Prethodni

Dodatak 3.4

ODREĐIVANJE MINIMALNE SREDNJE VREDNOSTI INTENZITETA ELEKTRIČNOG POLJA

Minimalna srednja vrednost intenziteta električnog polja biće određena primenom sledećih formula:

Pn = F + 10 log10 (k T0 B)

Ps min = C/N + Pn

Aa = G + 10 log10 (1.64l2/4p)

φmin = Ps min - Aa + Lf

Emin = φmin + 120 + 10 log10 (120p)

= φmin + 145.8

Emed = Emin + Pmmn + Cl za fiksni prijem

Emed = Emin + Pmmn + Cl + Lh za portabilni prijem na otvorenom i u zatvorenom prostoru

Emed = Emin + Pmmn + Cl + Lh + Lb za portabilni prijem u zatvorenom prostoru

Cl = µ*σc

Gde su:

Pn: snaga šuma na ulazu u prijemnik (dBW)

F: faktor šuma prijemnika (dB)

k: Bolcmanova konstanta (k = 1.38 × 10-23 J/K)

T0: apsolutna temperatura (T0 = 290 K)

B: širina opsega šuma na ulazu u prijemnik

(6.66 x 106 Hz za 7 MHz DVB-T kanal,

7.61 x 106 Hz za 8 MHz DVB-T kanal i

1.54 x 106 Hz za T-DAB frekvencijski blok)

Ps min: minimalna snaga signala na ulazu u prijemnik (dBW)

C/N: RF minimalni odnos signal šum na ulazu u prijemnik (dB)

Aa: efektivna apertura antene (dBm2)

G: dobitak antene u odnosu na polutalasni dipol (dBd)

l: talasna dužina signala (m)

φmin: minimalna gustina snage na mestu prijema (dB(W/m2))

Lf: gubici antenskog kabla (dB)

Emin: minimalni intenzitet električnog polja na mestu prijema (dB(µV/m))

Emed: minimalna srednja vrednost intenziteta električnog polja (dB(µV/m)

Pmmn: tolerancija na industrijski šum (dB)

Lh: faktor korekcije visine (položaj prijemne antene je na 1.5 m iznad nivoa zemlje) (dB)

Lb: srednja vrednost gubitaka usled penetracije signala kroz zid (dB)

Cl: faktor korekcije položaja (dB)

σc: kombinovana standardna devijacija (dB)

σm: standardna devijacija određena na makro nivou (dB) (Sm = 5.5 dB)

σb: standardna devijacija gubitaka usled penetracije signala kroz zid (dB)

µ: distribucioni faktor (0.52 za 70%, 1.64 za 95% i 2.33 za 99%).

Dodatak 3.5

REFERENTNA KONFIGURACIJA ZA PLANIRANJE

A.3.5.1 Referentna konfiguracija za planiranje za DVBT

U cilju definisanja referentnih planskih konfiguracija (RPC) za DVBT, konfiguracije za planiranje se mogu grupisati prema prijemnom modelu i frekvencijskom opsegu.

Prijemni modeli su grupisani na sledeći način:

- fiksni prijem;

- portabilni prijem u slobodnom prostoru, mobilni prijem i prijem na promenljivim lokacijama u zatvorenom prostoru sa niskom pokrivenošću;

- portabilni prijem u zatvorenom prostoru sa visokom pokrivenošću.

Za referentne frekvencije:

- 200 MHz (VHF);

- 650 MHz (UHF).

Referentne konfiguracije za planiranje za DVBT koje bi trebalo da se koriste prikazane su u Tabeli A.3.51.

Tabela A.3.5-1
RPC za DVBT

Za druge frekvencije, referentne vrednosti intenziteta električnog polja u Tabeli A.3.5-1 se trebaju prilagoditi dodajući korekcioni faktor definisanog prema sledećem pravilu:

- (Emed)ref(f) = (Emed)ref(fr) + Corr;

- za fiksni prijem, Corr = 20 log10 (f/fr), gde je f aktuelna frekvencija i fr  je referentna frekvencija relevantnog opsega datog u Tabeli A.3.5-1;

- za portabilni prijem ili mobilni prijem, Corr = 30 log10 (f/fr) gde je f aktuelna frekvencija i fr  je referentna frekvencija relevantnog opsega datog u tabeli A.3.5-1.

Referentni parametri RPC koji su dati u tabeli A.3.5-1 (verovatnoća pokrivenosti referentne lokacije, C/N, minimalna srednja vrednost intenziteta polja) nisu pridruženi određenoj varijanti DVBT sistema ili konkretnoj DVBT mrežnoj implementaciji; već, oni važe za veliki broj različitih konkretnih implementacija. Na primer, DVBT servis za mobilni prijem mogao bi uzeti kao realni implementacioni parametar verovatnoću pokrivenosti lokacije od 99% i robusnu DVBT varijantu sa C/N od 14 dB. Međutim, ovaj servis biće reprezentovan sa RPC 2 sa verovatnoćom pokrivenosti referentne lokacije od 95% i referentnim C/N od 19 dB bez ograničavanja mogućnosti za implementaciju "realnog" servisa za mobilne DVBT prijemnike.

Standardna devijacija korišćena u izračunavanju lokacijskog korekcionog faktora (videti § 3.4.5 u ovom poglavlju) svakog RPC treba da bude:

- za RPC 1 i RPC 2: 5.5 dB u VHF i UHF području,

- za RPC 3: 6.3 dB u VHF i 7.8 dB u UHF području.

Treba da se iskoristi odnos zaštite za RPC dat u Dodatku 3.3 ovog Poglavlja.

A.3.5.2 Referentna konfiguracija za planiranje za TDAB

Dve RPC definisane u Tabeli A.3.5-2 za TDAB u Opsegu III treba da koriste:

Tabela A.3.5-2
RPC za TDAB

Za druge frekvencije, referentna vrednost intenziteta polja iz Tabele A.3.5-2 treba da se prilagodi dodajući korekcioni faktor definisan prema sledećem pravilu:

- (Emed)ref(f) = (Emed)ref(fr) + Corr;

- Corr = 30 log10 (f/fr) gde je f aktuelna frekvencija i fr je referentna frekvencija relevantnog opsega datog u Tabeli A.3.5-2.

Treba da se iskoristi relevantni zaštitni odnos za računanje kompatibilnosti dat u Dodatku 3.3 ovog Poglavlja.

Dodatak 3.6

REFERENTNE MREŽE

A.3.6.1 Referentne mreže za DVBT

A.3.6.1.1 Opšta razmatranja

Definisane su četiri referentne mreže (RN) u cilju pokrivanja različitih implementacionih zahteva za DVBT mreže.

Za određivanje budžeta snage referentne mreže, visina antena i njena snaga je tako prilagođena da se dobije određena verovatnoća pokrivanja na svakoj tački zone opsluživanja.

Metod za određivanje budžeta snage mreže je baziran na maksimalno dozvoljenoj vrednosti šuma, koji je poznat po tome da nije frekventno efikasan. U cilju prevazilaženja ovog nedostatka, snage na predajnicima u referentnoj mreži su povećane za 3 dB. (Videti tabele A.3.6-1 do A.3.6-4.)

Za efektivne visine antena predajnika u referentnoj mreži treba uzeti kao srednju vrednost od 150 m.

Otvorena mrežna struktura je izabrana za referentnu mrežu, pošto je pretpostavljeno da će realna mrežna implementacija biti drugačija u odnosu na referentnu. Zona pokrivanja se definiše kao šestougao koji je za približno 15% veći od šestougla sačinjenog od perifernih predajnika. Međutim, da bi omogućili implementaciju mreže sa veoma malom potencijalnom interferencijom, predstavljena je poluzatvorena mrežna struktura referentne mreže. (Videti referentnu mrežu 4 u § A.3.6.1.5 u ovom Dodatku.)

U nekim slučajevima, potencijalna interferencija u referentnoj mreži značajno precenjuje moguću interferenciju u realnoj mrežnoj implementaciji, na primer, tamo gde se standardna geometrija referentne mreže značajno razlikuje od određenog oblika realne zone pružanja servisa. U ovim slučajevima, administracija može da usvoji odgovarajuću metodu, dogovoren na bilateralnoj osnovi, da bi bolje modelovala potencijalnu interferenciju referentne mreže.

A.3.6.1.2 Referentna mreža 1 (velika SFN zona pokrivanja)

Mreža se sastoji iz sedam predajnika smeštenih u centru i u uglovima šestougaone rešetke. Otvoreni tip mreže je izabran, tj. predajnici imaju neusmerene antene i pretpostavljeno je da je zona pokrivanja veća za 15% u odnosu na šestougao koji formiraju predajnici. Geometrija mreže je data na Slici A.3.61.

Ova referentna mreža (RN 1) može da se primeni na različite slučajeve: fiksni prijem (RPC 1), prijem u otvorenom prostoru/mobilni prijem (RPC 2) i prijem u zatvorenom prostoru (RPC 3), za oba opsega Opseg III i Opseg IV/V.

RN 1 je namenjena za velike SFN zone pokrivanja. Pretpostavljeno je da glavni predajnici sa odgovarajućim efektivnim visinama antena sačinjavaju osnovu ovog tipa mreže. Za prijem na promenljivim lokacijama ili mobilni prijem, veličina stvarne zone pokrivanja za ovaj tip SFN pokrivanja je ograničen na 150 do 200 km u prečniku zbog samointerferencije, osim ukoliko nije uzeta veoma robustna varijanta DVBT sistema ili je usvojen koncept guste mreže.

SLIKA A.3.6-1

RN 1 (velika SFN zona pokrivanja)

Tabela A.3.6-1
Parametri RN 1 (velika SFN zona pokrivanja)

Za maksimalnu dužinu zaštitnog intervala uzeta je vrednost od 1/4 Tu 8k FFT moda. Udaljenost između predajnika u SFN ne bi trebalo značajnije da premašuje razdaljinu koja odgovara trajanju zaštitnog intervala. U ovom slučaju, trajanje zaštitnog intervala iznosi 224 µs što odgovara razdaljini od 67 km. Za udaljenost između predajnika za RPC 1 uzeta je vrednost od 70 km. Za RPC 2 i RPC 3 udaljenost od 70 km je suviše velika usled nepovoljnog budžeta snage. Iz tog razloga, izabrana je manja udaljenost između predajnika i to 50 km za RPC 2 i 40 km za RPC 3.

Potrebno je koristiti parametre i budžet snage za RN 1 koji su dati u Tabeli A.3.61.

A.3.6.1.3 Referentna mreža 2 (mala SFN zona pokrivanja, gusta SFN)

Mreža se sastoji iz tri predajnika smeštenih u temenima jednakostraničnog trougla. Izabran je otvoreni tip mreže, tj. predajnici imaju neusmerene antene. Za zonu pokrivanja je pretpostavljeno da je šestougaonog oblika, kao što je to pokazano na Slici A.3.62.

Ova referentna mreža (RN 2) je primenjena na više različitih slučajeva: fiksni prijem (RPC 1), prijem u otvorenom prostoru/mobilni prijem (RPC 2) i prijem u zatvorenom prostoru (RPC 3), za oba opsega Opseg III i Opseg IV/V.

RN 2 je namenjena za male SFN zone pokrivanja. Pretpostavljeno je da predajnici sa odgovarajućim visinama antena stoje na raspolaganju u ovakvim mrežama i očekuju se mala ograničenja usled samointerferencije. Tipičan prečnik zone pokrivanja iznosi od 30 do 50 km.

Takođe je moguće pokriti velike zone sa ovim tipom guste SFN. Međutim, za to je potreban veliki broj predajnika. Iz tog razloga čini se razumnim da su velike zone pokrivanja reprezentovane sa RN 1, čak iako je predviđena gusta mrežna struktura.

SLIKA A.3.6-2

RN 2 (mala SFN zona pokrivanja)

U RN 2 za RPC 2 i RPC 3 međupredajničko rastojanje je 25 km. Zato je moguće iskoristiti vrednost od 1/8 Tu (8k FFT) za zaštitni interval, što bi trebalo da poveća raspoloživi kapacitet u odnosu na slučaj kada se kao zaštitni interval koristi vrednost od 1/4 Tu. Ista vrednost za zaštitni interval bi se mogla iskoristiti za RPC 1, sa većom udaljenošću između predajnika od 40 km, pošto je prijem na krovu manje osetljiv na samointerferenciju zbog usmerenih karakteristika prijemnih antena.

Parametre i bilans snaga za RN 2 date u Tabeli A.3.62 treba iskoristiti.

Tabela A.3.6-2
Parametri za RN 2 (mala SFN zona pokrivanja)

A.3.6.1.4 Referentna mreža 3 (mala SFN zona pokrivanja za urbane sredine)

Geometrija mreže predajnika referentne mreže 3 (RN 3) i zona pokrivanja su identični kao kod RN 2. (Videti Sliku A.3.6-2.)

RN 3 se primenjuje za različite tipove prijema: fiksni (RPC 1), u slobodnom prostoru/mobilna (RPC 2) i u zatvorenom prostoru (RPC 3), i to za oba Opseg III i Opseg IV/V.

Namena RN 3 je za male SFN zone pokrivanja u urbanim zonama. Identičan je sa RN 2 osim u činjenici da se koriste gubici za visine u urbanim zonama. To povećava zahteve za snage SFN predajnika za približno 5 dB za RPC 2 i RPC3.

Parametre i bilans snaga za RN 3 date u tabeli A.3.63 treba iskoristiti.

Tabela A.3.6-3
Parametri za RN 2 (mala SFN zona pokrivanja za urbane sredine)

A.3.6.1.5 Referentna mreža 4 (poluzatvorena mala SFN zona pokrivanja)

Ova referentna mreža (RN 4) je namenjena za one slučajeve kada su povećani napori za pronalaženje odgovarajućih lokacija predajnika i njihovih dijagrama zračenja, a sve u cilju smanjenja izlazne interferencije mreže.

Geometrija RN 4 je identična kao za RN 2, osim za dijagrame zračenja antena predajnika, koji imaju smanjenu izlaznu jačinu polja za 6 dB u opsegu od 240° (t.j. to je poluzatvorena RN). Zona pokrivanja ove RN je prikazana na slici A.3.6-3. Oštar prelaz sa 0 dB na 6 dB je pretpostavljen na označenim ivicama kružnih lukova.

RN 4 je primenjena za različite tipove prijema: fiksni (RPC 1), u slobodnom prostoru/mobilna (RPC 2) i u zatvorenom prostoru (RPC 3), i to za oba Opseg III i Opseg IV/V.

SLIKA A.3.6-3

RN 4 (poluzatvorena mala SFN zona pokrivanja)

Tabela A.3.6-4
Parametri za RN 4 (poluzatvorena mala SFN zona pokrivanja)

Razlika između RN 4 i RN 2 je u izlaznoj interferenciji (potencijalnoj interferenciji). RN 4 ima niži interferencioni potencijal u odnosu na RN 2. Zbog toga, udaljenost na kojoj se može ponovo upotrebiti ista frekvencija je manja ako su obe zone raspodele planirane pomoću RN 4.

Potrebno je napraviti kompromis između nižeg interferencionog potencijala i troškova usmerenih antena. Ovo treba imati na umu kada se bira tip RN za planiranje. Javlja se, takođe, i smanjenje prečnika zone pokrivanja u odnosu na RN 2.

Parametri i bilans snaga za RN 4 dat u Tabeli A.3.64 treba da se iskoristi.

A.3.6.2 Referentna mreža za TDAB

Za TDAB, definisane su dve RPC, RPC 4 za mobilni prijem i RPC 5 za prijem sa promenljive lokacije u zatvorenom prostoru. Dve odgovarajuće referentne mreže su predviđene koje su identične osim u slučaju bilansa snaga. One su direktno povezane sa dve RPC.

Za RPC 4, slučaj mobilnog prijema, referentna mreža se sastoji iz sedam predajnika smeštenih u centru i temenima šestougaonika koji čine zatvoreni tip mreže. Snaga centralnog predajnika je niža za 10 dB u odnosu na periferne predajnike, koji imaju snagu od 1 kW. Dijagram zračenja perifernih predajnika ima redukciju intenziteta izlaznog polja od 12 dB u opsegu od 240°. Oštar prelaz sa 0 dB na 12 dB je pretpostavljen na označenim ivicama kružnih lukova.

Tabela A.3.6-5
Parametri za RN 5 za RPC 4 i RN 6 za RPC 5

Za RPC 5, prijem na promenljivoj lokaciji u zatvorenom prostoru, ista referentna mreža je iskorišćena kao i za RPC 4, osim što je snaga predajnika veća za 9 dB, što odgovara većoj vrednosti minimalnog intenziteta polja koja je neophodna za ovu vrstu prijema.

Parametri i bilans snaga za RN 5 za RPC 4 i RN 6 za RPC 5 dati u Tabeli A.3.65 treba da se iskoristi. Na slici A.3.64 prikazana je geometrija RN.

SLIKA A.3.6-4

Geometrija RN za T-DAB

Dodatak 3.7

PRORAČUN INTERFERENCIJE JEDNOFREKVENCIJSKE MREŽE I ZONA RASPODELE

Interferncija za jednofrekvencijske mreže (SFN) i zone raspodele su prikazane u cilju osiguranja nepristrasnog tretmana različitih kombinacija zona raspodele i odgovarajuće dodele frekvencija. Proračun koji sledi treba da se koristi od strane Biroa i administracije osim ukoliko nije drugačije uzajamno dogovoreno između dotičnih administracija za različite slučajeve zona raspodele i odgovarajuće dodele frekvencija kao što je to prikazano u tabeli u nastavku teksta.

POGLAVLJE 4
ANEKSA 2

KOMPATIBILNOST SA OSTALIM PRIMARNIM SERVISIMA

4 Uvod

Ovo Poglavlje sadrži tehničke parametre i zaštitne kriterijume za analizu kompatibilnosti drugih primarnih servisa sa radiodifuznim servisima, koji su bili korišćeni u razvoju Plana i koji bi trebalo da se koriste za njihovu implementaciju.

Ovi tehnički parametri i zaštitni kriterijumi mogli bi se koristiti prilikom koordinacije novih ili modifikovanih zona raspodele/frekvencijske dodele, ukoliko ne postoji drugačiji zajednički Sporazum između administracija, a koji pokriva ovu oblast.

Dodatni tehnički tehnički parametri i zaštitni kriterijumi, koji nisu bili korišćeni u razvoju Plana, su takođe sadržani u dodacima ovog Poglavlja. Ovi tehnički parametri i zaštitni kriterijumi mogli bi se koristiti prilikom koordinacije novih ili modifikovanih zona raspodele/frekvencijske dodele, ukoliko ne postoji drugačiji zajednički Sporazum između administracija, a koji pokriva ovu oblast.

S obzirom na druge servise, GE06 Sporazum uzima u obzir samo druge primarne zemaljske servise. Podela između radiodifuznih i satelitskih sistema se donosi na osnovu relevantnih mera Pravilnika o radio-komunikacijama.

4.1 Kompatibilnost sa drugim primarnim terestrijalnim servisima u planiranom opsegu

4.1.1 Drugi primarni servisi i učešće u opsezima 174-230 MHz i 470862 MHz

Većina zemalja iz zone planiranja koriste radiodifuzni servis u opsezima 174-230 MHz i 470862 MHz; međutim, radiodifuzni servis nema ekskluzivno pravo na ovaj opseg. U trenutku kada je pripreman ovaj Sporazum, postojala je sledeća situacija.

4.1.1.1 Učešće drugih terestrijalnih primarnih servisa

U VHF opsegu, postoje sledeće primarne frekvencijske dodele za druge servise u Zoni Planiranja u opsegu 174-230 MHz:

- fiksni servis u Islamskoj Republici Iran u opsegu 174-230 MHz;

- mobilni servisi u Islamskoj Republici Iran u opsegu 174-230 MHz;

- servis aeronautičke radionavigacije u Islamskoj Republici Iran i u zemljama Regiona 1 navedenim u RR No. 5.247 u opsegu 223-230 MHz;

- zemaljski mobilni servisi u opsegu 174-223 MHz, lociranih u zemljama navedenim u RR No. 5.235. Zaštita se zahteva samo između zemalja spomenutim u odredbama.

U UHF opsegu, postoje sledeće primarne frekvencijske dodele za druge servise u Zoni Planiranja u opsegu 470862 MHz:

- fiksni servis u Regionu 1 i u Islamskoj Republici Iran u opsegu 790862 MHz, i u Islamskoj Republici Iran u opsegu 470-790 MHz;

- mobilni servisi u Islamskoj Republici Iran u opsegu 470-862 MHz;

- mobilni, osim aeronautičkih mobilnih servisa u opsegu 790-862 MHz, lociranih u zemljama Regiona 1 naznačenim u RR No. 5.316. Zaštita se zahteva samo između zemalja spomenutim u odredbama;

- radionavigacioni servisi u Islamskoj Republici Iran u opsegu 585-610 MHz;

- aeronautički radionavigacioni servisi u Velikoj Britaniji u opsegu 590598 MHz prema RR No. 5.302 i u zemljama Regiona 1 naznačenim u RR No. 5.312 u opsegu 645862 MHz;

- radioastronomski servis, koji može da se koristi u čitavoj zoni Afrike u opsegu 606-614 MHz, prema RR No. 5.304.

4.1.2 Zaštita terestrijalnih servisa, uključujući aeronautičke stanice drugih primarnih terestrijalnih servisa, od prenosa digitalne terestrijalne radiodifuzije

4.1.2.1 Zaštitni kriterijumi drugih primarnih servisa ometanih od strane digitalne terestrijalne radiodifuzije

Zaštitni kriterijumi za druge primarne servise dati su u Dodacima 4.1 i 4.2 ovog Poglavlja. Tu su date neke osnovne informacije kao i predefinisane vrednosti za jačinu polja koje treba da se štite, odnos zaštite (ZO) kao funkcija frekvencijskog razdvajanja i visine prijemne antene za neke tipične sisteme.

Dodatak 4.1 ovog Poglavlja daje zaštitne kriterijume za druge primarne servise ometane od strane digitalne terestrijalne radiodifuzije radijskih signala (TDAB) i Dodatak 4.1 ovog Poglavlja daje zaštitne kriterijume za druge primarne servise ometane od strane digitalne zemaljske televizijske radiodifuzije (DVBT).

4.1.2.2 Proračuni potrebni za zaštitu drugih primarnih terestrijalnih servisa od digitalne terestrijalne radiodifuzije

Tokom pripreme Plana, izvršen je proračun za sve fiksne lokacije i sve test tačke koje definišu granicu zone pokrivanja drugih primarnih servisa koristeći sledeće korake:

Izračuna se interferirajući intenzitet polja (vrednost za pokrivenost 50% lokacija i vrednost za odgovarajući procenat vremena prijema) uzrokovan zonom raspodele ili frekvencijskom dodelom digitalne terestrijalne radiodifuzije, uzimajući u obzir usmerenost predajnih antena.

Na osnovu ovoga se odredi intenzitet ometajućeg polja uzrokovan zonom raspodele ili frekvencijskom dodelom digitalne terestrijalne radiodifuzije, uzimajući u obzir odnos zaštite i ukoliko je relevantno, usmerenost i polarizaciju antene.

Oduzeti jačinu ometajućeg polja (izazvanu radiodifuznom zonom raspodele ili frekvencijske dodele) i kombinovani korekcioni faktor lokacija od minimalnog intenziteta polja (vrednost za pokrivenost 50% lokacija), da bi se dobila zaštitna margina koja je korišćena u procesu koordinacije.

Informacije o modelu propagacije koji su korišćeni u proračunu mogu se naći u Poglavlju Aneksa 2 Sporazuma.

Dodatne pretpostavke koje se tiču drugih servisa, npr. visina antena, koje su korišćene u proračunu date su u Dodatku 4.5 ovog Poglavlja.

Tokom pripreme Plana za interferenciju su dozvoljene određene tolerancije. Za ovu svrhu uveden koncept ograničenih margina. Termin "ograničena margina" interpretira se u smislu da bilo koja izračunata margina koja je manja od relevantne ograničene margine ukazuje na kompatibilnu situaciju. Za razvoj Plana u slučaju tražene druge primarne zemaljske dodele, za vrednost ograničene margine uzeta je vrednost od 1.0 dB. Ova 1 dB ograničena margina daće kao rezultat 6 dB razlike između minimalne srednje vrednosti intenziteta polja i intenziteta ometajućeg polja.

Međutim, u mnogim slučajevima administrativne deklaracije dozvoljavaju viši nivo interferencije koje su dogovorene tokom izrade Plana.

4.1.3 Zaštita digitalne terestrijalne radiodifuzije od prenosnih stanica drugih primarnih zemaljskih servisa

4.1.3.1 Zaštitni kriterijum za digitalnu terestrijalnu radiodifuziju ometanu od strane drugih primarnih terestrijalnih servisa

U Dodacima 4.3 i 4.4 ovog Poglavlja su dati zaštitni kriterijumi za digitalnu terestrijalnu radiodifuziju, kao što su minimalna intenzitet polja koja se štiti i odnos zaštite kao funkcija frekvencijske separacije.

Dodatak 4.3 ovog Poglavlja daje zaštitne kriterijume za TDAB ometane od strane primarnih servisa i Dodatak 4.4 ovog Poglavlja daje zaštitne kriterijume za DVBT ometane od strane primarnih servisa.

4.1.3.2 Proračun zahtevan za zaštitu digitalne terestrijalne radiodifuzije od drugih primarnih terestrijalnih servisa

U toku pripreme Plana izvršen je proračun za svaku test tačku koje definišu zonu pokrivanja digitalne terestrijalne radiodifuzije koristeći sledeće korake:

Izračunati jačinu interferentnog polja (vrednost za pokrivenost 50% lokacija i vrednost za odgovarajući procenat vremena prijema) prouzrokovanu drugim primarnim servisima, uzimajući u obzir usmerenost predajnih antena.

Na osnovu ovoga izračunati jačinu ometajućeg polja prouzrokovanu drugim primarnim servisima, uzimajući u obzir odnos zaštite i ako je relevantno diskriminaciju antene (usmerenost, polarizaciju).

Potrebno je oduzeti jačinu ometajućeg polja (izazvano drugim primarnim servisima) i kombinovani korekcioni faktor u zavisnosti od lokacije od minimalnog intenziteta polja koji se štiti (vrednost za pokrivenost 50% lokacija) da bi se dobila zaštitna margina koja je korišćena u procesu koordinacije.

Informacije o modelu propagacije koji su korišćeni u proračunu mogu se naći u Poglavlju 2 Aneksa 2 Sporazuma.

Dodatne pretpostavke koje se tiču drugih servisa, npr. visina antena, koje su korišćene u proračunu date su u Dodatku 4.5 ovog Poglavlja.

Tokom pripreme Plana za interferenciju su dozvoljene određene tolerancije. Za ovu svrhu uveden je koncept ograničenih margina. Termin "ograničena margina" interpretira se u smislu da bilo koja izračunata margina koja je manja od relevantne ograničene margine ukazuje na kompatibilnu situaciju. Za razvoj Plana u slučaju tražene druge primarne terestrijalne dodele, za vrednost ograničene margine uzeta je vrednost od 1.25 dB. Ova 1.25 dB ograničena margina daće kao rezultat 4.771 dB strožiji kriterijum za interferenciju iz jedne dodele.

Međutim, u mnogim slučajevima administrativne deklaracije dozvoljavaju viši nivo interferencije koje su dogovorene tokom izrade Plana, kao i za slučaj planiranja različitih primena radiodifuzije.

4.2 Slučajevi koji su zajednički za primarne prostorne servise

U UHF opsegu postoje primarne dodele za mobilne satelitske servise (MSS) i radiodifuzne satelitske servise (RSS):

- radiodifuzni satelitski servisi u opsegu 620-790 MHz (videti RR No. 5.3112* (WRC-03));

- mobilni satelitski, izuzev aeronautičkog mobilnog satelitskog servisa u opsegu, 806-840 MHz (Zemlja-svemir) i 856-862 MHz (svemir-Zemlja) koji koriste samo zemlje naznačene u RR No. 5.319.

Odnos između radiodifuznih i satelitskih sistema je definisan relevantnim odlukama Radio Regulatora (RR).

Nota Dodacima 4.1-4.5 ovog Poglavlja - Termin "tip sistemskog koda" odgovara terminu "tip servisnog koda" koji koriste drugi primarni servisi tokom razvoja digitalnog Plana.

___________
2*Videti takođe Rezoluciju 1 (RRC-06).

Dodatak 4.1

ZAŠTITNI KERITERIJUMI DRUGIH PRIMARNIH SERVISA KOJI INTERFERIRAJU SA T-DAB

Vrednosti intenziteta električnog polja koje se štite, za druge primarne servise koji interferiraju sa TDAB date su u tabeli A.4.1-1, a odgovarajući odnosi zaštite dati su u tabelama od A.4.1-2 do A.4.1-12.

TABELA a.4.1-1

Beleške uz Tabelu A.4.1-1:

1. Za sisteme AL, DA i DB pretpostavljeno je rastojanje od 1 000 m kojim se razdvaja AL prijemnik i T-DAB predajnik.
2. U sledećim tabelama:
∆f: frekvencijsko odstupanje (MHz), tj. razlika centralne frekvencije interferirajućeg T DAB bloka i centralne frekvencije na kojoj radi primarni servis sa kojim se interferira
PR 1%: odnos zaštite (dB) zahtevan radi troposferske interferencije.

Tabela A.4.1-2
AL

Tabela a.4.1-3
MA

Tabela A.4.1-4
MT

Tabela A.4.1-5
CA, M1, M2, RA1, RA2, XA

Tabela A.4.1-6
IA, XM

Tabela A.4.1-7
MU, R3, R4

Tabela A.4.1-8
R1

Tabela A.4.1-9
XB

Tabela A.4.1-10
XE

Tabela A.4.1-11
DA

Tabela A.4.1-12
DB

Dodatak 4.2

ZAŠTITNI KRITERIJUMI ZA DRUGE PRIMARNE SERVISE KOJI INTERFERIRAJU SA DVB-T

Ovaj Dodatak sadrži zaštitne kriterijume specifične za određene sisteme primarnih servisa koji rade u opsezima 174-230 MHz i 470-862 MHz kao i opšte zaštitne kriterijume za fiksne i mobilne servise koji rade u opsezima 174-230 MHz i 470-862 MHz. Sistemi za koje postoje zaštitni kriterijumi dati su u tabeli A.4.2-1.

Tabela A.4.2-1

Beleška uz Tabelu A.4.2-1

Videti Prilog ovom Dodatku, vezano za proračun intenziteta električnog polja (db(μV/m)) dozvoljenog interferirajućeg televizijskog signala za opšti slučaj fiksnog i mobilnog servisa.

Tabela A.4.2-2
Prenosivi sistem u Holandiji koji radi na 7 MHz, FF7

Tabela A.4.2-3
Prenosivi sistem u Holandiji koji radi na 8 MHz, FF8

Tabela A.4.2-4
P-MP sistem u Ukrajini FH8

Tabela A.4.2-5
Radio astronomska osetljiva DVB-T maska ZA8C, ZB8C, ZC8C

Tabela A.4.2-6
Radio astronomska nekritična DVB-T maska ZA8N, ZB8N, ZC8N

Tabela A.4.2-7
Zemaljski mobilni sistemi - NX8

Tabela A.4.2-8
Radio mikrofon - NR7

Tabela A.4.2-9
Radio mikrofon - NR8

Tabela A.4.2-10
OB link (stereo, nekompendovani) - NS7

Tabela A.4.2-11
OB link (stereo, nekompendovani) - NS8

Tabela A.4.2-12
Povratni kanal - NT7

Tabela A.4.2-13
Povratni kanal - NT8

Tabela A.4.2-14
Digitalni zemaljski mobilni sistem NA8N (nije kritičan)

Tabela A.4.2-15
Digitalni zemaljski mobilni sistem NA8C (osetljiv)

Tabela A.4.2-16
RLS 1 tip 1 AB8N (nije kritičan)

Tabela A.4.2-17
RLS 1 tip 1 AB8C (osetljiv)

Tabela A.4.2-18
RLS 1 tip 2 AC8N (nije kritičan)
RLS 2 tip 2 BC8N (nije kritičan)

Tabela A.4.2-19
RLS 1 tip 2 AC8C (osetljiv)
RLS 2 tip 2 BC8C (osetljiv)

Tabela A.4.2-20
RLS 2 tip 1 BA8N (nije kritičan)
RLS 2 tip 1 BD8N (nije kritičan)

Tabela A.4.2-21
RLS 2 tip 1 BA8C (osetljiv)
RLS 2 tip 1 BD8C (osetljiv)

Tabela A.4.2-22
RLS 2 tip 2 BB8N (nije kritičan)

Tabela A.4.2-23
RLS 2 tip 2 BB8C (osetljiv)

Tabela A.4.2-24
Aeronautički navigacioni RSBN BL8
Aeronautički navigacioni RSBN BN8
Aeronautički navigacioni RSBN BY8
Aeronautički navigacioni RSBN BX8

Tabela A.4.2-25
CH36 aerodromski radari (UK) XG8
Radarske (POL) veštačke vrednosti PL8

Tabela A.4.2-26
Zemaljski mobilni sistemi u VHF X7N

Tabela A.4.2-27
Zemaljski mobilni sistemi u VHF X7C

Tabela A.4.2-28
Zemaljski mobilni sistemi u VHF X8N
Zemaljski mobilni sistemi na 480 MHz Y8N
Zemaljski mobilni sistemi na 620 MHz Z8N

Tabela A.4.2-29
Zemaljski mobilni sistemi u VHF X8C
Zemaljski mobilni sistemi na 480 MHz Y8C
Zemaljski mobilni sistemi na 620 MHz Z8C

Prilog dodatku 4.2

PRORAČUN INTENZITETA ELEKTRIČNOG POLJA DOZVOLJENOG INTERFERIRAJUĆEG TELEVIZIJSKOG SIGNALA ZA OPŠTI SLUČAJ FIKSNIH I MOBILNIH SERVISA, KORIŠĆEN PRILIKOM IZRADE PLANA

Intenzitet električnog polja, E, dozvoljenog interferirajućeg televizijskog signala za opšte slučajeve fiksnih i mobilnih servisa računa se na sledeći način:

E = -37 + F - Gi +LF + 10 log (Bi) + Po +20 log f - K dB(µV/m) (1)

gde je:

F: faktor šuma prijemnika bazne ili mobilne stanice zemaljskog mobilnog servisa (ZMS) (dB)

Bi: propusni opseg terestrijalne radiodifuzne stanice (MHz)

Gi: dobitak prijemne antene (dBi)

LF: gubici antenskog kabla (dB)

f: centralna frekvencija na kojoj radi interferirajuća stanica (MHz)

Po: industrijski šum (dB) tipična vrednost je 1 dB za VHF opseg i 0 dB za UHF opseg

K: faktor korekcije preklapanja (za DVB-T) dat u Tabelama AT.4.2-4 i AT.4.2-5 ispod (dB).

Za opšti slučaj fiksnog servisa, zasnovano na Preporukama ITUR F.758-4, ITU-R F.1670-1 i ITU-R SM.851-1, koriste se sledeće vrednosti za F, Gi , LF i Po:

TABELA At.4.2-1

U UHF opsegu, varijacija vrednosti (F - G + LF + Po) u odnosu na frekvenciju od 500 MHz data je formulom: 10 log (f/500).

Za opšti slučaj zemaljskog mobilnog servisa (bazne stanice), koriste se sledeće vrednosti za F, Gi , LF i Po:

TABELA AT.4.2-2

Za opšti slučaj zemaljskog mobilnog servisa (mobilna stanica), koriste se sledeće vrednosti za F, Gi, LF i Po:

TABELA AT.4.2-3

Proračun faktora korekcije preklapanja K

Faktor korekcije preklapanja je K (dB). Kada se proračunava interferencija ugroženog prijemnika, u jednačinu (1) se mora uključiti i ovaj faktor.

Sa ciljem da se izračuna korekcioni faktor preklapanja K, potrebno je:

- Izračunati širinu propusnog opsega preklapanja Bo

Bo = Min (Bv, (Bv + Bi)/2 - Δf) (2)

gde je:

Bv: širina propusnog opsega ugroženog prijemnika

Bi: širina propusnog opsega interferirajućeg signala

Δf: odstupanje centralne frekvencije sistema fiksnog servisa i centralne frekvencije interferirajućeg (DVB-T) signala.

TABELA AT.4.2-4
Za DVB-T masku - slučajevi koji nisu kritični

TABELA AT.4.2-5
Za DVB-T masku - osetljivi slučajevi

Treba primetiti da se faktor preklapanja, K, računa tako što se u obzir uzima tačka preloma DVB-T maske kao što je opisano u Poglavlju 3 Aneksa 2 ovog Sporazuma.

Na slici ispod su prikazani Bo, Bi i Bv.

SLIKA AT.4.2-1

FW: centralna frekvencija korisnog signala

FI: centralna frekvencija interferirajućeg signala

Primeri

Pretpostavljeno je da:

Bv = 0.2 MHz

Bi = 8 MHz

DVB-T slučaj koji nije kritičan

Primer interpolacije

F = 4.8 MHz iz prethodnog primera

Odstupanje = - Bo = 0.7 MHz

Za slučajeve koji nisu kritični: tabela AT.4.2-4:

0.5 MHz -40 dB

1 MHz   -45 dB

K = ((0.7 - 0.5)/(1.0 - 0.5))*(-45 - (-40)) - 40

K = -42 dB

Dodatak 4.3

ZAŠTITNI KRITERIJUMI ZA T-DAB KOJI INTERFERIRA SA DRUGIM PRIMARNIM SERVISIMA

Vrednosti zaštitnog odnosa za T-DAB koji interferira sa drugim primarnim servisima datim u Tabeli A.4.3-1 nalaze se u Tabelama od A.4.3-2 do A.4.3-5 ovog Dodatka i izvedene su iz Preporuke ITUR BS.1660-2 - Tehničke osnove za planiranje terestrijalne digitalne radiodifuzije zvuka u VHF opsegu (§ 3.5 Dodatka 1 Aneksa 1 Preporuke, TDAB interferira sa servisima koji nisu radiodifuzni).

Vrednost intenziteta električnog polja koja se štiti za T-DAB u Opsegu III je 58 dB(µV/m). Dodatne informacije o minimalnoj vrednosti intenziteta električnog polja za T-DAB mogu se pronaći u Poglavlju 3.

TABELA A.4.3-1**

Za sve sledeće tabele ovog Dodatka važi:

∆f: frekvencijsko odstupanje (MHz), t.j. razlika centralne frekvencije interferirajućeg signala i centralne frekvencije TDAB bloka sa kojim se interferira.

PR: zahtevani zaštitni opseg (dB).

TABELA A.4.3-2
AL, DA

TABELA A.4.3-3
CA, DB, IA, MA, MT, M1, M2, RA1, RA2, R3, R4, XA, XB, XE, XM

TABELA A.4.3-4
MU

TABELA A.4.3-5
R1

Dodatak 4.4

ZAŠTITNI KRITERIJUM ZA DVB-T KOJI INTERFERIRA SA DRUGIM PRIMARNIM SERVISIMA

Zaštitni opseg za DVB-T (64-QAM 2/3 Gausov kanal) koji interferira sa drugim primarnim servisima iz Tabele A.4.4-1 dati su u Tabelama od A.4.4-2 do A.4.4-14 ovog Dodatka. One su izvedene iz Preporuke ITUR BT.1368-6 (Kriterijumi planiranja servisa digitalne zemaljske televizije u VHF/UHF opsezima). Informacije o vrednostima intenziteta električnog polja koje treba zaštititi za različite varijante DVBT mogu se naći u gore pomenutoj Preporuci. Dodatno, informacije o vrednostima intenziteta električnog polja koje treba zaštititi i odnos za različite varijante DVBT i modele prijema mogu se pronaći u Poglavlju 3.

Tabela A.4.4-15 daje korekcione faktore za različite varijante DVB-T sistema i modela prijema u odnosu na DVBT 64-QAM 2/3 Gausov kanal. Vrednosti date u Tabeli A.4.4-15 treba dodati zaštitnom odnosu za DVB-T 64-QAM 2/3 Gausov kanal.

TABELA A.4.4-1
Zaštitni kriterijum za DVB-T koji interferira sa drugim primarnim servisima

TABELA A.4.4-2
Odnosi zaštite za DVB-T 8 MHz 64-QAM kodni količnik 2/3 signal u Gausovom kanalu koji interferira sa AB sistemom

TABELA A.4.4-3
Odnosi zaštite za DVB-T 8 MHz 64-QAM kodni količnik 2/3 signal u Gausovom kanalu koji interferira sa AC, BC, BN, BX i NA sistemima

TABELA A.4.4-4
Odnosi zaštite za DVB-T 8 MHz 64-QAM kodni količnik 2/3 signal u Gausovom kanalu koji interferira sa BA, BD i XG sistemima

TABELA A.4.4-5
Odnosi zaštite za DVB-T 8 MHz 64-QAM kodni količnik 2/3 signal u Gausovom kanalu koji interferira sa BB sistemom

TABELA A.4.4-6
Odnosi zaštite za DVB-T 8 MHz 64-QAM kodni količnik 2/3 signal u Gausovom kanalu koji interferira sa BL i BY sistemima

TABELA A.4.4-7
Odnosi zaštite za DVB-T 8 MHz 64-QAM kodni količnik 2/3 signal u Gausovom kanalu koji interferira sa FI sistemom

TABELA A.4.4-8
Odnosi zaštite za DVB-T 7 MHz 64-QAM kodni količnik 2/3 signal u Gausovom kanalu koji interferira sa FH i FK sistemima

TABELA A.4.4-9
Odnosi zaštite za DVB-T 8 MHz 64-QAM kodni količnik 2/3 signal u Gausovom kanalu koji interferira sa FF, FH i FK sistemima

TABELA A.4.4-10
Odnosi zaštite za DVB-T 8 MHz 64-QAM kodni količnik 2/3 signal u Gausovom kanalu koji interferira sa NC sistemom

TABELA A.4.4-11
Odnosi zaštite za DVB-T 7 MHz 64-QAM kodni količnik 2/3 signal u Gausovom kanalu koji interferira sa OX, FJ, FL i NB sistemima

TABELA A.4.4-12
Odnosi zaštite za DVB-T 8 MHz 64-QAM kodni količnik 2/3 signal u Gausovom kanalu koji interferira sa OX, OY, OZ, FJ, FL i NB sistemima

TABELA A.4.4-13
Odnosi zaštite za DVB-T 8 MHz 64-QAM kodni količnik 2/3 signal u Gausovom kanalu koji interferira sa signalima koje emituju CDMA-1X (izmereno)

Karakteristike interferirajućeg signala:
Modulacija:   QPSK
Širina propusnog opsega: 1.25 MHz (99%)

TABELA A.4.4-14
Odnosi zaštite za DVB-T 8 MHz 64-QAM kodni količnik 2/3 signal u Gausovom kanalu koji interferira sa signalima koje emituju CDMA-3X (izmereno)

Karakteristike interferirajućeg signala:
Modulacija: QPSK
Širina propusnog opsega: 4 MHz (99%)

TABELA A.4.4-15
Korekcioni faktori za zaštitne odnose (dB) za različite varijante sistema u odnosu na 64-QAM 2/3 DVBT signal i za različite uslove prijema kada je prisutna interferencija koja potiče od drugih primarnih servisa

Dodatak 4.5

POLAZNE PRETPOSTAVKE U POGLEDU DRUGIH PRIMARNIH TERESTRIJALNIH SERVISA, KORIŠĆENE U RAZVOJU PLANA DIGITALNE RADIODIFUZIJE, GE06

Ovaj Dodatak predstavlja zbir svih pretpostavki korišćenih u postupku utvrđivanja digitalnog Plana GE06.

Sledeće pretpostavke korišćene su u toku utvrđivanja digitalnog Plana:

1 Za svrhe planiranja, pretpostavljeno je da su lokacije predajne i prijemne stanice aeronautičkog radionavigacionog sistema koji u Ujedinjenom Kraljevstvu rade u opsegu 590-598 MHz kolocirane, njihove antene nisu usmerene, a prijemna antena se nalazi na 7 m iznad tla.

2 U odsustvu zabeleženih vrednosti visine iznad nivoa tla, pretpostavljene su sledeće vrednosti kao predefinisanu efektivnu visinu antene predajne stanice nekog drugog primarnog servisa:

- stanice na letelicama aeronautičkog radionavigacionog servisa: 10 000 m;

- zemaljske stanice aeronautičkog radionavigacionog servisa: 37.5 m;

- stanice fiksnog servisa: 37.5 m;

- bazna stanica zemaljskog mobilnog servisa: 37.5 m.

3 U odsustvu vrednosti iz Izveštaja RRC04, sledeća polazna vrednost visine prijemne antene pretpostavljena je za stanice drugih primarnih servisa:

- stanice na letelicama aeronautičkih radionavigacionih servisa: 10 000 m;

- stanice fiksnog servisa: 10 m;

- bazne stanice u mobilnom servisu: 20 m;

- mobilne stanice u mobilnom servisu: 1.5 m;

- prijemne zemaljske stanice u aeronautičkom radionavigacionom servisu: 10 m.

4 U odsustvu zabeleženih vrednosti efektivno izračene snage, vrednosti efektivno izračene snage izračunate su kao zbir snaga isporučenih anteni i dobitka antene.

5 Pošto Glavni Međunarodni Registar Frekvencija (MIFR) ne poseduje informacije o usmerenosti prijemne antene za druge primarne servise i Izveštaj RRC04 ne sadrži informacije u pogledu toga, pretpostavlja se da ne postoji diskriminacija usmerenosti u slučaju prijemne antene, za bilo koji slučaj.

6 Kada je zabeležena širina propusnog opsega uža od izračunate širine propusnog opsega za više od 10°, tada se koristi izračunata vrednost širine propusnog opsega.

7 Kada se zabeležena vrednost ugla azimuta pravca maksimalnog zračenja razlikuje od izračunatog ugla azimuta za više od 3°, tada se koristi izračunata vrednost ugla azimuta.

8 Antene se razmatra kao neusmerena ako je njen dobitak manji od 3.7 dB.

9 Ako nije data vrsta polarizacije, smatra se da je "U" (nedefinisana).

10 S obzirom na to da tipične predajne stanice ne sadrže informacije o odgovarajućim prijemnicima, proračun inteferencije koja potiče od digitalnih radiodifuznih sistema a ugrožava dodele pridružene tipičnim stanicama i uključene u refernetnu situaciju izvode se u toku uspostave Plana.

11 Kada MIFR ne poseduje informacije o kodovima tipa sistema, za takve dodele se koristi opšti kod tipa sistema.

12 Kada se zabeležena servisna zona predajne ili prijemne stanice drugog primarnog servisa preklapa sa teritorijom susedne države, servisna zona takve stanice je ograničena nacionalnim granicama administracije nadležne za razmatranu stanicu.

Aneks 3*

OSNOVNE KARAKTERISTIKE KOJE TREBA UTVRDITI U TOKU PRIMENE SPORAZUMA

__________
3* Kada je sadržaj ovog Aneksa jednom umetnut u Dodatak 4 Pravilnik o radiokomunikacijama, administracija treba da koristi taj Dodatak kada primenjuje relevantne delove Sporazuma, umesto Aneksa 3 (videti Rezoluciju 2 (RRC 06)).

Oznake simbola korišćenih u Tabelama 1, 2 i 3

Čitanje tabela

Pravila povezivanja znaka i teksta bazirana su na zaglavljima kolona tabele koje pokrivaju specifične procedure i specifične servise.

1 Ako bilo koji podatak ima uz sebe uslov, tada ima "+".

Podaci grupisani u isto podzaglavlje koje ograničava opseg procedure, servisa ili frekvencijskog opsega ima "X", dok je priroda uslova određena podzaglavljem.

TABELA 1
Podaci namene ili dodele za digitalnu radiodifuziju

TABELA 2
Podaci o nameni za VHF/UHF analogne televizijske sisteme (koristiti u periodu tranzicije)

TABELA 3
Podaci vezani za dodelu stanici nekog drugog primarnog terestrijalnog servisa