(4 časa nedeljno, 144 časa godišnje)**
SADRŽAJI PROGRAMA
Pasivne konsukcije
Par + agens
L'énergie solaire est captée par les végétaux.
-de + agens
Dans la guerré, le peuple fut saisi d'un élan inoui
- bez agensa
La lune s'est formée, il y a au moins 4,5 milliards d'années.
- être nommé + im
Il est nommé secrétaire.
Inverzija - budući da je inverzija u upitnim rečenicama obrađena u ovom razredu ukazati na:
- složenu inverziju
Votre ami n'est-il pas venu?
lequel de
Lequel de ces peintres préférez-vous?
kombinaciju sa quel
Dans quelle mesure le journal peut être utile comme source historique.
upitnu reč + inf.
Pourquoi répondre? Comment réagir?
- subjekat + zamenica
Depuis quand m'attendez-vous?
subjekat + imenica
Qui est cet homme?
Infinitiv - aktivizirati infinitiv u funkciji objekta i iza glagola percepcije napomenutih u I i II razredu:
Il croit partir demain.
On les voit s'intéresser au développement de la biologie.
Funkcija subjekta
Raisonner bien est le devoir de tous les hommes instruits.
Funkcija atributa
L'essentiel est de savoir aborder le problème.
inf. konstr. sa à /de
Arrive-t il à comprendre tout?
inf. konstr. sa à comprendre tout?
Il lui arrive d'oublier ses lunettes.
(obratiti pažnju na značenje glagola)
L'homme apprit à représenter les choses très tôt.
faire
Les échantillons apportés de la Lune font penser que le sol lunaire est inhomogène.
Il a fait construire sa maison par un architecte connu.
laisser + inf.
Il se laisse convaincre par son ami.
Particip prezenta
Je l'ai écouté jouant du piano.
Gerundiv
Je l'ai ecoute en jouant du piano.
On n'invente qu'en travaillant.
Participne rečenice
- vremenska
Séjournant en France il a visité le Louvre.
- uzročna
Les choses étant plus complexes nous garderons de porter des jugements téméraires. Je me suis arrêté en voyant auto devant moi.
- relativna
La chlorophyllée est un pigment donnant aux plantes leur couleur.
Particip perfekta
- složeni particip
ayant parlé - étant sorti - s'étant arrêté.
Participska rečenica
- vremenska
Ayant dormi trois heures, je fus réveillé.
- uzročna
Epuisé par le travail je ne pouvais pas dormir.
Bezlične konstrukcije
- Unipersonalni glagoli
il fait - il pleut - il faut
Etre + pridev
il est possible, il est probable
(ukazati na subjektiv)
- unipersonalne
Manque - t - il quelque chose à votre bonheur?
konstrukcije sa de / à
Il convient de respecter I'autorité.
Il reste à apprendre la dernière leçon.
Subjunktiv - obnoviti sadržaje usvojene u I i II razredu, aktivno usvojiti subjunktiv prezenta i ukazati na javljanje ovog načina u tzv. bezličnim konstrukcijama i iza izvesnih glagola. Obraditi upotrebe:
- sa que
Venez que je vous donne mon livre.
Il est temps que vous pensiez à votre travail.
Croyez-vous qu'il soit capable de le faire?
- iza veznika
Bien qu'il parle haut, je ne l'entends pas.
- u relativnim rečenicama posle superlativa i drugih reči vrhunskog značenja; posle postavljanja nekog zahteva u glavnoj rečenici
C'est la plus belle ville que j'aie jamais vue. Il n'y est personne qui puisse répondre à cette question. On cherche une dactylo qui sache le français et l'anglais.
Kondicionalne rečenice - izražavanje hipotetičnosti
- irealnost u sadašnjosti
S'il était ici maintenant, je serais heureux.
- irealnost u prošlosti
S'il avait travaillé, il aurait réussi à l'examen.
Nominalizacija - obnoviti korišćenje imenice umesto zavisne rečenice koje su obrađene u II razredu.
Dès que l'exposition fut ouverte, il partit.
Après l'ouverture de l'exposition, il partit.
glagol - imenica sa istim korenom
construire - la construction
réaliser - la réalisation
succéder - la succession
Brojevi
Čitanje razlomaka, matematičkih znakova i radnji, kvadrat i kub u merama.
FONETIKA
Osnovne samoglasničke opozicije (lit / lu / loup) i sl.
Vezivanje uslovljeno "h aspiré" i "h muet".
Intonacija rečenice
LEKSIKOLOGIJA
Najvažnije serije sinonima, homonima i antonima (G. Gougenheim, Le français fondamental).
LEKSIKOGRAFIJA
Struktura rečnika sinonima, antonima i homonima, kao i frazeološkog rečnika i služenje njima.
(3 časa nedeljno, 96 časova godišnje)**
SADRŽAJI PROGRAMA
Složena rečenica
- prepoznavanje odnosa glavne i zavisne rečenice u tekstu, uočavanje subjunktivnih konstrukcija
kauzalni odnos
- uzročna rečenica
parce que
Je suis fatigué parce que je travaillais toute la nuit.
car
Il n'est pas venu car il est malade.
comme (R)
Comme l'art classique ne reflète que la réalité, l'art moderne à tout pris va à la base.
si... c'est que (R)
Si l'art dépends si étroitement de l'homme c'est qu'il l'exprime.
- uzročna konstrukcija
pour + im
Ces matières sont choisies pour la commodité du travail.
à cause de
Elle n'est pas venue à cause des raisons connues.
- participna
Le tableau est plain tandis que la nature est profonde.
malgrè + im
Malgrè l'universalité de son oeuvre, son intérieur reste inconnu,
au lieu de + inf.
Au lieu de s'occuper de ses trouvailles il les a emportées dans le laboratoire.
sans que + subj. (R)
Il fut prêtà nous le dire sans attendre que les autres l'acceptent.
Izražavanje hipotetičnosti
Kondicionalne rečenice
pourvu que
Pourvu que la lettre arrive à temps.
Izražavanje komparativnosti
comme... si
Faites comme si c'était normal!
autant... autant
Autant d'hommes autant d'avis différents
superieur à
iInférieur à
Il a une note supérieur à la moyenne.
plus... plus (R)
plus... moins, itd.
Plus on lui donne de vitesse, plus le poid va loin.
superlativ - ukazati na neke specifične konstrukcije koje se javljaju u tekstu:
Une plante des plus rares.
C'est le plus important.
Le meilleur peintre de notre temps.
Venez le plus vite possible.
le seul, l'unique + subj.
Il est le seul qui soit venu.
Određeni član
posesivna, distributivna i demonstrativna vrednost.
Les peintres de l'époque. Le bras gauche me fait mal. Nous aurons la leçon le lundi.
Imenice sa dva roda - Pluralia tantum
Brojevi
- Čitanje razlomaka, matematičkih znakova i radnji.
Tvorba reči
složenice (sve kombinacije)
le chef d'oeuvre; l'avant-garde; la main d'oeuvre; l'aidemémoire; le clair-obscur; le va-et-vient.
derivacija reči
a) pomoću prefiksa:
ultra, infra, sous, sur...
b) pomoću sufiksa:
able, ible, ais, ain...
Nominalizacija
Supstantiviranje nekih gramatičkih kategorija
- infinitiv
le devoir, le pouvoir
- particip prezenta
le passant, le combattant
- particip perfekta
le passé, le blessé, la découverte
- pridev
l'inconscient, le beau, l'essentiel
- adverb
l'bien, le mal, le mieux
Le thème propose, l'écrivain se mit à l'élaborer. La question posée, il faut trouver le moyen d'y répondre.
LEKSIKOLOGIJA
Najčešći idiomi i frazeologizmi. Polisemija.
LEKSIKOGRAFIJA
Enciklopedijski rečnici; najpoznatije enciklopedije i služenje njima.
(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)**
SADRŽAJI PROGRAMA
Primenjuje se program za gimnaziju opšteg tipa uz produbljivanje jezičke građe i uz sledeće dodatne nastavne sadržaje:
Glagolska grupa
Passé antérieur
Futur antérieur. Objasniti princip tvorbe, a primenjivati samo u datim rečeničnim modelima. Parovi vremena za posteriornost:
Passé simple - Passé antérieur / Futur simple - Futur antérieur.
Subjektiv perfekta. Oblici i upotreba.
Književnost:
Čitanje, prevod, analiza i učenje napamet sledećih pesama:
1. Alphonse de Lamartine: L'isolement (I polugodište)
2. Paul Verlaine: Le ciel est par-dessus le toit (II polugodište)
(5 časova nedeljno, 180 časova godišnje)**
SADRŽAJI PROGRAMA
Sintaksa rečenice
Zavisne rečenice (subordinacija)
(a) Vezničke rečenice:
Poredbene (potpune i skraćene) sa comme, plus... que, moins... que.
Vremenske sa quand, lorsque, au moment ou, pendant que dès, dès que.
Uzročne sa parce que, puisque, étant donné que.
Koncesivne sa qui/que, que, quel que, quoi que, si... que, sans que.
Finalna sa pour que, afin que
Hipotetične sa sinon, à condition que, au cas ou.
(b) Objekatske rečenice sa que: proširivanje repertoara glagola i glagolskih izraza koji zahtevaju indikativ, odnosno subjunktiv...
(v) Zavisno-upitne rečenice: sistematizacija važnijih slučajeva.
(g) Relativne rečenice sa lequel, dont, où.
Priređene rečenice (koordinacija): upotreba veznika et, mais, ni ou, car - vezivanje rečenica i rečeničkih delova.
Upotreba infinitiva. Važniji glagoli koji infinitivnu dopunu vezuju: (1) bez predloga, (2) pomoću de, (3) pomoću à. Konstrukcije sa avant de, afin de, sans. Konstrukcija sa pour i après + infinitif passé.
Morfologija sa sintaksom rečeničkih delova.
(a) Imenička grupa
Imenice. Specifičnosti oblika za ženski rod. Množina složenih imenica. Pluralia tantum. Imenice sa dva roda.
Određeni član. Odsustvo određenog člana.
Neodređeni član u množini. Struktura de belles fleurs.
Brojevi. Redni brojevi od 30 pa dalje.
Demonstrativi kao determinanti i u funkciji promena.
Pridevi. Sistematizacija građenja ženskog roda i množine. Sintetički komparativi.
(b) Glagolska grupa
Lične zamenice. Mesto nenaglašenih oblika. Zamenica on -sistematizacija.
Glagoli. Sistematizacija glagolskih oblika: indikativ (prezent, složeni perfekt, imperfekt, pluskvamperfekt, futur, anteriorni futur), subjunktiv (prezent, perfekt), kondicional (prezent, perfekt). Upotreba vremena (važniji slučajevi). Pronominalni glagoli. Proširivanje znanja pasivnim konstrukcijama. Sistematizacija značenja o pasivnim konstrukcijama. Sistematizacija znanja o slaganju participa. Najvažniji aspekatski glagoli. Proširivanje liste nepravilnih glagola.
Prilozi. Sistematizacija najvažnijih priloga. Oblici na (amã) (emã).
FONETIKA
1. Osnovne samoglasničke opozicije:
- obrazac lit /lu/ loup;
- obrasci peur/pére, mener/mené, je dis/j'ai dit, le/les, cé/ces i slično;
- obrasci pain/peine, paysan/paysanne, bon/bonne, vient/viennent.
Vezivanje najčešćih reči koje počinju aspirovanim "h" u opoziciji sa nemim "h".
2. Mogućnost ispuštanja nemog e (osnovna pravila).
3. Distriktivna vrednost zatvorenog i otvorenog e u sferi glagola (je parlai/parlais, je parlerai/parlerais).
4. Distinktivna vrednost prostog i udvojenog g u sferi glagola (imperfekt i futur glagola courir, meurir, conquerir).
PRAVOPIS
1. Pravopisne oblike predviđene za ovaj razred u odeljku morfologije (posebno: pravopisne osobenosti glagola na er, pisanje priloga na - ment i pisanje brojeva slovima i ciframa).
2. Pisanje naših reči i imena u francuskom.
LEKSIKOLOGIJA
Najvažnije serije homonima, sinonima i antonima iz osnovnog francuskog rečnika (G. Gougenheim, Le francais fondamental).
LEKSIKOGRAFIJA
Sintagmatski rečnik, rečnik sinonima, ortografski rečnik, rečnik izgovora, frazeološki rečnik i sl.
KNJIŽEVNOST
Čitanje, prevod, analiza i učenje napamet sledećih pesama:
Pierre Ronsard: Mignonnc, allons voir si la rose (I polugodište)
La Fontaine: Fables - Les animaux malades de la peste (I polugodište)
Charles Baudelaire: Correspodance (I polugodište)
Jacques Prevert: Le retour au pays (II polugodište)
Čitanje, prevod i analiza:
Guy de Maupassant: La parure (II polugodište)
(4 časa nedeljno, 128 časova godišnje)**
SADRŽAJI PROGRAMA
Sintaksa rečenice
Zavisne rečenice (subordinacija).
(a) Vezničke rečenice
Poredbene (potpune i skraćene) sa aussi,... que, autant... que, aussi bien que. Osnovno pravilo o upotrebi glagola faire u ovim rečenicama.
Vremenske sa comme, tant que, depuis que, avant que, jusgu'a ce que. Konstrukcija sa à peine.
Uzročne sa comme, c'est que, non que.
Opozitivne sa tandis que, alors que. Koncesivna hipoteza: quand même (+kondicional) même si (+ imperfekt).
Posledične sa si que, tant que, au point que, ellement que, si bien que, de telle façon que.
Hipotetične sa à moins que, pourvu que. Alternativna hipoteza: que... ou, que/ou, que/ou non (qu'il fasse beau ou que pleuve, j'irai me baigner. Qu'il pleuve ou non, nous sortirons cet apres-midi).
(b) Objekatske rečenice sa que; dalje proširivanje repertoara glagola i glagolskih izraza koji zahtevaju indikativ, odnosno subjunktiv. Upotreba de se que posle glagola kao se réjouir, s'affliger, se vanter.
Naporedne rečenice (jukstapozicija).
Najvažnija značenja.
Nezavisno-upitne rečenice (direktno pitanje). Tipovi fraze: adverbe + est-ce que (Quand est-ce qu'il est?), sujet + verbe + adverbe (Vous habitez où?).
Upotreba infinitiva. Konstrukcije faire i laisser +infinitiv.
Konstrukcije: au point de + inf.
Participska rečenica. Particip prezenta i gerundiv sa vrednošću vezničke rečenice (vremenske, uzročne, koncesivne ili hipotetične). Apsolutni participi.
Morfologija sa sintaksom rečeničnih delova
(a) Imenička grupa
Imenice. Poimeničavanje prideva i drugih kategorija.
Određeni član. Posesivna, demonstrativna i distributivna vrednost.
Neodređeni član u jednini. Razlikovanje od osnovnog broja.
Partitivni član - šira sintaksa.
Pridevi. Mesto prideva uz imenicu. Superlativ sa posesivom. Priloška upotreba.
Brojevi. Aproksimativni (npr. centaine - i razlomački)
Demonstrativi. Oblici ce, cela i njihova upotreba. Neutum le.
Posesivi kao determinanti i u funkciji pronomena. Specifični posesivni obrti.
(b) Glagolska grupa
Lične zamenice. Sintaksa naglašenih oblika. Zamenica soi.
Glagoli. Sistematizacija glagolskih oblika: indikativ (prosti perfekt, anteriorni perfekt), subjunktiv (imperfekt i pluskvamperfekt - samo 3. lice jednine pasivno). Upotreba vremena (važniji slučajevi). Najčešći modalni glagoli (naročito pouvoir, devoir, sembler). Proširivanje liste nepravilnih glagola. Unipersonalne konstrukcije - najčešći glagoli.
Prilozi. Veznički prilozi i inverzija subjekta posle nekih od njih (à peine, aussi, encore) u pisanom jeziku. Rečenički prilozi (heureusement, sans doute, peut-etre i sl.) i njihova sintaksa u današnjem francuskom. Ekspletivno ne (pisani jezik).
FONETIKA
Vežbe iz fonetike
1. Spajanje glasova na prelazu reči unutar ritmičke grupe (priključivanje - l'enchainement).
2. Zabranjeno vezivanje unutar ritmičke grupe.
3. Nosni samoglasnici u vezivanju (en allant, on a un ami, le moyen âge, na suprot un bon ami, bien elevé, rien à faire).
4. Dužina samoglasnika (naglašenih).
5. Mesto naglasaka u francuskom (accent tonique, accent d'insistance).
PRAVOPIS
Pravopis oblika predviđenih za ovaj razred u odeljku morfologija (posebno: pravopisne osobenosti glagola na -oir i -re). Rastavljanje reči na slogove
LEKSIKOLOGIJA
Najvažnije serije homonima, sinonima i antonima; frazeologizmi.
LEKSIKOGRAFIJA
Enciklopedijski rečnik (opšti i posebni, kulturološki, npr. rečnik književnih termina, rečnik osnovnih lingvističkih termina, rečnik pozorišnih termina i sl.).
KNJIŽEVNOST
Čitanje, prevod i analiza:
1. Jules Romains: La naissance d'une ville (I polugodište)
2. Marcel Pagnol: Topaze (II polugodište)
(Chrestomathie de la littérature française, XX s.,Univerzitet Kiril i Metodij, Skopje, 1984.)
(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)**
SADRŽAJI PROGRAMA
Primenjuje se program za gimnaziju opšteg tipa.
(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)**
SADRŽAJI PROGRAMA
Pasivne konstrukcije
Par + agens
L'énergie solaire est captée par les végétaux.
-de + agens
Dans la guerre, le peuple fut saisi d'un élan inoui
- bez agensa
La lune s'est formée, il y a au moins 4,5 milliards d'années.
- être nommé + im
Il est nommé secrétaire.
Inverzija - budući da je inverzija u upitnim rečenicama obrađena ranije, ovde se ukazuje na:
- složenu inverziju
Votre ami n'est-il pas venu?
- lequel de
Lequel de ces peintres préférez-vous?
- kombinaciju sa quel
Dans quelle mesure le journal peut être utile comme source historique?
- upitnu reč + inf.
Pourquoi répondre? Comment réagir?
- subjekat + zamenica
Depuis quand m'attendez-vous?
subjekat + imenica
Qui est cet homme?
Infinitiv - obnoviti infinitiv u funkciji objekta i iza glagola percepcije napomenutih u I i II razredu:
Il croit partir demain.
On les voit s'intéresser au développement de la biologie.
Funkcija subjekta
Raisonner bien est le devoir de tous les hommes instruits.
Funkcija atributa
L'essentiel est de savoir aborder le problème.
- inf. konstr. sa à /de
Arrive-t il à comprendre tout?
Il lui arrive d'oublier ses lunettes.
(obratiti pažnju na značenje glagola)
L'homme apprit à représenter les choses très tôt.
- faire
Les échantillons apportés de la Lune font penser que le sol lunaire est inhomogène.
Il a fait construire sa maison par un architecte connu.
- laisser + inf.
Il se laisse convainere par son ami.
Particip prezenta
- Je l'ai écouté jouant du piano.
Gerundiv
- Je l'ai écouté en jouant du piano.
On n'invente qu'en travaillant.
Particip perfekta
- složeni particip
ayant parlé - étant sorti - s'étant arrêté.
Bezlične konstrukcije
Unipersonalni glagoli
il fait - il pleut - il faut
Être + pridev
il est possible, il est probable
(ukazati na subjunktiv)
- unipersonale konstrukcije
Manque - t - il quelque chose à votre bonheur?
- konstrukcije sa de / à
Il convient de respecter I'autorité.
Il reste à apprendre la dernière leçon.
Subjunktiv - obnoviti i utvrditi gradivo iz I i II razreda aktivno usvojiti subjunktiv prezenta i ukazati na javljanje ovog načina u tzv. bezličnim konstrukcijama i iza izvesnih glagola. Obraditi upotrebe:
- sa que
Venez que je vous donne mon livre.
Il est temps que vous pensiez à votre travail.
Croyez-vous qu'il soit capable de le faire?
- iza veznika
Bien qu'il parle haut, je ne l'entends pas.
- u relativnim rečenicama posle superlativa i drugih reči posebnog značenja; posle postavljanja nekog zahteva u glavnoj rečenici
C'est la plus belle ville que j'aie jamais vue. Il n'y est personne qui puisse répondre à cette question. On cherche une dactylo qui sache le français et l'anglais.
Kondicionalne rečenice - izražavanje hipotetičnosti
- irealnost u sadašnjosti
S'il était ici maintenant, je serais heureux.
- irealnost u prošlosti
S'il avait travaillé, il aurait réussi à l'examen.
Nominalizacija - aktivirati iz II razreda korišćenje imenice umesto zavisne rečenice
Dés que l'exposition fut ouverte, il partit.
Après l'ouverture de l'exposition, il partit.
glagol - imenica sa istim korenom
construire - la construction
réaliser - la réalisation
succéder - la succession
Brojevi
Čitanje razlomaka, matematičkih znakova i radnji, kvadrat i kub u merama.
FONETIKA
Osnovne samoglasničke opozicije (lit / lu / loup) i sl.
Vezivanje uslovljeno "h aspire" i "h muet".
Intonacija rečenice
LEKSIKOGRAFIJA
Struktura stručnih rečnika i njihovo korišćenje
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)**
SADRŽAJI PROGRAMA
Složena rečenica
- prepoznavanje odnosa glavne i zavisne rečenice u tekstu, uočavanje subjunktivnih konstrukcija
Kauzalni odnos
- uzročna rečenica:
parce que
Je suis fatigué parce que je travaillais toute la nuit.
car
Il n'est pas venu car il est malade.
comme (R)
Comme l'art classique ne reflète que la realité, l'art moderne à tout prix va à la base.
si... c'est que (R)
Si l'art dépends si étroitement de l'homme c'est qu'il l'exprime.
- uzročna konstrukcija
pour + im
Ces matières sont choisies pour la commodité du travail.
à cause de
Elle n'est pas venue à cause des raisons connues.
participna
L'appel lancé, les élèves vinrent en courant.
- sa glagolima i gl. izrazima
Je suis enchanté de faire votre conaissance.
- konsekutivni odnos
c'est... pourquoi
Il est malade c'est pourquoi il ne sort pas.
au point que (R), au point de (R)
L'art penètre la vie de la société au point qu'il passe du domaine de science à celui de la pratique.
de sorte que, de façon que
Il écrit d'une manière compréhensible de sorte que les lecteurs puissent le comprendre.
Izražavanje cilja, namere
- finalna rečenica
pour + inf.
pour que + subjunktiv
Ils ont le même but et pour y arriver ils emploient les mêmes moyens.
afin de, afin que
Finalna konstrukcija (R)
Je tiens à ce que vous veniez.
- izražavanje koncesivnosti
- koncesivna rečenica sa veznicima:
bien que, quoique, malgré que
izražavanje suprotnosti
tandis que
Le tableau est plain, tandis que la nature est profonde.
malgré + im
Malgré l'universalité de son oeuvre, son intérieur raste inconnu,
au lieu de + inf.
Au lieu de s'occuper de ses trouvailles il les à emportèes dans le laboratoire.
sans que + subj. (R)
Il fut pratà nous le dire sans attendre que les autres l'acceptent.
Izražavanje hipotetičnosti
Kondicionalne rečenice
pourvu que
Pourvu que la lettre arrive à temps.
Izražavanje komparativnosti
comme... si
Faites comme si c'était normal!
Superlativ - ukazati na neke specifične konstrukcije koje se javljaju u tekstu:
Une plante des plus rares.
C'est le plus important.
Le meilleur peintre de notre temps.
Venez le plus vite possible.
le seul, l'unique + subj.
Il est le seul qui soit venu.
Određeni član
posesivna, distributivna i demonstrativna vrednost
Les peintres de l'épouque. Le bras gauche me fait mal.
Nous aurons la leçon le lundi.
Imenice sa dva roda - Pluralia tantum
Brojevi
- Čitanje razlomaka, matematičkih znakova i radnji.
Tvorba reči
složenice (sve kombinacije)
- le chef d'oeuvre; l'avant-garde; la main d'oeuvre; l'aidemémoire; le clair-obscur; le va-et-vient.
derivacija reči
a) pomoću prefiksa:
ultra, infra, sous, sur...
b) pomoću sufiksa:
able, ible, ais, ain...
Nominalizacija
Supstantiviranje nekih gramatičkih kategorija
- infinitiv
le devoir, le pouvoir
- particip prezenta
le passant, le combattant
- particip perfekta
le passé, le blessé, la découverte
- pridev
l'inconscient, le beau, l'essentiel
- adverb
le bien, le mal, le mieux
Le thème proposé, l'écrivain se mit à l'élaborer. La question posée, il faut trouver le moyen d'y répondre.
LEKSIKOLOGIJA
Najčešći idiomi i frazeologizmi. Polisemija.
LEKSIKOGRAFIJA
Stručni i enciklopedijski rečnici
OPŠTI TIP GIMNAZIJE
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Složena rečenica
a) Zavisna rečenica u indikativu
Mientras vivíamos en Madrid, estudiaba español. ¿Crees (estás segura, piensas) que aprobaremos el examen?
sa infinitivom (sa modalnim glagolima)
Quiero viajar. Pienso viajar mañana.
Ostale vrste rečenica ne obrađivati posebno, ali treba ukazati na izražavanje uzroka (porque, por), posledice (si, para) i na smisao rečenice sa drugim češćim veznicima kad se pojave u tekstu.
b) Zavisna rečenica u subjunktivu
Upotreba subjunktiva prezenta (izražavanje futura)
Subjunktiv prošlih vremena (pretérito imperfecto, pretérito perfecto simple, pretérito perfecto compuesto, pretérito pluscuamperfecto) - oblici i upotreba (receptivno).
Izražavanje
- bojazni: Temo que no haya llegado a tiempo.
- želje: Espero que venga. Me gustaría que estuvieran con nosotros.
- zapovesti, volje: Quiero que me digas la verdad. Es necesario que aprendan estos verbos.
Hipotetične rečenice (sve tri mogućnosti)
Si me visitas el verano que viene, te llevaré a la playa.
Si me visitaras, te llevaría a la playa.
Se me hubieras visitado el año pasado, te habría llevado a la playa.
Upravni i neupravni govor (potvrdne, odrične i upitne rečenice, imperativ).
Dime si/donde/cuando/quién/que..., Sabes si/donde/cuando/quién/que... Me puedes decir si/donde/cuando/quién/que ...
Leksikografija
Služenje dvojezičnim rečnicima.
(4 časa nedeljno, 144 časa godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Pasivne konstrukcije sa i bez agensa
Miguel fue invitado por María.
Miguel fue nombrado secretario de la Asociación.
Upotreba infinitiva u funkciji subjekta, objekta i atributa
Piesan viajar mañana.
Es necesario estudiar lenguas extranjeras.
Hacer ejercicio es muy importante para la salud.
Estar + gerundio
Estaban discutiendo cuando entró Manuela.
Voy a estar estudiando toda la tarde.
Složena rečenica
(ukazati na upotrebu subjunktiva u nekima od ovih rečenica)
- vremenska
Cuando viaje a España visitaré el Escorial.
- posledična
Lo hice para complacerte.
- uzročna
Lo hice todo por ti.
- relativna
La chica que vino ayer es de Madrid.
Bezlične konstrukcije
sa glagolima llover, nevar...
Ser + adjetivo: es necesario, es obligatorio, es importante, …
(ukazati na upotrebu subjunktiva u nekima od ovih rečenica).
Leksikografija
Služenje dvojezičnim i jednojezičnim rečnicima, rečnicima sinonima i antonima.
(3 časa nedeljno, 96 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Složena rečenica
Prepoznavanje odnosa glavne i zavisne rečenice u tekstu, upotreba subjunktiva u zavisnoj rečenici (sistemski pregled vremena i funkcija; i receptivno i produktivno); izražavanje hipotetičnosti: kondicionalne rečenice (sistemski pregled vremena i funkcija; i receptivno i produktivno).
Izražavanje komparativnosti
Tan(to)... como
Esta película es tan interesante como la que vimos la semana pasada.
Tanto los adultos como los niños deben prestar atención al medio ambiente.
más / menos... que
menor/mayor... que
mejor/peor... que
Superlativ (relativni i apsolutni: ukazati na razlike u značenju)
El libro más interesante que he leído...
Es un libro interesantísimo.
Imenice
- Sistemski pregled roda i broja.
Brojevi
- Čitanje razlomaka, matematičkih znakova i radnji.
Tvorba reči
- složenice (najčešće kombinacije):
sacacorchos, paraguas, parabrisas, limpiaparabrisas, ...
- derivacija
a) pomoću prefiksa
a-, in-, anti-, super-…
b) pomoću sufiksa
-mente, -able, -so/a, ...
Nominalizacija
infinitiva
los deberes,
prideva
el lindo, la bonita...
priloga
el bien, el mal...
Leksikologija
Najčešći idiomi i frazeologizmi.
Leksikografija
Enciklopedijski rečnici; najpoznatije enciklopedije i služenje njima.
(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Primenjuje se program za gimnaziju opšteg tipa, uz produbljivanje jezičke građe i uz sledeće dodatne nastavne sadržaje:
Glagoli
Pretérito imperfecto, pretérito perfecto simple, pretérito perfecto compuesto, pretérito pluscuamperfecto; objasniti principe tvorbe i primenjivati u datim rečeničnim modelima. Parovi vremena za izražavanje različitih vremenskih odnosa u prošlosti:
Pretérito imperfecto, pretérito perfecto simple;
Pretérito perfecto simple/pretérito perfecto compuesto-pretérito pluscuamperfecto.
Subjunktiv prezenta i osnovnih prošlih vremena (oblici i upotreba, u funkciji različitih tipova zavisnih rečenica).
Književnost
Čitanje i analiza sadržaja kraćih odlomaka jednog dela iz korpusa tzv. literature za mlade, npr. Manolito gafotas, po izboru nastavnika.
(5 časova nedeljno, 180 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Sintaksa složene rečenice
Zavisne rečenice (subordinacija)
a) vezničke rečenice:
poredbene (tan(to)... como, más ...que, menos ...que)
vremenske (cuando, mientras)
uzročne (porque, a causa de)
dopusne (aunque)
finalne (para (que))
hipotetične (si)
b) objekatske rečenice sa indikativom i subjunktivom (sa que)
v) relativne rečenice (que, quien).
Upotreba infinitiva u zavisnim rečenicama.
Imenička grupa
Imenice. Rod i broj imenica. Rod i broj složenica. Pluralia tantum.
Određeni član. Odsustvo određenog člana.
Neodređeni član (značenje u jednini i množini).
Brojevi. Redni brojevi.
Pridevi. Položaj prideva u odnosu na imenicu.
Lične zamenice. Sistematizacija morfosintakse nenaglašenih zamenica.
Glagolska grupa
Sistematizacija morfosintakse glagolskih oblika indikativa i subjunktiva. Proširivanje znanja o pasivnim konstrukcijama. Proširivanje liste nepravilnih glagola.
Prilozi
Sistematizacija najvažnijih priloga (na -mente i ostalih).
Fonetika
Sistematizacija osnovnih principa akcentuacije u španskom jeziku.
Ortografija
Pozicija grafičkog akcenta; pisanje nemog ‘h’; dijereza; konstrukcije gui, gue.
Leksikografija
Najvažnije serije homonima, sinonima, antonima iz osnovnog španskog rečnika.
Leksikografija
Korišćenje rečnika sinonima, rečnika idioma i fraza, i sl.
Književnost
Čitanje i analiza (komentar) sadržaja kraćih odlomaka (do 2 strane) jednog ili dva dela iz korpusa tzv. literature za mlade, po izboru nastavnika.
(4 časa nedeljno, 128 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Sintaksa rečenice
Sistemski pregled i upotreba svih vrsta složenih rečenica uz upotrebu svih vremena indikativa i subjunktiva, kao i bezličnih glagolskih oblika (infinitiv i participi).
a) Imenička grupa
Imenice. Poimeničavanje prideva i drugih vrsta reči.
Neodređeni član u jednini. Razlikovanje od osnovnog broja.
Pridevi. Mesto prideva uz imenicu. Relativni i apsolutni superlativ.
Brojevi. Procenti i razlomci.
Lične zamenice. Morfosintaksa naglašenih i nenaglašenih oblika.
b) Glagolska grupa
Glagoli. Sistematizacija svih ličnih glagolskih oblika.
Fonetika
Vežbe iz fonetike.
a) Spajanje glasova na prelazu reči unutar ritmičke grupe (encadenamiento).
b) Insistiranje mestu naglaska i na ritmu španskog jezika (naglašeni i nenaglašeni slogovi iste dužine).
Pravopis
Mesto akcenta u složenim glagolskim oblicima.
Leksikologija
Najvažnije serije homonima, sinonima, i antonima. Idiomi.
Leksikografija
Enciklopedijski rečnici (opšti i posebni, terminološki rečnici, npr. rečnik književnih termina, rečnik osnovnih lingvističkih termina itd.).
Književnost
Čitanje i analiza (komentar) sadržaja kraćih odlomaka (do 4 strane) jednog ili dva dela iz korpusa savremene hispanske književnosti (Španije i/ili Hispanske Amerike), po izboru nastavnika (koji treba da vodi računa o primerenosti sadržaja i teme uzrastu učenika).
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Primenjuje se program za gimnaziju opšteg tipa.
(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Pasivne konstrukcije sa i bez agensa
Miguel fue invitado por María.
Miguel fue nombrado secretario de la Asociación.
Upotreba infinitiva u funkciji subjekta, objekta i atributa
Piesan viajar mañana.
Es necesario estudiar lenguas extranjeras.
Hacer ejercicio es muy importante para la salud.
Estar + gerundio
Estaban discutiendo cuando entró Manuela.
Voy a estar estudiando toda la tarde.
Složena rečenica
Osnove upotreba glagolskih načina indikativa i subjunktiva u najčešćim tipovima složenih rečenica (relativna, vremenska, uzročna, posledična).
Bezlične konstrukcije
Sa glagolima llover, nevar...
Ser + adjetivo: es necesario, es obligatorio, es importante, …
(ukazati na upotrebu subjunktiva u nekima od ovih rečenica).
Brojevi
Razlomci, matematički znakovi radnje.
Leksikografija
Struktura stručnih rečnika i njihovo korišćenje.
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Složena rečenica
Prepoznavanje odnosa glavne i zavisne rečenice u tekstu, upotreba subjunktiva u zavisnoj rečenici (sistemski pregled vremena i funkcija; pre svega receptivno); izražavanje hipotetičnosti: kondicionalne rečenice (sistemski pregled vremena i funkcija; pre svega receptivno).
Izražavanje komparativnosti
Tan(to)... como
más / menos... que
menor/mayor... que
mejor/peor... que.
Superlativ (relativni i apsolutni: ukazati na razlike u značenju)
El libro más interesante que he leído...
Es un libro interesantísimo.
Imenice
Sistemski pregled roda i broja.
Brojevi
Čitanje razlomaka, matematičkih znakova i radnji.
Tvorba reči
Složenice (najčešće kombinacije):
sacacorchos, paraguas, parabrisas, limpiaparabrisas, ...
derivacija
a) pomoću prefiksa
a-, in-, anti-, super-…
b) pomoću sufiksa
-mente, -able, -so/a, ...
Nominalizacija najčešćih gramatičkih kategorija infinitiva
los deberes,
prideva
el lindo, la bonita...
priloga
el bien, el mal...
Leksikologija
Najčešći idiomi i frazeologizmi. Polisemija.
Leksikografija
Stručni i enciklopedijski rečnici.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
(UPUTSTVO)
Objašnjenje programa
Program prvog stranog jezika namenjen je četvorogodišnjem obrazovanju i vaspitanju u gimnazijama oba tipa i čini zaokruženu celinu sa programom stranih jezika za osnovnu školu, obezbeđujući tako kontinuitet učenja stranog jezika započetog u osnovnoj školi.
Strukturu programa čine:
a) zahtevi i sadržaji koji su zajednički za oba tipa gimnazije,
b) zahtevi i sadržaji koji su diferencirani prema razlikama u fondu časova i ukupnoj orijentaciji datog tipa gimnazije, a koji čini
- školski pismeni zadaci (za svaki razred posebno, sa razlikama u II, III i IV razredu);
- lektira - za svaki razred posebno (sa razlikama u II, III i IV razredu);
- jezička građa (za svaki jezik i svaki razred posebno, sa razlikama od II razreda);
- književnost (za svaki jezik i svaki razred posebno, u II, III i IV razredu gimnazije društveno-jezičkog smera)
Ovakav način struktuiranja sadržaja programa zahteva da svi nastavnici stranih jezika dobro prouče program u celini, da uoče razlike koje se odnose na tip gimnazije i da to imaju u vidu prilikom izbora konkretnih sadržaja. Tako, na primer, razrada teme: razni vidovi umetničkog i naučnog stvaralaštva (III razred) daje mogućnost da se više vremena i pažnje pokloni umetničkom stvaralaštvu u opštem tipu gimnazije i društveno-jezičkom smeru, a naučnom stvaralaštvu u prirodno-matematičkom smeru.
Teme su date okvirno što omogućuje različitu stvaralačku realizaciju. Za obradu pojedinih tema i kao povod za razgovor, pored teksta u udžbeniku, treba da posluže i drugi izvori informacija, kao i zvučni snimci odabranih nastavnih materijala na stranom jeziku (tonske i video kasete, trake i ploče), televizijske emisije, film, dijafilm i druga AV sredstva.
Neke teme se mogu obraditi i preko usmerenih govornih vežbi. Inače, tematiku programa ne treba poistovećivati sa tekstovima u udžbeniku i zato nastavnik bira one tekstove i sadržaje koji najviše doprinose realizaciji cilja i zadataka nastave stranog jezika.
Nastava stranih jezika u oba tipa gimnazije ima humanističku orijentaciju, raznolika je i bogata u jezičkim i tematskim sadržajima. Pored sadržaja koji se odnose na jezik, zastupljeni su, u potrebnoj meri, i sadržaji u vezi sa civilizovanom, kulturom, umetnošću, naučno-tehničkim dostignućima naroda čiji se jezik uči, kao i odlomci iz odabranih dela iz književnosti i naučno-popularne literature.
Jezički programi nadovezuju se na programe osnovnog obrazovanja i vaspitanja i imaju linearno-spiralnu strukturu. Programi se zasnivaju na sintaksičnoj progresiji, a jezički zahtevi su formulisani u kategorijama deskriptivne gramatike sa elementima komunikativnog pristupa. Neki zahtevi su označeni sa (R) što znači da se u tom razredu očekuje savladavanje samo na receptivnom nivou.
Komunikativne funkcije su u ovom programu dobile posebno mesto. Navedene su na kraju zajedničkog dela programa i predviđene su za obradu od I do IV razreda. U okviru pojedinih komunikativnih funkcija postoje mnoge funkcionalne jedinice (npr. pozdravi, forme iskazivanja slaganja ili neslaganja i sl.) koje treba proširivati i bogatiti. Važno je da učenik aktivno savlada najčešće sadržaje.
Lektira je predviđena za sva četiri razreda i u skladu je sa zahtevom za osamostaljivanjem učenika i njihovim osposobljavanjem za informativno čitanje. Budući da je cilj lektire da se učenici osposobe da razumeju tekst na stranom jeziku i da se osamostale u radu, obradu lektire ne treba izjednačavati sa intenzivnom obradom teksta iz udžbenika, niti treba tekstove predviđene za lektiru čitati na času. Ovi tekstovi su predviđeni za samostalni rad učenika kod kuće i za sumiranje tog rada na času.
Vreme koje treba posvetiti obradi lektire na času (razgovor, diskusija, analiza) zavisi od nedeljnog fonda časova u svakom razredu:
a) do 6 časova godišnje za fond od dva časa nedeljno
b) do 8 časova godišnje za fond od tri časa nedeljno
v) do 12 časova godišnje za fond od četiri i pet časova nedeljno.
Broj školskih pismenih zadataka određen je zavisno od utvrđenog nedeljnog fonda časova (po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu za fond od dva časa nedeljno, a po dva pismena zadatka u svakom polugodištu za fond od tri i više časova nedeljno). Jedan od njih se može zameniti pismenom proverom objektivnog tipa. Provera objektivnog tipa treba da obuhvati više aspekata znanja učenika (npr. razumevanje slušanjem, razumevanje čitanjem, pismeno reagovanje na usmeni podsticaj ili repliku, upotrebu funkcionalnih jedinica, primenu stečenog znanja iz gramatike i sl.).
Način ostvarivanja programa
Efikasnost ostvarivanja svih zadataka nastave stranih jezika uslovljena je intenzivnim učešćem svakog učenika u vaspitno-obrazovnom procesu i njegovom punom motivisanošću za rad. Ovo se može postići korišćenjem odgovarajućih nastavnih sredstava i formi rada (AV sredstva i najraznovrsniji autentični materijal koji je u skladu sa programom).
Slušanje i govor predstavljaju naizmenične aktivnosti u sporazumevanju, stoga je veoma važno da i svaki učenik podjednako dobro savlada. To se postiže razgranatim sistemom vežbi, počev od pripremanja dijaloga, rezimea, spontane konverzacije, dijaloških oblika usmerenog i slobodnog razgovora, vođenja intervjua, reprodukovanja i rezimiranja bilo odslušanog ili pročitanog teksta, osposobljavanja za prenošenje i tumačenje poruka, vežbe iz primenjene gramatike radi sistematizacije usvojene gramatičke građe. Pri ovako organizovanom radu nastavnik je voditelj, organizator i koordinator.
Pored navedenih usmenih oblika rada preporučuju se i različiti oblici pismenih vežbi: diktati poznatog i nepoznatog teksta, vežbe transformacije i dopunjavanja, proširivanja i sažimanja rečenice ili teksta, osposobljavanje za pisanje beleški i njihovu interpretaciju, pisanje vođenih sastava i eseja, popunjavanje različitih formulara, pisanje pisama, molbi, biografija i sl. Osposobljavanje za služenje rečnikom i drugim izvorima informacija treba da bude stalno, kako na časovima tako i kod kuće.
Čitanje (informativno čitanje, čitanje u sebi) po svojoj važnosti ima jedno od centralnih mesta u nastavi. Pošto su učenici u osnovnoj školi savladali informativno čitanje, u gimnaziji ovo umenje treba dalje razvijati i negovati. Važno je da se učenici, prikladnim zadacima (npr. pitanja tipa "tačno/netačno", pitanja sa višestrukim izborom odgovara, unapred postavljena pitanja i sl.) upućuju da sami sebe proveravaju u kojoj su meri razumeli pročitano. Jezičko pogađanje na osnovu konteksta, pri tome, ima važnu ulogu ali se nikako ne može zanemariti i korišćenje rečnika (dvojezičnih i jednojezičnih). Jer, korišćenje rečnika ima poseban značaj za dalje obrazovanje i samoobrazovanje kao i za buduće zanimanje.
Po pravilu, veći deo raspoloživog vremena treba posvetiti uvežbavanju, transformisanju i integrisanju jezičkog materijala a ne samo njegovoj prezentaciji. Učenik treba da bude svestan onoga što radi i zašto to radi. Učenje stranog jezika ne sme da bude samo sticanje umenja, ono ima mnogo širu obrazovnu i vaspitnu funkciju. Stalna intelektualna aktivnost zahteva od učenika pažnju, zapažanje pojedinosti, pamćenje i primenu misaonih aktivnosti, kao što su analiza, sinteza, indukcija i dedukcija.
Učenicima treba preporučiti da prate štampu, odabrane filmove i emisije na televiziji i radiju, kao svojevrstan i stalan domaći zadatak. Na času, sadržaji ovih emisija predstavljaće temu za razgovor, tumačenje leksike, pojedinih fraza i izraza, razvijanje i uvežbavanje komunikativnih govornih modela.
Nastava stranih jezika ima dodirnih tačaka sa drugim predmetima, kao što su: jezik učenika, istorija, geografija, muzička i likovna umetnost. Korelacija među njima je neophodna radi bolje efikasnosti u nastavi.
OBRAZOVNI STANDARDI OD I - IV RAZREDA
U I razredu učenik treba da:
- usvoji predviđene morfosintaksičke strukture i oko 250 reči i izraza;
- razvija usmeno izražavanje uz prihvatljiv izgovor i intonaciju i osposobi se za dvosmernu komunikaciju;
- razvija sposobnost razumevanja sagovornika (neposredno i putem medija) o temama iz svakodnevnog života i savremenih zbivanja u svetu i našoj zemlji;
- osposobi se za davanje osnovnih informacija o sebi, našoj zemlji i stečenim saznanjima u okviru obrađene tematike;
- razvija čitanje u sebi i razumevanje različitih vrsta pisanih tekstova uz pomoć rečnika;
- korektno se pismeno izražava u okviru usvojene leksike i ranije obrađene tematike.
U II razredu učenik treba da:
- usvoji predviđene morfosintaksičke strukture i oko 300 novih reči i izraza;
- učestvuje u razgovoru o aktuelnim temama u okviru predviđene i ranije obrađene tematike;
- daje usmene i pisane rezimee onih sadržaja sa kojima se upoznao neposredno, putem čitanja i preko sredstava javnog informisanja;
- dalje razvija sposobnost čitanja u sebi sa širim obimom jezičke građe od one koju je produktivno usvojio;
- prepoznaje značenje nepoznatih reči u kontekstu;
- razvija sposobnost pisanog izražavanja, piše kraće sastave u vezi sa obrađenim temama i datim tezama.
U III razredu učenik treba da:
- usvoji predviđene morfosintaksičke strukture i oko 350 novih reči i izraza;*)
- usavršava spontano usmeno izražavanje;
- razume usmeno izlaganje sagovornika i saopštava sopstveno mišljenje i stavove;
- popunjava formulare (telegrame, uputnice itd.);
- koristi razne izvore informacija (usmene i pisane) i da ih interpretira;
- razvija sposobnost čitanja složenijih jezičko-stilskih tekstova uz korišćenje rečnika;
- osposobi se za usmeno i pismeno prevođenje kraćih saopštenja i razgovora.
*) Kod fonda od četiri i pet časova nedeljno broj novih reči i izraza koji se usvajaju može da bude i veći - do 450.
U IV razredu učenik treba da:
- usvoji predviđene morfosintaksičke strukture i oko 300 novih reči i izraza;
- osposobi se za prenošenje, prevođenje i tumačenje poruka;
- piše sastave (opis, prepričavanje, izveštavanje, molba);
- osposobi se za davanje podataka o sebi, svom školovanju i interesovanjima;
- prevodi, usmeno i pismeno, kraća saopštenja i razgovore sa stranog na maternji jezik i obratno.
Radi uspešne realizacije programa treba formirati grupe do 20 učenika.
(PRVI STRANI JEZIK - V, VI, VII I VIII GODINA UČENJA)
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Složena rečenica
Eksplicitne zavisne rečenice:
finale (Lo faccio perchè voi siate felici)
causale (Sono triste perchè ho sbagliato)
concessiva (Guardo il film, benchè non mi interessi) s odgovarajućim veznicima: perchè/affinchè; sebbene/benchè/anche se; poichè/ siccome i sl.
Zavisna rečenica u konjunktivu
Konjunktiv prošlih vremena (congiuntivo passato, congiuntivo imperfetto, congiuntivo trapassato) - oblici i upotreba (receptivno).
Izražavanje:
- bojazni: Temo che oggi faccia freddo.
- želje: Spero che Maria venga.
- zapovesti, volje: E’ necessario che tu finisca questo lavoro.
Pogodbeni način (condizionale presente, condizionale passato).
Hipotetične rečenice (realne, potencijalne, irealne, mešovite):
Se fa bel tempo, andiamo in gita.
Se facesse tempo andremmo in gita.
Se avesse fatto bel tempo, saremmo andati in gita.
Se avesse fatto bel tempo stamattina, adesso saremmo in gita.
Upravni i neupravni govor (potvrdne, odrične i upitne rečenice, imperativ).
Glagol
Imperativ:
Imperativ glagola avere, essere, sapere.
Član
Upotreba člana uz prisvojni pridev, imenicu i opisni pridev (Il mio fratello maggiore).
Osnovna pravila o upotrebi člana uz vlastite imenice. (Vado a Milano. La mia Roma è cambiata molto. Torno dalla Francia mercoledi).
Imenica
Imenice bez oblika množine ili jednine.
Množina imenica na -co, -ca, -go, -ga.
Imenice s nastavkom -ista, -tore, -aio; drugi sufiksi za izvođenje imena vršioca radnje.
Imenice centinaio i migliaio i njihova množina.
Pridev
Poređenje prideva: pozitiv, komparativ, superlativ.
Sintetički (organski) oblici komparativa i superlativa (relativnog i apsolutnog) prideva piccolo, grande, buono, cattivo; razlika u značenju.
Analitičko građenje superlativa apsolutnog (elativa) pomoću priloga assai, molto, troppo. Sufiks - issimo.
Redni brojevi (1. - 10.); nastavak -esimo za građenje ostalih rednih brojeva.
Prisvojni pridevi altrui i proprio.
Nepromenljivi pridevi.
Osnovni sufiksi za alteraciju prideva.
Zamenica
Združeni oblici nenaglašenih zamenica.
Relativna zamenica cui.
Sintagma član (sa predlogom ili bez njega) + cui sa relativno - posesivno vrednošću.
Zamenica si i njeno značenje (povratno, bezlično, pasivno).
Rečca ecco i nenaglašene lične zamenice.
Rečce
Rečce ci i ne i nenaglašene zamenice lo, la, li, le.
Rečca ne s priloškom (Ne torno adesso) i zameničkom vrednošću (Marco? Ne parliamo spesso). Rečca ci sa zameničkom vrednošću (Marco? Ci ho parlato ieri).
Leksikografija
Učenik treba da se obuči da pravilno koristi rečnik, i da se upozna sa nekim osnovnim pojmovima iz oblasti leksikografije. Opis odrednice u rečniku.
(4 časa nedeljno, 144 časa godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Pasiv
Sa glagolom venire.
Sa glagolom andare.
Si passivante.
Nelični glagolski oblici
Infinito
Infinito passato
Gerundio
Gerundio passato
Futuro anteriore (predbuduće vreme)
Quando sarai arrivata a Firenze sarai stanca.
Stare + gerundio
Sto leggendo il libro.
Marco sta preparando da mangiare.
Složena rečenica
(ukazati na upotrebu konjunktiva u nekima od ovih rečenica)
- vremenska
- posledična
- uzročna
- relativna
Bezlične konstrukcije
E’ meglio che, è bene che, è utile che, è facile che,
(ukazati na upotrebu konjunktiva u ovim rečenicama).
Član
Upotreba člana uz prisvojni pridev i hipokoristike i uz lična imena (Il mio caro fratellino; Dov’è la Marisa?).
Posebni slučajevi upotrebe člana uz geografske pojmove: struktura In tutta Italia.
Gradovi koji zahtevaju član (L’Aia); upotreba predloga ispred takvih gradova (Vado malvolentieri all’Aia). Države koje odbacuju član (Proviene da Cuba; Vado a Cipro).
Imenica
Najfrekventnije imenice sa dvojnim oblicima za množinu (nomi sovrabbondanti).
Alternativni sufiksi -etto, -ello, -uccio, -otto.
Osnovni derivativni sufiksi i prefiksi.
Lažne alteracije.
Tvorba složenih imenica i množina takvih imenica (kombinacije imenice i prideva: cavolfiore; cassaforte, francobollo; chiaroscuro i sl.).
Pridev
Alterativni sufiksi -etto, -ello, -uccio, -otto.
Sufiksi -enne i -ina za brojeve (u službi označavanja nečijih godina: quarantenne, sulla quarantina).
Morfološke odlike prideva santo, grande.
Sintetički oblici komparativa i superlativa (relativnog i apsolutnog) prideva alto i basso.
Sintetičko građenje superlativa apsolutnog pomoću prefiksa arci-, stra-, iper-, ultra-. Idiomi sa vrednošću superlativa apsolutnog (ricco sfondato; stanco morto, ubriaco fradicio i sl.).
Zamenica
Relativna zamenica il quale.
Lične zamenice u službi subjekta koje su manje zastupljene u govornom jeziku (egli, esso, essa, essi, esse).
Pokazne zamenice codesto, stesso, medesimo.
Neodređene zamenice ili pridevi: alcuno, ciascuno, certo, altro, nessuno, parecchio.
Neodređene zamenice: nulla, niente, un tale, qualcosa.
Rečce
Priloška rečca ci i povratni glagoli (Franco ci si reca spesso. Anche noi vi ci rechiamo qualche volta).
Priloška rečca ci i nenaglašena lična zamenica u službi direktnog objekta (Mi ci trovi stasera; Ce la trovi stasera = Trovi Maria al bar).
Leksikografija
Služenje dvojezičnim i jednojezičnim rečnicima, rečnicima sinonima i antonima.
(3 časa nedeljno, 96 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Složena rečenica
Prepoznavanje odnosa glavne i zavisne rečenice u tekstu, upotreba konjuktiva u zavisnoj rečenici (sistemski pregled vremena i funkcija; i receptivno i produktivno); izražavanje hipotetičnosti: kondicionalne rečenice (sistemski pregled vremena i funkcija; i receptivno i produktivno).
Eksplicitna zavisna i implicitna rečenica
Pretvaranje eksplicitne zavisne rečenice u implicitnu pomoću pasiva ili kauzativnih glagola (fare, lasciare).
Zavisne rečenice:
limitativa (Per quello che ne sappiamo, non dovrebbe piovere).
eccettuativa (Ci vediamo stasera, a meno che...).
esclusiva (È andato via senza che abbia detto niente).
Upotreba vremena imperfetta umesto condizionale passato i congiuntivo trapassato u irealnim hipotezama.
Upotreba vremena imperfetto umesto oblika condizionale passato u službi budućnosti u prošlosti.
Slaganje prostog prošlog vremena participio passato u funkciji vremenske ili uzročne rečenice sa:
objektom (kod prelaznih glagola: Prese le chiavi, Marco usci di corsa);
subjektom (kod neprelaznih povratnih glagola: Tornata a casa, Luisa fece una doccia).
Zavisna vremenska rečenica koja temporalno prethodi glavnoj: eksplicitne (trapassato prossimo) i implicitne varijante (infinito passato, gerundio passato, participio passato).
Izmeštanje priloške odredbe za mesto ispred predikata i upotreba rečca ci i ne (A Firenze ci vado spesso. Di amici ne ho tanti).
Član
Pravila o izostavljanju člana. Glagoli nominare, eleggere, dichiarare.
Izostavljanje, upotreba člana u nabrajanjima.
Upotreba člana u poslovicama.
Imenica
Imenice sa nepravilnom množinom (tempio - templi, dio - dei i sl.).
Tvorba složenih imenica i množina takvih imenica. (kombinacije imenice, glagola, priloga): lavastoviglie, lavasciuga; buttafuori; benestare i sl.).
Pridev
Položaj jednog ili više prideva u odnosu na imenicu.
Razlike u značenju prideva u zavisnosti od njegovog položaja uz imenicu (deskriptivna i distinktivna funkcija prideva).
Superlativ prideva acre, celebre, salubre i sl.
Zamenica
Pokazne zamenice costui / costei / costoro; colui / colei / coloro.
Pokazne zamenice questi, quegli.
Neodređene zamenice chiunque i altri.
Glagol
Osnovne informacije o davnoprošlom svršenom vremenu trapassato remoto.
Passato remoto nepravilnih i pravilnih.
Klasifikacija povratnih glagola (riflessivi propri, apparenti, reciproci, pronominali, d’affetto).
Osnovna značenja i upotreba prošlih vremena.
Razlika između passata prossima i passata remota.
Apsolutna upotreba:
oba vremena gerundija (gerundio)
participa prošlog (participio passato).
Particip prezenta (participio presente).
Prilog
Klasifikacija priloga.
Prilog dovunque.
Predlog
Razlikovanje priloga od predloga (È entrato dentro; È entrato dentro la casa).
Rečce
Priloška rečca ci i povratni glagoli (Franco ci si reca spesso. Anche noi vi ci rechiamo qualche volta).
Priloška rečca ci i nenaglašena lična zamenica u službi direktnog objekta (Mi ci trovi stasera; Ce la trovi stasera = Trovi Maria al bar).
Leksikologija
Najčešći idiomi i frazeologizmi.
Leksikografija
Enciklopedijski rečnici; najpoznatije enciklopedije i služenje njima.
(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Primenjuje se program za gimnaziju opšteg tipa, uz produbljivanje jezičke građe i uz sledeće dodatne nastavne sadržaje:
Glagoli
Obratiti posebnu pažnju na:
- upotrebu prošlih vremena;
- upotrebu konjuktiva;
- slaganje vremena.
Književnost
Čitanje i analiza sadržaja kraćih odlomaka dela iz korpusa tzv. literature za mlade, po izboru nastavnika.
Alberto Moravia: Racconti (izbor)
Luigi Pirandello: Novelle per un anno (izbor)
Italo Calvino: Racconti (izbor)
Natalia Ghinzburg: Lessico familiare (izbor)
(5 časova nedeljno, 180 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Primenjuje se program za gimnaziju opšteg tipa, uz produbljivanje jezičke građe i uz sledeće dodatne nastavne sadržaje:
Glagoli
Obratiti posebnu pažnju na:
- upotrebu prošlih vremena;
- upotrebu konjunktiva;
- slaganje vremena.
Sintaksa složene rečenice
Zavisne rečenice (subordinacija)
a) vezničke rečenice: poredbene, vremenske, uzročne, dopusne, finalne, hipotetične;
b) objekatske rečenice sa indikativom i konjunktivom;
c) relativne rečenice;
Zavisne implicitne rečenice.
Imenička grupa
Imenice. Rod i broj imenica. Rod i broj složenica. Pluralia tantum.
Određeni član. Odsustvo određenog člana.
Neodređeni član (značenje u jednini i množini).
Brojevi. Redni brojevi.
Pridevi. Položaj prideva u odnosu na imenicu.
Lične zamenice. Sistematizacija morfosintakse nenaglašenih ličnih zamenica.
Glagolska grupa
Sistematizacija morfosintakse glagolskih oblika indikativa i konjunktiva. Proširivanje znanja o pasivnim konstrukcijama. Proširivanje liste nepravilnih glagola.
Prilozi
Sistematizacija najvažnijih priloga (na -mente i ostalih).
Fonetika
Sistematizacija osnovnih principa akcentuacije u italijanskom jeziku.
Leksikografija
Najvažnije serije homonima, sinonima, antonima iz osnovnog italijanskog rečnika
Korišćenje rečnika sinonima, rečnika idioma i fraza, i sl.
Književnost
Čitanje i analiza (komentar) sadržaja kraćih odlomaka (do 2 strane) jednog ili dva dela iz korpusa tzv. literature za mlade, po izboru nastavnika.
(4 časa nedeljno, 128 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Sintaksa rečenice
Sistemski pregled i upotreba svih vrsta složenih rečenica uz upotrebu svih vremena indikativa i konjunktiva, kao i bezličnih glagolskih oblika (infinitiv i participi).
Imenice. Poimeničavanje prideva i drugih vrsta reči.
Neodređeni član u jednini. Razlikovanje od osnovnog broja.
Pridevi. Mesto prideva uz imenicu. Relativni i apsolutni superlativ.
Brojevi. Procenti i razlomci.
Lične zamenice. Morfosintaksa naglašenih i nenaglašenih oblika.
Glagoli. Sistematizacija svih ličnih glagolskih oblika.
Leksikologija
Najvažnije serije homonima, sinonima, i antonima. Idiomi.
Leksikografija
Enciklopedijski rečnici (opšti i posebni, terminološki rečnici, npr. rečnik književnih termina, rečnik osnovnih lingvističkih termina, itd.)
Književnost
Čitanje i analiza (komentar) sadržaja kraćih odlomaka (do 4 strane) jednog ili dva dela iz korpusa savremene italijanske književnosti, po izboru nastavnika (koji treba da vodi računa o primerenosti sadržaja i teme uzrastu učenika).
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Primenjuje se program za gimnaziju opšteg tipa
(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Pasiv
Sa glagolom venire.
Sa glagolom andare.
Nelični glagolski oblici
Infinito
Infinito passato
Particip prošli (participio passato).
Particip prezenta (participio presente).
Futuro anteriore (predbuduće vreme)
Quando sarai arrivata a Firenze sarai stanca.
Passato remoto pravilnih glagola.
Složena rečenica
(ukazati na upotrebu konjunktiva u nekima od ovih rečenica)
- vremenska
- relativna
Bezlične konstrukcije
E’ meglio che, è bene che, è utile che, è facile che,
(ukazati na upotrebu konjunktiva u ovim rečenicama)
Član
Upotreba člana uz prisvojni pridev i hipokoristike i uz lična imena (Il mio caro fratellino; Dov’è la Marisa?).
Posebni slučajevi upotrebe člana uz geografske pojmove: struktura In tutta Italia.
Imenica
Najfrekventnije imenice sa dvojnim oblicima za množinu (nomi sovrabbondanti).
Alternativni sufiksi -etto, -ello, -uccio, -otto.
Osnovni derivativni sufiksi i prefiksi.
Lažne alteracije.
Pridev
Alterativni sufiksi -etto, -ello, -uccio, -otto.
Sufiksi -enne i -ina za brojeve ( u službi označavanja nečijih godina: quarantenne, sulla quarantina).
Morfološke odlike prideva santo, grande.
Zamenica
Relativna zamenica il quale.
Lične zamenice u službi subjekta koje su manje zastupljene u govornom jeziku (egli, esso, essa, essi, esse).
Pokazne zamenice codesto, stesso, medesimo.
Rečce
Priloška rečca ci i nenaglašena lična zamenica u službi direktnog objekta (Mi ci trovi stasera; Ce la trovi stasera = Trovi Maria al bar).
Leksikografija
Služenje dvojezičnim i jednojezičnim rečnicima, rečnicima sinonima i antonima.
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Složena rečenica
Prepoznavanje odnosa glavne i zavisne rečenice u tekstu, upotreba konjunktiva u zavisnoj rečenici (sistemski pregled vremena i funkcija; pre svega receptivno); izražavanje hipotetičnosti: kondicionalne rečenice (sistemski pregled vremena i funkcija; pre svega receptivno).
Pridevi
Komparacija prideva.
Imenice
Sistemski pregled roda i broja.
Brojevi
Čitanje razlomaka, matematičkih znakova i radnji.
Tvorba reči
Sistematizacija.
Nominalizacija najčešćih gramatičkih kategorija
Leksikologija
Najčešći idiomi i frazeologizmi. Polisemija.
Leksikografija
Stručni i enciklopedijski rečnici.
Književnost
Čitanje i analiza (komentar) sadržaja kraćih odlomaka (do 6 strana) jednog ili dva dela iz korpusa savremene italijanske književnosti, po izboru nastavnika (koji treba da vodi računa o primerenosti sadržaja i teme uzrastu učenika).
PROGRAM STRANIH JEZIKA ZA GIMNAZIJE
(OPŠTI TIP GIMNAZIJE, DRUŠTVENO-JEZIČKI SMER I PRIRODNO-MATEMATIČKI SMER GIMNAZIJE)
ZAJEDNIČKI DEO PROGRAMA
(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)**
SADRŽAJI PROGRAMA
Tematika
Teme iz prethodne godine koje se tiču svakodnevnog života i rada u porodici, školi i mestu u kome učenik živi (u zemljama čiji se jezik uči i našoj zemlji), integrišu se u nove šire teme: kraća putovanja, poseta pozorištu, muzeju, znamenitim mestima. Osnovni podaci iz istorije i kulture naroda čiji se jezik uči i naših naroda.
Opšta geografska obeležja i turistička područja zemalja čiji se jezik uči. Glavni grad. Novac i karakteristični običaji.
Prirodne lepote, turistički centri i prirodna bogatstva zemalja čiji se jezik uči i naše zemlje.
Školski pismeni zadaci: po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu.
(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)**
SADRŽAJI PROGRAMA
Tematika
Teme iz savremenog života u zemljama čiji se jezik uči i našoj zemlji. Kulturno-istorijski spomenici i druge znamenitosti karakteristične za razumevanje kulture i običaja naroda čiji se jezik uči. Primeri ljudske solidarnosti. Zaštita čovekove sredine. Sportske i druge aktivnosti mladih.
Nacionalni praznici i običaji. Putovanja (prevozna sredstva, informacije na stanici, aerodromu, turističkoj agenciji, hotelu i restoranu).
Školski pismeni zadaci: po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu.
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)**
SADRŽAJI PROGRAMA
Tematika
Život i rad učenika u školi i van nje. Školovanje i izbor zanimanja. Međunarodna saradnja omladine. Aktuelne teme iz svakodnevnog društvenog života u zemljama čiji se jezik uči i našoj zemlji. Sredstva javnog informisanja. Dostignuća savremene nauke i tehnike. Iz života i rada znamenitih ljudi. Kulturno-istorijsko blago. Prikaz znamenitosti naše zemlje strancu.
Školski pismeni zadaci: po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu.
Komunikativne funkcije
Proširivati u svakom razredu govorne modele koji se upotrebljavaju u komunikaciji u realnim životnim situacijama u zavisnosti od konteksta i znanja jezika; privlačenje pažnje, oslovljavanje poznate i nepoznate osobe; predstavljanje (sebe i trećeg lica); iskazivanje sviđanja i nesviđanja, slaganja odnosno neslaganja s mišljenjem sagovornika; traženje i davanje dozvole; čestitanje i iskazivanje lepih želja; pozivanje u goste, prihvatanje odnosno neprihvatanje poziva; izražavanje mogućnosti, nemogućnosti, obaveze i nepostojanja obaveze da se nešto uradi; obaveštenje i upozorenje; predlaganje da se nešto uradi; odobravanje ili neodobravanje nečijih postupaka, prigovora; izražavanje zadovoljstva ili nezadovoljstva; izricanje zabrane, naredbe; izražavanje iznenađenja, čuđenja, uverenosti, pretpostavke ili sumnje; iskazivanje fizičkih tegoba, raspoloženja (radosti, zabrinutosti i dr.); iskazivanje simpatije; davanje prednosti, saveta.
Napomena: Ako su učenici u osnovnoj školi učili dva strana jezika, drugi strani jezik u gimnaziji uče po programu za gimnaziju prirodno-matematičkog smera (peta godina učenja).
SADRŽAJI PROGRAMA
I REČENICA
1. Nezavisno složena rečenica sa and, but, or, neither... nor
They went to the theatre and we went to the cinema.
She neither sings nor dances.
2. Pitanja
a) "WH" questions.
"Where are you going?"
b) Kratka pitanja
When? Where? Who with? What about?
v) Tag questions (R)
She's pretty, isn't she?
3. Neupravni govor
a) izjave - uvodni glagol u jednom od sadašnjih vremena
"Tom will meet you at the station". He says that Tom will meet me at the station.
b) molbe, zahtevi, naredbe
"Give me the book". She told me to give her the book.
"Open the window, please." He asked me to open the window.
v) pitanja - uvodni glagol u jednom od sadašnjih vremena
- Yes/No questions
"Can you do it later?" He asks if we can do it later.
- "WH" questions
"Where does Peter live?" She wants to know where Peter lives.
II IMENIČKA GRUPA
1. Član
a) Određeni član uz nazive planinskih venaca, imena zemalja
the Alps, the Netherlands
b) Određeni član uz imenice jedine u svojoj vrsti (the sun, the eart)
v) Neodređeni član u izrazima za meru, količinu i vreme.
He drove 90 km an hour. The apples are 40 p a kilo. He will come in a day or two.
g) Nulti član uz nazive kontinenata, jezera, zemalja, pojedinačnih planina i ostrva.
Africa, Lake Michigan, England, ben Nevis, Grenland
2. Imenice
a) Množina najčešćih složenica:
armchairs, postmen, passers by
b) Imenice sa glagolom u jednini (news, information i dr.)
I've got some very useful information.
What's the news?
v) Imenice sa glagolom u množini (people, cattle i dr.)
There were many people at the meeting. The cattle are grazing.
g) Drugi nominali - gerund
- u funkciji subjekta
Painting is a nice hobby.
- u funkciji objekta
I like reading.
d) Saksonski genitiv sa imenicom u množini
3. Zamenički oblici
a) Zamenice
- Povratne zamenice
John has hurt himself.
- Prisvojne zamenice
The book I found was hers.
- Upitne zamenice whose (R), which
Whose is this book? Which of these boys is your brother?
- Neodređene zamenice (some, any i složenice sa some i any - somebody, someone, something; anybody, anyone, anything)
Something very interesting happened to him last night.
Anyone can do that. He didn't see anything. Some like it hot.
b) Determinatori
- Upitni determinatori
What books do you read? Whose daughter is she?
- Odrični determinator no
There's no butter in the fridge. He has no friends.
4. Pridevi
a) Analitički komparativ i superlativ
She is more popular than her sister. She is the most popular girl in her class.
b) Nepravilno poređenje (good, bad, little)
He is better than Paul. Is he really the worst pupil in his school?
5. Brojevi
Prosti brojevi preko 100.
6. Partitivni kvantifikatori
a slice of bread, a bottle of wine i dr.
III GLAGOLSKA GRUPA
1. Glagoli
a) Vreme i aspekt glagola - obnavljanje
b) The Simple Past Tense nepravilnih glagola
v) The Present Perfect Tense
- za radnju koja se upravo završila
Mary has just arrived. He has finished it at last.
- u rezultativnom značenju
Who has broken the glass?
g) The Past Continuous Tense
- za isticanje dužeg trajanja jedne prošle radnje u odnosu na drugu prošlu radnju
He was sitting in a café when I saw him.
- za isticanje trajnosti radnje
They were training all afternoon yesterday.
d) Future time - will (shall)
Do you think they will laugh at my accent? I hope that lots of people will come to the party. I'll have coffee. I'll be in Glasgow next week.
đ) Imperativ - prvo i treće lice jednine i treće lice množine (R)
Let me do it! Let them go!
e) Nepotpuni glagoli
can (be able to) - simple past
I couldn't come earlier.
must (have to) - simplepresent/past
I have to seen him. Why did you have to leave so early?
may (značenje dozvole)
May I take your pen, please? You may go now.
ž) Najčešći dvočlani glagoli (frazalni i predloški)
look forward, look for, depend on i dr.
2. Prilozi
a) Izvođenje priloga
She always drives slowly.
b) Prilog well
You have done it well.
3. Veznici
and, but, or; neither... nor
IV TVORBA REČI
Najčešći prefiksi i sufiksi za tvorba prideva
il-, im-, ir-, un-; -able, -ful, -less, -y i dr.
V LEKSIKOLOGIJA
Najčešći idiomi i fraze.
VI LEKSIKOGRAFIJA
Upotreba dvojezičnih rečnika.
SADRŽAJI PROGRAMA
I REČENICA
1. Složena rečenica
a) Relativne klauze
Is this the girl whose mother is very ill?
The man (that) you saw yesterday is my father. (Obratiti pažnju na kontaktne rečenice).
b) Adverbijalne klauze:
- za poređenje
He runs faster than I do.
- za mesto
I don't know where he lives.
- za vreme
I haven't seen him since he left school.
2. Slaganje vremena
I know that he likes/liked/will like you. He was sure I would come again.
3. Neupravni govor
a) slaganje vremena u potvrdnoj rečenici (glagol glavne rečenice u jednom od prošlih vremena)
"I'll meet him tomorrow." She said she would meet him the following day.
b) slaganje vremena u upitnoj rečenici (glagol glavne rečenice u jednom od prošlih vremena):
- Yes/No questions
"Have you ever been to London?" He asked me if I had ever been to London.
- "WH" questions
"Where does Peter live?" He wanted to know where Peter lived.
4. Pitanja
a) Tag questions
You will come, won't you?
b) Učtiva pitanja
Would you give me the book, please?
II IMENIČKA GRUPA
1. Član
a) Određeni član ispred prezimena u množini, ispred naziva muzičkih instrumenata, u predloškim frazama.
the Smiths, the piano, in the morning
b) Neodređeni član u uzvičnim rečenicama
What a day! What a mess!
v) Nulti član uz nazive sportova i igara
He plays football.
2. Imenice
- Adjektivalna upotreba imenica
She likes chesse pie. Who has seen the film "Love Story?"
- Pluralia tantum
scissors, spectacles, trousers
3. Zamenički oblici
Zamenice
a) Uzajamno povratne zamenice - each other, one another
Tom and Mary have known each other for years. We must understand one another if we want to live together.
b) Relativne zamenice - who, which, whose, what, that
This is the man who you met last night.
The book which I brought this morning is Mary's. Say what you think of him. I saw the man that you told me about.
v) Odrične zamenice (none, složenice sa no - nobody, no one, nothing)
Nobody saw him. I saw nothing. None of us is getting any younger.
4. Pridevi
a) Obnoviti poređenje prideva
b) pridevi u nominalnoj funkciji
the rich, the poor i dr.
Ne' s sollecting money for the blind.
5. Brojevi
Četiri računske radnje
III GLAGOLSKA GRUPA
1. Glagoli
a) Vreme i aspekt glagola - obnavljanje
b) The Present Perfect Tense
- uz priloge ever, never, since, for, lately
Have you ever been to London? I have never seen a mummy.
I haven't seen him since his birthday. He has been ill for two weeks now. Have you seen a good film lately?
- u kontinuativnom značenju
Have you been to the cinema this week?
v) The Past Perfect Tense
After I had heard the news I hurried to see him.
g) The Passive Voice (simple present/past)
English is spoken all over the world. This book was published last month.
d) Nepotpuni glagoli - should, would, ought to
You should go to the dentist. Would you do me a favour?
You ought to finish it on time.
đ) Dvočlani glagoli (frazalni i predloški)
take a look, run short of, turn into, go into i dr.
e) Gerund
a) Posle predloga
She is fond of reading. She left without saying a word.
b) Posle nekih glagola (enjoy, prefer, keep on i dr.)
She enjoys painting. She prefers reading to walking.
2. Prilozi
Poređenje priloga
fast-faster - fastest; cleverly - more cleverly - most cleverly
IV GRAĐENJE REČI
Najčešći prefiksi i sufiksi za građenje glagola
dis-, mis-, re-, un-; -en, -ize, -fy
V LEKSIKOLOGIJA
Idiomi i fraze.
VI LEKSIKOGRAFIJA
Struktura i korišćenje jednojezičnih rečnika
SADRŽAJI PROGRAMA
I REČENICA
1. Složena rečenica
a) Adverbijalne klauze
- namerna
He went to the airport to see Mary off.
- uzročna
We camped there because it was too dark to go on.
b) pogodbene rečenice
- realna
I shall understand you better if you speak slowly.
- potencijalna
If I had the book, I would give it to you.
- irealna (R)
If I had seen him, I would have told him to come.
II IMENIČKA GRUPA
1. Član
a) Obnovite naučene upotrebe člana.
b) Određeni član uz gradivne imenice, nazive godišnjih doba, obeda, uz nazive institucija, hotela
The milk I bought yesterday was sour. I'll always remember the spring of 1975. The supper I had last night was very good.
He booked a room at the Metropol.
v) Nulti član uz delove dana (sa predlogom at)
at sunset:
g) Član uz nazive novina i časopisa - Vogue, The New York Times
2. Imenice
a) Obnoviti množinu imenica
b) Genitiv mere
a two miles's walk, a day's work
v) Dupli genitiv (R)
a friend of his father's
3. Zamenički oblici
a) Zamenice
- Obnoviti naučene zamenice
- Bezlična upotreba ličnih zamenica množine (we, you, they)
They say she left him years ago.
- Neodređeno ONE
I needed a pen and he gave me one.
- Opšte zamenice (each, all, složenice sa every, everybody, everyone, everything)
Everybody liked him. He knew everyone. I know everything.
Each had a book. He was sorry for them all.
b) Determinatori
- Obnoviti naučene determinatore
- Opšti determinatori
every, each, all
He comes here every day. Each boy got an apple. He works all day.
4. Pridevi
Obnavljanje upotrebe i poređenja prideva.
5. Brojevi
Decimali, razlomci
III GLAGOLSKA GRUPA
1. Glagoli
a) Vreme i aspekt glagola - obnoviti
b) The Present Perfect Continuous
She has been living here since 1980.
v) The Passive Voice (future, present perfect)
Your letter will be delivered tomorrow. His books have been translated into English:
g) Gerund
Posle prideva worth, busy
She was busy peeling the apple. The exibition is worth seeing.
d) Infinitiv
Infinitiv sa TO i bez TO (bare infinitive)
Are you ready to go now? I must finish this homework.
He makes us work very hard. I saw him cross the street.
Posle upitnih reči
I don't know how to open this box. I've no idea which bus to take.
Posle prideva (R)
I'm glad to have met you. This bag is too heavy to carry.
đ) Participi
Participi kao adjektivali
stolen money, running water
e) Nepotpuni glagoli
can (be able to, be allowed to)
Can I use your phone, please?
could
Could I use your phone?
must (have to)
I must try to be nicer to him. I have to go home.
Dvočlani glagoli (frazalni i predloški) - take part, give up, call on i dr.
2. Prilozi
a) Konverzija priloga i prideva
early, fast pretty i dr.
She's a pretty girl. It's pretty hard for us to understand him.
This is a fast car. He runs fast.
b) izvedeni sa -ly uz promenu značenja. (hard near i dr.)
He works hard. He hardly works at all.
3. Predlozi
Sistematizacija predloga za vreme, pravac kretanja, mesto i način.
IV TVORBA REČI
Tvorba složenica i deminutiva
cable car, breakdown, passer by; i dr.; gosling, leaflet i dr.
V LEKSIKOLOGIJA
Idiomi i fraze.
VI LEKSIKOGRAFIJA
Rečnik sinonima, rečnik izgovora.
SADRŽAJI PROGRAMA
Uz korišćenje rečeničkih modela obrađenih u prvoj godini uvesti sledeće nove oblike:
PASIVNE KONSTRUKCIJE
- Pasiv radnje (prezent, preterit)
Dieses Buch wird viel gelesen. Darüber wird oft gesprochen. In unserer Schule wurde viel Sport getrieben. Ihre Leisutungen wurden viel gelobt.
- Pasiv stanja (prezent, preterit)
Dieser Roman ist schon übersetzt. Sind die Aufgaben noch nicht gelöst? Die Ausstellung war gut vorbereitet. Nein, sie waren nicht eingeladen.
NEUPRAVNI GOVOR
- Za radnju koja se dešava istovremeno sa momentom govora:
konjunktiv prezenta ili preterita
Sie sagt: "Ich gehe jetzt ins Jugendheim."
Sie sagt, sie ginge jetzt ins Jugendheim.
Sie sagt, daß sie jetzt ins Jugendheim ginge.
- Pitanje u neupravnom govoru
Er fragt mich, ob ich mitkomme. Sie fragten uns, wer/wo, wohin, woher, wie, wann... usw.
- Negativno pitanje
Du kennst ihn nicht? Doch, ich kenne ihn gut.
Hat er das noch nicht gesehen? Doch!
INFINITIV SA "ZU" UZ NEKE GLAGOLE I IZRAZE
Hast du noch viel zu lemen?
Sie hat keine Lust (Zeit, keinen Wunsch), mit ihm darüber zu sprechen.
ZAVISNOSLOŽENE REČENICE (položaj glagola)
- Vremenske rečenice (wenn, als, bis, während)
Als die Stunde endete, gingen wir in den Park. Wenn er Zeit hat, spielen wir Schach. Ich werde warten, bis du kommst. Während wir Fußball spielen, kannst du ins Kino gehen.
- Uzročne rečenice (weil, da)
Er kann nicht kommen, weil er dem Vater helfen muß.
Da er dem Vater helfen muß, kann er nicht kommen.
- Odnosne rečenice
Hier ist das Buch, das du lesen sollst. Das war der Bus, den wir nehmen sollten.
- Pogodbene rečenice. Realne (wenn)
Wenn du Lust hast, komm mit ins Kino! Wenn sein Freund wünscht, gehen wir heute ins Konzert.
- Potencijalne rečenice (wenn; konjunktiv preterita ili würde + infinitiv)
Wenn es noch Zeit gäbe, würde ich gern die Stadt besichtigen.
Wenn ef frei wäre, käme er bestimmt.
Član
- Određeni i neodređeni u svim padežima jednine i množine
- Određeni član uz geografske pojmove: nazive zemalja muškog i ženskog roda, reka, planina, mora, zatim uz imena godišnjih doba, meseci i dana u nedelji
Sie waren am Schwarzen Meer. Er lebt in der Türkei.
Der Montag ist der erste Tag in der Woche. Der Sonntag ist heute. Der Sommer ist die heißeste Jahreszeit.
- Nulti član. Lična imena, nazivi zemalja srednjeg roda, imena gradova, kontinenata, predikativno upotrebljeni nazivi zanimanja, gradivne imenice, uzvici i izrazi.
Jugoslawien ist eine sozialistische föderative Republik.
Berlin ist die Hauptstadt der DDR. Ich soll Milch, Brot und Butter kaufen. Hilfe! Zu Bett gehen, zu Wort kommen.
Zamenice
- Lične, pokazne, prisvojne i relativne zamenice u promeni
Hast du meinen Bruder gesehen? Gib mir dein Heft, bitte!
Hast du diese Schallplatte gehört? Das ist die schallplatte, die ich gestern gekauft habe. Das darf man nicht tun.
Pridevi
- Pregled pridevskih promena
- Poređenje prideva
Das war eine interessante Ausstellung. Ich habe heute einen guten Film gesehen. Wir fahren mit dem letzten Bus. Er war immer der beste Schüler in unserer Klasse.
Redni brojevi
Heute ist der 15. Januar. Wir lernen die 19. Lektion.
Glagoli
- Prezent i preterit konjunktiva; pluskvamperfekt indikativa
LEKSIKOLOGIJA
- Složenice, prefiksacija glagola, izvedene imenice i pridevisufiksacija
Hochschule, Schulzimmer, Schulhof, aufstehen, beantworten, einziehen, Einheit, Schönheit, Freundschaft Fröhlichkeit, zeiting, fahrbar, herzlich
LEKSIKOGRAFIJA
Upotreba dvojezičnih rečnika.
SADRŽAJI PROGRAMA
SINTAKSA
Valentnost glagola i osnovni rečenični modeli
Sie verkäuft Obst. Du hilfst mir. Ich habe dir die Schlüssel gegeben. Wir denken an die Zukunft.
Nominalne i pridevske fraze
Dieses dicke langweilige Buch. Der alte Hut unseres Lehrers. Sehr schnell, höchst interessant, reich an Kupfer, stolz auf mich
Neupravni govor - radnja se dešava pre ili posle trenutka govora
Sie sagt, sie habe/hätte ihn gesehen. Er behauptet, er werde/würde sofort schreiben.
Konjunktiv u samostalnoj rečenici (želja, pretpostavka)
Hätte ich nur Zeit! Du könntest recht haben!
Zamenica "es" (kao subjekt i objekt)
Es ist hicht leicht, mit dir zu leben. Er schaffte es rechtzeitig die Fahrkarten zu lösen.
Infinitivne konstrukcije sa "zu", "um zu", "ohne... zu" "statt... zu"
Sie hat keine Lust mitzukommen. Er hörte mir zu, ohne etwas zu sagen.
ZAVISNOSLOŽENE REČENICE
- Vremenske (nachdem, bis)
Nachdem sie das gehört hatte, begann sie zu weinen.
Sie wartete auf ihn, bis die Vorstellung zu Ende war.
- Irealne (sa wenn ili bez njega)
Wenn er das gehört hätte/Hötte er das gehört, wäre er glücklich gewesen.
- Namerne rečenice (damit)
Ich sage es, damit du es begreifst.
- Načinske (indem, ohne daß, statt daß)
Er redete, indem er das Bild betrachtete. Er ging aus dem Zimmer, ohne daß es jemand bemerkte.
MORFOLOGIJA
- Glagoli - futur pasiva (radnje i stanja); konjunktiv perfekta, pluskvamperfekta i futura
- Zamenički prilozi
- Predlozi sa genitivom
- Prilozi za vreme, mesto, uzrok i način
LEKSIKOLOGIJA
- Osnovni obrasci tvorbe reči. Osnovno i preneseno značenje reči
LEKSIKOGRAFIJA
- Struktura i korišćenje jednojezičnih rečnika.
SADRŽAJI PROGRAMA
SINTAKSA
Valentnost glagola, prideva i imenica, sa težištem na razlikama u srpskom i nemačkom jeziku
Er ähnelt seinem Vater. Sie ist zu allem fähig.
Hoffnung aus bessere Zukunft. Mangel an Kohle.
ZAVISNOSLOŽENE REČENICE
- Posledične rečenice (so... daß; nicht so... als daß - glagol u konjunktivu preterita)
Er ist so taub, daß er nichts gehört hat. Er ist nicht so taub, als daß er nichts hören könnte.
- Poredbene rečenice (wie, als, als ob, als wenn - glagol u konjunktivu)
Es war so leicht, wie wir es erwartet hatten. Es war leichter, als wir es erwartet hatten. Sie sieht aus, als ob sie ganze Nacht nicht geschlafen habe/hätte.
Er redete, als ob er alles wüßte.
- Dopusne rečenice (obwohl, obschon)
Obwohl es schon spät war, wollte er nicht nach Hause gehen.
ZAMENIČKE FRAZE
Du in der letzten Bank, er als Direktor, wir Jugoslawen, ich armer Teufel!
MODALNI GLAGOLI
- perfekt modalnih glagola
- za izražavanje želje, pretpostavki i slično
Er hat nicht kommen wollen. Sie will in Wien gelebt haben. Sein Vater soll sehr alt sein. Das dürfte nicht lange dauern.
PARTICIP PREZENTA I PERFEKTA (atributivna i predikativna upotreba)
Das schlafende Kind; der verlorene Ring
Er hörte schweingend zu. Von der Reise zurückgekehrt, traf er neimanden zu Hause an.
MORFOLOGIJA
Negacija sa: keineswegs, nirgendwo, nirgendwohin, niemand, niemals, weder... noch
Er wird uns niemals verlassen.
Sie ist weder faul noch dumm.
LEKSIKOLOGIJA
- Fraze i izrazi, leksikalizovani spojevi reči, idiomi.
- Najčešće derivacije i polusloženice po vrstama reči
LEKSIKOGRAFIJA
Rečnik sinonima, antonima, homonima; frazeološki rečnik.
SADRŽAJI PROGRAMA
Sadržaje iz prve godine integrisati u nove oblike i koristiti u različitim govornim situacijama već usvojenom i novom leksikom.
Izrazi:
Il faut + infinitif
Il faut travailler.
On doit + infinitiv
On doit servir...
Kako postaviti pitanja:
a) par l'intonation seule:
Tu viens chez moi? Oui,... Non,...
b) est-ce que...
Est-ce que c'est fini?
qu'est-ce que Quest-ce que vous faites?
v) par l'inversion
Vient-il ce soir? Descendez-vous dans notre hôtel?
g) pronoms interrogatifs (qui-sujet et objet) à qui, de qui, à quoi, avec qui, pour qui...
Qui est venu? Que fait-il?
De quoi s'agit-il? A quoi pensez-vous? Pour qui est cette lettre?
d) adjectifs interrogatifs
Quelle est son adresse?
Quel pays allez-vous visiter?
đ) adverbes interrogatifs
Où va-t-il? D'où vient-il?
Depuis quand attendez-vous ici?
Comment est-il venu? (en voiture, par le train, à pied, à bicyclette,...)
Pourquoi va-t-elle à Belgrade? Parce qu' elle veut voir la ville.
Les questions indirectes:
Dites-moi combien de garçons travaillent ici. Je vous demande pourquoi il part.
U okviru ovih struktura obrađuju se sledeći gramatički oblici:
Groupe du nom
Slaganje determinanta sa imenicom u rodu i broju, uz uočavanje razlika u izgovoru i prepoznavanje nastavaka u tekstu. Upotreba određenog ili neodređenog člana u najtipičnijim slučajevima i glavna pravila o upotrebi imenica bez člana. Pregled determinanta (iz prošle godine) dopuniti: tous les déterminants possessifs; les déterminants indéfinis: chaque, autre, certain, quelques; tout (u različitim značenjima kao: tout le pays, tout pays indépendant, tous les pays...). Mogućnosti kazivanja posesivnosti (pored adjectifs possessifs) i pomoću à moi, à toi... itd.
Groupe du veerbe
Passé composé - avec avoir et avec être - uz ukazivanje na slaganje sa participom kada se takvi slučajevi pojave u tekstu.
Imparfait, Futur. Conditionnel présent. Upotreba imperfekta za nesvršenu (trajnu) radnju u prošlosti i prošlog vremena za svršenu radnju - u govornom jeziku. Kondicional samo u frazama, kao: je voudrais une tasse de thé. Elle aimerait une chambre. Pourriez-vous me donner votre passeport.
Govorni modeli sa primerima:
Sujet + Verbe + Complément d'objet (direct, indirect): Je montre cette salle à mes clients. Je leur montre cette salle. Tu me montreras la piscine. Oui, je te la montrerai.
Sujet + Verbe + Adverbe: Il conduit attentivement.
Sujet + Verbe + Complément circonstanciel de licu: en (au)aux - pour les pays, les continents, les régions (en Yougoslavie, au Monténégro, aux Etats-Unis, en Afrique, au Japon, en Egypte, en Provance... etc.)
Comparaison des adjectifs qualificatifs et des adverbes (plus (aussi) moins...); (meilleur, mieux); kao: Elle est plus jeune que lui. Il parle français aussi bien que toi, mieux que son frère. Cette robe est plus élégante mais moins chère que celle-là. C'est mon meilléur ami.
LEKSIKOGRAFIJA
- Upotreba dvojezičnih rečnika
SADRŽAJI PROGRAMA
Sintaksa rečenice
Zavisne rečenice (subordinacija)
(a) vezničke rečenice:
Vremenske sa quand (osnovna sintaksa) dès que, avant que, pendant que.
Uzročne sa parce que, puisque.
Pogodbene sa si (Si je viens, si j'avais...)
b) objekatske rečenice sa que: najvažniji glagoli koji zahtevaju indikativ, odnosno subjunktiv.
Slaganje vremena. Samo u slučajevima kada je u objekatskoj rečenici sa que indikativ, a u glavnoj neko prošlo vreme.
(v) zavisno-upitne rečenice: najvažniji obrti.
(g) relativne rečenice sa qui, que - osnovna pravila.
Upotreba infinitiva: Nekoliko najvažnijih glagola koji infinitivnu dopunu vezuju: 1. bez predloga, 2. pomoću de, 3. pomoću à.
Konstrukcija pour + infinitiv prezenta.
Particip prezenta i gerundiv u funkciji zavisne rečenice.
Morfologija sa sintaksom rečeničkih delova
a) imenička grupa
Imenice. Proširivanje znanja o građenju ženskog roda i množine.
Članovi. Određeni, neodređeni i partitivni - osnovna pravila upotrebe. Partitivno de posle izraza za količinu.
Demonstrativi kao determinanti.
Posesivi kao determinanti.
Brojevi. Sistem prostih, rednih brojeva i razlomački brojevi.
Pridevi. Proširivanje znanja o građenju ženskog roda i množine.
Poređenje prideva. Pridevi sa dva oblika u muškom rodu.
Predlozi. Upotreba à, de, en, par, dans.
b) Glagolska grupa
Lične zamenice. Sistematizacija nenaglašenih i naglašenih oblika.
Zamenica on.
Priloške zamenice: en, u (osnovna pravila upotrebe)
Glagoli. Vremena indikativa: futur, imperfekt, pluskvamperfekt.
Vremena subjunktiva: prezent. Kondicional prezenta.
Particip perfekta.
Pronominalni glagoli (u gore navedenim oblicima). Slaganje participa perfekta - osnovna pravila.
Prilozi. Pregled priloških grupa.
Fonetika
Vežbe iz fonetike:
1. Osnovne samoglasničke opozicije:
- obrazac lit (lu) loud
- obrasci peur / père, le / les, mener / mèné, je dis / j'ai dit
2. Izgovor poluvokala.
3. Vezivanje u grupi determinant + imenica i u grupi lična zamenica + glagol.
4. Intonacija proste i prostoproširene potvrdne i upitne rečenice.
Pravopis
Pravopis oblika predviđenih za ovaj razred. Dijalektički znaci.
LEKSIKA
Nekoliko najvažnijih homonimskih serija.
LEKSIKOGRAFIJA
Upotreba jednojezičnih rečnika
SADRŽAJI PROGRAMA
Sintaksa rečenice.
Zavisne rečenice (subordinacija).
a) Vezničke rečenice:
Pogodbene sa si (si j'avais eu)
Finalne sa pour que, afin que.
b) Objekatske rečenice sa que: najvažniji glagoli koji zahtevaju indikativ, odnosno subjektiv.
v) Relativne rečenice sa dont, où - osnovna pravila. Upotreba infinitiva. Konstrukcije avant de + infinitiv, sans + infinitiv, après + infinitiv.
Particip prezenta u pridevskoj funkciji.
Morfologija sa sintaksom rečeničkih delova.
a) Imenička grupa
Imenice. Imenice sa dva roda.
Određeni član. Glavni slučajevi odsustva člana.
Demonstrativi u funkciji pronomena. Pojačanje sa ci i là
Posesivi u funkciji pronomena.
Pridevi. Mesto prideva uz imenicu.
Prilozi. Upotreba à, de, en, par, dans - šira sintaksa.
b) Glagolska grupa
Glagoli. Vremena indikativa: anteriorni futur, prosti perfekt (u pisanom jeziku). Vremena subjunktiva: perfekat. Kondicional perfekta. Infinitiv perfekta. Particip prezenta i gerundiv.
Pronominalni glagoli (u gore navedenim oblicima). Pasiv. Najvažniji aspekatski glagoli.
Prilozi. Priloški izrazi.
Fonetika
Vežbe iz fonetike.
1. Osnovne samoglasničke opozicije:
- obrazac vent/vont vin
- obrasci chien/chienne, bon/bonne, paysan/paysanne
2. Fonetske posledice aspirovanog x.
3. Nazalni vokali u vezivanju (mon ami, un ami, en allant nasuprot ancien appartement).
4. Mesto akcenta u francuskom.
Pravopis
Pravopis oblika predviđenih za ovaj razred.
LEKSIKA
Nekoliko homonimskih serija.
LEKSIKOGRAFIJA
Rečnici sinonima, homonima, frazeološki rečnici.
PROGRAM ŠPANSKOG JEZIKA KAO DRUGOG STRANOG JEZIKA ZA GIMNAZIJU
(druga godina učenja)
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**
A/ Operativni zadaci
Operativni zadaci za drugi razred, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.
Razumevanje govora
Na kraju drugog razreda, učenik treba da:
- razume dijaloge i monološka izlaganja do deset kraćih rečenica, iskazana prirodnim tempom od strane nastavnika, drugih učenika i preko zvučnog materijala, a koji većinom sadrže jezičku građu obrađenu tokom prvog i drugog razreda.
Usmeno izražavanje
Učenik treba da:
- koristi spontano najčešće ustaljene izraze učtivosti;
- postavlja pitanja predviđena programom za drugi razred, a koja se odnose na sadržaj obrađenog dijaloga, narativnog teksta ili na jednostavnu svakodnevnu situaciju;
- daje imperativne iskaze u komunikaciji na času (davanje dozvole, izricanje zabrane); stupi u dijalog i u okviru šest do osam replika, postavljanjem pitanja i odgovaranjem na pitanja, vodi razgovor u okvirima komunikativnih funkcija (govornih činova) i leksike obrađenih tokom prvog i drugog razreda;
- monološki, bez prethodne pripreme, u nekoliko rečenica predstavi sebe ili drugoga, dajući pored osnovnih podataka, i obaveštenja koja se tiču sklonosti i interesovanja;
- u nekoliko kratkih rečenica saopšti sadržaj narativnog teksta, ili opiše situaciju, sliku i lice, predmet itd;
- spontano čestita rođendan, praznik, neki uspeh, Novu godinu, Božić, Uskrs.
Razumevanje pisanog teksta
Učenik treba da:
- razume, globalno i selektivno, sadržaj elektronske poruke, telefonske pisane poruke, telegrama i kratkog neformalnog pisma;
- razume, globalno i selektivno, sadržaj nepoznatog teksta koji se sastoji od isključivo poznate jezičke građe;
- razume globalno sadržaj nepoznatog teksta koji sadrži i nepoznate reči, pod uslovom da nisu u pitanju ključne reči.
Pisano izražavanje
Učenik treba da:
- dalje upoznaje osnovna pravila i karakteristične izuzetke kada je reč o ortografiji u okviru usmeno stečenih jezičkih znanja;
- piše složenije rečenice i tekstove do 80 reči na osnovu datog modela;
- odgovori na pitanja (ko, šta, gde, kako, zašto) koja se tiču obrađene teme, situacije u razredu ili njega lično;
- piše rečenice izolovano ili u kraćim celinama (do 80 reči), na osnovu date slike ili drugog vizuelnog, zvučnog ili pisanog podsticaja;
- piše jednostavne elektronske poruke, telegrame i kratka neformalna pisma;
- izdvoji najbitnije elemente iz obrađenog dijaloga ili teksta i preformuliše sadržaj uz korišćenje savladane jezičke građe (do 80 reči).
B/ Sadržaji programa jezika i civilizacije
Govorni činovi
Govorni činovi iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.
| Govorni činovi | Realizacija govornih činova |
| Istaći zahtev ili želju | ¡Quiero hacerlo! Me gustaria ir contigo. |
| Govoriti o svojim i tuđim ukusima | Me gusta aquel vestido. A Miguel le encanta jugar al tenis. |
| Iskazati osete ili strah | Tengo miedo de (que)... |
| Informisati se o rasporedima, terminima, i sl. | ¿A qué hora sale el tren para Madrid? |
| Iskazati svoje mišljenje | Yo creo/pienso/te aseguro/Estoy seguro de que... Me parece/Parece mentira... |
| Iskazati sumnju | Dudo que. No creo que... |
| Opisati osobu ili mesto | Es una persona muy agradable, alegre y llena de energia |
| Dati savet | Es mejor/Es recomendable/Es necesario... |
| Izraziti (ne)slaganje | (No) estoy de acuerdo |
| Dogovarati se | ¿Nos encontramos a las siete en frente del colegio y tomamos un café juntos? |
| Pripovedati prošle događaje | Eran las ocho de la mañana cuando sonó el teléfono... |
| Kupovati | Perdona, estoy buscando una blusa blanca... Llevo la talla 38... Me queda bien, mal, grande, pequeña... |
| Razgovarati o planovima za budućnost | El verano que viene, voy a viajar a España |
| Opisati odnos s nekom osobom | Maria es muy simpática, nos llevamos muy bien... |
| Komunicirati telefonom | ¡Hola! ¡Diga! ¡Halo! Buenas tardes, soy Maria. ¿me puede poner con Miguel, por favor? |
Tematika
Tematski, nastava jezika i civilizacije treba da obuhvati sledeće sadržaje: porodica (zanimanja članova porodice, vođenje domaćinstva, ishrana, opis mesta, škola (problemi učenika, sistem obrazovanja lični stav učenika prema školi), slobodno vreme, druženje, muzika, sport značajni kulturni spomenici i istorijski događaji, putovanja, snalaženje u stranoj zemlji.
Morfosintaksički i fonetski sadržaji
Fonetika i ortografija
Pravilna upotreba akcenta. Pravilna upotreba apostrofa.
Morfosintaksa
Član
Proširivanje znanja o upotrebi određenog i neodređenog člana.
Najvažnija pravila o upotrebi člana uz vlastite imenice.
Upotreba člana uz geografske pojmove, dane u nedelji, mesece,...
Imenica
Proširivanje znanja o rodu i broju imenica.
Zamenice
Mesto nenaglašenih ličnih zamenica uz glagol u finitnom i infinitnom obliku
Združeni oblici nenaglašenih ličnih zamenica.
Povratne zamenice.
Pridevi
Poređenje prideva: pozitiv, komparativ, relativni superlativ. Analitičko građenje superlativa apsolutnog (elativa) pomoću priloga muy. Sufiks - ísimo.
Pridevi bueno, malo, grande i pequeño (poređenje i apokopa)
Brojevi do 1000 i više hiljada.
Glagol
Pretprošlo svršeno vreme (Pretérito pluscuamperfecto).
Particip prošli najfrekventnijih nepravilnih glagola
Subjunktiv prezenta (Presente del Subjuntivo)
Upotreba subjunktiva prezenta u naredbama, u neupravnom govoru i uz izraze sumnje i nesigurnosti
Osnovne glagolske perifraze sa infinitivom (tener que + Infinitivo, deber + Infinitivo, al + Infinitivo, acabar de + Infinitivo, hay que + Infinitivo)
Prilog
Poređenje priloga
Mesto priloga u rečenici
Upotreba tan i muy
Predlozi
Proširivanje znanja o upotrebi predloga
Sintaksa
Zavisne rečenice: vremenska sa cuando, mientras, mientras que
Uzročne: Voy al cine porque porque quiero ver esa pelicula.
Namerne: Trabajo para ganar dinero.
Uzvične: ¡Qué vergüenza!
Neupravni govor:
a) izjave: Tu tio dice que Belgrado es una ciudad muy bonita.
b) molbe, zahtevi, naredbe: Te pide que tengas paciencia y que experes cinco minutos más.
v) pitanja: Roberto pregunta a Mario si Ana es española.
Leksikografija
Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.
Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na promišljanje o španskom jeziku, stranim jezicima, maternjem jeziku i jeziku uopšte kao izražajnom sredstvu. Podsticati ga na kontakt sa pisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.
(treća godina učenja)
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**
A/ Operativni zadaci
Operativni zadaci iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.
Razumevanje govora
Na kraju trećeg razreda, učenik treba da:
- razume, pored onih izraza koje nastavnik upotrebljava tokom časa da bi dao uputstva za rad, i jednostavna objašnjenja nepoznatih reči pomoću poznatog a već aktivno usvojenog vokabulara;
- razume dijaloge i monološka izlaganja od deset do četrnaest rečenica, iskazana prirodnim tempom od strane nastavnika, drugih učenika i preko zvučnog materijala, a koji sadrže isključivo jezičku građu obrađenu tokom prvog, drugog i trećeg razreda.
Usmeno izražavanje:
Učenik treba da:
- koristi spontano najčešće ustaljene izraze učtivosti i one koji se tiču najčešćih situacija na času;
- postavlja pitanja predviđena programom za prvi, drugi i treći razred, a koja se odnose na sadržaj obrađenog dijaloga, narativnog teksta, na svakodnevnu situaciju ili na predmet njegovog interesovanja;
- daje imperativne iskaze u komunikaciji na času (davanje dozvole, izricanje zabrane, davanje saveta, sugerisanje);
- stupi u dijalog i u okviru osam do deset replika, postavljanjem pitanja i odgovaranjem na pitanja, vodi razgovor u okvirima komunikativnih funkcija (govornih činova) i leksike obrađenih tokom prvog, drugog i trećeg razreda;
- monološki, bez prethodne pripreme, u nekoliko rečenica predstavi sebe ili drugoga, dajući pored osnovnih podataka, i obaveštenja koja se tiču sklonosti i interesovanja;
- u nekoliko rečenica saopšti sadržaj dijaloga ili narativnog teksta, ili opiše situaciju, mesto, sliku i lice, predmet itd;
- spontano čestita rođendan, Novu godinu, Božić, Uskrs, postignut uspeh.
Razumevanje pisanog teksta
Učenik treba da:
- dalje savladava osnovna pravila grafije i ortografije uz uočavanje pravilnosti i nepravilnosti;
- razume obveštenja i upozorenja na javnim mestima;
- razume, globalno i selektivno raznovrsne sadržaje neformalnog pisma ili elektronske poruke;
- razume, globalno i selektivno, sadržaj nepoznatog teksta koji se sastoji od pretežno poznate jezičke građe;
- razume globalno sadržaj nepoznatog teksta koji sadrži poneku nepoznatu reč, pod uslovom da nisu u pitanju ključne reči.
Pisano izražavanje
Učenik treba da:
- dalje upoznaje osnovna pravila i karakteristične izuzetke kada je reč o ortografiji u okviru usmeno stečenih jezičkih znanja i uočava pravilnosti i nepravilnosti;
- piše kratke tekstove na osnovu datog modela (do 100 reči);
- odgovori na pitanja (ko, šta, gde, kako, zašto) koja se tiču obrađene teme, situacije u njegovoj okolini ili njega lično;
- piše kraće celine (do 100 reči), na osnovu date slike ili drugog vizuelnog, zvučnog ili pisanog podsticaja;
- piše kratka neformalna pisma raznovrsnog sadržaja;
- prepriča, rezimira obrađeni dijalog ili tekst uz izdvajanje najbitnijih elemenata i preformulisanje sadržaja (do 100 reči).
B/ Sadržaji programa jezika i civilizacije
Govorni činovi
Govorni činovi iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.
| Govorni činovi | Realizacija govornih činova |
| Obratiti se nekome na formalan način | Me permite preguntarle/Me gustaria enterarme... |
| Poželeti sreću | ¡Enhorabuena! ¡Felicidades! |
| Govoriti o svojim i tuđim ukusima | Me gusta ese libro. Según Maria es aburrido. |
| Pohvaliti nekoga | ¡Estupendo! ¡Excelente! ¡Bien hecho! |
| Podeliti s nekim radost, ili izraziti saosećanje | Me alegra.../Lo siento mucho.../Me da pena... |
| Tražiti razna obaveštenja o trećoj osobi ili o nekom predmetu, mestu i sl. | ¿De dónde es aquella muchacha? ¿Cómo te ha parecido la pelicula? |
| Dati informaciju o vremenskim okvirima neke radnje | Voy a estudiar hasta las cinco, después estoy libre. |
| Iskazati nesigurnost | No estoy seguro,a/Dudo que.../Temo que... |
| Iskazati pretpostavku | Debe estar por aquí. Supongo que.. |
| Tražiti informacije razne vrste | ¿Cuándo podrás venir a visitarnos? |
| Iskazati učtiv zahtev | ¿Me podría ayudar, por favor? ¿Me hace el favor de...? |
| Dati razna uputstva i informacije (u vožnji, tokom šetnje, u učionici) | Toma esta calle hasta la primera esquina, dobla a la derecha y sigue todo recto hasta el Museo de Bellas Artes. |
| Iskazati osnovne osobine predmeta | El libro que estoy leyendo es una novela de unas 200 páginas... |
| Obavestiti druge o svojim doživljajima | El otro día, encontré a Miguel en la calle ... |
| Tražiti od drugoga da priča o svojim doživljajima i iskustvima | No me has contado cómo terminaste la tarea de física el otro día. |
Tematika
Tematski, nastava jezika i civilizacije treba da obuhvati sledeće sadržaje: problemi porodice i pojedinca, život u gradu, specifičnosti svakodnevnog života, društvena kretanja, mogućnosti obrazovanja, savremene tehnologije (kompjuter, mobilna telefonija i sl.), slobodno vreme, druženje, muzika, sport, putovanja, ekologija.
Morfosintaksički sadržaji
Član
Produbljivanje znanja o upotrebi određenog i neodređenog člana
Imenica
Neke nepravilnosti imenica muškog i ženskog roda (el tema, el dilema, el sistema, la victima, el testigo...)
Defektne imenice sa oblicima samo za jedninu ili množinu (las tijeras, los pantalones...)
Gradivne imenice (harina, arena ...)
Zamenice
Pregled svih oblika združenih nenaglašenih zamenica.
Nenaglašene lične zamenice uz oblike infinitiva, gerunda, i imperativa
Povratne zamenice
Pridevi
Proširivanje znanja o tvorbi i upotrebi prideva
Položaj prideva u odnosu na imenicu (adjetivos explicativos y especificativos)
Glagoli
Sistematizacija znanja o zapovednom načinu (Imperativo). Odrični oblici zapovednog načina
Glagolski prilog sadašnji, gerund (Gerundio). Upotreba gerunda.
Struktura estar + Gerundio (Estoy leyendo un libro muy interesante)
Ostale glagolske perifraze sa gerundom (salir + Gerundio, ir + Gerundio)
Subjunktiv imperfekta (Imperfecto del Subjuntivo)
Upotreba subjunktiva prezenta i imperfekta u zavisnim rečenicama.
Prilozi
Proširivanje znanja o funkciji priloga i njihovom položaju u rečenici
Predlozi
Upotreba predloga u raznim vrstama rečenica. Predloški izrazi.
Sintaksa
Relativne rečenice: El libro que estoy leyendo es muy interesante
Komparativne: Han trabajado menos de lo que esperábamos.
Posledične: Estoy muy cansada, de modo que tengo que quedarme en casa. Subjekatske, objekatske rečenice
Leksikografija
Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.
Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na promišljanje o španskom jeziku, stranim jezicima, maternjem jeziku i jeziku uopšte kao izražajnom sredstvu. Podsticati ga na kontakt sa pisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.
(četvrta godina učenja)
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)**
A/ Operativni zadaci
Operativni zadaci iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.
Razumevanje govora
Na kraju četvrtog razreda, učenik treba da:
- razume, pored onih izraza koje nastavnik upotrebljava tokom časa da bi dao uputstva za rad, i objašnjenja nepoznatih reči pomoću poznatog a već aktivno usvojenog vokabulara;
- razume dijaloge i monološka izlaganja, iskazane prirodnim tempom od strane nastavnika, drugih učenika i preko zvučnog materijala, a koji uglavnom sadrže prethodno obrađenu jezičku građu;
Usmeno izražavanje
Učenik treba da:
- u potpunosti savlada izgovor glasova;
- pravilno reprodukuje osnovne intonacijske šeme;
- koristi spontano ustaljene izraze učtivosti i one koji se tiču najčešćih situacija na času;
- spontano stupa u razgovor u okviru obrađene tematike i govornih činova;
- postavlja pitanja predviđena Programom, koja se odnose na sadržaj obrađenog dijaloga, narativnog teksta, na svakodnevne situacije, na događaje u prošlosti, na namere sagovornika ili na predmet njegovog interesovanja;
- stupi u razgovor telefonom;
- monološki, bez prethodne pripreme, u nekoliko rečenica, iskaže mišljenje o nizu pitanja;
- u nekoliko rečenica ispriča lični doživljaj u prošlosti, uz davanje pojedinosti o situaciji, mestu i glavnim akterima;
- ispriča sadržaj dijaloga ili narativnog teksta;
- daje imperativne iskaze u komunikaciji;
- spontano čestita rođendan, Novu godinu, Božić, Uskrs, postignut uspeh.
Razumevanje pisanog teksta
Učenik treba da:
- dalje savlada tehnike čitanja;
- dalje savladava pravila grafije i ortografije kao i najznačajnije nepravilnosti;
- razume obaveštenja i upozorenja na javnim mestima;
- razume elemente nečije biografije, odnosno curriculum vitae;
- razume, globalno i selektivno raznovrsne sadržaje neformalnog pisma ili elektronske poruke, telefonske poruke;
- razume, globalno i selektivno, sadržaj nepoznatog teksta koji se sastoji od uglavnom poznate jezičke građe;
- razume logičke odnose između rečenica i dužih celina;
- razume globalno sadržaj nepoznatog teksta koji sadrži i izvestan broj nepoznatih reči.
Pisano izražavanje
Učenik treba da:
- savlada osnovna pravila ortografije i karakteristične izuzetke;
- piše svoj curriculum vitae;
- piše kratke sastave (do 150 reči), posebno one u kojima se pripovedaju događaji u prošlosti, uz davanje pojedinosti o situaciji, mestu i glavnim akterima;
- piše kraće celine (do 150 reči), na osnovu datih elemenata, vizuelnog, zvučnog ili pisanog podsticaja i iskaže svoje mišljenje o temi;
- piše kratka neformalna pisma, elektronske poruke, telefonske poruke raznovrsnog sadržaja;
- prepriča i preformuliše sadržaj obrađenog dijaloga ili a uz izdvajanje bitnih elemenata i poštovanje logičkih odnosa između delova teksta (do 150 reči).
B/ Sadržaji programa jezika i civilizacije
Govorni činovi
Govorni činovi iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.
| Govorni činovi | Realizacija govornih činova |
| Obratiti se grupi na formalan način | ¡Señoritas y señores, tengo el honor de...! |
| Tražiti informacije razne vrste | Perdone. ¿dónde puedo encontrar un restaurante bueno? |
| Iskazati sud o nekome ili nečemu | A mi me parece... (No) creo que...Pienso que... |
| Govoriti o svojim ili tuđim iskustvima | La noche pasada nos lo pasamos la bomba. |
| Iskazati nesigurnost u vezi s prošlim događajima | Tengo miedo de que no hayan llegado a tiempo. No estoy segura de que se lo hayan dicho. |
| Iskazati pretpostavku u vezi sa nečim | Espero que sepas... |
| Izraziti mogućnost u sadašnjem/budućem trenutku | Si tengo dinero, iré al cine. |
| Izraziti nemogućnost u sadašnjem trenutku | Si tuviera dinero, viajaría a España. |
| Izraziti pretpostavku u vezi s prošlim događajima | Si se lo hubiera dicho, lo habría terminado a tiempo |
| Iskazati učtiv zahtev | Perdone, pero necesito que me acompañe. |
| Opisati osobe i situacije vezane za prošlost | Fue un fin de semana muy divertido. Lo pasamos muy bien. Mi padre salió para saludarle... |
| Dati precizna uputstva u vezi sa raznim radnjama | Para preparar un bocadillo, es necesario hacer lo siguíente... |
| Dati informaciju o vremenskim okvirima neke radnje | Debería terminar el trebajo antes del miércoles. A partir del jueves tengo que estudiar. |
| Iskazati osobine predmeta | Es un objeto cuadrado, pesa mucho/poco, está hecho de... |
| Obavestiti druge o svojim doživljajima | ¿Sabes lo que me pasó el otro dia? |
| Tražiti od drugoga da govori o svojim doživljajima i iskustvima | No me comentaste el final de esa película que viste la semana pasada. |
Tematika
Tematski, nastava jezika i civilizacije treba da obuhvati sledeće sadržaje: porodica, školski sistem, sva sredstva i vidovi savremene komunikacije, stereotipi (diskutovati o uvreženim predrasudama i opštim mestima), zaštita životne sredine, zaštita životinja i društveno korisne aktivnosti.
U realizaciji nastave, aktivnosti treba organizovati uz pomoć izvornih materijala koji će na verodostojan način prikazati svakodnevni život i savremenu civilizaciju Španije i zemalja hispanskog govornog područja.
Morfosintaksički sadržaji
Član
Pravila o izostavljanju člana.
Izostavljanje, odnosno upotreba člana u nabrajanjima.
Imenica
Osnovni derivativni sufiksi i prefiksi.
Augmentativi i diminutivi.
Tvorba složenih imenica i množina takvih imenica (kombinacije imenice, glagola i priloga: sacacorchos, rascacielos, parabrisasa, limpiaparabrisas i sl.).
Pridev
Položaj prideva u odnosu na imenicu.
Razlike u značenju prideva u zavisnosti od njegovog položaja u odnosu na imenicu (es un hombre grande, es un gran hombre)
Zamenice
Proširivanje znanja o sistemu zamenica, ličnih, pokaznih i prisvojnih
conmigo, contigo,...
mismo
Glagol
Osnovna značenja i upotreba prošlih vremena indikativa i subjunktiva u složenim zavisnim rečenicama, kao i u naredbama i uzvičnim rečenicama
Prilog
Klasifikacija priloga na osnovu morfoloških osobina (prosti, izvedeni, složeni prilozi i priloški izrazi).
Predlog
Prosti i složeni predlozi, osnovni principi upotrebe, razlike i sličnosti.
Sintaksa
Zavisne rečenice:
finales, causales, consecutivas, temporales, concesivas, modales, comparativas,...
Kondicionalne rečenice
Leksikografija
Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.
Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na promišljanje o španskom jeziku, stranim jezicima, maternjem jeziku i jeziku uopšte kao izražajnom sredstvu. Podsticati ga na kontakt sa pisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Složena rečenica
a) Zavisna rečenica u indikativu
Mientras vivíamos en Madrid, estudiaba espanol. ¿Crees (estás segura, piensas) que aprobaremos el examen¿
sa infinitivom (sa modalnim glagolima)
Quiero viajar. Pienso viajar manana.
Ostale vrste rečenica ne obrađivati posebno, ali treba ukazati na izražavanje uzroka (porque, por), posledice (si, para) i na smisao rečenice sa drugim češćim veznicima kad se pojave u tekstu.
b) Zavisna rečenica u subjunktivu
Upotreba subjunktiva prezenta (izražavanje futura).
Subjunktiv prošlih vremena (pretérito imperfecto, pretérito perfecto simple, pretérito perfecto compuesto, pretérito pluscuamperfecto) - oblici i upotreba (receptivno).
Izražavanje
- bojazni: Temo que no haya llegado a tiempo.
- želje: Espero que venga. Me gustaría que estuvieran con nosotros.
- zapovesti, volje: Quiero que me digas la verdad. Es necesario que aprendan estos verbos.
Hipotetične rečenice (sve tri mogućnosti)
Si me visitas el verano que viene, te llevaré a la playa.
Si me visitaras, te llevaría a la playa.
Se me hubieras visitado el ano pasado, te habría llevado a la playa.
Upravni i neupravni govor (potvrdne, odrične i upitne rečenice, imperativ).
Dime si/donde/cuando/quién/que..., Sabes si/donde/cuando/quién/que... Me puedes decir si/donde/cuando/quién/que ...
Leksikografija
Služenje dvojezičnim rečnicima.
(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Pasivne konstrukcije sa i bez agensa
Miguel fue invitado por María.
Miguel fue nombrado secretario de la Asociación.
Upotreba infinitiva u funkciji subjekta, objekta i atributa
Piesan viajar manana.
Es necesario estudiar lenguas extranjeras.
Hacer ejercicio es muy importante para la salud.
Estar + gerundio
Estaban discutiendo cuando entró Manuela.
Voy a estar estudiando toda la tarde.
Složena rečenica
Osnove upotreba glagolskih načina indikativa i subjunktiva u najčešćim tipovima složenih rečenica (relativna, vremenska, uzročna, posledična).
Bezlične konstrukcije
sa glagolima llover, nevar...
Ser + adjetivo: es necesario, es obligatorio, es importante, …
(ukazati na upotrebu subjunktiva u nekima od ovih rečenica).
Brojevi
Razlomci, matematički znakovi i radnje.
Leksikografija
Struktura stručnih rečnika i njihovo korišćenje.
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Složena rečenica
Prepoznavanje odnosa glavne i zavisne rečenice u tekstu, upotreba subjunktiva u zavisnoj rečenici (sistemski pregled vremena i funkcija; pre svega receptivno); izražavanje hipotetičnosti: kondicionalne rečenice (sistemski pregled vremena i funkcija; pre svega receptivno).
Izražavanje komparativnosti
Tan(to)... como
más / menos... que
menor/mayor... que
mejor/peor... que.
Superlativ (relativni i apsolutni: ukazati na razlike u značenju)
El libro más interesante que he leído...
Es un libro interesantísimo.
Imenice
Sistemski pregled roda i broja.
Brojevi
Čitanje razlomaka, matematičkih znakova i radnji.
Tvorba reči
Složenice (najčešće kombinacije):
sacacorchos, paraguas, parabrisas, limpiaparabrisas, ...
derivacija
a) pomoću prefiksa
a-, in-, anti-, super-…
b) pomoću sufiksa
-mente, -able, -so/a, ...
Nominalizacija najčešćih gramatičkih kategorija
infinitiva
los deberes,
prideva
el lindo, la bonita...
priloga
el bien, el mal...
Leksikologija
Najčešći idiomi i frazeologizmi. Polisemija.
Leksikografija
Stručni i enciklopedijski rečnici.
(DRUGI STRANI JEZIK I, II, III I IV GODINA UČENJA)
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
A Operativni zadaci
Operativni zadaci za drugi razred, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.
Razumevanje govora
Na kraju drugog razreda, učenik treba da:
- razume dijaloge i monološka izlaganja do deset kraćih rečenica, iskazana prirodnim tempom od strane nastavnika, drugih učenika i preko zvučnog materijala, a koji većinom sadrže jezičku građu obrađenu tokom prvog i drugog razreda.
Usmeno izražavanje
Učenik treba da:
- koristi spontano najčešće ustaljene izraze učtivosti;
- postavlja pitanja predviđena programom za drugi razred, a koja se odnose na sadržaj obrađenog dijaloga, narativnog teksta ili na jednostavnu svakodnevnu situaciju;
- daje imperativne iskaze u komunikaciji na času (davanje dozvole, izricanje zabrane); stupi u dijalog i u okviru 6 do 8 replika, postavljanjem pitanja i odgovaranjem na pitanja, vodi razgovor u okvirima komunikativnih funkcija (govornih činova) i leksike obrađenih tokom prvog i drugog razreda;
- monološki, bez prethodne pripreme, u nekoliko rečenica predstavi sebe ili drugoga, dajući pored osnovnih podataka, i obaveštenja koja se tiču sklonosti i interesovanja;
- u nekoliko kratkih rečenica saopšti sadržaj narativnog teksta, ili opiše situaciju, sliku i lice, predmet itd;
- spontano čestita rođendan, praznik, neki uspeh, Novu godinu, Božić, Uskrs.
Razumevanje pisanog teksta
Učenik treba da:
- razume, globalno i selektivno, sadržaj elektronske poruke, telefonske pisane poruke, telegrama i kratkog neformalnog pisma;
- razume, globalno i selektivno, sadržaj nepoznatog teksta koji se sastoji od isključivo poznate jezičke građe;
- razume globalno sadržaj nepoznatog teksta koji sadrži i nepoznate reči, pod uslovom da nisu u pitanju ključne reči.
Pisano izražavanje
Učenik treba da:
- dalje upoznaje osnovna pravila i karakteristične izuzetke kada je reč o ortografiji u okviru usmeno stečenih jezičkih znanja;
- piše složenije rečenice i tekstove do 80 reči na osnovu datog modela;
- odgovori na pitanja (ko, šta, gde, kako, zašto) koja se tiču obrađene teme, situacije u razredu ili njega lično;
- piše rečenice izolovano ili u kraćim celinama (do 80 reči), na osnovu date slike ili drugog vizuelnog, zvučnog ili pisanog podsticaja;
- piše jednostavne elektronske poruke, telegrame i kratka neformalna pisma;
- izdvoji najbitnije elemente iz obrađenog dijaloga ili teksta i preformuliše sadržaj uz korišćenje savladane jezičke građe (do 80 reči).
B Sadržaji programa jezika i civilizacije
Govorni činovi
Govorni činovi iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.
Govorni činovi | Realizacija govornih činova |
Istaći zahtev ili želju | Voglio farlo! Desidererei andarci con te. |
Ponuditi nekoga nečim | Prendine anche tu. Serviti. Non fare complimenti |
Govoriti o svojim i tuđim ukusima | Mi piace quella gonna. Secondo lui, invece, è troppo corta. |
Iskazati osete ili strah | Sento freddo. Ho paura di prendere un raffreddore |
Informisati se o redu vožnje | A che ora parte il treno per Milano? |
Iskazati svoje mišljenje | Secondo me, non è giusto. Per me va bene. |
Opisati osobu ili mesto | È un posto carino, la sera ci sono tanti giovani, si può anche ballare. |
Dati savet | Faresti meglio a pensarci due volte. |
Izraziti neslaganje | Io invece non ci sto. |
Iskazati zamerku nekome ili nečemu | Hai fatto male a dirglielo. Il film non è per niente interessante. |
Dogovarati se | Ci troviamo dopo la scuola al solito posto, oppure facciamo come ieri? |
Pripovedati prošle događaje | Ieri faceva brutto tempo quando mi sono alzata... |
Kupovati | Scusi, cercavo dei pantaloni bianchi. |
Razgovarati o planovima za budućnost | Quest’estate andrò in Italia, ci resterò un paio di mesi. |
Opisati odnos s nekom osobom | Lei è simpatica, andiamo d’accordo, anche se qualche volta litighiamo per delle sciocchezze. |
Komunicirati telefonom | Pronto? Ciao, è la terza volta che ti chiamo, perché non rispondi al cellulare? |
Tematika
Tematski, nastava jezika i civilizacije treba da obuhvati sledeće sadržaje: porodica (zanimanja članova porodice, vođenje domaćinstva, ishrana, opis mesta, škola (problemi učenika, sistem obrazovanja lični stav učenika prema školi), slobodno vreme, druženje, muzika, sport značajni kulturni spomenici i istorijski događaji, putovanja, snalaženje u stranoj zemlji.
MORFOSINTAKSIČKI I FONETSKI SADRŽAJI
Fonetika i ortografija
Pravilna upotreba akcenta. Pravilna upotreba apostrofa.
Sintaksa
Zavisne rečenice: vremenska sa vremenska sa quando, mentre, mentre che, dopo che.
Uzročne: Vado a passeggio perché fa bel tempo.
Namerne: Siamo in Italia per imparare la lingua italiana.
Uzvične: Che vergogna!
Nezavisne složene rečenice: I due amici sono al bar e parlano di come hanno passato il fine settimana.
Neupravni govor:
a) izjave: Tuo zio dice che Belgrado è una bella città.
b) molbe, zahtevi, naredbe: Ti ha chiesto di avere pazianza e di aspettare ancora dieci minuti.
c) pitanja: Roberto domanda a Paolo se Marta è italiana.
Član
Proširivanje znanja o upotrebi određenog i neodređenog člana.
Najvažnija pravila o upotrebi člana uz vlastite imenice.
Upotreba člana uz geografske pojmove.
Imenica
Množina imenica (nomi mobili) (il ragazzo, la ragazza, il professore, la professoressa, l’uomo, la donna...), imenice na - tore: - l’attore, l’attrice.
Imena životinja, voćaka i plodova.
Zamenice
Nenaglašene lične zamenice u funkciji indirektnog (mi, ti, Le gli, le, ci, vi, gli) i direktnog objekta (mi, ti, La, lo, la, ci, vi, li, le).
Mesto nenaglašenih ličnih zamenica uz glagol, uz modalne glagole, uz oblike infinitiva, participa prošlog (passato prossimo).
Združeni oblici nenaglašenih ličnih zamenica.
Povratne zamenice.
Pridevi
Poređenje prideva: pozitiv, komparativ, relativni superlativ. Analitičko građenje superlativa apsolutnog (elativa) pomoću priloga molto, troppo. Sufiks -issimo.
Troppo, molto, parecchio, tanto, poco u funkciji prideva.
Pridev bello i quello.
Brojevi do 1000 i više hiljada.
Glagol
Prošlo nesvršeno vreme (imperfetto) pravilnih i nepravilnih glagola. Upotreba imperfekta.
Pretprošlo svršeno vreme (trapassato prossimo).
Prošlo vreme pogodbenog načina (condizionale passato).
Upotreba pogodbenog načina.
Prilog
Poređenje priloga.
Načinski prilozi na - mente.
Troppo, molto, parecchio, tanto, poco u funkciji priloga (Abbiamo mangiato tanto. Hanno bevuto parecchio).
Predlozi
Proširivanje znanja o upotrebi predloga.
Leksikografija
Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.
Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na promišljanje o italijanskom jeziku, stranim jezicima, maternjem jeziku i jeziku uopšte kao izražajnom sredstvu. Podsticati ga na kontakt sa pisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.
(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)
A Operativni zadaci
Operativni zadaci iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.
Razumevanje govora
Na kraju trećeg razreda, učenik treba da:
- razume, pored onih izraza koje nastavnik upotrebljava tokom časa da bi dao uputstva za rad, i jednostavna objašnjenja nepoznatih reči pomoću poznatog a već aktivno usvojenog vokabulara;
- razume dijaloge i monološka izlaganja od deset do četrnaest rečenica, iskazana prirodnim tempom od strane nastavnika, drugih učenika i preko zvučnog materijala, a koji sadrže isključivo jezičku građu obrađenu tokom prvog, drugog i trećeg razreda.
Usmeno izražavanje
Učenik treba da:
- koristi spontano najčešće ustaljene izraze učtivosti i one koji se tiču najčešćih situacija na času;
- postavlja pitanja predviđena programom za prvi, drugi i treći, a koja se odnose na sadržaj obrađenog dijaloga, narativnog teksta, na svakodnevnu situaciju ili na predmet njegovog interesovanja;
- daje imperativne iskaze u komunikaciji na času (davanje dozvole, izricanje zabrane, davanje saveta, sugerisanje);
- stupi u dijalog i u okviru 8 do 10 replika, postavljanjem pitanja i odgovaranjem na pitanja, vodi razgovor u okvirima komunikativnih funkcija (govornih činova) i leksike obrađenih tokom prvog, drugog i trećeg razreda;
- monološki, bez prethodne pripreme, u nekoliko rečenica predstavi sebe ili drugoga, dajući pored osnovnih podataka, i obaveštenja koja se tiču sklonosti i interesovanja;
- u nekoliko rečenica saopšti sadržaj dijaloga ili narativnog teksta, ili opiše situaciju, mesto, sliku i lice, predmet itd;
- spontano čestita rođendan, Novu godinu, Božić, Uskrs, postignut uspeh.
Razumevanje pisanog teksta
Učenik treba da:
- dalje savladava osnovna pravila grafije i ortografije uz uočavanje pravilnosti i nepravilnosti;
- razume obaveštenja i upozorenja na javnim mestima;
- razume, globalno i selektivno raznovrsne sadržaje neformalnog pisma ili elektronske poruke;
- razume, globalno i selektivno, sadržaj nepoznatog teksta koji se sastoji od pretežno poznate jezičke građe;
- razume globalno sadržaj nepoznatog teksta koji sadrži poneku nepoznatu reč, pod uslovom da nisu u pitanju ključne reči.
Pisano izražavanje
Učenik treba da:
- dalje upoznaje osnovna pravila i karakteristične izuzetke kada je reč o ortografiji u okviru usmeno stečenih jezičkih znanja i uočava pravilnosti i nepravilnosti;
- piše kratke tekstove na osnovu datog modela (do 100 reči);
- odgovori na pitanja (ko, šta, gde, kako, zašto) koja se tiču obrađene teme, situacije u njegovoj okolini ili njega lično;
- piše kraće celine (do 100 reči), na osnovu date slike ili drugog vizuelnog, zvučnog ili pisanog podsticaja;
- piše kratka neformalna pisma raznovrsnog sadržaja;
- prepriča, rezimira obrađeni dijalog ili tekst uz izdvajanje najbitnijih elemenata i preformulisanje sadržaja (do 100 reči).
B Sadržaji programa jezika i civilizacije
Govorni činovi
Govorni činovi iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.
Govorni činovi | Realizacija govornih činova |
Obratiti se nekome na formalan način | Permette? Avevo bisogno di un’informazione... |
Poželeti sreću | Tanti auguri! In bocca al lupo! |
Govoriti o svojim i tuđim ukusima | Mi piace quella gonna. Secondo lui, invece, è troppo corta. |
Pohvaliti nekoga | Brava! Complimenti! Sei un drago! |
Podeliti s nekim radost, ili izraziti saosećanje | Congratulazioni! Le mie condoglianze, signora. Mi dispiace per Marcello. |
Tražiti razna obaveštenja o trećoj osobi ili o nekom predmetu, mestu i sl. | Di dove è quella ragazza? |
Dati informaciju o vremenskim okvirima neke radnje | Devi studiare fino alle tre, poi sei libero. |
Iskazati nesigurnost | Io non saprei che dire, temo di sbagliare. |
Iskazati pretpostavku | Sarebbe un amico di Luigi. Se andasse a casa, potrebbe prendere il pallone buono. |
Tražiti informacije razne vrste | Da quando l’autobus non si ferma qui? |
Iskazati učtiv zahtev | Dovrebbe seguirmi, signore. |
Dati razna uputstva i informacije (u vožnji, tokom šetnje, u učionici) | Gira a destra, va’ dritto, frena, accostati al marciapiede. |
Iskazati osnovne osobine predmeta | Avevo un libro dalle copertine rosse, di 200 pagine circa, che parla dei Maya. |
Obavestiti druge o svojim doživljajima | Mi è capitato, l’altro giorno, di incontrare Cristina mentre andavo dal droghiere. |
Tražiti od drugoga da priča o svojim doživljajima i iskustvima | Non hai finito di raccontare quello che ti è successo alla partita. |
Tematika
Tematski, nastava jezika i civilizacije treba da obuhvati sledeće sadržaje: problemi porodice i pojedinca, život u gradu, specifičnosti svakodnevnog života, društvena kretanja, mogućnosti obrazovanja, savremene tehnologije (kompjuter, mobilna telefonija i sl.), slobodno vreme, druženje, muzika, sport, putovanja, ekologija.
Morfosintaksički i fonetski sadržaji
Član
Upotreba člana uz vlastita imena: Il buon Carlo, la Magnani..., imena gradova L’antica Roma... Il Cairo, La Mecca, L’Aia...
Imenica
Neke nepravilnosti imenica muškog i ženskog roda (il poeta - i poeti, la guardia...).
Defektne imenice sa oblicima samo za jedninu ili množinu (gli occhiali, le forbici...).
Zamenice
Pregled svih oblika združenih nenaglašenih zamenica
Nenaglašene lične zamenice, refleksivne zamenice uz oblike infinitiva, gerunda, imperativa, apsolutnog participa i rečcu ecco.
Refleksivne zamenice.
Povratne zamenice (oblici che, cui i il quale).
Pridevi
Oblici prideva santo.
Sintetički (organski) oblici komparativa i superlativa (relativnog i apsolutnog) prideva piccolo, grande, buono, cattivo. Razlika u značenju između analitičkih i sintetičkih oblika komparativa i superlativa (piu grande : maggiore; più buono : migliore).
Alteracija prideva, lažna alteracija.
Glagoli
Zapovedni način (Imperativo). Odrični oblici zapovednog načina.
Glagolski prilog sadašnji, gerund (Gerundio) Upotreba gerunda.
Struktura stare + gerundio (Sto leggendo un libro interessante).
Konjunktiv sadašnjeg vremena (Congiuntivo presente), prošlo vreme konjunktiva (Congiuntivo passato). Upotreba konjunktiva u zavisnim rečenicama.
Prošlo nesvršeno vreme konjunktiva (Congiuntivo imperfetto), pretprošlo svršeno vremena konjunktiva (Congiuntivo trapassato). Upotreba konjunktiva u zavisnim rečenicama.
Prilozi
Poređenje priloga bene, male, molto, poco.
Predlozi
Upotreba predloga u raznim vrstama rečenica. Predloški izrazi.
Sintaksa
Relativne rečenice: Questo è il libro che mi piace di piu.
Komparativne: Hanno portato meno di quello che avevo aspettato.
Posledične: Sono talmente stanco che non riesco di stare in piedi.
Subjekatske, objekatske.
Leksikologija
Građenje imenica sufiksima - ante, - ente, - enza, - ezza, - eria... (cantante, partenza, dolcezza...).
Alteracija imenica i prideva.
Leksikografija
Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.
Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na promišljanje o italijanskom jeziku, stranim jezicima, maternjem jeziku i jeziku uopšte kao izražajnom sredstvu. Podsticati ga na kontakt sa pisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
A Operativni zadaci
Operativni zadaci iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.
Razumevanje govora
Na kraju četvrtog razreda, učenik treba da:
- razume, pored onih izraza koje nastavnik upotrebljava tokom časa da bi dao uputstva za rad, i objašnjenja nepoznatih reči pomoću poznatog a već aktivno usvojenog vokabulara;
- razume dijaloge i monološka izlaganja, iskazane prirodnim tempom od strane nastavnika, drugih učenika i preko zvučnog materijala, a koji uglavnom sadrže prethodno obrađenu jezičku građu.
Usmeno izražavanje
Učenik treba da:
- u potpunosti savlada izgovor glasova;
- pravilno reprodukuje osnovne intonacijske sheme;
- koristi spontano ustaljene izraze učtivosti i one koji se tiču najčešćih situacija na času;
- spontano stupa u razgovor u okviru obrađene tematike i govornih činova;
- postavlja pitanja predviđena Programom, koja se odnose na sadržaj obrađenog dijaloga, narativnog teksta, na svakodnevne situacije, na događaje u prošlosti, na namere sagovornika ili na predmet njegovog interesovanja;
- stupi u razgovor telefonom;
- monološki, bez prethodne pripreme, u nekoliko rečenica, iskaže mišljenje o nizu pitanja;
- u nekoliko rečenica ispriča lični doživljaj u prošlosti, uz davanje pojedinosti o situaciji, mestu i glavnim akterima;
- ispriča sadržaj dijaloga ili narativnog teksta;
- daje imperativne iskaze u komunikaciji;
- spontano čestita rođendan, Novu godinu, Božić, Uskrs, postignut uspeh.
Razumevanje pisanog teksta
Učenik treba da:
- dalje savlada tehnike čitanja;
- dalje savladava pravila grafije i ortografije kao i najznačajnije nepravilnosti;
- razume obaveštenja i upozorenja na javnim mestima;
- razume elemente nečije biografije, odnosno curriculum vitae;
- razume, globalno i selektivno raznovrsne sadržaje neformalnog pisma ili elektronske poruke, telefonske poruke;
- razume, globalno i selektivno, sadržaj nepoznatog teksta koji se sastoji od uglavnom poznate jezičke građe;
- razume logičke odnose između rečenica i dužih celina;
- razume globalno sadržaj nepoznatog teksta koji sadrži i izvestan broj nepoznatih reči.
Pisano izražavanje
Učenik treba da:
- savlada osnovna pravila ortografije i karakteristične izuzetke;
- piše svoj curriculum vitae;
- piše kratke sastave (do 150 reči), posebno one u kojima se pripovedaju događaji u prošlosti, uz davanje pojedinosti o situaciji, mestu i glavnim akterima;
- piše kraće celine (do 150 reči), na osnovu datih elemenata, vizuelnog, zvučnog ili pisanog podsticaja i iskaže svoje mišljenje o temi;
- piše kratka neformalna pisma, elektronske poruke, telefonske poruke raznovrsnog sadržaja;
- prepriča i preformuliše sadržaj obrađenog dijaloga ili a uz izdvajanje bitnih elemenata i poštovanje logičkih odnosa između delova teksta (do 150 reči).
B Sadržaji programa jezika i civilizacije
Govorni činovi
Govorni činovi iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.
Govorni činovi
Govorni činovi | Realizacija govornih činova |
Obratiti se grupi na formalan način | Signori, guardino questi affreschi! |
Tražiti informacije razne vrste | Scusi, da che parte è Piazza Italia? Per andare a Sperlonga che strada devo fare? |
Iskazati sud o nekome ili nečemu | Secondo me non è nel giusto. Mi sa che non va avanti in questo modo.. |
Govoriti o svojim ili tuđim iskustvima | Quella volta mi sono divertito un mondo. |
Iskazati nesigurnost u vezi s prošlim događajima | Temo che non abbiano fatto in tempo. Non sono sicuro che sia andata cosi. |
Izraziti pretpostavku u vezi s prošlim događajima | Direi che non se la siano sentita di farlo. Se ci avessero provato, ci sarebbero riusciti. |
Iskazati učtiv zahtev | Scusi, per favore dovrebbe seguirmi. |
Opisati osobe i situacije vezane za prošlost | Era molto allegro e spensierato; non so cosa gli sia successo dopo. |
Dati precizna uputstva u vezi sa raznim radnjama | Per spegnere il computer devi fare le seguenti operazioni... |
Dati informaciju o vremenskim okvirima neke radnje | Devi finirlo entro giovedi, altrimenti sono guai |
Iskazati osobine predmeta | È un oggetto tondo, pesante, liscio, freddo al contatto, si direbbe fatto di ferro o acciao... |
Obavestiti druge o svojim doživljajima | Lo sapete che cosa mi è successo l’altro giorno, all’allenamento? |
Tražiti od drugoga da govori o svojim doživljajima i iskustvima | Non ci hai detto niente di come è andata a finire ieri sera con Loredana. |
Tematika
Tematski, nastava jezika i civilizacije treba da obuhvati sledeće sadržaje: porodica, školski sistem, sva sredstva i vidovi savremene komunikacije, stereotipi (diskutovati o uvreženim predrasudama i opštom mestima), zaštita životne sredine, zaštita životinja i društveno korisne aktivnosti.
U realizaciji nastave, aktivnosti treba organizovati uz pomoć izvornih materijala koji će na verodostojan način prikazati svakodnevni život i savremenu civilizaciju Italije.
Morfosintaksički i fonetski sadržaji
Ortografija
Imenice s etimološkim "i" (crociera, coscienza i sl.).
Deljenje reči na slogove.
Član
Pravila o izostavljanju člana. Glagoli nominare, eleggere, dichiarare.
Izostavljanje, odnosno upotreba člana u nabrajanjima.
Imenica
Osnovni derivativni sufiksi i prefiksi.
Lažne alteracije.
Imenice sa dvojnim oblicima za množinu (nomi sovrabbondanti).
Imenice sa nepravilnom množinom (tempio - templi, dio - dei i sl.).
Tvorba složenih imenica i množina takvih imenica (kombinacije imenice, glagola i priloga: lavastoviglie, lavasciuga; buttafuori; benestare i sl.).
Pridev
Položaj prideva u odnosu na imenicu.
Razlike u značenju prideva u zavisnosti od njegovog položaja u odnosu na imenicu (deskriptivna i distinktivna funkcija prideva).
Neodređeni pridevi: ogni, qualche, qualunque, qualsiasi.
Prisvojni pridev altrui.
Zamenica
Pokazne zamenice costui / costei / costoro; colui / colei / coloro.
Pokazne zamenice questi, quegli.
Neodređene zamenice chiunque i altri.
Glagol
Passato remoto pravilnih i nepravilnih glagola.
Osnovne informacije o davnoprošlom svršenom vremenu (Trapassato remoto).
Osnovna značenja i upotreba prošlih vremena.
Apsolutna upotreba:
gerunda sadašnjeg i prošlog (gerundio presente, gerundio passato),
participa prošlog (participio passato).
Particip prezenta (participio presente) s glagolskom vrednošću (La fontana ha una statua raffigurante un pesce).
Prilog
Klasifikacija priloga na osnovu morfoloških osobina (prosti, izvedeni, složeni prilozi i priloški izrazi).
Prilog dovunque.
Predlog
Razlikovanje priloga od predloga (È entrato dentro; È entrato dentro la casa).
Sintaksa
Zavisne rečenice:
limitativa (Per quello che ne sappiamo, non dovrebbe piovere).
eccettuativa (Ci vediamo stasera, a meno che...).
esclusiva (È andato via senza che abbia detto niente).
Hipotetički period.
Upotreba imperfetta umesto condizionale passato i congiuntivo trapassato u irealnim hipotezama.
Upotreba imperfetta umesto condizionale passato u službi budućnosti u prošlosti.
Slaganje participia passata u funkciji vremenske ili uzročne rečenice sa: objektom (kod prelaznih glagola: Prese le chiavi, Marco usci di corsa); subjektom (kod neprelaznih i povratnih glagola: Tornata a casa, Luisa fece una doccia).
Zavisna vremenska rečenica koja temporalno prethodi glavnoj: eksplicitne (trapassato prossimo) i implicitne varijante (infinito passato, gerundio passato, participio passato).
Kauzativno fare i nenaglašene lične zamenice (Fammi vedere. L’ho pregato di non farglielo toccare).
Izmeštanje priloške odredbe za mesto ispred predikata i upotreba rečca ci i ne (A Firenze ci vado spesso. Di amici ne ho tanti).
Pasivna struktura andare + participio passato (Questo vino va bevuto subito).
Leksikografija
Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.
Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na promišljanje o italijanskom jeziku, stranim jezicima, maternjem jeziku i jeziku uopšte kao izražajnom sredstvu. Podsticati ga na kontakt sa pisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.
(DRUGI STRANI JEZIK - V, VI, VII I VIII GODINA UČENJA)
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Složena rečenica
Eksplicitne zavisne rečenice:
finale (Lo faccio perchè voi siate felici)
causale (Sono triste perchè ho sbagliato)
concessiva (Guardo il film, benchè non mi interessi) s odgovarajućim veznicima: perchè/affinchè; sebbene/benchè/anche se; poichè/ siccome i sl.
Zavisna rečenica u konjunktivu
Konjunktiv prošlih vremena (congiuntivo passato, congiuntivo imperfetto, congiuntivo trapassato) - oblici i upotreba (receptivno).
Izražavanje:
bojazni: Temo che oggi faccia freddo.
želje: Spero che Maria venga.
zapovesti, volje: E’ necessario che tu finisca questo lavoro.
Pogodbeni način (condizionale presente, condizionale passato).
Hipotetične rečenice (realne, potencijalne, irealne, mešovite):
Se fa bel tempo, andiamo in gita.
Se facesse tempo andremmo in gita.
Se avesse fatto bel tempo, saremmo andati in gita.
Se avesse fatto bel tempo stamattina, adesso saremmo in gita.
Upravni i neupravni govor (potvrdne, odrične i upitne rečenice, imperativ).
Glagol
Imperativ:
Imperativ glagola avere, essere, sapere.
Član
Upotreba člana uz prisvojni pridev, imenicu i opisni pridev (Il mio fratello maggiore).
Osnovna pravila o upotrebi člana uz vlastite imenice. (Vado a Milano. La mia Roma è cambiata molto. Torno dalla Francia mercoledi).
Imenica
Imenice bez oblika množine ili jednine.
Množina imenica na -co, -ca, -go, -ga.
Imenice s nastavkom -ista, -tore, -aio; drugi sufiksi za izvođenje imena vršioca radnje.
Imenice centinaio i migliaio i njihova množina.
Pridev
Poređenje prideva: pozitiv, komparativ, superlativ.
Sintetički (organski) oblici komparativa i superlativa (relativnog i apsolutnog) prideva piccolo, grande, buono, cattivo; razlika u značenju.
Analitičko građenje superlativa apsolutnog (elativa) pomoću priloga assai, molto, troppo. Sufiks - issimo.
Redni brojevi (1. - 10.); nastavak -esimo za građenje ostalih rednih brojeva.
Prisvojni pridevi altrui i proprio.
Nepromenljivi pridevi.
Osnovni sufiksi za alteraciju prideva.
Zamenica
Združeni oblici nenaglašenih zamenica.
Relativna zamenica cui.
Sintagma član (sa predlogom ili bez njega) + cui sa relativno - posesivno vrednošću.
Zamenica si i njeno značenje (povratno, bezlično, pasivno).
Rečca ecco i nenaglašene lične zamenice.
Rečce
Rečce ci i ne i nenaglašene zamenice lo, la, li, le.
Rečca ne s priloškom (Ne torno adesso) i zameničkom vrednošću (Marco? Ne parliamo spesso). Rečca ci sa zameničkom vrednošću (Marco? Ci ho parlato ieri).
Leksikografija
Učenik treba da se obuči da pravilno koristi rečnik, i da se upozna sa nekim osnovnim pojmovima iz oblasti leksikografije. Opis odrednice u rečniku.
(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Pasiv
Sa glagolom venire.
Sa glagolom andare.
Nelični glagolski oblici
Infinito
Infinito passato
Particip prošli (participio passato).
Particip prezenta (participio presente).
Futuro anteriore (predbuduće vreme)
Quando sarai arrivata a Firenze sarai stanca.
Passato remoto pravilnih glagola.
Složena rečenica
(ukazati na upotrebu konjunktiva u nekima od ovih rečenica)
- vremenska,
- relativna.
Bezlične konstrukcije
E’ meglio che, è bene che, è utile che, è facile che,
(ukazati na upotrebu konjunktiva u ovim rečenicama).
Član
Upotreba člana uz prisvojni pridev i hipokoristike i uz lična imena (Il mio caro fratellino; Dov’è la Marisa?).
Posebni slučajevi upotrebe člana uz geografske pojmove: struktura In tutta Italia.
Imenica
Najfrekventnije imenice sa dvojnim oblicima za množinu (nomi sovrabbondanti).
Alternativni sufiksi -etto, -ello, -uccio, -otto.
Osnovni derivativni sufiksi i prefiksi.
Lažne alteracije.
Pridev
Alterativni sufiksi -etto, -ello, -uccio, -otto.
Sufiksi -enne i -ina za brojeve (u službi označavanja nečijih godina: quarantenne, sulla quarantina).
Morfološke odlike prideva santo, grande.
Zamenica
Relativna zamenica il quale.
Lične zamenice u službi subjekta koje su manje zastupljene u govornom jeziku (egli, esso, essa, essi, esse).
Pokazne zamenice codesto, stesso, medesimo.
Rečce
Priloška rečca ci i nenaglašena lična zamenica u službi direktnog objekta (Mi ci trovi stasera; Ce la trovi stasera = Trovi Maria al bar).
Leksikografija
Služenje dvojezičnim i jednojezičnim rečnicima, rečnicima sinonima i antonima.
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
Pasiv
Si passivante.
Nelični glagolski oblici
Gerundio.
Gerundio passato.
Passato remoto nepravilnih glagola.
Stare + gerundio
Sto leggendo il libro.
Marco sta preparando da mangiare.
Složena rečenica
(ukazati na upotrebu konjunktiva u nekima od ovih rečenica)
- posledična,
- uzročna.
Član
Gradovi koji zahtevaju član (L’Aia); upotreba predloga ispred takvih gradova (Vado malvolentieri all’Aia). Države koje odbacuju član (Proviene da Cuba; Vado a Cipro).
Izostavljanje, upotreba člana u nabrajanjima.
Upotreba člana u poslovicama.
Imenica
Imenice sa nepravilnom množinom (tempio - templi, dio - dei i sl.).
Tvorba složenih imenica i množina takvih imenica (kombinacije imenice i prideva: cavolfiore; cassaforte, francobollo; chiaroscuro i sl.).
Pridev
Sintetički oblici komparativa i superlativa (relativnog i apsolutnog) prideva alto i basso.
Sintetičko građenje superlativa apsolutnog pomoću prefiksa arci-, stra-, iper-, ultra-. Idiomi sa vrednošću superlativa apsolutnog (ricco sfondato; stanco morto, ubriaco fradicio i sl.).
Položaj jednog ili više prideva u odnosu na imenicu.
Razlike u značenju prideva u zavisnosti od njegovog položaja uz imenicu (deskriptivna i distinktivna funkcija prideva).
Zamenica
Neodređene zamenice ili pridevi: alcuno, ciascuno, certo, altro, nessuno, parecchio.
Neodređene zamenice: nulla, niente, un tale, qualcosa.
Rečce
Priloška rečca ci i nenaglašena lična zamenica u službi direktnog objekta (Mi ci trovi stasera; Ce la trovi stasera = Trovi Maria al bar).
Leksikografija
Služenje dvojezičnim i jednojezičnim rečnicima, rečnicima sinonima i antonima, enciklopedijama, leksikonima.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA DRUGOG STRANOG JEZIKA
(UPUTSTVO)
Strukturu programa čine:
a) zahtevi i sadržaji koji su zajednički za date jezike;
b) zahtevi i sadržaji koji su diferencirani po jezicima i prema zahtevima obrazovnog profila.
U izradi ovog programa primenjeni su isti principi kao i u izradi programa prvog stranog jezika, tj. princip spiralnog programiranja. Prilikom usvajanja gradiva insistira se na komunikativnom pristupu, a gramatika se uči u kontekstu.
Nastava drugog stranog jezika ima odlike početne nastave.
Imajući u vidu uzrast učenika koji započinje učenje drugog stranog jezika, programski zahtevi su dati "zgusnutije" nego što je to slučaj u programima prvog stranog jezika.
U početku nastave potrebno je odvojiti oralno od pisanog, radi efikasnijeg prisvajanja izgovora i karakteristične intonacije. Oralna nastava treba da traje do dve nedelje. U početnoj fazi korišćenje audiovizuelnih sredstava i tehnike totalnog fizičkog odgovora olakšava inicijalno usvajanje lingvističkog sistema stranog jezika i umanjuje eventualne teškoće koje nastaju kao posledica interferencije maternjeg jezika i prvog stranog jezika.
Efikasnost ostvarivanja nastave stranih jezika uslovljena je aktivnim učešćem svakog učenika u vaspitno-obrazovnom procesu i njegovom punom motivisanošću za rad. To se može postići izvođenjem nastave u grupi do 20 učenika i korišćenjem odgovarajućih nastavnih sredstava i oblika rada.
Pismeno izražavanje se neguje odgovorima na pitanja, pisanjem teza za opis, rezimea, pisama kraćih sastava, popunjavanjem formulara i sl.
Gramatika se tumači u meri koja je neophodna za shvatanje zakonitosti jezika, a usvaja primenom različitih tipova komunikativnih vežbi u kojima se gramatička forma pojavljuje kao sastavni deo nosioca značenja jezičke poruke.
Po pravilu, veći deo raspoloživog vremena (2/3 od ukupnog fonda časova) treba posvetiti interaktivnom i aktivnom učenju, i razvijanju umenja, kroz aktivan i kreativan rad učenika na času. Učenik je u centru nastavnog procesa, a nastavnik organizator i koordinator učeničkih aktivnosti.
Predložena tematika je odabrana tako da ne remeti normalno usvajanje jezika. Zasniva se na zadacima nastave i treba da doprinese uspešnoj realizaciji tih zadataka. Teme su date okvirno i ne treba ih poistovećivati sa određenim narativnim tekstom u udžbeniku.
OBRAZOVNI STANDARDI OD I DO IV RAZREDA
U toku I razreda učenik treba da:
- upozna i usvoji fonološki sastav jezika i one prozodijske elemente koji su bitni za usmeno izražavanje i komunikaciju;
- aktivno usvoji oko 350 reči i izraza i ovlada predviđenim morfosintaksičkim strukturama;
- osposobi se za jednostavnu usmenu komunikaciju usvajanjem rečeničkih struktura;
- upozna i usvoji osnovna pravila čitanja, osposobi se za čitanje u sebi i razumevanje pročitanog teksta;
- upozna osnovna pravila grafije i ortografije u okviru stečenih znanja.
U toku II razreda učenik treba da:
- usvoji, korektno reprodukuje i koristi u govoru oko 400 novih reči i izraza, ovlada predviđenim morfosintaksičkim strukturama;
- usavrši izgovor i intonaciju;
- razvije govorno sporazumevanje, razume sagovornika i učestvuje u razgovoru; samostalno monološki izlaže kraće celine;
- prepoznaje naučne strukture u pisanom jeziku i čita tekstove poznate sadržine sa razumevanjem smisla celine i značenja poznatih reči u novom kontekstu;
- dalje upoznaje pravila ortografije;
- piše kratke sastave na osnovu pitanja, slike ili teze.
U toku III razreda učenik treba da:
- usvoji oko 400 novih reči i izraza, uključi i terminologiju vezanu za struku, ovlada predviđenim morfosintaksičkim strukturama u usmenom izlaganju, opisivanju i dijalogu u okviru obrađenih tema;
- osposobi se za razumevanje usmenih izlaganja sagovornika (neposredno ili putem medija);
- dalje se osposobi za razumevanje nepoznatog teksta uz korišćenje rečnika i za pismenu reprodukciju savladanih rečničkih struktura i leksike i pisanje kraćih sastava, pisama i sl;
- osposobi se za korišćenje rečnika i razvijanje samostalnog rada.
U toku IV razreda učenik treba da:
- usvoji oko 350 novih reči i izraza, predviđene morfosintaksičke strukture u spontanom izražavanju i razgovoru o obrađenim temama;
- razume različite rečenične strukture i leksiku u usmenim izlaganjima sagovornika (neposredno ili putem medija) i u tekstovima, šire od obima usvojene jezičke građe;
- osposobi se za davanje osnovnih informacija o našoj zemlji u okviru obrađene tematike i poslova vezanih za struku;
- razvije globalno razumevanje lakših tekstova bez korišćenja rečnika i prepoznaje značenje reči u kontekstu.
OBA TIPA GIMNAZIJE
(2 časa nedeljno - 74 časa godišnje)9)**
9) U drugom razredu gimnazije prirodno-matematičkog smera primenjuje se ovaj program u fakultativnoj nastavi latinskog jezika.
SADRŽAJ PROGRAMA
Glagoli
Značenje i upotreba načina. Konjunktiv u nezavisnim rečenicama. Konjunktiv svih vremena u aktivu i pasivu glagola I-IV konjugacije i glagola III konjugacije na io. Konjunktiv svih vremena glagola esse. (6)
Složenice glagola esse. (2)
Deponentni i semideponentni glagoli. Imperativ prezenta pasiva. (3)
Glagolska imena: participi i gerundiv; gerund i infinitivi. (4)
Perifrastična konjugacija aktivna i pasivna. (4)
Verba anomala: ire, ferre, velle i složenice. (6)
Verba defectiva. Verba impersonalia. (3)
Sintaksa glagolskih imena (konstrukcije)
Ablativ apsolutni sa i bez participa. (3)
Akuzativ s infinitivom (kao objekat i kao subjekat). (6)
Nominativ s infinitivom. (3)
Sintaksa rečenica
Nezavisna rečenica. Nezavisno-upitna rečenica. (1)
Složena rečenica i odnos rečenica u njoj. Način u zavisnim rečenicama. Consecutio temporum. Zavisno-upitne rečenice. (4)
Finalne rečenice (2)
Rečenice posle verba postulandi, impediendi, timendi. (2)
Temporalne rečenice. (2)
Kauzalne rečenice. (3)
Koncesivne rečenice. (2)
Konsekutivne rečenice. (3)
Rečenice sa quin. (2)
Komparativne rečenice. (2)
Kondicionalne rečenice. (3)
Relativne rečenice. (2)
Pismeni zadaci: u prvom polugodištu predviđen je jedan kontrolni (test) i jedan pismeni zadatak, u drugom polugodištu dva pismena zadatka (prevod rečenica sa latinskog na srpski jezik i obratno ili prevod lakšeg kontinuiranog teksta sa latinskog jezika uz pomoć rečnika). (6)
Lektira: mitovi i rimske legende u izboru.
NAČIN ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA (UPUTSTVO)
Nastava latinskog jezika u gimnaziji oba tipa ima odlike početne nastave; ali s obzirom na uzrast i iskustvo učenika stečeno u prethodnom školovanju, ona je intenzivnija i efikasnija. Jezički programi se ostvaruju postupnim napredovanjem od sasvim jednostavnih pojmova ka složenijoj građi. Za obradu pojedinih tema, pored udžbenika, treba da posluže i drugi izvori informacija: zvučni i video snimci odabranih nastavnih materijala, radio i televizijske emisije, film, dijapozitivi i sl.
*
S obzirom na to da učenici prvi put uče latinski jezik, povezivanje sa prethodnim znanjima uspostaviti proverom znanja učenika o antičkom Rimu i antici uopšte i utvrditi hronološke i geografske okvire rimske države; istaći da rimska kultura čini beočug između grčke i potonje evropske civilizacije. Na uvodnim časovima treba objasniti da:
- latinski jezik pripada skupini italskih indoevropskih govora, a da sa grčkim jezikom pripada tzv. centum grupi indoevropskih jezika;
- kao i sama rimska književnost i latinski književni jezik se razvio pod uticajem grčkog književnog jezika i grčke književnosti, što je bitno uticalo na podvojenost između književnog jezika i narodnog govora; ova podvojenost se održala do kraja antike;
- za razliku od književnog, izolovanog jezika, narodni govor, vulgarni latinski, razvijao se i menjao spontano, sa posebnim fonetskim promenama, izgovorom, morfologijom i sintaksom, a od njega su potekli romanski jezici;
- uporedo sa književnim jezikom koegzistirao je i kolokvijalni govor u svakodnevnom saobraćanju obrazovanih ljudi kao i administrativni latinski, a od 4. veka i crkveno-latinski, tj. književni jezik sa mnogim elementima narodnog govora;
- političkom ekspanzijom Rima širilo se uporedo i govorno područje latinskog jezika te se pojavljuje i provincijalni latinitet;
- latinski jezik je opstao kao jezik crkve, škole, književnosti i diplomatije tokom srednjeg veka i da je nakon pojave književnosti na nacionalnim jezicima ostao prisutan u evropskoj kulturi kao jezik crkve, filozofije i nauke sve do 19. veka, a da danas, sa grčkim jezikom, čini okosnicu naučne terminologije.
Pri obradi latinskog pisma ukazati na vreme kada Latini i Italici posredstvom Etruraca, primaju od grčkih doseljenika grčki alfabet zapadnog tipa, i uporediti sa nastankom ćiriličnog pisma. Istaći da se tokom antike koristi samo kapitala i kao knjižno, epigrafsko i diplomatsko pismo.
Obrađujući izgovor u latinskom jeziku objasniti učenicima pravila i klasičnog, rekonstruisanog, izgovora i tradicionalnog, koji je nastao pod uticajem nacionalnih izgovora u srednjem veku. Učenici su obavezni da primenjuju oba izgovora.
Pri obradi akcenta ukazati na to da je priroda akcenta u latinskom jeziku dinamička (ekspiratorna) i da se po tome razlikuje od akcenta u srpskom jeziku, čija je priroda tonska (melodijska), i na ulogu penultime pri naglašavanju višesložnih reči.
Pored neophodnog povezivanja latinskog jezika sa srpskim, kad god je to moguće, treba koristiti znanja učenika stranih jezika i ukazivati na identične, slične i različite jezičke pojave.
Imenska promena
Treba ukazati na:
- kategorije imenske promene,
- postojanje prirodnog i gramatičkog roda (nauta, sudija),
- postojanje većeg broja padeža u indoevropskom govoru,
- sinkretizam padeža.
Od početka nastave treba insistirati na:
- pravilnom navođenju reči;
- uporednoj promeni imenica i prideva i objasniti slaganje prideva kao atributa s imenicom i na slaganje prideva kao imenskog dela predikata sa subjektom;
- pravilo srednjeg roda prema kojem su nominativ, akuzativ i vokativ srednjeg roda isti u jednini i množini, a da u množini imaju nastavak -a, istaći da to važi za sve imenice i prideve bez obzira na deklinaciju (donum - dona, pulchrum - pulchra, nomen - nomina, mare - maria, utile - utilia, cornu - cornua) i uporediti sa istom pojavom u srpskom jeziku.
Pri obradi imenica i prideva II o- i III deklinacije na -er ukazati na pojavu nepostojanog -e- i uporediti sa nepostojanim -a- u srpskom jeziku.
Imenice III deklinacije podeliti prema završnom glasu osnove na konsonantske i vokalske osnove, a zatim ih grupisati prema tipičnim završecima u nominativu i po rodovima. Promena prideva III deklinacije povezati sa promenom imenica srednjeg roda i-osnova na -e, -al, -ar.
Izuzetke u rodu i oblicima obrađivati informativno, prema potrebi, na primerima u tekstu. Učenike treba upućivati i na to da u takvim slučajevima koriste rečnik. Učenici su obavezni da nauče neke od izuzetaka u promeni i rodu (npr. dea, - ae f; filia, ae f; Iuppiter, Iovis m; domus, -us f; itd).
Supletivnu komparaciju, kao pojavu zajedničku indoevropskim jezicima, upoređivati sa sličnim oblicima u srpskom i stranom jeziku koji učenici uče.
Pri obradi ličnih zamenica istaći pojavu supletivnosti u promeni zamenice za 1. lice jednine kao zajedničku osobinu indoevropskih jezika i dati odgovarajuće primere u srpskom i stranom jeziku; treba ukazati i:
- na nedostatak posebne lične i prisvojne zamenice trećeg lica jednine i množine i dati slične primere u srpskom i stranom jeziku;
- na trojaku upotrebu pokazne zamenice is, ea, i
- na posebnu upotrebu, različitu od upotrebe u srpskom jeziku, lične i prisvojne povratne zamenice;
- na karakteristične nastavke za sva tri roda u genitivu i dativu jednine (-ius, -i) pokaznih zamenica, koji se protežu i na ostale zamenice i zameničke prideve; neodređene i ostale vrste zamenica obrađuju se prema potrebi na primerima u tekstu;
- na živi (muški i ženski) i neživi (srednji) rod prilikom obrade upitnih i neodređenih zamenica, kao na osobinu nasleđenu iz indoevropskog govora;
- na smenu o- i- osnove u promeni odnosnih upitnih i neodređenih zamenica, kao i na upotrebu imeničkih i pridevskih oblika zamenica;
- na posesivno značenje genitiva odnosnih i upitnih zamenica;
- na supletivne oblike defektivnih zamenica nemo, nihil, na primerima u tekstu.
Pri obradi brojeva glavne i redne obraditi do broja hiljadu. Istaći da broj ne utiče na padež imenice koja se nabraja, ali i to da je obavezan partitivni genitiv uz milia.
Glagolska promena
Treba ukazati na:
- osnovne morfološke kategorije glagolske promene (glagolska osnova, vremenska osnova, tematski vokal, formant, sufiks, lični nastavci) insistirajući na građenju oblika, a ne na mehaničkom pamćenju;
- atematsku i tematsku promenu glagola III konjugacije na -io, koji imaju osobine i atematske i tematske promene;
- značenje oblika prezentske osnove (infectum) i značenje oblika perfekatske osnove (perfectum), ističući ulogu glagolskog vida pri prevođenju;
- upotrebu relativnih vremena pluskvamperfekta, futura II;
- razliku u građenju pasiva između prostih i složenih vremena u konjugaciji i insistirati na padežu vršioca radnje (predlog a s ablativom ili dativus auctoris za bića, instrumentalni ablativ za stvari);
- različitost značenja konjunktiva u nezavisnoj i zavisnoj rečenici i istaći da u zavisnoj rečenici konjunktiv može stajati apsolutno ili se upravljati prema pravilu o slaganju vremena; obraditi jusivni, adhortativni, prohibitivni, optativni, potencijalni i koncesivni konjunktiv;
- aktivne oblike deponentnih glagola i na prevođenje participa perfekta ovih i semideponentnih glagola aktivnim glagolskim prilogom;
- osnove od kojih se izvode sva četiri participa; na sve načine prevođenja participa u funkciji atributa, zatim kao participia coniuncta, ističući finalno značenje participa futura aktiva i specifično značenje gerundiva, kao uvod za perifrastične konjugacije;
- činjenica da opisno značenje perifrastičnih konjugacija potiče od participa, a da pomoćni glagol određuje lice, vreme itd; ukazati na dativus auctoris uz pasivnu perifrastičnu konjugaciju;
- atematske i supletivne oblike verba anomala; na složenicama glagola esse, ire, ferre, objasniti kako preverb utiče na značenje glagola;
- značenje rezultativnog perfekta glagola odisse, meminisse;
- razliku između osnovnog i bezličnog značenja kod nepravih bezličnih glagola.
Nepromenljive vrste reči
Pri obradi predloga na primerima u tekstu treba istaći njihovu funkciju; navesti da u latinskom jeziku predlozi zahtevaju akuzativ ili ablativ (causa i gratia genetiv), Da neki idu i sa akuzativom i sa ablativom, i uporediti ih sa predlozima u srpskom jeziku.
Pri obradi priloga treba ih podeliti prema funkciji, a uz priloge za način objasniti njihovu tvorbu i komparaciju.
Sintaksa glagolskih imena (konstrukcije)
Pri obradi konstrukcije ablativa apsolutnog ukazati na to da je ona "slobodna", da ne zavisi ni od jedne reči u rečenici te da se može odvojiti zarezom. Naglasiti da subjekat konstrukcije ne može biti i subjekat glavne rečenice. Podvući značenje participa prezenta aktiva i participa perfekta pasiva u konstrukciji i glagolski vid koji označavaju. Objasniti ablativ apsolutni bez participa i navesti najčešće imenice i prideve u funkciji imenskog dela predikata. Dati sve mogućnosti prevođenja konstrukcije, uključujući predložne izraze.
Konstrukciju akuzativa s infinitivom treba uporediti sa našim dativom s infinitivom, odnosno sa sličnim konstrukcijama u stranom jeziku. Naglasiti osobitost konstrukcije uz glagole siněre, vetare, pati, iuběre i kako se prevodi; da uz ove glagole i uz verba dicendi, sentiendi, affectuum, voluntatis stoji u funkciji proširenog objekta nasuprot konstrukciji akuzativa s infinitivom, posle bezličnih glagola i bezličnih izraza gde stoji u funkciji subjekta. Dati sve mogućnosti prevođenja konstrukcije.
Pri obradi konstrukcije nominativa s infinitivom naglasiti da je, za razliku od konstrukcije akuzativa s infinitivom, to lična konstrukcija i da se njen subjekat može izostaviti jer je prisutan u licu verbum regens-a, a da se na srpski verbum regens prevodi bezlično.
Sintaksa padeža
Sintaksu padeža treba obrađivati na primerima u tekstu, polazeći uvek od osnovnog značenja padeža, npr. ablativ - odvajanje, genitiv - pripadanje, akuzativ - cilj uz glagole kretanja, a onda ukazivati i na ostale funkcije koje iz toga proističu. Kad god je to moguće, upoređivati sa primerima u srpskom jeziku.
Sintaksa zavisno-složenih rečenica
Obrađujući sve vrste zavisno-složenih rečenica, kad god je to moguće treba polaziti od primera u srpskom jeziku. Treba istaći da u latinskom u zavisnoj rečenici može stajati indikativ ili konjunktiv, zavisno od veznika ili od toga da li je zbivanje u njoj realno ili zamišljeno; da konjunktiv u zavisnoj rečenici može biti primenjen u skladu sa pravilom o slaganju vremena (consecutio temporum) ili apsolutno (posledične rečenice).
Kulturna istorija
Deo časa (5-10 minuta) treba predvideti za obradu sadržaja istorije kulture, tako da učenici mogu steći minimum znanja o antičkoj civilizaciji, koja je naročito značajna za razumevanje evropske kulture u celini. U prvom razredu teme obuhvataju sledeće oblasti: gradski život i uređenje grada; porodica i običaji (rođenje, venčanje, sahrana); obrazovanje; antička knjiga, biblioteke; institucije; vojska; u drugom razredu: karakteristike rimske religije; uticaj Grka i Etruraca na rimsku religiju; obredi, sveštenici; gatanje, proricanje; magija. Nastavnik može da obradi detaljnije neke sadržaje, zavisno od prethodnih znanja i interesovanja učenika, a može ih povezivati i sa sadržajima srodnih predmeta (književnost itd). U takvim slučajevima nastavnik može temi posvetiti veći deo časa ili ceo čas.
Pored usmenih vežbanja kojima treba postići potrebni stepen pravilne artikulacije i dikcije, preporučuju se i razne pismene vežbe: diktati poznatog i nepoznatog teksta (zavisno od razreda); vežbe transformacije i dopunjavanja; proširivanje i sažimanje rečenice; rad sa rečnikom i drugim izvorima informacija mora se stalno uvežbavati na času i u vidu domaćih zadataka.
Učenici treba da vežbaju učenje napamet: tokom svake školske godine po tridesetak latinskih izreka ili izraza, eventualno odlomak iz proznog teksta ili pesme ili nekoliko epigrama.
Poseban vid pismenih vežbi čine domaći zadaci, školski kontrolni (20-30 minuta) i školski pismeni (45 minuta) zadaci.
Sadržaj domaćih pismenih zadataka treba da bude u početku pravilno navođenje reči iz rečnika, promena imenskih i glagolskih oblika i prevođenje nekih lakših rečenica, postepeno sve težih, sa latinskog i na latinski, i najzad prilagođenih tekstova sa latinskog uz pomoć rečnika.
Školski kontrolni i pismeni zadaci treba da rekapituliraju pređeno gradivo: učenicima zato treba najaviti koje će gradivo obuhvatiti pismeni ili kontrolni zadatak, koji može biti i u obliku testa. Kontrolni zadaci u obliku testa predstavljaju obnavljanje gramatičkog gradiva i mogu služiti kao priprema za pismeni zadatak.
Pismeni zadaci u I i II razredu sadrže rečenice koje učenici prevode u oba smera, a tek poslednji zadatak u II razredu može biti prilagođen kontinuirani tekst uz pomoć rečnika.
Nastavnik treba da redovno upućuje učenike u to koja su dela antičke književnosti prevedena na srpski jezik.
ZA SVE TIPOVE GIMNAZIJA
CILJ I ZADACI
Cilj nastave
Cilj nastave ovog predmeta je sticanje elementarne političke kulture i znanja o demokratskom uređenju, položaju građanina, njegovom učešću u vršenju vlasti i političkom životu uopšte.
Zadaci nastave
Zadaci nastave ovog predmeta su da učenici:
- prouče sve relevantne pojmove ustava, zakona, drugih pravnih fenomena, političkih institucija i ustavnih principa koji su obuhvaćeni sadržinom predmeta;
- upoznaju ustavna prava i ustavom i zakonima predviđene instrumente i mogućnosti učešća građana u političkom procesu, tj. u vršenju vlasti i političkom životu uopšte - počev od izbora, glasanja na referendumu itd;
- steknu opštu predstavu o uređenju Republike Srbije.
(1 čas nedeljno, 32 časa godišnje)
SADRŽAJ PROGRAMA
1. USTAV I PRAVNA DRŽAVA U REPUBLICI SRBIJI (8)
- Značenje Ustava Republike Srbije i njegova sadržina
- Principi ustavnosti i zakonitosti
- Ustavni sud
- Redovni sudovi
2. DEMOKRATIJA I MEHANIZMI VLASTI U REPUBLICI SRBIJI (8)
- Suverenost naroda i građani
- Oblici neposredne demokratije
- Višepartijski sistem
- Izbori
- Skupština
- Republički organi
3. GRAĐANIN I NJEGOVA PRAVA I SLOBODE U REPUBLICI SRBIJI (8)
- Političke slobode i prava građana
- Ekonomske slobode i prava građana
- Lične slobode i prava građana
- Ostale slobode i prava građana
- Zaštita ustavom garantovanih prava i sloboda
4. REPUBLIKA SRBIJA KAO DRŽAVA, AUTONOMIJA I LOKALNA SAMOUPRAVA (8)
- Republika Srbija, njena državnost i ustavotvorna vlast (tradicija i sadašnje stanje)
- Oblici autonomije
- Demokratska lokalna samouprava
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Polazište u izradi koncepcije sadržaja nastavnog predmeta Ustav i prava građana zasniva se na potrebi da učenici shvate značaj ustavnosti kao istorijskog, civilizacijskog dostignuća u procesu demokratizacije vlasti i ograničavanja birokratske i apsolutističke tendencije u razvoju države i u okviru toga, da upoznaju ustavno uređenje Republike Srbije.
U realizaciji sadržaja programa treba nastojati da se kod učenika razvija kritički odnos prema postojećem i sposobnost prepoznavanja pravnih civilizacijskih vrednosti, kao i spremnost za aktivno učestvovanje u političkom životu zemlje u kojoj živi.
S obzirom na to da je za realizaciju ovog programa predviđen samo jedan čas sedmično, što je veoma skučen vremenski prostor, od nastavnika se zahteva da maksimalno racionalno koristi raspoloživi fond časova. Neophodno je uspostaviti dobru korelaciju sa nastavom istorije, sociologije i drugim društvenim naukama radi svestranijeg sagledavanja problema i nastojanja da se nepotrebno ne ponavlja, ali i da sticanje potrebnih pojmova bude što potpunije sa aspekta sociološkog, ontološkog, gnoseološkog uz korišćenje svih mogućnosti saznanja materijalne istine.
Pri izlaganju sadržaja svakog poglavlja treba poći od teorijskih analiza osnovnih pojmova, postojećih rešenja u praksi naprednih demokratskih zemalja sadašnjeg stanja i kraćeg istorijskog razvoja u Republici Srbiji. Ovom pristupu treba posvetiti jedan do dva časa zavisno od raspoloživog fonda časova predviđenog za obradu određene teme, odnosno nastavne oblasti.
Izučavanje ustava i pravne države u Republici Srbiji podrazumeva da učenici upoznaju nastanak i značenja ustavnosti u naprednim demokratskim zemljama u svetu, ostvarivanje principa ustavnosti i zakonitosti. Pored navedenog ustavnog suda i redovnih sudova treba istaći ulogu i značaj javnog tužilaštva i drugih institucija.
U okviru druge tematske celine uvodno izlaganje treba posvetiti utvrđivanju i sagledavanju pojma suverenosti naroda i, u tom kontekstu, mestu, ulozi i pravu građana da učestvuju u ostvarivanju narodnog suvereniteta. Analiza oblika neposredne demokratije i izbora (izbornog mehanizma) upravo treba da ukažu na ulogu građana i načine ostvarivanja narodnog suvereniteta. Posebnu pažnju treba posvetiti stvarnom demokratskom značenju višepartijskog sistema. Na kraju bi trebalo objasniti karakter i položaj skupštine kao predstavničkog tela, a zatim i drugih organa.
Pored upoznavanja učenika sa svim političkim, ličnim, ekonomskim i drugim slobodama i pravima treba posebno objasniti način na koji se građanin štiti od vlasti i kome se pri tom obratiti. Pri obradi ovih sadržaja obavezno navesti i nekoliko konkretnih primera iz prakse. Uporednom analizom međunarodnih konvencija i deklaracija i pozitivno-pravno priznatih sloboda i prava građana određene države učenici mogu i da samostalno zaključuju o stepenu zaštite ljudskih sloboda i prava građana određene države i drugih lica (stranci, lica bez državljanstva, apatridi). Skrenuti im pažnju i na mere koje se preduzimaju prema državama koje ne poštuju ljudska prava i slobode.
U izučavanju tradicije ustavnosti u Republici Srbiji treba ukazati na karakteristična obeležja razvoja ustavnosti u srpskoj državi, donošenje prvih ustava u Srbiji i njihov značaj, kao i na sadašnje stanje. Uporediti sa nekim zemljama sveta, posebno Evrope. Kod oblika autonomije treba ukazati na sve pojavne oblike političke, teritorijalne, kulturne autonomije i svetska iskustva. Izlaganje o demokratskoj lokalnoj samoupravi treba povezati i s njenim nastankom na ovom tlu - tradicijom lokalne samouprave u Srbiji u XIX veku.
S obzirom na prirodu ovog predmeta, sadržaj programa, cilj i zadatke, rad nastavnika ne sme da se svodi na predavanja "ex catedra" već nastavu treba postaviti problemski, uz maksimalno aktiviranje učenika, vođenjem dijaloga, postavljanjem pitanja, traženjem komparacija korišćenjem tekstova iz dokumenata, navođenjem primera iz života. U nastavi se moraju koristiti, pored tekstova iz dokumenata (ustavne odredbe, pojedine odredbe iz konvencija i deklaracija), šeme, grafikoni, slajdovi i odgovarajući filmovi. Kako je funkcija predmeta informativnog - saznajnog i vaspitnog karaktera treba izbeći ideološku indoktrinaciju učenika, ne glorifikovati neka postojeća rešenja, već razvijati kritički i kreativan odnos učenika uz prihvatanje onih vrednosti koje predstavljaju vrhunsku civilizacijsku tekovinu.
Cilj i zadaci:
Cilj predmeta Sociologija jeste da se učenici upoznaju i da ovladaju sa osnovnim sociološkim pojmovima i problemima.
Zadaci nastave jesu da učenici:
- razviju svest o načinu povezanosti pojedinca, društva i kulture;
- steknu primenljiva i funkcionalna znanja o društvenim pojavama;
- razviju kritički i angažovan stav prema društvu i društvenim institucijama;
- formiraju autonomni vrednosni sistem;
- prošire opštu kulturu;
- razviju osetljivost u odnosu na postojanje društvenih nejednakosti;
- razviju aktivni odnos prema rešavanju društvenih problema;
- razumeju društveni smisao i važnost profesije sociologa.
Opšti i prirodno-matematički smer
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
SADRŽAJ PROGRAMA
I. SOCIOLOŠKI PRISTUP DRUŠTVU (9)
1. Određenje predmeta i metoda sociologije
2. Moderno i savremeno društvo
3. Nastanak sociologije
4. Pojedinac, kultura i društvo
II. DRUŠTVENA STRUKTURA I DRUŠTVENE PROMENE (22)
1. Društvena struktura i sistem: grupe, organizacije, institucije
2. Društvena struktura i sistem: stratifikacija, pokretljivost
3. Društvena struktura i sistem: društvene uloge, društveni položaji, moć, ugled
4. Društvene nejednakosti
5. Društvene promene i razvoj
6. Društvo i stanovništvo
III. OSNOVNE OBLASTI DRUŠTVENOG ŽIVOTA (21)
1. Sfera rada
2. Ekonomski aspekti društva
3. Kultura
4. Religija
5. Politika
6. Etnički aspekti društva
7. Ideologija
8. Porodica
IV. POJAVE I PROBLEMI SAVREMENOG DRUŠTVA (12)
1. Socijalno-patološke pojave
2. Društvo i prostor
3. Ekološki problemi
4. Globalizacija
5. Mladi u savremenom društvu
Društveno-jezički smer
(3 časa nedeljno, 96 časova godišnje)
SADRŽAJ PROGRAMA
I. SOCIOLOŠKI PRISTUP DRUŠTVU (13)
1. Određenje predmeta i metoda sociologije
2. Moderno i savremeno društvo
3. Nastanak sociologije
4. Pojedinac, kultura i društvo
II. DRUŠTVENA STRUKTURA I DRUŠTVENE PROMENE (31)
1. Društvena struktura i sistem: grupe, organizacije, institucije
2. Društvena struktura i sistem: stratifikacija, pokretljivost
3. Društvena struktura i sistem: društvene uloge, društveni položaji, moć, ugled
4. Društvene nejednakosti
5. Društvene promene i razvoj
6. Društvo i stanovništvo
III. OSNOVNE OBLASTI DRUŠTVENOG ŽIVOTA (32)
1. Sfera rada
2. Ekonomski aspekti društva
3. Kultura
4. Religija
5. Politika
6. Etnički aspekti društva
7. Ideologija
8. Porodica
IV. POJAVE I PROBLEMI SAVREMENOG DRUŠTVA (20)
1. Socijalno-patološke pojave
2. Društvo i prostor
3. Ekološki problemi
4. Globalizacija
5. Mladi u savremenom društvu
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Radi ostvarivanja postavljenih ciljeva i zadataka u nastavi sociologije, predviđene sadržaje treba prezentovati kroz četiri veće tematske oblasti, koje tretiraju različite teorijske i praktične aspekte sociologije kao naučne discipline:
I - SOCIOLOŠKI PRISTUP DRUŠTVU;
II - DRUŠTVENA STRUKTURA I DRUŠTVENE PROMENE;
III - OSNOVNI OBLICI DRUŠTVENOG ŽIVOTA (EKONOMSKI, KULTURNI, RELIGIJSKI I POLITIČKI ASPEKTI DRUŠTVA);
IV - POJAVE I PROBLEMI SAVREMENOG DRUŠTVA.
Radi realizacije predviđenih sadržaja, bitno je da učenici razumeju u čemu je specifičnost sociološkog pristupa društvu. To podrazumeva definisanje osnovnih oblika saznanja o društvu, socioloških orijentacija, teorijskih i saznajnih ciljeva sociologije, kao i tehnika istraživanja. Cilj je da učenici uoče sličnosti i razlike navedenih stanovišta i nivo njihove primenljivosti. Nastavnicima se preporučuje da sa učenicima prodiskutuju o specifičnostima ovih pristupa, kao i da predavanja ilustruju primerima konkretnih socioloških istraživanja ili im omoguće da u okvirima škole organizuju interno sociološko istraživanje na neku od tema za koju su zainteresovani (npr. stavovi mladih o kvalitetu našeg obrazovnog sistema; mladi i slobodno vreme; problem narkomanije u školama...). U okviru ove tematske celine potrebno je posebno objasniti pojam modernosti, i to, s ciljem da učenici uoče razlike između tradicionalnog, modernog i savremenog društva i da se podstaknu da, po ugledu na teorijsku konceptualizaciju ovog pojma, sami pronađu sinonime za savremeno društvo i prodiskutuju o njegovim protivurečnostima: postignućima i problemima istovremeno, a sve to u okvirima sociološkog diskursa.
Pitanje nastanka sociologije treba obraditi kroz uporedni pregled različitih gledišta sociologa - osnivača nauke o društvu - posebno naglašavajući saznajne i metodološke razlike ovih stanovišta. Učenike treba podstaći da uz pomoć nastavnika razumeju sadržaj pojmova po kojima se neki od socioloških klasika prepoznaju, poput pojmova: socijalne statike i dinamike, društvenog delanja, kolektivne svesti, rasta i razvoja društva, klasnih sukoba. Nastavnicima se preporučuje da kod ove teme uključe i tekst-metod kako bi đaci jasnije uočili posebnost stila, celovitost, sistematičnost, ali i različite ideološke pozicije osnivača sociologije.
Pojmove poput vrednosti, normi, identiteta i socijalizacije smatramo posebno važnim jer oni predstavljaju neophodni pojmovni aparat za razumevanje narednih tematskih oblasti. Nastavnicima je preporuka da ove pojmove i dalje proširuju, tj. stalno koriste u objašnjenju društvenih pojava koje ulaze u korpus tema što su predmet narednih tematskih oblasti (npr. ideologija, kultura, religija, porodica, svet mladih...).
Cilj je da učenici uvide da je svet kulture omeđen upravo ljudskim potrebama, normama i vrednostima, da one "posreduju" između čoveka i društva, treba da shvate zašto su one posebno važne i na koji to način one oblikuju društvene institucije i čoveka kao individualno i socijalno biće. Nastavnicima predlažemo da, ako su u mogućnosti, ovu temu ilustruju zapažanjima antropologa o kulturnim različitostima (na primerima pozdrava, rituala inicijacije i sl.).
Druga oblast - DRUŠTVENA STRUKTURA I PROMENE predstavlja posebno značajan deo. Prilikom obrade ove tematske oblasti neophodno je prevazići statičan pristup osnovnim sociološkim pojmovima: društvene strukture, sistema, stratifikacije, društvene grupe i institucije, moći, ugleda... Treba voditi računa da se uspostavljaju jasne veze između ključnih pojmova, definicije i statističke ilustracije, koje će omogućiti učenicima da razumeju uzajamnu povezanost i međudejstvo ovih socioloških kategorija, kao i njihove neposredne posledice na socijalnu stratifikaciju. Posebnu pažnju treba posvetiti uporednoj analizi Marksove, Veberove, Parsonsove i Rajtove teorije klasa, što je od ključnog značaja za razumevanje društvene strukture i društvenih promena. Nastavnike upućujemo da ovu temu dopune i podacima o raslojavanju našeg društva, odnosima i glavnim izvorima moći, eliti i kvazi-eliti unutar društva naše države.
Temu društvenih nejednakosti treba obraditi kroz niz raznovrsnih primera, koji govore o različitim oblicima nejednakosti (ekonomskih, obrazovnih, rodnih, klasnih, etničkih, globalnih...) u odnosu na njihove različite socijalne i istorijske izvore i posledice po pojedinca i društvo. Od nastavnika se očekuje da sa učenicima posebno prodiskutuje uzroke, oblike i nivoe nejednakosti u našem društvu, kao i načine za njihovo eventualno ublažavanje ili iskorenjivanje.
Problemu društvene promene i razvoja treba pristupiti kroz stalno prisutno dvojstvo čoveka i društva, svojstva stalnosti i promenljivosti. Upoznavanje učenika sa ranim i savremenim teorijskim konceptima o društvenoj promeni i njenim pokretačkim mehanizmima i oblicima treba kombinovati sa učeničkim radionicama, u okviru kojih će učenici, na osnovu iznetih stanovišta, biti ohrabreni da iznesu vlastito mišljenje o vrstama, kvalitetu i posledicama društvenih promena u našem društvu. Za učenike je posebno važno da razumeju vlastiti položaj unutar socijalne strukture, kao i postojeće socijalne nejednakosti, koje utiču na stepen njihove vlastite socijalne slobode, kako bi bili u poziciji da kritički promisle i odgovore koji je to put ka društvu koji daje podjednake šanse svima, kao i da uvide značaj društvenih promena na ličnom i opštem planu. Nastavnike upućujemo da, ako je potrebno, svoja znanja osveže i dopune novijom empirijskom i teorijskom literaturom iz ove oblasti.
Unutar ove tematske oblasti treba naglasiti i važnost demografskih promena u društvu. Pored pojmovnog upoznavanja sa osnovnim demografskim pokazateljima, razlikama unutar svetske populacije, posebno treba razmotriti pojam demografske tranzicije. I ovde teorijske pojmove treba kombinovati sa radioničkom obradom teme. Nastavnicima preporučujemo da demografske pokazatelje i podatke vezane za društvo Republike Srbije, koje uključuju u svoja predavanja, sukcesivno inoviraju u skladu sa objavljivanjem rezultata popisa stanovništva i projekcija različitih demografskih trendova, koje objavljuje Republički zavod za statistiku jednom godišnje u Statističkom godišnjaku.
U okviru treće oblasti - OSNOVNI OBLICI DRUŠTVENOG ŽIVOTA posebnu pažnju treba posvetiti upoznavanju učenika sa osnovnim oblicima društvenog života i socijalnoj organizaciji različitih oblika društvenosti. Društvena podela rada, ekonomski aspekti društva, kultura, religija, politika, ideologija, nacija i porodica kao društvene grupe mogu biti samo neke od tema koje treba da posluže kao predložak za diskusije u kojima predmetni nastavnici treba da podstaknu učenike da kritički promisle i strukturišu vlastita individualna i socijalna iskustva i interpretiraju ih unutar sociološkog diskursa.
Poslednja tematska oblast obrađuje neke od POJAVA I PROBLEMA SAVREMENOG DRUŠTVA - socijalno-patološke pojave poput alkoholizma, narkomanije, maloletničke delinkvencije, kriminalitet, ali i problem društvene konstrukcije prostora, ekologije, globalizacije, položaja mladih u savremenom društvu.
Ova tematska oblast ima za cilj da na poseban način zaokruži i poveže ranije obrađene pojmove i procese, ali i da učenicima, pripadnicima generacije mladih, razloži njihov vlastiti socijalni položaj unutar lokalnog (srpskog) i šireg globalnog socijalnog konteksta unutar disciplinskog diskursa sociologije.
Priroda sadržaja ovog predmeta omogućava korišćenje različitih oblika rada i nastavnih metoda, koje angažuju učenike i povećavaju njihovu zainteresovanost. Korišćenjem interaktivnih metoda u prezentovanju određenih tematskih oblasti i pojmova učenike treba podstaknuti da kritički promisle vlastita, odnosno lična i socijalna iskustva i interpretiraju ih u sociološkom ključu - na način koji doprinosi njihovom boljem razumevanju aktuelnih socijalnih procesa unutar srpskog i šireg globalnog društvenog konteksta.
* Prečišćeni tekst Pravilnika o nastavnom planu i programu za gimnaziju ("Sl. glasnik SRS - Prosvetni glasnik", br. 5/90 i "Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 3/91, 3/92, 17/93, 2/94, 2/95, 8/95, 23/97, 5/2003, 10/2003, 11/2004, 18/2004, 24/2004 i 3/2005) Redakcija je uradila prateći sistematizaciju Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o planu obrazovanja i vaspitanja za gimnazije i programu obrazovanja i vaspitanja za I razred ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 3/91 - prva izmena), kojim je Program obrazovanja za II, III i IV razred dat naknadno kao posebna celina. U skladu sa tom sistematizacijom ugrađene su sve kasnije izmene i dopune.
** U pogledu broja časova nastave primenjivati podatke iz tabela datih u okviru plana obrazovanja za gimnaziju.