednost intenziteta električnog polja za finf (dB(μV/m))
Esup: vrednost intenziteta električnog polja za fsup (dB(μV/m)).
A.2.1.7 Interpolacija vrednosti intenziteta električnog polja kao funkcija procenta vremena
Vrednosti intenziteta električnog polja za zahtevani procenat vremena između 1% i 50% treba izračunati interpolacijom između nominalnih vrednosti 1% i 10% ili između nominalnih vrednosti 10% i 50% primenom:
E = Esup(Qinf - Qt) / (Qinf - Qsup) ++ Einf (Qt - Qsup) / (Qinf - Qsup) dB(μV/m) |
(13) |
gde je:
Qt = Qi (t/100)
Qinf = Qi (tinf /100)
Qsup= Qi (tsup /100)
Einf: vrednost intenziteta električnog polja za procenat vremena tinf (dB(μV/m))
Esup: vrednost intenziteta električnog polja za procenat vremena tsup (dB(μV/m))
t: procenat vremena za koji se zahteva predikcija
tinf: niži nominalni procenat vremena
tsup: viši nominalni procenat vremena
gde je Qi (x) inverzna komplementarna funkcija normalne raspodele.
Ovu metodu za predikciju propagacije treba koristiti za vrednosti intenziteta električnog polja prevaziđene u procentima vremena iz opsega samo od 1% do 50%. Ekstrapolacija izvan opsega od 1% do 50% procenta vremena nije validna.
Metoda za izračunavanje Qi (x) data je u § A.2.1.12 ovog Poglavlja.
A.2.1.8 Putanje preko mešovitog terena
Kada se desi da se putanja prostire preko različitih propagacionih zona, npr. kopno i vodena površina, oblasti sa različitim indeksom refrakcije, treba primeniti metodu koja je prikazana dole, pod sledećim uslovima:
a) za sve frekvencije i sve procente vremena i za one kombinacije propagacionih zona koje ne uključuju prelaze tipa kopno/more ili kopno/obalska zona, treba primeniti sledeću proceduru za izračunavanje intenziteta električnog polja:
|
(14) |
gde je:
Em,t: intenzitet električnog polja za putanje preko mešovitog terena za t% procenat vremena (dB(μV/m))
Ei,t: intenzitet električnog polja za putanje u zoni i jednake dužine kao putanja koja se prostire iznad mešovitog terena za t% vremena (dB(μV/m))
di : dužina putanje u zoni i (km)
dT : ukupna dužina putanje (km);
b) za sve frekvencije i sve procente vremena i za one kombinacije propagacionih zona koje uključuju jednu jedinu kopnenu kategoriju zone propagacije i jednu jedinu morsku ili obalsku kategoriju zone propagacije, treba primeniti sledeću proceduru za izračunavanje intenziteta električnog polja:
Em,t = (1-A) • El,t + A • Es,t |
|
(15a) |
gde je:
Em,t: intenzitet električnog polja za putanju koja se prostire iznad mešovitog terena za t% vremena (dB(μV/m))
El,t: intenzitet električnog polja za putanju koja se prostire iznad kopna i jednake je dužine kao putanja koja se prostire iznad mešovitog terena za t% vremena (dB(μV/m))
Es,t: intenzitet električnog polja za putanju koja se prostire iznad vodene površine ili obalske zone a čija je dužine jednaka dužini putanje koja se prostire iznad mešovitog terena za t% vremena (dB(μV/m))
A: interpolacioni faktor kao što je dato u § A.2.1.8.1 ovog Poglavlja;
c) za sve frekvencije i sve procente vremena i za one kombinacije tri ili više propagacionih zona koje uključuju najmanje jedan prelaz tipa kopno/vodena površina ili kopno/obalska zona, treba primeniti sledeću proceduru za izračunavanje intenziteta električnog polja:
|
(15b) |
gde je:
Em,t: intenzitet električnog polja za putanju preko mešovitog terena za t% vremena (dB(μV/m))
Eli,t: intenzitet električnog polja za putanju koja se pruža iznad i po dužini jednaku sa dužinom putanje preko mešovitog terena za t% vremena, i = 1, ..., nl; nl je broj zona preko koji se putanja pruža (dB(μV/m))
Esj,t intenzitet električnog polja za putanju iznad vodene površine ili obalske zone j, po dužini jednaku sa dužinom putanje preko mešovitog terena za t% vremena, j = 1, ..., ns, gde je ns ukupan broj zona preko kojih se putanja pruža (dB(μV/m))
A: faktor interpolacije, kao što je dato u § A.2.1.8.1 ovog Poglavlja (primetiti da je "prelamanje putanje preko vodene površine" računato kao: dsT / dT)
di, dj: dužina putanje u zonama i, j (km)
dlT: ukupna dužina delova putanje koji se pruža iznad kopna = |
|
di (km) |
dsT: ukupna dužina delova putanje koji se prostiru iznad vodene površine ili obalskog područja = |
|
dj (km) |
dT : ukupna dužina putanje propagacije = dlT + dsT (km).
A.2.1.8.1 Faktor interpolacije za propagaciju preko mešovitog terena, A
Biće korišćene sledeće oznake:
Ns: ukupan broj vodenih i obalskih zona
n: broj zone kojoj pripadaju putanje koje se pružaju preko vodene površine ili preko kopna; n = 1, 2, ..., Ns
Ml: ukupan broj zona koje se pružaju preko kopna
m: broj zone kojoj pripadaju putanje preko kopna; m = 1, 2, ..., Ml
dsn: rastojanje preko mora ili obalske zone n (km)
dlm: rastojanje preko kopnene zone m (km).
Tada je:
|
ukupna dužina putanja preko vodene ili obalske zone (16a) |
|
ukupna dužina putanja preko kopnene zone (16b) |
dT = dsT + dlT dužina čitave putanje propagacije. |
(16c) |
Traže se sledeće vrednosti intenziteta električnog polja:
Esn(dT): vrednost intenziteta električnog polja dB(μV/m) za rastojanje dT, za koje se pretpostavlja da je pređeno preko vodene ili obalske zone tipa n
Elm(dT): vrednost intenziteta električnog polja dB(μV/m) za rastojanje dT, za koje se pretpostavlja da je pređeno preko kopnene zone tipa m.
Interpolacioni faktor, A, dat je kao:
A = [A0 (Fs)]V |
(17) |
gde:
A0 (Fs): osnovni interpolacioni faktor, kao što je prikazano na slici. A.2.12.
SLIKA A.2.1-2
Osnovni interpolacioni faktor, A, za mešovitu propagaciju
Prelamanje putanje preko vodene površine
RRC06-A2-C2-A2-1-2
Prelamanje putanje preko vodene površine, Fs, korišćeno na slici. A.2.12 dato je kao:
Fs = |
dsT |
(18) |
dT |
i V se računa primenom izraza:
|
(19) |
sa
|
(20) |
Na slici A.2.12 prikazana je zavisnost A0 (Fs), koja se može primeniti za sve procente vremena.
A.2.1.9 Korekcija za visinu predajne antene/antene bazne stanice
Vrednosti intenziteta električnog polja krivama prostiranja i odgovarajućim tabelama, u ovoj metodi predikcije propagacije su reprezentativne za visinu antene iznad tla pokrivenog okolnim antenama, smatrajući da je minimalna visina antene 10 m. Za otvorene i suburbane zone, kao i za putanje koje se prostiru preko vodene površine, nominalna vrednost za R je 10 m.
Kada je pozicija predajne antene/antene bazne stanice na tlu, proračun prvo treba vršiti za ugao elevacije dolazećeg talasa tako što se računa sa modifikovanom reprezentativnom visinom klatera R′ (m), datom kao:
R′ = (1 000 d R - 15 h1)/(1 000 d - 15) |
m (21) |
gde su h1 i R dati u metrima i rastojanje d je u kilometrima.
Primetiti da važi h1 < 6.5d + R, R′»R.
Vrednost R′ mora biti ograničena, ako je neophodno, tako da ne bude manja od 1 m.
Kada je predajna antena/antena bazne stanice u suburbanoj ili urbanoj okolini, korekcija je data kao:
Korekcija = 6.03 - J(n) dB za h2 < R′ |
(22a) |
=Kh2 log (h2 / R′) dB za h2 ≥ R′ |
(22b) |
h2: visina predajne antene/antene bazne stanice iznad tla (m)
gde je J(n) dato jednačinom |
(23d) |
i:
|
(22c) |
hdif = R′ - h2 |
m |
(22d) |
Θclut = arctan (hdif / 27) |
stepeni |
(22e) |
Kh2 = 3.2 + 6.2 log (f) |
(22f) |
Knu = 0.0108√f |
(22g) |
f = zahtevana frekvencija (MHz).
Kada je prijemna antena/antena mobilnog uređaja na tlu u ruralnoj oblasti ili otvorenom prostoru, korekcija je data jednačinom (22b) za sve vrednosti h2.
Kada je pozicija prijemne antene/antene mobilnog uređaja na vodenoj površini, za h2 ≥10 m, korekcija će se računati primenom jednačine (22b), sa R′ postavljenim na 10 m.
Kada je pozicija prijemne antene/antene mobilnog uređaja na vodenoj površini, za h2 < 10 m, treba koristiti alternativnu metodu, baziranu na putanjama čije su dužine takve da 0.6 radijusa prve Frenelove zone nema preseka sa vodenom površinom. Aproksimativna metoda za izračunavanje ovog rastojanja date je u § A.2.1.14 ovog Poglavlja.
Rastojanje d10 na kome bi putanja imala 0.6 radijusa prve Frenelove zone vidljivo za traženu vrednost h1 i za h2 = 10 m treba računati kao D06(f, h1, 10) u § A.2.1.14 ovog Poglavlja.
Ako je zahtevano rastojanje jednako ili veće od d10, tada opet korekciju za zahtevanu vrednost h2 treba računati primenom jednačine (22b), sa R′ postavljenim na 10 m.
Ako je zahtevano rastojanje manje od d10, tada korekcija koja se dodaje na intenzitet električnog polja E treba da se izračuna primenom formule:
Korekcija = 0.0 dB |
za |
d ≤ dh2 |
(22h) |
= C10 x log(d/dh2)/log(d10/dh2) dB |
for |
dh2 < d < d10 |
(22j) |
gde:
C10: korekcija za zahtevanu vrednost h2 i rastojanje d10 primenom jednačine (22b) sa R′ postavljenih na 10 m
d10: rastojanje na kome putanja ima 0.6 Frenelove vidljivosti za h2 = 10 m izračunato kao D06(f, h1, 10) kao što je dato u § A.2.1.14 ovog Poglavlja.
dh2: rastojanje na kome putanja ima 0.6 Frenelove vidljivosti za zahtevanu vrednost h2 izračunatu kao D06(f, h1, h2) kao što je dato u § A.2.1.14 ovog Poglavlja.
Ova korekcija se ne koristi za slučaj prijemne antene/antene mobilnog uređaja čija je visina h2 manja od 1 m kada je prijemna lokacija na tlu ili na manje od 3 m kada je na vodenoj površini.
A.2.1.10 Korekcija ugla vidljivosti terena
Za putanje preko kopna, i za slučaj kada je prijemna antena/antena mobilnog uređaja na kopnenom delu mešovite trase, ako se zahteva veća preciznost predikcije intenziteta električnog polja za uslove prijema u specifičnim oblastima, korekcija se može odrediti na osnovu ugla vidljivosti terena. Ugao vidljivosti terena, Θtca, dat je kao:
Θtca = Θ - Θr |
stepeni |
(23a) |
gde je Θ izmereno u odnosu na liniju koja spaja prijemnu antenu/antenu mobilnog uređaja i vrhove prepreka koje postoje u pravcu predajne antene/antene bazne stanice na rastojanju do 16 km ali ne dalje prema predajnoj anteni/anteni bazne stanice, i pozitivan je ukoliko je linija vidljivosti iznad horizonta. Ovo je prikazano na slici A.2.13.
Referentni ugao Θr dat je kao:
Θr = arctan( |
h1s - h2s |
) |
stepeni |
(23b) |
1 000d |
gde su h1s i h2s visine predajne antene/antene bazne stanice i prijemne antene/antene mobilnog uređaja, iznad nivoa mora, redom.
SLIKA A.21-3
Ugao vidljivosti terena
RRC06-A2-C2-A2-1-3
Kada je relevantna informacija o uglu vidljivosti terena na raspolaganju, korekcija koja se dodaje na intenzitet električnog polja računa se kao:
Korekcija = J(n') - J(n) |
dB |
(23c) |
gde je J(n) dato kao:
|
(23d) |
n' = 0.036 √f |
(23e) |
n = 0.065 Θtca √f |
(23f) |
Θtca: ugao vidljivosti terena (stepeni)
f: nominalna frekvencija (MHz) kada je korekcija za negativne vrednosti visine predajne antene/antene bazne stanice izračunata; zahtevana frekvencija (MHz) kada je korekcija za ugao vidljivosti terena izračunata.
Korekcija je validna za ugao vidljivosti, Θtca, u opsegu +0.55° do 40°
Korekcija za Θtca < +0.55 je ista kao za Θtca = +0.55°.
Korekcija za Θtca > +40° je ista kao za Θtca = 40°.
Treba primetiti da krive opadanja intenziteta električnog polja uzimaju u obzir gubitke usled zaklanjanja prijemne antene/antene mobilnog uređaja koje pravi okolni teren. Tako, korekcije ugla vidljivosti terena imaju vrednost nula za male pozitivne uglove tipične za pozicije prijemne antene/antene mobilne stanice.
Slika A.2.14 ilustruje korekciju ugla vidljivosti terena za nominalne frekvencije.
A.2.1.11 Varijabilnost lokacija u predikciji zone pokrivanja
Za lokacije prijemnih antena/antena mobilnih uređaja koje se nalaze na tlu, intenzitet električnog polja E koji će biti prevaziđen za q% lokacija dat je kao:
E(q) = E (medijanska vrednost) + Qi(q / 100) sL(f) |
dB(μV/m) |
(24) |
gde:
Qi (x): inverzna funkcija normalne raspodele kao funkcija verovatnoće
σL: standardna devijacija Gausove raspodele lokalne srednje vrednosti u oblasti koja se analizira.
Vrednosti standardne devijacije za digitalne sisteme koji imaju propusni opseg manji od 1 MHz i za analogne sisteme, dati su kao funkcija frekvencije:
σL = K + 1.6 log(f) |
dB |
(25) |
gde je:
K = 2.1 za mobilne sisteme na lokacijama u urbanim zonama
= 3.8 za mobilne sisteme na lokacijama u suburbanim zonama ili između brda
= 5.1 za analogne radiodifuzne sisteme
f: zahtevana frekvencija (MHz).
Za digitalne sisteme koji imaju propusni opseg od 1 MHz ili veći, standardna devijacija od 5.5 dB treba biti usvojena na svim frekvencijama.
Procenat lokacija q može varirati između 1% i 99%. Ova metoda predikcije propagacije ne sme biti korišćena za procente lokacija manje od 1% ili veće od 99%.
Korekcija za varijabilnost lokacija se ne primenjuje kada je lokacija prijemne antene/antene mobilne stanice na vodenoj površini.
A.2.1.12 Aproksimacija inverzne funkcije normalne raspodele
Sledeća aproksimacija inverzne komplementarne funkcije normalne raspodele, Qi (x), važi za 0.01 ≤ x ≤ 0.99:
Qi (x) = T(x) - x(x) ako x ≤ 0.5 |
(26a) |
Qi (x) = - { T(1 - x) - x(1 - x) } ako x > 0.5 |
(26b) |
gde je:
|
(26c) |
x(x) = |
[(C2 • T(x) + C1) • T(x)] + C0 |
(26d) |
[(D3 • T(x) + D2) • T(x) + D1] • T(x) + 1 |
C0 = 2.515517
C1 = 0.802853
C2 = 0.010328
D1 = 1.432788
D2 = 0.189269
D3 = 0.001308
Vrednosti koje su date prethodnim jednačinama, date su i u tabeli A.2.12.
Tabela A.2.12
Vrednosti aproksimativne inverzne komplementarne funkcije normalne raspodele
q% |
Qi (q/100) |
q% |
Qi (q/100) |
q% |
Qi (q/100) |
q% |
Qi (q/100) |
1 |
2.327 |
26 |
0.643 |
51 |
-0.025 |
76 |
-0.706 |
2 |
2.054 |
27 |
0.612 |
52 |
-0.050 |
77 |
-0.739 |
3 |
1.881 |
28 |
0.582 |
53 |
-0.075 |
78 |
-0.772 |
4 |
1.751 |
29 |
0.553 |
54 |
-0.100 |
79 |
-0.806 |
5 |
1.645 |
30 |
0.524 |
55 |
-0.125 |
80 |
-0.841 |
6 |
1.555 |
31 |
0.495 |
56 |
-0.151 |
81 |
-0.878 |
7 |
1.476 |
32 |
0.467 |
57 |
-0.176 |
82 |
-0.915 |
8 |
1.405 |
33 |
0.439 |
58 |
-0.202 |
83 |
-0.954 |
9 |
1.341 |
34 |
0.412 |
59 |
-0.227 |
84 |
-0.994 |
10 |
1.282 |
35 |
0.385 |
60 |
-0.253 |
85 |
-1.036 |
11 |
1.227 |
36 |
0.358 |
61 |
-0.279 |
86 |
-1.080 |
12 |
1.175 |
37 |
0.331 |
62 |
-0.305 |
87 |
-1.126 |
13 |
1.126 |
38 |
0.305 |
63 |
-0.331 |
88 |
-1.175 |
14 |
1.080 |
39 |
0.279 |
64 |
-0.358 |
89 |
-1.227 |
15 |
1.036 |
40 |
0.253 |
65 |
-0.385 |
90 |
-1.282 |
16 |
0.994 |
41 |
0.227 |
66 |
-0.412 |
91 |
-1.341 |
17 |
0.954 |
42 |
0.202 |
67 |
-0.439 |
92 |
-1.405 |
18 |
0.915 |
43 |
0.176 |
68 |
-0.467 |
93 |
-1.476 |
19 |
0.878 |
44 |
0.151 |
69 |
-0.495 |
94 |
-1.555 |
20 |
0.841 |
45 |
0.125 |
70 |
-0.524 |
95 |
-1.645 |
21 |
0.806 |
46 |
0.100 |
71 |
-0.553 |
96 |
-1.751 |
22 |
0.772 |
47 |
0.075 |
72 |
-0.582 |
97 |
-1.881 |
23 |
0.739 |
48 |
0.050 |
73 |
-0.612 |
98 |
-2.054 |
24 |
0.706 |
49 |
0.025 |
74 |
-0.643 |
99 |
-2.327 |
25 |
0.674 |
50 |
0.000 |
75 |
-0.674 |
|
|
A.2.1.13 Ekvivalentni gubici usled prostiranja
Kada se zahteva, ekvivalentni gubici usled prostiranja za dati intenzitet električnog polja dati su kao:
Lb = 139 - E ++ 20 log f |
dB |
(27) |
gde je:
Lb: ekvivalentni gubici usled prostiranja |
(dB) |
E: intenzitet električnog polja (dB(μV/m)) za 1 kW efektivno izračene snage (dB(μV/m))
f: zahtevana frekvencija (MHz).
A.2.1.14 Aproksimacija dužine putanje 0.6 Frenelove vidljivosti
Dužina putanje kojom se postiže vidljivost od 0.6 radijusa prve Frenelove zone, preko glatke Zemlje, za zadatu frekvenciju i visine antene h1 i h2, aproksimativno je data kao:
D06 (f, h1, h2) = |
Df • Dh |
km |
(28) |
Df + Dh |
gde:
Df: veličina koja zavisi od frekvencije
= 0.0000389 f h1 h2 |
km |
(28a) |
Dh: asimptotska vrednost definisana rastojanjima prema horizontu
= 4.1(√h1 + √h2) |
km |
(28b) |
f: nominalna frekvencija (MHz)
h1, h2: visina antene iznad glatke Zemlje (m).
U prethodnim jednačinama, vrednost h1 mora biti ograničena, ako je neophodno, tako da ne bude manja od nule. Šta više, rezultujuća vrednost D06 mora biti ograničena, ako je neophodno, tako da ne bude manja od 0.001 km.
A.2.1.15 Procedura primene ove metode za predikciju propagacije
Procedura koja je prethodno data, korak po korak, namenjena je za primenu na vrednosti izvedene iz tabele koja prikazuje zavisnost intenziteta električnog polja od rastojanja (videti Dodatak 2.2 ovog Poglavlja). Ona može biti primenjena i na vrednosti očitane sa krivih i u tom slučaju procedura interpolacije rastojanja iz koraka 8.1.5 nije potrebna.
Korak 1: Određivanje tipa propagacione putanje, u smislu, tle, hladno ili toplo more. Ako je putanja mešovita, tada se određuju dva tipa putanje, koja se tretiraju kao prvi i drugi tip. Ako se putanja može predstaviti samo jednim tipom, onda se to posmatra kao prvi tip i nije potrebno sprovoditi proceduru za mešovite putanje, datu u koraku 11.
Korak 2: Za bilo koji dati procenat vremena (u opsegu 1% do 50%), treba odrediti dva nominalna procenta vremena, kao što sledi:
- ako je zahtevani procenat vremena > 1% i < 10%, niži i viši nominalni procenat iznose 1% i 10%, redom;
- ako je zahtevani procenat vremena > 10% i < 50%, niži i viši nominalni procenat iznose 10% i 50%, redom.
Ako je zahtevani procenat vremena jednak 1%, 10% ili 50%, ovu vrednost treba uzeti kao niži nominalni procenat vremena i proces interpolacije izložen u koraku 10 nije potreban.
Korak 3: Za bilo koju zahtevanu frekvenciju između 174 i 862 MHz, određene su dve nominalne frekvencije, kao što sledi:
- kada je zahtevana frekvencija < 600 MHz, niža i viša nominalna frekvencija iznose 100 i 600 MHz, redom;
- kada je zahtevana frekvencija > 600 MHz, niža i viša nominalna frekvencija su 600 i 2 000 MHz, redom.
Ako je zahtevana frekvencija jednaka 100 ili 600 MHz, ova vrednost će se usvojiti za nižu nominalnu frekvenciju i postupak interpolacije opisan u koraku 9 nije potreban.
Korak 4: Odrediti nižu i višu nominalnu frekvenciju iz tabele A.2.11, najbliže zahtevanom rastojanju. Ako se zahtevano rastojanje poklapa sa vrednošću iz tabele A.2.11, ova vrednost će se usvojiti za niže nominalno rastojanje i proces interpolacije opisan u koraku 8.1.5 neće biti potreban.
Korak 5: Za prvi propagacioni tip pratiti korake od 6 do 10.
Korak 6: Za niži nominalni procenat vremena pratiti korake od 7 do 9.
Korak 7: Za niže nominalne frekvencije pratiti korak 8.
Korak 8: Održavati intenzitet električnog polja prevaziđenim na 50% lokacija za prijemnu antenu/antenu mobilne stanice na visini iznad tla, R, vrednost koja predstavlja klater okolnog terena, za zahtevano rastojanje i visinu predajne antene/antene bazne stanice:
Korak 8.1: Za visine predajne antene/antene bazne stanice h1 jednake ili veće od 10 m, pratiti korake od 8.1.1 do 8.1.5.
Korak 8.1.1: Odrediti nižu i višu nominalnu vrednost h1 primenom metode date u § A.2.1.4.1 ovog Poglavlja. Ako se h1 poklapa sa nekom od nominalnih vrednosti 10, 20, 37.5, 75, 150, 300, 600 ili 1 200 m, trebalo bi je usvojiti kao nižu nominalnu vrednost za h1, pa proces interpolacije iz koraka 8.1.6 nije potreban.
Korak 8.1.2: Za niže nominalne vrednosti h1, pratiti korake 8.1.3 do 8.1.5.
Korak 8.1.3: Za niže nominalne vrednosti rastojanja, pratiti korak 8.1.4.
Korak 8.1.4: Održavati intenzitet električnog polja prevaziđen na 50% lokacija za visinu prijemne antene/antene mobilnog uređaja, R, reprezentativnu za klater okolnog terena, za zahtevane vrednosti rastojanja, d, i visine predajne antene/antene bazne stanice, h1.
Korak 8.1.5: Ako se zahtevano rastojanje ne podudara sa nižim nominalnim rastojanjem, ponoviti korak 8.1.4 za više nominalno rastojanje i interpolirati dve vrednosti intenziteta električnog polja za zahtevano rastojanje koristeći metodu datu u § A.2.1.5 ovog Poglavlja.
Korak 8.1.6: Ako zahtevana visina predajne antene/antene bazne stanice, h1, ne podudara ni sa jednom od nominalnih vrednosti, ponoviti korake od 8.1.3 do 8.1.5 i interpolirati/ekstrapolirati vrednosti za h1 koristeći metodu datu u § A.2.1.4.1 ovog Poglavlja. Ako je neophodno, ograničiti rezultat na maksimalnu vrednost datu u § A.2.1.2 ovog Poglavlja.
Korak 8.2: Za visinu predajne antene/antene bazne stanice h1 manju od 10 m, odrediti intenzitet električnog polja za zahtevanu visinu i rastojanje, primenom metode date u § A.2.1.4.2 ovog Poglavlja. Ako je h1 manje od nule, metodu datu u § A.2.1.4.3 ovog Poglavlja takođe treba primeniti.
Korak 9: Ako se zahtevana frekvencija ne podudara sa nižom nominalnom frekvencijom, ponoviti korak 8 za više nominalne frekvencije i interpolirati dva intenziteta električnog polja primenom metode date u § A.2.1.6 ovog Poglavlja. Ako je neophodno, ograničiti rezultujuću vrednost intenziteta električnog polja, kao što je dato u § A.2.1.2 ovog Poglavlja.
Korak 10: Ako se zahtevani procenat vremena ne podudara sa nižom nominalnom vrednošću procenta vremena, ponoviti korake od 7 do 9 za viši nominalni procenat vremena i interpolirati dve vrednosti intenziteta električnog polja koristeći metodu datu u § A.2.1.7 ovog Poglavlja.
Korak 11: Ako se predikcija vrši za putanju koja se pruža iznad mešovite zone, pratiti proceduru datu u § A.2.1.8 ovog Poglavlja.
Korak 12: Izvršiti korekciju vrednosti intenziteta električnog polja za visinu prijemne antene/antene mobilne stanice, h2, koristeći metodu datu u § A.2.1.9 ovog Poglavlja.
Korak 13: Ako je informacija o uglu vidljivosti terena na mestu prijemne antene na kopnu /antene mobilne stanice na kopnu, izvršiti korekciju vrednosti intenziteta električnog polja za ugao vidljivosti terena na mestu prijema, koristeći metodu datu u § A.2.1.10 ovog Poglavlja.
Korak 14: Ako je neophodno poznavati intenzitet električnog polja na lokaciji prijemne antene/antene mobilne stanice koja se nalazi na kopnu, koja je prevaziđena na procentu lokacija većem od 50%, korigovati vrednost intenziteta električnog polja za zahtevani procenat lokacija koristeći metodu datu u § A.2.1.11 ovog Poglavlja.
Korak 15: Ako je neophodno, ograničiti vrednost rezultujućeg električnog polja na maksimum dat u § A.2.1.2 ovog Poglavlja.
Korak 16: Ako se zahteva, pretvoriti vrednost intenziteta električnog polja u ekvivalentne gubitke usled prostiranja, primenom metode date u § A.2.1.13 ovog Poglavlja.
